DR - Kulturni Turizam u Evropskoj Uniji

Univerzitet Singidunum Departman za turistiki i hotelijerski menadment

DIPLOMSKI RAD

KULTURNI TURIZAM U EVROPSKOJ UNIJI

Mentor: Student: Prof. dr. Marija Maksin Sonja Devi 185/06

Beograd, decembar 2010. godine

Sonja Devi Kulturni turizam u Evropskoj uniji

1

SADRAJ

1. UVOD ................................................................................................................................................................. 2

2. KULTURNO NASLEE I KULTURNI TURIZAM............................................................................. 4 2.1. KULTURNA BATINA ............................................................................................................................. 4 2.2. KULTURNI TURIZAM ............................................................................................................................. 8 2.3. VRSTE KULTURNOG TURIZMA ........................................................................................................ 11 2.4. RESURSI KULTURNOG TURIZMA ...................................................................................................... 14 2.5. MOTIVACIJA KULTURNIH TURISTA ............................................................................................... 21 2.6. TREND KULTURNOG TURIZMA ....................................................................................................... 24

3. KULTURNI TURIZAM U EVROPSKOJ UNIJI ................................................................................. 29 3.1. ZNAAJ KULTURNOG TURIZMA U EU ........................................................................................ 29 3.2. RAZVOJ KULTURNOG TURIZMA U POJEDINIM ZEMLJAMA EU........................................... 30

3.2.1. STRATEGIJA KULTURNOG TURIZMA VELSA ....................................................................... 31 3.2.2. KULTURNI TURIZAM U GRKOJ ........................................................................................... 37 3.2.3. KULTURNI TURIZAM U NEMAKOJ ..................................................................................... 40

3.3. PUTEVI KULTURE ................................................................................................................................ 43 3.4. EVROPSKI GRADOVI KULTURE....................................................................................................... 47

4. ZAKLJUAK ................................................................................................................................................ 53

LITERATURA ................................................................................................................................................... 57


2

1. UVOD

Uporedo sa demografskim i promenama ivotnog stila, poveanjem slobodnog

vremena i dohotka, a shodno predvianjima Svetske turistike organizacije, jaa uloga

turizma na globalnom nivou. Jedan od pet vodeih segmenata turistikog trita u

budunosti bie kulturni turizam koji obuhvata sledee vrste turizma: religiozni,

obrazovni, festivalski, kulturni turizam povezan sa kulturno-istorijskim nasleem i

nematerijalni kulturni turizam.

Cilj izrade ovog diplomskog rada jeste istraivanje razvoja kulturnog turizma u

Evropskoj uniji i mogunosti primene njihovih iskustava u Srbiji.

Predmet rada je analiza potencijala materijalnih, a naroito nematerijalnih

turistikih kulturnih resursa i iskustava zemalja Evropske unije u razvoju kulturnog

turizma. U tom kontekstu su analizirana iskustva kotske, Grke i Nemake u razvoju

kulturnog turizma i sa ukazivanjem na mogunost primene dobre prakse razvoja

kulturnog turizma u Srbiji.

Rad je podeljen u dva dela. Kulturno naslee i kulturni turizam obrauje

pojmove kulturnog naslea i kulturnog turizma, resursa i atrakcija destinacije kulture.

Dalje su objanjene karakteristike i motivacija kulturnih turista i trend razvoja kulturnog

turizma.

U drugom delu, Kulturni turizam u Evropskoj uniji, sredite posmatranja je

znaaj kulturnog turizma za socio-ekonomski i kulturni razvoj evropske zajednice. U

nastavku su izneti i primeri kritiki analiziranih praksi razvoja kulturnog turizma u

Nemakoj i Grkoj kao i Strategija kulturnog turizma Velsa. Specifini oblici

prezentacije, afirmacije i podsticanja razvoja kulturnog turizma i kulturnog diverziteta i


3

meukulturnog povezivanja zemalja Evropske unije prikazani su kroz poglavlja Putevi

kulture i Evropske prestonice kulture.


4

2. KULTURNO NASLEE I KULTURNI TURIZAM

2.1. KULTURNA BATINA

Kultura predstavlja socijalni identitet naroda, svedoi o njegovoj istoriji i stepenu

razvoja. Pojam kulturna batina i kulturni turizam se odnose na turistiki

proizvod zasnovan na nasleu i kulturi. Masberg i Siverman (1996), su predstavili

problem na sledei nain: ... uprkos rastuem interesovanju za turizam kulturne batine,

postoji iznenaujue odsustvo informacija o tome kako su turisti definisali batinu i ta za

njih predstavlja poseta jednom takvom mestu.1 U narednom delu ovog poglavlja iznee

se razliite definicije kulturne batine i kulturnog turizma.

Pojam kulturnog naslea dosta sloen. Po definiciji UNESCO kulturno

naslee predstavlja:

Kulturne relikvije razmatrane u istorijskom, umetnikom ili naunom aspektu

zgrade, skulpture i crtei sa znaajnom i univerzalnom vrednou, elementi i

konstrukcije s arheolokim znaenjem, natpisi, peine, stambene zone i razliite

kombinacije gorepomenutih ,

Zgrade posmatrane u istorijskom, umetnikom ili naunom aspektu, zgrade sa

znaajnom ili univerzalnom vrednou zbog njihovog stila, konstrukcije ili

poloaja u predelu,

Ruine razmatrane u istorijskom, estetskom, etnolokom ili antropolokom

aspektu,

1 Genov G., urednik (2010), Turizam posebnih interesovanja, prirunik, visoka turistika kola strukovnih studija, Novi Sad


5

Objekti delo ljudskih ruku ili izvori ljudske prirode, arheoloki ostaci sa

znaajnom i univerzalnom vrednou.

Skoriju definiciju kulturne batine daje Poria (1996), koji definie turizam kulturne

batine kao pojavu koja se bazira na motivaciji i percepciji samih turista, pre nego na

osobenosti odreenog mesta koje se poseuje.

Peterson tvrdi da se turizam kulturne batine zapravo odnosi na podruja koja se

poseuju, a koja podsticajno deluju na posetioce da razmiljaju o ranijim vremenima.

Definicija koju je dao Prentice posmatra naslee kao turistiki proizvod. On kae

da termin naslee ne znai samo predele, prirodan tok istorije, graevine, kulturnu

tradiciju, nego i one stvari koje se mogu predstaviti u promotivne svrhe kao turistiki

proizvod. Kulturnu batinu bi trebalo podeliti na tipove: graevine, priroda i kultura.

Naime, kulturno naslee je mnogo vie od spomenika i objekata koji su sauvani

tokom vekova. Kulturno naslee oveanstva podrazumeva i ivi izraz i tradiciju koju

zajednice i grupe u svakom delu sveta nasleuju od svojih predaka i prenose na naredne

generacije. Nematerijalno kulturno naslee obezbeuje drutvenim zajednicama i

njihovim pojedincima oseaj identiteta, pomaui im da razumeju svet u kome ive i daje

znaenje njihovim ivotima.

Nematerijalno naslee je kulturna zaostavtina koja se uglavnom stavlja u drugi

plan kada se govori o kulturnom turizmu i kulturnim turistima. Neopipljivo naslee je

zapravo pravi identitet i raritet kulture jedne oblasti, regije, ili naroda u celini. Ove

vrednosti istie i titi UNESCO.

Na UNESCO listu neopipljivog nematerijalnog naslea u Najrobiju u novembru

2010. godine upisano je 46 novih elemenata. Na listi su se nali tradicionalni plesovi,

vaari i karnevali, sveanosti, viteki turnir, isceliteljske tehnike, tradicionalna muzika i


6

ples, ukljuujui i jedan muziki instrument, zanati i, naravno, tradicionalno spremanje

hrane, ukljuujui i mediteransku ishranu.

Na listu su upisani i akupunktura i tretman toplom vodom kao tradicionalna

kineska medicina koja je zastupljena i u regionima Jugoistone Azije, Evrope i u

Amerikama.

panija, Grka, Italija i Maroko upisale su zajedno u UNESCO listu neopipljivog

nematerijalnog naslea mediteransku ishranu. Ova ishrana karakteristina je po

nutritivnom modelu koji je ostao nepromenjen u vremenu i prostoru, sadrei uglavnom

maslinovo ulje, cerealije, svee ili osueno voe i povre, umerenu koliinu ribe, mlene

proizvode i meso, mnoge zaine, propraeno vinom, uvek potujui verovanja svake

zajednice.2 Meutim, mediteranska ishrana je i vie od same hrane. Ona promovie

socijalnu interakciju stoga to su jela kamen temeljac drutvenih obiaja i sveanosti.

Znaajno je doprinela podizanju korpusa znanja, pesmi, legendi.

Na listu su dodati i tradicionalna meksika kuhinja i gastronomsko jelo

Francuske, koje ima drutvenu ulogu u proslavi vanih datuma poput roenja, venanja,

roendana, godinjica i slinog. Vaan element ovog francuskog obeda je paljiv odabir

posua i postavljanje celokupno lepo araniranog stola, koje prati stalan porast recepata,

kupovinu kvalitetnih lokalnih proizvoda ije se arome lepo slau.

Zanat pravljenja hrvatskih medenjaka moe se pridruiti listi tradicionalnih

obiaja. Tradicija pravljenja medenjaka se pojavila u nekim evropskim manastirima

odakle se proirila do Hrvatske gde se razvija u pravo umee. Postupak pravljenja

medenjaka zahteva brzinu i spretnost. Recep ukljuuje brano, eer, vodu, sodu

bikarbonu i obavezne zaine. Medenjaci su oblikovani na razliite naine, zavisno od

onoga ko ih pravi. Najei motiv je srce, a moe biti ukraeno i ogledalcima. Pravljenje

2 http://www.unesco.org/new/en/media-services/single-view/news/forty_six_new_elements_added_to_representative_list_of_the_intangible_cultural_heritage/


7

ovakvih ukrasnih kolaia kod nas se zove lecedersko (ili licedersko) srce i ne nalazi se

na UNESCO listi. Ovi medenjaci su danas prepoznatljiv simbol hrvatskog identiteta.

Treba pomenuti i stare zanate poput tradicionalnih umea tkanja tepih u Farsu

i Kaanu (Iran) i azerbejdansku tradicionalnu umetnost tkanja prostirki, kao i

yuki-tsumugi, japansku tehniku tkanja svile. Kod nas bi to mogao da bude pirotski ilim.

Posebno je interesantna vetina proizvodnje ipke iz Francuskog grada

Alencon. Proizvodnja ove ipke je neobina zato to iziskuje veliko majstorstvo i dug

period proizvodnje. Potrebno je ak sedam sati rada da bi se dobio jedan centimetar

kvadratni ipke! Smatra se da je za potpuno ovladavanje ovom tehnikom potrebno sedam

do deset godina treninga.

panski flamenko je umetniki izraz koji obuhvata fuziju pesme (cante), plesa

(baile) i muzike (toque). Andaluzija, koja se nalazi na jugu panije, je srce flamenka.

Flamenko je ples strasti, udvaranja, izraava irok spektar situacija od tuge do radosti.

Tehnika je komplikovana, u zavisnosti od toga da li je izvoa mukarac ili ena. enska

tehnika je nenija, puna sensualnih pokreta, dok muka podrazumeva naporno igranje

stopalima. Toke, ili umetnost sviranja gitare, davno je prevazila osnovnu ulogu pratioca

plesa. Flamenko je izvoen za vreme religioznih festivala, rituala, crkvenih ceremonija i

na privatnim proslavama.

Anklung je indoneanski muziki instrument. Sastoji se od dve do etiri

bambusove cevi, zakaene za ram od bambusa, privrenim konopcima ratan palme.

Svaki anklung proizvodi poseban ton ili akord tako da nekoliko sviraa mora da sarauje

u proizvoenju melodije. Anklung je blisko povezan sa tradicionalnom nonjom,

umetnou i kulturnim identitetom Indonezije. Anklung je usmeno prenoen sa generacije

na generaciju stiui i do obrazovnih institucija.3 Ovaj karakteristian instrument nalazi

3 http://www.unesco.org/new/en/media-services/single-view/news/forty_six_new_elements_added_to_representative_list_of_the_intangible_cultural_heritage/


8

se i u Starom muzeju (jednom od tri objekta Muzeja istorije Jugoslavije) u okviru

etnografske zbirke poklona koje je Tito dobio putujui po svetu.

I viteki turnir Sinjska alka, naao je svoje mesto na listi zatienog

neopipljivog naslea. Ovaj turnir odrava se jo od osamnaestog veka u gradu Sinju, koji

se nalazi u Cetinjskoj krajini u Hrvatskoj. Tokom takmienja vitezovi jau konje u punom

galopu sa ciljem da ubace koplje kroz gvozdeni krug koji visi na konopcu. Turnir je ime

dobio po turskoj rei za krug (tur. alka), to svedoi o kulturnoj razmeni dve razliite

civilizacije. Cela zajednica je ukljuena u podrku nastavljanja tradicije, pomaui da se

napravi, konzervira, uva i rekonstruie oruje, odea i pribor i modni detalji.

Alst karneval i Houtem Jarmarkt (godinji zimski vaar) u Belgiji, marimba

muzika i tradicionalno pojanje iz Kolumbije su jo neki od ukupno 46 naslea koja su

poslednja dodata na UNESCO listu nematerijalnog naslea.

2.2. KULTURNI TURIZAM

Pojam kulturni turizam nije jednostavno objasniti. To nije prosto spoj pojmova

"kultura" i "turizam".

Svetska turistika organizacija (WTO) dala 1985. godine dve definicije pojma

kulturnog turizma uu i iru.

U uem smislu, kulturni turizam podrazumeva "kretanje ljudi s jakom kulturnom

motivacijom lepe umetnosti, putovanja do festivalskih i drugih kulturnih dogaaja,

posete znamenitosti i spomenika. To oznaava putovanja ljudi s visokom kulturom.


9

Definicija u irem smislu obuhvata sva kretanja ljudi... zbog zadovoljavanja

ljudskih potreba za raznovrsnou, usmerenim ka poveanju kulturnog nivoa pojedinca i

da stvaraju nova znanja i iskustva. Znai da je razliita motivacija ljudi koji putuju.

Riards smatra da je termin kulturni turizam iroko korien i pogreno

shvaen. Istie da je problem u tome to su njegova dva elementa, kultura i turizam,

jednako teka za definisanje.

Riards tvrdi da je kulturni turizam, zapravo, kretanje ljudi ka kulturnim

atrakcijama i zanimljivostima daleko od svog mesta stanovanja, sa namerom da sakupe

nove informacije i iskustva da bi zadovoljili svoje potrebe za kulturom. On je, naravno,

dao i strunu definiciju, rekavi da kulturni turizam ukljuuje sva kretanja ljudi ka

specifinim kulturnim atrakcijama, kao to su batina, umetnike i kulturne manifestacije

van svog uobiajenog mesta stanovanja.4

Reavajui problem definicije kulturnog turizma, Riards istie proizvodno i

procesno zasnovane pristupe:

Proizvodno orijentisana definicija opisuje vrstu atrakcije ili proizvod kulturnog

turizma. Koristi se kao podrka kvantitativnim istraivanjima kulturnog turizma.

Definicija zasnovana na procesu opisuje kulturni turizam kao aktivnost i koristi

se za ispitivanje motivacije i ponaanja u kulturnom turizmu.5

ECTN (European Cultural Tourism Network) je prihvatila postojeu proizvodno

orijentisanu definiciju kulturnog turizma:

Kulturni turizam moe ukratko biti definisan kao turizam zasnovan na lokalnim

i regionalnim kulturnim resursima. Ovo ukljuuje kulturnu tradiciju, jezik, istoriju,

4 Genov G., redaktor (2010), Turizam posebnih interesovanja, prirunik, visoka turistika kola strukovnih studija, Novi Sad 5 European Cultural Tourism Network, ECTN INTERREGIIIC, December 2006, Project Reeport, www.cultural-tourism.net;


10

kulturu, pejzae, izgraeno okruenje, arheoloka nalazita, muzeje i kulturne aktivnosti

poput festivala, galerija, umetnikih atrakcija, pozorita, ali takoe i atrakcija vezanih za

osnovu proizvodnje, zanate, drutvenu istoriju i nain ivota.

Kulturni turizam je u vezi sa ljudskom aktivnou i istorijom u irem smislu.6

Fridgen iznosi definiciju kulturnog turizma iz ugla turiste. On kae da turisti

zainteresovani za kulturu trae izlaganje lokalnim karakteristikama i tradiciji, razliitim

nainima ivota ili ostacima naina ivota u nestajanju. Ipak, turizam dozvoljava samo

selektivno izlaganje drugim kulturama. Upravo zato to turisti generalno ostaju u jednoj

oblasti kratko vreme, ono to oni tamo zapravo vide samo je bleda predstava stvarne

kulture.

Definicija kulturnog turizma koju je razvio LORD je seledea: Posete ljudi

izvan svoje zajednice motivisane u celosti ili delom interesovanjima za istorijsko,

umetniko i nauno naslee ili nain ivota, koje nudi lokalna zajednica, region, grupa ili

institucija. Definicija pomae da se shvati da je kulturni turizam motivacija svih turista,

primenljivo na 15% putnika, ili parcijalno, interesovanje za vie od 80% putnika. Tolika

je snaga kulturnog turizma.7

Sa ekonomskog stanovita, kulturni turizam je izlazak kulture na turistiko trite

sa kulturnim i umetnikim proizvodom koji ima i ekonomsku vrednost.

6 European Cultural Tourism Network, ECTN INTERREGIIIC, December 2006, Project Reeport, www.cultural-tourism.net; 7 Lord, G. D.,September 17, 1999, The Power of Cultural Tourism, Keynote Presentation, wisconsin Heritage Tourism Conference, Lac du Flambeau, Wisconsin


11

2.3. VRSTE KULTURNOG TURIZMA

Turistiko trite se moe podeliti u nekoliko kategorija poseta (vidova turizma).

Osnovni vidovi poseta su:

Sunce, more i pesak (primorski turizam),

Ture

Kratke posete gradovima,

Rekreativni odmori,

Turizam posebnih interesovanja ,

Tranzitni turizam,

Konvencije, korporativni sastanci, podsticajna putovanja i sajmovi,

Pred i post-komercijalne ture.8

Turizam posebnih interesovanja obuhvata posetu turista ija su putovanja

motivisana posebnim interesovanjima za pojedinim atrakcijama ili aktivnostima kao

to su: sportovi, netaknuta priroda, tradicionalni zanati, kultura, istorija, seoski

turizam, dogaaji (festivali i sl.), nauka itd. Ovi oblici turizma imaju najvie stope

rasta, posebno u Zapadnoj Evropi i SAD.

U literaturi se izdvajaju sledee vrste kulturnog turizma:

Religiozni (obrazovni religiozni turizam, hodoae, misionarstvo, festivalski

religiozni turizam),

Obrazovni ( kongresni, obrazovna putovanja, industrijski)

Festivalski (festivali razliitih vrsta umetnosti, folklorni praznici, praznici

tradicionalnih nacionalnih proizvoda),

8 Unkovi S., Zeevi B., (2006), Ekonomika turizma, Centar za izdavaku delatnost ekonomskog fakulteta, Beograd


12

Kulturni turizam, povezan s kulturno-istorijskim nasleem (istorijski i

arhitektonski spomenici, muzeji i galerije).9

Nematerijalni kulturni turizam.

Religiozni turizam specijalizovano turistiko putovanje , povezano potpuno

ili delimino sa eljom posetilaca za zadovoljavanjem religioznih potreba. Spada u

najstariji zabeleen vid turizma. U njega se ukljuuju posete razliitim religioznim

centrima, sveta mesta, spomenici, zgrade, lokaliteti i sl., od kojih su mnogi sa istorijskom

i arhitektonskom vrednou. Tu spadaju i posete velikim religioznim dogaajima,

religiozni praznici, crkvene slube, slave, festivali i drugo. Proizvod religioznog turizma

je raznovrstan, nestandardan i ima specifine zahteve prema organizaciji i realizaciji. U

religiozni turizam spada i obraanje panje na crkvenu i manastirsku arhitekturu,

ikonopis, knjievnost i prosvetiteljstvo, ivotopis, autentine suvenire itd.

Obrazovni turizam, koji se moe nazvati i istraivaki turizam,

specijalizovano turistiko putovanje koje je direktno povezano sa poveanjem

obrazovnog i profesionalnog razvoja stanovnitva. Jedna od demografskih promena koja

utie i na putovanja je upravo poveanje broja visokokolovanih ljudi u svetu. Motiv za

obrazovni turizam je lina elja turista za proirivanjem znanja. Meu najpoznatijima je

kongresni turizam, koji ukljuuje uesnike u razliitim naunim, kulturnim, politikim,

sportskim, kongresnim manifestacijama kratkog trajanja. Kongresni turizam je jedan od

najskupljih vidova turizma. Karakterie ga veoma visoki kvalitet usluga, specijalni

zahtevi i uslovi organizacije i izvoenja. Industrijski je povezan s upoznavanjem kako sa

starim tako i sa savremenim tehnologijama: vojne baze, rudnici, stare fabrike,

automobilski parkovi, sajmovi tehnike i sl. Demonstriranje naina peenja rakije, izloba

starih poljoprivrednih maina, prevoznih sredstava: fijakera, starih lokomotiva, eleznica,

automobila i sl. moe da se upotrebi u turistike svrhe i bude sastavni deo turistikog

prozvoda.

9 http://ivanratkaj.co.cc/predavanja/turizmologija/socijalno-ekonomska/5_deo.pdf


13

Folklorni turizam ima za cilj da kroz oblike klasinog folklora obogauje razliite

aspekte kulturnog turizma. Turisti poseuju folklorne praznike i sabore narodnog

stvaralatva i zanata, praznike tradicionalnih nacionalnih proizvoda i slino. Tu spadaju

narodni vaari i praznici nacionalnih razmera, gde se prikazuju autentini folklori,

narodne nonje, nacionalna kuhinja i sl.

Festivalski turizam s odlikuje dinamikom i masovnou, predlae turistima

uee u razliitim formama tradicionalnih i savremenih kulturnih praznika. To su

festivali razliitih vrsta umetnosti, autentinih dogaaja i sl., ukljuujui i filmske,

pozorine, i atr festivale, karnevale, kulturne praznike, artistiki doivljaj. U festivalski

turizam spadaju i adaptacije poznatih narodnih praznika, praznici specifinih nacionalnih

simbola i sl.

Kulturni turizam, povezan sa kulturno-istorijskim nasleem vid

turistikog putovanja sa temom posete istorijskih i arhitektonskih spomenika, muzeja,

galerija i sl. Kulturno naslee obuhvata: razliita drevna naselja, arheoloka nalazita,

istorijske spomenike, arhitektonske objekte, manastire, zamkove, tvrave, galerije,

muzeje i dr. U evropskoj praksi postoji ak i vojnoistorijski turizam10 za koji i na

naim prostorima postoji izuzetan potencijal (Na primer, mesta bitaka iz Prvog i Drugog

svetskog rata).

Uloga kulturnih aktivnosti u ukupnim turistikim tokovima ima sve veu i

moniju ulogu. Nematerijalni kulturni turizam zasniva se na upoznavanju posetioca sa

nainom ivota lokalnog stanovnitva, ukljuivanju u njihove dnevne aktivnosti, kroz

stare zanate, uenju lokalnog jezika, ueu u lokalnim manifestacijama... Kulturni

turizam se proima sa ruralnim i urbanim turizmom.

Razvoj kulturnog turizma ima ne samo materijlne ve i tzv. nematerijalne efekte

kao to su razvijanje svesti i briga o sopstvenim kulturnim vrednostima, ouvanje i

kreiranje kulturnog identiteta i pozitivnog imida i afirmacije zajednice u svetu. On moe

10 http://ivanratkaj.co.cc/predavanja/turizmologija/socijalno-ekonomska/5_deo.pdf


14

dati i smisao sadanjem nainu ivota. Na taj nain ouvanje i unapreenje

nematerijalnog kulturnog naslea postaje glavni potencijal razvoja.

2.4. RESURSI KULTURNOG TURIZMA

Svako lokalno podruje ili zajednica koja razmatra razvoj turizma, ili ve

postojeeg turistikog sektora, trebalo bi da proceni kvalitet i potencijal svojih resursa.

Ova procena pomae u sagledavanju sadanjeg i potencijalnog razvoja turizma datog

prostora kao i koji je najpogodniji tip turizma za njen razvoj. Takoe, treba organizovati

upravljake mehanizme koji e osigurati mudro i racionalno korienje i zatitu

postojeih resursa.

Materijalni i nematerijalni resursi kulturnog turizma mogu biti: 1. Stari zanati (tkanje pirotskih ilima), obiaji, tradicija, narodna nonja,

narodna verovanja

2. Ples (klasini, folklor, savremeni) i narodna pesma, razliiti nacionalni i internacionalni festivali (Groembal u Sremskim Karlovcima i Gua u Dragievu ) ,lokalne manifestacije, muziki instrumenti (sirtaki, gusle, anklung), jezik

3. Nacionalna i lokalna hrana i pie (mediteranska ishrana, rakija)

4. Jezike i knjievne studije (ture i dogaaji)

5. Kulturno-istorijske i umetnike rute

6. kulturno-istorijski, arheoloki, arhitektonski i muziki centri;

7. Drama, pozorite, filmovi, pesnika nadmetanja, knjievni festivali

8. Etnografski, umetniki, specijalizovani i drugi muzeji


15

9. Izlobe, skulpture, galerije

10. Hodoaa, verske svetkovine i verski festivali

11. Spomenici :

Javni spomenici Istorijske zgrade Poznati objekti Parkovi i vrtovi Dvorci i palate Utvrenja Istorijski gradovi Arheoloki predeli i graevine

12. industrijsko naslee (stare fabrike i rudnici, izlobe starih poljoprivrednih maina i slino).

Razliite ustanove kulture kao to su muzeji, galerije, pozorita, kao i razne

manifestacije lokalnog, regionalnog i meunarodnog znaaja svojim sadrajima

doprinose ukupnom zadovoljstvu turista i dopunjuju sadraj njihovog boravka i

turistikog doivljaja. Jedan od znaajnih turistikih motiva vezuje se i za upoznavanje

drutvenih vrednosti odreene zemlje, religije ili mesta.11

Lokalna organizacija, u saradnji sa lokalnom turistikom organizacijom, treba da

prepozna, zatiti i prezentuje svoj kulturno-istorijski identitet, materijalno i nematerijalno

kulturno naslee.

Naa ansa bila bi u brendiranju uvenih sireva iz Istocne Srbije, zatita starih

obiaja i tradicije, uveni Groembal u Sremskim Karlovcima, izrada uvenih pirotskih

ilima... Sve ovo predstavlja potencijal u razvoju srpskog turistikog proizvoda i

diferencijaciju pa tako i kvalitetniji turistiki proizvod i pruene dodatne vrednosti

posetiocima i regionalnu konkurenciju. Na proirenoj UNESCO listi nematerijanog

naslea nale su se razliite svetkovine, kulinarski specijaliteti, pa tako i mediteranska 11 ivkovi, R. (2009), Ponaanje i zatita potroaa u turizmu, Univerzitet Singidunum, Fakultet za turistiki i hotelijerski menadment, Beograd


16

ishrana. Jedna od najznaajnih kriterijuma koje neko dobro mora ispuniti da bi se nalo

na UNESCO listi svetske batine je autentinost. Kada je kultura u pitanju teko je

utvrditi autentinost jer je teko identifikovati meukulturne uticaje u procesu socijalne

interakcije. U turizmu je vano prezentovati autentini nain ivljenja konkretne

zajednice, njihove proizvode i obiaje koji sama zajednica osea kao sopstvene (bez

obzira da li je to narodni ples, pesma, hrana) jer turisti trae izvor emocija, trae

doivljaje i jedinstvena iskustva.

Vano nematerijalno naslee su i vaari, slave, tehnike tkanja, i drugi stari zanati,

priprema dema i slatkog, peenje rakije..., mogue degustacije lokalne hrane, na primer

u ruralnim domainstvima, obiaji, svetkovine, narodna izvorna muzika i folklor,

festivali, specijalizovani muzeji (u Penici postoji Muzej hleba). Sve se ovo moe

pribliiti turistima i ukljuiti u deo turistike ponude Srbije i zatititi kao nacionalni

brend.

Stanovnici Srbije od davnina stvarali su i prepriavali razliite legende i mitove.

Neke od njih zasnovane na strahovima, vremenskim prilikama, ili esto i izmenjenim

stvarnim dogaajima. Usmena predanja mogu biti prezentovana turistima kao deo socio-

kulturnog identiteta date oblasti i treba ih zatititi. Osim toga, stvaraju i mistinu

atmosferu koja takoe privlai turiste.

U susednoj Rumuniji postoji zanimljiva turistika atrakcija. Zahvaljujui jednom

irskom piscu, koji je jo 1897. napisao roman inspirisan neobinim ivotom vlakog

vojvode Vlada epea, poznatijeg kao Vlad Drakula, svet je zauvek zaintrigiran za

postojbinu grofa Drakule. Danas su veoma popularne Drakula ture, koju gotovo

svaka turistika agencija ima u svojoj ponudi. U program je ukljuen i gotski zamak

Bran, u kome je epe bio zatoen i konano preminuo. Zamak je pretvoren u muzej, a

danas ima novu namenu kao hotel i turistika atrakcija.

U prolosti su u Srbiji postojala razliita verovanja u vukodlake, vampire,

vradbine i drugo. Po narodnom predanju, u staroj vodenici u selu Zaroje, u optini


17

Bajina Bata, iveo je prvi srpski vampir. Tvrdilo se da je ubijao i pio krv ljudi koji bi

doli da melju ito. Poslednjih nekoliko decenija mlin Save Savanovia je u vlasnitvu

porodice Jagodii i esto se naziva Jagodia vodenica. Vodenica je radila sve do

pedesetih godina prolog veka. Predanje o najpoznatijem srpskom vampiru privlai

posetioce, a lik Save Savanovia se nalazi i u prvom srpskom horor filmu, Leptirica.

Meutim, od mlina jo uvek nije napravljeno uspeno turistiko odredite. U toku

su napori da Sava Savanovi postane brend. Ovome se usprotivila SPC. Verujemo da

emo od vampira, slino kao Rumuni sa Drakulom, napraviti interesantnu turistiku

atrakciju, da e se u blizini mlina, na otvorenom prostoru odravati festivali pripovedanja

stranih pria (jedan slian festival postoji u Velsu).

Sutina kulturnog proizvoda jeste interpretacija kulturnog (materijalnog i

nematerijalnog) naslea. Nain interpretacije istorije, ljudi, umetnosti, predela treba da

omogui turistima doivljaj kulture u prolosti ili sadanjosti. Interaktivna interpretacija

i prezentacija, recimo u muzejima i arheoloskim nalazistima (poput Jevrejskog muzeja u

Berlinu, muzeja u Londonu) prua dodatne atrakcije. Turisti su zainteresovaniji za

slikovitije interpretacije, pogotovo za one u kojima i sami mogu da uestvuju. Kulturni

turizam nije samo pasivno posmatranje i upoznavanje naslea ve i aktivno sudelovanje,

razmiljanje i doivljaj ostvaren u socio-kulturnim procesima. Dobra interpretacija i

kavalitetan kulturni turistiki proizvod dovee do satisfakcije potroaa.

Kulturni resursi postaju turistiki resursi planskim oblikovanjem, a kulturni

proizvod postaju procesom prezentacije i interpretacije. Niti jedno mesto,

znamenitost ili dogaaj nisu turistiki resursi sami po sebi. Postaju turistiki resursi tek

kada ih turistiki sistem oznai, stvori i uzdigne do statusa atrakcije.12 Preobraajem

kulturnog naslea u proizvod, poinje kumulativni proces, jer se poveava broj turista,

sve vei broj turistikih agencija se orijentie na isti proizvod i sve ga vie predstavljaju u

brourama turoperatora koji se pojavljuju na turistikom tritu.

12 Popesku, J., urednik (2009), Menadment turistike destinacije,Univerzitet Singidunum, Fakultet za turistiki i hotelijerski menadment, Beograd


18

Turistike atakcije moemo podeliti na:

primarne - koje stvaraju osnovnu motivaciju za posetu,

sekundarne koje imaju turistiku privlanost, ali ne takvu da bi neko iskljuivo

zbog njih posetio kraj i mesto gde se te atraktivnosti nalaze.

Tipovi atrakcija i aktivnosti koji se procenjuju, a znaajni su za kulturni turizam,

mogu se odnositi na:

Kulturno naslee izgraenog okuenja koje moe pruiti mogunosti posete

arheolokim lokacijama, istorijskim mestima i parkovima i itavim istorijskim

kvartovima, spomenicima, posebnim istorijskim elementima poput mostova i

industrijskih celina i odigravanju (simulaciji) istorijskih dogaaja i naina ivota,

Ostale aspekte kulturnog naslea: ples, muziku, dramu, tradicionalnu odeu,

kuhinju, tradicionalnu arhitekturu i selo, izvoenje umetnikih dela, sajmove i

vaare, proizvodnju i prodaju zanatskih proizvoda i rariteta, obilaske sela i razvoj

seoskog turizma,

Ruralne pejzae i nain ivota koji pruaju mogunosti za ruralni turizam sa

boravkom na farmama, salaima, ranevima i plantaama kao i za uestvovanje u

aktivnostima koje su vezane za takva mesta, kao i za lokalni ribolov, lov i etnju,

Specijalizovane atrakcije koje ukljuuju naune i obrazovne institucije koje

mogu biti otvorene za javnost, tematske parkove, sportske objekte i dogaaje,

objekte za klaenje (kazina), posebne umetnike teme poput religioznih predstava

ili muzikih komada i specifinih tipova muzike: klasine, folk, opere, rok, deza,

kantri muzike itd.,

Ostale oblike turizma koji ukljuuju: vana religiozna mesta koja privlae

poklonike; mesta iz kojih se mnogo ljudi odselilo iz prolosti, sada mogu biti

mesta za zaviajni turizam, za turiste koji poseuju rodbinu i zemlju svojih

predaka; mesta na kojima su se nekada ljudi borili, radili ili studirali mogu biti

razvijeni za tzv. nostalgini turizam,


19

Urbana mesta koja pruaju kombinaciju mogunosti za obilazak istorijskih

mesta, muzeja, zgrada sa interesantnim arhitektonskim stilom, spomenika,

pozorinih predstava, nonih klubova i vanih sportskih dogaaja itd. 13

Vano je rei da je izgraena atraktivnost preduslov privlaenja turistike tranje

na odreenom podruju. Destinacija ne mora raspolagati sa natprosenim kvalitetom u

pogledu prirodnih, kulturno-istorijski i antropogenih karakteristika. Mnoge destinacije ne

raspolau ovim faktorima. Tada se atraktivnost moe izgraditi kroz razne dogaaje i

manifestacije:

Raznovrsni sajmovi i izlobe,

Razliiti karnevali i festivali,

Vani sportski dogaaji,

Znaajne turistike i religiozne manifestacije.14

U praksi je mogua situacija u kojoj turistika destinacija koja poseduje manje

kvalitetne resurse postie bolje rezultate na turistikom tritu. Takva situacija moe

proizai iz injenice da jedna destinacija moe nadoknaditi manjak prirodnih, kulturnih ili

istorijskih resursa znanjem ljudskim faktorom, kapitalom ili nivoom razvoja

infrastrukture i suprastrukture.15

Slaemo se sa stavom prethodnih autora. Miljenja smo da je kulturni turizam

ansa i srpskog, nedovoljno razvijenog turizma. Naa zemlja nema izlaz na more, svojim

arhitektonskim celinama i objektima ne moe se porediti sa evropskim gradovima,

turistika infrastuktura i saobraajne komunikacije su na nezavidnom nivou, kadrovi

nedovoljno obueni za obavljanje posla u turistikoj delatnosti. Kulturno-istorijsko

naslee nije adekvatno zatieno, nedovoljno je prezentovano, interpretirano i

13 Popesku, J., urednik (2009), Menadment turistike destinacije,Univerzitet Singidunum, Fakultet za turistiki i hotelijerski menadment, Beograd 14 ivkovi, R. (2009), Ponaanje i zatita potroaa u turizmu, Univerzitet Singidunum, Fakultet za turistiki i hotelijerski menadment, Beograd 15 Popesku, J., urednik (2009), Menadment turistike destinacije,Univerzitet Singidunum, Fakultet za turistiki i hotelijerski menadment, Beograd


20

promovisano, tako da nije adekvatno ukljueno u turistiku ponudu (primeri su brojni:

antiko naslee, Narodni muzej u Beogradu, Smederevska tvrava...). Meutim, ono to

naa zemlja poseduje je nematerijalno naslee. Turistima treba ponuditi nematerijalne

kulturne resurse. To je osnov turistikog doivljaja uivanje u kulturnoj interakciji,

upoznavanje drugaije kulture i kulturnog identiteta. Turisti vole doivljaje. Posetioci

ele ivu atmosferu, rado se ukljuuju u degustaciju rakije, vole srpsku svadbu. Zato im

ne omoguiti pohaanje kratkog teaja gde mogu da naue osnovne korake dinaminog

srpskog kola. Akcenat treba staviti na stare zanate, maine, ruralna domainstva, razne

manifestacije (sajmove, vaare, izlobe). Ovo moe biti znaajna konkurentska prednost

u regionu.

Pria o kulturnim resursima moe se zaokruiti problemom zatite prirodnog i

izraenog naslea i resursa. Lokalno stanovnitvo i izletnici esto su najbrojniji

posetioci ponude kulturnog turizma. Mnoge istorijske gradove i predele poseuje veliki

broj izletnka. Oni znaajno poveavaju negativni uticaj na istorijske resurse, zbog ega se

u mnogim zemljama podstie razvoj menadmenta kulturnih resursa. 16 Osnovni problemi

koji ovde nastaju su pre svega usaglaavanje zatite prirodnih i kulturnih resursa (i

identiteta lokalne zajednice) sa njihovim korienjem u turizmu. Imajui u vidu ove

elemente, marketing i upravljanje destinacijom predstavljaju osnovne strategije i za zrele

i nove destinacije, u cilju zadovoljenja uvek zahtevnog potroaa, obezbeenja odrivog

razvoja i pozitivnog uticaja, i time postizanja, zadravanja ili ponovnog osvajanja jake

pozicije na globalnom turistikom tristu. 17

16 Genov, G., urednik (2010), Turizam posebnih interesovanja, prirunik, Visoka turistika kola strukovnih studija, Novi Sad 17 Popesku, J., urednik (2009), Menadment turistike destinacije,Univerzitet Singidunum, Fakultet za turistiki i hotelijerski menadment, Beograd


21

2.5. MOTIVACIJA KULTURNIH TURISTA

Prema Svetskoj turistickoj organizaciji, 37% svih turistikih putovanja sadre

kulturne elemente. Kultura moe biti primarni i sekundarni motiv putovanja. Kultura se

esto moe smatrati dodatnim elementom proizvoda u masovnom turizmu. Smatramo da

je korienje kulturnih resursa inkorporirano u skoro sve vidove putovanja, meutim,

turisti su u okviru svakog turistikog segmenta drugaije motivisani. Korienje kulturnih

resursa je razliito, stoga se i ponuda priprema na razliite naine i za razliite turistike

potrebe.

Kultura je primarni motiv putovanja onim turistima koji putuju prvenstveno

zbog kulturne ponude neke destinacije. Kultura se esto nudi u iroj ponudi putovanja

kroz vie gradova ili vie razliitih krajeva.

Sekundarni motiv je onim turistima koji putuju zbog kongresa, poslova, posete

rodbini i prijateljima i drugih primarnih motiva, a kulturnu ponudu unapred svrstavaju u

svoj program boravka.

U turistikim mestima masovnog turizma, kulturni resursi se nude kroz

razgledanje i izlete turistima na odmoru kojima je osnovni motiv more i sunce. Ti

korisnici kulturu upoznaju tek kada stignu u mesto odmora i tek tada donose odluku o

korienju tog elementa turistike ponude.

Slino tome, i Radmila ivkovi u skladu sa motivima turista za kulturno

putovanje, tipologiju kulturnog turizma prema motivacij razvrstava na: primarnu,

usputnu, sluajnu. 18

18 ivkovi, R. (2009), Ponaanje i zatita potroaa u turizmu, Univerzitet Singidunum, Fakultet za turistiki i hotelijerski menadment, Beograd


22

Ukoliko turista poseuje odreenu destinaciju iskljuivo s prvobitnom i jedinom

namerom za uestvovanjem u njenom kulturnom ivotu, govorimo o primarnoj

motivaciji (obino posete (svetskim) izlobama, festivalima, koncertima, predstavama i

sl.).

Usputna motivacija je prisutna u sluaju kada se turista za konkretnu destinaciju

odluuje iz nekog drugog primarnog motiva, a kulturna znanja (i iskustva) imaju

sekundarno znaenje. U ovom sluaju turista boravi u odreenom mestu radi odmora,

posla i sl., a usput poseti bilo neku izlobu, koncert, uiva u nacionalnim specijalitetima

ili upoznaje jezik domaina.

Sluajnom motivacijom nazivamo onu situaciju u kojoj turista nema za cilj

upoznavanje kulture destinacije. Meutim, tokom svog boravka dolazi u kontakt sa

lokalnim stanovnitvom i moda ak i ne elei to, upoznaje njihov nain ivota, odnosno

kulturu.

Na osnovu studija baziranih na motivaciji turista, evropsko trite kulturnog

turizma moe biti podeljeno na dva iroka segmenta koja su prisutna u svim

Zapadnoevropskim zemljama i koje moemo nazvati:

1.Specifini kulturni turisti (specifian razlog za polazak na put je razgledanje

kulturnih atrakcija),

2.Uobiajeni kulturni turisti (razgledanje kulturnih atrakcija kao deo svog

putovanja).19

Ono to karakterie specifine kulturne turiste je sledee:

ene u starosnim grupama ispod 30 i preko 50 godina,

19 Baltic, Cultural Tourism, Policy Paper, Estonian, Lanvian and Lithuanian National Commissions for UNESCO, 2003;


23

Visokoobrazovani, sa visokim primanjima i velikim delom zaposleni u javnom

sektoru,

Biraju destinaciju na bazi poznavanja pre samog puta,

Inspirisani su i motivisani glavnom atraktivnosu koju mogu videti, doiveti na

izabranoj destinaciji,

Motivisaniji su i podloniji uticaju medija iz kulture nego turistikih medija.

Takoe su zastupljene i preporuke rodbine i prijatelja, ranija iskustva, asopisi.20

esto se obraaju za pomo turistikim radnicima, najee koristei usluge

manjih specijalizovanih turoperatora ili vre odabir putovanja iz specijalnih

programa veih turoperatora.

Uobiajeni kulturni turisti svoje osobine prikazuju na sledee naine:

Tokom odmora na moru, krune ture ili poslovnog puta poseuju muzeje,

istorijski vane spomenike, galerije, prisustvuju koncertima,

Imaju natprosena primanja i zaposleni su jednako i u javnom i privatnom

sektoru,

Starosna grupa uzrasta 27-44 godine je jae izraena nego u segmentu

specifinih kulturnih turista,

Znaajno visoka turistika frekfentnost u poreenju sa prosenim turistom,

esta kraa putovanja u zemlji i inostranstu (produeni vikend, Boi) kao

dodatak uobiajenom letnjem i zimskom odmoru,

est je sluaj da u domainstvu imaju decu ispod 15 godina koju sa sobom

vode na put,

esto idu na poslovna putovanja i na internacionlne konferencije i kongrese i

sve ukupno imaju dosta putnog iskustva,

esto su motivisani da putuju na velike dogaaje (Svetska prvenstva, Svetske

izlobe, Evropski gradovi kulture i slino),

Obino troe vie po putovanju i po danu od prosenog turiste.21

20http://www.iztzg.hr/UserFiles/File/novosti/2009_TOMAS_Kulturni_turizam_2008_Sazetak_i_Prezentacija.pdf


24

Nisu svi posetioci kulturnih dogaaja i atrakcija motivisani kulturom. Zanimljivo

je da posetici kulturnih znamenitosti ne smatraju sebe kulturnim turistima ve istiu da je

odmor osnovna svrha njihovog putovanja. Tek neto vie od 20% turista iz ove grupe bi

okarakterisalo svoj odmor i kao kulturni. Suenije, i veliki broj putnika koji obilaze

gradove sebe ne vidi kao kulturnog turistu.

Posetioce koji sami istiu da je svrha njihovog puta kultura i one koji samo

razledaju znamenitosti treba na drugaiji nain animirati i razliito sa njima komunicirati

- zato to je i njihova motivacija vidno jako razliita.

2.6. TREND KULTURNOG TURIZMA

U svetu je danas prisutan trend porasta interesa za kulturnim turistikim

proizvodima, W (World Tourism Organization, Tourism: 2020 Vision) predvia da

e trite kulturnog turizma biti jedno od pet vodeih segmenata turistikog trita u

budunosti (pored avanturistikih putovanja, eko turizma, krstarenja i tematskog

turizma). Unkovi i Zeevi isticu da PATA (Putnicko udruzenje pacificke oblasti)

identifikuje porast religioznog turizma i pojavu sekundarnih gradova (koje moemo

svrstati u vidove putovanja kulturnih turista) kao vanih vidova turizma u budunosti.22

Takoe, i Bakic O. primeuje da raste uloga kongresno-poslovnog turizma i drugih

21 Baltic, Cultural Tourism, Policy Paper, Estonian, Lanvian and Lithuanian National Commissions for UNESCO, 2003; 22 Unkovi S., Zeevi B., (2006), Ekonomika turizma, Centar za izdavaku delatnost ekonomskog fakulteta, Beograd


25

vidova poslovnih putovanja, da je sve vei zahtev za kulturnim i obrazovnim

aktivnostima.23

UNWTO u Strategiji razvoja turizma do 2020. godine predvia da e

intentacionalni dolasci dostii cifru od priblizno 1.6 biliona24. Evropa (sa 717 miliona

predvidjenih turista ) e i dalje ostati najznaajniji turisticki region sveta (iako se

predvia da e u narednom periodu biti beleena nia stopa rasta od uobiajene). U

Europi preovlauje odmor s ciljem upoznavanja kulture (34%), zatim kruna (22%) i

gradska (21%) putovanja. 25 U poslednjoj dekadi uoeno je poveanje rasta kulturnog

turizma u Evropi za 15-25%.26 Ovaj podatak je oekivan u odnosu na demografske

promene. LORD govori upravo o ovome objanjavajui trendove koji se tiu trita

kulturnog turizma. Prema njima, ustaljeni obrasci koji utiu na kulturni turizam su:

Porast obrazovnog nivoa

Starenje populacije

Porast ekonomske uloge ena

Dok je LORD orijentisan na deavanja na amerikom tritu, ETCN izosi jo

neke socio-kulturne i demografske trendove koji utiu na rast kulturnog turizma u Evropi.

Prisutni su i navedeni trendovi:

Starenje populacije

Porast bogatsva populacije jaanjem srednje klase

Manjak vremena, porast uticaja stresa

Sve sofisticiraniji potroai

23 Bakic O., (2009), Marketing u turizmu, Univerzitet Singidunum, Fakultet za turisticki i hotelijerski menadment, Beograd 24 http://www.unwto.org/index.php UNWTO forecasts a growth in international tourist arrivals of between 3% and 4% in 2010 25http://www.iztzg.hr/UserFiles/File/novosti/2009_TOMAS_Kulturni_turizam_2008_Sazetak_i_Prezentacija.pdf 26 European Cultural Tourism Network, ECTN INTERREGIIIC, December 2006, Project Reeport, www.cultural-tourism.net;


26

Porast upotrebe interneta

Trenovi trita EU dolazak turista e se udvostuiti u narednih 25 godina

Liberalizacija transporta, unutranje trite i zajednika valuta, evro

TOMAS istraivanje sprovedeno 2008. godine za potrebe Ministarstva turizma

Republike Hrvatske, a u saradnji sa Savetom za kulturni turizam Hrvatske turistike

organizacije, potvruje prethodne navike i uzroke u ponaanju kulturnih turista.

Visokoobrazovni nivo i upotreba interneta omoguava turistima da sami organizuju svoja

putovanja. Istraivanjem u Hrvatskoj dolo se do podatka da velika veina (85%)

putovanje organizuje samostalno. Oni koji koriste usluge turistike agencije, uglavnom

rezerviu usluge smetaja (76%) i prevoza (74%).

Prisutni su i drugi trendovi koji jaaju snagu kulturnog turizma, meu kojima:

Dinamian porast potrebe za kratkim putovanjima. Manjak vremena i vea

kupovna mo utiu na potrebu za eim i kraim putovanjima. Bitan je kvalitet i

udobnost tokom putovanja.

Dok bejbi bumeri (baby-bomer) i dalje ostvaruju znaajnu ulogu na tritu,

mlai turisti generacije X (Gen X, generacije roene uzmeu 1965-1977.)

ostvaruju sve jai uticaj, inei skoro polovinu ukupnog broja kulturnih turista.

Karakteristike su im: nezavisni su putnici, mobilni, visokoobrazovani i u potrazi

za avanturom i autentinou.

Ljudima je u prirodi da trae znaenje. Mnogi turisti e ga pronai u prirodi,

nasleu, kulturi. Turizam se posmatra kao sredstvo, ne kao krajnji cilj. Ovde se

nalazi razlika izmeu aktivnosti tematskih parkova i kulturnog turizma.

Tematski parkovi su uzrokovali zahtevnu tranju u kulturnom turizmu. Turisti

ele i zahtevaju kvalitetne usluge sa raznim pogodnostima, karakteristine i

nezaboravne dogaaje, bezbednost.

Visoko obrazovanje podie svest i o zatiti i boljem odnosu prema ivotnoj

sredini. Kulturni turisti oekuju i zahtevaju od turistike privrede da podri i


27

obezbedi odrivost zajednice, da im omogui prirodno okruenje, ukljuujui i

odriv razvoj turizma.

Trebalo bi ukazati na jo neke karakteristike kulturnih turista:

Troe vie od prosenog turiste

Putuju na due vreme

Radije odsedaju u hotelu, motelu ili b&b (bad and breakfast) od prosenog turiste

Predvianja WTO istiu da e na porast turistikog trita znaajno uticati turisti

iz rastue srednje klase Kine i Indije. Njih nee privlaiti evropske plae budui da ve

dolaze sa podruja na kojima ima takvih prirodnih lepota. Bie zainteresovani da

otkrivaju i uivaju u evropskom kulturnom nasleu. Evropska turistika industrija mora

se prilagoditi ovim promenama tranje novih turista sa azijskog trita.27

Sa aspekta kulturnog turizma znaajan je trend porasta gradskog turizma (City

brake) koji belei najveu stopu rasta na turistikom tritu Evrope. Oko 20% turista koji

poseuju gradove ocenjuje da je glavni motiv njihove posete kultura. Treba imati u vidu i

da je mnogo vei broj uesnika kulturnih aktivnosti koji poseuju gradove. Ovi procenti

su i oekivani obzirom na primarnu i sekundarnu motivaciju kulturnih turista, uzimajui i

one koji se esto neplanirano i nesvesno ukljuuju u kulturne tokove konzumirajui na taj

nain kulturne proizvode. Pojedini gradovi su i kulturne prestonice tako da je veza

izmeu kulture i turizma gotovo neizbena.

Zemlje koje dominiraju istovremeno i u receptivnom i emitivnom gradskom

turizmu su: Francuska, V. Britanija i Nemaka. Tri najposeenije gradske destinacije

27 European Cultural Tourism Network, ECTN INTERREGIIIC, December 2006, Project Reeport, www.cultural-tourism.net;


28

Evrope od strane kulturnih turista su: London, Pariz i Rim. Izuzetno jaka je konkurencija

i u sledeoj grupi gradova u koju se ubrajaju: Atina, Barselona, Firenca, Be i Berlin..

Evropske prestonice kulture (European Capital of Culture) doprinose atraktivnosti

gradova i porastu turistikih kretanja i broja noenja.


29

3. KULTURNI TURIZAM U EVROPSKOJ UNIJI

3.1. ZNAAJ KULTURNOG TURIZMA U EU

Kulturni turizam pomae razumevanju meukulturalnosti, interakcije izmeu

razliitih kultura i njihovog znaaja za evropski identitet i prepoznavanje zajednikih

vrednosti. Kulturni turizam pomae izgradnji pozitivnog imida celokupnog drutva i

boljeg odnosa sa drugim narodima. Ova vrsta turizma podrana je i od strane Evropske

Unije.28

Kulturni turizam prua podrku u zatiti ouvanja lokalnih vrednosti, uprkos

globalizaciji koja utie i na turistiki i na kulturni sektor.

Turizam je izuzetno znaajna delatnost u Evropi. Smatra se glavnim izvorom

zapoljavanja u budunosti. Direktno ili indirektno evropski turizam zapoljava 12.1% od

ukupno zaposlenih, tj. obezbeuje 24.3 miliona radnih mesta i 11.5% BDP. Poznato je da

turizam podstie razvoj nerazvijenih ili manje razvijenih podruja, utiui na socio-

ekonomski razvoj itave oblasti.

Ekonomska vanost turizma i kulturnog turizma u Evropskoj uniji prepoznata je u

martu 2006. godine na konferenciji Turizam-klju razvoja i zapoljavanja u Beu. 29

Kulturni turizam je jedan od kljunih inilaca evropske ekonomije. Njega ine istorijski

gradovi, kulturno naslee, nematerijalno naslee, dogaaji i sl. koji ine mesto

28 Cengiz, H., Eryilmaz, Y., The importance of cultural Tourism in the EU Integration Process, 2nd IsoCaRP Congress 2006 29 European Cultural Tourism Network, ECTN INTERREGIIIC, December 2006, Project Reeport, www.cultural-tourism.net;


30

specifinim i ne mogu biti predmet globalizacije, kao to je sluaj sa veinom poslovnih

delatnosti.

Prednosti koje kulturni turizam donosi destinaciji su to privlai turiste sa veom

potroakom snagom i manje podlonih uticaju sezonalnosti (karakteristike kulturnih

turista Evrope date su u uvodnim poglavljima).

Podrka javnog sektora kulturnim aktivnostima dodatno istie znaaj kulturnog

turizma i prihoda od turizma u podrci kulturnih aktivnosti. Kulturni turizam direktno

utie na odravanje muzeja, istorijskih gradova i kulturnih mesta.

Na svetskoj sceni Evropa je dugo uivala dominantnu poziciju u meunarodnom

turizmu i kulturnoj industriji. Shodno promenama na globalnom tritu slabi i

konkurentnost Evrope kao regije. Ovo se odnosi i na konkurenciju u oblasti kulturne

proizvodnje i potronje. Meutim, neosporno je da je kultura znaajan resurs Evrope i da

je ouvanje njegove konkurentnosti od velikog znaaja.

3.2. RAZVOJ KULTURNOG TURIZMA U POJEDINIM ZEMLJAMA EU

Prikaz kulturnog turizma u Evropi zasniva se na prikazu Strategije kulturnog

turizma Velsa (zbog bogatstva velke istorije i kulturne batine, sa akcentom na

nematerijlno kulturno naslee i velki jezik). Smatramo da Iskustva Velsa mogu biti

korisna za primenu u razvoju Srbije kao destinacije kulture (posebno u pogledu

knjievnih festivala, kulturnom potencijalu nekadanjih industrijskih zona, i biciklistikih

i drugih staza koje prate znaajne kulturne rute). U ovom poglavlju analiziramo i kulturnu

turistiku ponudu Grke i Nemake.


31

3.2.1. STRATEGIJA KULTURNOG TURIZMA VELSA

U strategiji su analizirane socio-kulturne karakteristike trita kulture V.

Britanije, kao vane odrednice za razvoj kulturnog turizma. Katakteristike su sledee:

1. Posmatranje izvoakih umetnosti

vie ena nego mukaraca poseuje izvoake umetnosti (56%)

najee starosne grupe su 55 godina i preko (35%), 35-54 godine bez dece

(21%), 15-34 sa decom (18%) i 35-54 sa decom (17%)

najea veliina grupe je dvoje (32%), za kojom sledi grupa od etvoro (16%)

2. Poseta kulturne batine

77% posetilaca kojima je glavni cilj putovanja poseta kulturne batine imaju

izuzetno visoka primanja

Najee starosne grupe su 35-44 godine starosti, venani ili nevenani sa

decom (34%), koju prati starosa grupa od 55 godina i preko (26%)

Najea veliina grupe je 4 (39%), a zatim 2 (29%)

3.Poseta umetnike batine i eksponata

85% posetilaca kojima je glavna svrha odmora poseta umetnikoj batini i

eksponatima ima veoma visoka primanja

Vie ih poseuju ene

Starosna grupa 45-54 dominira sa 38%, praena starosnom grupom od 66

godina i preko (22%)

Poseta festivalu ili kulturnom dogaaju

Festival ili kulturni dogaaj poseti 10% neoenjenih, 8% porodino i 2%

mladih samostalih posetilaca


32

Publika na Britanskim festivalima je izrazito dominantno domaa, sa samo

8% onih koji putuju vie od 50 milja daleko od V. Britanije i 5%

prekomorskih putnika

15% posetioca Velsa tokom odmora poseti i neki dogaaj, od toga samo

8% Engleskih posetilaca

Glavni cilj Strategije kulturnog turizma je da stvori okvir za partnerstvo od strane

Turistike zajednice Velsa i njenih partnera u turistikoj i kulturnoj industriji.

Vizija je da Vels bude internacionalno prepoznat kao destinacija koja nudi

kavalitetno iskustvo kulturnog turistikog proizvoda koji je zasnovan na jedinstvenoj

kulturi i nainu ivota koja je sutinski deo ukupnog turistikog doivljaja.

U cilju ostavrenja vizije predloeni su sledei tematski programi:

1. Poboljanje pristupa kulturi posetiocima 2. Poboljanje kvaliteta turistikog doivljaja 3. Podizanje svesti o Velsu kao kulturnoj destinaciji 4. Razumevanje karakteristika i potreba kulturnih turista.

Posetioci trae karakteristina i jedinstvena iskustva, koja Vels moe da ponudi.

Da bi se stvorila svest o destinaciji i da bi se pribliila posetiocima potrebno je

prethodno probuditi svest u privatnom i javnom sektoru, ojaati karakteristine odlike

gradova i sela koje pruaju jedinstvenu kulturu i umetnost.

Da bi turistiki doivljaj bio to potpuniji i kavalitetniji potrebno je premostiti

jezike barijere. Turisti koji dolaze na odmor u Vels ine znaajan procenat u ukupnim

posetama Velikoj Britaniji. Velka turistika organizacija ohrabruje postojanje

multijezikih audio vodia, na nemakom i francuskom, na najznaajnijim kulturnim

atrakcijama (gde su najznaajnije: Kardif dvorac, Muzej o Velkoj istoriji, Nacionalni


33

muzej i galerija, Big Pit muzej rudarstva, Nacionalna botanika bata). Postoji i trina

nia koju ine stariji posetioci iz V. Britanije ili inostranstva koji ele da ue velki

jezik.

Industrijsko naslee u junom Velsu dokaz je razvoja kulture na ovom podruju.

Ovaj potencijal prvo je identifikovao UNESCO svrstavi Blaenavon industrijsku zonu

u svetsku turistiku batinu. Rudnik uglja Big Pit zatvoren je 1980. godine. Ubrzo je

ponovo otvoren, kao muzej rudarstva. Malo toga je promenjeno od njegovog prestanka

rada. eleznika radionica, oprema za namotavanje i dalje postoje i svedoe o prolom

ivotu ljudi te oblasti. Ovaj muzej danas je deo Nacionalnog muzeja i galerije. Privlai

hiljade posetilaca iz V. Britanije i inostranstva.

Aktivnost koja je pomogla razvijanju turizma i boljeg turistikog doivljaja je i

razvoj tzv. staza (trails) za etanje, biciklizam, jahanje ili vonju i drugih vidova

transporta koje omoguuju upoznavanje prirodnog i kulturnog naslea. Posebno se istie

pilotski projekat Ruta stazama Kelta biciklom (Celtic Trail Cycle Route) koji treba

da omogui posetiocima dodatnu vrednost turistike ponude i socio-kulturno

upoznavanje sa nasleem. Velsu je ovo prilika da uvea i mistinu privlanost turistima

preko pejzaa, izgraenog naslea i veza sa Keltima. Takoe, u planu je i razvoj

zanatske i umetnike staze (rute). Du staze nalaze se ili e se tek nalaziti umetniki

izrazi koji omoguuju karakteristina obeleja i pejzae, isticanje lokalnih osobenosti i da

utiu na potpunije sagledavanje i razumevanje cele oblasti koju ruta pokriva. Pomenuti

umetniki izrazi imaju mnoge oblike: od esmi, preko ema sadnje do putnih oznaka.

Interesantan primer je Toak od vagona (Wheel of Drams) koji se nalazi na

Hengoed Viaduct-u (on Route 47 of the Celtic Trail East). Ovo delo izgraeno je u ast

nekadanje najprometnije eleznike linije na svetu pre Prvog svetskog rata. Ova

impresivna umetnika skulptura proizvedena je od pocinkovanog elika, a sastavljena je

od est vagona i dostie visinu od 8.5 metara. 30

30 Wales Tourism Board, (2003), Cultural Tourism Strategy for Wales, Cardiff


34

Strategija kulturnog turizma Velsa iznosi i vanosti interepretacije kulturnih

pejzaa (gde se istie znaaj ruralnih predela, crkvi, lokalnih dogaaja i manifestacija) i

vizuelnih umetnosti u kreiranju bolje ponude i sadrajnije posete i turistikog doivljaja.

Na primer, Izbor za najboljeg ovarskog psa (Sheepdog trial) je znaajna drutvena i

sportska manifestacija koja nudi jedinstven uvid u autentini seoski ivot Velsa. Smatra

se da je i prvo takmienje pasa odrano upravo u Velsu. Ovaj etvorednevni dogaaj

privlai oko 18. 000 posetilaca i mnorvo novinara. Dodatne aktivnosti koje prate samo

takmienje ukljuuju seosku trgovinu, prikazivanje lokalnih zanata, gradsku paradu,

izlobu maina za poljoprivrednu berbu, lokalnu hranu i demonstriranje kuvanja. Sve ovo

doprinosi potpunijem turistikom doivljaju i bliem upoznavanju seoskog ivota.

Iako je Vels promovisan inostranim turistikim tritima projekat kao zemlja

muzike, pesme i poezije, ne zadovoljava potpuno oekivanja. Snaga Velsa jeste u

klasinoj, tradicionalnoj i popularnoj muzici. Veliki znaaj ima Velka nacionalna opera i

Nacionalni orkestar. Vels je domain znaajnih dogaaja kao to su Llangollen

International Eisteddfod i Kardifov peva godine (Cardiff Singer of the Year).

Veliki znaaj e imati i velki Centar Milenijum koji e obezbeivati nove prostorije za

izvoenje muzike, plesa i literarture. Interesantan nain pribliavanja velke narodne

muzike je u pabovima. Predlog strategije je da se organizuju i muzike radionice

vikendom i letnje kole.

U Velsu postoji nekoliko festivala na temu posveenoj knjievnosti. Jedan od

njih je i Internacionalni festival pripovedanja sveti Donac (St Donats Storytelling

Festival). Pripovedanje pria je starinski keltski obiaj. Prve nedelje jula, svake godine

od 1993. ovaj festival okuplja najbolje pripovedae iz celog sveta i postaje centralno

mesto zbivanja u Velsu tokom njegovog trajanja. Festival se odrava u srednjevekovnom

zamku Sveti Donac, koji se nalazi na jugu Velsa, ukljuujui i razna mesta koja

doprinose mistinoj atmosferi poput glavnog atora, beduinskog atora uz pripovedanje i

muziku. Doivljaj upotpunjuju i ongleri, internacionalna kuhinja, pijane tezge, kniare.

Jedinstvena atmosfera i sjajna interpretacija na ovom festivalu privlai turiste iz V.

Britanije, Evrope i irom sveta.


35

Teme za festival za 2010. godinu bile su Putevima Marka Pola (In The Footsteps

Of Marco Polo, koju su proimale italijanske, strarogrke, turske, jermenske, gruzijske

prie), Arapske none prie (Arabian Nights stories) i U sumrak (Out Of The Twilight)

koju su pokrivale keltske prie, muzika i pesma. Aktivnosti za decu obuhvataju

pripovedanje, slikanje, priredbe.

Velka turistika organizacija podrava zajednike inicijative izmeu turistike i

kulturne industrije na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou koja treba da prepozna

i pokrene zajednike ekonomske koristi.

Strategijom razvoja turizma Velsa dogaaji su razvrstani na sledei nain:

1. Glavni dogaaji

2. Veliki dogaaji

3. Dogaaji koji bude svest i znaaj o tradiciji

4. Regionalni i lokalni dogaaji

Ovde izdvajamo dogaaje koji bude svest o zanaaju tradicije koji su vani zbog

ouvanja i jaanja kulturnog identiteta i pribliavajna vlastite kulture drugim narodima.

Najznaajniji nacionalni festivali ove vrste su National Eisteddfod i Urdd

Eisteddfod koji predstavljaju karakteristike velke kulture.31 Re eisteddfod je

izvedena od velkih rei eistedd (to znai "sedeti"), i rei bod (koja nosi znaenje "biti")

tako da eisteddfod znai "sedeti zajedno". 32

National Eisteddfod je najvei festival takmiarke muzike i poezije u Evropi.

Festival se odrava prve nedelje avgusta, a naizmenino se odrava izmeu severa i juga

Velsa. Izvoenja i takmienja traju osam dana i u potpunosti su na velkom jeziku.

Ukupna poseenost ovom festivalu nadmauje 150.000 posetilaca. Urdd National

31 Wales Tourism Board, (2003), Cultural Tourism Strategy for Wales, Cardiff 32 http://en.wikipedia.org/wiki/Eisteddfod


36

Eisteddfod okuplja mlade Velane starosti 7-24 godine koji se nedelju dana takmie u

pevanju, recitovanju, plesanju, glumi, muziciranju tokom polugodinjeg raspusta.

Iako je broj domaih velkih posetilaca na ovom festivalu dominantan cifra

posetilaca van velkog govornog podruja raste iz godine u godinu. Strancima su

omogueni prevodi na osam jezika ukljuujui i simultane prevode, kao i vodii koji

sprovode posetioce kroz dogaaj i odgovaraju na njihova pitanja. Ovaj projekat ima

dobru marketing podrku, a veb sajt www.eisteddfod.or.uk je izuzetno poseen.

U Strategiji se istie da e Turistika organizacija Velsa podrati akcije u pripremi

i promociji Kardifa (Cardiff) za evropsku prestonicu kulture 2008. godine. Izneta je

svest o znaaju titule evropske kulturne prestonice za podizanje internacionalne svesti o

velkoj kulturi i destinaciji kulturnog turizma. Meutim, u konkurenciji sa ostalim

britanskim gradovima Kardif je izgubio utrku. Gradovi koji su izabrani za Evropske

prestonice 2008. godine su Liverpul (Velika Britanija) i Stavanger (Norveka).

Velka turistika organizacija (WTB) garantuje da e staviti vei naglasak na

proizvod kulturnog turizma i na odgovarajue propratne marketinke kampanje. Na

inostranom tritu cilj je promovisanje Velsa kao destinacije kulturnog turizma i prilika

da se doive jedinstvena turistika iskustva.


37

3.2.2. KULTURNI TURIZAM U GRKOJ

Grka je zemlja sa bogatim kulturnim i istorijskim nasleem, tradicijom,

specifinim jezikom. Kultura je jako vana za grki nacionalni identitet.

U Grkoj je izraena povezanost izmeu godinjih odmora i kulturnih turista.

Najvie posetilaca kulturnih proizvoda ine stranci (preko 75%). Grki turizam karaktrie

sezonalnost.33 Turistike aktivnosti uglavnom su usmerene na etiri regiona: Atinu, Krf,

Rodos i Krit. Ovo znai da su i pritisci na kulturno-istorijsko naslee veliki u tim

oblastima. Naroito je veliki pritisak na antiko sredite grada, Akropolj. Radi smanjenja

pritisaka na ovo vredno naslee razmatra se smanjenje dozvoljenog broja posetilaca. Iako

je Grka najpoznatija po Atini i prelepom Akropolju,koji natkriljuje ceo grad, treba

pomenuti i svetilita u Dodoni i u Delfima, impresive stene Meteore (koji su fascinantni

kao udo prirode i zbog skupine pravoslanih manastira na tako nepristupanom terenu) i

najlepu grku planinu Olimp. Olimp je pod zatitom UNESCO-a (poput Meteora) od

1983. godine , proglaen je za Nacionalni park, sadri oko 23 vrlo retke biljne vrste.

Mogue je penjanje tokom cele godine.

Grka poseduje mnogo kulturnih atrakcija koje su vie zastupljene u ruralnim

oblastima nego u veim gradovima. Najvie znamenitosti je u daljim ruralnim oblastima i

turisti ih poseuju u okviru dnevnih tura ili posete muzejima. Veina posetilaca

zainteresovana je za posete arheolokih lokaliteta antikih gradova. Oigledna je i

povezanost ovih lokaliteta sa posetom muzejima. Tokom osamdesetih godina belei se

pad poseta muzejima. Najvie posetilaca antikim ostacima u tom periodu inili su turisti

iz Japana, SAD, panije i Italije.

Mnogi kulturni resursi su neiskorieni i time i neukljueni u kulturnu turistiku

ponudu. Jedan od razloga tome je nedovoljna bezbednost za turiste. Uz to, antiko

33 Richards G., (1996, ed.) Cultural Tourism in Europe. CABI, Wallingford


38

naslee moe biti propraeno kvalitetnijom i atraktivnijom interpretacijom. Primer je

Viminacijum(Srbija) u kome laar Haron eka turiste da im naplati prevoz due na drugu

stranu reke. Grka, koja se smatra i zemljom Olimpskih bogova, ima sjajnu podlogu za

matovitu i misterioznu interpretaciju naslea.

Grka je svoj kulturni proizvod zasnovan na kulturi bazirala na antikom nasleu.

Velianstveni hramovi, svetilita, amfiteatri, palate koji svojim ostacima svedoe o

visokorazvijenoj starogrkoj civilizaciji bacaju senku na neantiko kulturno naslee.

Vizantijsko carstvo trajalo je vie od hiljadu godina. Za to vreme bio je to kulturni

most izmeu istoka i zapada. Rezultat kulturne interakcije Grke i Turske danas se moe

videti u jezikim pozajmljenicama, kuhinji, brojnim spomenicima kulture. Od istoka ka

zapadu nalaze se mesta koja mogu biti povezana u jedinsveni put kulture od Turske do

Venecije. U turskoj Kapadokiji nalaze se jedinsveni podzemni gradovi, u zapadnoj

Turskoj nalazita poput Efesa, vizantijske graevine koje su imale uzore u antikoj

arhitekturi, u Istambulu se nalazi velianstvena Aja Sofija. Vizantijski manastiri irom

Grke pa sve do bazilike Svetog Maka u Veneciji i brojnih mozaika u Raveni mogli bi da

da zatvore ovaj put kulture kroz Vizantiju.

Osim antikih, vizantijskih i postvizantijskih spomenika i arheolokih nalazita

ostale kulturne atrakcije ukljuuju mostove, vetrenjae, fontane, statue, istorijske i javne

zgrade, stare industrijske zgrade koje se danas koriste u druge svrhe.

Grka istorija i kulturni identitet izgraeni su na antikim uzorima, ali savremena

Grka ima da ponudi i modernu umetnost, nematerijalno kulturno naslee. iva grka

muzika i izvorni melos doaravaju pravu atmosferu ove mediteranske zemlje. Stranci su

njome posebno oduevljeni i vole da uivaju u tzv. Grkim veerima, da gledaju kako

Grci provode svoje veeri uz ples, muziku, tradicionalni instrument sirtaki (za koji se

slobodno moe rei i da je grki brend), a tu je i uzo, grka rakija, koja je takoe brend i

est suvenir. in lupanja tanjira i posipanja cvea dodatno ostavljaju upeatljiv i lep

utisak o ovom temperamentnom narodu.


39

Grka otvara vrata i obrazovnim putovanjima, festivalskom turizmu, hodoau,

eko turizmu. Tek se u poslednje vreme u kulturnu ponudu ukljuuje i savremena grka

kultura i umetnost. Pomenula bih Meunarodni sajam knjiga i Meunarodni filmski

festival koji se odrava u Solunu i Festival u Epidauru, koji je smeten u antikim

pozoritu na otvorenom, to ga ini jo privlanijim za strane posetioce.

Dakle, Grka nije samo destinacija mora, peska i antikog naslea. To je i

planinska zemlja, zemlja mediteranske kuhinje koja je razliita od dela regije u kojoj se

nalazite, zemlja jednog od najstarijih svetskih jezika koji je bio osnova za razvoj mnogih

savremenih jezika, jedinsvene muzike i plesa. Grka svakako zasluuje da materijalni i

nematerijlni kulturni turizam budu oblikovani u posebnu turistiku ponudu.

Meutim, iako je bogato kulturno naslee Grke najzaslunije za privlaenje

turista, i ini znaajnu konkurentsku prednost na Mediteranu, kulturni turizam kao

posebni segment i dalje je slabo razvijen. Iako su u Grkoj nesumnjivo svesni vanosti

ouvanja svog kulturnog naslea i izvora njihovog nacionalnog identiteta uloeno je malo

napora da se izgradi specifian kulturni turistiki proizvod. Kultura se uglavom smatra

delom turistikog proizvoda Grke. Najvei broj turista koji poseuje ovu zemlju kulturu

vidi kao deo ukupnog proizvoda u veem stepenu nego kao glavni motiv njihove posete.

Na slian nain je turizam posmatran i od strane nosioca razvoja turizma, tj. turistike

politike.

U Grkoj (pa i u Italiji) problem je relativno uska definicija i shvatanje kulturnog

turizma koji povezuje turizam sa viokom kulturom. Shodno savremenim turistikim

trendovima i sve veoj tranji za kulturnim aktivnostima i atrakcijama Nacionalna

turistika organizacija Grke trudi se da skrene panju na svoje kulturno bogatstvo i

raznolikost. U Grkoj kulturni turizam nije glavni motiv posete, ali je kljuna dodatna

vrednost klasinoj mediteranskoj destinaciji mora i peska i moe znaajno pomoi da se

destinacija izvoji od drugih.


40

Grcima je kulturno naslee mnogo vie od turistike atrakcije. Moe biti osnov za

uspenu diversifikaciju i diferencijaciju turistikog proizvoda, a time i ekonomskog

razvoja. Grka se danas nalazi u jako tekom ekonomskom poloaju, a ulaganje u

kulturni turizam moe ponuditi izlaz iz krize.

3.2.3. KULTURNI TURIZAM U NEMAKOJ

Nemci su poznati kao najvei svetski putnici, a Nemaka kao jedna od zemalja

koja belei najvie poseta inostranih turista. U Berlinu se svake godine u martu odrava

ITB, drugi po veliini meunarodni sajam turizma na svetu.

Kulturni turisti su zainteresovani za posetu nemakih kulturno-istorijskih

spomenika i prirodnih resursa. Kulturne aktivnosti u ovoj zemlji su pokazatelj kvaliteta

ivljenja koji je moderan i inovativan, na intelektualno visokom nivou. Kulturni turizam

je predstavljen i kao snana spona nacije i kao komponenta po kojoj se razlikuje od drigih

destinacija.

Kulturni turisti koji poseuju Nemaku ne razliku se po karakteristikama od

ostalih evropskih turista. Oni su visokoobrazovani, sa visokim primanjima, vee je

uee ena u kulturnim aktivnostima (jedan od razloga ovome je i porast enske

populacije od 1930. godine). Zemlje izvan granica Evrope privlae priblino 25%

kulturnih turista, zatim slede Velika Britanija i Irska, Francuska, Italija i zemlje Istone

Evrope. Domaa tranja za putovanjima u Nemakoj iznosi oko 30% putovanja, a smatra

se da su ovo uglavnom drugi godinji odmori.34

34 Richards G., (1996, ed.) Cultural Tourism in Europe. CABI, Wallingford


41

Glavni razlozi koji se navode za odmor u ovoj turistikoj destinaciji su

proirivanje svojih vidika, uestvovanje u kulturnim i obrazovnim aktivnostima,

upoznavanje drugih kultura i upoznavanje rezidenata. Takoe, kao razlozi se navode i

nova iskustva i uenje o raznolikostima. Savremeni turisti trae doivljaje, smisao, nova

iskustva. Glavne aktivnosti tokom odmora turista koji tragaju za kulturnim i obrazovnim

smislom su znamenitosti, zgrade, muzeji.

Lokacija razliitih zamenitosti u Nemakoj utie na tranju stranih posetilaca.

Najvie posetilaca privlai Minhen. On je esto ukljuen u ture organizovane od

inostranih turoperatora, a i porast gradskog turizma takoe doprinosi poveanju njegovih

posetilaca. Najvie turista u ovaj grad dolazi iz zapadne Evrope. Minhen prati i Berlin,

koji se danas smatra centrom evrpske kulture.

Kulturne aktivnosti u Nemakoj zaista su raznovrsne. Kulturna ponuda se moe

svratati u tri segmenta koju ine: kulturne atrakcije (poseta mnogobrojnim muzejima,

galerijama, istorijski vanim graevinama, istoriskim gradovima), kulturni dogaaji

(izvoenja savremene umetnosti, opere, poseta mnogobrojnih kulturnih manifestacija,

meu kojima su i svetski poznati festival (poput Oktobar festa u Minhenu koji svake

godine privlai jako veliki broj turista razliitih uzrasta.) i, grubo reeno, kulturni

turistiki paketi turoperatora i obrazovnih oraganizacija.

Izuzetno velikoj poseti muzejima zasluan je i porast broja manjih muzeja. U

Berlinu je poznato tzv. Ostrvo muzeja koje objedinjuje vie muzejskih zrada. Osim

objedinjenosti muzejskih postavki na jednom mestu, znaajna je i vrednost i lepota

muzejskih objekata i vrednost eksponata koja je u njima izloena. Zbog eksponata koje su

nemaki arheolozi tokom svojih radova na iskopavanju antikih ostataka u Grkoj

preneli u Nemaku postoje velika neslaganja izmeu ove dve zemlje.


42

Opera u Nemakoj, kao forma nastala je reformom njihove starije, nacionalne

muzike forme - zingshpil - koju su razradili Betoven i Veber, krajem 18. i poetkom 19.

veka. Krajnju formu joj daje Rihard Vadner, koji je otac nemake romantine opere koja

se bitno razlikovala, u svakom pogledu (kako muzikom, tako i scenskom) od svih

tadanjih operskih pravaca. Dalji razvoj nemake opere se vezuje za Riharda Strausa,

koji je uveo nemaku romantinu opersku formu u 20. vek, dajui joj modernistiku notu.

Najpoznatije nemake operske kue su: Deutsche Oper iz Berlina (nekada zapadni

Berlin), Statsoper Unter den Linden iz Berlina (nekada u istonom Berlinu), Bayerishe

Statsoper iz Minhena, Semperoper iz Drezdena... uven je i festival u Bayreuth-u (u

Bajrojtu), na kome se svake godine izvode Vagnerove opere.

Opera je danas, kao i ranije, jako zastupljena u nemakom kulturnom identitetu, a

moderno doba donelo je znaajne novine u pogledu interpretacije, a narocito operske

reije, kao i kostimografije i scenografije, koje su iz godine u godinu sve smelije i

avangardnije.

Turistika ponuda moe biti oznaena kroz studijska putovanja, obrazovna,

putovanja radi posete operi i pozoritu, tematski kulturni turizam. Posebnu grupu ine i

gradska putovanja jer ona nude posetu razliitim znamenitostima i dogaajima. Poseban

interes imaju i putovanja radi uenja jezika, esto oragnizovana od strane turoperatora.

Na UNESCO svetskoj listi naslea Nemake znamenitosti su razvrstane u sledee

kategorije: Crkve i manastiri, stari gradovi, zamkovi i palate, industrijski centri, pejzai i

parkovi i razliite lokacije. Ovo jedinstveno putovanje kroz svetsku istoriju i kulturu

poinje od najstarijih tragova oveanstava (Messel Pit Fossil u Hesenu), ukljuuje stare

gradove (poput Regensburga), zamkove i palate (Wartburg zamak, Sanssouci palata u

Potsdamu).

Na listi se nalaze i industrijske zone, koje su danas svetski trend. Pored Colferajn

rudnika u Esenu (koji je opisan u okviru poglavlja Kulturne prestonica Evrope) na

UNESCO listi naao se rudnik Ramelsberg sa istoriskim gradom Goslar (UNESCO


43

svetsko naslee od 1992. godine35). Nekadanji veliki rudnik bakra danas je najvei i

najoriginalniji nemaki muzej. Duboko ispod zemlje turisti mogu stei uvid u 850 godina

industrijske istorije. Zanimljiva avanturistika tura u svet pod zemljom koja oduzima dah

obuhvata mrak, bogatstvo boja, tragove ljudske aktivnosti. Ukljuena je i veera pod

zemljom. 36 Ovakav pristup prua diferencirani turistiki proivod, drugaije iskustvo i

nezaboravnu avanturu. Davanjem druge namene rudniku on danas privlai turiste,

predstavlja kulturni identitet ove oblasti.

Zakljuak je da je Nemaka diferencirala svoju kuturno-istorijsku ponudu, a da su

turisti prepoznali njen znaaj. Nemaka ne samo da emituje veliki broj turista u inostrane

zemlje ve je i snano receptivno trite koje privlai veliki broj kulturnih turista.

3.3. PUTEVI KULTURE

Putevi (rute) kulture odraavaju snane socijalne, ekonomske, politike i

kulturne razvojne procese i kretanja ljudi koja su generisala kulturni diverzitet,

multidimenzionalnu i kontinuelnu razmenu dobara, ideja, znanja i vrednosti meu

ljudima, dravama, regijama i/ili kontinentima u duem vremenskom periodu na prostoru

rute, a mogue ih je reprezentovati kulturnim, prirodnim, istorijskim i nematerijalnim

nasleem i propratiti kompleksnijim, svestranijim i preciznijim tumaenjem istorije.37

35 German National Tourist Board, (2010), UNESCO World Heritage in Germany, UNESCO Welterbestatten Deutchlanf e.V., Berlin 36 German National Tourist Board, (2010), UNESCO World Heritage in Germany, UNESCO Welterbestatten Deutchlanf e.V., Berlin

37 Maksin M., Pucar M., Kora M., Miliji S., (2009), Menadment prirodnih i kulturnih resursa u turizmu, Univerzitet Singidunum, Beograd


44

Putevi kulture su osnovani od strane Saveta Evrope jo 1987. godine. Kljuni

ciljevi programa su:

podizanje svesti o evropskom kulturnom identitetu,

promocija meukulturnih i meureligijskih vrednosti u svrhu boljeg razumevanja

evropske istorije,

uvanje i unapreenje kulturnog i prirodnog naslea radi poboljanja kvaliteta

ivljenja, socio-ekonomskog i kulturnog razvoja.

Rezolucija o Putevima kulture Saveta Evrope (koja je usvojena od strane

Komiteta ministara 10. oktobra 2007. godine) usvojila je formalni okvir za kooperaciju

48 potpisnica konvencije Evropske kulture. Ove zemlje mogu da podnose predloge za

rute, koji moraju zadovoljiti sledee kriterijume da bi program bio kvalifikovan:

usredsreenost na temu koja reprezentuje evropske vrednosti i koja je

zajednika za nekoliko evropskih zemalja,

da prati istorijske rute,

da doprinese dugoronoj multilateralnoj kooperaciji projekata u

prioritetnim oblastima (nauna istraivanja, ouvanje i unapreenje

naslea, kulturno-obrazovna razmena izmeu mladih Evropljana,

savremena kulturna i nauna praksa, kulturni turizam i koncept odrivog

razvoja ),

da bude rukovoen nezavisnom organizovanom mre

Documents

DR - Kulturni Turizam u Evropskoj Uniji