dr 61-blok srpski 61/srpski.pdfmni za koju je izabrana pesma Đelem, đelem i odluka o zastavi za koju je odabrana plavo-zelena boja s crvenim tačkom u sredini, simbolom napretka

Osnivač lista i izdavačKancelarija za inkluziju Roma

Vlade AP Vojvodine

Glavni i odgovorni urednikDušan Radul, v.d. direktora

Urednik izdanjaAleksandra Mićić

Autor tekstovaAleksandra Mićić

DopisniciKoordinatori za romska pitanja APV

Prevod na romski jezikAgencija za prevodilačke,posredničke i marketinške

usluge KONEKTA

Tehnička priprema i štampaALEKSOV, Novi Sad

[email protected]

Tiraž500 primeraka

AdresaBulevar Mihajla Pupina 25

21000 Novi Sadtel: 021/488-17-46

[email protected]

CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад 323.1(=214.58)(497.113)

DEKADA Roma u AP Vojvodini : mesečnik Kancelarije za inkluziju Roma/ glavni i odgovorni urednik Dušan Radul v.d.direktora. - 2011, br. 1 (jan./feb.)- . - Novi Sad : Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine, 2011- . - 30 cm Tekst na srp. i rom. jeziku. - Naslov i tekst na rom. jeziku štampani u obrnutom smeru: Dekada e Rromenđi ande AP Vojvodina. ISSN 2217-5016 = Dekada Romau AP Vojvodini COBISS.SR-ID 261834759

Teme

Kancelarija za inkluziju Roma proslavila 8. april

Rare - promena diskursa, promena prakse: Romi kao ljudski resursi

Seminar za koordinatore za romska pitanja i predstavnike NVO

Sednica Pokrajinskog saveta za integraciju Roma

Intervju sa Predragom Vuletićem, pokrajinskim sekretarom za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova

Intervju sa pomoćnicom pokrajinskog sekretara za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova iz Sektora za unapređenje položaja Roma Tamarom Mohači

Sprovođenje politika prema Romima u Srbiji za period 2016-2017. godine

Strategija za socijano uključivanje Roma i Romkinja u Srbiji 2016-2025, sprovođenje i prioritetne mere za period 2017-2018

Romkinje imaju prava ali ne i mogućnosti

Međunarodni dan borbe protiv rasizma

Najveći romski praznik - Đurđevdan

Pola veka filma “Skupljači perja“

„Udruženje romskih studenata” realizuje projekat „Centar za romsku zajednicu”

Više iskustva za više mogućnosti - jačanje socijalne inkluzije i zapošljavanje Roma

Izdvojena sredstva za obrazovanje i zapošljavanje Roma u Srbiji

2 Dekada Roma u AP Vojvodini, br. 61/2017

KANCELARIJA ZA INKLUZIJU ROMAPROSLAVILA 8. APRIL

Svetski dan Roma, u prisustvu predstavnika Pokrajinske vlade, pokrajinskih in-stitucija, lokalnih samouprava i nevladinih organizacija, obeležen je u Skupštini

AP Vojvodine, a organizator je bila Kancelarija za inkluziju Roma. U okviru sveča-nosti, izveden je i prigodan kulturnoumetnički program romskih učenika osnovne

muzičke škole iz Subotice.

Prisutnima su se obrati-li: Dušan Radul v.d.direk-tora Kancelarije za inklu-ziju Roma, Milka Budakov, zamenica pokrajinskog se-kretara za socijalnu zaštitu,

demografiju i ravnopravnost polova i Jelena Jovanović, poslanica u Skupštini AP Vojvodine.

V.d. direktora Kancelarije za inkluziju Roma Dušan Ra-

dul je čestitao praznik svo-jim sunarodnicima uz kratko predstavljanje dosadašnjeg rada Kancelarije za inkluziju Roma. Kako je rekao obe-ležavanje ovog datuma je

“Velika mi je čast i zadovoljstvo što sam ovde danas sa vama . Moramo voditi računa da je romska nacionalana zajednica brojna u našoj zemlji i moramo voditi računa o njihovim pravima. Da bismo uspeli u tome obrazovanje je jedan od značajnijih se-gmenata, uključivanje dece od ranog uzrasta u obrazovni sistem, preko osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja, naravno da tada predstoji zapošljavanje, zasnivanje porodice i borba za egzistenciju. Moram takođe napomenuti i borbu protiv ranih bra-kova. Postavljeni su ciljevi kroz Strategiju i akcione planove i nastupićemo tako da se kvalitet života u romskoj nacionalnj zajednici poboljša.”

Milka Budakov, zamenica pokrajinskog sekretara za socijalnu zaštitu, demografiju i ravnopravnost polova

Dekada Roma u AP Vojvodini, br. 61/2017 3

Svetski dan Roma, dan proslave romske kulture i podizanja svesti o problemima s kojima se Romi suočavaju. Dan je službeno bio proglašen 1990. u Serocku u Poljskoj, mestu četvrtog Svetskog romskog kongresa Međunarodne romske unije (IRU), u spomen na prvi veći međunarodni susret romskih predstavnika održan u Chelsfieldu kraj Londona 7. – 12. aprila 1971. Na tom je kongresu doneta odluka o romskoj hi-mni za koju je izabrana pesma Đelem, đelem i odluka o zastavi za koju je odabrana plavo-zelena boja s crvenim tačkom u sredini, simbolom napretka i pokreta, ali i mi-gracije Roma tokom istorije.

“Svetski dan Roma ujedno je i prilika da govorimo o svim postignućima romske za-jednice ali i o svim problemima sa kojima se kao zajednica suočavamo. U danu kada su oči cele zajednice uperene u Rome pomešana su nam osećanja jer vidimo da je život Roma danas bolji nego kroz istoriju, a u isto vreme i tuga što još uvek ima na-ših sunarodnika koji pate i sanjaju bolji život. Znam iz ličnog iskustva kako je želeti bolji život ali ja nisam provodila dane u maštanju nego sam učila. Znam iz ličnog iskustva kako je brinuti za zdravlje mojih bližnjih, ali nisam samo brinula nego sam se za zdravlje borila i učila da ga sačuvam. Danas sam jedina Romkinja u skupštini Vojvodine, spremna da se borim za prava svih mojih sunarodnika. Obrazovanje je ključ našeg boljeg života i pravo koje nam društvo duguje i koje nam daje. Naše je da to pravo iskoristimo da učinimo sebe snažnijim. Posebno su ugrožena deca ali zato su tu roditelji i cela porodica koja mora da se bori za svoju decu i da se ne predaje. Svi smo mi različiti sa različitim potrebama ali nam je država stvorila ambijent da živimo zajedno. Zbog toga današnji dan, jeste dan u kome verujem da može da bude Rom za Roma, čovek za Roma i čovek za čoveka jer samo tako možemo zajedno.”

Jelena Jovanović, poslanica u Skupštini AP Vojvodine

skretanje pažnje javnosti na težak položaj Roma u čita-vom regionu. Radul je uka-zao da je uključivanje rom-ske dece u obrazovni sistem jedini način za poboljšanje položaja Roma i izlazak iz začaranog kruga bede i si-romaštva.

Svi prisutni složili su se da je u Pokrajini Vojvodini uči-njen značajan napredak u unapređenju položaja Roma, ali da još uvek ima mnogo toga što je nedovršeno i na čemu treba raditi. U periodu koji sledi, zajedničkim na-porima Pokrajinske vlade,

nevladinog sektora i samih Roma, neophodno je i dalje postizati pozitivne rezultate u inkluziji Roma. Prostora za napredak ima mnogo, a to će biti lakše s obzirom na to da su postavljeni i utvrđeni dobri temelji.


Đelem, đelem

Đelem, đelem (u prevo-du Idem, idem) je među-narodna himna romskog naroda. Ova pesma je po-znata pod različitim ime-nima: “Gyelem, Gyelem”, “Dzelem, Dzelem”, “Djelem, Djelem”, “Gelem, gelem”, “Ђелем, ђелем”, “Џелем, Џелем”, “Джелем, джелем”, “Opré Roma” i “Romale Sha-vale”.

Kompozitor romskog po-rekla Žarko Jovanović Jag-dino, svetskoj publici poznat kao Jarko Jovanović, je sa kolegom Milošem čije je pre-zime zaboravljeno, 1949. u Radio Beogradu napisao tekst o poniženjima koje su Romi preživeli tokom Dru-

gog svetskog rata i dodao mu tradicionalnu melodiju.

Tekst je zasnovan na temi koja bila veoma omiljena šezdesetih godina 20. veka među srpskim Romima i ve-rovatno potiče iz Rumuni-je. Melodija je preuzeta od jedne ljubavne pesme srp-skih Roma, koja je postala poznata zahvaljujući filmu “Skupljači perja” reditelja Aleksandra Petrovića, u ko-jem je izvodi Olivera Kata-rina.

Žarko Jovanović Jagdino snimio je preko desetak plo-ča, nastupao je u mnogim svetskim muzičkim centri-ma i održao preko hiljadu koncerata. Žarkovi sinovi, poznati kao “Cigani Ivanovi-ći”, veliku popularnost stekli

su u Francuskoj, a potom i u bivšoj Jugoslaviji, osamde-setih godina prošlog veka.

“Idem, idem”

Idem, idem na daleki putI upoznajem srećne Rome

O Romi odakle ste,Sa šatorom pokraj srećnih

puteva?O Romi, O narode romskiImao sam nekada veliku

porodicu,Ali Crne legije su ih ubilePođite sa mnom Romi iz

celoga svetaZa Rome su putevi otvoreni

Sada je vreme, ustanite Romi svi,

Dići ćemo se visoko ako se potrudimo

O Romi, O narode romski



RARE - PROMENA DISKURSA, PROMENA PRAKSE: ROMI KAO LJUDSKI RESURSI

Kancelarija za inkluziju Roma je uz SKRUG - Ligu Roma i Centar za proizvodnju znanja i veština jedan od partnera na projektu RARE – promena diskursa,

promena prakse: Romi kao ljudski resurs. Nosilac projekta je mađarska dobro-tvorna služba Malteškog reda , predviđeno trajanje projekta je 30 meseci,

odnosno do juna 2019. godine a donator je Evropska unija-Interreg:Dunavski transnacionalni program.

Cilj RARE projekta je os-posobljavanje lokalnih, re-gionalnih i nacionalnih vla-sti, NVO i pružalaca usluga sa kapacitetima da bolje reaguju na ove društvene izazove kroz poboljšanje

njihovih kapaciteta i stvara-nje adekvatnih politika. Po-trebno je ojačati kapacitete i saradnju među akterima koji imaju uticaj na učešće Roma na tržištu rada kako bi se bolje koristili njihovi eko-

nomski potencijali. U proje-kat su uključeni i saradnici iz Mađarske, Češke, Slovač-ke, Rumunije, Bugarske i Srbije.

Značaj RARE projekta se ogleda u multi-dimenzio-

Romi su najveća i jedna od najugroženijih nacionalnih manjina u Evropi koja se suočava sa socijalnom isključenošću, diskriminacijom i nepostojanjem jednakog pri-stupa zapošljavanju, obrazovanju stanovanju i zdravstvu. Većina od procenjenih 5,2 miliona Roma koji žive u Dunavskom regionu se i danas suočavaju sa netolerancijom, diskriminacijom i isključenošću sa tržišta rada. Izazovi u pogledu uključivanja Roma na tržište rada su brojni i za rezultat imaju totalno isključenje Roma. Čini se da dis-kriminacija u kombinaciji sa nedovoljnim obrazovanjem poništava pozitivne napore nekih zemalja i da je nivo zaposlenosti među Romima znatno niži nego među nerom-skim stanovništvom.

Određeni oblici postupanja pokazuju da je veća verovatnoća da će se zaposleni Romi susresti s diskriminacijom na radnom mestu. Diskriminacija pogađa i obrazo-vane Rome, kojima se onemogućava da napreduju u poslu. U celoj Evropi, uz široko rasprostranjenu percepciju diskriminacije, o tome nema podataka, delimično i zato što je diskriminacija na tržištu rada često prikrivena. Rasna i etnička diskriminacija na tržištu rada suprotna je Evropskoj socijalnoj povelji, kao i Direktivi Evropske unije o rasnoj jednakosti.


nalnom pristupu integracije Roma i Romkinja na tržištu rada kako bi se omogućio zajednički razvoj institucio-nalnih kapaciteta i modela na efikasan način i ostvario najveći mogući uticaj u ze-mljama Dunavskog regiona. RARE projekat će omogućiti da se prilagode modeli eko-nomskih projekcija u ze-mljama Dunavskog regiona što doprinosi boljem razvoju i efikasnijoj primeni javnih usluga i aktiviranju tržišta rada za Rome i Romkinje. Sa predloženim merama kroz RARE projekat će se podići kapaciteti državnih i lokalnih vlasti i drugih jav-nih službi za stvaranje više inkluzivnog okruženja uz ja-čanje međusektorske sarad-nje i uključivanje više za-

interesovanih strana što će doprineti ostvarivanju Stra-teškog okvira EU2020 za smanjenje siromaštva i po-većanje zaposlenosti među romskom populacijom.

Ovim projektom će se definisati uslovi efikasne in-

stitucionane saradnje, ela-borirati i testirati inovativni modeli intervencije za uklju-čivanje Roma na tržište rada i razviti ubedljiva ekonom-ska argumentacija za takve intervencije.

Foto: Internet

Foto: Internet


SEMINAR ZA KOORDINATORE ZA ROMSKA PITANJAI PREDSTAVNIKE NVO

Kancelarija za inkluziju Roma je i ove godine, kao i prethodnih, predvidela seminar za edukaciju koordinatora za romska pitanja. Ovoga puta je seminar predviđen i za predstavnike NVO kojima je takođe potrebna institucionalana podrška kako bi njihov rad bio vidljiviji i produktivniji. Seminar je održan u

kongresnom centru Andrevlje uz prisustvo velikog broja koordinatora za romska pitanja i pripadnika nevladinih organizacija.

Glavna tema seminara bila “Aktivno učešće romskih koordinatora u operativnom planiranju i programskom budžetiranju na lokalnom nivou“.

Direktor Kancelarije za inkluziju Roma Dušan Radul je istakao da je važno da ko-ordinatori za romska pitanja nauče kako da koriste lokal-ne akcione planove i Strate-giju za uključivanje Roma i Romkinja 2016-2025 i naj-važnije, kako da obezbede sredstva iz lokalnih samou-prava. Glavni fokus rada ko-ordinatora, predstavlja izra-da i lobiranje za usvajanje lokalnih akcionih planova za unapređenje položaja Roma u četiri oblasti. Moraju se sprovoditi mere i politike da se poboljša položaj Roma i treba što veći broj lokalnih samouprava da se uključi i angažuje koordinatore za

romska pitanja. Cilj Kance-larije jeste da svaka Opština u Vojvodini ima koordinato-ra, kako bi proces socijalne inkluzije Roma bio ravno-merno omogućen. Veoma je

teška situacija u celoj zemlji i naša Kancelarija čini napo-re da se poboljša obrazova-nje naše romske dece. Ta-kođe želimo da poboljšamo komunikaciju koordinatora i nevladinog sektora sa celo-

kupnom romskom zajedni-com - istakao je Radul.

Kroz interaktivan rad i konkretne primere iz prakse, učesnici seminara su imali priliku da steknu nova znanja

i da se upoznaju sa zakon-skim regulativama koja su im od izuzetne važnosti za sva-kodnevni rad. Moramo jačati kapacitete romskih NVO kako bi se što uspešnije borili za bolji položaj Roma u društvu.

„Lokalne samouprave su prepoznate kao nosioci koji moraju uz pomoć države ak-tivno sprovoditi javne politike koje su vezane za inkluziju Roma. Kancelarija za inklu-ziju Roma planira da u narednom periodu formira tri regionalne kancelarije koje će se nalaziti u Kikindi, Subotici i Pančevu i samim tim ćemo raditi na proširenju kapaciteta Kancelarije za inkluziju Roma. U ovoj godini nas takođe očekuje i izrada strateškog plana Kancelarije koja će obuhvatiti period od 2018-2021.god. Takođe planiramo i or-ganizovanje seminara koji će se baviti tradicijom, kulturom i istorijom Roma a pored toga i metodologijom rada u predmetnoj nastavi.“

Ljiljana Lekić, predsednica U.O. Kancelarije za inkluziju Roma


SEDNICA POKRAJINSKOG SAVETAZA INTEGRACIJU ROMA

Pokrajinski savet za integraciju Roma održao je treću sednicu u ovoj godini. Sednici pokrajinskog Saveta za integraciju Roma, prisustvovala je Tamara Mohači,

pomoćnica u Pokrajinskom sekretarijatu za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova zadužena za Sektor unapređenja položaja Roma.

Na sednici Saveta raz-matrana su pitanja primene afirmativnih mera prilikom upisa u srednje škole i fa-kultete i smeštaj studenata u studentske domove. Ta-mara Mohači, pomoćnica u Pokrajinskom sekretarijatu za socijalnu politiku, demo-grafiju i ravnopravnost po-lova je predstavila aktuelne Konkurse. Prvi konkurs se odnosi na dodelu bespo-vratnih sredstava gradovi-ma i opštinama sa teritorije AP Vojvodine za sufinan-siranje realizacije lokalnih akcionih planova za una-pređenje položaja Roma u oblasti stanovanja, a drugi konkurs se odnosi na dode-

lu bespovratnih sredstava gradovima i opštinama sa teritorije AP Vojvodine za finansiranje angažovanja koordinatora za romska pi-tanja.

Najviše se polemisalo oko mera afirmativne akcije za romske učenike i studente kao i njihovoj zloupotrebi. Takođe je razmatran i Pra-vilnik o merilima i postupku za upis učenika - pripadnika romske nacionalne manjine u srednju školu pod povolj-nijim uslovima radi posti-zanja pune ravnopravnosti, Ministarstva prosvete, na-uke i tehnološkog razvoja gde je ključna uloga škole koja je u obavezi da infor-

miše roditelje o merilima i postupku upisa učenika u srednju školu pod povolj-nijim uslovima. Afirmativ-ne mere za upis studenata sprovodi Nacionalni savet romske nacionalne manji-ne. Do donošenja navede-nog Pravilnika i Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja za period od 2016-2025.godine Kan-celarija za inkluziju Roma je sprovodila mere afirmativ-ne akcije i na taj način ima-la podatke o broju upisane dece na teritoriji AP Vojvo-dine što više nije slučaj. Na sednici su predložene mere za rešavanje i prevazilaže-nje teškoća u ovoj oblasti.


Intervju saPREDRAGOM VULETIĆEM,

pokrajinskim sekretarom za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova

Predstavite nam ukratko Vaš sekretarijat- nadležno-sti i aktivnosti.

Nakon više godina socijal-na politika je dobila sopstve-ni sekretarijat u Pokrajin-skoj vladi. Uz ovu osnovnu oblast, tu su još demografi-ja, boračko-invalidska zašti-ta, ravnopravnost polova i unapređenje položaja Roma, ili kako mi to volimo da kaže-mo Sekretarijat za ljude.

Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demo-grafiju i ravnopravnost po-lova, u skladu sa zakonom

i Statutom, obavlja poslove pokrajinske uprave u oblasti socijalne zaštite, zaštite po-rodice i dece, trudnica, maj-ki tokom porodiljskog odsu-stva, samohranih roditelja s decom, omladine, odraslih i starih, pravne zaštite po-rodice i starateljstva, pen-zijskog osiguranja, boračke i invalidske zaštite i civilnih invalida rata, ranjivih grupa žena, kao i eliminacije na-silja nad ženama i nasilja u porodici, unapređivanja po-ložaja Roma i njihove inte-gracije…Ovi poslovi obavlja-ju se u četiri sektora.

Prioritet je ublažavanje nepovoljnih životnih okol-nosti, i unapređenje po-ložaja svakog pojedinca ili porodice kojima je potrebna pomoć institucija.

Od prošle godine Kance-larija za inkluziju Roma je u sastavu Vašeg sekrtarijata, kakva je Vaša saradnja sa Kancelarijom na polju inte-gracije Roma?

Prošle godine formiranjem Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demogra-fiju i ravnopravnost polova naši indirektni budžetski ko-


risnici postali su: Pokrajinski zavod za socijalnu politiku, Zavod za ravnopravnost po-lova, Fond za pružanje po-moći izbeglim, prognanim i raseljenim licima, Centar za porodični smeštaj i usvoje-nje Novi Sad i Kancelarija za inkluziju Roma. Mislim, da je prva godina protekla u po-stavljanjeu prioriteta i ciljeva i našem međusobnom upo-znavanju. Utisak mi je, da smo dobro počeli, ali da nam predstoji mnogo intenzivnija saradnja i više neposredne komunikacije.

Da li ste do sada sproveli neke projekte koji su veza-ni za isključivo za Rome?

Na žalost, za ovaj relativ-no kratak period nije bilo ta-kvih projekata. Nadam se da će u narednom periodu biti dobrih predloga, a naše je da nađemo sredstva i realizuje-mo takve aktivnosti. Ideje i podsticaj očekujemo od Kan-celarije za inkluziju Roma, Saveta, kao i lokalnih samo-uprava i civilnog sektora.

Šta mislite, koji je najve-ći problem Roma u procesu njihove integracije?

Na žalost, iako se polo-žaj Roma donekle popravio, Romi su i dalje među najsiro-mašnijim građanima, vrlo če-sto nezaposleni i žive u lošim stambenim uslovima. Najveći problem je obrazovanje od-nosno izbegavanje školova-nja. Na taj način Romi ili ne uspevaju da se zaposle ili su to najteži i najmanje plaćeni poslovi,što za sobom ima i loše stambene uslove.

Da li glavnu ulogu po Va-šem mišljenju u tom procesu imaju institucije ili sami Romi?

Mislim da su i obaveze, ali i odgovornost podeljeni. Država je učinila dosta da se obezbede uslovi. Prošle godine, u martu, usvojena je Startegija za socijalno uključivanje Roma i Romki-nja u Republici Srbiji za pe-riod od 2016 do 2025. go-dine, kojom je napravljen zakonodavni okvir za una-pređenje položaja Roma. Siguran sam da država još uvek nije iscrpela svoje mo-gućnosti, ali bih svakako na-glasio da se i sami Romi mo-raju angažovati na unapre-đenju sopstvenog položaja.

Koji su planovi Vašeg se-kretarijata za budući priod, a tiču se romske populacije?

Kada su u pitanju planovi Sekretarijata koji su vezani za romsku populaciju, Sek-tor za unapređivanje položa-ja Roma nastavlja sa dobrom praksom započetom ranijih godina. Strategijom za so-cijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. go-dine, implementacijom i pri-menom Strategije i Akcionog plana za unapređivanje polo-žaja Roma na teritoriji Auto-nomne pokrajine Vojvodine, treću godinu za redom, Sek-tor sprovodi konkurse s ci-ljem integracije Roma i Rom-kinja u društvene tokove.

Prvi konkurs je Konkurs za dodelu bespovratnih sredsta-va gradovima i opštinama sa teritorije Autonomne pokraji-ne Vojvodine i namenjen je fi-nansiranju uvođenja i angažo-vanja koordinatora za romska pitanja u jedinice lokalnih sa-mouprava. Za ovu namenu Sekretarijat je izdvojio sred-stva u iznosu 1,2 miliona di-

nara, i taj konkurs je otvoren do 30. Juna 2017. godine.

Drugi Konkurs je Kon-kurs za dodelu bespovratnih sredstava gradovima i opšti-nama sa teritorije Autono-mne pokrajine Vojvodine i namenjen je sufinansiranju realizacije lokalnih akcionih planova za unapređenje po-ložaja Roma u oblasti sta-novanja koja podrazumeva poboljšanje stanovanju u kućama u kojima žive Romi i Romkinje. Za ovu namenu Sekretarijat je izdvojio sred-stva u iznosu od 3 miliona dinara, i taj konkurs je otvo-ren do 01. Septembra 2017. godine.

Takođe se planira obilazak i saradnja sa JLS u AP Voj-vodini na planu unapređe-nja položaja Roma, obilazak romskih naselja i utvrđivanje potreba romske populacije kao i saradnja sa obrazovnim institucijama na svim nivoi-ma.

Šta biste sa mesta Pokra-jinskog sekretara poručili Romima?

Moja poruka je da zaista treba da naučimo da živimo jedni sa drugima, a ne jed-ni pored drugih. Romi tre-ba da se uključuju u proces obrazovanja, da se informi-šu o konkursima i mogućno-stima da dođu do sredstava i poboljšaju svoj status. Mi ćemo učiniti sve da to se što bolje upoznamo sa realnim problemima, ali nam je po-trebna pomoć samih Roma.


Intervju sapomoćnicom pokrajinskog sekretara za socijalnu politiku, demografiju i

ravnopravnost polova iz Sektora za unapređenje položaja RomaTAMAROM MOHAČI

U Vojvodini je do sada mnogo urađeno. Postoje in-situcije kao što su Savet za integraciju Roma u AP Voj-vodini, Kancelarija za inklu-ziju Roma i Sektor za unap-ređenje položaja Roma. Za-što je u Vojvodini drugačije nego u ostatku Republike?

Vojvodina je poznata po etičkoj raznolikosti, otuda i sama sezitivnost prema na-cionalnim manjinama. Kada su institucije u pitanju Vlada Autonomne Pokrajine Vojvo-dine radi na implementaciji

Strategije za unapređenje položaja Roma u Republici Srbiji. Zajedničkim snagama trudimo se da smanjimo ra-zlike između romske popu-lacije i ostalog stanovništva. Formiran je Savet za inte-graciju Roma koji sagledava i daje mišljenja o merama i aktivnostima u procesu in-tegracije Roma u AP Vojvo-dini. Kancelarija za inkluziju Roma daje svoj doprinos pri implementaciji nadziranjem i primenom Strategije za integraciju Roma i realiza-cije akcionih planova na te-

ritoriji Pokrajine. Sektor za unapređenje položaja Roma kreira politike i programske aktivnosti kako realizova-ti planove i sprovesti mere koje će biti adekvatne za poboljšanje života Roma u AP Vojvodini.

Na čelu ste Sektora za unapređenje položaja Roma, predstavite nam ukratko Vaše aktivnosti i nadležno-sti?

Sektor za unapređenje položaja Roma kreira poli-tike i programske aktivnosti


kako do bolje implementa-cije Strategije za unapre-đenje položaja Roma. Prati-mo koji su to indikatori na osnovu kojih realizujemo instrumente za merenje, sektor učestvuje u kreiranju politika usmerenih ka po-boljšanju položaja osetljivih grupa i poštovanju ljudskih i manjinskih prava, kroz ak-tivnosti kao što su: analize mehanizama i sistemskih mera na nacionalnom i lo-kalnom nivou, podrška izra-di strateškog i normativnog okvira, kao i podrška izradi projektnih ideja partnera.

Da li ste zadovoljni na-činom i odnosom državnih institucija prema romskom pitanju?

Kada danas pogledate po-stoji dosta institucija koje se bave Romima, od Kancela-rije za ljudska i manjinska prava ispred Vlade Republike Srbije, Ministarstvo za rad boračka i socijalna pitanja, zatim Tim za socijalno uklju-čivanje i smanjenjenje siro-maštva, Kancelarija za inklu-ziju Roma kao i naš sektor u Vladi Autonomne Pokrajine Vojvodine. Zajedničkim sna-gama radimo sve što je u interesu romske nacionalne zajednice. Dosta smo uradili, ali je potrebno mnogo više. Verujem da možemo bolje.

Šta se dešava sa inicija -tivom integrisanja koordi-natora za romska pitanja na

teritoriji AP Vojvodine?

Sektor za unapređenje položaja Roma je i ove go-dine raspisao konkurs za koordinatore pri lokalnim samoupravama gde poma-žemo lokalnim samouprava-ma da zaposle koordinatora za romska pitanja.

Šta mislite, koji je najve-ći problem Roma u procesu njihove integracije?

Najveći problem jeste eko-nomsko osnaživanje svakog pojedinca, a posebno oset-ljivih grupa stanovništva. Zapošljavanje i uključivanje na tržište rada predstavlja jedan od ključnih preduslova socio-ekonomske samostal-nosti i preuzimanja odgovor-nosti za sopstveni život. A sve to ne možete bez obrazo-vanja. Kvalitetnim i praved-nim obrazovanjem se svakoj osobi pruža mogućnost za sticanje znanja i veština, kao preduslov za njihovo aktiv-no učestvovanje u društvu i veću socijalnu uključenost. U Srbiji su posebno važne reforme u domenu inkluziv-nog obrazovanja, kojim se obezbeđuju jednake šanse za obrazovanje svakog po-jedinca, bez obzira na njihov socio-ekonomski status, et-ničko poreklo, mesto stano-vanja, invaliditet i dr.

Romi imaju ogromne pro-bleme, a gotovo ih i nema u institucijama. Šta ćete uči-

niti sa Vaše pozicije da se to promeni?

Moramo više da radimo na aktivnom učestvovanju i promovisanju preduzetničke kulture, moramo da radimo više na razvijanju različitih modela uključivanja osetlji-vih grupa u ekonomske ak-tivnosti, promociji i razvija-nju koncepta socijalnog pre-duzetništva i aktivnom uklju-čivanju na tržište rada. Kao i kada su u pitanju državne institucije moramo pronaći model kako da pomognemo da Romi budu više uključeni i kako da pronađu svoje me-sto u nekoj od institucija.

Vaša poruka mladim Ro-mima?

Obrazovanje je ključ uspeha. Bez obrazovanja ne možemo da govorimo o izlasku iz začaranog kruga siromaštva. Ne možemo da govorimo ni o konkurenciji na tržištu rada ukoliko se ne poseduju određene veštine i znanja. Obrazovanje je ne-ophodno i ono nam omogu-ćava da budemo konkuren-tni na tržištu rada, zato je važno da što veći broj rom-ske dece bude uključeno u obrazovni proces i da redov-no pohađaju nastavu.


SPROVOĐENJE POLITIKA PREMA ROMIMA U SRBIJIZA PERIOD 2016-2017.GODINE

Prva Dekada za uključenje Roma (2005-2015) sa ciljem da se ubrza proces unapređenja položaja Roma, obuhvatala je prioritetne oblasti: obrazovanje, zapošljavanje, zdravlje i stanovanje. U ovaj projekat je bilo uključeno devet

zemalja regiona: Srbija, Bugarska, Mađarska, Makedonija, Rumunija, Slovačka, Hrvatska, Češka i Crna Gora – koje su usvojile nacionalne planove rada, u kojima

su određeni ciljevi i pokazatelji za svaku od prioritetnih oblasti. Vlade su se takođe obavezale da se unapređenjem položaja Roma bave uzimajući u obzir i ključne aspekte – siromaštvo, diskriminaciju i rodnu ravnopravnost. Republika Srbija je aktivno učestvovala u pripremi Deklaracije o Romima koju je usvojio

Savet Evrope u oktobru 2010. godine.

Analiza sprovođenja usvo-jenih politika prema Romima za period 2015 – 2017. Vla-da Srbije je usvojila Strate-giju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016 do 2025. godine (u daljem tek-stu: Strategija) na osnovu člana 45. stav 1. Zakona o Vladi . Nova strategija, usvo-jena je 03. Marta 2016 godi-ne. Strategija je zasnovana na postojećim strateškim, pravnim i institucionalnim resursima – strategijama i propisima kojima su ure-đena pojedina pitanja una-pređenja položaja Roma i Romkinja, ali i na oprede-ljenju države da razvija pro-

grame unapređenja položaja Roma i Romkinja iskazanim Operativnim zaključcima sa seminara „Socijalno uklju-čivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji” (za period 2015−2017. godine) i Akci-onog plana za poglavlje 23.

Institucionalni resursi za pripremu i sprovođenje Stra-tegije su Savet za unapređe-nje položaja Roma i sprovo-đenje Dekade uključivanja Roma, Kancelarija za ljudska i manjinska prava, Tim za socijalno uključivanje i sma-njenje siromaštva, resorna ministarstva koja su zaduže-na da vode javne politike od interesa za ostvarivanje stra-teških mera i Koordinaciono telo Vlade Republike Srbije na čijem čelu je podpredsed-nica Vlade Republike Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koja u ime Vlade koordinira rad državnih organa, kao i organa jedinica lokalnih sa-mouprava i javnih preduzeća u vezi sa unapređenjem po-ložaja Roma i Romkinja.

U ovom trenutku nacio-nalni institucionalni okvir za unapređenje i zaštitu Roma predstavljaju:

1. Novoosnovano Koordi-naciono telo Vlade Republi-ke Srbije za socijalno uklju-čivanje Roma i Romkinja koje je ustanovljeno februa-ra meseca 2017 godine;

2. Kancelarija za ljudska i manjinska prava;

3. Savet za unapređenje položaja Roma, čiji status nije jasan i koji par godina ne funcioniše;

4. Kancelarija za inkluziju Roma i Savet za integraciju Roma koje je osnovala AP Vojvodina;

5. Savet za inkluziju Roma koju je osnovao grad Beograd, koji praktično ni-kada nije počeo sa radom;

U 2014. godini, Vlada Re-publike Srbije je pripremila Polaznu studiju za izradu Strategije za inkluziju Roma usaglašenu sa strategijom


„Evropa 2020“. Polaznu studiju je, nakon rasprave u kojoj su učestvovali brojni predstavnici romske zajed-nice, Nacionalnog saveta romske nacionalne manji-ne i organizacija civilnog društva, usvojio Savet za integraciju Roma i sprovo-đenje Dekade Roma Vlade Republike Srbije. Ovim do-kumentom ukazano je na to da su ekonomski, politič-ki i društveni uslovi u koji-ma je 2009. Godine doneta prva Strategija bitno izme-njeni, te da je zbog toga bitno pripremiti novi efika-sniji strateški dokument. U međuvremenu, Srbija je intezivno pristupila proce-su evropskih integracija i otvorila poglavlje 23 pro-cesa pridruživanja EU (jula 2016 god.).

Tim novim proevropskim procesima Srbija je pred-ložila i donošenje Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina i Akcio-nog plana za Rome.

Međutim, već tokom prve godine njegove primene kasni se sa sprovođenjem planiranih aktivnosti. Tako, nisu usvojene izmene i do-pune Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih ma-njina, planirane još za drugi kvartal 2016. godine. Zbog toga i dalјe nema zakon-skog osnova koji bi omogu-dio da se prikuplјaju poda-

ci, odnosno vodi evidencija o nacionalnoj pripadnosti zaposlenih u javnoj admini-straciji.

To je preduslov za propi-sivanje afirmativnih mera i davanje prednosti pripadni-cima nacionalnih manjina pri zapošlјavanju/otpuštanju u slučaju istih uslova, a do po-stizanja odgovarajuće struk-ture zaposlenih u javnom sektoru na svim nivoima te-ritorijalne organizacije.

O rezultatima i efektima prve godine primene Stra-tegije za socijalno uklјučiva-nje Roma i Romkinja se ne može govoriti, jer još uvek, nije donet Akcioni plan za njeno sprovođenje, sa po-trebnim budžetskim sred-stvima.

Mada, Strategija prizna-je značaj i ulogu koordina-tora za romska pitanja u lo-kalnim samoupravama, za ostvarivanje i unapređenje prava Roma, Nacrtom akci-onog plana nisu bile pred-viđene mere kojima bi se otklonili uočeni nedostaci i prepreke njihovom zapo-šlјavanju. Stoga je Zaštit-nik građana uputio I Mišlјe-nje Ministarstvu državne uprave i lokalne samoupra-ve da položaj koordinatora za romska pitanja mora biti uređen na jedinstven način na teritoriji cele Republi-ke Srbije. Akcioni plan za Rome iz poglavlja 23 , svo-

jim planiranim aktivnosti-ma, pruža osnovanu nadu da će konačno, zdravstvena medijacija biti prepoznata u sistemu zdravstvene zaštite a radno mesto zdravstvene medijatorke sistematizo-vano, odnosno njihov broj povedan u skladu sa potre-bama i mogućnostima. Pro-blem interno raseljenih lica (IRL) – Roma sa Kosova i u 2016. godini nije bitno promenjen. Romi, IRL sa Kosova nalaze se u izrazito teškom socijalno-ekonom-skom položaju zbog čega je potrebno efikasnije sprovo-diti programe za stambeno zbrinjavanje IRL, kao i pro-grame ekonomskog osnaži-vanja ovih lica.

Proces zatvaranja ko-lektivnih centara nije zavr-šen ni u 2016. godini i po-red sprovođenja Okvirnog sporazuma o sprovođenju regionalnog programa za trajno rešavanje stambenih potreba izbeglih lica izme-đu Republike Srbije i Ban-ke za razvoj Saveta Evro-pe (CEB). Interno raselјeni Romi sa teritorije AP Kosova i Metohije, od 1999. godine žive u neformalnim naselјi-ma bez ikakve infrastructu-re zbog neodgovornog od-nosa lokalnih samouprava, državnea dministracije ali i međunarodnih organizacija koje su dobijale i potrošile sredstva od Evropske Ko-misije.


Najznačajnija postignuća državeu sprovođenju politika prema Romima

1. Donet je Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina;

2. Donet je Akcioni plan za Rome u okviru poglavlja 23. PP;

3. Donet je Zakon o stanovanju i održavanju zgrada;

4. Doneta je Uredba o postupku raspodele sredstava iz budžetskog fonda za nacionalne manjine;

5. Donet je Pravilnik o bližim kriterijumima za prepoznavanje oblika diskri-minacije od strane zaposlenog, deteta, učenika ili trećeg lica u ustanovi obra-zovanja i vaspitanja;

6. Republički fond za zadravstveno osiguranje stvorio je pravni osnov za afirmativno zapošlјavanje pripadnika nacionalnih manjina radi postizanja nji-hove srazmerne zastuplјenosti;

7. Zaštitnik građana uputio je Mišlјenje, Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, kako bi se konačno, i na jedinstven način, uredilo pitanje položaja koordinatora za romska pitanja;

8. Usvajanjem Zakona o stanovanju i održavanju zgrada u značajnoj meri je uređen niz pitanja od značaja za poštovanje lјudskih prava prilikom iselјenja, odnosno preselјenja građana i istovremeno, pružanje pravovremenih, tačnih i potpunih informacija zajednici gde se doselјavaju lica koja se iselјavaju, od-nosno preselјavaju;

9. Nacionalni Akcioni plan za zapošljavanje je počeo da se realizuje u toku 2017. godine, objavljivanjem konkursa za aktivne mere zapošljavanja Roma;

10. Ministarstvo unutrašnjih poslova, poslednjih nekoliko godina, vrlo ak-tivno radi na uključivanju većeg broja Roma u redove policije kroz animiranje mladih Roma za upis u srednje policijske škole;

11. Smanjen je broj evidentiranih zločina iz mržnje i govora mržnje, prema Romima u poslednjih par godina;

12. Povećan je broj usvojenih urbanističko - planskih dokumenata na nivou lokalnih samouprava za unapređenje uslova stanovanja.

www.ligaroma.org.rs


STRATEGIJA ZA SOCIJANO UKLJUČIVANJE ROMA I ROMKINJA U R.SRBIJI 2016-2025, SPROVOĐENJE I

PRIORITETNE MERE ZA PERIOD 2017-2018

U Domu Narodne skupštine u organizaciji Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova i Regionalni savet za saradnju održano je javno slušanje na temu „Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji

2016-2025 - Sprovođenje i prioritetne mere za period 2017-18“.

Meho Omerović, pred-sednik Odbora za ljudska i manjinska prava i rav-nopravnost polova poželeo je dobrodošlicu prisutnima i istakao važnost prime-ne Strategije za socijalno uključivanje Roma i Rom-kinja u Republici Srbiji, koji je deo Akcionog plana Po-glavlja 23. On je naglasio da glavne prepreke za soci-jalno-ekonomsku integraci-ju Roma i Romkinja još nisu otklonjene i da nije stvoren potpun normativni osnov za sprovođenje dugoročnih mera smanjivanja siromaš-tva i ostvarivanja suštinske jednakosti građana i gra-đanki romske nacionalne manjine.

Orhan Usein, lider ak-cionog tima za integraciju Roma u okviru Regionalnog saveta za saradnju, govorio je o cilju projekta Integracija Roma 2020, a to je doprinos smanjenu socio-ekonomskih razlika romske i neromske populacije na Zapadnom Bal-kanu i Turskoj, ojačavanje institucionalne odgovornosti vlada da uvrste i ostvare specifične ciljeve za integra-ciju Roma u društvo preko opštih politika, kao i praćenje nacionalnog budžeta i finan-siranja javnih usluga. Use-in je dodao da ovakva vrsta skupa predstavlja pozitivan primer prakse i izrazio nadu da će javna slušanja postati redovna praksa Strategije.

Vitomir Mihajlović, pred-sednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine podsetio je i na postojanje prethodnog nacionalnog plana „Strategije za una-pređivanje položaja Roma 2009−2015“, koji nije dao željene rezultate u vezi sa trajnim unapređenjem polo-žaja Roma i Romkinja. On je istakao da je svestan činje-nice da postoji senzibilitet i politička volja Republike Sr-bije, ali da se romska nacio-nalna manjina i dalje susreće sa raznim izazovima poput pitanja školstva, zdravstve-ne i socijalne zaštite. Takođe, istakao je i da se nada da će se zajedničke težnje, a to su smanjenje siromaštva i suz-


bijanje diskriminacije Roma i Romkinja, odnosno stva-ranje uslova za pun pristup ostvarivanju ljudskih prava lica romske nacionalnosti biti ostvarene Strategijom do 2025. godine.

Nakon pregleda i procesa Akcionog plana, predoče-ni su rezultati sprovođenja i predlog prioritetnih mera za period 2017-18. u polju obrazovanja, zapošljavanja, stanovanja, zdravstva i so-cijalne zaštite o kojima su govorili predstavnici resor-nih ministarstava i Nacional-ne službe za zapošljavanje.

Na kraju javnog slušanja, izneti su zaključci koji uka-

zuju na potrebu dalje imple-mentacije donetih zakonskih regulativa i propisa, raspo-delu snaga u smislu konkret-nih instrukcija sa centralnog na lokalni nivo vlasti, aktiv-niju međuresornu saradnju ministarstava, kao oproba-ni mehanizam i pokazatelj dobre prakse u implemen-tiranju ciljeva Strategije za inkluziju Roma, prikupljanje i podsticanje izjašnjavanja romske nacionalne manjine kao pripadnika iste i osniva-nje koordinacionog tela koje će se baviti objedinjava-njem podataka i omoguća-vanjem ciljanih istraživanja o položaju Roma i Romkinja u Republici Srbiji.

Javnom slušanju su pri-sustvovali članovi Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, pred-stavnici Regionalnog saveta za saradnju; resornih mi-nistarstava; Kancelarije za ljudska i manjinska prava; Sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i rav-nopravnost polova Pokrajin-ske vlade Vojvodine; Nacio-nalne službe za zapošljava-nje; Tima za socijalno uklju-čivanje i smanjenje siro-maštva; Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, kao i predstavnici Delegacije Evropske unije u Srbiji.

www.parlament.gov.rs


ROMKINJE IMAJU PRAVA ALI NE I MOGUĆNOSTI

Romkinje su u svojoj zajednici kao i državi slabo vidljive. Imaju prava ali ne i mogućnosti. Nemaju poverenje u institucije i imaju strah da ako nešto traže da

im sistem to neće omogućiti, i strah da će im prava koja su ostvarile biti ukinuta, rečeno je se na konferenciji “Romkinje u Srbiji- dostignuća, izazovi i perspektive”.

“Činjenica je da su Rom-kinje kao pripadnice jedne manjinske zajednice u Sr-biji zaista na dnu društve-ne margine, činjenica je da u društvu postoje ogromne predrasude i stereotipi za-snovani na nedokazanim činjenicama o negativnosti romske zajednice. Upravo mi Romkinje pokazujemo da se ne razlikujemo od žena ne samo u Srbiji nego na planeti i kada nam se pru-ži šansa možemo da posti-gnemo vrhunske rezultate u našim profesijama” istakla je Ana Sećipović, iz organi-zacije “Osvit “Niš.

Diplomirana pravnica, koja radi na SOS telefonu

na romskom i srpskom je-ziku u Nišu, Zorica Saćipo-vić, kaže da se Romkinje pre svega žale na nereagovanje Centra za socijalni rad, na nerazumevanje njihovih po-treba, na zatvorena vrata, i to je, kako smatra, uglav-nom ono što koči neku ženu da, i kada prijavi nasilje, nastavi u tom dugotrajnom postupku da izdrži do kraja. Vrlo često, kaže ona, gube poverenje u sve institucije koje se bave tom problema-tikom i upravo tome služi SOS telefon, da ih osnaži, a vrlo često reaguje i dopi-som Centru za socijalni rad, policiji, u zavisnosti gde je potrebno, tako da je, kako

kaže, sasvim drugačija priča kada neka od njihovih kon-sultatkinja krene sa ženom do određene institucije. Od 2005. i početka rada SOS telefona za Romkinje u Nišu, navela je, 5.087 žena je ko-ristilo tu uslugu.

Kako je rekla zameni-ca zaštitnika građana Gor-dana Stevanović, kada se procentualno pogleda broj Romkinja koje se obraćaju Zaštitniku građana, taj broj je veoma mali u odnosu na ukupan broj pritužbi, pa bi se reklo da Romkinje nema-ju problema pred instituci-jama sistema, ali nije tako i svi su svesni problema koje oni imaju.


- Često idemo u romska naselja, razgovaramo sa Romima, Romkinjama i mo-žemo da vidimo upravo to. One nemaju poverenja u si-stem, jer kada se desilo da izađu pred sistem i žale se na nemogućnost da ostvare neko svoje pravo, sistem u velikom broju slučajeva na adekvatan način ne odgovo-ri - kaže Stevanović.

S druge strane, kako kaže, nekako je, kroz raz-govor sa njima, isplivalo da one jednostavno imaju strah da, ukoliko se žale na pravo koje im je uskraćeno, da će sistem da im uskra-ti još neko pravo, te da su Romi korisnici raznih soci-jalnih davanja i ispoljili su i

taj strah, da ukoliko se žale, da mogu da ostanu bez tih davanja.

- Mi treba njih da osna-žimo, da se obrate sistemu, ali ne samo da se obrate, nego i kada se obrate, da im na adekvatan način pru-žimo zaštitu. To i jesu naše preporuke - rekla je Steva-nović.

Državni sekretar Mini-starstva rada Nenad Ivani-šević istakao je da je njego-vo ministarstvo prepoznalo Rome kao teže zapošljivu kategoriju i stoga pozi-va poslodavce i da zaposle Rome, a poziva i Rome da se aktiviraju, pokrenu sop-stvene poslove.

- Daju se podsticaji od 200.000 dinara na više, koji upravo treba da omoguće da neko pokrene posao, za-posli Roma. Tako, mislimo da zaista pomažemo. Sve ostalo, bila bi obična priča. Bez konkretnih finansijskih sredstava, bojim se da bi-smo bili neozbiljni - smatra Ivanišević.

Ističe da je NSZ, uz po-moć ministarstva, odvojila značajna sredstva za za-pošljavanje teže zapošlji-vih kategorija i pozvao je i poslodavce i Rome da po-krenu sopstveni biznis, jer smatra da je to jedan od najboljih načina da im se pomogne.


MEĐUNARODNI DAN BORBE PROTIV RASIZMA

I ove godine se 21. marta obeležava Međunarodni dan borbe protiv rasizma,u sklopu Evropske nedelje borbe protiv rasizma ,koja se obeležava od 18 - 26.

marta 2017. pod sloganom Don’t be divided-stay United(Nemojte se deliti -ostanite ujedinjeni).

Evropa je duboko pode-ljena. Podele između bo-gatih i siromašnih, mladih i starih, manjina i većine do-minira i ima uticaj na poli-tičke procese. Moramo po-kušati rešiti podele i zajed-no raditi na jednakosti. Jer podele ugrožavaju temelje naše zajednice i stabilnost naših društava.

Radikalni oblici ideologija 20. veka

FAŠIZAM je oblik radi-kalnog nacionalizma, nastao u Italiji, na temelju pokre-ta kojega je osnovao Beni-to Mussolini – Duce (Vođa). Nastao je kao reakcija na kapitalizam (koji prenagla-šava pojedinca) i socijali-zam (koji zanemaruje po-

jedinca) i želi izgraditi jaku državu. Mussolini je u svojoj mladosti bio socijalista vrlo blizak komunističkim ideja-ma. Brutalno progoni i ubi-ja sve neistomišljenike , ali rat i nasilje se gledaju samo kao sredstvo da se postigne takva ekonomski snažna dr-žava. Kao pojam, fašizam je nastao od lat. reči fasces, koja znači „snop“, a u pre-nesenom smislu „savez“. Fasces se u starom Rimu koristio kao snop šiba sve-zanih sa sekirom, a kojima su se mučili prestupnici. On je simbol fašističkog pokre-ta, a nalazi se i na Musoli-nijevoj zastavi. Fašizam je ostavio najmanje posledice u materijalnom, ljudskom i moralnom smislu na svet 20 veka. Zbog toga kovani-

ca „antifašizma“ ima malo smisla jer su nacionalsocija-lizam i komunizam bili više-struko brutalniji i represiv-niji . Pojam „antifašizma“ je nastao u Rusiji u vreme Sta-ljina za lakšu eliminaciju ne-istomišljenika, a isto je pri-hvatio i represivni jugoslo-venski komunizam. Zapadni demokratski svet koristio je sintagmu antihitlerovska koalicija, „nacifašizam“ ili „borba za demokratiju“. Reč „antifašizam“ je isključivi produkt totalitarnog komu-nizma, zločinačkog su-brata nacifašizma.

NACIONALSOCIJALI-ZAM (NACIZAM) je po-litički pokret u Nemačkoj, nastao 1920. godine na te-melju socijalističkih ideja,


a vrhunac mu je osnivanje Trećeg Rajha, odnosno to-talitarne države kojom je vladao Adolf Hitler od 1933. do 1945. god. Nacizam se oslanja na teoriju da se svet deli na više i niže rase, te da Nemci pripadaju višoj (tzv. arijevskoj) rasi, koja je pozvana voditi svet. Bru-talni progoni i ubijanja svih koji nisu spadali u arijevsku rasu, a posebno Jevreja, kao i onima koji su im bili politički i idejni protivni-ci broji se na oko nekoliko miliona osoba. Posebno je po brutalnosti poznat logor Aušvic u Poljskoj, spaljiva-nje i mučenje logoraša na-ziva se holokaust (reč znači „potpuno spaljen“). Nacisti su imali simbol kukastog krsta (svastike). Svastika je stari poganski simbol ko-jeg su pre nacista koristile mnoge kulture i religije, te

su nacisti nastojali u javno-sti istisnuti krst i zameniti ga svastikom. Zbog toga su progonili hrišćane i mrzeli Crkvu. Naciosocijalizam je ideologija koja se najjasni-je temeljila na rasnim teo-rijama 19.veka. Poražen je 1945.godine i ne postoji u organizovanim oblicima.

KOMUNIZAM je društve-no uređenje koje sve stvari smatra zajedničkim i ukida pravo na privatno vlasniš-tvo. Naziv dolazi od lat. com-munis (zajednički). Reč je o totalitarnom režimu koji je zabranjivao veru i delovanje Crkve. Vera se smatra „opi-jumom za narod“, a najzna-čajniji diktatori komunizma su Vladimir Iljič Lenjin, Josif Staljin, Mao Ce-tung, Josip Broz Tito i Fidel Castro. Ko-munizam ima dva simbola: srp i čekić (☭) i crvenu zvez-

du (petokraku). Srp označa-va seljake, a čekić radnike, a njihovo ukrštanje simboli-zira povezanost jednih i dru-gih. Komunizam smatra da se revolucijom i diktaturom proleterijata na nasilan na-čin trebaju ukloniti prepre-ke ostvarivanju besklasnog društva. Posledica toga su desetine miliona ubijenih ljudi šrom sveta.

Svako od nas pojedinač-no može i treba da bude deo ove ideje, ne samo za vreme trajanja Evropske nedelje borbe protiv rasizma, nego svakog dana. Svi zajedno možemo da doprinesemo da se svest o prisustvu i nega-tivnom uticaju rasizma pro-širi, što može da dovede do njegovog postepenog isko-renjivanja. Upravo to i jeste krajnji cilj ove akcije.

Međunarodni dan protiv rasizma obeležava se 21. marta u znak sećanja na 69 ljudi koji su izgubili živote tokom mirnih demonstracija protiv aparthejda, 21. marta 1960. godine u Južnoafričkoj Republici. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 1966. pro-glasila ovaj datum praznikom u nameri da ujedini sve države sveta oko eliminisanja ra-sne diskriminacije. U skladu sa tim, nedelja od 21. marta do 28. marta se svake godine obeležava kao nedelja solidarnosti naroda i borbe protiv rasizma i rasne diskriminacije.

Rasizam je teorija, odnosno ideologija, po kojoj između rasa koje čine ljudski rod vrsta homo sapiens postoje duboke, biološke razlike, koje se ne mogu preći; odno-sno, ako i mogu, to je “mešanje rasa” krajnje nepoželjno. Rase trebaju živeti odvoje-no. Gotovo uvek, rasistička ideologija vezana je sa idejom da su neke rase vrednije, prirodno superiornije od drugih, pa je prirodno da budu u superironom položaju, te je dozvoljeno koristiti silu da se taj položaj održi i spreči “kvarenje” rase. Najradikalniji oblik rasističke ideologije u suvremenoj istoriji je nacionalsocijalizam. Rasizmom se naziva ideologija koja rasu posmatra kao temelj ljudskog društva, odnosno smatra da pripadnost pojedinca određenoj rasi predstavlja osnov za njegov društveni položaj. Definiše se uglavnom kao verovanje da su određene rase superiorne ili inferiorne u odnosu na druge. Izraz koji se često koristi kao sinonim je i rasna netolerancija.

Iako se u teoriji predstavlja kao ideologija što podrazumeva pojedinčev ideološki izbor odnosno orijentaciju, najekstremnije forme rasizma se najčešće vezuju uz na-ci(onali)zam i fašizam – rasne teorije čija je primena dovela do Holokausta i komplet-nog genocida protiv čovečnosti počinjenog tokom II svetskog rata.


NAJVEĆI ROMSKI PRAZNIK - ĐURĐEVDAN

Đurđevan je nekad označavao vreme kada su Romi pokretali čerge na puta danas je praznik pun simbolike. Ovo je najveći romski praznik

koji se obeležava 6. maja i označava ujedno i početak proleća. Đurđevdan je jedan od najvećih i najlepših prolećnih praznika. Tada odjekuje romska muzika, a proslavljaju ga Romi širom Evrope, bez obzira koje su vere, jer on je za njih

mnogo više od verskog praznika.

Turski Romi, ovaj pra-znik nazivaju Erdeleze ili Hidrellez (Novo leto), dok ga Romi u Indiji, Pakistanu i Avganistanu nazivaju ime-nom Kakkava i praznuje se 7. maja. U davna vremena verovalo se da je Đurđev-dan međaš, da deli godinu na dva dela. Označavao je kraj zime, koja je za Rome predstavljala najteži deo godine, i dolazak leta. Na ovaj dan izmirivali su se svi računi za proteklu godinu i sklapali ugovori za poslo-ve koje treba uraditi u na-stupajućoj godini. Narodni

običaji vezani za Đurđev-dan veoma su raznovrsni i bogati. Održavaju se pre i posle Đurđevdana, obično pre izlaska Sunca. U petak pred Đurđevdan, mladi od-laze u prirodu i beru razno bilje: koprivu, vrbu, grabo-ve grančice, dren, zdravac, koje uoči Đurđevdana za-grevaju u vodi na ognju i sa njom se kupaju, ili peru zidove kuće. Postoji običaj donošenja bistre vode sa vodeničinog vitla, u kojoj bi se devojke kupale i umivale kako bi stekle i očuvale le-potu lica i tela. Verovalo se,

da će onaj koji se ne oku-pa na Đurđevdan izjutra, u tekućoj godini imati proble-ma sa zdravljem. Uoči Đur-đevdana pletu se venčići od đurđevdanskog cveća , đu-rđevka i mlečike i njime se kite kapije na ulaznim vrati-ma. Venci iznad vrata ostaju cele godine, tačnije do sle-dećeg Đurđevdana.

Po tradiciji kod Roma po-stojao je običaj da se za Đu-rđevdan kolju jagnjad. Ru-čak se obavlja oko podne. Prvo posedaju muškarci, a nakon toga žene. Najstariji gost održava domaćinima

Foto: Internet


zdravicu, želeći im zdravlje i dug život. Sve to ponavlja tri puta, a kada završi, svi prisutni uzvikuju „Amin!“.Ko najjače uzvikne njemu se daje glava od pečenice. U prostoriji gde se obavlja slavski ručak, ne sme se pu-šiti, niti piti alkoholno piće. Deo od pečenja delio bi se po komšiluku. U pojedinim krajevima, nakon obavlje-nog ručka menjali bi jagnje-će glave i pri tom se ljubi-li čestitajući jedni drugima praznik. Sve što bi ostalo od hrane, stavljalo se u torbu i vešalo na kultno stablo ta-kozvano „vilinsko drvo“ ili bi se bacalo u obližnju reku. Posle ručka nastajalo bi ve-selje, uz pesmu i igru, što je obično trajalo tri dana. Na Đurđevdan niko ne spava, da bi bio čio i veseo tokom cele sledeće godine.

Sveti Georije ubija aždaju

Veruje se da se slavni svetitelj rodio u bogatoj i uglednoj porodici u Kapa-dokiji. Otac mu je bio rimski oficir. Dok je još bio dete, otac mu je poginuo, a on se sa majkom preselio u Palestinu, gde je odrastao i dobio visoko obrazo-vanje. U rimskoj vojsci je ubrzo napredovao i dospeo do čina tribuna u službi cara Dioklecijana. U to vreme je car počeo progon hrišćana, a Georgije je podelio svoju imovinu siromašnima i oslobodio svoje robove. Istupio je hrabro pred cara i izjavio da je hrišćanin, nakon čega je po naređenju cara zatvoren u tamnicu i mučen. Tada je započelo njegovo stradanje za veru. Mučen je na najsvirepije načine, ali se nije hteo odreći hrišćanstva. On se neprestano molio Bogu. Bog ga je isceljivao i spasavao smrti, a narod mu se divio. Kada je Georgije molitvom vaskrsao jednog mrtvaca mnogi su primili hrišćansto, a među njima je bila i careva žena Aleksandra. Car je odlučio da svoju suprugu i Georgija osudi sečenjem glave. Carica Aleksandra je umrla na stratištu pre pogubljenja, a Georgije je pogubljen 6.maja 303. godine. Sveti Georgije je na ikonama prikazan na konju sa kojeg kopljem probada aždaju. Nešto dalje od njega stoji žena u gospodskom odelu (najverovatnije carica Aleksandra). Až-daja na ikoni predstavlja mnogobožačku silu koja je proždirala nevine hrišća-ne. Po verovanju Sveti Geogije je pobedio aždaju I zaustavio progon hrišćana koje je sprovodio car Konstantin.


LEGENDA

Po predanju, u jezeru, blizu grada Lide u Palestini živela je velika aždaja koja je meštanima grada Virita stvarala velike neprilike. Aždaja je izlazila iz jezera i proždi-rala ljude, a imala je i otrovan zadah od koga su se ljudi razboljevali i umirali. Kada su se meštani obratili svom vladaru za pomoć, on im je naložio da svakog dana na obali jezera žrtvuju po jedno dete. Narod je to prihvatio i svakodnevno ostavljao po jedno dete pored jezera koje bi aždaja proždirala. Na kraju je na red došla i vla-dareva ćerka jedinica koju su okićenu ostavili pored jezera za žrtvu aždaji. Dok je devojčica plakala pored jezera pred njom se stvorio Sveti Georgije jašući konja sa kopljem u ruci. Aždaja je izašla iz jezera, a Georgije je uspeo da je savlada i probo-de kopljem. Po Georgijevom naređenju devojka je vezala svoj pojas aždaji oko vra-ta i odvela je u grad. Gradski vladar i svi meštani tog grada su primili hrišćanstvo, a u gradu je izgrađena velika crkva posvećena Svetom Đorđu.

Foto: Internet


POLA VEKA FILMA “SKUPLJAČI PERJA“

Povodom jubileja 50 godina od nastanka fi lma “Skupljači perja” Muzej Jugoslavije, u saradnji sa kompanijom “Avala Film Way” i Jugoslovenskom

kinotekom, je organizovao izložbu i projekciju fi lma. Film „Skupljači perja“ jei danas kao i pre pedeset godina aktuelan. 1967. godine je započeta priča gde

i kako Romi žive i on je tipičan fi lm crnog talasa gde je krajnje realistički prikazana socijalna tematika.

Reditelj Aleksandar Saša

Petrović je pokazao teš-ko stanje u kojem su živeli Romi u vojvođanskim se-lima tih godina. Takođe se dotakao i međuetničkih od-nosa i raznovrsnosti etničkih grupa u Vojvodini, prikazuje Rome, Srbe, Slovake, Mađa-re. Film „Sakupljači perja“ se razlikovao od dotadaš-njih fi lmova toga vremena gde je fi lm služio kao pro-

paganda blagodeti života u samoupravnom socijalizmu. Film je pokrenuo romsko pi-tanje, marginalizovanu gru-pu ljudi kritikujući sistem u kojem živimo. On je takođe prvi fi lm koji je snimljen na romskom jeziku.

Nagrađen je Velikom zlatnom arenom na 14. fi lmskom festivalu u Puli, Specijalnom velikom nagra-dom glavnog žirija na 20.

Filmskom festivalu u Kanu 1967, a bio je nominovan i za Zlatnu palmu Filmskog festivala u Kanu, kao i za Oskara za najbolji fi lm na stranom jeziku 1968. godi-ne. Aleksandar Petrović je u ovome fi lmu angažovao glumce naturščike i većinu uloga su interpretirali au-tentični Romi među kojima je i Gordana Jovanović koja igra Tisu.


Jedini profesionalni glum-ci su bili Bekim Fehmiu, Ve-limir Bata Živojinović, Olive-ra Vučo i Mija Aleksić.

Film je doneo veliki uspeh reditelju, ali i njegovim glum-cima. Oliveri Vučo doneo je priliku za koncerte u pariskoj Olimpiji, gde je nastupala 72 puta uzastupno. Bata Živoji-nović je odatle nastavio svo-ju izuzetnu karijeru, a Bekim Fehmiu je postao internaci-onalna zvezda i vrlo brzo je počeo da snima glavnu ulo-gu u “Odiseji” za italijansku televiziju. Zanimljivo je da

“Bože, ako mi podariš još jedan život posle smrti,dopusti da budem Ciganin.

Dopusti da sam izaberem jedan od puteva:Put radosti koji će od mene Načiniti srećnog čoveka,

ili put smrti u susret sa tobom.”

Aleksandar Petrović

je Fehmiu zamalo ostao bez uloge, koja mu je prvobitno bila namenjena. Kako je jed-nom prilikom pričala Branka Petrić, njen suprug se u pot-punosti posvetio Belom Bori. Kupio je crni šampon da bi mu kosa potamnela, kvarco-vao se, puštao zulufe i nokat na malom prstu, jer je zami-slio da Beli Bora mora da ima taj nokat. Molio je kolegu Pljaku Kostića da mu recituje romsku poeziju, a za taj liku su ga vodili stihovi: “Što da živim kada sreću nemam, al’ opet što da umrem kad me strah od groblja”.

“Potom se desila prome-na plana - odlučili su da Be-log Boru igra čuveni romski pevač Sličenko iz Moskve. Aleksandar se izvinio Beki-mu, ali njemu nije bilo lako. Naravno, skinuo je zulufe, isekao nokat. Mada mu je snimatelj Tomislav Pinter govorio da to ne radi, da je uloga njegova. Srećom ili kako već to biva, delegacija koju su poslali u Moskvu po Sličenka nije ga našla, bio je na turneji čak u Sibiru. Tako je Bekim ipak dobio ulogu.


„UDRUŽENJE ROMSKIH STUDENATA” REALIZUJE PROJEKAT „CENTAR ZA ROMSKU ZAJEDNICU”

Udruženje romskih stu-denata iz Novog Sada otvo-rilo je u aprilu 2017. godine Centre za romsku zajedni-cu u naseljima “Veliki rit”, “Bangladeš” i Adice u No-vom Sadu u kojima se pruža besplatna pravna i psiho-so-cijalna pomoć stanovnicima naselja.

Stanovnici naselja u cen-trima dobijaju različite vrste podrške: u realizaciji prava na osnovna lična dokumen-ta, ostvarivanje prava na socijalna davanja, komuni-kaciji sa institucijama, psi-hološku pomoć u podršci deci u učenju, sprečavanju ranih brakova i očuvanju zdravlja romskog stanovniš-tva.

Jednom mesečno u cen-trima se sa stanovnicima

organizuje događaj pod na-zivom “Dan zajednice” koji ima za clj da otvori dijalog između stanovnika nase-lja i institucija, a stanovni-ci imaju mogućnost da se upoznaju sa mogućnostima koje mogu da ostvare kroz dostupne institucije.

Podršku u centru pruža tim u kojem rade pravnik, psiholog, socijalni radnik i koordinator za romska pi-tanja. U saradnji sa JKP „Čistoća” obezbeđeno je či-šćenje naselja Bngladeš i odnošenje pasa lutalica, a u osnovnim školama “Dušan Radović” i “Jožeš Atila” rom-ski studenti i studentkinje volonterski organizuju do-punsku nastavu za učenike sa poteškoćama u praćenju školskog programa.

Projekat “Centar za rom-sku zajednicu” realizuje se u trajanju od 2 godine i po-red Novog Sada realizuje se u Požarevcu i Kragujevcu. Centri za romsku zajednicu ustanovljeni su u partner-stvu sa Forumom Roma Sr-bije iz Beograda i organiza-cijom SODI iz Berlina a uz finansijsku podršku Nemač-kog Federalnog Ministarstva za ekonomsku saradnju i ra-zvoj (BMZ).

Podršku realizaciji inicija-tive pružila je i Kancelarija za inkluziju Roma APV i po-krajinska poslanica Jelena Jovanović i tim povodom je održana serija sastanaka sa predstavnicima SODI orga-nizacije iz Nemačke, Foru-ma Roma Srbije i Udruženja romskih studenata.


VIŠE ISKUSTVA ZA VIŠE MOGUĆNOSTI - JAČANJE SOCIJALNE INKLUZIJE I ZAPOŠLJAVANJE ROMA

Opština Ruma realizuje projekat ”Više iskustava za više mogućnosti – jačanje socijalne inkluzije i zapošljavanje Roma” koji finansira Evropska unija sa ciljem da se obezbede bolji uslovi za zapošljavanje mladih Roma. Mladi prepoznaju da

problem nezaposlenosti postoji, ali ne i mogućnost prevazilaženja ovog problema putem aktivnog traženja posla i osnaživanja u vidu edukacija na tu temu. Ako se ukaže prilika i neka firma objavi konkurs, veliki broj mladih Roma ne zna kako

da se pripremi za razgovor sa poslodavcem, kako da napiše CV ili kako treba da izgleda propratno pismo. Kroz ovaj projekat želi se pomoći mladim Romima da

postanu konkurentniji na tržištu rada.

Opština Ruma je započela projekat pod nazivom “Više iskustva za više mogućnosti – jačanje socijalne inkluzije i zapošljavanja Roma”. Op-ština Ruma je potpisala ugo-vor sa Delegacijom Evrop-ske unije u Srbiji i on je deo

projekta “Evropska unija Podrška inkluzivnom druš-tvu” koje finansira EU sa, a sprovodi Delegacija Evrop-ske unije u Republici Srbiji u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

-Činjenica da Opština Ruma pokreće projekat po-drške Evropske unije in-kluzivnom društvu primer je kako praktično može da bude započet proces veće inkluzije romske populacije i uključivanje radno sposob-


nih članova društva u svet rada. Romi jesu ravnoprav-ni kandidati za posao i jesu spremni da budu aktivni čla-novi društva, s pravom na jednake mogućnosti kao i svi građani Srbije, poručila je pokrajinska poslanica Jelena Jovanović nakon sastanka u Rumi sa načelnikom Opštin-ske uprave Dušanom Ljubi-šićem i opštinskim posredni-kom za zapošljavanje Roma u Opštini Ruma Daliborom Ćirkovićem.

Opština Ruma nastoji da stvori bolje uslove za život za sve građane, pogotovo za ljude iz osetljivih društve-nih grupa, izjavio je načel-nik Opštinske uprave Dušan Ljubišić.

-Lokalna samouprava je pokrenula niz projekata koji imaju za cilj unapređenje socijalnog, zdravstvenog, obrazovnog, kulturnog i sva-kog drugog položaja Roma. Pre dve godine smo doneli novi Akcioni plan za unapre-

đenje položaja Roma, kojim su definisani svi probelemi i poteškoće sa kojima se naši Romi suočavaju i način re-šavanja tih probelma gde su uključene sve ustanove i in-stitucije sa teritorije Opštine Ruma. Takođe su predvi-đena sredstva za nabavku udžbenika, prevoz i užinu za romsku decu. Odvojili smo i 600,000 dinara za funkcio-nisanje dnevnog centra gde romska deca provode vreme i uče. Pokretanjem projekta “Više iskustva za više mo-gućnosti – jačanje socijal-ne inkluzije i zapošljavanja Roma” mi pravimo najvažni-ji korak koji će stvoriti uslo-ve za zapošljavanje Roma i ljudima obezbediti egzisten-ciju. Mi ćemo se kao lokal-na samouprava potruditi da ovaj projekat ostane održiv, poručio je Ljubišić.

Mnogo je predrasuda ko-jima su svakodnevno izlože-ni pripadnici romske popula-cije. Upravo je borba protiv predrasuda ključna poruka

„Mnogi radno sposobni Romi na teritoriji Opštine Ruma su neaktivni, bez znanja o mogućnostima i načinima na koji mogu da se prijave za konkretan posao. Činjenica je da ovaj projekat koji Opština Ruma realizuje prva u Sr-biji, predstavlja šansu zahvaljujući kojoj će mladi Romi i Romkinje unaprediti postojeća znanja, iskustva i sposobnosti i time povećati svoje šanse za za-poslenje. Sigurna sam da samo ravnopravnim uključivanjem svih građanki i građana Srbije, kao što to sada Opština Ruma čini, možemo da unapredimo život i onih koji rođenjem nisu dobili jednake šanse, kao i onih kojima prilike i društvo mogu i treba da pruže priliku da žive životom dostojnog svakog žitelja Srbije.“

Jelena Jovanović, pokrajinska poslanica

i ovoga projekta i praktičan model socijalne inkluzije za ostale opštine u Srbiji. Oda-brani romski posrednik za zapošljavanje može i znaće da motiviše mlade i radno sposobne Rome da se više angažuju u traženju posla, a pružanje mogućnost da steknu radno iskustvo u jav-nim preduzećima predstav-lja priliku da se predstave mogućim poslodavcima kao kvalitetni radnici.

-Srećni smo što je Opšti-na Ruma prepoznala značaj i važnost projekta. U okvi-ru ovog projekta 90 mla-dih Roma je prošlo obuku na teme koje se tiču zapo-šljavanja – pisanje radnih biografija, priprema za raz-govor, radna etika, timski rad i slično. Od 90 polazni-ka obuke, njih 30 će proći dvomesečnu plaćenu praksu u privatnim i javnim pre-duzećima Opštine Ruma, a sredstva su obezbeđena u budžetu projekta, istakao je Dalibor Ćirković.


IZDVOJENA SREDSTVA ZA OBRAZOVANJEI ZAPOŠLJAVANJE ROMA U SRBIJI

Nemačka razvojna banka

KfW je izdvojila više od 2,3 miliona evra za obrazova-nje i zapošljavanje mladih Roma u Srbiji, saopštilo je Ministarstvo za rad, zapo-šljavanje, boračka i socijal-na pitanja.

Državni sekretar u tom ministarstvu i predsednik Saveta za unapređenje po-

ložaja Roma i sprovođenje Dekade Roma Nenad Ivani-šević razgovarao je sa pred-stavnicima Romskog obra-zovnog fonda.

Menadžerka projekta za Srbiju Nataša Kočić Rakoče-vić istakla je da je planira-no 500 stipendija za stručno obrazovanje Roma, 50 pla-ćenih stažiranja do 2019.

godine, dok je 75 svršenih srednjoškolaca iz stručnih škola ciljna grupa za dugo-ročno zapošljavanje.

Projekat “Unapređivanje mogućnosti za integraciju i obrazovanje Roma u Srbiji, pospešivanje zapošljivosti mladih Roma i reintegraciju povratnika” trajaće 30 me-seci.

Documents

dr 61-blok srpski 61/srpski.pdfmni za koju je izabrana pesma Đelem, đelem i odluka o zastavi za koju je odabrana plavo-zelena boja s crvenim tačkom u sredini, simbolom napretka