Dragoljub Todic, Zivotna Sredina

8/13/2019 Dragoljub Todic, Zivotna Sredina

1/20

ISTRAIVAKI

FORUM

Beograd, novembar 2012.

Unapreenje kapacitetajedinica lokalne samouprave,

organizacija civilnog drutva i

privrednih subjekataza sprovoenjeevropskih standarda

u oblasti ivotne sredine


2/202

SADRAJ:

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5

1. Nadlenost lokalne samouprave u oblasti ivotne sredine . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6

2. Mesto i uloga organizacija civilnog drutva u sistemu zatite ivotne sredine. . . . . . . . .7

3. Procena kapaciteta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9 3.1. Procena kapaciteta u stratekim dokumentima, izvetajima i analizama . . . . . . . . .9 3.2. Procena kapaciteta rezultati ankete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

3.2.1. Opti zakljuci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 3.2.2. Zakljuci koji se odnose na jedinice lokalne samouprave . . . . . . . . . . . . . 11 3.2.3. Zakljuci koji se odnose na privredne subjekte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 3.2.4. Zakljuci koji se odnose na organizacije civilnog drutva . . . . . . . . . . . . . 13

4. Predlog preporuka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

5. Osnovna literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17


3/203

Dragoljub Todi*

Unapreenje kapacitetajedinica lokalne samouprave,

organizacija civilnog drutva iprivrednih subjekataza sprovoenje evropskih standarda

u oblasti ivotne sredine

Saetak

Dokument predstavlja rezultat istraivanja koje je sprovedeno tokom 2012. godine i sastoji se izdva dela: a) analize postojeih analitikih dokumenata koji se odnose na nadlenost i kapacitetejedinica lokalne samouprave (JLS) i organizacija civilnog drutva (OCD) u sprovoenju propisa ipolitike u oblasti ivotne sredine i b) istraivanja anketiranjem, odnosno intervjuisanjem pred-stavnika JLS, OCD i privrednih subjekata (PS) o tome kako oni procenjuju kapacitete (probleme,potrebe, mogunosti, dalje aktivnosti, itd.) u sprovoenju politike i propisa u oblasti ivotnesredine. U dokumentu se daje prikaz rezultata ovog istraivanja.

Aktuelnost pitanja stanja kapaciteta subjekata sistema zatite ivotne sredine naroito jenaglaena donoenjem propisa u oblasti ivotne sredine (2004. i 2009. godine) kojima je, u

kontekstu usaglaavanja nacionalnih propisa sa propisima EU, lokalnoj samoupravi poverenoobavljanje razliitih poslova u oblasti ivotne sredine. Istovremeno, istim pravnim normamaojaan je poloaj javnosti, odnosno OCD, propisivanjem procedura obaveznog uea javnostiu donoenju odluka koje se tiu ivotne sredine. Poseban element od znaaja za ulogu OCDpredstavljaju odredbe pojedinih regulativa kojima se propisuju postupci u vezi sa pristupominformacijama koje se tiu ivotne sredine. Takoe, ovim propisima su privrednim subjektimadefinisane nove obaveze.

Raskorak izmeu normativnog i stvarnog uoen je u razliitim delovima sistema upravljanja uoblasti ivotne sredine iji osnovni normativni okvir predstavljaju ve spomenuti propisi iz 2004.

* Autor je lan Istraivakog foruma Evropskog pokreta u Srbiji. Doprinos u izradi predloga praktine politike su dali:Mladenka Ignjati, Prvoslav Plavi i Milo Kati, kao i lanovi tima projekta Znam kako da delujem.


4/204

i 2009. godine. Analize, studije i izvetaji koji su raeni u poslednjih nekoliko godina, za razliite

potrebe i od razliitih autora, nedvosmisleno potvruju zakljuak o postojanju problema u po-gledu kapaciteta JLS i OCD da sprovode, odnosno uestvuju u sprovoenju propisa i primenjujuprava koja su propisana.

Istraivanje koje je sprovedeno ispitivanjem stavova predstavnika JLS, OCD i PS u osnovi jepotvrdilo nalaze iz desk analize i, dodatno, na specifian nain i detaljnije, pojasnilo izvesneprobleme u pogledu kapaciteta ovih subjekata sistema zatite ivotne sredine. Nalazi koji suproistekli iz istraivanja odnose se na procene kapaciteta JLS i njihovu ulogu u sistemu zatiteivotne sredine (onako kako ih predstavnici JLS, OCD i PS vide). Osim toga, istraivanje je poka-zalo i odreene probleme u kapacitetima OCD, odnosno PS u delu koji se odnosi na sprovoenjepropisa u oblasti ivotne sredine i uee u aktivnostima koje se odnose na evropske integracije.U ovom dokumentu se daje pregled najznaajnijih zakljuaka do kojih se dolo na osnovu ovogistraivanja.

Na kraju dokumenta se, polazei od rezultata istraivanja, daje predlog preporuka.

Kljune rei:

lokalna samouprava, organizacije civilnog drutva, privredni subjekti, ivotna sredina, propisiu oblasti ivotne sredine, uee javnosti, pristup informacijama, usaglaavanje propisa,sprovoenje propisa, kapaciteti, Republika Srbija, Evropska unija


5/205

Unapreenje kapaciteta jedinica lokalne samouprave, organizacija civilnog drutva i privrednih subjekata za sprovoenje evropskih standarda u oblasti ivotne sredine

Uvod

Prema odredbama lana 114 Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju (SSP), saradnjaizmeu RS (sa jedne strane) i Evropskih zajednica, odnosno njihovih drava lanica (sa drugestrane) imae za cilj da se obezbedi razvoj efikasne i odgovorne dravne uprave u Srbiji, anaroito pruanje podrke primeni vladavine prava, odgovarajuem funkcionisanju dravnihinstitucija u korist celokupne populacije Srbije, kao i nesmetanog razvoja odnosa izmeu EU

i Srbije. Saradnja u ovoj oblasti e prevashodno biti usredsreena na izgradnju institucija,ukljuujui razvoj i primenu transparentnog i nepristrasnog sistema zapoljavanja,upravljanja kadrovima i napredovanja u dravnojslubi, kontinuiranu obuku i promovisanje etike udravnoj upravi. Saradnja e obuhvatiti sve nivoedravne uprave, ukljuujui i lokalnu upravu.(Podvukao autor).

U zakonodavstvu Republike Srbije (RS) u oblastiivotne sredine dolo je do radikalnih promena uposlednjoj deceniji. Doneti su potpuno novi zakoni ipodzakonski propisi kojima su na potpuno nov nainureena skoro sva najznaajnija pitanja u oblasti

ivotne sredine.Opta karakteristika svih novousvojenih propisa (izgrupe koja je usvojena 2004, odnosno 2009. godine)jeste relativno visok nivo njihove usaglaenosti saodgovarajuim propisima Evropske unije (EU) uveem broju sluajeva. U osnovi, reforma celogsistema upravljanja zatitom ivotne sredine imalaje (i ima) za cilj usaglaavanje nacionalnih propisa sa propisima EU i jaanje kapaciteta subjekatasistema zatite ivotne sredine za sprovoenje donetih propisa. Pitanje kapaciteta subjekatasistema zatite ivotne sredine predstavlja jedno od kljunih pitanja znaajnih za sprovoenjepropisa i ostvarivanje ciljeva politike u celini. Sve preliminarne analize su ukazivale da jepitanje kapaciteta subjekata sistema jedan od osnovnih uzroka postojanja raskoraka izmeunormativnog i stvarnog, pa bi njihovo jaanje trebalo da doprinese prevazilaenju problema kojiiz ovoga proistiu. Dakle, postavlja se pitanje da li su definisana nadlenost JLS, obaveze i pravaPS i OCD u skladu sa kapacitetima ovih subjekata, odnosno da li, na koji nain i do koje mereobaveze ovih subjekata korespondiraju sa njihovom sposobnou da ih sprovedu.

Metodoloki, jedno od prvih pitanja koje se postavlja jeste pitanje definisanja sadraja pojmakapaciteti lokalne samouprave, odnosno OCD. U ovom dokumentu se za osnovu razumevanjasmisla pojma kapacitet uzimaju odreenja ovog pojma u zvaninim dokumentima RS. Tako se,prema Strategiji reforme dravne uprave u Republici Srbiji, smatra daosposobljenost organa lokalnesamouprave ima dva aspekta: materijalnu osposobljenost, koja se obezbeuje: izbalansiranomteritorijalnom organizacijom drave, vodei rauna o veliini, strukturi i kapacitetima optinai gradova koji se obrazuju; procesom fiskalne decentralizacije koji treba da ide uporedo sadecentralizacijom poslova, pri emu su strateki pravci fiskalne decentralizacije Srbije datiu okviru sledeeg poglavlja; stvaranjem ustavno-pravnih i zakonskih osnova za postojanje

sopstvene svojine lokalne samouprave, pre svega svojine na nepokretnostima; i kadrovskaosposobljenost organa lokalne samouprave, to podrazumeva postojanje: organizacionog okvira;

U zakonodavstvu Republike Srbije

u oblasti ivotne sredine dolo je

do radikalnih promena

u poslednjoj deceniji.

Doneti su potpuno novi zakoni i

podzakonski propisi kojima su

na potpuno nov nain ureenaskoro sva najznaajnija pitanja u

oblasti ivotne sredine.


6/206


upravljakih sistema; potrebnih znanja i vetina osoblja; mehanizama kojima se u okviru same

lokalne samouprave obezbeuje nadzor i kontrola nad radom njenih organa i transparentnost unjihovom radu.1U dokumentu pod nazivom Pregled srednjoronih prioritetnih potreba jedinica lokalne samouprave

u oblasti jaanja institucionalnih kapacitetaposebno se razmatraju tri grupe pitanja: organizacijai radni procesi, ljudski resursi i primena savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija.Ostali aspekti institucionalnog jaanja obuhvataju ureenje radno-pravnog statusa zaposlenihu JLS kroz pripremu odgovarajuih propisa; obezbeivanje dodatnog radnog prostora; nastavakprocesa decentralizacije; depolitizacija rada u JLS; osnivanje komunalne policije u optinama;stabilizacija sistema finansiranja lokalne samouprave; upoznavanje zaposlenih u JLS sa procesomevropskih integracija; priprema odgovarajuih stratekih i planskih dokumenata na nivou JLS.2

1. Nadlenost lokalne samouprave u oblasti ivotne sredine

Ustavom RS (Slubeni glasnik RS, br. 98/06) i propisima u oblasti lokalne samouprave idravne uprave, na opti nain je definisana nadlenost JLS za obavljanje poslova u oblastiivotne sredine i drugim oblastima od znaaja za oblast ivotne sredine. Prema odredbamalana 190 Ustava RS, optina, preko svojih organa, u skladu sa zakonom obavlja razliite poslove,izmeu ostalog, stara se o zatiti ivotne sredine.

Odredbama Zakona o lokalnoj samoupravi (Slubeni glasnik RS, br. 129/07) predvieno je dase optina3, preko svojih organa, u skladu s Ustavom i zakonom, izmeu ostalog: 11) starao zatiti ivotne sredine, donosi programe korienja i zatite prirodnih vrednosti i programezatite ivotne sredine, odnosno lokalne akcione i sanacione planove, u skladu sa stratekim

dokumentima i svojim interesima i specifinostima i utvruje posebnu naknadu za zatitu iunapreenje ivotne sredine (lan 20). Jedna od kljunih nadlenosti JLS propisana je i takom5 lana 20 gde je predvieno da optina, preko svojih organa, u skladu sa Ustavom i zakonom,ureuje i obezbeuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti (preiavanje i distribucijavode, preiavanje i odvoenje atmosferskih i otpadnih voda odravanje istoe u gradovimai naseljima, odravanje deponija, kao i organizacione, materijalne i druge uslove za njihovoobavljanje. Osim toga, kao poverene, optina obavlja pojedine poslove inspekcijskog nadzoraiz oblasti zatite ivotne sredine (lan 22).4Osim toga, RS moe zakonom poveriti jedinicamalokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadlenosti, kao to su izvravanje zakona i drugihpropisa, a JLS su dune i odgovorne da izvravaju ove poslove kao poverene i to kvalitetno iefikasno (lan 52, taka 5, i lan 6).5Organi Republike vre nadzor nad zakonitou rada i akataorgana JLS, u skladu s Ustavom i zakonom (lan 78, stav 2).

1Strategija reforme dravne uprave u Republici Srbiji,Akcioni plan za sprovoenje reforme dravne uprave u Republici Srbiji zaperiod od 2009. godine do 2012. godine , Ministarstvo za dravnu upravu i lokalnu samoupravu, Beograd, 2009. str. 3334.Dostupno na: http://www.drzavnauprava.gov.rs/files/dokumenta-7.pdf.2 Pregled srednjoronih prioritetnih potreba jedinica lokalne samouprave u oblasti jaanja institucionalnih kapaciteta,Ministarstvo za dravnu upravu i lokalnu samoupravu, novembar 2010 januar 2011, str. 14. Dostupno na: http://www.drzavnauprava.gov.rs/files/dokumenta-5.pdf. Slino i na str. 2.3lan 18 Zakona ureuje optinu kao osnovnu teritorijalnu jedinicu lokalne samouprave. Optina bi trebalo da imanajmanje 10.000 stanovnika, iako, bilo iz istorijskih ili nekih drugih razloga, postoje i manje optine. lan 23 ovogZakona ureuje grad kao jedinicu lokalne samouprave kada ima vie od 100.000 stanovnika, ali opet postoje sluajevikada i manji gradovi imaju status optine. Status grada Beograda je predmet posebnog zakona.4U vezi sa poverenim poslovima treba imati u vidu da se radi o poslovima koji su po svojim karakteristikama poslovicentralnih organa. Oni ih poveravaju zakonom, ne prenose ih u nadlenost lokalnih organa, poveravanje uvek pratejasna i izuzetno snana nadzorna i usmeravajua ovlaenja centralnih organa. Vlatkovi, M., oki, B., op. cit., str. 75.5 U skladu sa lanom 4 Zakona, Republika Srbije moe da poveri jedinicama lokalne samouprave pojedine predmeteiz svoje nadlenosti Za vrenje poverenih nadlenosti sredstva obezbeuje Republika Srbija ili autonomna pokrajina,zavisno od toga ko je poverio nadlenosti.


7/207


Pored nadlenosti optine i grada6, utvrenih Ustavom i zakonom, grad Beograd ureuje

i obezbeuje upravljanje vodama, ureuje i obezbeuje obavljanje poslova koji se odnose naizgradnju, rekonstrukciju, odravanje i upravljanje odreenim kategorijama puteva, obrazujekomunalnu policiju, stara se o zatiti od poara, itd. (lan 8 Zakona o glavnom gradu, Slubeniglasnik RS, br. 129/07).

Zakonima u oblasti ivotne sredine koji su usvajani od 2004. godine do danas (u kontekstuusaglaavanja nacionalnih propisa sa propisima EU), lokalnoj samoupravi povereni su znaajniposlovi. U skladu sa tim, JLS su nadlene za obavljanje odreenih aktivnosti po osnovu sledeihzakona: Zakon o zatiti ivotne sredine (Slubeni glasnik RS, br. 135/04, izmene 36/09, 72/2009),Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni glasnik RS, br. 135/04, izmene 36/09),Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni glasnik RS, br. 135/04, 88/10),Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine (Slubeni glasnik RS,br. 135/04), Zakon o zatiti od nejonizujuih zraenja (Slubeni glasnik RS, br. 36/09), Zakon ozatiti vazduha (Slubeni glasnik RS, br. 36/09), Zakon o zatiti prirode (Slubeni glasnik RS, br.

36/09, 88/10), Zakon o zatiti od buke u ivotnoj sredini (Slubeni glasnik RS, br. 36/09, 88/10),Zakon o hemikalijama (Slubeni glasnik RS, br. 36/09, 88/10), Zakon o upravljanju otpadom(Slubeni glasnik RS, br. 36/09, 88/10), Zakon o ambalai i ambalanom otpadu (Slubeniglasnik RS, br. 36/09), Zakon o vodama (Slubeni glasnik RS, br. 30/2010).

Pitanje finansiranja aktivnosti u oblasti ivotne sredine regulisano je odredbama nekoliko propisa,meu kojima poseban znaaj imaju Zakon o finansiranju lokalne samouprave (Slubeni glasnik RS,br. 62/06) i Zakon o Fondu za zatitu ivotne sredine (Slubeni glasnik RS, br. 72/09, 101/11).7

U vezi sa poloajem i kapacitetima JLS u oblasti ivotne sredine poseban znaaj ima pitanjepoloaja i kapaciteta komunalnih preduzea.

2. Mesto i uloga organizacija civilnog drutvau sistemu zatite ivotne sredine

Uloga OCD u sistemu zatite ivotne sredine definisana je odredbama Zakona o udruenjima(Slubeni glasnik RS, br. 51/09)i relevantnim podzakonskim propisima.

Propisi u oblasti ivotne sredine odnose se prema pitanju uloge OCD najee kroz definisanjeuloge javnosti u procedurama uea u odluivanju o pitanjima koja se tiu ivotne sredine,odnosno prava na pristup informacijama o ivotnoj sredini. U Zakonu o zatiti ivotne sredineuinjen je pokuaj da se na najoptiji nain odredi prostor za delovanje udruenja graanatako to je u pet taaka lana 7 nabrojano ta udruenja graana rade. Tako je predvieno daudruenja graana u oblasti zatite ivotne sredine: 1) pripremaju, propagiraju i realizuju svoje

programe zatite; 2) tite svoja prava i interese u oblasti zatite ivotne sredine; 3) predlauaktivnosti i mere zatite; 4) uestvuju u postupku donoenja odluka u skladu sa zakonom; 5)doprinose ili neposredno rade na informisanju o ivotnoj sredini.

Znaaj pitanja mogunosti pristupa informacijama koje se tiu ivotne sredine moe seposmatrati na najmanje dvostruk nain: 1. sa stanovita mogunosti OCD da trae i dobijuinformacije, i 2. sa stanovita obaveza lokalne samouprave kao organa javne vlasti kojiposeduje odreene informacije. U oba sluaja osnovni izvor prava jeZakon o slobodnom pristupuinformacijama od javnog znaaja(Slubeni glasnik RS, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 36/2010),dok bi relevantnost pojedinih propisa u oblasti ivotne sredine trebalo ispitivati pojedinano.

6Ovde bi trebalo imati u vidu i pitanje poloaja gradske optine, budui da gradska optina nema svojstvo jedinicelokalne samouprave, ve to svojstvo prema zakonu ima grad u ijem sastavu su gradske optine. Vlatkovi, M., oki,B., op. cit., str. 113.7U meuvremenu su pokrenuti postupci za izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave, odnosno prestankuvaenja Zakona o Fondu za zatitu ivotne sredine.


8/208


Propisi u oblasti ivotne sredine (pre svega zakoni usvojeni u poslednjih nekoliko godina)

sadre, na relativno neujednaen nain, regulisana pravila o mogunosti pristupa informacijama.Zakon o zatiti ivotne sredine sadri nekoliko odredbi koje se na razliit nain odnose premapitanju dostupnosti informacija. U sluaju lana 79 Zakona (koji se odnosi na dostavljanjeinformacija na zahtev) propisuju se rokovi za dostavljanje informacija od strane nadlenogorgana8, kao i obaveza podnosioca zahteva da snosi trokove dostavljanja informacija, odnosnoobaveza ministra da propie visinu ovih trokova u zavisnosti od obima i prirode informacija.Odredbama zakona regulisana su neka pitanja koja se odnose na obaveze organa javne vlasti davre diseminaciju informacija.

Zakon o zatiti ivotne sredine u lanu 81 i lanu 82 naelno regulie mogunost ueajavnosti u odluivanju. Na opti nain se utvruje pravo javnosti da, u skladu sa zakonom,uestvuje u postupku donoenja odluka o: 1) stratekoj proceni uticaja planova i programana ivotnu sredinu; 2) proceni uticaja projekata ija realizacija moe dovesti do zagaivanjaivotne sredine ili predstavlja rizik po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi; 3) odobravanju rada novih,

odnosno postojeih postrojenja.Odredbama stavova 3, 4 i 5, uee javnosti je neto konkretnije odreeno na sledei nain:

Uee javnosti u pogledu strateke procene uticaja obezbeuje se u okviru izlaganja prostornogi urbanistikog plana, odnosno drugog plana ili programa iz lana 35 ovog zakona na javni uvid.Uee javnosti u odluivanju o proceni uticaja projekata na ivotnu sredinu sprovodi se uokviru javne prezentacije projekta i javne rasprave. Uee javnosti u odluivanju o putanju urad novih, odnosno postojeih postrojenja sprovodi se u toku izdavanja dozvole za integrisanospreavanje i kontrolu zagaivanja. Zainteresovana javnost se preko javnog oglasa obavetavao postupku donoenja odluka i uestvuje u postupku dostavljanjem miljenja, komentara isugestija nadlenom organu i blagovremeno se obavetava o donetoj odluci. Mogunostiogranienja uea javnosti u odluivanju utvrena je odredbama lana 82. Ostavljena jemogunost da Vlada moe, radi zatite interesa

odbrane i bezbednosti zemlje, ograniiti ueejavnosti u donoenju odluka.Finansiranje OCD regulisano je odredbama

Zakona o udruenjima, Zakona o Fondu za zatituivotne sredine, Uredbe o sredstvima za podsticanjeprograma ili nedostajueg dela sredstava zafinansiranje programa od javnog interesa kojarealizuju udruenja, kao i drugim propisima.

Priprema i donoenje propisa regulisana jegrupom propisa u oblasti dravne uprave tako danije propisano obavezno uee lokalne samouprave. Iako ovo pitanje zadire u itav set propisau oblasti dravne uprave, njegov znaaj ima izvesne specifine karakteristike kada se radi opripremi i sprovoenju propisa u oblasti ivotne sredine. Takoe, nije propisano obaveznouee javnosti u pripremi zakonskih predloga, odnosno nije propisano obavezno uee javnostiu pripremi i donoenju podzakonskih propisa na nain koji obavezuje predlagae zakona ipodzakonskih propisa da sprovode proceduru uea javnosti.

8Prema lanu 79 Zakona informacije koje se odnose na zatitu ivotne sredine nadleni organ dostavlja podnosiocuzahteva u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva. Ako su informacije iz stava 1 ovog lana obimne ili bi njihovapriprema zahtevala dui period, rok za dostavljanje je 60 dana od dana podnoenja zahteva. (st.1 i 2).

Priprema i donoenje propisa

regulisana je grupom propisa u

oblasti dravne uprave tako da

nije propisano obavezno uee

lokalne samouprave.


9/209


3. Procena kapaciteta

3.1. Procena kapaciteta u stratekim dokumentima,izvetajima i analizama

Preliminarno istraivanje o raspoloivosti dokumenata sa podacima o mestu, ulozi i stanjukapaciteta lokalne samouprave i OCD u oblasti ivotne sredine pokazuje da postoji solidanbroj referenci na osnovu kojih se mogu donositi odreeni zakljuci opteg tipa. Ipak, preciznijeinformacije samo su delimino dostupne u nekim segmentima (npr. energetska efikasnostili u kontekstu poreenja OCD u oblasti ivotne sredine sa OCD u drugim sektorima). Iakopostoje naslovi koji upuuju na to, postojee

analize ne obuhvataju detaljnija istraivanjapovezana sa primenom vaeih propisa RS uoblasti ivotne sredine, i politike i propisa EU uoblasti ivotne sredine. Zbog toga zakljuivanjeo kapacitetima lokalne samouprave i OCD moebiti samo uopteno i posredno, odnosno na nivouinterpretacije stavova i procena koji su sadrani upostojeim stratekim dokumentima, analizama,izvetajima, itd.

U pogledu kapaciteta lokalne samouprave,analize i konstatacije iz stratekih dokumenata irelevantnih izvetaja nedvosmisleno upuuju na zakljuak da kapaciteti lokalne samouprave nisuzadovoljavajui i da ih je potrebno jaati. Iako postoje neki podaci o tome, u ovim dokumentimanema preciznijih podataka o stanju kapaciteta JLS kada je u pitanju sprovoenje pojedinanihpropisa u oblasti ivotne sredine.

U izvetajima nadlenih subjekata i procenama sadranim u stratekim dokumentimadominira opta konstatacija da kapaciteti OCD nisu zadovoljavajui i da bi trebalo preduzetiodgovarajue mere na planu njihovog jaanja. Procena stanja u civilnom sektoru (ukljuujuii oblast ivotne sredine) u odnosu na definisane kriterijume daje se u analizi koja je raena zapotrebe Kancelarije za saradnju sa civilnim drutvom Vlade RS. Meutim, u ovoj analizi nisuobuhvaeni propisi u oblasti ivotne sredine.

Ulogu lokalne samouprave i OCD u sprovoenju aktivnosti koje se odnose na usklaivanjenacionalne politike i propisa sa politikom i propisima EU trebalo bi posmatrati u dvostrukomsvetlu: na ulogu u pripremi i usaglaavanju nacionalnih propisa sa propisima EU i na ulogu usprovoenju propisa i politike EU u oblasti ivotne sredine sprovoenjem nacionalnih propisa

usklaenih sa propisima EU. Jedno od pitanja koje bi trebalo imati u vidu jeste rairena praksada se usaglaavanje nacionalnih propisa sa propisima EU ostvaruje i donoenjem podzakonskihakata, gde mogunost uea lokalne samouprave i OCD u pripremi ovih propisa nije jasnoregulisana.

Iako postojei podaci pokazuju da se sprovode odreene aktivnosti na planu jaanja kapacitetalokalne samouprave i OCD u vezi sa propisima EU u oblasti ivotne sredine, postojei stratekidokumenti i analize se ne bave na poseban i detaljan nain procenom kapaciteta lokalnesamouprave i OCD u ovoj oblasti.

Postojee analize ne obuhvataju

detaljnija istraivanja povezana sa

primenom vaeih propisa

Republike Srbije u oblasti ivotne

sredine, i politike i propisa EU

u oblasti ivotne sredine.


10/2010


3.2. Procena kapaciteta rezultati ankete

Polazei od rezultata istraivanja sprovedenog intervjuisanjem, odnosno anketiranjempredstavnika JLS, OCD i privrednih subjekata, mogu se izvesti razliiti zakljuci koji seneposredno odnose na pitanje kapaciteta ovih subjekata.9

3.2.1. Opti zakljuci

U pogledu optih zakljuaka moe se konstatovati sledee:Postojei kapaciteti JLS, OCD i PS za sprovoenje propisa i uee u kreiranju i sprovoenju

politike u oblasti ivotne sredine, u najveem broju sluajeva nisu zadovoljavajui i potrebnoje preduzeti potrebne mere radi njihovog jaanja. Iako nije potpuno jasno utvreno (nije nibilo predmet istraivanja) da li je ovo stalna karakteristika ili je u vezi sa odreenim periodimarazvoja, ovo pokazuje, izmeu ostalog, da bi proces poveravanja poslova u oblasti ivotnesredine trebalo da prati i odgovarajuu procenu stanja kapaciteta JLS za obavljanje ovih poslova.Donoenje propisa o obavezama subjekata sistema zatite ivotne sredine moralo bi biti paljivoobavljeno i uz detaljnju procenu mogunosti JLS za sprovoenje ovih propisa.

Problemi JLS u primeni propisa u oblasti ivotne sredine i ostvarivanju ciljeva u oblasti politikeivotne sredine, najveim delom se povezuju sa nedostatkom finansijskih sredstava, ali i sastanjem kapaciteta u tehnikom smislu (tehnika podrka), brojem zaposlenih, obuenosti, itd.

Nedvosmisleno je pokazano da je potrebna dodatna obuka sve tri kategorije ispitanika:predstavnika JLS, PS i OCD.

Pitanje meusobne saradnje sva tri od navedenih subjekata sistema zatite ivotne sredinepredstavlja jedno od pitanja koje posebno zasluuju da se na njega ukae.

Nezainteresovanost javnosti za uee u odluivanju u procedurama koje predviaju propisi uoblasti ivotne sredine (EIA, SEA, IPPC, i planski dokumenti) predstavlja problem sistema zatite

ivotne sredine koji je naglaen u odgovorima predstavnika JLS. Istovremeno, u odgovorimaOCD jasno je naglaen stav da OCD nisu u dovoljnoj meri ukljuene u proces donoenjaodluka na osnovu propisa u oblasti zatite ivotne sredine, odnosno u sprovoenje lokalnihrazvojnih politika u optini/gradu.10Slino bi se mogli tumaiti i odgovori na pitanje koje seodnosi na probleme u sprovoenju propisa od strane PS, gde je uoen problem nedostatkapodrke javnosti, odnosno saradnje sa civilnim drutvom. Osim toga, trebalo bi imati uvidu da su najznaajnije prepreke veem ukljuivanju PS u pripremu i sprovoenje propisa uoblasti ivotne sredine, po miljenju 62% anketiranih PS, politika, nedovoljna angaovanost inezainteresovanost nadlenih u lokalnim samoupravama.

Dostupnost podataka predstavlja jedno od pitanja na koje bi takoe trebalo ukazati kao nazajedniko za sve tri kategorije ispitanika. Veina JLS smatra da se podaci o stanju ivotnesredine mogu lako pronai. Slino je i kada su u pitanju stavovi PS o dostupnosti podataka

kojima oni raspolau. Meutim, manje od polovine OCD se slae sa stavovima JLS.11

Veina u sve tri grupe ispitanika smatra da postoji potreba za ueem u procesu pregovaranjasa EU u delu koji se odnosi na ivotnu sredinu.

9 Istraivanje je sprovedeno tokom jula i avgusta 2012. godine. Ukupan broj pitanja je 106 (Lokalna samouprava: 27,Civilni sektor: 48, Poslovni sektor: 31). U Strunom timu je usvojena tzv. varijanta B.1, to je znailo uzorkovanje 24okruga (bez KiM), ankete u optinama koje su sedita svojih okruga, obraanje na po dve adrese u: a. Lokalnoj samoupravi,c. Organizacijama civilnog drutva, i po etiri u: b. Privredi. To znai 8 ispitanika u svakoj optini, ili 192 u Srbiji.10Iako se u oba sluaja radi o ubedljivoj veini (tri etvrtine odgovora u sluaju JLS kao i OCD), ovde bi trebalo bitioprezan kod izvoenja konanog zakljuka budui da odgovori koji su dobijeni (zbog metodoloke nepreciznosti)nemaju isti sadraj. Postoje najmanje dva razloga za to. Prvo, odgovori predstavnika JLS impliciraju da se radi onezainteresovanosti javnosti, a ne o nezainteresovanim OCD (iako postoje stavovi prema kojima se pod javnostinajee ili iskljuivo podrazumevaju OCD). Drugo, kod odgovora OCD govori se o tome da OCD nisu u dovoljnoj meriukljuene, to ne mora da znai da su i nezainteresovane, iako se to, naravno, i ne iskljuuje.11Naravno, kada se sumiraju rezultati koji se odnose na dostupnost podataka, treba videti i podatke koji se odnose napostupanje sa zahtevima za informacijama od javnog znaaja, voenje lokalnog registra zagaivaa, izradu i dostavljanjeizvetaja o stanju ivotne sredine, itd., na ta e biti detaljnije ukazano.


11/2011


3.2.2. Zakljuci koji se odnose na jedinice lokalne samouprave

U pogledu zakljuaka koji se odnose na JLS12posebno se istiu sledei:Postoje znaajne razlike u optereenosti, potrebama, kapacitetima, nainu i formama

organizovanja vrenja poslova u oblasti ivotne sredine, kvalifikacijama zaposlenih, itd. Zaneto vie od 10% JLS moe se rei da skoro uopte nemaju kapaciteta, kako kadrovskih itehnikih, tako ni finansijskih. Za oko 80% JLS se moe rei da imaju odreene kapacitete zasprovoenje propisa u oblasti ivotne sredine, ali nedovoljne. Preostalih 10% JLS ima kapaciteteza sprovoenje politike zatite ivotne sredine i odgovarajuih zakona RS. (Re je uglavnomo gradovima, koji imaju oformljene jasno prepoznatljive organe/slube uz odgovarajui brojzaposlenih na poslovima zatite ivotne sredine).

Moe se rei da jedna etvrtina JLS nema nikakve strateke dokumente, to u sistemskom smislupredstavlja problem, budui da se moe postaviti i pitanje na osnovu ega planiraju i sprovodepolitiku u oblasti ivotne sredine. Kod JLS koje imaju ovakve dokumente moe se postaviti pitanjenjihove usaglaenosti sa odgovarajuim dokumentima nacionalnog karaktera. Kada je re oprogramima i planovima, najvei broj JLS usvojio je one za koje postoje jasne obaveze i instrukcije(npr. planovi upravljanja otpadom), dok je broj drugih slinih planova znaajno manji.

U pogledu naina organizacije poslova u oblasti ivotne sredine moe se konstatovati da ugradovima i veim optinama postoje prepoznatljive organizacione jedinice (odseci ili odeljenja),dok u manjim JLS to uglavnom obavlja jedna osoba zaduena za poslove iz ove oblasti. JLS formirajuorganizacione jedinice, odnosno imenuju lica zazatitu ivotne sredine prema svojim mogunostimai potrebama i ne postoji neki opti model za to.

Najvei problemi u sprovoenju propisa ipolitike u oblasti ivotne sredine jesu nedostataksredstava (85%), broj zaposlenih na poslovima

zatite ivotne sredine (42%), nedovoljna tehnikaopremljenost (46%), postojei pravni okvir (21%)i nedostatak podrke javnosti (21%). Neto manjeod 6% JLS vidi nedostatak saradnje sa civilnimsektorom kao problem. Uoljiv je problem ukomunikaciji i koordinaciji strunih slubi ili licazaduenih za zatitu ivotne sredine i rukovodstvaJLS. Postoji problem saradnje organa nadlenihza zatitu ivotne sredine sa drugim organimai organizacijama, posebno u veim jedinicamalokalne samouprave (gradovima).

Istraivanje pokazuje i to da postoji relativno

rairena praksa nepotovanja propisa u oblasti ivotne sredine (nedonoenje planskihdokumenata, neosnivanje budetskih fondova JLS, neosnivanje lokalnih katastara zagaivanjaivotne sredine, neizvetavanje o stanju ivotne sredine, itd.), kao i problemi u njihovoj primeni.13

Najznaajniji izvor za finansiranje/sufinansiranje projekata JLS u Srbiji u prethodnih nekolikogodina bio je Fond za zatitu ivotne sredine. Imajui u vidu broj programa i projekata kojeje finansirala EU i aktivnosti stranih donatora u Srbiji u prethodnih 5 godina, broj JLS koje suobezbedile sredstva iz ovih izvora i dalje je relativno skroman.

12 Grupa pitanja za predstavnike JLS obuhvata ukupno 28 pitanja koja se odnose na poznavanje odgovarajuihdokumenata, propisa, itd.; procenu kapaciteta, broj premeta, probleme, prioritete, itd. U jednom delu odgovora napitanja iz upitnika nema znaajnijih razlika i izmeu rezultata koji se odnose na uzorak i rezultata koji se odnose naostale obuhvaene istraivanjem. Meutim, u nekim odgovorima postoje razlike na koje je ukazano u detaljnoj analizi.13Vie od polovine JLS u Srbiji je svesno da ne ispunjava sve zakonske obaveze iz oblasti zatite ivotne sredine, a kaorazloge navode nedostatak sredstava, kadrova, podataka na osnovu kojih bi mogli da podnose izvetaje, nedostatakjasnih parametara i instrukcija po kojima bi se takvi izvetaji pripremali, itd.

Najvei problemi u sprovoenju

propisa i politike u oblasti

ivotne sredine jesu nedostatak

sredstava (85%), broj zaposlenihna poslovima zatite

ivotne sredine (42%),

nedovoljna tehnika

opremljenost (46%), postojei

pravni okvir (21%) i nedostatak

podrke javnosti (21%).


12/2012


Vie od 50% JLS u Srbiji ne prikuplja redovno podatkeo stanju ivotne sredine. Ovo je jedan

od primera nedostatka kapaciteta, s obzirom da su merenje zagaenja, prikupljanje i obradapodataka i izvetavanje o tome zakonske obaveze JLS.Veina JLS u Srbiji smatra da javnost nije dovoljno zainteresovana, ali ni dovoljno informisana

o mogunostima i znaaju uea javnosti u donoenju odluka o zatiti ivotne sredine. Velikaveina JLS smatra da su podaci o zatiti ivotne sredine javni i da su lako dostupni.

Veliki broj JLS u Srbiji smatraju da nisu u dovoljnoj meri ukljuene u pripremu propisa, posebnoonih za ije sprovoenje su nadlene ili delimino nadlene same JLS, ili se na drugi nain tiuJLS.

Veina smatra da je obuka zaposlenih na poslovima zatite ivotne sredine u JLS potrebna usvim oblastima, ali se posebno istiu upravljanje otpadom, otpadnim vodama, hemikalijama, kaoi primena zakona.

Skoro 60% JLS smatra da bi bilo znaajno da predstavnici gradova i optina budu ukljueni uproces pregovaranja sa EU u delu koji se odnosi na ivotnu sredinu. Kao razloge najvie navode

da JLS imaju odgovornost u pogledu sprovoenja znaajnog dela obaveza koje Srbija preuzimaili e preuzeti tokom procesa pridruivanja i nakon toga, kao i zbog potrebe unapreenja stanjaivotne sredine u JLS. One JLS koje smatraju da to ne bi bilo znaajno istiu da JLS nemajudovoljno strunog znanja i ne poznaju problematiku pregovaranja.

3.2.3. Zakljuci koji se odnose na privredne subjekte

Zakljuci koji se odnose na privredne subjekte14mogli bi biti formulisani na sledei nain:Privredni sektor u Srbiji upoznat je sa obavezama koje proistiu iz nacionalnih propisa o zatiti

ivotne sredine.Oko dve treine privrednih subjekata smatra da primena ovih propisa znaajno ili u osrednjoj

meri optereuje njihov rad.Privredni subjekti u Srbiji uglavnom imaju organizovane jedinice ili lica zaduena za zatitu

ivotne sredine sa razliitim zvanjima i ulogom u procesu rada. Zatita ivotne sredine je osnovniili preteni posao nadlenih lica odnosno sektora u skoro 60% PS, dok je kod neto manje odjedne treine to dodatni posao.

Veina PS smatra da redovno sprovodi monitoring zatite ivotne sredine i u skladu sa zakonompodnosi izvetaje o tome Agenciji za zatitu ivotne sredine. Istovremeno, veina smatra da supodaci o tome javni i lako dostupni.

Skoro 90% PS smatra da je donelo sva neophodna akta iz oblasti zatite ivotne sredine i da poovom pitanju postupaju u skladu sa vaeim propisima i ispunjavaju svoje obaveze.

Veina PS smatra da je potrebno jo mnogo ulaganja u zatitu ivotne sredine i to skoro posvim osnovama. Najvie se navodi neophodnost veeg ulaganja (finansijskog) u zatitu ivotnesredine, struna podrka u tumaenju propisa, vee uee predstavnika PS u pripremi propisa,

vie zaposlenih na poslovima zatite ivotne sredine, dodatna obuka za vei broj zaposlenih ibolja saradnja sa organima uprave, ali i sa civilnim sektorom.

Najvei broj PS je obveznik bar neke od naknada za zatitu ivotne sredine, a vie od polovinenjih smatra da te naknade predstavljaju znaajan troak za preduzee. Sa druge strane, PS uveini smatraju da su mere finansijskih optereenja potrebne i opravdane. Veina anketiranihistie da se novac od naknada ne usmerava kako treba i zamera da nema nikakvih subvencija zapreduzea koja potuju sve obaveze i redovno plaaju takse.

PS retko dobijaju finansijsku pomo iz budetskih sredstava sa lokalnog ili nacionalnog nivoa, a ikada ih dobiju, to su uglavnom manji iznosi namenjeni najee za izradu projektne dokumentacije.

Oko dve treine PS smatra da je upoznato sa pravnim tekovinama EU u oblasti zatite ivotnesredine. Dve treine PS u Srbije podravalo je ili je spremno da podri projekte u oblasti zatite

14Grupa od 30 pitanja u vezi sa PS odnosila se na razliite aspekte njihove aktivnosti u oblasti ivotne sredine, iliu vezi sa ivotnom sredinom (organizovanje poslova, naknade i finansiranje, monitoring, primena propisa, uee uprocedurama, saradnja sa JLS i OCD, uloga PKS, potrebe za obukom, uee u pregovarakom procesu sa EU, itd).


13/2013


ivotne sredine koje iniciraju lokalna samouprava ili civilni sektor, a skoro tri etvrtine njih je

spremno da ulae u nove tehnologije ili uvoenje standarda radi unapreenja ivotne sredine.Vie od dve treine PS ima zamerke na administrativne procedure u vezi sa pribavljanjemsaglasnosti u oblasti zatite ivotne sredine. Najvie se zamera obim procedura i dug rok zanjihovo sprovoenje.

to se tie saradnje sa JLS, dve treine PS nema zamerke. Jedna treina PS ima zamerkena saradnju sa lokalnom samoupravom, a i one se najee odnose na nestrunost,neinformisanost, neaurnost nadlenih slubenika i nesposobnost da reavaju probleme.

Najvei procenat PS smatra da je nedostatakfinansijskih sredstava najvei problem u sprovoenjupropisa u oblasti zatite ivotne sredine, zatimnedovoljan broj zaposlenih, nedovoljna strunosti problem tehnike opremljenosti. Treba istai daskoro jedna treina PS smatra nedostatak podrke

javnosti znaajnim problemom.Po miljenju veine PS oekuje se da Privredna

komora Srbije (PKS) vie doprinese reavanjuproblema koje privredni sektor ima u oblasti zatite ivotne sredine. PKS bi trebalo da obezbedimanje takse i namete na privredu, omogui olakice drutveno odgovornim preduzeima,pospeuje razmenu iskustava i informacija, bavi se edukacijom privrede i bude most u saradnjisa dravnim organima.

Veina PS smatra sa bi privredni sektor trebalo da bude ukljuen u pripremu propisa iz oblastizatite ivotne sredine, i to tako da predstavnici najveih preduzea budu ukljueni u rad telakoja pripremaju propise i dokumenta. PS smatraju da znaajan deo ovih aktivnosti moe da serealizuje preko PKS. Najznaajnije prepreke za to su politika i nedovoljna angaovanost inezainteresovanost nadlenih organa.

Najvei broj PS smatra da je dodatna obuka za predstavnike privrednog sektora potrebna i tonajvie u pripremi izvetaja za Agenciju za zatitu ivotne sredine u upravljanju otpadom, istijojproizvodnji i zatiti vazduha. Znaajan deo PS istie da je obuka potrebna u svim ili skoro svimoblastima.

Pokretanje inicijativa nije uestala praksa PS. Skroman je procenat PS koji su pokrenuli nekuinicijativu u vezi sa zatitom ivotne sredine.

Skoro tri etvrtine PS smatra da bi bilo znaajno ili veoma znaajno da PS uestvuju u procesupregovaranja sa EU, i to pre svega zbog bolje primene regulative EU, mogunosti da se boljeuvae interesi privrede a posebno rokovi za sprovoenje odreenih obaveza, odnosno potovanjenekih graninih emisija u skladu sa realnim mogunostima. Ovome se dodaju i razlozi koji se tiumogunosti lobiranja, bolje pripreme privrednog sektora za sprovoenje obaveza, itd.

3.2.4. Zakljuci koji se odnose na organizacije civilnog drutvaU odnosu na OCD15istraivanje je pokazalo sledee:A. Oko 90% predstavnika OCD zna za postojanje organizacione jedinice, odnosno lica

zaduenog za poslove zatite ivotne sredine u JLS. Istovremeno, vie od tri etvrtine OCDsmatraju da postojea organizacija poslova u JLS nije zadovoljavajua i da bi je trebalomenjati.

OCD smatraju da su najvei problemi u sprovoenju propisa i politike u oblasti zatiteivotne sredine u njihovoj JLS nedostatak finansijskih sredstava i nedostatak politikevolje. Potom slede: nedostatak saradnje sa civilnim sektorom, nedovoljna strunost ljudi

15

Pitanja koja se odnose na stavove OCD (ukupno 45) podeljena su u dve grupe: pitanja koja se, najveim delom, odnosena procenu kapaciteta JLS od strane OCD (16 pitanja) i pitanja koja se odnose na procenu kapaciteta samih OCD (29pitanja). U prvoj grupi (pod A) su zakljuci o stavovima OCD koji se odnose na kapacitete JLS. U drugoj grupi (pod B)su zakljuci koji se odnose na stavove OCD o njihovim kapacitetima.

Treba istai da skoro jedna treina

privrednih subjekata smatra

nedostatak podrke javnosti

znaajnim problemom.


14/2014


na tim poslovima i nedostatak podrke javnosti. Najree su spominjani kao problemi (od

12 ponuenih mogunosti) sledei: problemi u tumaenju propisa, nezadovoljavajuatehnika opremljenost i nedostatak odgovarajuih ovlaenja. OCD su raspoloivost (dostupnost) podataka o stanju ivotne sredine u JLS ocenile

relativno skromno. Oko 40% ispitanika smatraju da su podaci javni i zna se od koga semogu dobiti. Oko 35% ispitanika ima, vie ili manje, suprotno miljenje. Ovome bi trebalododati i informacije koji se odnose na prikupljanje podataka, odnosno izvetavanje JLS ostanju ivotne sredine. Takoe, procenjeno je da OCD uglavnom raspolau informacijamao tome koje vrste podataka se prikupljaju na nivou JLS.

Veina predstavnika OCD na neki nain i do nekog nivoa upoznata je sa postojanjemstratekih dokumenata republikog i lokalnog karaktera. Slian procenat onih koji suodgovorili (oko 10%) nije upoznat ni sa republikim ni sa lokalnim stratekim/planskimdokumentima.

Oko tri etvrtine anketiranih predstavnika OCD zna za postojanje lokalnog budetskog

fonda, odnosno zna da on ne postoji. Vie od polovine ne zna prihode i rashode fonda, iakoje 40% njih navelo projekte, odnosno programe koji su finansirani. Oko 25% nije upoznatosa tim da se iz ovog fonda finansiraju projekti OCD.

B. Najvei deo OCD koje su bile obuhvaene istraivanjem jesu organizacije do 50 lanova(70%), uglavnom bez stalno zaposlenih (preko 70%), koje su bile nosilac do pet projekatau poslednjih pet godina (preko 50%) i koje su uestvovale u razliitim aktivnostima nalokalnom nivou (u skoro 90%) u poslednje tri godine.

Svoje kapacitete OCD procenjuju tako to jedna etvrtina smatra da ima kadrovske, amanje od jedne petine da ima i tehnike kapacitete, a neto vie od jedne osamnaestine daima finansijske kapacitete. U celini, procenjuje se da kapaciteti OCD nisu zadovoljavajui.

OCD (kao deo javnosti) procenjuju za sebe da relativno skromno uestvuju u proceduramadonoenja odluka koje se tiu ivotne sredine.

Najvei broj OCD (51%) nije iniciralo donoenje nekih odluka u oblasti zatite ivotnesredine u svojoj optini/gradu. Oko 24% nije trailo informacije u vezi sa ivotnom sredinomnijednom u poslednjih pet godina, a negde oko 28%, od onih koji su traili dobijali supozitivne odgovore.

OCD smatraju da postoje razliiti problemi u sprovoenju propisa u oblasti ivotne sredine,odnosno prepreke veem ukljuivanju OCD u pripremi i sprovoenju propisa u oblasti zatiteivotne sredine na lokalnom nivou: od nedovoljnih kapaciteta, nedostatka finansijskihsredstava, nedostatka sankcija za nepotovanje propisa, preko slabe koordinacije, slabogpreventivnog delovanja, niske svesti donosilaca odluka, do nedostataka u propisima,odsustva politike volje, poloaja OCD, korupcije, itd.

Centralni deo interesovanja u istraivanju kapaciteta OCD izraen je kroz pitanja koja seodnose na uee OCD, odnosno javnosti u donoenju odluka, u skladu sa odgovarajuimprocedurama definisanim propisima u oblasti ivotne sredine. Znaajan deo OCD (51%)u poslednje tri godine nijednom nije uestvovalo u donoenju odluka koje se tiu zatiteivotne sredine u vezi sa EIA, SEA ili IPPC.16Isti je procenat OCD koje nikad nisu uestvovaleu raspravi (davale svoje miljenje) o nacrtu nekog propisa iz oblasti zatite ivotnesredine _ lokalnog, pokrajinskog ili republikog. Kada su u pitanju rasprave o nacrtu nekestrategije, programa ili plana u oblasti zatite ivotne sredine na lokalnom, regionalnom,pokrajinskom ili republikom nivou, procenat onih koji nisu nijednom uestvovali uposlednje tri godine je 31%.17U celini, oko tri etvrtine OCD procenjuje da nisu u dovoljnojmeri ukljuene u proces donoenja odluka. Kada su ukljuene u ovaj proces, onda je to uranoj fazi, po proceni jedne petine.

16Da to nije uestalija praksa svedoi i broj onih koji su uestvovali vie od 6 puta (oko 5% OCD).17Najei razlog zbog ega ne uestvuju jeste to to nisu informisani o tome. S druge strane, oko 43% OCD redovnouestvuje na javnim raspravama kod donoenja propisa, planova, programa ili studija iz oblasti zatite ivotne sredine.


15/2015


Ukupan procenat ispitanika (100%) izjavio je da je potrebna dodatna obuka o propisima

EU u oblasti ivotne sredine, pri emu se navode razliiti izvori prava EU i meunarodniugovori. Slian procenat OCD izjasnio se i u prilog dodatne obuke za upoznavanje iuestvovanje u primeni i praenju sprovoenja propisa. Slino je i kada je u pitanju dodatnaobuka ljudi iz civilnog sektora kako bi se znaajnije ukljuili u zatitu ivotne sredine.

Kada je u pitanju saradnja sa drugim subjektima sistema zatite ivotne sredine, vie odpolovine OCD ocenjuje svoju saradnju sa JLS dobrom, vrlo dobrom ili odlinom (najeedobrom i vrlo dobrom). Oko 40% ocenjuje saradnju slabom ili tvrdi da nema nikakvesaradnje. Slino je i kada je u pitanju saradnja sa privrednim sektorom. Istovremeno,oko 90% OCD svoju saradnju sa obrazovnim i strunim institucijama _ predkolskimustanovama, kolama, univerzitetima, centrima za neformalno obrazovanje ili institutimaocenjuje odlinom, vrlo dobrom ili dobrom. Slino je i u sluaju saradnje sa lokalnimmedijima. Meutim, OCD imaju kritiki stav prema posveenosti lokalnih medija pitanjimaivotne sredine. U preko 65% sluajeva, lokalni mediji se bave ivotnom sredinom kako

kada, samo kada su neke akcije. Kada je u pitanju upoznatost sa pravnim tekovinama EU u oblasti ivotne sredine, oko 10%

smatra da nije upoznato sa tim, slino kao i kada je u pitanju odgovor na pitanje u vezi saobavezama koje proistiu iz procesa pristupanja EU. Skoro 90% smatra da su na neki nainupoznati, ali je u potpunosti upoznato sa pravnim tekovinama EU tek oko 8%.

Uee u procesu pregovaranja o pristupanju Srbije EU, u delu koji se odnosi na ivotnusredinu, bilo bi znaajno za preko 70% OCD.

Dodatne informacije koje su OCD smatrale znaajnim, a nisu obuhvaene upitnikom,navedene su oko u 30% sluajeva, pri emu se radi o krajnje razliitim pitanjima.


16/2016


4. Predlog preporuka

Na osnovu istraivanja mogu se izvesti odreene preporuke u pogledu daljih aktivnosti. U tomsmislu predlae se:

1. Preduzimanje praktinih mera radi obezbeivanja veeg ukljuivanja javnosti u procedureuea u odluivanje u skladu sa propisima (pre svega u oblasti procene uticaja na ivotnusredinu, strateke procene uticaja na ivotnu sredinu, integrisane dozvole, itd.);

2. Preduzimanje potrebnih mera radi prevazilaenja uoenih problema JLS koji se odnose,izmeu ostalog, na broj zaposlenih na poslovima zatite ivotne sredine, odnosno nedovoljnutehniku opremljenost;

3. Promena procedure pripreme i donoenja propisa kako bi se kapaciteti JLS, PS i OCD zasprovoenje propisa (ili uee u njihovom sprovoenju) jasnije sagledavali pre donoenja

propisa, odnosno u ranoj fazi njihove pripreme;4. Redefinisanje postojeeg sistema finansiranja kako bi on bio neposrednije u funkcijisistemskog jaanja kapaciteta JLS, PS i OCD u kljunim oblastima znaajnim za ostvarivanjeciljeva politike ivotne sredine;

5. Jaanje instrumenata kojima bi se obezbedila vea transparentnost procedura ustanovljenihZakonom o Fondu za zatitu ivotne sredine, kao i dalja dogradnja sistema, naroito sastanovita ostvarivanja ciljeva u vezi sa evropskim integracijama u celini;

6. Preduzimanje potrebnih mera radi jaanja kapaciteta JLS za planiranje i pripremu projekataza meunarodne donatore;

7. Izrada bliih kriterijuma o nainu organizovanja poslova ivotne sredine na nivou JLS;8. Preduzimanje potrebnih mera koje se odnose na obezbeivanje doslednog potovanja

propisa u oblasti ivotne sredine i onemoguavanje uticaja politikih inilaca na naini dinamiku sprovoenja propisa, naroito kada su u pitanju propisi kojima se odreujuspecifine obaveze JLS (npr. izrada lokalnog registra zagaivanja, izvetavanje o stanjuivotne sredine, osnivanje budetskih fondova, donoenje, primena i usklaivanje stratekihdokumenata, itd);

9. Preduzimanje mera radi jaanja sistema monitoringa u oblasti ivotne sredine, olakavanjapristupa informacijama i obavetavanja zainteresovanih subjekata o stanju ivotne sredine;

10. Preduzimanje potrebnih mera radi neposrednijeg upoznavanja predstavnika JLS i OCDsa politikom i propisima EU u oblasti ivotne sredine, naroito pojedinih grupa propisa ukojima su JLS povereni poslovi na njihovom sprovoenju;

11. Izrada programa specifine obuke predstavnika JLS, PS i OCD o politici i propisima uoblasti ivotne sredine;

12. Preduzimanje potrebnih mera radi obezbeivanja uslova da sve JLS donesu svoje stratekedokumente u oblasti ivotne sredine, odnosno da se obezbedi obavezno usaglaavanje

lokalnih stratekih dokumenata sa odgovarajuim nacionalnim;13. Preduzimanje potrebnih mera radi prevazilaenja problema u saradnji organa nadlenih za

poslove ivotne sredine sa drugim organima i organizacijama;14. Ukljuivanje predstavnika JLS i OCD, odnosno PS u pregovaraki proces sa EU.15. Sprovoenje detaljnog istraivanja kapaciteta i potreba JLS za sprovoenje svih pojedinanih

propisa u oblasti ivotne sredine donetih od 2004. godine, kojima je JLS povereno obavljanjeodreenih poslova;

16. Ustanovljavanje mehanizma periodine procene sprovoenja propisa u oblasti ivotnesredine sa stanovita kapaciteta lokalne samouprave i vertikalne i horizontalne koordinacijeaktivnosti;


17/2017


5. Osnovna literatura

1.Analiza rezultata istraivanja, (Strengthened and Competent Civil Society Organisations ForImproved Environmental Policy in Serbia, KnowHow2Act), Evropski pokret u Srbiji, Beograd,avgust 2012.

2. Analiza i statistiki pregled rezultata monitoringa u 18 lokalnih samouprava u Srbiji, Evropski pokretSrbija, Beograd: National Endowment for Democracy, Lawers for Democracy, 2010. http://www.emins.org/sr/publikacije/knjige/10-monitoring-lokalnih-samouprava.pdf.

3. Analiza pravnih praznina (konani nacrt), Tehnika pomo za izradu nacionalne strategije zaaproksimaciju u oblasti ivotne sredine (SAOS) (EUROPEAID/127462/C/SER/RS), januar2011.Dostupno na:http://www.easserbia.rs/Doc/Briefing_Note/Legal_Gap_Analysis_s.pdf.

4. Ateljevi, V., Administrativni kapacitet za koordinaciju poslova evropskih integracija, u:Trbovi, A., S., (ur) Reforme: politika volja i administrativni kapacitet, Beograd: Fakultet za

ekonomiju, finansije i administraciju Univerziteta Singidunum, 2011, str. 5374.5. Baldersheim, H., Decentralizacija u praksi evropski modeli i praksa, Beograd: Ministarstvo zadravnu upravu i lokalnu samoupravu, 2009. Dostupno na: http://www.drzavnauprava.gov.rs/files/pub3.pdf.

6. Benmansur, J., et al. (pr), Vodi za primenu Zakona o udruenjima, Beograd: Ministarstvo zadravnu upravu i lokalnu samoupravu, Graanske inicijative, Britanska ambasada Beograd,OEBS Misija u Srbiji, 2009.

7. Damjanovi, D., Jerini, J., Pavlovi Kriani, T., (ur), Horizontalna i vertikalna koordinacija upostupku donoenja odluka od znaaja za lokalnu samoupravu u Srbiji, Beograd, Palgo centar,2011. Dostupno na: http://www.coe.org.rs/REPOSITORY/2110_nova_knjiga1.pdf.

8. Evropske politike zatite ivotne sredine na lokalu, Nepuaki edukativni centar RP, Kragujevac,2010. Dostupno na: http://www.gradjanske.org/admin/article/download/files/PUBLIKACIJA_EVROPSKE_POLITIKE_ZZS_NL.pdf?id=786.

9. Izrada propisa i zakonodavni proces u Republici Srbiji procena, OSCE, Beograd, 2011.http://www.osce.org/sr/odihr/87871.

10. Jelini, J., urovi, S., (ur) Zatita ivotne sredine uslov za odrivi razvoj, Beograd: Fond zaotvoreno drutvo: Centar za primenjene evropske studije, 2009. Dostupno na: http://www.fosserbia.org/view_file.php?file_id=338.

11. Jovanovi, J. (et al) Najbolja praksa u lokalnim samoupravama: prirunik studije sluaja,Beograd: Savet Evrope, Kancelarija u Beogradu, 2011. Dostupno na: http://www.coe.org.rs/REPOSITORY/2057_brosura_final_mart_2011.pdf.

12. Lili, S., Modernizacija srpske dravne uprave, u: Trbovi, A., S., (ur) Reforme: politikavolja i administrativni kapacitet, Beograd: Fakultet za ekonomiju, finansije i administracijuUniverziteta Singidunum, 2011, str. 724.

13. Milosavljevi, B., Jerini, B.,Analiza nadlenosti jedinica lokalne samouprave u Srbiji, Beograd,

2010. Dostupno na: http://www.drzavnauprava.gov.rs/files/dokumenta-6.pdf.14. Milutinovi, S., Lokalna agenda 21 uvod u planiranje odrivog razvoja, Beograd: Stalna

konferencija gradova i optina, 2004. http://www.prsp.gov.rs/download/LA%2021-knjiga.pdf

15. Mojsilovi, M., et.al. Neposredno uee graana u upravljanju lokalnom zajednicom, Problemi,izazovi i preporuke za unapreenje procesa, Misija OEBS u Srbiji, Beograd, 2011.http://www.osce.org/sr/serbia/82794?download=true.

16. Nadlenosti institucija koje su zaduene za zatitu ivotne sredine, Tehnika pomo za izraduNacionalne Strategije za Aproksimaciju u Oblasti ivotne Sredine (SAOS), CRIS number07SER01/29/11, (EUROPEAID/127462/C/SER/RS), Srbija, Oktobar 2010. http://www.easserbia.rs/Doc/Briefing_Note/Institutional%20Responsibilities%20report%20(final%20draft)_SR.pdf.


18/2018


17. Pei, R., Ili, M., Bojat, N., ., ivkovi, N., Osnovna studija u: Jelini, J., urovi, S., (ur)Zatita ivotne sredine uslov za odrivi razvoj, Beograd: Fond za otvoreno drutvo: Centarza primenjene evropske studije, 2009. str. 53242. Dostupno na: http://www.fosserbia.org/view_file.php?file_id=338.

18. Todi, D., Vodi kroz EU politike ivotna sredina, Beograd: Evropski pokret u Srbiji, 2011.Dostupno na: http://www.emins.org/sr/publikacije/knjige/11-vodic-kroz-eu-politike-zivotna-sredina.pdf.

19. Todi, D., Ignjati, M., Nadlenost i kapaciteti lokalne samouprave i organizacija civilnog drutvau oblasti ivotne sredine u svetlu evropskih integracija, Predlog, (Strengthened and CompetentCivil Society Organisations For Improved Environmental Policy in Serbia, KnowHow2Act),Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2012.

20. Upravljanje otpadom i lokalni planovi zakljuci i preporuke, Nacionalni konvent o Evropskojuniji, Evropski pokret u Srbiji, Radna grupa za ivotnu sredinu, 1. sastanak, Beograd, DomNarodne skuptine, 26. oktobar 2011. godine (http://zelenainicijativa.rs/wp-content/uploads/2012/02/Upravljanje-otpadom-i-lokalni-planovi_zakljucci-i-preporuke.pdf)

21. Velat, D., (Pr.) Procena stanja u sektoru organizacija civilnog drutva (OCD) u Srbiji, Beograd:Graanske inicijative, 2012. Dostupno na: http://www.civilnodrustvo.gov.rs/wp-content/uploads/2012/02/Istrazivanje-OCD-Sektor-u-Srbiji-Gradjanske-inicijative-web.pdf.

22. Vlatkovi, M., oki, B., Komentar Zakona o lokalnoj samoupravi: sa objanjenjima za primenu,sudskom i upravnom praksom, Beograd, Slubeni glasnik, 2009.


19/20


20/20

CIP - ,

502.1(497.11)(0.034.2)351(497.11)(0.034.2)

, , 1958- Unapreenje kapaciteta jedinica lokalnesamouprave, organizacija civilnog drutva iprivrednih subjekata za sprovoenje evropskihstandarda u oblasti ivotne sredine[Elektronski izvor] / [autor DragoljubTodi]. - Beograd : Evropski pokret u Srbiji,2012

Nain dostupa (URL):http://www.emins.org/sr/onama/forum-if/index.html. - Nasl. sa naslovne strane dokumenta. -Dokument je u pdf formatu. - Opis izvora dana28.12.2012.. - Sadri bibliografiju.

ISBN 978-86-82391-87-6

a) - - b) - COBISS.SR-ID 195888140

Documents

Dragoljub Todic, Zivotna Sredina