Dragoljub Jovanovi (1)- POLITIKA NIJE STVAR PAMETImomcilodjorgovic.com /tekstovi/aktuelni-memoari/781/dragoljub-jovanovic-1-politika-nije-stvar-pameti

Iznenadio sam se jesenas kada sam na recepciji malog hotela u Faani pored nekoliko knjiga naengleskom ugledao jednu na kojoj je irilicom pisalo: Dragoljub Jovanovi, profesor, politiar iopozicionar (1895-1977). Em na irilici, pismu koje je u Hrvatskoj progonjeno, em sa fotkomsrpskog politiara: a oigledna je bila namera da se knjiga istakne i primeti. Iste veeri, kada samsvoje iznenaenje preneo umirovljenom dopisniku zagrebakog Vjesnika iz Istre, Mirku Uroeviu,dok smo sedeli na ardinima, u centru Pule, on me uputio u jo jednu iznenaujuu "tajnu": tajhotel pripada porodici Dragoljuba Jovanovia - sada rasutoj po svetu.Za moju novinarsku radoznalost taj sticaj okolnosti bio je udesan, ainstinkt me ve dizao sa stolice i nagonio na potragu. Jedan satkasnije drao sam u ruci ruku unuka Dragoljuba Jovanovia;srdano se pozdravio, mada je bio iznenaen i zateen, upravo seiskrcao sa jedrilice na kojoj je jedrio desetak dana. Iibanost vetromi opaljenost suncem, naslage soli, nisu mogli prikriti nepoverenjeprema novinaru. Ima raznih novinara, prokomentarisao je. Kasnijeu saznati da pored komunista, tuilaca i sudija, te udbaa, ninovinari nisu uopte bili naklonjeni ovoj porodici. Ako Dragoljubanisu napadali, svakako su se trudili da ga zaverom utanja potpunoizbriu iz postojanja. Iz dana u dan agenti Udbe pratili su ga 30godina, do groblja, budno pazei da jo za ivota bude sahranjen.

I sam sam imao maglovite predstave o Dragoljubu Jovanoviu, znaosam da su ga Kotunica i avoki pominjali u svojoj, u vremenimakada je izala, jeretikoj knjizi o stranakom pluralizmu. Bio samrtva, kao i celokupna javnost, sistemskog dekomponovanja znaajne stvaralake linosti. Politiko-ideoloki predatoroznaio ju je kao narodnog neprijatelja, progutao, ali zajedno s njim u razornoj kiselini delimino svario i sve nas.

Dr Dragoljub Jovanovi bio je originalna i jedinstvena linost, ija se politika misao i iskustvo u Srbiji, meu Srbima, dodanas, nikada nisu primili - ni izmeu dva rata, niti posle rata. Pripadao je evropskoj, graanskoj levici, federalista i velikipatriota, ali i sa strogim zahtevima da se gradi i potuje legalitet, da se ne zaobilazi i vara civilizacija. Dominantnonarodnjatvo, antiintelektualizam i stranako jednoumlje od te opcije zaziru kao avo od krsta. Latinka Perovi je meuprvima pisala o delu i znaaju Dragoljuba Jovanovia i podrala je istraivanja o njemu u Institutu za noviju srpsku istoriju.Njeno miljenje je da je Dragoljub Jovanovi najbolje meu Srbima spoznao sutinu srpskog politikog bia.

On i jeste jedan od "preteklih" posle Prvog svetskog rata, jedan od retkih aktera koji je sobom povezao dugu, zlosrenuistoriju Srbije od kraja 19. veka i gotovo do naih dana. Opisao je u 16 knjiga - iz prve ruke, bez laganja i mistifikacija, sveono to ratom unitene generacije nisu doivele.

Dve godine je u Skuptini zapitkivanjima, kritikama, pokuajima da samim sobom uspostavi demokratiju, DragoljubJovanovi nervirao komuniste. Imao je Titovu zatitu dok nije principijelno udario i na njega. Sa Titom je bio meunajstarijima, preli su pedesetu, ostali su bili i po dvadeset godina mlai

Ve pri samom pogledu na korice kataloga, pripremljenim za izlobu iz 2012. u beogradskoj gradskoj biblioteci (koju je uzpomo profesora Jovice Trkulje i Pravnog fakulteta organizovala Dragoljubova porodica), u meni se budila radoznalost ielja da ga to pre prelistam. Fotografija graanina, pod eirom, sa brkovima i naoarima, sa retro verzijom "lenonki" naplemenitom izrazu lica, a okruenog masom seljaka sa nekog politikog zbora - prenosila je atraktivnu dramatiku i energiju.Na poleini je pisalo:"Zemlju onome ko je radi! Traimo mir, hleb i slobodu zbora, dogovora i udruivanja! Niko gladan, nikogo, niko bos!" Pretpostavljam da su rei uzvikivane u vrevi i znoju uznemirenih masa, ali aktuelne i dalje, katkad utopijske, isvakako opomena, jer solidna egzistencija je tanka skrama nad uvek preteim krizama.

urio sam da uhvatim poslednji noni brod za Brione, pa sam samo do sutradan pozajmio katalog. Zvezdana no, zaplovilismo, a ja sam bio potpuno okupiran fotkama i tekstovima jedne nesvakidanje biografije. Zaustavio sam se na sledeojreenici:"... ponovio bih svoj ivotni put. Imao sam i mnogo sree u ivotu, najvie su mi pomogli oni koji su me gonili, beznjih ne bih toliko ni uradio ni napisao. Ojadili su me samo oni kojima sam neto dobroga uinio i kojima sam verovao..."Stoiki bilans ravan sentencijama Seneke, iz verovatno jedinog intervjua u socijalistikoj Jugoslaviji - 1973. dat

zagrebakom novinaru Draganu Kalajdiu, a pod naslovom "Politika nije stvar pameti".

Od mnogih progona kojima je bio izloen celog ivota, ipak, najpogubniji je bio onaj po nalogu Josipa Broza Tita. Ve predrat ga je monarhija osudila na 18 meseci, rat je bio potpuni prekid aktivnosti, a ubrzo posle rata, kada se verovalo u pobeduslobode, dr Dragoljub Jovanovi je baen u sremskomitrovaki zatvor, na robiju dugu devet i po godina. I po izlasku bio je uvakuumu - bez graanskih i profesionalnih prava, bez novca i ugleda. Borio se da drugi ne budu gladni, goli, bosi, a tada jeon sam jedva sastavljao kraj s krajem.

Dve doktorske disertacije na Sorboni, nagrada Francuske akademije nauka, tampane na francuskom - "Optimalni prinosod radnikog rada" i "Moderni stimulansi radnikog rada"; odbija da nastavi univerzitetsku karijeru u Parizu, smatra da jepotreban Srbiji. Bie to iluzija do kraja ivota. Narodu nepotrebna i nerazumljiva

Daleke 1947. godine proglaen je neprijateljem drave i radnog naroda. Gnev revolucije ga je zgromio, Udba podmetnula"dokaze" da je engleski pijun, a beogradska Politika je objavila la da je za vreme okupacije primao poruke i potporuzloglasnog policajca i Nedievog ministra Dragog Jovanovia. Njegov demanti je zavrio u fioci inspektora uvek budneslube, a na privatno pismo u kojem je molio zatitu od tih lai i da mu se makar objavi "diskretno napisana izjava o tomneuvenom sluaju", njegov dobar poznanik Vladislav Ribnikar nije odgovorio. I kada je prolo mnogo godina, a on politikibio potpuno bezopasan, Politika ga je na podsticaj Petra Stambolia i Drae Markovia sedamdesetih napala, jer je u malomtirau, o svom troku, poeo da objavljuje knjigu politikih portreta "Ljudi, ljudi" (dananji naslov "Medaljoni"). Stilom, kakavse gotovo ne moe sresti u srpskoj publicistici, dr Dragoljub Jovanovi je portretisao nekoliko stotina svojih savremenika.Meu njima i Peru i Drau.

Bilo mi je neverovatno da sam knjigu o njemu pronaao u hotelu koji je na samom molu sa kojeg je Tito odlazio u svojecarstvo, na Brione, i da je nosim tamo gde je iveo veliki lider koji je neistomiljenika sprio. Nenadno ukrtanje puteva:Poslednja stvar koju je Tito mogao da pretpostavi jeste da e se na njegovom ostrvu nai Dragoljub Jovanovi u oblikuknjige, kao to ni Dragoljub verovatno nije mogao da zamisli da e se u tom obliku inkarnirati na mitskom tlu. I samo to samzavrio pisanje drame o usponu i padu Titove Jugoslavije na Brionima sudario sam se, im sam kroio na kopno, sasudbinom protivnika same sutine brionske Jugoslavije.

Plovio sam pod punim mesecom Faanskim kanalom sa "neprijateljem socijalizma i naih naroda" u rukama, i na ostrvskomgatu, ispod neona sa hotela Neptun, uz mirise borova i mora, paljivo listao sjajni kunstdruk, pratio tragove tog, ipak,emernog ivota, to se u ivotnu avanturu zaputio s plemenitom namerom da bude srpski Ikar. Tamo daleko je moja Srbija,uznemirena i nestabilna, jo malo pa ista kakvom ju je Dragoljub opisivao da je bila izmeu dva rata, konfuzna ikorupcionaka, kao i pre 1914, provincijalno zaguljiva. Bila je to angaovana literatura, vapaj za spasom, nona mora zavlastodrce.

Piktografi u brionskoj noi uznemiravaju, probija se iz daleka huk, uprkos impregnaciji balkanske tame i samoe, i seva naneptunskom neonu tvrdi kunstdruk davnim dagerotipskim kolorom - fotke iz Pirota, sa mladim ponosnim srpskimintelektualcima u Klermon-Feranu, Pragu, Parizu; dve doktorske disertacije na Sorboni, nagrada Francuske akademijenauka, tampane na francuskom - "Optimalni prinos od radnikog rada" i "Moderni stimulansi radnikog rada"; odbija danastavi univerzitetsku karijeru u Parizu, smatra da je potreban Srbiji. Bie to iluzija do kraja ivota. Narodu nepotrebna inerazumljiva.

Postae "seljaki" lider; posvetio se najbrojnijem balkanskom stanovnitvu koje je zbog neprosveenosti i zaostalosti bilo,kako je tvrdio, rezervoar loih politiara i predmet velikih manipulacija. Video je svoju misiju u tome da im pomogne daprepoznaju sopstveni interes i krenu ka civilizaciji. Slede fotke sa predratnih "seljakih" zborova u Jagodini, Bijeljini, zatiminkriminisan pred Dravnim sudom za zatitu drave, zatvor 1932. u Sremskoj Mitrovici, osmomeseni progon 1933. u Tutin,ali nastavlja sa leviarskim zborovima u Kragujevcu, Grui, Beogradu, Leskovcu, uvek u opoziciji. Neumoran. Pravednudravu tek treba napraviti. Nepravdu gde god je ima - razoriti.

I sam sam imao maglovite predstave o Dragoljubu Jovanoviu, znao sam da su ga Kotunica i avoki pominjali u svojoj,u vremenima kada je izala, jeretikoj knjizi o stranakom pluralizmu. Bio sam rtva, kao i celokupna javnost, sistemskogdekomponovanja znaajne stvaralake linosti. Politiko-ideoloki predator oznaio ju je kao narodnog neprijatelja,progutao, ali zajedno s njim u razornoj kiselini delimino svario i sve nas

Seva i elektrini svetionik instaliran na plitkoj podmorskoj hridi ispred ulaza u velikobrijunski port. Odasvud signali u noi.Trideset i neto godina je prolo kako su svoje ovozemaljske egzistencije okonali veliki zagorski mag ruske i uporni pirotskiborac francuske provinijencije. U neoekivanoj spiritistikoj seansi ujem i sjedinjavam obojicu. Ko je od njih dvojice u pravupred balkanskim avetima? Pa uvek sam tvrdio, dobacio bi ironino Jovanovi, da politika nije stvar pameti. A o lukavojupotrebi moi kvalifikovano bi svedoio Broz.

Obojica su bili leviari i gotovo istog rasta. Mali, temperamentni mukarci, spretni Schauspileri, kao glumci bi napravili

solidne karijere, uspeni u zavoenju slualaca. Prema sitnom rastu Dragoljuba u komunistikoj skuptini su bili surovouvredljivi, dok su pred Titom padali u prainu od oboavanja, ne primeujui da je i on iste visine kao i njihova rtva.Jovanovi je bio veliki govornik, koji bi katkad i sebe zaneo vlastitom retorikom, vet da govorei satima, naizust vladamilionima rei a da u svakom trenutku upotrebi onu koja najvie odgovara. Odgojen na uvenoj francuskoj sposobnost dapronae "mot juste". Tito nije bio sposoban za verbalne kaskade i parade, precizne artikulacije, ali i sa slabim poznavanjemsopstvenog jezika i njegovom nepravilnom upotrebom fascinirao je milione.

Imao je hipnotiku pojavu, harizmu i neprevazieni talenat za organizaciju. Brozu to priznaje i sam Jovanovi, jer, naglaava,ipak je bio oficir u velikoj armiji jedne organizovane drave, za razliku od anarhinih i lenjih Dinaraca koji su ga okruavali.Svi koji su upoznali Tita govore da je bio izuzetno paljiv i ekonomian u upotrebi svoje ogromne moi. Trudio se da izbegnegrubosti, leinarenje, vreanje, sve to ostavljao je poslunim i unezverenim egzekutorima. Prilikom eliminisanjaneistomiljenika, samo bi lako puknuo prstima i - gotovo, ne postoji vie. Tako se dogodilo i u politikoj likvidaciji DragoljubaJovanovia.

Dve godine je u Skuptini zapitkivanjima, kritikama, pokuajima da samim sobom uspostavi demokratiju, DragoljubJovanovi nervirao komuniste. Milovan ilas je u "Revolucionarnom ratu" napisao da je on bio nepodmitljiv i neustraiv, ali"mi voi, pogotovu oni iz Srbije, potajno smo negovali omraze, predratne, prema njemu i esto se jadali da smo pogreili toga nismo likvidirali u "onoj guvi" pri osloboenju Beograda..." Nervirao je i Kardelja, Miloa Minia, Jakova Blaevia,Krcuna, Kidria. Imao je Titovu zatitu dok nije principijelno udario i na njega. Sa Titom je bio meu najstarijima, preli supedesetu, ostali su bili i po dvadeset godina mlai.

Publikaciju o Dragoljubu Jovanoviu autor ovog teksta naao je naneoekivanom mestu - na recepciji hotela u Faani. Stvar je razjanjenakad je saznao da je hotel vlasnitvo porodice Dragoljuba Jovanovia

U Skuptini su se reali nacrti zakona i nije bilo nijednog o kojem u stilu rimskog senatora nije govorio Dragoljub, pa i kad muje nalazio falinke, glasao bi za njega. Tako su stigli i do rasprave o budetu i tom prilikom je nagazio Titovog miljenika BorisaKidria, ali i doveo u pitanje finansiranje armije i kritikovao luksuziranje oficira, dok je vojska bila jo u opancima, a po neki ibosi. Razjareni ministar industrije Kidri sa govornice je, burno pozdravljan od poslanika, karikirao Jovanovieve teze, inioga smenim, poniavao - sve vie i vie, ee i ee, dok prisutne nije doveo do delirijuma, a onda uzviknuo - kakoJovanovia nije sramota, uvredio je Jugoslovensku armiju, ali je na radni narod pod Titovim slavnim vostvom oslobodiozemlju i pod istim slavnim rukovodstvom e izvojevati izgradnju zemlje pa bilo to naim vanjskim ili unutranjimneprijateljima krivo ili ne. Unutranji neprijatelj je bio Jovanovi. U zapisniku sa te sednice pie da je nastalo frenetino idugotrajno odobravanje. Jovanovi trai re da objasni, sala vie Ne moe! Sve se ori kao da je fudbalska utakmica.Jovanovi ipak izlazi i pokuava da objasni da njegove rei nisu imale to znaenje. Imale su, urla sala. Ako je re oJugoslovenskoj armiji..., opet pokuava. Jeste, uvredili ste je, ori se salom. Jovanovi iri ruke i odjednom muk. Gore visoko,

na galeriji, sa svog sedita je iskoraio maral Tito i u mrtvoj tiini rekao:

- Gospodine Dragoljube Jovanoviu, vi ste ovdje uvredili nau Armiju!

Tito izlazi iz sale, a svi narodni poslanici ustaju sa svojih mesta i dugo i frenetino trae da se Jovanovi udalji iz sale. Slause u jedan gromoglasan urlik koji dugo traje: Napolje! Napolje!

Sa Jovanoviem je bilo gotovo. Preokrenue mu se ivot naopake. Svoje pipke prema njemu pruie partija, udba,tuilatvo, sud, tampa, radio i kapedom.

Upravo kada je Tito otkrio Brione i poeo da ih priprema za svoju rezidenciju - 1947, Dragoljub Jovanovi je otkrio SremskuMitrovicu, jer je boravak pre rata tek bila ala. Brioni i Jovanovi ve tada su se isprepleli. Jovanovi na robiji bio je garancijaza neuznemiravano uivanje u monolitnosti jednopartijskog sistema. Rajska ostrva su omoguila uivanja, i imala poziciju sakoje je Tito u sluaju sovjetske intervencije (a oekivala se) mogao za nekoliko minuta da bude u vodama Zapada, aDragoljub bi verovatno i dalje bio u betonu i icama kao engleski agent. Sledeih nekoliko godina Tito je uz mediteranskeopojne mirise sa mladom, lepom enom doivljavao renesansu svoje mladosti, ono to Francuzi nazivaju joie de vivre, a na"Francuz" Dragoljub je bio izloen panonskim paklenim letnjim i zimskim temperaturama, tako blizu, a tako daleko odsupruge, bacan u samice, pa u sobe sa arenim drutvom sitnih kriminalaca, lien onoga to na robiji, posle hrane, najvienedostaje - ene.

I Tito i Dragoljub su bili zavisnici od tampe. Ali, za Tita su novine bile i pravljene, dobro se pazilo da "s njegovog puta neskrenemo", a retki evropski intelektualac u nas, Dragoljub Jovanovi, ne da nije imao uticaj, nego se pominjao iskljuivo kaopolitiki kriminalac, kao otpadak "nae stvarnosti" koju su tolike redakcije, armije novinara i urednika, vredno plele iuramljivale. I nisu te navike prohujale sa vihorom, samo su se obnovili kadrovi i promenile se gazde. Ovde su uvek neki rat ilineka revolucija. Titu su novine tano u sekund, iste, "umivene", bile servirane na srebrnom posluavniku, a Dragoljub je zakakvom celom ili iscepanom stranom u zatvorskim zahodima, umivaonicama, magacinima udno tragao, ili su mu dopadalepoput vercovane robe kroz ruke zatvorenika. Tito ih je itao u Bijeloj vili sa pogledom na treperavu povrinu mora, aJovanovi skriven pod tankim ebetom, u opasnosti da ga iznenadi straar i za kaznu baci u viednevnu samicu. Srbija gase odrekla, a Broz ga je pretvorio u preventivno strailo koje ga je uvalo.

(Nastavak sledeeg vikenda)

Dragoljub Jovanovi (2) - IV JE PAI, UMRO NIJEmomcilodjorgovic.com /tekstovi/aktuelni-memoari/790/dragoljub-jovanovic-2-ziv-je-pasic-umro-nije

U kui sam u kojoj dr Dragoljub Jovanovi sa porodicom nije mirno iveo. Po Beogradu politikicikloni upijali su i razbacivali ljude i stvari. Dr Jovanovia po zatvorima i izgnanstvima, a gnevTitovih revolucionara odhujao je iz kue tek kada i Broz na onaj svet.- im su komunisti oterali Dragoljuba na robiju 1947. priami unuk dr Jovanovia - u kuu su nam uselili dve porodiceudbaa. Jednu u prizemlje, drugu na sprat. Zauzeli su najboljideo kue, koristili su sa nama i kupatilo. Kada se Dragoljubvratio sa robije jedna porodica se odselila, ali nam se odmahna silu i protiv zakona uselila porodica drugog udbaa. Bili suu naoj kui 37 godina... I kada su dobili stan, ostavili su namtatu na uvanje. ivela je u dve najlepe sobe, a o upotrebi ihigijeni kupatila najradije ne bih priao. Tatu smo iselili tek1983. i to uz uslov da plaamo domu za stare razliku od njenepenzije do pune cene!

Kua, skromna, iz dvadesetih prolog veka, nalazi se uProfesorskoj koloniji; osniva je poznati naunik MilutinMilankovi. Bio im je i prvi komija. Danas je ta ulicaprenatrpana parkiranim automobilima, kua nije obeleena nimemorijalnim tablom, utopljena u anonimnost, zadavljenazaboravom na velikog borca za modernu dravu i civilizovanoseljatvo i graanstvo. Kua je preivela i nemaka isaveznika bombardovanja, sve dok Udba nije organizovalaopsadu, zauzela je i iznutra, kontrolisala je, prislukivala,zaustavila je u razvoju. Kua se hrabro branila. Ranjena jeste,jo uvek se u njenom unutranjem prostoru oseaju emer ioiljci uzurpacije, ali je ilavo odolela na toj vetrometnoj padini.Nije uspelo diktaturi da rasturi i ugasi Dragoljubovo ognjite.Nije samo Dragoljub bio kanjen, ve bez ikakvog suda injegova porodica. Reim je napao ono najintimnije Mi. Mnogiprijatelji i drugovi su i poklekli i pridruili se ikani. Aporodica je preseena na dvoje suprug na mitrovaki beton,supruga i dve erke, a zatim i unuk, u nametnuto drutvoudbaa. Svi zapravo uhapeni, izolovani i pod dugogodinjim nadzorom.

Broz je imao dobar instinkt Dragoljub mu ne bi bio dvorjanin, ve opozicionar koji bi se suprotstavio njegovoj apsolutnojvlasti i kultu linosti, tukao bi ga na vlastitom terenu, na terenu socijalne pravde i ekonomije

Tu ranjenost kue, intimnog prostora, kada su njihovi itelji pogoeni terorom, robijama i progonima, osetio sam i u stanuMilovana ilasa u Palmotievoj, kada sam krajem osamdesetih dugo razgovorao s njim. Oiljke nosi i dom, ne samo njegovvlasnik. Naslage dugogodinjeg muenja su u vazduhu, osea se i die patnja. U svakom uzdahu gomilaju se kratki,sinkopirani dahovi progonjenih ljudi. Dom voli sreu i harmoniju, razaraju ga strah i mrnja, pretvara se u bol kao i ljudskadua. Moda je zato i ilas imao potrebu da mi mnogo puta pomene Dragoljuba Jovanovia koji je tada bio ve deset godinamrtav, a prolo je i etrdeset godina od komunistikog lova na njega koji je predvodio i Milovan. On je tada uporeivao Tita IJovanovia, pa je prvog nazivao sokolom, a drugog gmizavcem. Tvrdio je da im se Dragoljub umiljava i da im kadiglupostima i besmislicama. I posle toliko godina: oseaj krivice, saznanje nepravde i iskustvo bola. Hvata me tuga predobojicom. Duboka tuga kao kosmika no u kojoj se njihove sudbine udaljavajui proimaju kao klavir i orkestar uostakovievom andanteu, piano koncert u F duru, opus 102.

Duhovan ovek se kad-tad oslobaa lai, mora za ivota da izdvoji u sebi dobro od zla, i ilas sam ispoveda svoj greh, govorimi mirno i sabrano:

- Lino sam bio za unifikovanje politikog ivota. Za to su isto bili i svi ostali, Tito i Kardelj, ali su taktizirali i obeavalipluralizam, na reima. Evo, sluaj Dragoljuba Jovanovia. On je u stvari uhapen nevin, a po naredbi Tita da mu se stvorikrivica. Optuba, krivica, suenje sve je bilo inscenirano. Smetao je svojom upornou, aktivnou. Izdvojio se u otvorenu

opoziciju. To je Zapad pratio i davao mu publicitet, to je hrabrilo druge opozicionare. Gledajui unazad, to je naa velikaistorijska greka. Mogli smo imati lojalnu opoziciju.

Griu savesti osetio je i Edvard Kardelj. On je 1975. u Dubrovniku, u oputenoj atmosferi, uz vino, u pauzi meunarodnogsimpozijuma Participacija i samoupravljanje hvalio Dragoljuba Jovanovia, da je on bio mogunost jedne zdrave opozicije,a protiv staljinizma.

Griu savesti osetio je i Edvard Kardelj. On je 1975. u Dubrovniku, u oputenoj atmosferi, uz vino, u pauzi meunarodnogsimpozijuma Participacija i samoupravljanje hvalio Dragoljuba Jovanovia, da je on bio mogunost jedne zdraveopozicije, a protiv staljinizma

ta e Vam dve partije? - pitao je na sastanku u Uikoj Broz Jovanovia i zakljuio Kada budu dve bie ih i dvanaest, a tonije dobro! Makar tri, odgovorio je Jovanovi za radnike, seljake i sitnu buroaziju. Broz tada nije bio protiv Narodneseljake stranke, ali viestranaki sistem je ocenjivao po iskustvu politikog ivota prethodne Jugoslavije, mada se o njegovojproceni moe razmiljati i danas kada na sopstvenoj koi oseamo destruktivni uticaj mnogih stranaka. Na nau sramotu,pokazalo se da se ovde neto moglo izgraditi tek pod diktaturom jedne partije sa kultom jednog lidera.

Broz je imao dobar instinkt Dragoljub mu ne bi bio dvorjanin, ve opozicionar koji bi se suprotstavio njegovoj apsolutnojvlasti i kultu linosti, tukao bi ga na vlastitom terenu, na terenu socijalne pravde i ekonomije. Ve je pre rata branio Marksa odboljevikih i jugokomunistikih pojednostavljivanja. Prebacivao im je da su lenji i da su se uhvatili za jedan propagandistikitekst kakav je Komunistiki manifest. Opominjao je da su Sloveni poslednji seljaki narod u evropskoj civilizaciji i da teorijeMarksa vae za Skandinaviju, pa da su prema tome boljevici silovali istoriju elei da ostvare komunizam u jednoj zemljikoja nije pruala nijedan uslov za izvoenje socijalne revolucije. Pogreno su shvatali apokalipsu buroaskog drutva, alipoto je ta slika destrukcije mono osvajala matu radnih masa, oni su je prodavali kao istorijsku neminovnost. Marks jenajavljivao efikasnije, racionalnije, produktivnije drutvo koje e zameniti postojee, a ne ruenje i unitavanje svegapostojeeg posle ega e svi biti jednaki i imati isto.

Kako se smejao Dragoljub Jovanovi kada je 1950. na zatvorskom krevetu itao Titov pozdrav radnicima prilikomizglasavanja Zakona o samoupravljanju i predavanja fabrike radnicima. Najmanje bi se za Tita moglo rei da je bioindoktriniran ideologijom koju je sam zastupao, a jo manje da je bio tup, stoga su mi sledee njegove rei danas burleskne ivrhunac cinizma:

- Nita nije reeno ako se za direktore preduzea postavljaju najbolji radnici. Time se moe poeti, ali tako ne moe ostatiako hoemo izbei mnoge nezgode. Da bi upravljali fabrikama, radnici se moraju uzdii kulturno. Veina radnika su kod nasseljaci, poluseljaci i poluradnici. Te ljude tek treba vaspitavati; to nee biti tako lak i brz proces. Meutim, mi neemo ekatida svi radnici budu jednako pametni i sposobni da upravljaju preduzeima; u tom sluaju bismo morali beskrajno dugo ekati.

Tito je alhemiarski pomirio dve teze da nai radnici nisu sposobni da upravljaju, ali da e to nauiti u neprekidnom procesurada i upravljanja. Prva je i danas tana, bez obzira to Ivica Dai i patriote tvrde suprotno. A drugu je zaustavila pljaka kojusu organizovale, kako bi rekao Duan Janji, patriotske i ekspertsko-egzekutivne grupe u sprezi sa tajkunima i njihovimosloncem na Moskvu, Austriju i Maarsku. I mase su tako ostale bez neprekidnog procesa rada i upravljanja koje im je Titopoklonio da se ue i razvijaju. Kad ne umemo da radimo, umemo da se bijemo, rekao je jedan znameniti savremenikporeklom sa Lijeve rijeke, tamo gde ljuti kr dodiruje hladno nebo, i pridruio se drutvu za opelo i sahranu Jugoslavije.

Dragoljub Jovanovi imao je prilike da upozna i Paia i Broza, dve najvee politike linosti u dvadesetom veku na Balkanu.Iako ga je Tito bacio na dugogodinju robiju, Dragoljub za njega ima lepe rei negoli za Nikolu Paia. Za njega je Painajvei trova svesti koga je Srbija ikada imala. I on je to radio samo da bi zavrio svoje privatne poslove. Za njega jejugoslovenska drava bila funkcija Srbije, Srbija je bila stvar Radikalne stranke, a Radikalna stranka je bila sredstvo u rukamaNikole Paia.

Izmeani komunisti i radikali su 1998. otkrili svoje pravo politiko bie kada su otkrili Baji, ili Bradi, spomenik od pet metara,pa je Trg Marksa i Engelsa postao Trg Nikole Paia, a pogled bronzanih Paievih oiju zauvek je fiksiran ka putu zaStambol

Kad god je trebalo, pisao je Jovanovi posle Prvog svetskog rata, Pai bi na svoje obraze navlaio lice namuene Srbije, itako maskiran, on je, kao razbojnici to upadaju u brze vozove, putao ispred sebe oblake hloroforma, uspavljivao svojesaputnike i svravao posao. Njegov hloroform je dravni novac, dravna sluba, narodno imanje, a njegov posao jesprovoenje jedne line politike, kraa tuih planova i otimanje tuih zasluga. Jovanovi je rezak, kao da pie kriminalniroman: Gospodin Pai je poznavao nae ljude. Uopte nije sluao ta mu ko govori, ve im u pogledu itao intimne elje,duboke povode koji ih pokreu na kritiku ili na pohvale. Uveren da su niski, sebini i ravi instinkti u svakom oveku jai, on ihje vrebao, i kada ih oseti, tu je pritiskao kao na elektrino dugme. Bukvalno je sledio narodne izreke: Baci psetu kost da nelaje, Zapuiti usta protivniku i Zlatna usta ne govore, jer sa ljudima se najbolje radi kada su u svom najniem stanju, i

potkupljivanjem je stvarao bezvoljne medijume koji govore i ine ta on hoe.

Smrt Paia je Jovanovi pozdravio tekstom Odlaze starci, zbog koga je dobio svojih prvih mesec dana zatvora i dvehiljade ondanjih dinara novane kazne. Sa Nikolom Paiem, uzalud se nadao Jovanovi, leglo je u zemlju itavo jednopokoljenje, jedan mentalitet, jedan azijsko-vizantinski duh. Mladi Jovanovi je tom pokoljenju priznavao zasluge za kakvu-takvu politiku slobodu i kakvo-takvo ujedinjenje Srba sa Junim Slovenima, mada su tom prilikom proliveni hektolitri srpskekrvi, pali su najbolji, najestitiji i najoduevljeniji, a ostali su najgori, koji su se skrivali iza lea uticajnih mama i tata.Zajednika drava je previe brzo i iznenada skrpljena, a u jednoj nekulturnoj i silovitoj sredini. Pai je poeo da jeorganizuje sa svojim seljako-iftinskim i andarmsko-birokratskim duhom, sa verom u Svetu Rusiju (U se i u Ruse). Sa tomsmru, nadao se Jovanovi, kucnuo je as za njega, za mlade, nove, socijaliste i komuniste. Radikali e ga, meutim,saekati i posle 1945. godine. Prerueni u komuniste.

Tito je 1946. pozvao Dragoljuba kao lana Prezidijuma na doek Nove godine. Kada su otili strani gosti, atmosfera seopustila, mladi oficiri su veselo zapevali. U jedan mah grupa oficira dohvatila je marala i digla ga radosno na ruke. VujakTigar poeo je besno da laje. Tito je, smejui se, povikao: Srbijanci, ne dajte. Crnogorci vam otee hegemoniju! U jednomtihom kutu sedeo je Jovanovi sa predsednikom Akademije Beliem i sa potpredsednikom srpske vlade inenjerom Mihailomuriem. uri ih je dok su pijuckali frukogorski biser upitao, pokazujui rukom na mladi svet koji je igrao:ta velite vasdvojica uenjaka, koja je stranka ovde najvie zastupljena? Beli je mudro utao, a Jovanovi je odgovorio:Pa,komunistika. uri je odmahnuo:Varate se, ovde ima najvie radikala!

Devedesetih su mnogi srpski komunisti skinuli maske i pokazali da su u stvari bili prerueni radikali, ba kao to su se i Paii paii prilagoavali prilikama - starci iz Srbije nikada nisu otili, tek ne u grob, kao to je oekivao Jovanovi. Izmeanikomunisti i radikali su 1998. otkrili svoje pravo politiko bie kada su otkrili Baji, ili Bradi, spomenik od pet metara, pa je TrgMarksa i Engelsa postao Trg Nikole Paia, a pogled bronzanih Paievih oiju zauvek je fiksiran ka putu za Stambol.

Dragoljub Jovanovi imao je prilike da upozna i Paia i Broza, dve najvee politike linosti u dvadesetom veku naBalkanu. Iako ga je Tito bacio na dugogodinju robiju, Dragoljub za njega ima lepe rei negoli za Nikolu Paia. Za njegaje jugoslovenska drava bila funkcija Srbije, Srbija je bila stvar Radikalne stranke, a Radikalna stranka je bila sredstvo urukama Nikole Paia.

Po Jovanoviu, meutim, radikali svoju snagu i mo nikada nisu dobili od Srbijanaca, ve od preana, od Srba vanSrbije. Oni su kleali pred srpskim Zidom plaa i uzdizali Srbiju kao Jerusalim. Preanski politiari, pisao je i govorioJovanovi, bili su vei Srbi od svakog srbijanskog ratnika, zagluivali su Beograd svojim dravotvorstvom, vijali su kao divljezveri opoziciju po Srbiji, nazivali je izdajnicima, inicirali i izglasavali sve represivne zakone. Zna Baja ta radi je pretvorenou mitsku strahopotovanu lenju i tupu potuljenost. Kako su, meutim, udio se Jovanovi, mogli Pai i njemu slini da,naviknuti na zemlju od dva i po miliona stanovnika, upravljaju sa poluevropskom dravom od 12,5 miliona stanovnika, sagranicama ispod Pete i do Trsta? On je bio izgubljen, kao to ni srbijanski inovniki kadar (bez strunjaka, smanjen u ratu)nije mogao da stvori sloen i glomazan administrativni aparat kakav je zahtevala tolika centralizovana drava.

Publikaciju o Dragoljubu Jovanoviu autor ovog teksta naao je naneoekivanom mestu - na recepciji hotela u Faani. Stvar jerazjanjena kad je saznao da je hotel vlasnitvo porodice DragoljubaJovanovia

Svi ti preani su glasno davali zadunice kajmakalanskim junacima i grickali slavu Srbije a zauzvrat su postajaliministri u velikoj Jugoslaviji: bolje u Beogradu biti i peti i deseti nego u Zagrebu ili Sarajevu drugi, ili u Novom Sadu prvi.Imponovao im je Beograd prestoni grad, i zamiljali su da su u Beu. Punim ustima su govorili Naa velika domovina! Aovdanji maheri, podsmevao se mladi Jovanovi, izigravali su pred njima iskusne dravnike koji su vodili Srbiju iz pobede upobedu i doveli je na vrhunac slave, koji eto znaju ta je drava, pa onda mrse:Mi u Srbiji ovako. Mi pre rata ovo i ono.

Njima su se pridruivali hrvatski i slovenaki politiari koji su u Srbiji uzdizali najgore, a suzbijali najbolje. Pribievi, SlavkoMileti i Krizman Hinko podravali su za ministre ljude koji bi u Srbiji jedva bili sreski naelnici ili odbornici. A ovi su toprihvatali bez trunke stida i jo su uzvikivali:Pravo je, a, zato smo se borili?

Davne 1928. opisujui ove prilike, tridesetogodinji dr Jovanovi, sa dva sorbonska doktorata, sa plamenom eljom da seovaj prostor evropeizira, pie ipak rezignantno, u svojoj tek sagraenoj kui u Profesorskoj koloniji, u radnoj sobi koju e mu,nije mogao ni sanjati, uzaptiti 40 godina njegovi komunisti:Je li to Srbija, tih pedesetak ministara to se s pijanimseljacima vode ispod ruke, sa kasapima se smucaju kao alovi i smenjuju se na krmilu dravne tale? Je li to Srbija, tihhiljadu domaina - neradnika i zelenaa to u sve etiri vezuju mukotrpnog seljaka? Je li to Srbija, nekoliko stotina gazda uBeogradu i palankama koje su menicima ulanili sirotinju seljaku i zanatlijsku? Je li to Srbija, rakijom otrovana gomila to sepogaa kome e prodati onu crnu prokletu kuglicu? I mada mu mnogi govore da je ba to Srbija, on ne prihvata da veruje.Srbija je samo porunela u ratovima i porobljena je od zelenaa i banaka, misli on i zavarava sebe laju koja e do danas bitinaa istina, da stalno neka mangupska klika preuzima vlast, a svaki ovek ima neku zakaku, pa ga ta vlast zaas privuesebi. Ne, ubeen je bio Jovanovi, geda sve to ne voli i on eka nove ljude, nove programe, nove metode. A to novo doneerat.

I rat je doneo komuniste, ali su hrvatski, slovenaki, bosanski, crnogorski politiari uradili isto to oni iz stare Jugoslavije -odstranili su autentine srpske demokrate Grola, Jovanovia, kasnije Nikezia, presecali su tu naprednu nit, a podravalisu srpske radikale preruene u komuniste. Radikali se postojano dre nacionalizma, tako da su i komunisti zapadnog delaJugoslavije uvek imali pokretnu velikosrpsku metu. Stipe uvar je u Zagrebu objavio Bijelu knjigu, poternicu na kojoj jenajvie bilo opozicionih misleih ljudi iz Beograda (ak sam i ja bio na spisku opasnih, a bio sam tek mlad novinar), ali jegodinu-dve kasnije podrao Miloevia, a zatim je Srbiju optuio za velikosrpstvo, kao to je nakon Velikog rata SvetozarPribievi dizao iz mrtvih radikale i Nikolu Paia, traei za njihove protivnike u Srbiji robiju, a posle napadao Beograd zadiktatorski centralizam.

(Nastavak za sedam dana)

Dragoljub Jovanovi (3) - SRBIJA JE ZEMLJA EMIGRANATAmomcilodjorgovic.com /tekstovi/aktuelni-memoari/799/dragoljub-jovanovic-3-srbija-je-zemlja-emigranata

Nije li preterano da se objavljuje i trei nastavak o dr Dragoljubu Jovanoviu, moda bi se zapitaosavremeni aficionados brzih i kratkih i uvek "novih" novosti. A jo planiram i etvrti. Da li se tako drDragoljub Jovanovi ini znaajnijim nego to jeste, pitae uvek ogoreno gunalo. Neko oduesnika u aktuelnoj izbornoj trci je kriknuo da se mi nalazimo u "preddemokratskom drutvu" i dase demokratiji tek moramo nauiti. A dr Dragoljub Jovanovi je ve bio tabao taj put i na njemu bio,zbog toga, zgaen. Dogodila mu se likvidacija koja e pedeset godina kasnije stii i dr Zoranainia, zbog istog, samo to e biti mnogo surovija. Komunista Tito je prema dr Jovanoviu ipakbio tolerantniji nego to su bili "demokratizovani i nacionalizovani" zaverenici protiv dr inia.Tito ak nije posluao ni nalog Kominterne da se "seljake voe" likvidiraju, to je u nekimdravama soc-lagera i uinjeno.I jednom i drugom smetao je demokrata drDragoljub Jovanovi: Nikola Pai i Josip Broz

Da se krenulo putem Dragoljuba Jovanovia,danas ne bismo priali o modernoj Srbiji. Ona bibila moderna. Ali, avaj, uz saradnju svih nas,milom ili silom i korupcijom, ovde trijumfujuuglavnom autoritarci sa svojim liderima koji nasveno spaavaju ili iskupljuju. Nema boljeg dokazada pravna i civilizovana drava ne postoji. Bio jeizuzetno poten i estit ovek, renesansni duhirokih vidika, enciklopedijski obrazovan - to muje u mufljuskoj sredini dimrija raznih kalibara iprodavaca magle bila velika mana. Zato su ga nakraju i proglasili izdajnikom. A on je bio poslednjiovek u Srbiji koga je trebalo proganjati i zatvarati.

Njegove ideje o modernizaciji Srbije, o slobodi, ovladavini prava i drutvenoj pravdi i danas su aktuelne. Nikada nam vie nije potreban Zakon o slobodi od straha, ba u ovimvremenima surovih medijskih, zatvorskih i fizikih odmazdi i likvidacija. U drutvu koje je dravu okovalo stranakim,plemenskim, zaviajnim, rodovskim i porodinim vezama i sve to krstilo "narodom i pravoslavljem", nepokolebljivo je vodiounapred izgubljenu bitku za prava linosti i bezbednost imovine, za svoju autonomnu poziciju nasuprot utapanja ukolektivitete. Ovako nas je dijagnosticirao:

- Srbija je tuna, duna i runa, ojaena i osakaena.

- Srbija je jedan veliki partijski logor sa razvijenim partijskim atorima koji jedni drugima podvaljuju.

- Nema dovoljno istrajnosti, kontinuiteta i moralnih metoda da politika postane posao, vetina, da prestane biti strast ipostane stvar razuma.

- Slobode se ostvaruju izraavanjem linih sposobnosti, stavljanjem u pokret nacionalne energije, potovanjem tuih prava,ispunjavanjem svojih dunosti.

Zar sve ovo danas isto tako ne moemo rei? Treba li da nas zabrine repetiranje istih dijagnoza?

Da je Dragoljubu Jovanoviu uspelo ono to je zapoeo (a pred rat njegova Narodna seljaka stranka imala je znaajnusnagu) moda danas ne bismo imali prazna sela, neuzorane njive, napumpane gradove sirotinjom. Ne bi se dogodila nasilnakolektivizacija koja je danas omoguila tajkunima da kupuju hiljade hektara zemlje budzato. Kakva ironija! Kolektivizacija jeizvrena da bi se suzbili kulaci i kapitalisti, a ispalo je da su se imanja samo ukrupnila i tako upakovala za nove kapitaliste.Dragoljub je ve tada video znaaj onog to je danas apsolutni hit i razvojna ansa Srbije - proizvodnja hrane. Razlikovao seod srbijanskih lidera jer je smatrao da od seljaka ne treba praviti topovsko meso za osvajake ciljeve "oeva nacije", nitirezervoar za narod, niti za radnike, niti za komuniste. Od modernizovanih i civilizovanih seljaka trebalo bi u klasnoj draviizgraditi naprednu proizvodnu i drutvenu snagu.

Da se krenulo putem Dragoljuba Jovanovia, danas ne bismo priali o modernoj Srbiji. Ona bi bila moderna. Ali, avaj, uzsaradnju svih nas, milom ili silom i korupcijom, ovde trijumfuju uglavnom autoritarci sa svojim liderima koji nas venospaavaju ili iskupljuju. Nema boljeg dokaza da pravna i civilizovana drava ne postoji

Dr Dragoljub Jovanovi bio je proganjan u prvoj, a u drugoj Jugoslaviji sasvim izolovan, i da nije bilo upornih naslednika,istoriarke Nadede Jovanovi (nije s njim u srodstvu), Instituta za noviju srpsku istoriju - bio bi zaboravljen. Preda mnom je16 njegovih knjiga, na polici se ire gotovo metar. Dvanaest knjiga njegovih politikih uspomena i etiri debele knjige"Medaljona", zapisi o desetinama njegovih savremenika. Nadeda Jovanovi je sasvim sluajno dola u kontakt saDragoljubom, impresionirao je pojavom i znanjem tako da je samoinicijativno poela i zavrila monografiju o njemu.Jovanovi je poetkom sedamdesetih o svom troku tampao jeftina izdanja "Ljudi, ljudi" (Medaljoni) i sa unukom i njegovimdrugovima (neki od njih su bili i deca udbaa) distribuirao ih preko pote. Draa Markovi, koji je sa Petrom Stamboliem biocrveni gubernator Srbije, u svom Dnevniku je zapisao kako je preko brata Mome Markovia uticao i "telovao" Dragoljubovapisanja. Vreme netrpeljivih nije mu dozvoljavalo ni kreativno, kao pisac, da ivi.

Politike uspomene dr Jovanovi je pisao od 1963. do 1968, i sve do poetka devedesetih bile su pohranjene u arhivskomdepou. Poinje ih od poetka dvadesetog veka u svom rodnom Pirotu i u osam knjiga do 1945, a u poslednje tri pie okomunistikom progonu, fizikom maltretiranju napujdanih skojevaca u Pirotu i mladih Crnogoraca iz "vlaka bez voznogreda" u Sivcu, o hapenjima, nametenom suenju i devetogodinjem robijanju u Sremskoj Mitrovici. Preokret njegovesudbine je ravan onom kod Grofa od Monte Krista. Ali poto je iveo u socijalistikom realizmu, on nije dobio priliku da sepravedno osveti kao junak Diminog romana u hazarderskom monarhistiko-kapitalistikom drutvu. Uspomene su iscrpanizvetaj muka i onoga to se dogaalo oko njega dok je nosio taj krst borbe za napredniju i evropsku Srbiju, gusti spletplanetarnih i jugoslovenskih dogaaja sa njegovim sopstvenim ivotom, uzavreli kompleksni svet poput apstraktnihkoloraturnih bujica na velikim platnima Deksona Poloka, ali istovremeno se Uspomene pretvaraju i u sonornu baroknu trubuiz jednog vremena punog protivurenosti, i ta truba u Dragoljubovim rukama jeste bodra, vedra, slina Bahovoj koja se uprteoj i veseloj dijagonali, izmeu horova, uspinje ka maestozu: vredno je iveti i boriti se. Sve je tu raspevano, nema turobijakog, niskog tona koji se vue po kamenom podu kao teki lanac na nogama. Ima onih koji smatraju da je njegovo deloveliki doprinos rasvetljavanju srpske i jugoslovenske tragedije kojoj jo ne moemo naslutiti smisao, niti oblik i veliinu.

Dragoljub Jovanovi je bio u sukobu sa dva glavna autoritarna mejnstrima na ovim prostorima - jedan je nastupao u imenaroda, drugi u ime radnog naroda (i naih naroda i narodnosti). I radikali i komunisti bili su dva politika oblika istogmentaliteta, i jedni i drugi su organizovali autokratske masovne partije, sa neprikosnovE- nim voama, vojvodama ilimaralima, sa ugraenim mehanizmima korupcije

Do 21. veka iroj javnosti ivot i delo dr Dragoljuba Jovanovia su nepoznati, a i ako jesu, onda je to samo delimino, uemkrugu strunjaka. Tek sredinom devedesetih kree izdavanje njegovih dela, i bie prava odiseja, nita to je vezano za njegane moe proi glatko i bez pretnje unitenjem. Porodica ulae znatna sredstva u papir i do 1998. KIZ Kultura objavljujesedam knjiga, a onda 1999, u NATO bombardovanju, kako je saopteno Dragoljubovoj porodici, u vojnoj tampariji je izgoreopapir. Sve se obustavlja i nastavlja tek 2007. u Slubenom glasniku, uz podrku Arhiva Jugoslavije, KIZ Kultura, IP "FilipVinji", beogradskog Pravnog fakulteta i porodice. Znai tek posle pola veka od robije i pisanja nama je omogueno da gaitamo i upoznamo.

Namuio sam se, meutim, jesenas, dok sam naao te knjige. U knjiari Slubenog glasnika imali su samo "Medaljone".Kada sam traio ostale knjige, rekli su mi da su verovatno u magacinu, a poto sam insistirao da ih donesu iz magacina,odgovorili su da ih zapravo i nemaju. Rasprodate su, pitao sam iznenaeno? Ne, nego su otpisane, verovatno su na otpaduhartije, odgovorili su mi nezainteresovano. A nisu se traile jer u javnosti unitenoj banalizacijama i hajkama niko nije skretaopanju na pojavu tog toliko dugo zabranjivanog, a izuzetnog rukopisa. Kada sam digao frku, odjednom su odnekud izvuklidva kompleta, neke knjige su bile malo i oteene, pa sam probrao i spario jedan kakav-takav komplet, prodali su mi ga popaprenoj ceni, mada su ga ve bili otpisali. Nita za to, uivanje u itanju i saznavanju bili su daleko vei i od te nabudenecene.

Dr Dragoljub Jovanovi meu Srbima nema sree - i kada ga ima u kompletu knjiga, nema ga u knjiarama. Iz knjiara su gapovukli, jer ga niko nije ni traio. Jo izmeu dva rata napisao je Jovanovi tekstove u kojima e sam objasniti kakav jekvalitet nae intelektualne radoznalosti i kojih je dometa. Teko se prebacuje sopstveni epenak i sopstvena umiljatost. Onaim intelektualcima u koje se, inae, razoarao, u jednom intervjuu je rekao: "Nemilosrdni su i bezduni u meusobnimodnosima. Nekad sam potovao intelektualce, sada ih se bojim, jer umeju da budu vie razorni nego konstruktivni, retko suvedri, jo ree znaju za meru, a najmanje imaju dobrotu... Srbi ne oskudevaju u intelektu, ali nemaju dosta razuma.Najinteligentniji ljudi nisu i najmoralniji, ak su vrlo retko uopte moralni i skrupulozni. Inteligencija je gora to je narod manji."Kada je suen na montiranom procesu, niko od intelektualaca i angaovanih pisaca u borbi za slobodu i humano drutvonije protestovao. ak je Veljko Petrovi dolazio u sudnicu da sa zadovoljstvom prati uzbudljivi tok inkvizicije. A sedamdesetihnije bio ni predmet panje, niti brige samozvanih beogradskih disidenata, ogrezlih u narcizmu, nacionalizmu, i svojoj"svetskoj" slavi.

Dragoljub Jovanovi je bio u sukobu sa dva glavna autoritarna mejnstrima na ovim prostorima - jedan je nastupao u imenaroda, drugi u ime radnog naroda (i naih naroda i narodnosti). I radikali i komunisti bili su dva politika oblika istogmentaliteta, i jedni i drugi su organizovali autokratske masovne partije, sa neprikosnovenim voama, vojvodama ilimaralima, sa ugraenim mehanizmima korupcije. Ve je reeno da je 20. vek bio "doba ekstrema" i autoritarnost nije bilasamo specijalnost Balkana. Dragoljub Jovanovi se, meutim, prvo zaljubio u srpske socijaliste (Dragia Lapevi, DimitrijeTucovi, Skerli, Cviji, Davidovi), a zatim i u francusku civilizaciju. Ve je 1913. u Radnikim novinama objavljivao prvetekstove. Njegov budui tamniar, Josip Broz, imao je tada 21 godinu. A Nikola Pai, iji je lik i delo estoko kritikovao,pribliavao se sedamdesetoj.

Prema istraivanjima savremenog nemakog knjievnika Florijana Ilijesa, ba te 1913, u januaru i februaru, u Beu su bila,tada potpuno nepoznati, tri budua evropska diktatora. Kada su kasnije isukali svoje autoritarne maeve i ukrstili ih nadEvropom, Jovanovieva sudbina bie iseena na froncle. Mehaniar i voza koji u Viner Nojtatu testira "Mercedesova"vozila jeste Josip Broz, hazarder i miljenik ena. Trenutno je bio ljubavnik Lize puner, ene iz vie graanske klase, koja gaizdrava i plaa mu asove maevanja. Njeni pokloni u novcu, pie Ilijes, obezbeivali su alimentaciju za njegovog sina udomovini. Ali kada je zatrudnela, ostavlja je. Staljin, zaputenog izgleda u cokulama ruskih seljaka, imao je 35 godina, podimenom Stavros Papadopulos stigao je u Be sa koferom punim knjiga i rukopisa. Retko izlazi iz stana, posveen je pisanjulanka pod nazivom "Marksizam i nacionalizam", koji mu je naruio Lenjin. Ponekad eta enbrunskim parkom, kojim ukoijama projezdi Franc Jozef. I Hitler sa 23 godine, siromani student slikarstva, utucava vreme etnjom u enbrunu. Svisu, ukljuujui i Jovanovia, bili mukarci niskog rasta, izmeu 160 i 172 santimetra. Poinje rat i Jovanovi odlazi ukosmopolitsku Francusku na studije, Broz i Hitler u austrougarske i srednjoevropske rovove, a Staljin e na Istoku, saLenjinom (h=165 cm), da pripremi i izvede rusku revoluciju.

Jovanovi e biti prva generacija koja odlazi u francusku civilizaciju, gde e biti zadojena demokratskim, socijalistikimduhom. Pariz je otvoreni, kosmopolitski grad. Ranije je srpska mlade odlazila u Be, Grac, Cirih (kao na primer NikolaPai), gde su ih okruavale magle Nibelunga, u odnosu na Pariz bila je to provincijalna, zaguljiva atmosfera bildovanjanemake nacije. Dragoljub Jovanovi se sukobio sa dva najuticajnija lidera na Balkanu, sa Paiem (i njegovim nasleem) iTitom. Tito je bio za revolucije, Pai za bune i ratne ekspanzije, a Jovanovi za izgraivanje privrede i institucija u miru. Srbine treba da prave Veliku Srbiju, ve da postojeu uine civilizacijski velikom, da je tako privredno i kulturno izgrade dapostane po sebi privlana za sve. Jovanovi se formirao u vreme rascvata moderne umetnosti - impresionizma, kubizma, asuoio se sa nemako-ruskom militantnou 19. veka (Pai), i sa sovjetskim boljevizmom (Broz). Figurativno uporeeni -kao kad bi jedne pored druge stavili Brankuzijevu skulpturu (Jovanovi), 19-vekovni spomenik (Pai) i heroizirani kipradnika sa ekiem u ruci (Broz). eki je bio jai od Brankuzija, ali u finiu, na kraju starog i poetku novog milenijuma uSrbiji je pobedio spomenik iz 19. veka.

Kada sam u knjiari Slubenog glasnika traio politike uspomeneDragoljuba Jovanovia, rekli su mi da su verovatno u magacinu, a potosam insistirao da ih donesu iz magacina, odgovorili su da ih zapravo inemaju. Rasprodate su, pitao sam iznenaeno. Ne, nego su otpisane,verovatno su na otpadu hartije, odgovorili su mi nezainteresovano

Da bi objasnio "fenomen Srbije", Dragoljub Jovanovi ju je uporedio sa Amerikom i Australijom: Srbija je zemlja emigranata,ona je jedna imigrantska oblast. Prema tome, njeno drutvo je staro tek 150 do 200 godina. Ova revolucionarna teza

preutana je, jer ne odgovara aktuelnoj mitomaniji, skorojeviskom ludilu veliine i uspostavljanju vetake visoke vertikalekontinuiranog razvoja.

Na prostor Srbije uselili su se najborbeniji i najizdrljiviji ljudi junih i zapadnih krajeva, a u njoj su pribeite nalazili i beguncisa istoka i severa. Niko se nije useljavao sam, ve itave zadruge, bratstva, ne prekidajui porodine veze, niti menjajuinain ivota. Useljavali su se lagano, po tempu stada na pai, i u etapama koje su trajale po nekoliko godina. Glavnobogatstvo Srbije, smatra Jovanovi, jesu ljudi. Oni su najbolji ljudski materijal koji se moe nai na Balkanskom poluostrvu, amoda i u Evropi. Fenomen Srbija bie jasniji ako uoimo da ona ima graniarski poloaj. Izmeu istoka i zapada, juga isevera, Turske i Evrope, Rusije i Atlantskih sila. Stvara se srbijanski tip - to je jedan nasrtljivi i dovitljivi, bezobziran i estobeskrupulozan svet koji mora da opstane, da se brani i ide napred. Srbijance ine dva tipa ljudi: dinarci i junjaci. Udrutvenom ivotu pretenu su ulogu igrali ljudi sa Zapada. Oni su vojnici i ratnici, energini i pokretni, sposobni i spremni nasve. esto su potomci ubojica i buntovnika, vojnih begunaca, avanturista i hajduka. Preziru rad i ne trpe disciplinu. Junjacisu zemljoradnici, vole rad, potuju disciplinu, nisu nasilni i sa mnogo takta se ophode sa ljudima. Ta dva tipa se meaju ve150 godina i Srbijanci imaju, pored snage ekspanzije, i strahovitu asimilacionu snagu - "nema tog stranog elementa koji oninisu u stanju za najkrae vreme da progutaju i svare; u vene Srbijanaca ulo je mnogo cincarske, vlake, pa i ciganske krvi...ova sposobnost je sasvim neobina pojava u jednom seljakom narodu, bez tradicije, bez velike materijalne i duhovnekulture". Kao izvanrednu osobinu Srbijanaca, Jovanovi je istakao njihov antiklerikalan duh. Potpuno su nesklonimranjatvu verske zatucanosti.

Obrenovii su, smatra Jovanovi, bili najzasluniji za stvaranje evropske Srbije: stajaa vojska, organizovan poreski sistem,obavezna kolska nastava, sagraene prve eleznice, banke, ugovoreni veliki zajmovi u inostranstvu, urbanistikoplaniranje, udaren temelj mladom varokom kapitalizmu. Ali seljakim masama se nije dopao taj poredak i raa se velikaseljaka stranka - radikali - koja demonizuje Obrenovie do unitenja. Radikali i seljaci stvaraju parlamentarizam idemokratiju jo nevienu u svetu. Ono to su na Zapadu bili buroazija i radnici, u Srbiji postaje seljatvo. Radikalna strankapropoveda da je seljaki narod "izvor i utoka vlasti", da su seljaci izabrani narod, zaseban red, zasebna klasa kojoj pripadaprvenstvo u dravi. Kancelarije se umnoavaju, pune se seljacima. Svaki seljak je bio ubeen da njegova deca moraju da sezaposle u dravi poto on plaa porez. Tako seljaci oseaju dravu kao svoju, i dravni budet postoji da bi njihovi potomciprimali plate. Jedino emu su jo bili naklonjeni bila je vojska. I na poetku 20. veka vojska i oficiri potiskuju seljake i postajupolitika snaga koja e dugo vedriti i oblaiti Srbijom.

Te ustanike navike i oboavanje amalgama naroda i vojske preuzee 1945. Josip Broz, uz njihovu pomo konsolidovaesvoju vlast, a miroljubivog Jovanovia poslae u tamnicu zato to je "uvrijedio Jugoslovensku armiju". I Broz je bio seljakisin, i neminovno je morao postati maral.

U sledeem vikend izdanju: Robijo, majko!

Dragoljub Jovanovi (4) - ROBIJO, MAJKO!momcilodjorgovic.com /tekstovi/aktuelni-memoari/808/dragoljub- jovanovic-4-robijo-majko

U panonskoj gustoj magli promiu tamne prilike, meusobno se naziru, orijent ie ihkripa obue. Po strogoj naredbi glave pod kapama duboko sagnute, ruke naleima skrtene. I bez magle svi izgledaju isto: sivo sirot injsko pohabano odelo,noge u masnim i iskrpljenim arapama, mokri gumeni opanci. Zabranjen je razgovor,svaki zvuk, suzdrava se i kaljanje. Samo ui mrdaju i pomno oslukuju. Robijakamrtva etnja. Zgreni izranjaju i uranjaju u bele teke pramenove, kreui se iteturajui se u krug. Kuvaju se na hladno u studenom loncu paklasremskomitrovakog zatvora, obeznaeni, mnogi nevini, u sebi uareni gorinom.Jedna od t ih prilika zove se dr Dragoljub Jovanovi. Ali, pre pakla, bilo je ist ilite.Vrlo prljavo ist ilite.Za veerom, dok je ilasraportirao o svojim polemikamasa Jovanoviem u Skuptini, Titoga je nervozno presekao:Dragoljuba treba uhapsiti.Rankovi je ustuknuo u neverici:Teko mu je nai krivicu. Tito jeodbrusio: Krivicu mu trebastvorit i, ako je nema. Bilo je tojula 1946. Godinu dana kasnijeod tih nekoliko rei tuilac jepoput maioniara, abrakadabra,stvorio grandioznu mirakl-optunicu, miiavu ipredatorsku, koja je u svojekolutove poput pitona zgrabilaDragoljuba Jovanovia, smrvila dotadanji i isf abrikovala novi izdajniki identitet i tu prednarodnim sudom ga progutala. Taj inkvizitorski piton bio je sastavljen od tuioca FNRJ dr Josif aHrnevia, i od predsednika Vrhovnog suda NR Srbije dr Mihaila orevia. Ve mu je u javnostibio organizovan topli zec: Borba, Glas, Polit ika su se utrkivale u izmiljanju njegovih nedela,naslovi-kaue ispunjeni mrnjom pitali su oko njega na sve strane. U orgijastikoj su radosti,patriotskoj i narodnjakoj, urednici i novinari iljili kolac na koji je trebalo da bude nabijen, a kasnijesu sadraj suenja u izvetajima f alsif ikovali. Nije to dananji izum.Pre Udbe, tuioca i suda,pogrom su pokrenuli intelektualci - partijski ideolozi, novinari, kolege prof esori. Oni su sa svojimpref injenim smislom za nijanse vreanja i poniavanja artikulisali cilj: smrvit i, zgazit i izroda. Nijeprolo ni mesec dana od Titove tajne veere na kojoj je prozvao Judu, a na slavnombeogradskom Pravnom f akultetu usred avgusta prireen je egzorcizam prof esor DragoljubJovanovi je izbaen kao nedostojan. Perf idnu okultnu radnju su izvodili, kasnije vrlo uvaavani,prof esori: dr Jovan orevi i dr Milan Barto. U Medaljonima Jovanovi ih je svrstao uPomagae, i o njima napisao sledee:Neprijatelji nas rue f rontalno, protivnici nam podrivaju t lopod nogama, prijatelji nas otkrivaju, a pomagai nas ranjavaju s boka, u najmeke mesto.Najzavidljivije su sluge, a njima se najvie veruje: oni su obaveteni iz prve ruke i gledaju nasrazgolieno... Kao prave sluge su se, naalost, poneli veliki intelektualci, prof esori univerziteta iakademici. Dr Dragoljub Jovanovi je sa Edvardom Kardeljem pisao prvi ustav nove drave. Ustvaranju sledeih ustava, pored Kardelja, njegovo mesto je preuzeo prof . dr akademik Jovan

orevi. Ali akademik prof . dr orevi tek e se proslavit i po tome to je iz njegovog stananestao i u Veernjim novostima je objavljen Memorandum SANU. Od tada smo MemorandumskaSrbija. Memorandum dr Dragoljub Jovanovi nit i bi potpisao, nit i bi ikada uestvovao u stvaranjutakve polit ike platf orme.

Pre udbe, tuioca i suda, pogrom su pokrenuli intelektualci - partijski ideolozi, novinari, kolegeprof esori. Oni su sa svojim pref injenim smislom za nijanse vreanja i poniavanja artikulisali cilj:smrvit i, zgazit i izroda. Nije prolo ni mesec dana od Titove tajne veere na kojoj je prozvaoJudu, a na slavnom beogradskom Pravnom f akultetu usred avgusta prireen je egzorcizam prof esor Dragoljub Jovanovi je izbaen kao nedostojan. Perf idnu okultnu radnju su izvodili,kasnije vrlo uvaavani, prof esori: dr Jovan orevi i dr Milan Barto

U trenutku kada nad Jovanoviem poinje pogrom on je narodni poslanik i lan prezidijumaNarodne skuptine FNRJ, jedan od kreatora Ustava i drugih zakona, osniva Narodnog f ronta,lider velike seljake stranke i partner-u-pokuaju Josipa Broza. Sinhronizovani su sa napadima unovinama i f iziki obrauni sa njim. U rodnom Pirotu ga doekuje grupa dece, za njim viu Doleizdajnik! i Raspni ga i gaaju ga kamenicama. U kuu ulee mladi i udara ga. Cele noi je kuapod opsadom, pripremao se lin. U Beogradu je izloen telef onskim pretnjama, psovkama, on jef aista, a supruga i erke su kurve. Njih pozivaju da se odreknu mua i oca, ako ele da iveu miru. Da bi se zatit ili iskljuuju telef on, ali ih je telef onska centrala upozorila da to ne ine,inae e ga oduzeti. Rukovodstvo stranke bilo mu je razbijeno, lanstvo ideoloki prekuvano.Udba mu podmee Mihaila Konjevia iz Laaraka, koji montira njegovu vezu sa Maekom uemigraciji. Ali ne da se zastrait i, on je ovek slobodan iznutra. Slobodno razgovara i glasnorazmilja. Udbi se dostavlja, i u tajni bilten se zapisuje, kako je ovaj prononsirani neprijatelj naihnaroda uporedio Skuptinu sa gimnastikom salom, gde se samo diu ruke kada se glasa. Hapsese ljudi koji su sa Jovanoviem u bilo kakvoj vezi. U f ebruaru 1947. bio je na slavi kod prijatelja uSivcu, iz kue ga izvlae izmanipulisani doljaci iz Crne Gore, vreaju, pitaju Kad si poslednji putvideo Hitlera?, Jel si plakao kad je Draa osuen na smrt? i Gde ti je palata u Beogradu,pridruuju im se mladi komunisti, bacaju ga u sneg, tuku, okrvavljuju glavu. U poslednjem trenutku,kao i u Pirotu, dolazi organ da ga zatit i. Kada se alio Krcunu, odgovoreno mu je da o tomdogaaju MUP ima druge inf ormacije. Niko od neodgovornih elemenata nikada nije biokanjen, napadi u tampi se nastavljaju. U meuvremenu je tuilac izmontirao optunicu. IJovanovi je uhapen.

Za Josipa Broza Dragoljub Jovanovi je bio rizian polit iki rival, ne samo zbog zahteva zademokratijom, smetao mu je kao zreli, obrazovani, sposobni, jedini nekompromitovani lider izSrbije, najvee f ederalne jedinice. Kako to da tu injenicu nisu prozreli dananji oevi nacijekoji su tada bili mladi borci? Zato tada nisu krit ikovali Broza i podrali Jovanovia, nego su teknekoliko godina posle Titove smrti hrabro potegli ubitanu krit iku tiranina?

Bio je zastraivan, suoavan sa isf abrikovanim iskazima lanih svedoka, a islednici su mu bilinjegov bivi student Josif Malovi i Mile Milatovi, koga je 1936. branio na sudu. Milatovi je bioislednik i generalu Nediu i Andriji Hebrangu (zvanina verzija: izvrili su samoubistvo). Protiv njegaje upotrebljen i tra majke Vlade Dedijera, Vlada ga je zapisao u Dnevniku. Majka se nije pojavilana suenju, njen iskaz je ostao u optunici, a Dedijer je 1960. plakao i izvinjavao se zbog tedezinf ormacije. Novinar Njujork tajmsa je proteran sa enom iz Jugoslavije, jer je izvetavao daje proces montiran kako bi se Tito oslobodio opozicije. Britanci su i u toku suenja nekoliko putaintervenisali kod marala (postoje dokumenti u arhivama britanskog parlamenta). Da li je tospasilo dr Jovanovia da ne bude ubijen kao Petkov u Bugarskoj i drugi opozicionari u IstonojEvropi? U istrazi se Jovanovi drao hrabro, dosledan svojim stavovima i karakteru. Bez straha jesvom studentu- isledniku govorio da je proces montiran i pokuavao je da ga suoi sa smislomtoga to radi:Vi ste srpskom narodu ve dali jednog sveca (mislio je na Drau Mihajlovia), dajtemu jo jednog! Prvo je pogodio, drugo nije. Zato on nije postao svetac? Ako ve nisu obojica,zato Draa jeste, a Dragoljub nije? Zato je Draa vie Srbin, a Dragoljub manje? Odgovor na topitanje rasvetljava sve ono to nam se dogodilo do danas. Srpsko drutvo je u permanentnoj krizi

vie od sto godina. Dragoljub Jovanovi je govorio da kriza animalizuje oveka i da tada uspevaonaj ko nudi prosta i laka reenja, a demokratiju nose socijalno svesni ljudi, a nelumpenproletarijat i deklasirani t ipovi. Za Josipa Broza je Dragoljub Jovanovi bio rizian polit ikirival, ne samo zbog zahteva za demokratijom, smetao mu je kao zreli, obrazovani, sposobni,jedini nekompromitovani lider iz Srbije, najvee f ederalne jedinice. Kako to da tu injenicu nisuprozreli dananji oevi nacije koji su tada bili mladi borci? Zato tada nisu krit ikovali Broza ipodrali Jovanovia, nego su tek nekoliko godina posle Titove smrti hrabro potegli ubitanukrit iku tiranina? Odgovor na to pitanje otkriva pravu prirodu nae intelektualne elite. Ali, i kaomladi borci i kao oevi nacije bili su jednako daleko od zapadnjaka Jovanovia i liberalnedemokratije. Hrabrost da odbrani nevino osuenog imao je samo Jaa Prodanovi, koji se usvojoj osamdesetoj godini isprsio ispred Tita i Rankovia, rekao im da je siguran da Dragoljub nijeizdajnik i uslovio ih svojom ostavkom na mestu potpredsednika vlade FNRJ ukoliko Jovanovievaporodica ostane bez krova nad glavom.

Profesor Jovanovi je francuski gospodin i on otmeno,elegantnim izrazom uobliava erotizam prve noi,vaskrs iz mrtvog doma:Iznenaenje je bilo divno:posle osam i po godina oba partnera su bila usavrenoj formi, kao da su se jue rastali - zapisao jekasnije Dragoljub Jovanovi u svojim Politikimuspomenama

Odvode ga iz prof esorske kolonije i nova adresa je iza olovnih vrata: Osuenik dr DragoljubJovanovi, K.Br. 2481, KP dom Sremska Mitrovica, III zgrada, C II-8 samice, II sprat, soba br.8.Spektar svetlosti se redukuje: crni, smei i sivi tonovi. Temperaturni ekstremi su priblieni: ili jehladno ili je vrue jednako peku zimi beton samice poliven vodom, kao i leti elija sa prozorimabez zavesa. Od ivotne vanosti u Panoniji jeste na kojoj je strani zgrade soba - zimi kada duvaseverac koji sve pred sobom okiva u ledene sante, ili leti kada sunce topi zidove u usijane ringle.

Zvuci nestaju. Nisam znao da se toliko moe saznati uima, pie Jovanovi. U samicamabeskonana tiina, u zajednikim sobama tihi beskrajni razgovori, jer robija mora sve da zna, a svremena na vreme prekidaju otri glasovi i upadi straara. Robija je stalni strah, klju u bravi seokree i mladi se upiaju. Strogo kontrolisani muk nad robijom samo su jednom probili masovniuznemireni uzvici inf ormbirovaca koji su se po paviljonima kapedoma irili kao talasi: Ubijen je drugAndrija Hebrang! No je prestala da uti kada su jedan paviljon napunili inf ormbirovcima, a odatlepoeli da dopiru gotovo neljudski krici muenih da revidiraju. Povremeno iz zvunika Tito govori.Sluaju ga napregnuto s velikom panjom. Po svakoj njegovoj rei kopaju traei za sebe naduslobode. Kada je ilas upozorio Tita da je ve est godina Dragoljub u zatvoru, Broz jeprokomentarisao:Ala vreme brzo prolazi... Bio je srca kamenog, nije uspela da ga umilostivi ni

britanska parlamentarna delegacija koja se raspitivala o mogunosti amnestiranja. I vreme i daljirazvoj zemlje su pokazivali da su sve Jovanovieve krit ike bile opravdane i dobronamerne, ali ni toTita nije urazumilo. Kada je Krcun jednom posetio Dragoljuba u zatvoru, apnuo mu je:Doosmona ono tvoje! Odustalo se od kolektivizacije, a Jovanovi ih je u Skuptini, iz koje su ga estonajurivali, upozoravao da zakon o zadrugama nee f unkcionisati. Hiljade seljaka je bilo zatvoreno,hiljade domainstava uniteno.Opsesije robijaa su hrana i ene. Hrana je bila takva da bezmesenih paketa od kue jedva da bi preiveli. Usijano svrdlo nije im dalo mira: veno ensko iveno muko, kao dan i no, kao mesec i sunce. U nesavladivim plamenima erosa (da li je to tavatra pakla) mrak mu se inio starijim od svetlosti, ensko primarnije od mukog. A jedina enakoja se danima, mesecima, godinama, pojavljivala na njihovom vidiku, dok je preko dvorita ila ukancelariju, bila je ena predratnog koijaa koji je postao kapetanom u partizanima i njima biostraar. Bila je toliko runa da su saaljevali tamniara, ali i sebe to je to jedino ensko stvorenjekoje ponekad vide.

Okida za rasplamsavanje Jovanovievog stvaralatva u zatvoru bila je jedna tragedija. Vratasamice su se otvorila, ve etiri dana nije bio u etnji. Iz susedne su izveli pukovnika Petra Simia,drainovca, pre rata je bio komandant Vojne akademije. Vrlo pristojan gospodin, Dragoljubovihgodina. Izneo je kiblu, otiao je da je isprazni i kada se vraao, zastao je ispred gelendera,spustio kiblu i dosta jakim glasom progovorio:Brao, zato nas mue? Ja nisam nita uinio. Javie ne mogu ovo da izdrim. Ja sam poten ovek. Zbogom, deco! Nagnuo se, poleteo glavomnanie, ulo se kako je njegova ela udarila u asf alt, odjeknulo je po paviljonu. Umro je tek posletri dana. Na krovu zatvora vijorila se crvena zastava, poeo je Peti kongres KPJ, prvi posle rata.Vrelu samou, pie Jovanovi, poeo sam da ispunjavam pisanjem ispredao sam konce svojihseanja na ljude tako brzo da sam se uplaio, nestae mi hartije, ve sam na 157. strani. A pisaoje i na hartiji u koju su se uvijale kobasice. U polumraku i gluvoj t iini samice okupljaju se mrtvi,svoj dah i unutranji glas Dragoljub pretvara rukom i pisaljkom u slova, u rei i reenice. Smrtvaskrsava u ivot rei. Vraa mu se oseaj postojanja, nije vie zgaena sablast. Shvata da pieautobiograf iju. Prvi naslov je Zabeleke o mrtvima, razmilja i o Moriturus de mortibus (Umiruio umrlima). Plima stvaranja ga die i nastavlja da pie o ivima. Bujica je to poznatih, znaajnih,slavnih, zamrlih, nestalih, velikih ljudi iz malih naroda, ljudi iz dobrote i ljudi iz gadiluka, t iskaju sesvi pod njegovim perom, razmie se koprena zaborava, i sledei naziv za knjigu je Ljudi, ljudi.Portreti su nastali u tmini tamnice-peine, u prit isku i vrelini njegove samoe, ba kao to se uuarenim vulkanskim stenama f ormira drago kamenje i zato e se na kraju zvati Medaljoni, barje to moje tumaenje. Remek-delo nae publicistike i knjievnosti.

Kada je Krcun jednom posetio Dragoljuba u zatvoru,apnuo mu je: Doosmo na ono tvoje! Odustalo seod kolektivizacije, a Jovanovi ih je u Skuptini, iz kojesu ga esto najurivali, upozoravao da zakon ozadrugama nee f unkcionisati

Ako je glavni protivnik u zatvoru, kako je pisao Borislav Peki, vreme ispranjeno od dogaanja,onda taj protivnik i nije uspeo da Dragoljuba pobedi. Poput pijavice iz kakvog pareta novineisisavao je dogaanja, rekonstruisao ih, kontekstuirao, povezivao i u stanju aktivne meditacijeuestvovao u njima. Telom jeste bio u zatvoru, ali mislima van, na slobodi. Oko njega su ljudiskapavali, ludeli, vegetirali, njega je spasavalo to je na grom revolucije odgovorio optimizmom

misli. Iz dubokog ponienja ga je uznosio veseli, uvek mladi i zimzeleni vihor njegove vedrine.Svaka vest je bila jedan dan. Nizale su se vesti, proticale su godine. Dostojevski u Zapisima izmrtvog doma opisuje robijaa koji je brojao kolje palisada, a bilo ih je hiljadu pet stotina, i svakikolac za njega je znaio jedan dan. Proe dan, zaree kolac. Tako je znao koliko mu jo danapreostaje do kraja kazne. Tu tupu hipnozu brojanjem i prebrojavanjem, Dragoljub je izbegao: saushienjem na nekom papiru 1955. belei dan roenja svog unuka, ali i pronalazak nosaa avionakoji e bitno uticati na raspodelu geostratekih sf era. Dane nije otpisivao, ve ih radosnopopunjavao uvek novim saznanjima i inf ormacijama. Dobar recept za preivljavanje u svakojprokletoj avliji.

Na nekoliko nedelja pre nego da izae sa robije, mada nije mogao ni pretpostavit i kada e to bit i,prebacili su ga u paviljon i u sobu u kojoj je umro dr Dragi Joksimovi, tvorac predloga Zakona ozatit i od straha. Zebao je da je to lo znak i da moda i njega eka ista sudbina na istom mestu. ivo mu je u seanju ostalo kako je pre etiri godine ujutru prostrujala vest da je u toku noiuveni beogradski advokat umro. Bio je velika nada omladine Demokratske stranke pre rata, a naglas je izbio posle rata kao narodni poslanik u Narodnoj skuptini i kao branilac Drae Mihailovia.Bio je ubeen, i to nije krio, da jedna stranka ne moe sama da nosi teret dravne uprave. Kaolan poslanikog tima i Zakonodavnog odbora pokuavao je da ublai revolucionarni teror, pa jezajedno sa Grolom pokrenuo opozicioni list Demokratiju. Prkosio je jednoumlju i nasilnostikomunista pa je razvio ideju amerikog predsednika F.D. Ruzvelta i primenio je na nae prilike.Otuda 1945. njegovi predlozi o Zakonu o slobodi od straha, o potovanju zakona, o zatit igraana od zloupotrebe vlasti, to je u Skuptini i tampi narueno, a on ismejan. DraaMihailovi je traio da ga zastupa pred sudom, odbio je, ali ga je sud postavio za branioca poslubenoj dunosti. Dr Joksimovi se prof esionalno prihvatio posla i to tako dobro da ga je Tito unekom govoru na Cetinju apostrof irao kao reakcionara i izdajnika. Njegovi asovi su biliodbrojani. Uhapen dve godine posle Jovanovia, osuen, niko ne zna zbog ega, kazna petgodina zatvora. U zatvoru mu se pogorava angina pektoris, i kada je dobio napad, u eliji je biomrak, svetlo se palilo iz hodnika. Niko od straara se nije odazvao na pozive. Cimeri su mu ustvarima onako u mraku nali pogrean lek, valerijanu. Dragi se smirio, postao je blaen iproaputao Kako je slatko umreti, i izdahnuo je.Ujutru je Jovanovi gledao beli, amovi mrtvakisanduk. U njemu je bio vispreni beogradski intelektualac iji je jedini greh bio to je pokuao da nademokratski nain ogranii mo narodnih vlasti, i da dobije neto slobode i bezbednosti za sve.Dugo je leao na zemlji, nedaleko od kapije, kao baen, dok nisu dokljusale taljige sa jadnomragom. Sanduk je nabaen, a milicioner je seo pozadi, visile su mu noge i klatile u ritmukljusetovog hoda. Tu je sliku f inala bezumno satrtog i straenog civilizovanog ivota Jovanovi usebi nosio do kraja, robija mu nije vadila eljusti iz due do njegovog poslednjeg daha. Nekolikodana kasnije novine su objavile u itulji da je Dragi imao 58 godina i da je ostao duan dravi jokoju godinu neizdrane kazne. Pravilo je bilo da niije telo ne moe bit i predato porodici dok umrtvom stanju ne odslui rok na koji je osueno. Taj rok je davno proao, ali se Dragi jo nalaziprekriven korovom na laarskom robijakom groblju. I kada je stigao u Dragievu eliju, Jovanovianaputa vedrina, pomilja svi emo pomreti u ovim zidinama. Uskoro e dravni praznik, slutiosloboenje, ali ga uprkos tome Tanatos hvata za guu i poput mantre javljaju mu se i opijaju gaposlednje Dragieve rei Kako je slatko umreti. Eros ga naputa, drhti, strah ga je od slobode,strah ga je od susreta sa uenom enom. Imaju po ezdeset godina, da li e moi, ta e bit i?Uvaljuje se u itanje Brae Karamazovih, i ba dok je traio i nalazio Lenjina u Velikom inkvizitoru,prozivaju ga, suvo, slubeno, grubo:Jovanoviu, spremi svoje stvari!Nita njihovu ljubav nijemoglo unitit i ni Broz, ni izdaje, ni robija. U kui okupiranoj udbaima, gnezdo se ponovo svilo, ioni kroz seks putuju kroz vreme: vode ljubav kao u mladosti. Prof esor Jovanovi je f rancuskigospodin i on otmeno, elegantnim izrazom uobliava erotizam prve noi, vaskrs iz mrtvogdoma:Iznenaenje je bilo divno: posle osam i po godina oba partnera su bila u savrenoj f ormi,kao da su se jue rastali.

Dragoljub Jovanovi (1)- POLITIKA NIJE STVAR PAMETIIznenadio sam se jesenas kada sam na recepciji malog hotela u Faani pored nekoliko knjiga na engleskom ugledao jednu na kojoj je irilicom pisalo: Dragoljub Jovanovi, profesor, politiar i opozicionar (1895-1977). Em na irilici, pismu koje je u Hrvatskoj progonjeno, em sa fotkom srpskog politiara: a oigledna je bila namera da se knjiga istakne i primeti. Iste veeri, kada sam svoje iznenaenje preneo umirovljenom dopisniku zagrebakog Vjesnika iz Istre, Mirku Uroeviu, dok smo sedeli na ardinima, u centru Pule, on me uputio u jo jednu iznenaujuu "tajnu": taj hotel pripada porodici Dragoljuba Jovanovia - sada rasutoj po svetu.

Dragoljub Jovanovi (2) - IV JE PAI, UMRO NIJEU kui sam u kojoj dr Dragoljub Jovanovi sa porodicom nije mirno iveo. Po Beogradu politiki cikloni upijali su i razbacivali ljude i stvari. Dr Jovanovia po zatvorima i izgnanstvima, a gnev Titovih revolucionara odhujao je iz kue tek kada i Broz na onaj svet.

Dragoljub Jovanovi (3) - SRBIJA JE ZEMLJA EMIGRANATANije li preterano da se objavljuje i trei nastavak o dr Dragoljubu Jovanoviu, moda bi se zapitao savremeni aficionados brzih i kratkih i uvek "novih" novosti. A jo planiram i etvrti. Da li se tako dr Dragoljub Jovanovi ini znaajnijim nego to jeste, pitae uvek ogoreno gunalo. Neko od uesnika u aktuelnoj izbornoj trci je kriknuo da se mi nalazimo u "preddemokratskom drutvu" i da se demokratiji tek moramo nauiti. A dr Dragoljub Jovanovi je ve bio tabao taj put i na njemu bio, zbog toga, zgaen. Dogodila mu se likvidacija koja e pedeset godina kasnije stii i dr Zorana inia, zbog istog, samo to e biti mnogo surovija. Komunista Tito je prema dr Jovanoviu ipak bio tolerantniji nego to su bili "demokratizovani i nacionalizovani" zaverenici protiv dr inia. Tito ak nije posluao ni nalog Kominterne da se "seljake voe" likvidiraju, to je u nekim dravama soc-lagera i uinjeno.

Dragoljub Jovanovi (4) - ROBIJO, MAJKO!U panonskoj gustoj magli promiu tamne prilike, meusobno se naziru, orijentie ih kripa obue. Po strogoj naredbi glave pod kapama duboko sagnute, ruke na leima skrtene. I bez magle svi izgledaju isto: sivo sirotinjsko pohabano odelo, noge u masnim i iskrpljenim arapama, mokri gumeni opanci. Zabranjen je razgovor, svaki zvuk, suzdrava se i kaljanje. Samo ui mrdaju i pomno oslukuju. Robijaka mrtva etnja. Zgreni izranjaju i uranjaju u bele teke pramenove, kreui se i teturajui se u krug. Kuvaju se na hladno u studenom loncu pakla sremskomitrovakog zatvora, obeznaeni, mnogi nevini, u sebi uareni gorinom. Jedna od tih prilika zove se dr Dragoljub Jovanovi. Ali, pre pakla, bilo je istilite. Vrlo prljavo istilite.