Dr Tatjana Ćitić, odgovorni urednik

RTS digital i RTS SAT

OBLASTI I PRIORITETI STRATEGIJE 1. Elektronske komunikacije - Otvoreni širokopojasni pristup - Digitalno emitovanje televizijskog i radio-programa i

digitalna dividenda - Komunikaciona infrastruktura javnog sektora 2. E-uprava, E-zdravstvo i E-pravosuđe 3. IKT u obrazovanju, nauci i kulturi 4. Elektronska trgovina 5. Poslovni sektor IKT (razvoj ljudskih resursa,

intelektualne svojine...) 6. Informaciona bezbednost (Borba protiv

visokotehnološkog kriminala...)

Internet u nezaustavljivoj ekspanziji – više ugroţava opstanak štampanih izdanja novina nego opstanak tradicionalne televizije

Da li klasično emitovanje programa odlazi u prošlost, jer je preskupo i jer mu je ograničena dostupnost u odnosu na Internet televiziju?

25% građana Srbije preko Interneta prati televizijski program i najvaţnije vesti (mladi i poslovni ljudi)

U Belgiji 6 puta veći broj TV gledalaca od broja on-line gledalaca

Glavna prednost Interneta je što se sadrţaji mogu čitati, gledati ili slušati širom sveta, odnosno mediji više neće zavisiti od fizičke lokacije

Tehnički i programski – prilagođavanje novim medijima (zbog opstanka u multimedijalnom okruţenju novih medija) kao i bolji kvalitet slike i tona

-ponuda interaktivnih, kreativnih i atraktivnih sadrţaja, segmentacija publike, personalizovani sadrţaji i usluge...

Tehnološko prilagođavanje konvergentnim uslugama Internet protokol televizija (IPTV) ili Internet televizija (WebTV, EnhancedTV) ? Telekom operatori -Tripl play usluga (IPTV, telefon,

Internet)

U mnogim zemljama predstavlja osnovni način za prijem TV programa

Najbolji i najjeftiniji način da se proizvod isporuči istovremeno na veliki broj adresa

Omogućava besplatan pristup (free-to-air), kao i kontrolisani pristup servisu

To je najbolji način da se pristup TV sadrţaju omogući u formi univerzalnog pristupa

Ukupno 97,6% populacije ţivi u domaćinstvima gde se koristi bar jedan televizor.

PRODUCT – servis, specijalizovana ponuda

PLACE – platforme za distribuciju (IPTV, web, KDS, DTT, SAT, mobile)

PRISE – ostvarivanje profita i opstanak na trţištu

PROMOTION – promocija i brendiranje proizvoda

PERSONALISATION – personalizovane usluge

Oglašivačima se već nudi mogućnost da kupuju prostor za oglašavanje na osnovu demografskih podataka kao i na osnovu ţanra.

Ad pop – omogućava da se proizvod reklamira u pre-roll-u VoD-a, pruţajući mogućnost gledaocima da se istraţuju osobine proizvoda kroz interaktivne slike.

Ad bloom- omogućava da se pusti reklama pre emitovanja i da se pretvori u mikrosajt u okviru stranice VoD-a (video, osobine proizvoda, fotografije);

Ad social- pruţa gledaocima mogućnost da iskaţu svoje zadovoljstvo brendom koristeći VoD plejer kako bi ih preporučili i pratili na relevantnim socijalnim mreţama;

Ad Interact – pruţa gledaocima mogućnost da u postojeće oglase ubacuju detalje.

Digitalna televizija pruţa nove mogućnosti za oglašavanje.

EPG – elektronski programski vodič je predviđen i za komercijalne informacije.

TRI NOVE TEHNIKE OGLAŠAVANJA:

-SPLIT SCREEN OGLAŠAVANJE -(u ovom trenutku dozvoljeno u Velikoj Britaniji i Nemačkoj).

-VIRTUELNO REKLAMIRANJE – npr. korišćenje panela na sportskim terenima gde emiter moţe menjati reklamu iz sekunda u sekund(zabranjeno u Italiji, Francuskoj i Portugalu, dozvoljeno u grčkoj i Španiji,a pod određenim uslovima i u Nemamačkoj i Velikoj Britaniji).

-INTERAKTIVNO OGLAŠAVANJE - omogućava gledaocima da kontrolišu šta ţele da gledaju i koliko dugo ţele da budu izloţeni reklamama, ali i da “kupuju iz fotelje”.

O BUDUĆNOSTI OGLAŠAVANJA NA DIGITALNOJ TELEVIZIJI ĆE SVAKAKO

ODLUĈITI POTROŠAĈI...

61,3% interesovanje za sam koncept ponude

Sa povećanjem godina starosti interesovanje opada

Najveće interesovanje među visoko obrazovanim ispitanicima

Naklonost prema svim vrstama televizijskog programa

TiVo je novi digitalni video rekorder koji lako uklanja “iritirajuće” reklame tokom emitovanja filmova i TV emisija i skladišti ih bez reklama.

PLASIRANJE PROIZVODA , koje je, inače, u mnogim zemljama zabranjeno bi bilo jedino sigurno rešenje ovog problema koje donosi digitalizacija.

Opstanak na medijskom trţištu čije trendove razvoja diktiraju novi mediji

Mešoviti način finansiranja – RTV pretplata i marketing

Tranzicija od tradicionalnog oglašavanja ka “digitalnom”

Proširena programska i servisna ponuda

Popularnost digitalnih tematskih kanala svakako doprinosi povećanju ukupne gledanosti javnih emitera i pomaţe im u očuvanju pozicije na trţištu. (U slučaju gde su ranije opšti programi komercijalnih emitera zauzeli prvu poziciju, uvođenjem tematskih programa medijski javni servisi teško mogu vratiti vodeću poziciju.)

Velika Britanija Najgledaniji kanal u zemlji je BBC 1, sa 20.8% šera. BBC 3, fokusiran na mlađe gledaoce, svojim programom

domaćeg porekla, privlači sve veći auditorijum. Francuska Komercijalni kanal TF 1, je lider na francuskom trţištu već

godinama. TVF je javni emiter sa udelom od 31.6% za svoja tri glavna

kanala i tematskim France 4. Od 2005.godine, kada je lansiran, France 4 beleţi stalni rast šera.

Italija RAI, javni medijski servis – tri opšta kanala i jedanaest

tematskih (DTT i satelit). Ukupni šer je u porastu zahvaljujući rastu gledanosti tematskih kanala. Dominira na trţištu 6 programa (3 RAI i 3 MEDIASET).

Dostupni u 13 evropskih zemalja

Medijski javni servisi nastoje da obezbede HD opšte programe koje bi ponudili besplatno što većem broju stanovništva.

Među prvima su ih lansirali britanski i francuski medijski javni servisi (BBC HD i TF1 HD).

Ţanrovski naziv Premium, odnosi se recimo na Canal+ koji emituje kombinovanu programsku ponudu filmskog i sportskog sadrţaja.

Na osnovu programske raznovrsnosti HD ponude planeri budućih HDTV sadrţaja moraju imati u vidu dve činjenice. Prvo, u Evropi je prisutan preko satelitskih platformi veliki broj “neevropskih” HD programa – Voom (Rainbow Media), Discovery, National Geographic, HBO

( Time Warner) koji su konkurentni evropskim HD sadrţajima. Ĉak se zaključuje da Discovery distribuira u Evropi svoj dokumentarni program koji nema adekvatnu ţanrovsku konkurenciju, a da se HBO agresivnom ekspanzijom proširio na istočno-evropskim medijskim trţištima.

-Biznis model za digitalno doba - priprema za prelazak na digitalno emitovanje programa (tehnička, planska, produkciono-programska, organizaciona i kadrovska);

-planiranje marketinga u skladu sa segmentacijom publike zbog pojave specijalizovanih programa

-podsticaj naplate pretplate proširenom programskom i servisnom ponudom;

-plasman RTS brenda na evropskom medijskom trţištu ;

-veliki izazov je i privući programskom i servisnom ponudom mlađu populaciju (konzumente novih medija);

Prema Strategiji za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje programa planirano 4 multipleksa

Karakteristike multipleksa

Sadrţi najviše 14 TV programa standardne rezolucije

DVB-T2 standard digitalnog emitovanja i MPEG-4 kompresija ,protok 2,5 Mbps

Pilot mreţa- 11.11.2011.

15 predajnika

Programi nacionalnih emitera

Od 2005. RTS digitalno emituje u standardu DVB-T multipleks sa predajnika na Avali i Fruškoj

gori. 26.novembra 2008. godine počelo emitovanje

specijalizovanog programa kulture i umetnosti RTS digital

Program se emituje sa predajnika na Avali i Crvenom čotu, a dostupan je i gledaocima koji programe prate posredstvom KDS-a.

Od septembra 2010. u multipleksu se emituje i TEST HD PROGRAM. Trenutno “apkonvertovan” RTS1 u kombinaciji sa direktnim prenosima u HD-u (izvorni HD signal).

NAJVAŢNIJE JE DA OVU REVOLUCIJU VODI DOBAR

SADRŢAJ, A NE TEHNOLOGIJA!