Dr Vojislav [e{eq

PALI, @ARI, DEDIWSKI DIZDARE

Srpska radikalna stranka Beograd, 2002.

Dr Vojislav [e{eq

PALI, @ARI, DEDIWSKI DIZDARERecenzenti Bo`idar Vu~urevi} Marina Ragu{ Glavni i odgovorni urednik Sa{a Radovanovi} Tehni~ki urednik Branka Bobi} Redakcija Ivana Borac, Milica Gogi}, Qubica Davidovi}, Ivana \uri}, Vesna Zobenica, Qiqana Mihajlovi}, Zorica Ili}, Zlata Radovanovi} Izdava~ Srpska radikalna stranka Beograd, Trg pobede 3, Zemun Za izdava~a Dr Vojislav [e{eq [tampa Etiketa, Bole~ Za {tampariju Milenko Dramli} Tira` 1000 primeraka CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd [E[EQ, Vojislav Pali, `ari, dediwski dizdare / Vojislav [e{eq. Beograd : Srpska radikalna stranka, 2002 (Bole~ : Etiketa). 1024str. ; 24 cm Tira` 1000. Str. 35 : Predgovor / Ivana Borac. ISBN 8683451151 a) Srpsko pitawe b) Jugoslavija Politi~ke prilike COBISSID 98055948

PREDGOVORU predizbornoj kampawi krajem 1993. godine glas srpskih radikala se ni na jednom mediju pod dr`avnom kontrolom nije mogao ~uti. Iako danono}no napadani najpodmuklijim klevetama i podmetawima, nije im se pruala prilika da se na dr`avnoj televiziji pojave i ka`u ijednu re~ u svoju odbranu. Nadaju}i se da }e narod radikale usled potpune medijske blokade brzo zaboraviti, Radio televizija Srbije nije izve{tavala ni sa redovnih strana~kih konferencija za {tampu, {to je presedan ~ak i u uslovima kakvi su 1993. godine vladali u dr`avnim medijima. Iako blokirani sa svih strana, srpski radikali se nisu odlu~ili na organizovawe velikih javnih skupova, zabrinuti da bi razjareni re`im, spreman i na najprqavije udarce, ne biraju}i sredstva u obra~unu sa najozbiqnijim politi~kim protivnikom, mogao ubaciti provokatore koji bi doveli do uli~nih sukoba, a krvoproli}e na ulicama srpskih gradova je ne{to {to srpski radikali uvek nastoje izbe}i po svaku cenu. Odlu~uju se za predizbornu kampawu koja se sastoji u gostovawu na lokalnim radio stanicama u zakupqenim terminima. ^elnici stranke iz dana u dan putuju iz mesta u mesto kroz Srbiju, detaqno izla`u}i radikalski program i odgovaraju}i na pitawa slu{alaca, najradije na ona najprovokativnija. Kwiga Milo{evi}ev zajam za preporod Kipra je zbir gostovawa dr Vojislava [e{eqa na lokalnim radio stanicama i televizijskih su~eqavawa sa politi~kim protivnicima. Dr [e{eq, poznat kao veoma neprijatan protivnik u verbalnim duelima, ukr{ta kopqa sa mnogim istaknutim li~nostima iz re`ima i opozicije, a u verbalnim okr{ajima s wim najte`e prolaze pripadnici vladaju}e Socijalisti~ke partije Srbije i Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju. On ne samo da o{tro kritikuje poteze re`ima u svim sferama, nego ne preza ni od direktne, poimeni~ne prozivke funkcionera iz dr`avnog vrha, slu`e}i se direktnim kvalifikacijama, bez uvijawa, stalno isti~u}i da je najve}i kriminal u samom vrhu vlasti, po~ev od predsednika Srbije, preko ministara, wihovih zamenika i pomo}nika i odatle se {iri na sve nivoe, u sve pore dru{tva, do direktora dru{tvenih firmi i ~inovika sve je korumpirano i ogrezlo u kriminalu. Te apokalipti~ne 1993. godine, kada je Srbija dotakla svetsko dno, kada je mese~na inflacija dostigla 25.000 procenata, ~itavo dru{tvo je opasno nagri`eno najpogubnijom bole{}u korupcijom i ~itav sistem vrednosti okrenut je naglava~ke. Kriminal je ve} postao na~in `ivota u ovoj dr`avi, upozorava dr Vojislav [e{eq. A re`im stalno pronalazi na~ine kako da {to efikasnije izvu~e preostali novac od svih kategorija stanovni{tva. Najve}e pqa~ke na dr`avnom nivou3

sprovode se {pekulacijama sa novcem iz primarne emisije. Sve`e od{tampani dinari nameweni za isplatu plata i penzija prvo odlaze na crno tr`i{te novca, gde ih {pekulanti nekoliko puta obrnu pre nego {to, ve} potpuno obezvre|en, stigne do onih kojima je namewen. [pekulacije na crnom tr`i{tu novca su glavni uzrok hiperinflacije, vrtoglavog pada vrednosti dr`avne valute, upozoravaju radikali. Seqake re`im pqa~ka obezvre|ivawem novca od otkupa poqoprivrednih proizvoda, privatnike sistemom dozvola, koji podrazumeva podmi}ivawe raznoraznih ~inovnika kako bi se do{lo do bilo kog posla. Opqa~kane su i {tedi{e u dr`avnim i privatnim bankama, koje ne bi ni mogle da posluju da nisu u dosluhu sa vrhom re`ima. Dr [e{eq je veoma o{tar u osudi takvog sistema. Mafija je beskrupulozna, nema milosti. Weni apetiti se stalno pove}avaju. Wima je jedini program pqa~ka i boga}ewe, i to ih ujediwuje, a ne nikakva ideologija, tvrdi lider srpskih radikala. Za razliku od aktuelnog re`ima, kome vlast slu`i za li~no i grupno boga}ewe, srpski radikali bi vlast iskoristili da u~ine {to vi{e za svoj narod, kako bi ih pokolewa pamtila po dobru. Re`im Socijalisti~ke partije se trudi da duboku ekonomsku krizu i socijalnu bedu u kojoj se dr`ava na{la predstavi iskqu~ivo kao posledicu nepravednih sankcija i spoqne blokade i tako sankcije postaju opravdawe za sve proma{aje. Lider srpskih radikala stalno isti~e da su sankcije samo 50 procenata krive za o~ajno stawe u kome se Srbija na{la, a podjednaku krivicu za ekonomsku katastrofu snosi nesposobna vlast, ogrezla u kriminalu i korupciji. Re`im ni{ta nije u~inio da ubla`i posledice sankcija, naprotiv, pogre{nom ekonomskom i socijalnom politikom jo{ je ote`ao `ivot naj{irih slojeva naroda. Mnogo je ja~a i pogubnija unutra{wa blokada koju je uvela kriminalizovana vlast, nego spoqne sankcije i blokada, tvrdi dr [e{eq. Ogroman dr`avni novac, opqa~kan od gra|ana zavr{ava na privatnim ra~unima socijalisti~kih funkcionera u stranim bankama; u zemqi se stvara nepremostiv jaz izme|u dva sloja stanovni{tva: na jednoj strani je mali procenat novope~enih bogata{a, na drugoj ogromna masa stanovni{tva koja `ivotari u krajwoj bedi, na ivici gladi. Oni koji su odgovorni za takvo stawe u kome se dr`ava na{la, krivi~no }e odgovarati ako srpski radikali do|u na vlast, obe}ava dr [e{eq.. Direktno je prozvan i tada{wi predsednik Srbije, Slobodan Milo{evi}, jer se sve te velike pqa~ke i {pekulacije ne bi mogle odvijati bez wegovog znawa. Ne pori~u}i mu zasluge za pomo} borbi srpskog naroda u krajinama, suzbijawe autonoma{a u Vojvodini i zelena{a u Crnoj Gori, srpski radikali veoma o{tro reaguju kada se Milo{evi}, da bi se dodvorio Zapadu, okre}e protiv interesa srpskog naroda u Republici Srpskoj, nagovaraju}i tamo{we rukovodstvo da ~ini teritorijalne ustupke. Posle napu{tawa patriotske politike, re`im iz Beograda u srpskim radikalima dobija najo{trije kriti~are. Dr [e{eq ukazuje i na niz propusta u vo|ewu spoqne politike, koji su Srbiji naneli samo {tetu. Osnovna gre{ka je stalno popu{tawe pod pritiscima velikih sila. Ninakakve pregovore nije trebalo i}i dok je zemqa pod blokadom, samo ~vrst i nepokolebqiv stav po tom pitawu ubrzao bi ukidawe sankcija. Dogod zapadni mo}nici vide da ucenama mogu ne{to posti}i, sankcijama ne}e biti kraja, upozoravaju srpski radikali.4

Na argumentovane kritike, re`im uzvra}a `estoko. U medijima po~iwe besomu~na hajka na srpske radikale. Iz dana u dan, u udarnim terminima lansiraju se la`i i klevete, u bu~nom, pogroma{kom maniru. Dobrovoqci iz Srpske radikalne stranke, uvek po{tovani kao ~asni i disciplinovani borci, odjednom su na sva zvona progla{eni za ratne zlo~ince i profitere, a veliki broj wih je i uhap{en uz najve}u medijsku pompu, zbog kriminalnih afera i nelegalnog posedovawa oru`ja. Po{to za navodni kriminal nije bilo mogu}e na}i nikakve dokaze, ti qudi su ubrzo pu{tani na slobodu, naravno, u najve}oj tajnosti i medijskoj ti{ini. Hap{ewa imaju za ciq da isprovociraju radikale da iza|u na uli~ne proteste, a onda bi uba~eni provokatori izazvali incident, i eto dobrog povoda za zabranu Srpske radikalne stranke najopasniji protivnik bi bio eliminisan iz trke. Radikali su na vreme prozreli igru i nisu se dali navesti na bilo kakvu nepromi{qenu i ishitrenu reakciju. Na napade uzvra}aju `estoko, ali na svoj na~in: argumentovanom javnom re~ju, iznose}i podatke o pqa~kama i kriminalnim aferama po~iwenim od strane paravojnih formacija koje su delovale pod okriqem re`ima. Iako za neophodan uslov izlaska iz krize smatraju ru{ewe postoje}eg re`ima, nisu spremni da ulaze u predizborne koalicije sa drugim opozicionim strankama, isti~u}i da je posle izbora mogu}a saradwa sa svim patriotskim politi~kim snagama, ali sa izdajnicima ne}e ni po koju cenu. A kucnuo je ~as za promenu, upozorava dr [e{eq, jer, dr`ava je na ivici ambisa, beda postaje neizdr`iva, ekonomska kriza je suvi{e duboka, a daqi ostanak socijalista na vlasti dovodi u pitawe i sam opstanak nacije. Treba nekom drugom pru`iti {ansu da bar poku{a da prona|e izlaz iz krize, jer, socijalisti su ve} pokazali sve {to znaju i umeju. A socijalistima najvi{e ide u prilog strah napa}enog naroda od bilo kakve promene, jer {ta ako ti novi budu jo{ gori. Ako ni{ta drugo, pozitivna posledica promene na vrhu bi bila i da narod u Srbiji shvati da niko nije nezamewiv i da je vlast u svakom normalnom, demokratskom dru{tvu podlo`na promenama. A {ta kao alternativu postoje}em nude srpski radikali, dr [e{eq detaqno obrazla`e u radio emisijama, predstavqaju}i program Srpske radikalne stranke. Kao osnovni ciq u politi~koj sferi istaknuto je ujediwewe svih srpskih zemaqa u centralizovanu dr`avu sa jednom vladom i jednim parlamentom; moderna pravna dr`ava sa vi{epartijskim sistemom i parlamentarnom demokratijom. U ekonomskoj sferi ostvarili bi liberalni kapitalisti~ki koncept, sa maksimalnim podsticawem privatne inicijative, ali i humano dru{tvo koje vodi ra~una o socijalno najugro`enijim kategorijama stanovni{tva. Minimum bi morao biti obezbe|en za sve. Briga o socijalno najugro`enijim slojevima oduvek zauzima najzna~ajnije mesto u programu Srpske radikalne stranke. Detaqno obrazla`u}i modalitete izlaska iz krize, srpski radikali nikada ne zavaravaju narod praznim obe}awima o platama i penzijama od 1.000 maraka, ali obe}avaju pravednu vlast koja }e se svim silama truditi da olak{a te{ka isku{ewa kroz koja dr`ava prolazi, vlast imunu na korupciju i kriminalne afere. U Beogradu, 11. februara 2002. godine Ivana Borac5

Dr Vojislav [e{eq

SLU^AJNE ISPOVESTI I PONEKA INTRIGA

I izdawe ABC GLAS, Beograd, 1993.6 7

Recenzenti Tomislav Nikoli} Dragan Todorovi}

I DETIWSTVO I DE^A[TVODetiwstvo na staroj `elezni~koj stanici / Pomagao sam majci da prodaje na pijaci / Prve igre, prve tu~e / Najboqi |ak u razredu / Omiqeni pisac Branko ]opi} / Prvo paqewe Dubrovnika / Nisam rekao da nisam bio nevaqao / U~iteq nas je vukao za u{i / Bio sam ~esto u dru{tvu devoj~ica / Prva qubavna iskustva na Tjenti{tu Nada Boji}: Gospodine [e{equ, ro|eni ste u Sarajevu, 11. oktobra 1954. Poznato je da ste poreklom iz veoma siroma{ne porodice i da svoje detiwstvo provodite na `elezni~koj stanici u Sarajevu... Vojislav [e{eq: Moj otac je bio `elezni~ar, kondukter u @TP-u Sarajevo. @iveo je kao podstanar u jednoj tro{noj ku}i sa mnogo vlage, na staroj `elezni~koj stanici. Roditeqi su mi kasnije pri~ali da ako stave cipele pod krevet, one za nekoliko dana pozelene od te vlage. Toliko je vlage bilo. Ven~ali su se 1953. godine i moja majka je jedno vreme `ivela na selu odakle je moj otac a onda je do{la u Sarajevo i porodila se. Odmah nakon poro|aja razbolela se i nije imala mleka, tako da ja kao beba nisam bio dojen. Morala je da me hrani kravqim mlekom do koga se veoma te{ko dolazilo. Trebalo je ustajati u tri-~etiri sata ujutru, stajati u redu i ~ekati to mleko. Ono bi nekad do{lo a nekad ne bi. Negde posle pola godine, ocu su dodelili dve kancelarije u zgradi `elezni~ke stanice. One su adaptirane za stanovawe. Ali to nisu bile ove dana{we adaptacije. To je dosta primitivnije onda bilo adaptirano. @eleznica je upra`wavala da u svojim kancelarijama podove od dasaka premazuje nekom crnom ma{}u umesto da ih ~isti. Podovi su uvek bili crni. Onda su otac i majka to morali sve da izribaju, gotovo da sastru`u. Te dve sobe nisu imale ni kupatila ni vode, i kao dete morao sam da idem u klozet na `elezni~koj stanici. Re~ je o staroj `elezni~koj stanici? Da, o staroj `elezni~koj stanici. Zna~i ne}e imati gde da se stavi plo~a: Ovde je ro|en... Na}i }emo, na}i }emo mesto za plo~u. (Smeh) Kako, kad nema ku}e? Kad je sru{ena. Dok do|emo do plo~e, usput }emo i ku}u napraviti. Posle izvesnog vremena pregradili su nam kuhiwu, napravili mali hodnik, klozet i uveli vodu. Ali kupatila nije bilo i daqe, tako da smo se mi kupali u kuhiwi. Bila je ne{to malo ve}a nego dana{we kuhiwe. Iz {u9

8

pe smo donosili korito i kad bi se neko kupao, svi bi ostali izlazili iz kuhiwe. U ku}i je privre|ivao samo otac? Majka nikad nije bila zaposlena. Otac je kao `elezni~ar odlazio na put, nekada je to i du`e trajalo. Se}am se, recimo, on kre}e na put prema Vi{egradu, pruga uskog koloseka, napada sneg i voz ostane zavejan, pa po nekoliko dana ne mo`e da se vrati ku}i. Mi u ku}i ve} ~ekamo zabrinuti. Iako nikad nije radila, majka se dovijala na razne na~ine kako da i ona doprinese porodi~nom buyetu. Na koji na~in? Pa imali smo neke prijateqe iz Hercegovine koji su dolazili na sarajevsku pijacu sa svojim poqoprivrednim proizvodima. Majka im je ~esto pomagala u prodaji i tako prihode ostvarivala. A i ja sam se jo{ kao osnovac trudio da do|em do novca na taj na~in ili bih pozajmqivao bicikl, trokolicu, od kom{ije pa wime prevozio seqacima robu od `elezni~ke stanice do pijace. To je bio jedan stari `andarmerijski narednik, predratni, koji je posle rata `iveo od neke penzije, tako|e vrlo te{kim `ivotom. Imao je sina i k}erku, koliko se se}am. Kad su zavr{ili {kolu, oti{li su od wega a on je ostao sam sa `enom. Bio je izuzetno vredan ~ovek. Recimo, on je sam u dvori{tu gde je stanovao napravio nekoliko {upa, pa hranio, kriju}i od vlasti, sviwe, koko{ke i tako. To je sve radio, dovla~io neka drva, odba~ena, za ogrev. Se}ate li se wegovog imena? Stojan \uki} se zvao. Koliko ste imali godina kad ste po~eli da radite? Negde oko deset godina. Dokle ste tako radili? Tako sam radio dok nisam zavr{io osnovnu {kolu. Kad sam krenuo u gimnaziju, vi{e nisam mogao da prodajem na pijaci ali povremeno bih prevozio i pone{to zara|ivao. Istim onim prevoznim sredstvom? Trokolicom ili na neki drugi na~in. Bio je na `elezni~koj stanici veliki carinski magacin pa smo otac i ja prenosili pakete ili, za platu, radili neki drugi posao. Da li danas mislite da bi vam bilo druk~ije detiwstvo, druk~iji `ivot da ste `iveli u bogatoj porodici? Pa ja sam sre}an, to zaista iskreno mislim, ja sam sre}an {to sam u najranijoj mladosti osetio te`inu `ivota i {to sam se na neki na~in probijao kroz `ivot, {to mi nikada ni{ta nije bilo na dohvat ruke i {to sam sve morao sam da ostvarim, {to sam morao svega sam da se do~epam. Smatram da sam se na taj na~in jednostavno izgra|ivao u pravcu neke samostalnosti, neke vitalnosti. Zna~i, rano ste po~eli da radite. Da li ste imali vremena za igru {to je sastavni deo detiwstva? Imao sam vremena i za igru. Na toj staroj `elezni~koj stanici zaista je bilo dosta lepih uslova za igru. Recimo, tu su bile neke `elezni~ke deponije, parkirali{ta za vagone, pa smo mi koristili te stare vagone za igru, ponekad i nove vagone, one u upotrebi. Na carinskom magacinu bio je ogro10

man, ravan krov, nasut {qunkom. Iz tog {qunka rasla je trava. Kad se busen te trave i{~upa, ostane i zemqe i {qunka i peska i mi smo to koristili za na{e borbe. Jedna bi se grupa popela na carinski magacin, druga bi ostala dole i tad bi nastalo me|usobno ga|awe. ^ime su vas ga|ali oni odozdo? Divqim kestenima, ili bi se do~epali busewa koje smo mi bacali odozgo i vra}ali ga gore. Zna~i to je prva faza va{e ratobornosti? Da. Malo je ko od nas mogao sebi dopustiti da ima igra~ke koje se kupuju. To su bile retke igra~ke. Povremeno bi neko dobio auti}, plasti~ni ili metalni pi{toq, neku spravicu, ali uglavnom smo sami sebi pravili igra~ke. Pravili smo ma~eve, pravili smo pu{ke od drveta. U zimskom periodu, recimo, pravili smo tvr|ave od snega i me|usobno se ga|ali grudvama. Iz ovog {to ste mi ispri~ali, izgleda da ste se u detiwstvu uglavnom tukli, a ja sam vas pitala kako ste se igrali. To nisu bile ba{ tu~e u pravom smislu re~i. Grudva, dodu{e, mo`e, kad pogodi u lice, da nanese bol. Uglavnom je to sve bilo bezazleno. U najranijem detiwstvu su one standardne de~je igre na pesku, na zemqi kopawe, me{awe maltera. Ako se ne{to gradilo u blizini, onda smo vukli pesak i gradili tunele kroz wega. Zna~i i gradili ste. A da vidimo da li je bilo i nekih mirnodopskih igara, {ta je sa fudbalom? I fudbal sam igrao povremeno na jednom ogromnom placu. Preko leta bi na tom placu bila organizovana prodaja lubenica, pred zimu kupus. Ali ve}i deo godine plac je bio sasvim slobodan i mi smo tu igrali fudbal. U to vreme policija je bila stra{no stroga. Kad nai|e neki milicioner, tera nas, i svi be`imo pred wim {~epamo loptu, pa kud koji. Imate li jo{ nekih uspomena vezanih za igre? Ima mnogo tih uspomena. Vrlo rano sam po~eo da skupqam marke. Razmewivao sam ih sa drugovima. Filatelija me je jako interesovala. Onda, sli~ice. @ivotiwsko carstvo. Sli~ice fudbalera. Igrali smo i klikere. Kao de~ak sam imao romobil sa drvenim to~kovima presvu~enim gumom. A posle mi je otac, da bi i{ao mnogo br`e, umesto tih to~kova ubacio neke metalne lagere. Kad bih romobil vozio, recimo u vreme odmora, posle tri-~etiri sata, izazivao bih proteste suseda. Da li ste imali puno drugara? Bilo je tu nekoliko de~aka iz kom{iluka s kojima sam se najvi{e dru`io. Nenad Lu~i}, Neboj{a Doder, Mi{a Mati}. S tim Mi{om Mati}em gotovo da sam se svakodnevno tukao, ali smo se opet igrali i bili prakti~no nerazdvojni. On je umro mlad, negde u tridesetoj godini, kad sam ja bio u zatvoru. Doderi su poznata sarajevska porodica. Oni su bili va{i bogati susedi. Kada ste odlazili kod wih, da li ste kao dete iz sirotiwske ku}e ose}ali neku malu zavist zbog onog {to su oni jeli, {to su imali u ku}i? Ne bih ja to nazvao zavi{}u, ali sam ose}ao da tu postoji ogromna razlika. Nikad mene materijalne vrednosti nisu posebno interesovale, nisu posebno delovale na mene. Ni kad ste bili dete?11

Ni kao dete nisam ose}ao nikakvu sklonost ka nekom materijalnom posedovawu. Kao dete sam po~eo vrlo rano da ~itam i, onda, pod utiskom te literature koja je bila ~esto izrazito socijalnog sadr`aja, ja sam u sebi gradio neku sliku za{to je to tako, {ta je do toga dovelo. Ho}ete da ka`ete da ste u vreme kad ste imali tek deset godina ve} bili klasno svesni? Nisam bio klasno svestan u desetoj godini, ali sam u desetoj godini ve} nekih sto kwiga de~je literature pro~itao. Po~eo sam da ~itam jo{ u prvom razredu. Koje su to kwige bile? Serija biblioteka Lastavica koju je izdavao Veselin Masle{a. Koje naslove pamtite? Najdra`e su mi bile kwige Branka ]opi}a Orlovi rano lete i Magare}e godine, pa onda Bitka u zlatnoj dolini. Pro~itao sam skoro sve kwige Karla Maja, dodu{e posle petog razreda, u jedanaestoj, dvanaestoj godini. U subotu posle nastave odem u biblioteku, uzmem dve kwige Karla Maja i ja ih ve} u ponedeqak vra}am. Zna~i, to je bilo danono}no ~itawe. To su bile debele kwige. Nekih ~etristo-petsto strana. Kad smo ve} kod Karla Maja, da li ste i tu do`ivqavali neku rasnu, klasnu razliku? Jeste li bili na strani belih ili ste navijali za Indijance? Kod Karla Maja nema rasne netrpeqivosti. Zatim, on je romanti~arski, idealisti~ki pisac. Kod wega je sve idealizovano. Karla Maja ~ovek u zrelim godinama ne mo`e da ~ita. Me|utim, to su kwige koje plene i u dvanaestoj, trinaestoj godini smatram da nikome nije lo{e da pro|e kroz tu fazu, da ga pro~ita. Ja sam kasnije pro{ao i fazu ~itawa {und literature, rotoromana, i crtanih i onih pisanih, i vestern, i detektivskih i qubavnih. Sve se to de{ava u osnovnoj {koli. Sa prvim razredom gimnazije kod mene se ta faza zavr{ila. Kojih se jo{ kwiga se}ate? Se}am se kwige Tone Seli{kara, recimo. One su bile omiqene. To je ta socijalna literatura. Mnogo insistirate na toj socijalnoj literaturi, a dete ste u to vreme. Pa, ta socijalna literatura je u to vreme bila popularna u dru{tvu u kome smo `iveli i ona nije mogla da ne ostavi traga. Kakvog ona traga ostavqa na vama? Ona na mene dosta deluje da vrlo rano prihvatim tu komunisti~ku ideju i da preko we na|em obja{wewe socijalnih razlika. Vozovi. @ivite na `elezni~koj stanici. Tata vam je kondukter... On je prvo bio ko~ni~ar, pa kondukter, pa je polagao neke ispite za vozovo|u. Zna~i, va{e detiwstvo je ipak vezano za vozove. Pri~ajte o tim vozovima. Po{to smo stanovali u stani~noj zgradi, kad neki voz protutwi kroz `elezni~ku stanicu naro~ito u zimskom periodu kad je tlo bilo smrznuto na{a se ku}a tresla. Tad je ve} postojala nova `elezni~ka stanica i za uski kolosek, vezana sa ovom starom, i vozovi koji su polazili sa te nove `elezni~ke stanice samo su prolazili kroz staru. Neke od najlep{ih uspome12

na iz detiwstva ve`u me za te vozove: igre u vagonima i putovawa. Svake godine smo odlazili za Hercegovinu, kod o~evih i maj~inih srodnika. @ivi su bili maj~ini otac i majka. Baba i deda. O~evi roditeqi su umrli vrlo rano. Majka mu je umrla kad je imao jedanaest godina a otac ba{ u vreme kad je bila zakazana svadba mog oca, tako da nije pro{lo ni ~etrdeset dana od dedine smrti a moj otac se o`enio. Kod nas je obi~aj kad se svadba zaka`e da se onda ni po koju cenu ne otkazuje, bez obzira {ta da se desi, i smrt i bilo {ta drugo. Na svadbi se nije pevalo, nisu se jahali kowi. A kod nas je bio obi~aj da svatovi idu na kowima i da se veliko veseqe pravi. Me|utim, moj otac je imao ma}ehu koja je i wega i wegovu bra}u i sestre pazila kao da su wena deca. Ona nije ra|ala i bilo ih je ukupno sedmoro dece. Najmla|a o~eva sestra je umrla u toku rata od gladi, jedna je umrla posle rata, jedna nedavno u Beogradu, 1987. Niste zapamtili o~eve roditeqe. A maj~ine? Svake godine smo odlazili kod maj~inih roditeqa. Sa dedom sam voleo da razgovaram. Bio je osamnaest godina u Americi. Pri~ao mi je o toj Americi, o svojim do`ivqajima. Dodu{e, deda mi je umro kad sam bio u sedmom razredu osnovne {kole. Dosta me uspomena za wega ve`e. Mnogo me je voleo. Deda je imao pet k}eri i jednog sina koji je umro veoma mlad. Imao je mo`da svega tri i po godine kad je umro. Najstarije dete, mu{ko. I to je ba{ bila velika tragedija za porodicu, neka rana koja se nikad nije mogla preboleti. Rekli ste da je vas jako voleo? Baka mi je pri~ala da me je deda koji se nikad nije brinuo oko svoje dece kad bi ostajao sam sa mnom, prao i presvla~io. Bio je dvadeset godina stariji od svoje `ene. Kad se vratio iz Amerike, te{ko je bilo kojoj devojci da odoli isku{ewu da se uda za bogatog povratnika iz Amerike, ali moja baka nije pristajala, smatrala je da je on suvi{e star za wu. Me|utim, wena rodbina je odlu~ila da je uda za wega. Zbog dolara? Nije tu bilo mnogo dolara, mada je naporno i dugo radio u Americi, ali i to je za one uslove bilo neko bogatstvo. On je od toga po~eo da podi`e neke objekte, {talu i jo{ pone{to, i taj novac je otprilike na to oti{ao. Bilo je dosta i nekih zlatnih predmeta koje je doneo iz Amerike. Zlato je kod nas po tradiciji bilo ceweno jer qudi nisu mnogo verovali u papirne nov~anice. Ali to su uglavnom sve opqa~kali Italijani u toku rata dok su na{i bili u zbegovima. Selo je ostalo prazno i oni su pokupili sve {to su u wemu na{li. Bili ste dedin qubimac? Bio sam mu jedini unuk, jedini mu{ki potomak, i to je za wega stra{no mnogo zna~ilo. A baka? Baka me je isto mnogo volela, ali znala je da uzme {ibu u ruke i da me pojuri. Znao sam da napravim kojekakve nesta{luke. Sve u svemu, bili ste dobar de~ak? Pa kako se uzme. Mislim da nisam bio lo{. Nikad se nisam upu{tao u ne{to posebno lo{e, recimo u kra|e, u neko besprizorno pona{awe. Uglavnom su to bili najobi~niji de~ji nesta{luci, ne{to {to nikad nije izazi13

valo neke ozbiqne, te`e probleme. [ta je bio va{ najve}i de~ji nesta{luk, ne{to zbog ~ega ste dobili velike batine? Otac me je retko tukao, a majka onako ~e{}e. Me|utim, od majke se lako i pobegne. Se}am se jednom kad sam imao nepune tri godine, moja tek ro|ena sestra imala je neki osip na ko`i i majka je pribavila recept za mast. Taj recept je stajao na stolu i ja sam ga iscepao. Zbog toga sam dobio velike batine. Me|utim sve se to dobro zavr{ilo. Sestra je ozdravila, taj osip na ko`i pro{ao je bez ikakve medicine. Za{to ste pocepali recept? Zbog qubomore prema sestri? Nisam imao nikakvu zlu nameru. Jednostavno, jedna `ena iz na{eg kom{iluka, vlasnica stana u kome su otac i majka ranije `iveli kao podstanari, i ja kao beba od {est meseci, svaki dan je dolazila kod nas i volela nas je kao svoju decu. Posebno je mene volela jer, kako je govorila, ja sam se kod we rodio. Ona je bila samohrana. @ivela je tu kod sestre i zeta. Kad su sestra i zet umrli, taj stan je ostao woj. Volela me je mnogo i ona mi je ~esto cepala papire. To je bila neka moja de~ja igra. Zapravo, ona je taj recept pocepala ali ja sam joj ga doneo da ga iscepa. Wu je to stra{no pogodilo. Da li ste se kasnije, kao stariji brat, brinuli o sestri? Moja sestra je dve i po godine mla|a od mene i ja sam kao dete vrlo rano morao da se na neki na~in brinem o woj. Da izlazimo zajedno u igru, da je za{titim ako je neko dira. Nije vam to smetalo? Nekada mi je predstavqalo samo izvesno optere}ewe, nekada mi je to bila zaista velika obaveza. Morao sam ponekad da be`im od ku}e da ne bih u dru{tvo s kojim sam se igrao vodio i sestru, pa da i wu onda ~uvam. Sestra mi je bila mnogo dobra, po`rtvovana {to se ka`e. Recimo, kad je ona dobijala batine, ja sam se smejao, kad bih ja dobijao batine, ona je plakala zajedno sa mnom, jer je to wu poga|alo te`e nego kad sama dobija batine. Za{to ste se vi smejali? Zato {to sam ja kao mu{karac morao da poka`em da sam kamenog srca i zao, kao {to devoj~ica mora da poka`e da je dobra i da je mekog srca. Sestra je ipak bila u nekom smislu u senci. I kao prvoro|eno dete, i kao mu{ko dete ja sam u porodici imao neku prednost. U ~emu se to ogledalo? Ne bih mogao konkretno da ka`em u ~emu se to ogledalo. Me|utim, moja je re~ uvek vi{e zna~ila od wene, uvek se vi{e cenila. Ja sam u ku}i bio li{en obaveze da radim ku}ne poslove. Vrlo bih retko ne{to morao da uradim. Uglavnom se to svodilo na odlazak u kupovinu. Sestra je vrlo rano po~ela i da pere, i da riba, i da ~isti i da sprema. Da li ste zbog toga ose}ali izvesnu nepravdu? Nisam ose}ao neku nepravdu. Ja ne mislim ni danas da se mu{ki i `enski poslovi ne mogu razdeliti. Ne mislim ni danas da ono {to prili~i `eni, prili~i i mu{karcu. Smatram da ipak tu neke razlike postoje. Meni je i danas krajwe ~udno kad vidim mu{karca kako obavqa neke ku}ne poslove koji su svrstani u `enske. To mi deluje prili~no sme{no. Da li to zna~i da ste vi bili lo{ mu`?14

Ja mislim da ne zna~i. Smatram da se dobrota mu`eva ne ogleda kroz to koliko vremena provodi u dru{tvu metle, usisiva~a, pegle... A u ~emu se ogleda? Ogleda se u nekim drugim stvarima. Na primer? Ba{ time {to je li{en tih ku}nih poslova, mora na drugom poqu da doka`e svoju sposobnost i da ispuni izvesne `eqe svojoj `eni koje ona sama ne bi bila u stawu. Nekada to mogu biti `eqe materijalnog karaktera, nekada neke druge vrste, me|utim, u svakom slu~aju, kompenzacija je nu`na. Ako `ena ima toliko ku}nih obaveza, od mu{karca se o~ekuje da vi{e zara|uje, da vi{e doprinosi, da se doka`e na neki drugi na~in. Ako je `ena intelektualka koja mo`e da se dokazuje i na neki drugi na~in, da zara|uje isto koliko to mo`e i mu{karac? Mo`da to mo`e, ali smatram da su nesre}ni brakovi u kojima je `ena intelektualno superiornija od mu{karca, u kojima je `ena obrazovanija od mu{karca, i u kojima `ena zara|uje vi{e od mu{karca. To je mo`da neka moja patrijarhalna predrasuda, ali zaista ne znam primer uspe{nog braka u kome tako stvari stoje. Recite mi, po{to ste se razveli, da li to zna~i da je va{a `ena bila superiornija? To je te{ko pitawe. Vratimo se va{em detiwstvu... Kao osnovac, skoro sam svake godine i{ao u Dubrovnik. Tamo sam imao prvo jednu, pa dve, pa na kraju tri tetke. Dve tetke su jedno vreme stanovale u nekom radni~kom nasequ, nekim monta`nim objektima koji su bili napravqeni iznad kasarne u Dubrovniku, negde na pola puta izme|u Lapada i Starog grada. Nadomak planinama. Jednom prilikom tamo sam palio vatru, neke papire. Koliko ste tada imali godina? Imao sam oko 12 godina, ne mogu se ta~no setiti. Ti monta`ni objekti, to radni~ko naseqe je bilo u jednom parku palmi a na kraju parka je bilo dosta palminih grana slo`enih na gomilu, kao neko smetli{te. Meni je kuvarica rekla da te papire nosim na smetli{te. Ja ih uzmem i odnesem i zapalim. To su bile neke dlakave, izrazito dlakave palme i vatra ih je vrlo brzo zahvatila. Poku{ao sam da ugasim vatru. Me|utim, kad sam video da mi se vatra izmakla kontroli, ja sam oti{ao da ka`em da gori smetli{te. Odmah iza wega je bila ograda, a iza ograde kasarna, tako da bi, da je do{lo do nekog velikog po`ara, sigurno izgorela kasarna. Zato su svi koji su se tu zatekli potr~ali da gase vatru, a ja sam pobegao gore, uz neke stepenice, kroz neko {ibqe, grmqe, travu i... Kada ste videli da se {iri vatra, da li ste rekli da ste je vi zapalili? Prvo su svi po~eli da gase vatru i niko nije pitao ko ju je zapalio. Me|utim, kad su vatru ugasili, po~eli su da razmi{qaju o tome. Ubrzo su znali ko je, jer sam se ja izgubio, pobegao. Me|utim, ja sam pobegao mnogo daleko i zatim sam po~eo kroz {ibqe, kroz `buwe da se prikradam, da vidim kako su se stvari daqe odvijale, {ta se desilo. Iza jednog `buna ~ujem kako kuvarica ka`e mojoj tetki Jovanki, kad je uga{ena vatra: Idi ga tra`i ko15

zna gde je oti{ao. Ona je mislila da sam ja oti{ao ko zna gde i da se vi{e ne}u znati vratiti. Tetka je po~ela: Znam ja lisicu lukavu, tu je on negde. I ba{ uhvati za onaj `bun gde sam se ja nalazio. Ja po~nem opet da be`im. Me|utim, jedan od radnika me stigne i dovede nazad. Zamalo da zapalite kasarnu! Zamalo da zapalim Dubrovnik. To bi bila moja prva paqevina Dubrovnika. Uspomene za Dubrovnik nisu, nadam se, vezane samo za tu paqevinu. [ta je sa morem, plivawem? U Dubrovniku sam nau~io da plivam. Neko sam dru{tvo tamo imao. Svake godine, kad bih dolazio, nalazio sam to isto dru{tvo. To je bilo nekoliko de~aka sa Lapada. Jedan od wih je imao ~amac, pa smo tim ~amcem na vesla odlazili do ostrva Lokrum. Nekad smo i{li sa wegovim ocem, koji je bio ribar, i na no}na ribarewa. Jesu li to bili stari Dubrov~ani? Da. Hrvati? Stari Dubrov~ani nisu Hrvati, bez obzira {ta oni o sebi mislili. Pravi Dubrov~ani nemaju nikakve veze sa hrvatskom nacijom. Izvorni Dubrov~ani su vrlo dobri qudi i kod wih nema mr`we, kod wih nema netrpeqivosti. Zaista sam se lepo dru`io sa wima i nikad se ni{ta nije desilo {to bi ukazivalo na neku netrpeqivost. Kada ste se posledwi put sreli sa tim Dubrov~anima koje ste upoznali u detiwstvu? To je bilo davno. Uostalom sva ta dru{tva iz detiwstva su se raspr{ila i to vi{e niko ne mo`e nikada da okupi. Tako je i sa dru{tvom iz osnovne {kole i sa mojim kom{ilukom sa stare `elezni~ke stanice. Otkad sam se odselio iz Sarajeva, vrlo se retko sre}em i sa qudima s kojima sam se u poznim godinama dru`io. ^ime to tuma~ite? Smatram da je to neki prirodan tok, da to dru`ewe jedno vreme postoji pa nestane, ali ostane u lepim uspomenama. I dobro je {to ostaje u uspomenama, jer i kad sretnemo te qude, to onda nisu oni qudi koje mi znamo iz detiwstva. Svi su se oni promenili, svi su oni pro{li kroz razli~ite `ivotne situacije i jednostavno ih ne mo`emo poznati. Govorili ste o svojim drugovima u detiwstvu, da li je bilo i devoj~ica? Bilo je. U jednu devoj~icu sam se gotovo smrtno zaqubio, jo{ kao osnovac, i to je veoma dugo trajalo. Kad je po~elo? Negde u drugom razredu osnovne {kole. Desilo se slu~ajno da sam jedno vreme s wom sedeo u istoj klupi. Dr`alo me je to dosta dugo, kroz ~itavu osnovnu {kolu. Posle osnovne {kole vi{e nikada je nisam sreo. Ne{to kasnije sam se tako|e `estoko zaqubio. Kako se to desilo? Druga qubav je iz gimnazijskih dana. Bila je muslimanka. Me|utim, ja sam bio toliko u wu zaqubqen da nikad ozbiqno nisam ni poku{avao da joj to stavim do znawa. Da, toliko sam bio u wu zaqubqen da se nisam usu|ivao16

da joj to ka`em. Mnogo sam vi{e hrabrosti imao da izrazim svoje simpatije devojci u koju nisam bio toliko zaqubqen. U ovom slu~aju sam se pribojavao da ne budem odbijen i sve se na tome i zavr{ilo. Vi ste pomalo, zna~i, idealista u qubavi? Da, mislim da tu postoji jedna idealisti~ka komponenta. Mo`da ona nije ni toliko lo{a. Vratimo se va{em detiwstvu, raspustu na selu. Za raspust na selu me ve`u najprijatnije uspomene. Tamo sam vrlo ~esto i{ao kao ~obanin sa stadom ovaca. Dodu{e, ne sam. Svoje stado bih prikqu~io nekom drugom i sa starijim i iskusnijim ~obanima, me{tanima, pekao sam kukuruze, krompir, brao kupine. Po{to je tamo bilo nekoliko bara, voleo sam da lovim `abe, da lovim neke vodozemce, ne znam kako se zovu, nikad ih vi{e nigde nisam video. To je ba{ ne{to ~udno. Ti vodozemci su izgledali kao gu{teri. Verovatno je to neka retka vrsta koja je postojala samo u tom selu. Mali Darvin. Voleo sam mnogo `ivotiwe. Imao sam jednu malu kozu koju sam mnogo pazio i hranio i ona je te prve godine ve} dala mleko. Koze su inteligentne `ivotiwe, i veoma su ~iste, vrlo umiqate. Va{i su imali i kowe? ^esto sam jahao kowa. Jednom smo moja tetka Stana i ja vodili kowa da ga napojimo na jednom izvoru. Ja sam jahao kowa bez sedla. Golog kowa. Naterao sam ga u galop. Tetka je za mnom vikala da }u pasti, da ga primirim, da polako idem. Ja se na to nisam obazirao i, kako sam se dr`ao samo za kowsku grivu, u jednom trenutku sam pao s kowa. Kod nas u Hercegovini svi su putevi yombasti i ja sam se dobro razbio. Raskrvario sam le|a i tetka je za mnom po~ela da pridikuje: Jesam li ti govorila da }e{ pasti i tome sli~no. Ja sam vi{e bio qut {to mi je ona tako pridikovala i {to mi je na muku stajala nego {to sam pao s kowa, pa sam uzeo kamen, bacio ga prema woj i pogodio je. To je wu stra{no zabolelo. A vi ste malopre rekli da niste bili nevaqali? Nisam rekao da nisam bio nevaqao. Za Hercegovinu smo i{li vozom. Iz Sarajeva smo polazili obi~no nave~e, celu no} putovali i ujutru dolazili do Zavale. Od `elezni~ke stanice Zavale do o~evog sela bilo je pet kilometara. I{li smo pe{ice, makadamskim putem. A za maj~ino selo se i{lo mnogo du`e, dvostruko du`e, ne znam ta~no koliko kilometara. Nije bilo ni makadamskog puta, nego kozja staza. U selu u kome mi je majka ro|ena struja je uvedena tek pre desetak godina, a u to vreme struje nije bilo ni u o~evom ni u maj~inom selu. U ku}i u kojoj su mi `iveli stri~evi struje ni danas nema. Sad je prema maj~inom selu samo jedan deo puta asfaltiran. U ono vreme jedino prevozno sredstvo je bio kow. Sa jednim stricem sam ponekad i u lov i{ao. Me|utim, vrlo brzo sam shvatio da mene lov ba{ mnogo ne interesuje. Stric ulovi zeca, onda meni bude `ao {to je ubio zeca. Gledao sam, ostale su mi u se}awu i te scene klawa `ivotiwa. Obi~no kad bismo dolazili za raspust, prvog dana stric i deda bi klali jagwe ili ovcu i to jagwe ili ovca ujutru nisu i{li sa drugim ovcama na pa{u, nego su ostavqani u toru i ~ekali da budu zaklani. Jadna ov17

ca ne{to je predose}ala, po~ela bi da bleji. Ja bih se to pre podne igrao sa wom i onda mi je jo{ te`e bilo kad bih gledao posle kako je koqu. Ali neko moje protivqewe tu nije imalo vajde. Kad odlu~e da zakoqu `ivotiwu, onda je zakoqu jer, qudi sa sela imaju neki drugi ose}aj, to je wima ne{to sasvim prirodno a meni je uvek to smetalo. I danas? Pa ni danas ba{ ne volim ubijawe i klawe `ivotiwa. To je neko nu`no zlo bez koga se ne mo`e, ali kad se ve} ne mo`e, ne volim ja da budem izvr{ilac. Dodu{e, kao de~ak sam u~estvovao u klawu sviwa tako {to sam je dr`ao za jednu nogu. Ba{ kod ~oveka iz kom{iluka, Stojana \uki}a, povremeno smo i mi kupovali sviwu. Vlasnika trokolica? Da. Kod wega smo je i klali. On je me|u onim svojim mnogobrojnim {upama imao i neku pu{ionicu za su{ewe mesa. Ali uglavnom nisam to voleo. I evo i do dana dana{weg nikad u `ivotu nisam ubio nijednu pticu, nijednu `ivotiwicu osim mi{eva i pacova. U ovom ratu bili ste na frontu... Da li sam u ovom ratu nekog ubio ili nisam? Pa, u principu ja to ne znam, ali sam pucao. Pucao sam na frontu, i drugi je to ose}aj. Ja smatram da su u ovom ratu oni koji su ubijeni od srpske ruke zaista zaslu`ili da budu ubijeni. Ja za wih nemam nikakve samilosti, nikakvog `aqewa. Ti koji su ubijeni od srpske ruke krenuli su sa oru`jem u rukama na srpske `ene i decu, srpsku neja~. Po~eli su da pale srpske ku}e, po~eli su da obnavqaju genocid koji je ve} jednom nad Srbima sa hrvatske strane bio izvr{en u toku Drugog svetskog rata. Po{to ste pucali a ne znate u koga ste pucali... Znam u koga sam pucao. Pucao sam u hrvatske vojnike. Jeste li videli te vojnike kad ste pucali u wih? Ovaj rat je takav da se vrlo te{ko vidi protivni~ka strana. Kad se ga|a iz minobaca~a, kad se ga|a iz te{kog mitraqeza, ja sam iz tih oru`ja pucao na frontu, onda i ne vidite {ta ste tamo pogodili. Jednom prilikom ste rekli da nikom ne `elite smrt, a danas? Danas `elim smrt svim srpskim neprijateqima. Svima onima koji pucaju na srpska sela i gradove. Zar se to ne mo`e druk~ije re{iti? Ne mo`e. Hrvati su zlo~ina~ki narod, wima je zlo~in u genima. Ovo {to danas rade hrvatski sinovi, to su radili wihovi o~evi i dedovi u Drugom svetskom ratu i u Prvom svetskom ratu. To se prenosi s kolena na koleno. Govorite uop{te o celom hrvatskom narodu? Govorim uop{te o celom hrvatskom narodu, koji je zlo~ina~ki. I kao narod nikad nisu okajali svoje grehe. Nikad nisu priznali zlo~ine. Po{to nisu pro{li kroz fazu pro~i{}ewa, ne mogu do}i do iskupqewa. A {ta je bilo sa va{om izjavom i `eqom da bi trebalo streqati, ubiti Tu|mana? Preki ~etni~ki sud je osudio Tu|mana na smrt. Me|utim, posle smo ga pomilovali, jer smo shvatili da je Tu|man idealan na funkciji koju obavqa. On je pre svega za nas Srbe mnogo dobroga u~inio. Ne daj Bo`e da je bio neko pametan i lukav na wegovom mestu, poput Ra~ana ili recimo [uvara. On18

bi nas upropastio, on bi nam sve {anse uni{tio. Otvoreni usta{a Tu|man je i{ao na ruku Srbiji, on je probudio srpsku nacionalnu svest, podigao Srbe na ustanak i zbog toga trebalo bi da mu zahvalimo. Za slobodu srpskih krajina najzaslu`niji je Tu|man. Vratimo se ponovo vremenu kad niste ni pretpostavqali da }e se istorija ponoviti. Po{li ste u {kolu... U prvi razred osnovne {kole krenuo sam u septembru 1961. godine. Upisali su me kao i sve moje vr{wake sa stare `elezni~ke stanice u Osnovnu {kolu Vladimir Nazor u Novom Sarajevu. Me|utim, po{to je u mojoj generaciji bilo mnogo |aka prvaka, a i ina~e je ta {kola bila prebukirana, osnovana je nova osnovna {kola Bratstvo jedinstvo. Ona je radila u jednoj zgradi pored crkve Svetog preobra`ewa, kod hotela Bristol na staroj `elezni~koj stanici u Sarajevu. Moja u~iteqica je bila Du{anka Stanarevi}, ali samo u prvom razredu. Posle se odselila za Beograd i vi{e je nikad nisam video. Bila je starija `ena. Ne znam ta~no koliko je godina imala, jer dete od sedam godina ima druk~ije procene starosti nego ~ovek u mojim godinama, ali bila je ipak `ena starijeg doba. Bio sam odli~an |ak, jedan od najboqih u razredu. Sigurno i jedan od najvi{ih. Bio sam visok ali sam bio izrazito, izrazito mr{av kost i ko`a. Neuhrawen. Takav sam bio kroz ~itavu osnovnu {kolu, kroz gimnaziju i tokom studija. Po~eo sam da se gojim negde pri kraju fakulteta i po zavr{etku studija, kad sam se mnogo mawe kretao i mnogo radio, kad sam mnogo pisao, ~itao... Interesantan je taj prvi razred. Bio sam u nekom eksperimentalnom odeqewu koje se razlikovalo od drugih. Recimo, mi nismo imali bukvar. Nikad nismo pisali obi~nom olovkom nego odmah hemijskom, penkalom kako smo je u to vreme zvali. Ja ne znam koliko je taj eksperiment bio uspe{an, ali zahvaquju}i ~iwenici da nismo pisali obi~nom olovkom ~itava ta moja generacija ne mo`e se pohvaliti da ima neki lep rukopis. Nismo imali {anse da u~imo tanka debela linija i lepo pisawe. Radili smo s nekim papirima, tekstovima. ^ak nismo imali ni bukvar. I vi ste bili zamor~e reforme {kolstva? Da, to je bio neki eksperiment na nama, ne znam uop{te kakva mu je bila svrha. Koji vam se doga|aj iz tog vremena najvi{e urezao u se}awe? Iz prvog razreda ostao mi je u se}awu incident zbog koga sam se suprotstavio ve}ini |aka. Bila je to neka de~ja malo grubqa igra: jedna grupa |aka jurila je jednog de~ka i kad su ga uhvatili, strpali su ga u ormari} u kome smo dr`ali kapute i tamo su ga pritisli vratima. Vrata su bila staklena. On se iznutra branio, poku{avao da otvori vrata i vaqda nogom ili rukom, razbio je staklo koje je palo na glavu jednog od onih de~aka koji su ga jurili i maltretirali. Svi ti de~aci su ga optu`ili da je kriv zato {to je staklo razbijeno. U~iteqica je po~ela da ga ka`wava, da ga vu~e za u{i, da ga {amara. Ja sam tad intervenisao, suprotstavio sam se svim drugima i rekao da ovaj de~ko nije kriv, opisao {ta je sve bilo i dokazivao da su drugi krivi. I sre}om, u~iteqica je vi{e meni verovala nego wima. Udrugom razredu imate u~iteqa.19

Od drugog do ~etvrtog razreda osnovne {kole imao sam u~iteqa, Crnogorca, za koga me ipak ve`u vrlo lepe uspomene, mada je znao ~esto da bude strog. Povremeno bi nas tukao lewirom, udarao packe po rukama, {amare, vukao za u{i, vukao za kosu za obi~ne, de~je nesta{luke. Ja sam ve} vrlo rano voleo da prkosim, da teram neki inat. Na primer, kad bi u~iteq zahtevao apsolutni mir, ja bih nalazio na~ina da to prekr{im i po~eo bih namerno da na sav glas ka{qem ili da se smejem i tada bih dobio neku packu ili, kad neko drugi dobije lewirom po ruci, ja bih po~eo da se smejem. Onda bi u~iteq zvao i mene, pa bih i ja dobio to isto. Ve} dva puta spomiwete da kad neko pla~e, kad se neko nalazi u nekoj neprijatnoj situaciji, vi se smejete? Pa nije to bila neka stra{na situacija, obi~no bi se svi smejali. Nije tu niko plakao, nisu to bile neke grdne batine. Nije bilo ba{ prijatno, ali se podnosilo. Mi, mu{karci u razredu, morali smo da doka`emo neku svoju nadmo}nost pred devoj~icama i tako {to bismo to mirno, onako mu{ki podneli, sa smehom a ne sa pla~em i suzama. Da li vam je bilo zanimqivo u {koli? Dosta sam br`e sazrevao nego {to je to {kolski program predvi|ao, mnogo sam vi{e ~itao nego {to je to u {koli bilo potrebno i dosta sam br`e savla|ivao gradivo, tako da je {kola po~ela da mi pomalo dosa|uje. Vrlo sam rano otkrio da postoje mnogo interesantnije stvari od onoga {to predstavqa {kolskog gradivo. I {to sam vi{e ~itao druge kwige nevezane za nastavni program, to sam vi{e po~eo da zanemarujem {kolu. I onda, u jednom trenutku, shvatio sam da jednostavno ne moram da poseban napor ula`em kod ku}e u savla|ivawu gradiva, da je dovoqno ono {to zapamtim u {koli. Kasnije to nije ba{ bilo dovoqno za odli~ne ocene ali je bilo dovoqno za prose~ne, ali ja se nisam mnogo na to obazirao. Dokle ste bili odli~an i najboqi |ak u razredu? Zakqu~no sa ~etvrtim razredom. A onda sam jednostavno izgubio interes za to. Savladao bih eventualno onaj minimum za koji sam smatrao da je potreban i po~eo da se bavim nekim drugim stvarima. ^itao sam mnogo istorijsku literaturu. Najvi{e sam ~itao romane. U to vreme, se}am se, ~itao sam romane Mom~ila Nastasijevi}a, zatim i neke druge. Ve} sam u to vreme po~eo da ~itam Balzaka. Balzak je napisao mnogo izrazito istorijskih romana sa opisom bitaka. To je mene kao de~aka mnogo interesovalo. ^ini mi se da sam od Balzaka pro~itao gotovo sve {to je kod nas prevedeno. Onda sam ~itao Zolu, Stendala. Posebno vas privla~i istorija? Od {estog do osmog razreda osnovne {kole imao sam vaqanog profesora istorije. I daqe, bez obzira {to vi{e nisam bio najboqi |ak, {to sam popustio u ocenama, u istoriji sam bio bez premca. Istorija kao predmet me je uvek mnogo interesovala i uvek sam znao mnogo vi{e nego {to je nastavno gradivo predvi|alo, i mnogo vi{e nego bilo ko drugi u razredu. A bila je jedna devoj~ica, Marija se zvala, sedela je u klupi iza mene i istorija joj nikako nije i{la od ruke, a ovaj profesor se ba{ nekako na wu okomio. Bila je lepu{kasta devoj~ica. Nisam bio u wu zaqubqen nego onako, bila mi je draga, prijatna. Sedela je u klupi sa devoj~icom u koju sam bio kasnije za20

qubqen. Skoro svaki ~as profesor istorije proziva ovu Mariju. Ba{ je onako `eleo da je kiwi. Ja bih skoro svaki put poku{ao da joj pomognem, da joj ne{to do{apnem. Profesor, kad bi primetio da joj {apu}em, digne me za uho pa mi udari {amar. S wim sam se ~esto sva|ao, me|utim, kad bih odgovarao istoriju, znalo se za mene petica i nema tu. Pisao sam referate iz istorije. Kako ste stajali sa geografijom? Geografiju sam prili~no voleo. Sa predmetima dru{tvenih nauka nije bilo nikakvih te{ko}a. Stalno sada spomiwete neke geografske repere odre|uju}i granice budu}e Srbije. Dobro mi je geografija uvek i{la, u gimnaziji naro~ito. Interesantno je da matematiku nikad kod ku}e nisam u~io. Bukvalno nikada. Ali uvek sam znao dovoqno za neku prelaznu ocenu, recimo za trojku ili ~etvorku. U petom razredu osnovne {kole, to bi mo`da bilo interesantno, radili smo pismeni zadatak iz matematike. Nastavnica, koja je bila i razredni stare{ina, imala je nekoliko svojih qubimaca i qubimica u razredu, i ona je wima pomagala da izrade zadatak. Ja sam sam radio i izradio sva ~etiri zadatka. Ta devoj~ica u koju sam bio zaqubqen sedela je sa mnom u klupi i ona je od mene to prepisala. Vi tako po tri-~etiri godine volite jednu devoj~icu? ~ Ovu sam voleo u toku ~itave osnovne {kole. Slede}i ~as smo radili ispravak pismenog zadatka. Jedan nastavni~in qubimac pisao je na tabli onako kako mu je nastavnica pokazala. Rezultat je bio, ~ini mi se, ta~no ~etiri hiqade. Ja sam onda protestvovao i rekao da to nije ta~no, da je rezultat 25. I sva|a sa nastavnicom. Razredna se zablenula u tablu i onda je morala na}i neki izgovor. Kazala je da je to zadatak gde su oba rezultata ta~na. Tako je to bilo neko kompromisno re{ewe da sa~uva svoj neki autoritet. Me|utim, vidim kod mene petica i kod ove devoj~ice {to je sedela sa mnom. Tako sam trijumfovao u tom slu~aju. Jo{ kao de~ak ulazite u konfliktne situacije? Voleo sam da se suprotstavqam autoritetu, nametnutom autoritetu, ako bih osetio slabost kod nekog nastavnika, kao, recimo, kod nastavnice biologije: radili smo neki test i ja sam u tom testu napisao ne{to {to nije ra|eno kao nastavna jedinica, {to nije bilo u uybeniku. Negde sam to pro~itao. I ona mi je to precrtala. Ja sam odmah zapo~eo sva|u. I ispostavilo se da sam i tu bio u pravu. Voleo sam mnogo kwige o `ivotiwama. Voleo sam da ~itam sve {to je napisano o `ivotiwama. Rano ste po~eli i da se zaqubqujete. Jeste li patili? Ne verujem da je to bila neka patwa. To je bila onako zaqubqenost: ja bih pokazivao neku naklonost ali nikada dovoqno otvoreno. Nisam bio tako smeo kao danas. A u ~emu se ogledala ta va{a naklonost prema tim devoj~icama? Ogledala se u nekom gestu. Ne mogu ta~no da se setim u kom. U osnovnoj {koli bio sam ~esto u dru{tvu devoj~ica. Razgovarali smo na mnoge teme, ~ak i one {kakqive. Ba{ smo nalazili zajedni~ki jezik, ali je sve to neka21

ko teklo kao u drugarskom razgovoru. Ja sam bio zaqubqen pa to nisam mogao da ka`em. Tamo gde nisam bio zaqubqen, mogao sam da ka`em ne{to {to ja znam i... Izvinite, {ta su to {kakqive teme? Mi smo u tim godinama ve} bili u pubertetu i interesovale su nas i neke druge teme. Recimo, u {estom razredu osnovne {kole razredna je jedan ~as razrednog stare{ine posvetila pubertetu. To je ve} bilo vreme kad se po~iwe razgovarati o qubavi, kad se neka literatura, kriju}i, donosi u {kolu pa se pokazuje, pa se ~ak nalaze i neke fotografije. U to vreme nije bilo pornografskih kwiga i ~asopisa kao danas, nego su to bile malo oskudnije erotske teme. Recimo, ako se na|e neki slobodniji qubavni roman. ^ednog li de~aka! ^ednog. ^ednog. A prva qubavna iskustva? U {esnaestoj godini. Nije li to prerano? Za de~aka ja mislim da nije. Bilo mi je nekad krivo {to se to nije zbilo mnogo ranije. Jesu li de~aci u va{oj generaciji o tome otvoreno govorili? Mnogi su se hvalisali. Ta hvalisawa su nas pratila i kroz osnovnu {kolu, ali ni{ta od wih nije bilo ta~no. U mom slu~aju su odlu~ile neke specifi~ne okolnosti. To je bilo na Tjenti{tu. Tamo su nas okupili na nekom seminaru mladih komunista i kandidata za ~lanove partije. A ta devoj~ica je bila starija od mene godinu dana. I{la je u {kolu u~enika u privredi, frizerski zanat. Sjajna pri~a mladi komunista i mlada radnica... Pa nije tu bilo nekih posebnih emocija. Ja se posle vi{e nikad s wom nisam video. To se tad tamo desilo. Ona je bila mnogo iskusnija bez obzira {to je bila samo godinu dana starija od mene. Ho}ete re}i superiornija u tom pogledu? U tom pogledu je bila superiornija. Jedna od retkih `enskih osoba koje su bile superiornije od vas? Ja mislim da jeste. Da li ste i{li na igranke, matinea u {koli? U {koli smo imali povremeno neke igranke. Ne{to bi se organizovalo i u razredu, recimo neka zabava. Mene te igranke nisu mnogo interesovale. U bioskop sam i{ao vrlo ~esto. Najvi{e su me privla~ili avanturisti~ki, ratni i kaubojski filmovi. I{ao sam i u kinoteku kad je bio neki dobar film, ali ne zato da bih popuwavao filmsko znawe nego jednostavno zato {to me je konkretan film zanimao. Nisam se interesovao za film kao umetnost ve} sam i{ao u bioskop kad bi me neki film privukao tematski. Tu ste puno propustili. Mo`da sam. Morao sam ne{to i da propustim. Mo`da jo{ nije kasno to da nadoknadim. Da li ste i{li u pozori{te? Prvi put sam oti{ao u pozori{te u petom razredu osnovne {kole sa ce22

lim razredom. U gimnaziji sam i{ao i sam u pozori{te, ali na balet i u operu i{ao sam samo ako je to bilo organizovano preko {kole. Kako vam se svidela opera? Bio mi je sme{an dirigent u operi. Toliko sam se ~udio: {ta se to de{ava, pa taj ~ovek nije normalan kad ma{e rukama ispred orkestra. Onda sam shvatio da je i to sastavni deo opere. Da li ste kao dana{wa deca gledali puno televiziju? Prvi televizor na staru `elezni~ku stanicu stigao je u prostorije Socijalisti~kog saveza negde po~etkom {ezdesetih godina. Ja sam tad jo{ bio mali de~ak i mogao sam da pogledam neki crtani film, neku emisiju. Recimo 1000 za{to sa Zoranom Radmilovi}em, Na slovo na slovo. Stariji de~aci i oni koji su ~esto bili u prostorijama Socijalisti~kog saveza, koji su tamo igrali {ah, domine i gubili vreme, zabrawivali su nam da tu ostanemo kad se emitovao neki boks me~ ili neka utakmica. Onda bismo se mi na~i~kali na prozor da to gledamo. Bio sam u {estom razredu osnovne {kole kad je moj otac kupio televizor. To je zaista bio veliki doga|aj. Mogao sam da gledam sav program.

II OD RADNE AKCIJE DO PARTIJERadne akcije su imale svoje dra`i / Radilo se veoma ozbiqno / Imali smo krvave `uqeve / Uslovi su bili u`asni / Davali smo sve od sebe / Bio sam komandant brigade / Komandant se ne zabavqa sa svojom brigadirkom / Bilo je raznih nesta{luka / O mojim naredbama se nije moglo raspravqati / ^lan partije s nepunih sedamnaest godina Kad sam bio u zatvoru mnogo su mi pomogle radne akcije i moja putovawa sa ferijalcima izjavili ste u jednom intervjuu. Radne akcije su po mnogo ~emu karakteristi~ne za period u kome sam `iveo i jedan veliki procenat omladine je bio ponesen akcija{tvom, ponesen odlaskom na te akcije i svim onim {to se tamo de{avalo. A {ta se tamo de{avalo? Radilo se, razume se, veoma ozbiqno. Koliko smo mi gimnazijalci bili u stawu da ne{to doprinesemo, to je sad drugo pitawe. Svojski smo se trudili, kopali smo kanale. Na{e kopawe kanala je bilo u svakom slu~aju daleko ispod norme radnika profesionalca, ali mi smo davali sve od sebe i znam, iz li~nog iskustva, da smo imali krvave `uqeve na rukama. Previjali smo ruke zavojem da bi ti `uqevi bili mawi ili smo ih mazali jodom pa su nam se ruke crnele. Na akcijama se radilo, ali i dru`ilo, zabavqalo. Da, akcije su imale neke svoje dra`i. Nakon rada na trasi, po povratku u brigadirsko naseqe, bilo je uvek zabavno, uvek se ne{to de{avalo. Me|usobno smo se takmi~ili kome }e pasti na pamet da boqe podvali svojoj okolini. To su sve bile vesele de~a~ke, mladi}ke {ale koje nisu imale lo{ epilog, ali su ipak nekad mogle da dovedu i do me|usobnih razmirica. Kad ste bili na prvoj radnoj akciji i gde?23

U Bawaluci, u leto 1971, godinu ili dve posle zemqotresa, ne mogu se ta~no setiti. To je bio i moj prvi dolazak u Bawaluku i vrlo lepe uspomene me ve`u za taj grad. U kom ste razredu gimnazije tada? To je leto, izme|u drugog i tre}eg razreda. Te godine smo kopali dva potoka u koja se slivala i kanalizacija iz obli`wih ku}a, a u toku velikih ki{a dolazilo je i do poplava. De{avalo se da kopamo u blatu i fekalijama do kolena. Uslovi su bili u`asni. Ali sve smo to nekako podnosili. Ne znam ko bi me sada, u ovom dobu, naterao na tako ne{to, ali tada nam ni{ta nije bilo te{ko. Zatim smo radili na tvr|avi, Ka{telu, u centru Bawaluke, tamo smo otkopavali neke zidine. ^ime to obja{wavate? Pre svega mlado{}u. Tada sam imao {esnaest i po godina. A da ste sada u tim godinama, da li biste to isto radili? Pa mo`da, u nekim drugim okolnostima. U ovim sada{wim sigurno ne. U onom trenutku bili smo puni entuzijazma. Poma`emo Bawaluci, Bawalu~anima, radimo ne{to korisno. To je prvi put u `ivotu da gradimo ne{to korisno, da dokazujemo da ne{to vredimo, da ne{to doprinosimo. @iveli smo u vremenu apologije radni~ke klase, u vremenu u kome se fizi~ki rad isticao iznad svake druge vrste rada i smatrao najvi{om vredno{}u. Smatralo se da onaj ko se bavi fizi~kim radom jedini doprinosi dru{tvu, da on ne{to novo stvara, a da svi ostali `ive od wegovog rada. Razume se, to je bila ogromna zabluda. Ali u tom vremenu nismo znali da je to zabluda. Bili smo, poput posleratnih skojevaca, zaneseni tim idealima, tim idejama i davali smo sve od sebe dokazuju}i se na taj na~in. Mnogi ka`u da su akcija{ki dani, ipak, nezaboravni. Da, bilo je tu i raznih nesta{luka. Recimo, svake no}i je bilo mazawa kaladontom ili polikolorom po licu, paqewa bicikla. To je nekad znalo da bude veoma bolno. Ja sam bio jedan od onih koji su naj~e{}e vozili bicikle, jer sam bio najvi{i rastom i krevet mi nikad nije bio dovoqan da se ispru`im; uvek sam noge morao da provu~em kroz metalne re{etke, a to je bilo idealno da se stavi papiri} izme|u prstiju na nogama i da se potom zapali. Pamtim i jedan karakteristi~an doga|aj koji se meni desio. Bilo je neko na{e brigadno predstavqawe na kulturnoj sceni u nasequ. Izvo|en je neki ske~ u koji su i mene ukqu~ili. Edin Lon~arevi}, danas organizator na Sarajevskokj televiziji, bio je kulturni referent u brigadi i mene je zamolio da u~estvujem u nekoj epizodnoj ulozi u tom ske~u koji se de{avao na brodu. Ja sam bio upu}en u ~itav program osim u jedan detaq. A zbog tog detaqa bio sam okupan vodom. U jednom momentu mornar mi povi~e ne{to poput Ide veliki talas i s le|a su me dvojica drugih brigadira polili kantama punim vode. Da li ste imali neku funkciju? Bio sam ~lan Saveta naseqa. Svoju sam brigadu predstavqao u Savetu omladinskog radnog naseqa i bio sam zastavnik. Da li ste posle tog i{li na radne akcije? I{ao sam ve} slede}e godine i bio sam komandant brigade na akciji Mo24

rava 72. I na Moravi 73. opet sam bio komandant brigade. Tamo su ve} okolnosti bile druga~ije, brigadirsko naseqe je bilo mnogo boqe opremqeno. Ve} su to bili zidani objekti a ne obi~ne barake kao u Bawaluci. Zatim, svi drugi uslovi `ivota bili su mnogo boqi. U Bawaluci nam je, recimo, ~esto nestajala voda. Se}am se dobro kako smo jednog dana istovarili neki kamion cementa i kako smo svi bili pra{wavi, prekriveni debqim slojem cementa. Cement je veoma neprijatan za ko`u, odmah po~ne da izaziva svrab, crvenilo. Kad smo se vratili u naseqe, nije bilo vode za kupawe. Ne samo tople, nego ni hladne. Ina~e, tople vode je bilo veoma retko i naj~e{}e smo se morali kupati hladnom vodom. Ali bio je letwi period, avgust mesec, pa nam nije mnogo smetalo. Po{to vode nije nigde bilo, oti{li smo i demonstrirali pred komandom radne akcije. A onda je neko u komandi odlu~io da nas odvedu na Vrbas, da se tamo kupamo. Vrbas mutan, nikakav, plitak, prqav, ali ni to nam nije smetalo. [ta ste radili na ovim akcijama? Radili smo nasipe na Moravi i na nekim okolnim rekama, na primer na Rasini. Morali smo da ustajemo u tri i petnaest ujutru, da bismo na vreme stigli na gradili{te. Putovali smo oko sat i po autobusima prema Para}inu ili prema ]upriji. Na gradili{tu smo radili {est sati, onda opet sat i po autobusom nazad. A da li je bilo vremena za zabavu, za one ~uvene akcija{ke dogodov{tine? Na akciju Morava 72. godine do{le su i neke mlade zubarke iz Beograda, diplomirani stomatolozi. Imale su otprilike 2526 godina. Bilo je wih pet, i ja sam sa jednom od wih po~eo da se zabavqam. Kao komandant brigade? Da, kao komandant brigade, ali one nisu do{le u moju brigadu, nego u naseqe. U zubarsku ambulantu, na praksu. Vladali su visoki moralni kriterijumi? Ipak su postojali neki moralni kriterijumi: komandant se ne mo`e zabavqati sa svojom brigadirkom. Jedno ve~e smo nas desetak wih pet devojaka i jedan stomatolog koji je do{ao s wima kad su brigade oti{le na spavawe, uzeli }ebad, pi}e i gitaru. Oti{li smo van naseqa i celu no} ostali. Ujutru, u vreme ustajawa, dolazimo u brigadu i zajedno s brigadom pravo na radili{te. Tako dve no}i uzastopno bez spavawa. I{li smo dugo do radili{ta, a u autobusu nije nikada bilo dovoqno mesta za sve brigadire, uvek je neko morao da stoji. Po{to sam bio komandant brigade, nisam radio najte`e fizi~ke poslove, nego sam uglavnom nadgledao i organizovao rad, pa nisam mogao sebi da dozvolim da sedim a da neki brigadir stoji. Ja sam uvek stajao pored voza~a. To su bili prigradski autobusi sa onom {ipkom na mestu gde obi~no sedi kondukter. I u toku vo`we malo bih se naslonio na tu {ipku, na minut-dva izgubio svest i to je bilo svo spavawe. Dogovorimo se i za tre}u no}. Po{to je u brigadi uvek bio glavni {tos da se komandantu zapali bicikl, da mu se dok spava napravi neka sitna pakost, da se nama`e kaladontom, polikolorom, mi smo uvek posle pove~erja zakqu~avali sobicu u kojoj smo spavali. To tre}e ve~e napisao sam dnevnu zapovest, dao sekretarici da se pro~ita pred postrojenom brigadom i od umora zaspao sam zabora25

viv{i da zakqu~am vrata. Neki mangupi iz brigade odmah su to saznali i u{li u moju sobu. Imao sam patike, se}am se dobro, {angajke su se zvale. Presekli su mi no`em pertlu na jednoj patici, skinuli je, zatim razrezali no`em ~arapu (po{to su se bojali, ako je skidaju na normalan na~in, da bi me to moglo probuditi), stavili mi celofan izme|u prstiju i potpalili. I to je gorelo dok nije do kraja dogorelo. Mene su veliki bolovi probudili, ali nisam znao {ta se sa mnom de{ava. Onako bunovan, umoran, izleteo sam napoqe ispred postrojene brigade i po~eo da vi~em na sav glas da su nam iz slu`be radili{ta oni su se uvek trudili da svakoj brigadi zakinu u procentima od onog {to je ura|eno toga dana ukrali pola metra nasipa. Oko mene, ~itava brigada se vaqala od smeha. To je jedan detaq, recimo, koji mi je ostao u se}awu. Drugi je vezan za jednu pobunu. To je bilo 1972. godine, tako|e na Moravi. Do{la je profesorica iz jedne gimnazije u Sarajevu. Stigla je u brigadu sa nekih desetak dana zaka{wewa i odmah po~ela da se pona{a kao da je u {koli, kao da je profesor, kao da je razredni stare{ina. Me|utim, to nikako nije i{lo. Ja sam bio komandant brigade. I uvek kad sam bio komandant, bio sam to u pravom smislu re~i: nisam dopu{tao ni pogovora ni diskusije, ni{ta. O mojim se naredbama nije moglo raspravqati, bilo da je re~ o obi~nim brigadirima, bilo da je re~ o profesoru gimnazije. To nije bio demokratski pristup? Nije. Ali ja sam na demokratski na~in izabran za komandanta brigade i, kad sam ve} izabran, onda sam bio komandant, komandant u pravom smislu re~i. Tamo gde se nare|uje, nema demokratije. I da prvi put to nije bilo kako treba, onda me ne bi drugi put postavili za komandanta brigade. A bilo vam je stalo da opet budete komandant brigade? Pa to je nekako bilo i po prirodi stvari jer sam bio predsednik {kolskog Komiteta omladine. Meni je to odgovaralo na neki na~in. Prijalo mi je. Po politi~koj funkciji komandant brigade. Jednom prilikom kad sam izdao neko nare|ewe, ona je po~ela da protestuje, da se me{a i da to mewa na licu mesta. I onda sam je tu odmah bu~no napao, zagalamio na wu, rekao: Prestani. Otera}u te sa akcije, jo{ samo jednu re~ da progovori{. Oko toga se digla posle u gimnaziji afera. Me|utim, nisu mogli ni{ta da mi urade. Dodu{e, vodili su partijski postupak protiv mene. To je bio prvi partijski postupak protiv vas? To je bio prvi partijski postupak, i ka`wen sam kritikom. To su isforsirale wene kolege u gimnaziji, profesori. Izre~ena mi je partijska mera kritike. Kad ste primqeni u partiju? Na radnoj akciji u Bawaluci, 1971. godine. Nas trojicu, koji smo imali najve}e, najkrvavije `uqeve na rukama nekog Le{i}a Borislava, i kako se tre}i zvao zaboravio sam, iz ~itave brigade u znak najvi{eg priznawa primili su u Savez komunista. Na sve~anosti uz logorsku vatru, dobili smo partijske kwi`ice i crvene karanfile. Moram priznati da je to ostavilo veliki utisak na mene i da sam bio na neki na~in time ponesen. Zna~i u partiju zbog `uqeva na rukama?26

Pa i zbog `uqeva na rukama, ali i nekih drugih okolnosti. Recimo, ja sam te godine uo~i odlaska na radnu akciju ve} bio ~lan Komiteta omladine u gimnaziji, bio sam takozvani perspektivni omladinski aktivista. I to je bio jedan od razloga, ali je ipak prevagnulo u~e{}e na trasi. Na radnim akcijama su se dobijale udarni~ke zna~ke. Jeste li ih vi dobijali? Na toj prvoj radnoj akciji sam primqen u Savez komunista, a to je smatrano najvi{im priznawem. Nisam dobio udarni~ku zna~ku. Dobio sam specijalnu pohvalu. Slede}ih godina, po{to sam bio komandant brigade, te sam zna~ke dobijao od Komande {taba akcije. [ta su te udarni~ke zna~ke za vas tada zna~ile? Pa zna~ile su u ono vreme mnogo. Ipak je to bilo ne{to {to je ~ovek mogao da pokazuje. Kad bismo se vratili sa radne akcije, po deset-petnaest dana smo u brigadirkama, u akcija{kim uniformama, odlazili na nastavu. A u nekim sve~anijim prilikama smo nosili ~ak i te udarni~ke zna~ke. Da li ste mislili da }e to ostaviti poseban utisak na devojke? Mislim da sve {to jedan mu{karac u svom `ivotu radi, ~ini na neki na~in da bi se dopao `enama, i obratno: i `ene sve {to rade, rade da bi se dopale mu{karcima. To je ono {to je ja~e od ~oveka. To je ono {to je iskonsko u ~oveku, {to ~oveka ~ini prirodnim bi}em. Ako se lepo obla~imo za neke prilike, to radimo da bismo se pre svega dopali `enama a ne drugim mu{karcima, a i kod `ena isto biva. Zatim, ako se ne~im isti~emo u okolini, onda je to pre svega time motivisano.

III MLADI POBUWENIKOtac se qutio zbog ulaska u partiju / U pitawu su iskqu~ivo ideali / Prve pobune / Pravdoqubivost i hrabrost / Bio sam spreman da idem do kraja / Po~eo sam da se interesujem za Trockog i Mao Ce Tunga / Bio sam poznat kao pobuwenik jer se moja generacija nije bunila / Hvala bogu {to {ezdesetosma{i nisu pobedili / Prve sumwe u Tita Kad ste se vratili u Sarajevo posle radne akcije u Bawaluci, kome ste prvo pokazali crvenu kwi`icu? Pokazao sam je ocu i to je izazvalo sva|u me|u nama. Otac je na to veoma negativno reagovao, jako se naqutio. [ta vam je rekao? Pa, po~eo je da govori: [ta }e ti to, to ti ne treba, to ti samo mo`e probleme u `ivotu stvoriti. U velikim si zabludama. Jednog dana, kad shvati{, bi}e kasno, kad vidi{ {ta sve iza toga stoji, i tako sve u tom smislu. Da li ste mu tad poverovali? U to vreme sam bio u stawu prave pobune. To je faza puberteta, koji je uveliko trajao, kad ~ovek poku{ava da stekne neko svoje samopouzdawe, da svoju li~nost dokazuje, i to pre svega tako {to }e se pobuniti protiv doju~era{weg autoriteta, odnosno oca. Te moje pobune u gimnaziji su zna~ile isterivawe pravde, s jedne strane, i, s druge strane, neko li~no dokazivawe. Da li je mo`da majka bila ponosna na tu crvenu kwi`icu?27

Ne. Nije bila ponosna ali ona se nije mnogo u to me{ala. Kakve su bile druge reakcije na tu va{u crvenu kwi`icu? Dobili ste je izuzetno mladi. Da, izuzetno mlad i pre vremena koje je bilo propisano, sa {esnaest i po godina, sa nepunih sedamnaest godina. Me|utim, ja svoju kwi`icu nisam pokazivao, znalo se u gimnaziji da sam ~lan i da sam najmla|i primqen u partiju. Onda sam ve} postao istaknutiji aktivista, predsednik zajednice u~enika {kole, dakle, u toj omladinskoj hijerarhiji drugi u gimnaziji. U ~etvrtom razredu gimnazije bio sam predsednik {kolskog komiteta, dakle prvi omladinac u gimnaziji. I to je i{lo samo po sebi. Te funkcije su ve} nadrasle sam ~in prijema u Savez komunista. One su bile, ipak, mnogo zna~ajnije od toga. Jer, u tre}em razredu je ve} po~iwao redovni prijem u Savez komunista, pa je iz moje generacije ve} dvadesetak, mo`da i tridesetak |aka bilo primqeno. To se radilo kampawski. Obi~no su najboqe |ake nagovarali da se u~lane. Da li ste u jednom trenutku, kada ste ve} imali tu kwi`icu, razmi{qali da }e vam ona pru`iti i neke beneficije ili su bili u pitawu samo ideali? Ona u to vreme nije mogla da mi pru`i nikakve beneficije. To je mogla mo`da nekom ko se na{ao u nekoj drugoj poziciji. Kod mene su bili iskqu~ivo ideali u pitawu. Stipendiju nikad nisam dobijao, nije bilo potrebe da dobijem mesto u studentskom domu po{to sam `iveo u Sarajevu, tamo sam i ro|en. S te strane kwi`ica mi nije ni{ta predstavqala, bar u toj mojoj fazi. Nije mogla uticati ni na upis na fakultet. To sigurno nije. Jedino prilikom izbora za asistenta na fakultetu. Tada je bilo gotovo nemogu}e postati asistent ako kandidat nije bio ~lan Saveza komunista. Bilo je, istina, i slu~ajeva kao, na primer, na Pravnom fakultetu kad su primqeni za asistente i kandidati koji nisu bili ~lanovi Saveza komunista, ali re~ je o katedri za rimsko ili gra|ansko pravo, predmetima koji su bili malo daqe od zvani~ne ideologije. Ulazite u Savez komunista. Poveravaju vam va`na mesta. [ta to sad zna~i za vas? Odakle va{a potreba za tim funkcijama? Pa to je bilo anga`ovawe na realizaciji nekih ideala, ali ne mislim da je bio u pitawu onaj ~isto negativni karijerizam, funkcija po svaku cenu. Jer da sam hteo funkciju po svaku cenu, onda ne bih ulazio u sve one sukobe. Udvarao bih se na neki na~in predsedniku Op{tinskog komiteta omladine jer od wega mi je zavisilo daqe napredovawe. Bio bih u dobrim odnosima sa direktoricom {kole jer bi moja pozicija u gimnaziji onda bila stabilna kao {to su radili mnogi predsednici Komiteta pre mene i mnogi posle mene, u mojoj gimnaziji i na drugim mestima. Sama ta ~iwenica da sam uvek ulazio u pobunu, da sam uvek i{ao protiv svojih li~nih interesa, za qubav op{tih onih idealnih, zami{qenih u mojoj glavi i romanti~nih u nekom slu~aju govori da mi nije bila bitna funkcija po svaku cenu. Da se nisam pobunio protiv izbora Fuada Muhi}a za dekana Pravnog fakulteta u Sarajevu u vreme kad sam ja bio student prodekan, stoje}i na ~elu jedne grupe studenata, ne bih sebi pokvario mogu}nost da ostanem kao asistent na Pravnom fakultetu. Bilo mi je to mesto obe}ano po{to sam bio najboqi student prema pismenom dokumentu dekana Pravnog fakul28

teta najboqi student od osnivawa Fakulteta do tada, jer sam za dve i po godine zavr{io studije. Bilo mi je obe}ano da budem asistent na Ustavnom pravu. Ve} sam kao student radio kao demonstrator na tom predmetu, ~ak u~estvovao u ispitivawu studenata. Sve sam to pokvario tako {to sam se pobunio protiv Muhi}a, ideologa Centralnog komiteta, ~lana Predsedni{tva Centralnog komiteta SK Bosne i Hercegovine i ~oveka koji je izabran za dekana. Ja sam znao kad sam se pobunio da }e on ipak biti izabran, nisam imao tu nikakvih iluzija. Ali, trebalo se pobuniti po{to je to krajwe ne~astan ~ovek, pokvarewak, ~ovek bez ikakvih moralnih skrupula. To su ve} fakultetske pobune. A da vidimo gimnazijske pobune. Gimnazijske pobune su na isti na~in bile motivisane. A ~ime vi obja{wavate tu va{u motivisanost na pobune? Ja mislim da je u pitawu pravdoqubivost, donekle i hrabrost da se ipak istupi protiv onih koji su autoriteti, koji su mo}ni a ne pona{aju se onako kako bi trebalo da se pona{aju i kako nam to kwige govore da bi trebalo da se pona{aju. Koje kwige? Pa one kwige koje smo izu~avali, teorijske, recimo iz marksizma, kwige koje zagovaraju socijalnu pravdu, komunisti~ku etiku. Nabrojte neke naslove koji su na neki na~in biblija va{e mladosti. Te politi~ke mladosti. Pro~itao sam mnoge kwige Marksove, Engelsove, Lewinove. U to vreme sam po~eo pomalo da se interesujem i za Trockoga. U jednoj fazi i za Mao Ce Tunga. Koja je bila najzna~ajnija pobuna i da li ste iz we iza{li kao pobednik? Pa nisam ni u jednoj iza{ao neposredno kao pobednik. I nisam ni mogao biti pobednik u pravom smislu re~i, tako {to bih trijumfovao nad onim kome sam se suprotstavqao. Ali sama ~iwenica da ni oni nisu bili u stawu da me uni{te, da me dokraj~e, da me ugu{e, govori da je, ipak, odnos snaga bio prili~no ravnomeran, da sam jednostavno ve} u toj prvoj fazi pokazao da sam spreman da idem do kraja, da me nisu uspeli upla{iti i da je to na neki na~in razoru`avalo protivnike. Da li ste bili poznati kao pobuwenik ili ste samo bili predstavnik jedne generacije koja je bila ve} u to vreme? Bio sam poznat kao pobuwenik jer moja generacija se nije bunila. To je generacije posle 68. Ja sam u gimnaziju krenuo 1969, a ta moja pobuna se zbila 1972. To je vreme velikog politi~kog smirivawa me|u omladincima. Tad nije bilo nikakvih buntova, bar ne u Sarajevu. Nije bilo, koliko znam ni u Beogradu, ni u Zagrebu. To je bilo po~etkom sedamdesetih kada je re`im uspeo da smiri situaciju me|u studentima a pogotovu me|u |acima. Ja sam tim svojim pobuweni~kim stavom daleko odskakao od svoje okoline i od svoje generacije. Spomenuli ste 1968. godinu. Kako je izgledala 1968. godina u Sarajevu? Da li je i na vas ta godina uticala kao na mnoge mlade? Da li ste znali {ta se de{avalo tad u Parizu, {ta je bilo u svetu? Znao sam onoliko koliko sam gledao na televiziji. Ja sam tada i{ao u29

osnovnu {kolu. Te 68. sam zavr{io sedmi i upisao se u osmi razred. Me|utim, dobro se se}am te pobune francuskih studenata, se}am se De Golove ostavke i znam da me je ta De Golova ostavka na neki na~in i pogodila jer sam se ve} po~iwao baviti politikom, interesovala me je politika, ali nisam mogao aktivno da se anga`ujem na sceni zbog svojih godina. Se}am se da mi je mnogo bilo `ao kada je De Gol podneo ostavku pa sam na neki na~in sve pri`eqkivao da se ne{to desi, da se De Gol vrati. Gajio sam velike simpatije prema wemu. Onda, iz pri~a sam znao pone{to od onoga {to se de{avalo u Beogradu, {ta se de{avalo u Sarajevu, na demonstracijama. Vi{e sam detaqa saznao nekoliko godina kasnije, kad sam do{ao na fakultet, kad su mi asistenti koji su u tome neposredno u~estvovali, pri~ali kako je to sve izgledalo. Kao ortodoksni komunista u to vreme, {ta ste mislil o 1968. godini? O 1968. godini sam tada imao pozitivan utisak, ali danas imam negativan stav o 1968. godini. Hvala Bogu {to {ezdesetosma{i nisu pobedili. Imali bismo mnogo goru varijantu komunizma od one Titove. Jer ti ortodoksni komunisti, kakvi su bili {ezdesetosma{i, uveli bi nam neku diktaturu poput Mao Ce Tungove. Siguran sam u to. A u ono vreme sam imao prema 68. pozitivan odnos jer predamnom je bilo dru{tvo socijalne nepravde, dru{tvo u kome je cvetala korupcija, dru{tvo u kome je ve} bilo velikih pqa~ki i u kome su vladaju}i komunisti pokazali krajwu ve{tinu u pqa~kawu tog nekog dru{tvenog bogatstva. Zato sam sa simpatijama sve wihove zahteve pratio. Ali mnogo sam podrobnije pratio situaciju u Hrvatskoj 1971. godine. Jer tada se i me|u nama pri~alo i znalo se o qudima koji su tamo `iveli da se prave spiskovi za likvidaciju Srba, i tome sli~no; sve ovo {to se desilo pod Tu|manom, samo {to onda nije imalo {anse da se razvije do kraja. Bile su to uzbudqive godine? Te 1971. godine, nacionalisti~ka euforija je zahvatila i Sarajevo. Tada je lansiran koncept muslimanske nacije. Izmi{qena je muslimanska nacija u `eqi da Srbi po zvani~nim statistikama ni u Bosni ni u Hercegovini ne budu ve}insko stanovni{tvo, dakle, da se stvori jedna ve{ta~ka nacija koja }e vladati Bosnom i tako Bosnu Srbima oteti. Muslimani su na silu naterivani da se izja{wavaju kao pripadnici te ve{ta~ke nacije. Mnogi nisu pristajali, pa su imali problema zbog toga. Pored Me{e Selimovi}a, o kome se mnogo pisalo i govorilo, velikih problema je imao i Izet Sarajli}, ~ovek koji je imao dve velike qubavi u `ivotu qubav prema Srbima i qubav prema Rusima i Rusiji. Zatim, bilo je jo{ drugih qudi koji su zbog toga stradali. A {to se ti~e situacije u Hrvatskoj, sa zebwom smo nekako to sve pratili i i{~ekivali {ta }e se desiti, i ta 21. sednica Izvr{nog biroa na kojoj su oboreni Savka Dab~evi} i Mika Tripalo, sa velikim olak{awem je do~ekana i u Sarajevu. Tada se kod naroda delimi~no povratilo poquqano poverewe u Tita. Tito je tad politi~ki dobio u narodu, to se mora priznati. Kakva je atmosfera tih dana bila me|u sarajevskim intelektualcima? Sarajevo je bilo jedna u~mala, dogmatska sredina i u wemu ja jednostavno nisam imao nikakvih {ansi sve dok nisam do{ao na fakultet; pa ni na fakultetu. Tek kad sam postao asistent na Fakultetu politi~kih nauka sreo sam qude koji }e druga~ije misliti, ali koji }e ozbiqno razumevati situaciju. Neprekidno sam se sretao sa qudima koji su bili prore`imski orijen30

tisani, komunisti~ki. [aputalo se s vremena na vreme, ali vrlo retko, o onima koji su bili na Golom otoku. Oni su bili kao neka opozicija re`imu ali uglavnom nerado se o tome razgovaralo. Tek kad sam do{ao na fakultet, sreo sam prve qude koji su imali druga~iji stav i me|u kojima sam na{ao istomi{qenike. Ja sam ve} tada po~eo da sazrevam kao protivnik postoje}eg re`ima i kao Titov protivnik. To je bilo, se}am se dobro, ~im sam se zaposlio na Fakultetu politi~kih nauka, negde 1976. Po~etkom 1977. sprijateqio sam se sa Borom Gojkovi}em, profesorom na tom fakultetu, koji je predavao Istoriju filozofije i svojevremeno bio izbacivan iz Saveza komunista kao praksisovac. Dosta smo se dru`ili, gotovo svakodnevno. Odlazili smo u duge {etwe, vodili duge razgovore po kabinetima. U wemu sam na{ao istomi{qenika u kritici Tita. Kad su se u vama javile prve sumwe u Tita? Moje protivqewe Titu po~elo je mnogo pre toga, ali to se moglo iskazati samo u naju`em krugu qudi jer smo bili okru`eni policijskom pa`wom. Policija je imala svoje {pijune me|u studentima, me|u nastavnicima, na svakom koraku. Na Pravnom fakultetu na kome sam studirao, jednom su poku{ali i mene da vrbuju. Na koji na~in? Evo {ta su uradili. Tada je dekan Pravnog fakulteta bio \or|e Samaryi}, a ja sam bio student prodekan. Taj dekan je imao nekih svojih negativnih osobina. Poku{avao je da metodama koje ba{ nisu do kraja ~asne, odr`ava svoju poziciju na Fakultetu. Ali i wega je re`im poku{ao da obori zato {to je Srbin. I bilo je ve} dogovora da dovedu nekog poznatog muslimanskog nacionalistu. Dekan \or|e Samaryi} je falsifikovao Statut fakulteta. Jedna verzija Statuta je usvojena na referendumu, ali wemu se tu ne{to nije dopalo. Izmenio je nekoliko ~lanova, od{tampao tu novu verziju i distribuisao nastavnicima i studentskim aktivistima. Neko je to otkrio, i povedena je akcija protiv wega. Vodili su je Muba Dizdarevi} Pele{, Mustafa Imamovi} i Ismet Dautba{i}. Kako se postavqate kao student prodekan? Direktno se u tome anga`ovala i Slu`ba dr`avne bezbednosti. Poku{ali su i mene da ukqu~e, ~ak direktno slu`benici dr`avne bezbednosti. Jednome sam ime zapamtio, Milan Simi}. Ja sam glumio pred wim kao da to prihvatam. Kad Slu`ba dr`avne bezbednosti poku{a nekoga tako anga`ovati, to se pretpostavqa i kao partijski zadatak, tome se ~ovek ne sme suprotstaviti. Ako se suprotstavi, onda tek ima problema, onda se navale i wemu na vrat. Ja nisam wima otvoreno rekao: Ne}u. Ne `elim to, nego sam se na neki na~in ~ak slo`io. I prvo {to sam uradio, oti{ao sam u nedequ kod dekana \oke Samaryi}a i wemu ispri~ao {ta mu spremaju povodom Statuta, ne spomiwu}i Slu`bu dr`avne bezbednosti. Spomenuo sam samo onih nekoliko profesora koji su u~estvovali u akciji protiv wega. Dr`avnu bezbednost nisam smeo da spomenem, da on ne bi negde s tim izleteo pa da me onda definitivno upropasti. I on je tu lukavo postupio, odmah se dosetio i uputio cirkularno pismo svim profesorima Fakulteta s po jednim primerkom tog falsifikovanog Statuta. U pismu je napisao: Odmah nakon usvajawa novog Statuta fakulteta, dekanat je uvideo da neki ~lanovi ba{ nisu regulisani kako treba, da bi trebalo ipak pristupiti izmenama i dopunama,31

i dekanat vam stavqa na uvid ovaj pre~i{}eni tekst sa molbom da ga razmotrite, da nam dostavite svoje primedbe kako bismo mogli pristupiti i zvani~nim promenama Statuta. On je to po svim kabinetima nastavni~kim distribuisao i time je ovu akciju pokvario. Akcija je izgubila glavni argument i kasnije, kad je vo|ena partijska rasprava, kad je zakazan aktiv komunista na Fakultetu, kad su do{li predstavnici Gradskog i Op{tinskog komiteta, napadi na \or|a Samaryi}a su sasvim bili uprazno. Napali su ga oni isti koji su bili pripremqeni za napad. [ta ste vi tad rekli? Ja sam na toj sednici }utao, dok su oni iz Gradskog i Op{tinskog komiteta shvatili da bi to sada sve bilo suvi{e ishitreno, da bi to bilo suvi{e pretenciozno i jednostavno su stali s tim napadom, tako da je on izdr`ao do kraja mandata. Me|utim, odmah nakon toga, prema meni se sasvim promenio odnos svih zvani~nih politi~kih instanci i tada sam bio u nemilosti. Za{to? Razmi{qam o tome i sam se pitam za{to. Mislim da su prislu{kivali wegovu kancelariju, dekanat. Ja sam do{ao u nedequ u wegov kabinet znaju}i da on ispituje studente. Do{ao sam ba{ tada da to ne bi upalo u o~i nekim drugim profesorima, da tu ne bi bila wegova sekretarica, eventualno neki prodekan. Me|utim, verovatno je bila ozvu~ena kancelarija i oni su tako saznali ko ga je na vreme upozorio. Posle toga me vi{e nisu pozivali u Udbu, nisu mi nudili nikakvu saradwu. Pre toga su mi ponudili da budem stipendista Udbe. I ina~e su birali najboqe studente, najvisprenije, najinteligentnije, najsposobnije i davali su im udba{ke stipendije. I oni bi ve} kao studenti po~eli s wima da sara|uju da {pijuniraju svoje kolege u studentskim domovima, na studijama. Tek posle, kad je na{a generacija zavr{ila fakultet, ja sam video ko je bio wihov stipendista za vreme studija, ko je sve za wih radio. Bilo je tu i nekih iznena|ewa. Video sam da su neki od onih koji su mi bili najdra`i, s kojima sam sara|ivao, radili za Udbu. Kako obja{wavate da vas nisu vi{e vrbovali? I meni su nudili tu stipendiju. Me|utim, kad sam ovo izveo sa dekanom Fakulteta, nisu se vi{e pojavqivali sa tom ponudom a ja sam osetio veliko olak{awe, jer te{ko je bilo to direktno odbiti. U ovoj varijanti je mo`da ispalo najboqe kako je moglo ispasti.

IV PRAVNICI SU PRAVI QUDINa Pravnom fakultetu sam prona{ao sebe / Marks i Lewin su bili pravnici / Diploma fakulteta za dve i po godine / Bruco{, predsednik fakultetskog odbora / Prvi student prodekan na fakultetu / Vrbovali su me za Udbu / Zapad je za mene bio sinonim ugwetavawa radni~ke klase / Prvo rusofil, pa onda komunist / Razlika izme|u ameri~kih i sovjetskih prodava~ica qubavi Kada ste odlu~ili da studirate prava i za{to?32

Jo{ u osnovnoj {koli. Studirawe prava me nekako najvi{e privla~ilo. U to vreme razmi{qao sam da budem advokat smatraju}i da }e mi advokatura pru`ati najve}u slobodu u radu i ostavqati najvi{e slobodnog vremena za neke druge aktivnosti. Imao sam ve} tada ozbiqnu nameru da se bavim i politikom. Jo{ u osnovnoj {koli? Da. U osnovnoj {koli. I da preko advokature isterujete pravdu? Prvo, polazio sam i od toga da su i Marks i Lewin bili pravnici i da je pravni~ko obrazovawe i wima pru`alo osnovicu za daqi rad. Me|utim, na fakultetu mi se svideo nastavni~ki, univerzitetski poziv. Tad sam promenio stav. Advokatura mi se vi{e nije svi|ala, vi{e nisam imao nikakve `eqe da budem advokat. Video sam, uostalom, i {ta advokati rade. Video sam da je devedeset posto wihovog posla krajwe dosadno, stra{no, ubistveno, da se advokatski poziv svodi, u principu, na to da se do|e do {to vi{e para a da nema nekih mogu}nosti kreativnih izra`avawa sposobnosti. Samo jedna desetina ukupnih procesa u kojima advokat u~estvuje je zaista interesantna, zaista vredna nekog stvarala~kog anga`mana. Da sam se upustio u advokaturu, onda bi me uglavnom interesovali politi~ki delikti. A od toga se nije moglo `iveti, jer svi advokati koji su branili politi~ke krivce uglavnom su ih branili bez nov~ane nadoknade, osim u izuzetnim slu~ajevima. [ta vas je privla~ilo da ostanete na fakultetu? ^im sam se upisao na fakultet, video sam kako izgleda rad univerzitetskih nastavnika i to mi se izvanredno svidelo. Video sam da je wihova obaveza da odr`e dva ~asa predavawa nedeqno, da su ostalo vreme sasvim slobodni, osim kad dr`e ispite i da mogu da se bave svim onim {to ih intimno interesuje. Zavr{ili ste Pravni fakultet za dve i po godine. Kako? Za dve godine i osam meseci. Sve ispite iz druge godine polo`io sam u maju. To sam mogao da radim i na prvoj godini, ali nisam znao za tu klauzulu. Bio sam odli~an student, najboqi u generaciji, prvi sam sve ispite polagao. Dva puta sam nagra|ivan besplatnim letovawem. Deset najboqih studenata na fakultetu nagra|ivano je 1974. i 1975. godine besplatnim letovawem. Na pravnom fakultetu sam prona{ao sebe. Gotovo da nije bilo predmeta koji me nije interesovao. Ba{ to je bilo ono {to sam `eleo, {to sam voleo i {to mi je odgovaralo. Postoji jedna klauzula: student koji ima visok prosek mo`e da radi specijalne seminarske radove i ako dobije dobre ocene, sti~e pravo da pola`e ispite pre vremena i ne mora poha|ati nastavu; tako da sam ja u maju mesecu dao sve ispite iz druge godine, a u junu ve} polo`io ~etiri ispita iz tre}e godine, jer sam uradio te seminarske radove koji su bili odli~no oceweni. Zatim, te godine bilo je vanrednih, letwih ispitnih rokova po{to se tada prelazilo na sistem {kolovawa godina za godinu. Koji su vas predmeti posebno zanimali te ste se odlu~ili za pravni fakultet? U toku studija na Pravnom fakultetu u Sarajevu najvi{e su me intere33

sovali teorijski predmeti: teorija dr`ave i prava, ustavno pravo, me|unarodno javno pravo, zatim politi~ki sistem, a uz to i politi~ka ekonomija, ekonomska politika, finansijska politika, zatim sociologija, kriminologija, krivi~no pravo. Nastojao sam da uz obaveznu uybeni~ku literaturu pro~itam i prou~im jo{ pone{to {to nije bilo usko vezano uz odre|eni predmet ali se ticalo osnovne problematike. Da li ste se od samog po~etka isticali kao dobar student? Odskakao sam ve} na prvoj godini studija od nekih mojih kolega jer sam vrlo aktivno delovao na ~asovima i pokazao da ve} imam neka elementarna znawa. Dodu{e, na nastavu sam redovno i{ao samo u prvom semestru, posle sam digao ruke od toga smatraju}i nastavu, ipak, svojevrsnim gubitkom vremena. Po~eo sam vrlo rano da ~itam nau~nu literaturu, da pratim stru~ne ~asopise: Arhiv za pravne i dru{tvene nauke, Marksisti~ku misao, Marksizam u svetu, Socijalizam u svetu. Na `alost, sve je u to vreme bilo krajwe ideolo{ki orijentisano. Kasnije sam uspeo da prona|em i komplete ~asopisa Praxis koji je svojevremeno bio na ceni kod ve}ine jugoslovenskih intelektualaca liberalnog usmerewa, a koji je, u vreme kad sam ja po~eo da studiram, ve} bio uga{en zbog `estokog re`imskog pritiska protiv svih slobodnomisle}ih intelektualaca. Izbor, ve} na prvoj godini, predmeta i tema koji su vas najvi{e zanimali govori da ste se vi{e pripremali za politi~ara ili profesora, a mawe za advokata {to ste `eleli da budete odlu~uju}i se za studirawe pravnih nauka. Da, ja sam rekao da sam jo{ kao osnovac `eleo da budem advokat, ali ve} na prvoj godini studija upoznao sam se sa prirodom poziva univerzitetskog nastavnika i odmah mi se svideo i po~eo sam da se spremam u tom pravcu. [ta vas je to privuklo univerzitetskoj karijeri? Prvo, na~in rada, to {to je univerzitetski nastavnik veoma slobodan u svojoj profesiji, {to nema stalnog radnog vremena i {to se bavi bukvalno onim {to `eli i {to ga interesuje i u ~emu smatra da mo`e pru`iti neki nau~ni doprinos. Hteo sam da posle fakulteta nastavim nau~no usavr{avawe, da magistriram i doktoriram. To sam sebi ve} na prvoj godini postavio kao ciq i usmerio sam sve snage u tom pravcu. Taj ciq trebalo je ostvariti, {to pre to boqe. Da li postoje neki ispiti, neki predmeti koje ste olako polo`ili? Zanimqivo je kako sam polo`io radno pravo. Imao sam veoma starog profesora, Bo{ka Peri}a, koji je godinu-dve dana posle tog ispita umro. Imao je preko sedamdeset godina ali tada je bila praksa ja mislim na svim univerzitetima, pouzdano znam u Sarajevu da dok sam nastavnik ne po`eli, ne ide u penziju. On je ve} bio senilan, i studenti su otkrili da ima samo trideset pet pitawa koja postavqa na ispitu. Jednostavno, ostalo gradivo je i zaboravio. Ja sam do{ao do spiska pitawa, i taj sam predmet spremio za nekoliko dana. Dao mi je osmicu. Mogao mi je dati i desetku na osnovu znawa koje sam pokazao ali me nije voleo. Ja sam mu se kao student druge godine nekoliko puta suprotstavio, iskoristio sam priliku da dosko~im nekoj wegovoj izjavi, da ne{to dobacim, {to ga je verovatno na34

qutilo. I pokazao je netrpeqivost. Od tih trideset pet pitawa koja je ina~e postavqao meni je na ispitu postavio devet tra`e}i ne{to {to ne znam da bi me oborio. Nije izmislio trideset {esto pitawe? Nije. Trideset {esto pitawe nije izmislio. Nije ba{ bio u stawu za tako ne{to. Onda sam u avgustu mesecu polo`io finansije i finansijsko pravo, u septembru kriminologiju. Interesantno, iz kriminologije sam dobio devetku. Mogao sam sigurno dobiti desetku, ali sam s tom profesoricom bio prethodno u sukobu kao student prodekan. Za{to i s wom u sukobu? Znala je da zaka`e ispite ujutru u osam sati pa da do|e tek u tri sata popodne. Jednom prilikom sam intervenisao zbog toga Oti{ao sam kod we u kabinet i o{tro joj zamerio. Rekao sam da to nema smisla, da ne sme tako da radi, da je mogla javiti nekome da se ispiti otka`u ako ne mo`e da do|e. I tako je izbio `estok sukob me|u nama. Ona je ba{ mnogo ispitivala, cedila, ali kad je videla da bukvalno sve znam iz ispitnog gradiva, upisala mi je devetku a zatim mi je naru~ila kafu i sasvim qubazno sa mnom razgovarala. To je bilo kao neko pomirewe ali ja nikad nisam mogao da pre`alim {to ipak nije bila desetka, jer kriminologija kao op{ti teorijski predmet mi je veoma odgovarala i ja sam je sa zaista velikim u`ivawem prou~avao. Da li ste imali i neku {esticu? Jednu jedinu {esticu dobio sam na tre}oj godini iz obligacionog prava. Obligacije mi nisu bile interesantne a i profesor je imao `equ da me kiwi. I s wim sam jedno vreme imao problema vezanih za obavqawe moje prodekanske funkcije. On nije imao uybenike za ~itav predmet. Studenti su se `alili pa sam ja kao student prodekan poku{avao u~estvovati u re{avawu tog problema. Dr`ao sam, razume se, studentsku stranu suprotstavqaju}i se nekim wegovim stavovima. To je jedina {estica koju sam dobio. Ubrzo ste i dipolomirali? ^im sam ispolagao ispite iz tre}e godine, pre{ao sam na ~etvrtu i u maju mesecu sam diplomirao. Pri~ali ste o profesorima koji su vam na neki na~in zakidali na ocenama. Da li je bilo profesora koji su bili blagonakloni prema vama, koji su vas voleli? Pa bilo je. Recimo, na prvoj godini profesor Olga Kozomara. Predavala je sociologiju. Kasnije smo bili veoma bliski prijateqi. Zamalo da se na|e zajedno sa mnom u jednoj grupi na optu`eni~koj klupi, kada mi je bilo su|ewe u Sarajevu 1984. godine. Bili smo i ku}ni prijateqi. Ona je ve} u penziji nekoliko godina. Posledwi put smo se videli 1988. godine. Zatim, na drugoj godini, profesor Du{an Milidragovi}, koji je predavao ustavno pravo; bio sam i wegov demonstrator. Trebalo je da ostanem kod wega kao asistent. Me|utim, on nije imao dovoqno snage i hrabrosti da se za to bori. Bio je po prirodi povu~en ~ovek i tek je u kasnijim godinama do{ao za profesora na fakultet. Ina~e je bio, vaqda, sudija ustavnog suda, ili tako ne{to. Bio sam u veoma dobrim odnosima i sa profesorom Aleksandrom Pele{om koji je izvr{io samoubistvo negde odmah po35

mom diplomirawu. I on je ~ak u jednom trenutku imao nameru da me uzme za svog asistenta. Kod wih ste imali desetke? Kod profesora Pele{a radio sam i seminarski rad koji je posle nagra|en na konkursu Univerziteta. To je prva nagrada koju sam u `ivotu dobio. Rad se zvao Ujediwene nacije i proces dekolonizacije u savremenom svetu i odmah je objavqen u ~asopisu. Kao student sam ve} imao objavqen nau~ni rad u ~asopisu Lica, u Sarajevu. To je va{ prvi nau~ni rad? Da, to je moj prvi nau~ni rad. Imao sam ve} nekoliko ~lanaka objavqenih u novinama. Na primer u |a~kom listu u gimnaziji objavio sam nekoliko ~lanaka, zatim u listu Judeks. To su bili literarni tekstovi? Da, to su bili literarni tekstovi. U Na{im danima, omladinskom listu, objavio sam neke politi~ke rasprave. Prvi nau~ni rad objavio sam jo{ kao student. Nagrada koju sam dobio na Univerzitetu dodeqena mi je u jesen 1975. Od velike grupe predmeta koji su vas interesovali, {ta ste odabrali za u`u specijalizaciju? Interesovala me je pre svega pravna i politi~ka teorija, koju sam prou~avao jo{ kao gimnazijalac, i u woj sam se ose}ao kao na svom terenu. To sam najboqe poznavao a najvi{e me i interesovalo. Teorija dr`ave je i moja dana{wa preokupacija, mada se ve} dugo ne bavim nikakvim nau~nim radom. Literatura koju ste ~itali i fakultetski uybenici o~igledno su bili ideolo{ki obojeni. Da li ve} tada to vidite, da li se ve} tada tome suprotstavqate i `elite da ne{to u tome mewate? Ja se intimno po~iwem suprotstavqati ideologiji jugoslovenskog dru{tva, me|utim, to ~inim sa marksisti~kih pozicija, tako {to pronalazim razlike izme|u titoizma i Marksove teorije. Postajem kriti~ar dru{tva, ali vi{e u svojoj intimi i u krugu najbli`ih prijateqa. I to je sve. To polako i postepeno sazreva u meni. Nalazim neke slabosti i u uybeni~koj literaturi koju izu~avam u to vrem