| 1

Dragoslav Simi}

RASKOL U ETERU

2 |

UrednikMilena Stojsavqevi}

| 3

DRAGOSLAV SIMI]

RASKOLU ETERU

@IVOT SRPSKE EMIGRACIJE U AMERICI KROZRADIO PROGRAM NIKOLE KOSI]A

(MILVOKI, 19521982)

Kwiga sadr`i dva CDsa najstarijim tonskim zapisima

na srpskom jeziku na~iwenim u SAD

BEOGRAD 2006

dp

4 |

| 5

SSAADDRR@@AAJJ

\or|e Malavrazi}: Polet i tragizam emigrantskog radija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7Dragoslav Simi}: Uz ovu kwigu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

@IVOT PRED DRUGI SVETSKI RAT

Situacija u zemqi uo~i 27. marta 1941. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14Pu~ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15Osvajawe kratkotalasne radio-stanice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18Objavqena je kapitulacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20Raskol u logoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20Obra~uni u logoru, Limski odred . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25Zlatnici od Dra`e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31Kako je kupqen i unet u logor radio-aparat? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

U NEMA^KOJ POSLE OSLOBO\EWA

Ratni zlo~inac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37Kako je proradila razglasna stanica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39Englezi i komunisti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41Radio slu`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42Radio slu`ba Komande III centra Kraqevske jugoslovenske vojske, u okupiranoj

Nema~koj, slu{aju}i emisije Radio Beograda i drugih radio-stanica, i agencijske vesti, bele`i ih ovako: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

AMERIKA

Odlazak u Ameriku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63Emigrantski radio . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66Kako je nastao Kosi}ev Radio ~as . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71Posao u fabrici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73Pisma i ~lanci o Kosi}evom radiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75Srpski radio program u Americi pre Drugog svetskog rata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81Sa~uvani zapisnici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82Titovi agenti. Sukob preko radija sa Vojvodom \uji}em. Plo~a sa himnom Bo`e pravde. Guerila songs iz Londona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88Istrage u Titovim kazamatima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95Kako je izgledao doma}i radio . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .101Pobednici i emigracija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .102Rat na radio talasima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .103Jedno lepo pismo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .105Rat u eteru. Jedna polemika: Prota Toza i Kosi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .106

RASKOL

Vladika Dionisije i dr Slobodan Dra{kovi}. Mesto i uloga radija . . . . . . . . . . . . . . . . .127Mere protiv kraqevi}a Tomislava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .142Vo`wa mrtvog Mihajla Miqkovi}a od Milvokija do Libertvila i natrag . . . . . . . . . . . .143Kraq i raskol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .146Patrijarh German . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .147

6 |

Pi smo koje je Patrijarh Srpski uputio 24. decembra 1964. godine, Beograd . . . . . . . . .149Nekomercijalne radio-stanice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .153Aparat za presnimavawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .155Sadr`aj emisija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .157Gosti i stalni ~lanovi redakcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .161O na{em vremenu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .163Radoje Kne`evi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .167Va`no saop{tewe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .174Sa~uvane emisije. Radio drama Cerska bitka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .175Datumi iz istorije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .179

IZBOR TEKSTOVA

Dr Bora Trifkovi}: General Ajzenhauer i na{ srpski narod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .181Dr Slobodan Jovanovi}: Me|unarodni zna~aj Jugoslavije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .184Nikola Kosi}: O Titovoj poseti Londonu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .186Stanislav @ugi}: Budu}e ure|ewe Srpske teritorije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .188Selimir Popovi}: Slu~aj Milovana \ilasa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .190Nikola Kosi}: Ukidawe Kominforma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .192Selimir Popovi}: Osvrt na su|ewa u Beogradu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .194Nikola Kosi}: Proslava crkve u Rasini i komunisti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .196Vojvoda Mom~ilo \uji}: Bratskom Srpskom antikomunisti~komkomitetu u Milvokiju, SAD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .199Vojvoda Mom~ilo \uji}: Srbi i Srpkiwe, br}o i sestre! Sa puta po Evropi . . . . . . . . . .199Nikola Kosi}: O Mihajlu Mihajlovu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .204Pavle Jovanovi}: Uklawawe sa vlasti Aleksandra Rankovi}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .206Mom~ilo Ili}: Wego{ev hram-kapela na Lov}enu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .209Nikola Kosi}: Smrt Dragi{e Cvetkovi}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .211Nikola Kosi}: \eneral Mihailovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .212Mom~ilo Ili}: @ivan govori Eks privata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .217Pavle Jovanovi}: O na{em tu`nom i crnom Kosovu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .219Nikola Kosi}: Smrt kraqa Petra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .221Milan Radovi}: Program Stjepana Radi}a iz 1921. godine aktuelan i danas . . . . . . . . . .224Nikola Kosi}: Jugoslavija kao konfederacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .226Nikola Kosi}: Re~ opozicije u Beogradu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .228

KOSI]EV RADIO I JUGOSLOVENSKI ANTIKOMUNISTI^KI KOMITET (JAK)

Glas Amerike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .245

PPOO^^EETTAAKK II KKRRAAJJ KKOOSSII]]EEVVOOGG RRAADDIIJJAA .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. ..247[umadija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .252Kolo srpskih sestara na pikniku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .256Kola~i, prase i rakija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .257Srpska plo~a na ameri~ki na~in . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .258Srpski peva~ki savez . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .258Titova smrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .262Kraj programa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .267Pismo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .270Kakvi su bili me|usobni odnosi u srpskoj politi~koj emigraciji? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .272

Desimir To{i}: Nikola A. Kosi} nacionalna figura van zemqe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .277

Poseban dodatak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .280Dr prof. Qubodrag Stojadinovi}: Mi{qewe o rukopisu Raskol u eteru. Srpski radio program Nikole Kosi}a (1952-1982) autora Dragoslava Simi}a . . . . . .287

Post scriptum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .291

| 7

\or|e Malavrazi}

Polet i tragizam emigrantskog radija

Kwiga Raskol u eteru plod je dokumentarno istra`iva~kog rada Dragoslava Si-mi}a, autora koji ve} decenijama daje veliki doprinos beogradskoj dokumentar-noj radiofoniji i publicistici. U osnovi svih wegovih poduhvata, pa i ovog,jeste redak dar da se trenutno prepozna i oseti dok je jo{ u anegdoti, nagove-{taju ili slu~ajnoj, u prolazu uhva}enoj informaciji tema iza koje }e se, po-stepenim udubqivawem, otkriti jedinstvene qudske sudbine i zanimqive, neo-bi~ne, pa`we vredne, a do sada neuo~ene dokumentarne povesti od op{teg itrajnog zna~aja. Tako je, verovatno, neki uzgredni podsticaj odveo Dragoslava Si-mi}a i do Nikole Kosi}a, biv{eg majora jugoslovenske kraqevske vojske koji, uve} dubokim godinama, sumira iskustva politi~kog emigranta i osniva~a srp-ske radio stanice u Milvokiju, na Sredwem Zapadu Amerike.

Jedna od realnosti koje nam autenti~no predo~ava Simi}eva kwiga jesteupravo `ivotni put Nikole Kosi}a, sav obele`en borbenim javnim delova-wem i `rtvovawem za stvar srpstva i jugoslovenstva. I koliko god da se ovakwiga oslawa na pisana dokumenta i uredno vo|enu arhivu Srpskog radio pro-grama, `ivo, neposredno, nedavno Kosi}evo kazivawe za emisije simboli~nognaziva Govori da bih te video (Drugi program Radio Beograda, urednik Dra-goslav Simi}), ovde preneto na papir, jo{ jednom potvr|uje ni~im nadoknadi-vu vrednost li~nog pripovedawa, koje slu{aocima prenosi ne samo suve ~iwe-nice nego i qudske emocije i literarno upe~atqive detaqe, ~ijim se nizawemoblikuju dela specifi~ne usmene kwi`evnosti. Na toj govornoj pla{tanicinalazimo otisak cele Kosi}eve li~nosti. Vidimo ~oveka koji je, iznad svega,vatreni patriota, no{en osnovnim ose}awem slobodarstva i pravde. U inten-zivan dodir sa radio svetom on je prvi put do{ao upravo za vreme jedne rodo-qubive akcije, u no}i 27. marta 1941. godine, kada je, kao istaknuti u~esnik dr-`avnog prevrata, zauzeo kratkotalasnu stanicu, namewenu inostranomauditorijumu, koja se nalazila na uglu ulica Nemawine i Kneza Milo{a.

(Dana{wi Radio Beograd, tada sme{ten u zgradi SANU, preuzeo je iste no-}i, sa pet vojnika, dr Stevan Jakovqevi}, pisac Srpske trilogije. Re~eno uzgred,ali ne bez podteksta koji nam indirektno govori o va`nosti masovnih medijaza savremeno dru{tvo, jedina `rtva celog beskrvnog pu~a od 27. marta bio je,na drugom kraju grada, jedan `andarm, ~uvar predajnika u Maki{u.)

Od tih presudnih dana, put Nikole Kosi}a sve se dubqe useca i u predeleradija, civilizacijske tekovine koju je on shvatao utilitarno, kao spravu zapreno{ewe nacionalno-demokratskih ideja i uverewa. Takvo medijsko anga-`ovawe sasvim je razumqivo, jer se za vreme Drugog svetskog rata, pa i dece-nijama posle wega, odvijao u globalnom eteru pravi rat talasa (Francuzi su

8 |

| 9

govorili: la guerre des ondes.) Radio je bio glavni masovni medij jo{ od svog ra-nog, zlatnog doba, tokom tridesetih, pa sve do pojave i nezadr`ivog usponatelevizije, a u vanrednim okolnostima, zahvaquju}i svojoj brzini, pokretqi-vosti i bezgrani~nom prostirawu, on je uvek dobijao i, do danas, zadr`ao posebno zna~ajnu ulogu.

Pripovest Nikole Kosi}a vodi nas, zatim, u Nema~ku, gde su srpski ofi-ciri, zarobqeni posle kratkog aprilskog rata, nastojali da po svaku cenu naravno, nelegalnim, te{kim i veoma rizi~nim putevima do|u do be`i~-nog aparata kako bi mogli da slu{aju, bele`e i {ire vesti slobodnog RadioLondona. U logorima Nirnberg i Osnabrik, to je bila predana aktivnost Ni-kole Kosi}a, koju on izvanredno plasti~no o`ivqava u svojim se}awima, za-bele`enim na tonskim trakama, a zatim i na stranicama Simi}eve kwige.

Ali, te slike, koje `ivo teku pred na{im unutra{wim okom, kao da ih isami sada neposredno do`ivqavamo, ne donose nam samo privla~na dokumen-tarna svedo~ewa iz prve ruke nego i neke neo~ekivano gorke spoznaje. U ne-ma~kim zarobqeni~kim logorima vladala je o{tra ideolo{ka podvojenost nanacionaliste i komuniste. Stepen uzajamne mr`we i{ao je visoko, sve do pot-kazivawa logorskoj upravi, uni{tavawa radio opreme i fizi~kih obra~una,koje su Nemci morali da spre~avaju. Ta opora istina, sa ~ijim se raznim vari-jacijama suo~avamo do dana dana{weg, sen~i Kosi}eve usmene memoare, i celuSimi}evu kwigu, tonom prigu{ene, potisnute, ali duboko prisutne tragike.

Tragika je verovatno neadekvatna re~ za sudbinu ~oveka koji i danas, u de-vedeset sedmoj godini `ivota, zra~i vitalnim aktivizmom. Me|utim, ~iwe-nica je da je ovaj iskreni rodoqub 1945, posle oslobo|ewa Jugoslavije, bioprogla{en za ratnog zlo~inca i da se u zemqu, kona~no, vratio tek pola vekakasnije, 1994. godine, dakle, cinizmom sudbine, u vreme novoga narodnoga idr`avnog sloma. Kao i ve}ina politi~kih emigranata, on se preko Okeanaotisnuo sa mi{qu da je to privremeno, za kratak period, a niti je bilo pri-vremeno niti su istorijske okolnosti, koje su ga odvele u izgnanstvo, presta-le da budu surove za wegov narod potkraj dvadesetog veka.

Ali, zadr`imo se na Kosi}evoj vezi s radiom. U prvim godinama posle rata,u Nema~koj, kojom su upravqale savezni~ke snage, on se prihvatio organizovawastalne radio slu`be, namewene slu{awu svetskih stanica i istinitom obave-{tavawu na{eg svega o idejama za novo ure|ewe Evrope i, naro~ito, o Jugoslavi-ji. A kada je do{lo vreme emigracije, najboqi deo Kosi}evog novog `ivota, uAmerici, pripao je pravom radio novinarstvu, delatnosti u kojoj je on video mo-gu}nost da sistematski i efikasno nastavi svoju borbu protiv komunizma.

U tom ciqu, po~etkom pedesetih godina pro{log veka, Nikola Kosi} po-krenuo je, u Milvokiju, Srpski radio program. Ovu politi~ko-kulturnu sta-nicu on je zatim, punih trideset godina, od 1952. do 1982. godine, ure|ivao,vodio, a dobrim delom i bojio svojim prilozima, deluju}i kao wen po`rtvo-vani i do kraja posve}eni spiritus movens. ^inio je to nesebi~no, sa `arom pro-sve}enog i nadahnutog amatera. Posle redovnog radnog vremena u fabrici, onje neumorno, otkidaju}i od privatnog `ivota svakoga dana pripremao svoj ne-deqni radio program, na kojem je bio pokreta~ svih aktivnosti, spiker iglavni tekstopisac. Stanica je finansirana dobrovoqnim prilozima slu{a-laca, na{ih qudi u rasejawu. To nije bilo ni prvo ni jedino radiofonsko gla-silo Srba u Americi, ali je, svakako, imalo nezanemarqiv zna~aj i uticaj.

[to je posebno va`no, kroz sudbinu Nikole Kosi}a prelama se i `ivotcele na{e politi~ke emigracije u Americi posle Drugog svetskog rata. Ta~-nije, prelama se sva wena tragika, jer kako bi se druk~ije nego tragi~nim mo-gao nazvati polo`aj qudi raspetih izme|u ideala ameri~ke demokratije i gru-be stvarnosti, koja je, godinama i decenijama, potvr|ivala zna~aj me|unarodnepoliti~ke orijentacije Josipa Broza Tita za dr`avne interese Amerike. Ru-{ewe komunizma i Titove li~ne vladavine bili su najpre~i ciqevi srpskih

10 |

politi~kih emigranata, ali ne i zemqe koja im je dala uto~i{te i generalnuideolo{ku podr{ku. To je bio usud cele Kosi}eve generacije emigranata, ko-ja je, prema jednom lucidnom zapa`awu Dragoslava Simi}a, mentalno `ive-la u zemqi, a samo fizi~ki u Americi.

Druga, sredi{wa linija kwige, vodi nas postepeno ka potpunom uvidu u na-~in funkcionisawa i sadr`aj delovawa Srpskog radio programa u Milvoki-ju. Ova detaqna rekonstrukcija celine bila je mogu}a samo zahvaquju}i Kosi-}evom bri`qivom bele`ewu svih relevantnih podataka i wegovom jo{dragocenijem ~uvawu izvornih dokumenata i zvu~nih materijala. Obimnu pisa-nu gra|u (najave, satnice emisija, tekstove objavqenih ~lanaka i predavawa ipisma slu{alaca) Kosi} je predao SANU 1991. godine. Uz wegovu usmenu ispo-vest pred Simi}evim mikrofonom, snimqenu za Radio Beograd, to je ve} biopravi majdan verodostojnih dokumenata, na osnovu kojih se mogla pisati kwi-ga. Me|utim, kako je Kosi} sa~uvao i snimke pojedinih svojih emisija, Simi-}evu kwigu prati}e i kompakt disk sa veoma vrednim tonskim zapisima: to sune samo besede istaknutih srpskih intelektualaca, koji su posle Drugog svet-skog rata `iveli u Americi i Velikoj Britaniji, nego i satiri~ni ske~evi,narodne pesme u gluma~kim interpretacijama, pa i zanimqiva ogledawa na po-qu jedne tako slo`ene akusti~ke forme kao {to je radio drama.

Kada je o sa~uvanim radio predavawima i komentarima re~, wihov prvismisao bila je, nesumwivo, bespo{tedna kritika komunizma i Titove despo-tije. Me|utim, ~italac Simi}eve kwige brzo }e, na svoju `alost, otkriti dase velika snaga srpske politi~ke emigracije u Americi umnogome iscrpqi-vala i u me|usobnim obra~unima. To posebno va`i za dugi, `estoki, sva|ala~-ki sukob izme|u pristalica Srpske pravoslavne crkve u otaxbini i vernikaokupqenih oko vladike Dionisija u Americi. Jedni su druge, naj~e{}e, optu-`ivali za izdaju i slu`ewe komunizmu, a taj mu~ni raskol samo je jo{ vi{epotcrtavao wihov zajedni~ki i evidentni istorijski tragizam. Sam NikolaKosi}, deluju}i nasuprot raskolni~koj Radio Rasini, dosledno je branio in-tegritet patrijarha Germana i crkve u zemqi.

Ovom sporu Dragoslav Simi} je s razlogom posvetio znatnu pa`wu u svo-joj kwizi priredio je autenti~na dokumenta koja o wemu svedo~e. Me|utim,wegov izbor tekstova ~itanih na Srpskom radio programu u Milvokiju mno-go je {iri i reprezentativniji. Tu }emo na}i, na primer, i oglede Sloboda-na Jovanovi}a i Desimira To{i}a, na koje vaqa posebno ukazati, jer se izdva-jaju po svom istinski demokratskom duhu i i sluhu za modernost, koji je, ina~e,nedostajao mnogim drugim autorima, preterano okrenutim idejama tradicijei restauracije. Ali, bez obzira na ton i nu`na razlikovawa, posebna je atrak-cija {to }e na{ ~italac prvi put, mo}i, zahvaquju}i izboru Dragoslava Simi-}a, da upozna, u autenti~nom obliku, {ta je na{a prekookeanska inteligenci-ja zaista mislila i pisala na primer, o Ajzenhaueru, Titovoj posetiLondonu, slu~aju Milovana \ilasa, o Mihajlu Mihajlovu, uklawawu Rankovi}a,ru{ewu kapele na Lov}enu, crnoj kosovskoj stvarnosti, pretvarawu Jugoslavi-je u konfederaciju i ogla{avawu opozicije u Beogradu 1982. godine. Sam Ni-kola Kosi} mo`da je bio najefektniji u individualnim portretima iopro{tajnim re~ima: Smrt kraqa Petra, \eneral Mihailovi} i Opro-{taj od emisije (1982). Sve su to danas dragoceni dokumenti, koji }e za na{u~itala~ku publiku imati karakter otkri}a.

Dragoslav Simi} je veoma dobro komponovao kwigu od sopstvenih komenta-ra i uvoda, Kosi}evih kazivawa i izvornih tekstova, kojima se ilustruje delo-vawe Srpskog radio programa. Na taj na~in, on je ispisao jedno interesantnoi va`no poglavqe, koje je u svim dosada{wim pogledima na ukupan razvoj na{egradija ostajalo potpuno prazno. Ono {to je bilo za nas sasvim nepoznato, i ~akskloweno od mogu}nosti spoznavawa, sada je, zaslugom Dragoslava Simi}a, do-{lo do punog glasa i pravog mesta u istoriji srpske radiofonije.

| 11

Uz ovu kwigu

Za ime Nikole Kosi}a, majora vojske Kraqevine Jugoslavije, saznao sam prvi putiz novina 1995. godine. Upoznali smo se u jesen 1996, u wegovoj ku}i u ^a~ku.Otada, pa sve do pojave ove kwige, neprekidno smo sara|ivali. Od wega sam pri-kupqao razna obave{tewa koja su mi pomogla da jasnije sagledam vreme i poli-ti~ki `ivot u jugoslovenskoj vojsci pred Drugi svetski rat, `ivot u zarobqe-ni~kim logorima, zatim u Nema~koj, posle oslobo|ewa, i, kasnije, `ivotemigracije u Americi: dakle, veliki period koji je Kosi}, svojim dugim vekomobuhvatio. U arhivu SANU detaqno sam pregledao Kosi}evu dokumentaciju ko-ja se odnosi na Srpski radio program, odnosno emigrantski radio.

Prva verzija kwige na~iwena je hronolo{kim redom, a doga|aji su pra}e-ni onako kako su se zbivali. Godinu dana kasnije pro~itao sam taj rukopis, iu~inilo mi se da mu nedostaje vi{e autenti~nih podataka. Tako je uneta seri-ja novih dokumenata, a hronologija de{avawa je pro{irena. Tuma~ewa su sve-dena na minimum. Ponekad su to samo najave doga|aja, a centralno mesto zau-zeo je jezik ~iwenica. U pisawu je kori{}ena forma koja se upotrebqavaprilikom izrade scenarija za dokumentarni radio. Stvorena dramaturgijaostavila je ~itaocu slobodu da donese samostalno sud o delu Nikole Kosi}a.Moglo bi se re}i da je kwiga slo`ena od niza slika koje se, kao `iva istori-ja, kre}u pred o~ima ~italaca.

Za{to je kwiga ovako obimna?To je skra}eno izdawe pola veka `ivota srpske emigracije u Americi ko-

ji je bele`io lokalni srpski radio.Nikola Kosi} nije imao privatni `ivot, na na~in kako se to obi~no shva-

ta; kroz ono {to je ostavio ogleda se wegova strast i potreba za u~estvovawemu javnom `ivotu. Kosi}eva arhiva pru`a istra`iva~u dodir sa prohujalim`ivotom na najneposredniji na~in. Ta zbirka dokumenata nije nastala u viduli~nih pisama, jer je Kosi} vr{io samo javnu delatnost, a smisao tog `ivo-ta u zarobqeni{tvu, posle zarobqeni{tva u Nema~koj i kasnije boravka u Ame-rici, jeste antikomunisti~ka borba, borba za pravdu i slobodu. Wegov medijumza iskazivawe bio je radio koji je autor najpre otkrio i koristio u logoru uOsnabriku, zatim radio preko kojega se obra}a, posle oslobo|ewa, biv{im za-robqenicima, vojnicima i oficirima vojske Kraqevine Jugoslavije u Nema~-koj, i definitivno, Srpski radio u Americi. Da je u svim tim akcijama biosam, li~io bi na ~udaka. Ali iza rata koji je vo|en u logorima me|u neka-da{wim pripadnicima iste vojske, kasnije u Americi, u srpskoj emigraciji,rata koji je vo|en izme|u zvani~nog re`ima u zemqi i emigracije van zemqe Kosi} je bio deo tkiva jedne generacije istog naroda, s druge strane gvozde-ne zavese. Taj javni `ivot, nama malo poznatog sveta, ~ini sr` ove kwige.

12 |

Jo{ ne{to. Kosi} nije bio partijski lider, niti omiqeni vo|a nekog srp-skog nacionalisti~kog pokreta. Ve{to je koristio radio da preko wega, on iwegovi politi~ki istomi{qenici, saop{te svoja gledi{ta i ideje ~iji jeciq bio ostvarewe slobodne i demokratske Jugoslavije.

Ova kwiga dobila je naslov prema ~lanku Raskol u eteru Mom~ila Ili}a,bliskog Kosi}evog prijateqa i saradnika. Taj tekst objavqen je i emitovan1965. godine i simboli~no odre|uje odnose koji su vladali u samoj emigraci-ji, wihovu neslogu i podvojenost, posebno u intelektualnim krugovima, kao iodnos komunisti~ke vlasti u zemqi prema emigraciji u celini.

Podnaslov Srpski radio program, u Milvokiju, definisao je sam Kosi},jo{ u Americi, u vreme kad je taj radio emitovao svoje emisije onako kako jeto u ovoj kwizi i opisano.

D. S.

| 13

@ivot pred Drugi svetski rat

1 Svi tekstovi u kojima Kosi} govori u prvom licu, izgovoreni su za seriju emisijaRadio Beograda 2 Govori da bih te video u periodu od 1996. do 2001. godine. Kwigadonosi skra}enu verziju wegovih se}awa. Napomena D. S.

14 |

Rodio sam se u Kraqevu 22. febru-ara1907. godine1. Prvo moje slu-`bovawe bilo je: IV pe{adijski pukStevan Nemawa u U`icu. U ~inpe{adisjkog podporu~nika un-apre|en sam kraqevim ukazom po za-vr{etku Vojne akademije 1. oktobra1925. godine.

Slu`io sam u IV pe{adijskojpodoficirskoj {koli Kraqica

Marija u Zagrebu tri godine. Bio samu ~inu poru~nika u beogradskoj {koli

Kraq Aleksandar kao komandir, dvegodine. Zatim sam bio {est godina po-

mo}nik odeqewskog stare{ine u Vojnojakademiji, u Beogradu i pomo}nik nastavnika

i nastavnik nekih predmeta.Disciplina je zauzimala najva`nije mesto u

vojni~kom vaspitawu oficirskog podmlatka.Komandno osobqe ~inele su klasne i odeqenske stare{ine i wihovi po-

mo}nici. Oni su imali trajan i najve}i uticaj u pogledu disciplinovawapitomaca ta~nost, ispravnost, urednost.

Du`nosti odeqenskih stare{ina i wihovih pomo}nika odre|ivane sunastavnim programom: obuka u pe{adijskim egzercirnim pravilima, opispe{adijskog naoru`awa i municije i wihovo rukovawe, nastava ga|awa, bor-bena obuka, zatim: pravila slu`be, moralna nastava, stra`arska slu`ba, di-sciplinksa uredba, ratna slu`ba.

Sve navedene du`nosti vr{io sam po potrebi. Moji predmeti bili su:ratna slu`ba i moralna nastava.

Kako smo bili organizovani?U Podoficirskim {kolama svaki bataqon imao je 4 ~ete, svaka ~eta ko-

mandira, jednog ili dva vodna oficira, narednika ~ete i 46 podoficira,podnarednika.

Nastavni program sastavqala je Pe{adijska inspekcija Ministarstvavojske i mornarice.

| Milka i Nikola Kosi},U`ice, 1929

| 15

Vodni oficiri nisu bili vodnici, kako bi se to danas protuma~ilo, ve}svr{eni slu{aoci Vojne akademije. Prema nare|ewu komandanta bataqona(major ili potpukovnik) i po nare|ewu i dogovoru sa komandirom ~ete, pre-davali su pitomcima: uredbu o vojnoj disciplini, pravila slu`be (stra`ar-ska slu`ba), matematiku, geografiju, bojne otrove, ~itawe karata i planova,slu`bu veze, itd.

Ja sam, pak, predavao sve {to mi je bilo dodeqeno. Najvi{e vremenautro{io sam, kao komandir i vodni oficir, u predavawu geografije, mate-matike, ~itawu karata i planova i slu`be veze.

Moralnu nastavu kod pitomaca dr`ao je, skoro uvek, komandir ~ete.Slu`bovao sam, najvi{e u Beogradu, tako da sam beogradski garnizon po-

znavao vrlo dobro. Oficiri iz cele zemqe izabrali su me za ~lana uprav-nog odbora Oficirske zadruge, 1939. godine. Predsednik glavnog odborabio je general Milan Nedi}, a radnog odbora divizijski general Aca Stoja-novi}. Kapetan @ivan Kne`evi}, major Jovan Buzdomovi} i ja, u ~inu kape-tana, bili smo ~lanovi tog odbora. Tu se nisu raspravqale samo stvari odinteresa za Oficirsku zadrugu, ve} se tu debatovalo i o stvarima op{teprirode, kao {to je na primer bio dolazak Hitlera na vlast. Imao sam pri-liku da upoznam i slu{am starije generale koji su u mladosti kao ofici-ri, komandanti pukova ili komandanti brigada, ratovali u Prvom svetskomratu, u probijawu Solunskog fronta.

Situacija u zemqi uo~i 27. marta 1941

Mi, oficiri posleratne generacije, stekli smo utisak da su se na{i sta-ri, islu`eni, ~estiti oficiri borili, ali su se i umorili. Jer politi~keprilike mewale su se neprekidno. Smr}u kraqa Aleksandra, izgubili smomnogo. Izgledalo je da smo ku}a bez krova. Neko }e se ~uditi kad ka`em daje odlazak jednog ~oveka, kao {to je bio kraq Aleksandar, mogao zaista da do-vede do toga da se qudi ose}aju nesre}no i bez ikakve za{tite u zemqi, alije to bio fakat. Kraq Aleksandar stvorio je oko Jugoslavije obru~ pomo}u sa-veza sa Francuskom, Malom Antantom, i Balkanskim sporazumom u koji jeu{la i Turska. Wegovom smr}u i dolaskom kneza Pavla, sve se promenilo.Knez Pavle je bio fini ~ovek, ali se nije mnogo zanimao politikom, a po-gotovo nikada nije bio u ratu ni blizu. On je bio, za nas, gospodin koji jeraspolagao lepim slikama, ~ovek umetni~kog ukusa, cewen kao blagorodan.Ali, prilike u Evropi i u na{oj zemqi zahtevale su druga~ijeg ~oveka.

Posle generala Petra @ivkovi}a koji je bio predsednik vlade za vremekraqa Aleksandra, dolazi Milan Stojadinovi}, politi~ar, radikal, u kogase polagala velika nada, kao radikala i ~oveka. On je bio vrlo dobar matema-ti~ar. Kao ministar finansija, ka`u, vrlo uspe{an. Stojadinovi}ev potezbio je ru{ewe svih onih kanala, sve one za{tite koju je stvorio kraq Alek-sandar, koji je to uradio da bi osigurao zemqu od italijanskih, nema~kih, ma-|arskih i austrijskih nasrtaja.

1 (lat. concordatum) sporazum, nagodba, naro~ito: sporazum izme|u pape i jedne sve-tovne sile o odnosima i pravima rimokatoli~ke crkve u toj dr`avi.

16 |

| Po~etak vojni~kekarijere:potporu~nikNikola Kosi} sagrupom oficira4. pe{adijskogpuka StevanNemawa (tre}is leva)

| 17

Knez Pavle je svemu tome kumovao, a Stojadinovi} po{to je napravior{um sa konkordatom1 u zemqi, priklawao se uz \ana, ministra spoqnih po-slova Italije i, Musolinija. I{ao je toliko daleko da je po~eo da imitiraDu~ea. Imao je kao pratwu grupu mladih qudi u plavim ko{uqama. Kad onsedne, oni stanu iza wega. Nosio je maramicu sa svojim likom. Sam knez uvi-deo je kuda to vodi. Odbacio je Stojadinovi}a i za predsednika vlade dola-zi Dragi{a Cvetkovi}. Treba znati da je general Milan Nedi} tada u`ivaoveliki ugled i u gra|anstvu, ne samo u vojsci. Apstrahujem wegovo kasnije po-na{awe, jer nisam bio prisutan; sve {to daqe znam o wemu je iz novina i izpri~a drugih qudi.

Godine 1941, narod je bio u dilemi {ta da se radi. Cvetkovi} i knez Pa-vle tra`e da se, po svaku cenu, pri|e paktu. Srpski narod to ne mo`e darazume. Za{to? Zato {to smo smatrali da je la` svako obe}awe koje je Hitlerdao jugoslovenskoj vladi i knezu. Hitler je obe}ao i Norve`anima i Poqaci-ma da ih ne}e napasti, ali je sve to na kraju pogazio. Me|utim, knez Pavle ivlada Cvetkovi}a, naro~ito Ma~ek, Kulovec i Krek, na tome insistiraju. Svevri.

Li~no sam to posmatrao ovako. Bio sam predava~ u Vojnoj akademiji, dr-`ava me izdr`avala, sve mi je davala. Unapre|en sam, dobio sam zlatne epo-lete, sabqu, mamuze, ~ast. [ta je tra`ila ta dr`ava od mene? Ni{ta drugo

| Malo poznatafotografija.Knez Pavle(prvi s leva)

18 |

nego to da joj budem veran kad bude u opasnosti. Tako sam shvatao svoj poziv,a isto tako i moji drugovi. ^vrsto smo bili ube|eni revolucija }e izbi-ti u zemqi.

Pu~

Docnije, kad je pakt potpisan, nekoliko bataqona bilo je spremno za odla-zak u {umu. Komandant jednog celog kowi~kog puka organizovao je sve svojevojnike da idu u Gr~ku. Tri oficira iz kraqeve garde, klasni drugovi ve} supobegli! Zvonko Vu~kovi}, Smiqani}, Sava Kovalinka... Ostavili su pismoknezu Pavlu iz koga se vidi za{to su oti{li. U takvom raspolo`ewu, mojprijateq, major @ivan Kne`evi} do{ao je jednog dana k meni. Ka`e: Ja samrazgovarao s generalima Du{anom Simovi}em i Borom Mirkovi}em, i mo-jim bratom, profesorom Radojem Kne`evi}em. Do{li smo do zakqu~ka da mimla|i oficiri, sa ovim generalima, moramo da u~inimo ne{to, da spre~imoda se neutralnost koju imamo pretvori u zavisnost od Musolinija i Hitle-ra...

Prekliwali smo patrijarha Do`i}a da uti~e na kneza Pavla da ne pot-pi{e pakt. Svi smo ga savetovali da ostane neutralan. Hitler neka preduzme{ta ho}e, ali nas bi trebalo da na|e zajedno, nepodeqene, slo`ne u odbranizemqe. Ni knez, ni vlada nisu imali sluha, nisu ose}ali narod, nisu ose}a-li da su im slaba politi~ka ple}a, i pali su pod udarcima narodne pobune.

@ivan Kne`evi} bio je odre|en za organizovawe pu~a u Beogradu, a Ra-doje Kne`evi} za razgovor s politi~arima. Simovi} je bio autoritet, po-znat kao ~ovek koji je nekoliko puta ispoqio svoje neslagawe s politikomkneza Pavla, iako je bio na~elnik General{taba. @ivan Kne`evi} bio muje {ef kabineta. Simovi} je oti{ao sa polo`aja na~elnika general{taba navrlo nepopularan na~in. Opisa}u to.

Kakve su bile politi~ke prilike? Op{te uzajamno nepoverewe Srba iHrvata u vojsci. To je iskazivao na neki na~in i sam Simovi}. Kao na~elnikGeneral{taba, sastavio je ratni plan i podneo ga vrhovnom komandantu kne-zu Pavlu, ali je u tom ratnom planu napisao: Trupe pod brojem (tim i tim)u slu~aju rata ne}e se boriti. To su sve bile hrvatske trupe. Kad je to dobio,knez je pozvao predsednika vlade Cvetkovi}a i potpredsednika Ma~eka i re-kao: Evo {ta ka`e na~elnik General{taba. I Cvetkovi} i Ma~ek bili susaglasni da na~elnik General{taba mora da se razre{i du`nosti. To mi jepri~ao @ivan Kne`evi}, {ef kabineta generala Simovi}a. Iza|e Vojnilist pri~a daqe @ivan Pro~itam: na~elnik General{taba Du{an Si-movi} smewen. Dolazim Simovi}u na referisawe: Gospodine generale, viniste vi{e na~elnik General{taba. Evo vam Vojni list, a Simovi} }e: Ja mo-joj kuvarici Mariji dajem otkaz, na {est nedeqa, a oni meni ovako...

Da se vratim na doga|aje iz meseca marta 1941. @ivan dolazi k meni ipita {ta mislim, pristajem li na u~e{}e u pu~u. [ta imam da mislim ka-`em mu, sla`em se potpuno u svemu.

Od po~etka razgovora sa @ivanom imao sam na umu ono {to su uradilicrnorukci 1903. godine, kako su se organizovali i postali kao neka izdvo-jena grupa, {to je podelilo oficirski kor. To se ose}alo u Balkanskim ra-tovima 1912, 1913. i u Prvom svetskom ratu. To je nanelo velike {tete kom-paktnosti oficirskog kadra. Zato sam rekao: @ivane, pazi dobro! Nema

| 19

| Nikola Kosi},kapetan I klase.Snimak na~iniouli~ni fotografna Kalemegdanuispredumetni~kogpaviqonaCvijetaZuzori}, 1939.godine

20 |

unapre|ewa i odlikovawa ako sre}no zavr{imo posao, jer radimo narodnustvar i to nam je du`nost. Drugo, niko ne sme da bude ubijen, osim ako to za-datak specijalno ne zahteva. Tre}e, kad izvr{imo stvar, svako treba da sevrati u svoju jedinicu.

Ve} 2. aprila 1941. krenuo sam u moju ratnu jedinicu, oti{ao u selo Ko-moran, na{ao moj puk, organizovao bateriju i ~ekao rat.

Osvajawe kratkotalasne radio-stanice

Da se vratim na doga|aje oko pu~a. Primio sam zadatak da sa svojom jedinicomobezbedim Ministarstvo vojske i General{tab kao mesta sigurna za konfe-rencije i sastav nove vlade. Uspeo sam da u|em bez ikakvih nereda. Svi su, po-~ev od de`urnog oficira, de`urnog podoficira, odmah pristali na sarad-wu sa mnom. Predali su sve kqu~eve od pojedinih zgrada. Ja sam imao potpunou rukama ministarstvo, kad je @ivan Kne`evi} do{ao oko dva sata u zoru strupama. Vojnike, gardiste, postavio sam na svako stra`arsko mesto, a starestra`are koje je davala Kowi~ka podoficirska {kola iz Zemuna, povukao daspavaju. Qudi su jedva do~ekali da se odmore. Tako je osigurano ministarstvo.

Pri planirawu imali smo u vidu da postoji radio-stanica u Maki{u.Niko nije znao da postoji stanica i na petom spratu Ministarstva {uma iruda u Nemawinoj ulici. Po{to sam obavio zadatak, do|em do Danila Zobe-nice, koji je bio sa tenkom na raskrsnici ulica Kneza Milo{a i Nemawi-ne i sa wim razgovaram. Pri|e mi jedan poru~nik gardista i prenese da ne-ki gra|anin pita da li znamo da se gore nalazi kratkotalasna radio-stanica,koja uskoro treba da po~ne sa emitovawem. Ta kratkotalasna stanica davalaje vesti za ceo svet na razli~itim jezicima. Bili su zastupqeni engleski,francuski, talijanski, gr~ki itd. Imao sam nekoliko gardista kao pratio-ce. Na dan 27. marta, izjutra oko 4 sata, u vreme kad je tek po~elo da se razda-wuje, do|emo do Ministarstva {uma i ruda. (Danas se tu nalazi Ministar-stvo spoqnih poslova; to je zgrada na uglu ulica Nemawine i Kneza Milo{a.Primedba prire|iva~a) Na vratima ove velike zgrade stoji div od ~oveka,`andarmerijski narednik-vodnik, brka, naoru`an. Pri|emo mu. Ko ste vi? pita. [ta ho}ete? Ja mu odgovorim: Vlada Cvetkovi}a je smewena,obrazovao je vladu general Simovi} itd. Taj ~ovek samo odhuknu, prekrstise i veli: Hvala Bogu, gospodine majore. Otvori mi vrata i mi pro|osmo.Ubaci nas ~ovek u lift. Do|osmo do petog sprata. Pritisnem zvonce. Poja-vi se jedna gospo|a. Kad je ugledala mene i vojnike, ho}e da zatvori vrata. Japodmestim nogu, ona ode. Otvorim, unutra je bilo tamno. Vidim desno nekiaparat zvr~i, jedna sijalica. Odjedanput, iz svih susednih soba, levo-desno,iza|o{e qudi i `ene spikeri za pojedine jezike. Gledaju oni mene, gle-dam ja wih. Oni se ~ude {ta }e vojnici ovde. Objasnim im, a oni po~e{e dase qube me|u sobom. Bilo je interesantno. Posmatram lica tih pametnih qu-di, inteligentnih, da bih video kakav je utisak napravila vest o pu~u. Saop-{tim im {ta je bilo i ka`em: Ne}ete po~eti rad do mog daqeg nare|ewa!

Objavqena je kapitulacija

Doga|aji su se odvijali muwevitom brzinom.

| 21

| Kapetan NikolaKosi} (snimak iz1939. godine)

22 |

Petog aprila do~ekao sam u Drenici naredbu ministra vojske BogoqubaIli}a da se hitno vratim jer sam postavqen za komandanta III bataqona II pu-ka Kraqeve garde. Dolazim k mom komandantu Vu~kovi}u i ka`em: Gospodi-ne pukovni~e, ja ne}u da idem, ostajem tu. On mi ka`e: Gospodine majore, javas razre{avam du`nosti i vi ste u tom slu~aju ratni begunac. Morao samsa Kosova da se vratim u Beograd. Voz iz Skopqa, koji ide za Beograd, sti`eoko osam sati na stanicu Kosovo Poqe. Masa naroda, tu naslagana neka arti-qerijska municija, na drugoj strani neke benzinske kante, op{ta gu`va. Od-jedanput, dok ~ekamo prele}u {tuke. Jo{ ne znamo ni{ta. Na{ pomo}ni ae-rodrom bio je u blizini. Sravni{e sve. Sad mo`ete da pojmite paniku kojaje nastala na stanici. ^ekamo voz do ~etiri sata posle podne. Ulazim u kupe

| Sleva na desno:Krsta Leovac,u~iteq, rezervnipe{adijskiporu~nik;Miodrag Sekuli},artiqerijskipotporu~nik izTrstenika, majorNikola Kosi},kapetanUro{evi},VojislavPopovi}, artiqerisjkipotporu~niku zarobqeni{tvu

| 23

prve klase, koja mi sleduje kao vi{em oficiru. Narod je u ratu, a u na{impredvi|awima i na to smo ra~unali, i to smo o~ekivali, to i nije iznena|e-we za nas. Odjedanput se vrata moga kupea otvaraju. Ko ulazi unutra? Moji kla-sni drugovi Zvonko Vu~kovi}, Smiqani} i Sava Kovalinka. Oni su pobe-gli u Gr~ku i sad se vra}aju iz Gr~ke da se pridru`e svojim trupama po{toje izvr{en pu~.

Kad je objavqena kapitulacija, dobio sam nare|ewe od komandanta pukaSimi}a da to saop{tim vojnicima i oficirima. Nare|eno je i potpisanoda se vojska razoru`a. Nema~ke vlasti naredile su da im se jugoslovenskioficiri prijave. Kako sada da to saop{timo vojnicima koji su bili re{e-ni da se bore. Kapitulacija je bila grom iz vedra neba. Naravno, nismo imrekli da treba da predaju oru`je. Rekli smo im da idu u svoje srezove i da,na licu mesta, sa svojim drugovima i oficirima koji su tamo, re{e taj pro-blem. Naravno, obi~an vojnik te{ko je to mogao da shvati, a da ne govorim opodoficirima i oficirima. Ali, tako je moralo da bude...

Nije bilo lako ni meni, ni mojim drugovima, da podnesemo to degradira-we. Ali smo bili svesni da nismo ni{ta prokockali, da nismo ni{ta uradi-li ~ime bismo opteretili svoju savest, nego smo postali `rtve Nema~ke, kadje nastupila okupacija, a zatim `rtve saveznika. U borbi samo jedan pobe|uje,ne pobe|uju obojica. Mi smo pobe|eni, i morao sam da zaboravim da sam biokomandant bataqona kraqeve garde. Morao sam da zaboravim da sam bio nastav-nik u Vojnoj akademiji, morao sam da zaboravim da sam slu`io kraqa Aleksan-dra, da sam imao reputaciju. Sve sam to morao da zaboravim i da prihvatim no-vu situaciju. Sve sam izgubio li~no, ali me nada nije nikad ostavila

Raskol u logoru

Pao sam u nema~ko zarobqeni{tvo 25. aprila 1941. godine, a kapitulacijaje potpisana 15. aprila. Na{ao sam se na beogradskoj `elezni~koj stanici ujednom furgonu, u kojem je bilo sme{teno nekoliko stotina na{ih ofici-ra i vojnika. Kada smo stigli u Nirnberg zatekao sam veliku grupu na{ihoficira, koji su pristigli pre nas. U Nirnbergu, Nemci su napravili lo-gor na onom velikom prostoru, gde je firer dr`ao govore. To je bio logorsastavqen od sedam razli~itih blokova. Nemci su nas podelili. U prvombloku bili su na{i generali: na~elnik {taba vrhovne komande, general Da-nilo Kalafatovi}, armijski general @ivkovi}, armijski general Nikola-jevi} i ostali divizijski i brigadni generali. Jedan deo tog wihovog logo-ra bio je ispuwen jugoslovenskim oficirima Jevrejima, koje su Nemcizarobili. Prijatno sam se iznenadio kad sam me|u wima sreo jednog potpu-kovnika, Jevrejina, ne se}am mu se sada imena, koji je bio nosilac Kara|or-|eve zvezde s ma~evima.

Na{a podvojenost, koja je ~uvena, ispoqila se jo{ prvog dana u vozu. Pr-vi koji je to po~eo, bio je Milo{ Rakowac, profesor iz u`i~ke gimnazije.S wim je bio i kompozitor \or|e Karaklaji}. Po~ela je velika diskusija me-|u nama ko je kriv za rat. Naravno, ko je kriv kriva je bur`oazija za rat,krivi su aktivni oficiri i oni rezervni oficiri koji su slepo slu{aliaktivne oficire, koji su i doveli do ovoga.

U nirnber{kom drugom bloku, u kojem sam i ja bio, bilo je 1200 rezer-vnih i aktivnih oficira. Po konvenciji, imali smo pravo na svoje povere-

24 |

nike. Poverenike biraju oficiri. U tome bloku od 1200 oficira, ja samizabran za poverenika. Ali za na{eg glavnog komandanta bio je u to doba iza-bran me|u generalima neki @ivko Stanisavqevi}, armijski general, zvani@ivko Fuksa. Taj nadimak dobio je od drugova, jer je u mladosti bio kole-bqiv. Sve poverenike Nemci su priznali, sem mene. Za{to? Zajedno sam saostalim poverenicima i jednim brigadnim generalom oti{ao kod tog na-{eg komandanta da pitamo za{to me nisu priznali.

@ivko Stanisavqevi} obra}a se meni: Gospodine majore, Nemci se ~u-de da smo mi imali takvog oficira kao {to ste vi. A ja pitam: Gospodinegenerale, za{to? Odgovara: Znate vi za{to, vi znate za va{ 26. i 27. mart.Ka`em: Sramota gospodine |enerale. Tog momenta on je pritisnuo zvonce.Pred vratima se pojavio Nemac, koji je do{ao da me uhapsi. Odveo me u ba-raku. Uzeo sam ~etkicu za zube i pe{kir i odmah me sproveo u aps.

Deset dana le`ao sam tamo; naravno po optu`bi mog generala.Vreme prolazi, me|u nama sve ve}a podvojenost. Pristalice Marksa ve}

imaju svoje pozori{te, ostali pripremaju svoje peva~ke grupe. Ba{ onako kao

| 25

{to na{ narod ka`e svaka va{ka oba{ka. Tu je definitivno puklo izme-|u nas. Za{to? Ni zbog ~ega drugog nego zato {to je jedna grupa htela da odr-`i situaciju istu kakvu smo imali u zemqi Jugoslaviju i demokratski si-stem, a drugi da na vlast do|u komunisti. Ja sam bio taj koji sam 26. i 27.marta taj demokratski sistem stvarao. Druga~ije nisam hteo.

U Nirnbergu sam ostao do 15. maja 1942. Tog dana, odjedanput, Nemcimapadne na pamet da grupu oficira, uglavnom aktivne i generale, koji su se is-takli (Nemci su imali i svoje {pijune folksdoj~ere koji su ta~no znali ka-kvo je kretawe i raspolo`ewe bilo u na{em logoru), prebace u Osnabrik.Mene prozivaju dvaput. Prvo zato {to je po nekom wihovom redu trebalo daidem, a drugo zato {to sam bio ka`wen. Sve ka`wenike su pokupili. Stiglismo u Osnabrik istog dana, 15. maja 1942. U tom logoru zatekao sam mnogo na-{ih rezervnih oficira, qudi iz kulture, posebno iz Beograda. Bilo je do-sta profesora, lekara, in`ewera. Tu je ve} bio ure|en kulturno-prosvetni`ivot. Izme|u ostalih, bila je tu i velika grupa intelektualaca marksi-sta.

Tada je po~ela intelektualna borba. Nemci su dozvolili da mi imamosvoje pozori{te, svoj orkestar, svoj hor, svoju crkvu. Sve je to, po Me|unarod-noj konvenciji o ratnim zarobqenicima bilo dozvoqeno. Samo smo crkvuimali jednu, sve ostalo bilo je podvojeno. Marksisti nisu imali crkvu!Imali smo dve grupe za ovo, dve grupe za ono, i tada je po~elo to vozawe pologoru. Osvanula bi velika plakata na zgradi na{eg glavnog poverenika, gdeje pisalo: odr`a}e predavawe taj i taj, tema ta i ta. Vidite, jednu grupu, idena to predavawe. Drugoj grupi neki general dr`i drugo predavawe. Ondaimate neke starije qude koji nose stolice i trono{ce na le|ima i idu daslu{aju predavawe. Bilo je i onih koji su bili vrlo aktivni u propagandi,i onih koji su bili, tako da ka`em, malo suptilniji u toj propagandi, bilojednoj ili drugoj, suma sumarum ceo logor je v r i o, podeqen na dva tabo-ra. Kako smo se tad posva|ali, nismo se pomirili ni onda kada je do{lo vre-me da se odvoje marksisti i odu u Jugoslaviju, a mi da ostanemo. Jedan gene-ral{tabni major, koji je bio marksista rekao mi je ovo: Kad mi odemo, vi}ete me|u sobom da se posva|ate. I nije pogre{io. Za{to? Zato {to smo miostali sami i tu je sada trebalo izvagati snage. (Sve se to tako odigravalo usvim mestima gde smo bili posejani, do crkvenog raskola u Americi 1963.godine.)

U doba mog logorovawa u Osnabriku, jedno vreme bio je komandant logo-ra neki Miloje Popadi}, artiqerijsko brigadni general. Zvali smo ga Mi-lojica Tobruk. Za{to, Tobruk? Kad je Tobruk pao (Tobruk je grani~no mestou Africi, koje je palo u vreme Romelove ofanzive) Milojica je pitao: a {ta}ete vi sada, vi koji ste protiv Nemaca (iako smo svi bili protiv Nemaca).Svi smo bili protiv Nemaca i oni koji su za Marksa i oni koji su protivwega.

Pomiwem ime Milojice Tobruka kako bih ispri~ao jedan vrlo intere-santan doga|aj. On je ro|en negde u okolini Kragujevca. Veliki broj seqakaiz tog kraja bio je u logoru. Kad su nas Englezi oslobodili, wegovi zemqacipozvali su ga kao {kolovanog ~oveka, koji poznaje situaciju, da im ka`e {tada rade. Postavqa se pitawe da li da se ide u zemqu, ili ne. [ta nas ~eka akoodemo, a {ta ako ne odemo. Mi stariji znali smo {ta je bilo sa ruskom emi-gracijom iz vremena dolaska boq{evika na vlast 1917. U blizini se nalazi-la crkva sa torwem u gotskom stilu. Pozvali zemqaci svoga generala: Go-

26 |

spon generalu, ti si pametan ~ovek, {kolovan si ~ovek, ka`i nam {ta da ra-dimo. A on, onako uobra`en, odgovori sa visine: Dabome, ja sam {kolovan~ovek. Ja znam. Ja vidim. E, generale, ali ka`i {ta vidi{. Odgovara:Pogledajte vi onaj zid. [ta vidite? Ne vidimo ni{ta, odgovaraju se-qaci. Eto to ste vi. A vidite li ovaj toraw gore? Ka`u, vidimo. E,ja sam gore! Ja vidim {irinu, a vi ne vidite. Drug mar{al oslobodio je na-{u zemqu, drug mar{al je doneo slobodu, drug mar{al }e da ure|uje `ivot,drug mar{al }e da napravi da vi vi{e ne morate da kopate, da ne morate daradite A me|u wima jedan otresitiji seqak }e wemu: Gospon generale,ti si gore, je li? Zna{ {ta je gospon generale, ostani ti gore da nam ne smr-

1 Citirani tekst iz Ravne gore Kosi} je naveo autenti~no u svom ~lanku objavqenomu Glasu Kanadskih Srba 1960. godine pod nazivom Aktivni oficiri i komunizam u ko-jem opisuje kako su prokomunisti~ki oficiri izvr{ili napad u logoru na svoje kolegeiz Limskog odreda. Napomena D. S.

di{ dole! Tebi sre}an put. Oni odo{e u Ameriku, a general ode za Jugo-slaviju.

Te{ko je bilo zamisliti da je mogu}e da divizijski general koji je bioratnik, i to dobar ratnik, dobar komandant, odjedanput do|e na tu ideju dase prikqu~i Titovoj Jugoslaviji.

Podela je postojala u Osnabriku i u okviru gimnazije. Direktor gimna-zije, bio je profesor univerziteta. Bilo je raznih stru~waka. Formirane su{kole jezika. Tako su mnogi qudi nau~ili nema~ki ili engleski. Ali sve suu~ionice bile podvojene. Jedni su bili za Marksa, drugi su bili protiv. Jed-

| Ravna gora~asopis izlazioilegalno u logoru u Osnabriku1944. godine

| 27

| Srpska vlada pod predsedni{tvom generala Milana Nedi}a koju su u okupiranoj Srbiji po-dr`avali Nemci, vr{ila je propagandu me|u jugoslovenskim zarobqenicima u Nema~koj da seovi vrate u zemqu i stupe u odrede generala Nedi}a u borbi protiv komunista.Kapetan Mile Markovi}, potpisnik ovog pisma, bio je jedan od onih koji se po nagovoru Kosi}avra}a u zemqu, s tim da pri|e odredima Dra`e Miahailovi}a. Me|utim, kapetan Markovi},zavr{io je kao qoti}evac, a pismo je {ifrovano.

28 |

| I potporu~nikStojadinovi},potpisnikpisma, uKosi}evojverziji, vra}ase u zemqu napozivNedi}evevlade, ali i da se ponagovoruKosi}evom,prikqu~iodredimaDra`e Mihailovi}a.Me|utim, iStojadinovi}zavr{avavojni~ku karijeru u Srbiji kaoqoti}evac.Pismo je{ifrovano.

| 29

ni su tu {kolu nazvali {kola Sveti Sava, drugi Marksisti~ka predava-wa, itd.

Obra~uni u logoru, Limski odred

Od marta 1944. godine pojavqivao se u logoru povremeno ~asopis Ravnagora, pisan }irilicom, na jednoj staroj ma{ini. Pokreta~i ~asopisa bilisu mla|i oficiri, ali ~asopis je odmah okupio najboqe intelektualne sna-ge me|u nacionalno orijentisanim logora{ima. Prirodno, ~asopis je mo-rao ostati tajna za nema~ke logorske vlasti i nije smeo pasti u wihove ruke,s obzirom na probleme o kojima se raspravqalo u wemu. Sam wegov naziv bioje dovoqan razlog da ga Nemci zabrane i uni{te. Organizaciju oko ure|iva-wa ~asopisa, prekucavawa ~lanaka i nabavke materijala za wegovu izradu, vo-dio je, pored pe{adijskog poru~nika Miodraga Radulovi}a, mlad i vrloenergi~an artiqerijski poru~nik Milan Derok. Iza{lo je sedam brojevatog ~asopisa na ukupno 324 stranice. Prema prilikama i uslovima pod ko-jima je ~asopis izdavan, to je bio napor svoje vrste i zaslu`ivao je svaku po-hvalu. Prekucavan je u nekoliko primeraka, preno{en iz ruke u ruku i ~i-tan po barakama.

U prvom broju ~asopisa Ravna gora, uredni{tvo je dalo svoju re~, tj. svojprogram. Napisano je i slede}e: Pojava ovog ~asopisa potrebna je na{imredovima ba{ danas, kada su pojedinci dostigli maksimum u takmi~ewu daprika`u stawe koje je bilo, i koje je danas u na{oj napa}enoj Otaxbini, nanajtendenciozniji na~in, ne prezaju}i u tome ~ak ni od prokletstva milio-na koji su pali, i koji ovoga trenutka krvare i ginu1.

U ovakvu duhovno potpuno razrivenu sredinu stanovnika osnabri~kog lo-gora, iznenada, 23. juna 1943. godine, dovedena je jedna grupa od dvadeset i{est jugoslovenskih oficira. Ovi oficiri, pripadnici Limskog odreda,sukobili su se s Nemcima i u borbi bili zarobqeni u toku nema~kog upadau isto~nu Crnu Goru 14. maja 1943. godine. Tom prilikom Limski odred je{titio {tab i li~no |enerala Mihailovi}a od nema~kog opkoqavawa (Mi-hailovi} i wegov {tab bili su tada u Crnoj Gori). Najstariji oficir me|unovodo{lim oficirima bio je pe{adijski major Milorad Joksimovi}. Iz-vestan broj ovih oficira sme{ten je u baraku broj 30, u sobu sedam. Wihovdolazak izazvao je veliko interesovawe i kod nacionalista i kod komunista.Wihove pri~e i izjave o stawu u otaxbini i o borbama koje su se vodile iza-zivale su razli~ite reakcije. Kako su te pri~e bile na {tetu komunista, onisu ubrzo podigli veliku hajku na pripadnike Limskog odreda. Ali, ovoga pu-ta nisu se zadr`ali samo na usmenoj i pisanoj propagandi. Re{ili su da sesa ovim borcima sa terena fizi~ki obra~unaju i tako zapo~nu teror u logo-ru.

[esti broj Ravne gore, od 6. septembra 1944. godine, umesto logorskestrane, pod naslovom Godi{wica tridesetog avgusta1 opisuje fizi~ki na-pad koji su komunisti, pre godinu dana, izveli na sedmu sobu tridesete ba-rake. Prema tom opisu, slu~aj se odigrao ovako:

30. avgusta oko 18 ~asova, kada je ceo logor qu{tio baren krompir kojije primqen za ve~eru, divqaci sa motkama, no`evima i kamenicama vr{e cer-nirawe (opkoqavawe) 30. barake. Odre|ene stra`e staju na sredwi i severniulaz barake, a artiqerijski kapetan I kl. Kiti} Miodrag kuca na vrata sedme

30 |

sobe, otvara ih, ulazi i naziva Boga: Dobro ve~e, prijatno. Odmah za wim upa-da vazduhoplovni kapetan I kl. Arsenijevi} Pavle i potr`e no` na potporu~-nika Baki}a, koji je, ni{ta ne slute}i, ba{ sedeo za stolom Za Arsenijevi-}em na vrata kuqaju i drugi, a sa pravca 28. barake ruqa otpo~iwe borbubacawem kamenica i napadom na isto~ne prozore sedme sobe. Prekaqeni ~et-nici, vi~ni partizanskom verolomstvu i komunisti~kim podlostima, snala-ze se za tren oka. Oprobani borci sa terena bore se kao jedan. Odmah zauzima-ju busiju u prolazima izme|u kreveta, a sredinu sobe prepu{taju napada~ima,koji tako upadaju pod unakrsnu vatru hrastovih stolica, dasaka i svega {to sena{lo pri ruci. Pr{te tek primqene stolice, leti te{ki poklopac od ka-zana za jelo. Krv, krompiri, psovke, krevetske daske, kamenice i cigle Svese izme{alo. Napad se vr{i u talasima: verovatno je tako bilo predvi|eno uplanu, radi uvo|ewa sve`ih boraca; me|utim, `ilav i odlu~an do~ek od stra-ne Limaca nateruje ih (komuniste) da smewuju talas za talasom, po{to uvekpolovina ostaje da le`i na zemqi. Komunisti gaze preko tela svojih drugova.Isprepletale se ruke i noge, bori se na ` ivot i smrt. Komunisti mole za mi-lost. Vapaj je ispunio sobu. Jedni be`e kroz prozor, koga mogu izvla~e na vra-ta, a zadwi redovi potiskuju napred.

Izobli~eni tipovi ispunili su hodnik 30. barake, ispunili su sav pro-stor oko barake. Bez epoletu{ki, razdrqeni, neo~e{qani i drowavi. Stra-`are i paze da nacionalisti ne pritr~e u pomo} napadnutoj baraci, a jedno-vremeno slu`e svojima kao op{ta rezerva Komunisti iz 30. barake,ukoliko nisu imali raspored u samom napadu, ve}im delom su iza{li u hod-nik, da tako ometu skupni otpor cele barake, a drugi su bili po sobama, upripravnosti. Ipak im sve to nije pomoglo. U sobama koje su susedne sedmoj,komunisti su ~im se za~ula larma po~eli da govore: Pobili se Crno-gorci izme|u sebe. To je bila prva vest za koju je baraka saznala. To im lu-kavstvo ipak nije pomoglo da zadr`e nacionaliste po wihovim sobama, ve}

| 31

su ovi izleteli u hodnik. Tu je ~ekala nova neprilika. U mraku se nije mo-glo odmah raspoznati ko je oficir, a ko razbojnik

Za to vreme u svojoj sobi osamnaest hrabrih Limaca herojski vode borbu.^etnik potporu~nik Baki}, rawen no`em u ~elo vi{e desnog oka, daje doka-za da je epoletu{ke zadobio na ma~u.

Komandant napada, vazduhoplovni poru~nik Milo Rako~evi}, izdaje po-sledwu zapovest: Odstupaj! kojom se sau~esnici pozivaju na kolektivnobekstvo, u ~emu su ga svi bez pogovora poslu{ali. Be`ali su iz barake vuku-}i svoje motke opu{tene po pra{ini. U sedmoj sobi ostavili su sedam {aj-ka~a Tri te{ko rawena vukli su sobom kao svedoke svoga zlo~ina. Komuni-sti~ka krv me{ala se sa prqavom vodom umivaonika i nu`nika. ^eli~nanacionalna pesnica stizala je tu ruqu i po glavi, i po le|ima, i po zadwi-ci. Lekari ambulante previli su zvani~no sedmoricu napada~a, a brojonih koji su le`ali po sobama Kulturni odbor (komunisti~ki) je gledao nasve na~ine da sakrije. Po pretrpqenoj katastrofi komunisti desetak dananisu smeli da izlaze na ulicu. Pla{ili su se sopstvene senke

U propagandnom ciqu, osim predavawa i usmenih novina, komunisti suneprekidno operisali sa izvesnim saop{tewima logorskoj javnosti i pam-fletima svake vrste. Najzad se pojavilo i neko kajmak-pismo, tj. pismo ko-je je stiglo komunistima iz Jugoslavije u kajmaku.

U petom broju ~asopisa Ravna gora sumirani su neki stavovi i obja{we-wa logorskih komunista, a citati su uzeti iz wihovog junskog pamfleta(1944. godine) i kajmak-pisma. Evo nekih od wih:

Na{ stav je: treba u~initi sve da se okupe svi oni koji se nisu odreklina{e Otaxbine Jugoslavije i du`nosti jugoslovenskih oficira i vojnika

Mi ne pravimo razliku izme|u ni`ih i vi{ih, |enerala i onih koji ni-su |enerali

U na{em n a c i o n a l n o m frontu na{ao je mesto svaki onaj kojise nije odrekao svoje zemqe, bez obzira na politi~ku, versku, nacionalnu,ideolo{ku pripadnost

Mi smo za narodnooslobodi~aki pokret, gde su mnogi do{li do visokihpolo`aja, pa i |eneralskih

Mi se radujemo prilasku svakog[to se ti~e budu}eg ure|ewa zemqe, pa prema tome i pitawa monarhije

re{ava}e narod posle rata slobodnom voqomKlawe 700.000 Srba baca mrqu na hrvatski narod, ali su oni tu mrqu

sprali sa sebe u~estvuju}i u borbi sa ostalim narodima Jugoslavije.Dra`a je izdajnik i krvolok srpskog naroda. Rad Dra`in i na{e vlade je

izdajni~kiPolarizacija masa vr{i se u levoAko Englezi i Amerikanci upadnu u Balkan, Jugoslaviju nai}i }e na ot-

por narodnooslobodi~ake vojske i svih rodoqubaNa{e namere su iskrene i plemenite a ciq ~astan i veliki.

Dokle je i{la ta podvojenost?! Nastavqa Kosi}. Nemogu}e je biloorganizovati se u takvom stawu. Posle te tu~e, qudi su se naoru`ali, i pre-ko Nemaca, kupovali no`eve! Unosili su ih u logor. To je bilo 1943, naro-~ito 1944. godine. Kad se bli`io kraj rata, {to smo znali, svaka grupa ko-ristila je sve mogu}e na~ine da se obezbedi da ne do|e do krvi i me|usobnogkasapqewa. Jer niko nije znao ko }e doneti slobodu, Rusi ili Englezi.

32 |

| 33

Zlatnici od Dra`e

Intendantski pukovnik Vlasta Ivanovi}, posle izvesnog posmatrawalogorske situacije, odlu~no je pri{ao nacionalnoj grupi. Do{ao je jednogdana u moju sobu i dogovorili smo se da zajedni~ki radimo. Imao je ideju, odprvog dana, da se izvu~e iz logorskih `ica i ode u Beograd, s tim da se pri-dru`i generalu Mihailovi}u. Za vreme Prvog svetskog rata, kao artiqerij-ski oficir, rawen je u ruku, zbog ~ega je docnije odre|en za intendantskustruku.

Kada su izgledi za wegovo otpu{tawe iz logora, kao obolelog invalida,bili realni, dogovorili smo se da pripremim iscrpan izve{taj o stawu una{em logoru, kao i o stawu drugih logora, po{to sam i daqe imao vezu s lo-gorom u Nirnbergu. General @ivkovi} bio je sa tim upoznat i dao je i svo-je sugestije. Pre polaska pukovnika Ivanovi}a, 26. jula 1944. godine, ugovo-rili smo {ifru.

Pukovnik Ivanovi} sre}no je stigao u Beograd. Odmah je stupio u vezu sa|eneral{tabnim brigadnim generalom Miodragom Damwanovi}em, {efomkabineta generala Nedi}a. U prvoj vesti iz Beograda, on javqa da putuje u{tab generala Mihailovi}a, odakle treba da o~ekujem daqe vesti i jedan pa-ket. I zaista, u septembru 1944. godine, stigao je najavqeni paket. Pretpo-

| Pismo intendantskog pukovnika Vlastimira Ivanovi}a, dobijeno 1944. godine u paketu izBeograda, zajedno sa dvadeset tvrdih poga~ica, a u svakoj po jedan zlatnik sa likom kraqaAleksandra I. Janko je {ifra Ivanovi}evog imena.

[ifra D. = |eneral Damwanovi}; To{a = |eneral Nedi}; Aca = |eneral Dra`a; Mangupi= komunisti; Lekari = propagatori; Zaposleni na `eleznici = zaposleni kod Nemaca; Dr.Novak = Slovenci; Nixa = major Nikola Kosi}; D. S. = Dr`avna stra`a; Z = Zajednica ju-goslovenskih oficira u logoru; M = potpukovnik Moji} qoti}evac; Moju familiju = odre-di Dra`e Mihailovi}a

34 |

stavqao sam da je sadr`aj paketa interesantan, pa sam bio preduzeo mere dapaket dobijem bez pregleda. U to doba, na{ glavni poverenik bio je pe{adi-ski brigadni general ^edomir Gu`vi}, a kao pomo}na snaga u paketnom ode-qewu, sa na{e strane bili su major Stanimir Mi{i} i kapetan Veqko Go-stiqac. Wih dvojica udesili su, kod nema~kog podoficira koji je pregledaopakete, da mi preda raspakovan, ali nepregledan paket. Tako je i bilo.

U paketu, pored drugih bezna~ajnih stvari, bio je venac suvih crvenih pa-prika i dvadeset tvrdo pe~enih poga~ica. U jednoj paprici, koja je bila otva-rana a zatim zalepqena, na{ao sam pismo pisano rukom pukovnika Ivanovi-}a, a u svakoj poga~ici po jedan zlatnik sa likom kraqa Aleksandra I. Upismu, pukovnik Ivanovi} javqa: da general Damwanovi} poma`e svim sred-stvima snage generala Mihailovi}a; da je generalu Mihailovi}u predao do-neti pismeni elaborat i usmeno ga dopunio o stawu u logorima; da se jedi-nice generala Mihailovi}a bore, odolevaju neprijateqima, a da mi treba danastavimo rad koji sada radimo. Pukovnik Ivanovi} naglasio je da treba{to vi{e oficira uputiti u zemqu, a daqu vezu s wim da nastavimo premamogu}nostima. Novac u paketu namewen je akciji koju vodimo u logoru.

Posredstvom poru~nika Ivanovi}a bio je nabavqen prvi pi{toq, od jed-nog nema~kog podoficira, koji je radio u nema~koj mena`i, gde je bio zapo-slen i kalu|er Vlada. Taj nema~ki podoficir nije mogao pi{toq da unese ulogor, pa je kapetan Marko Savi} pridobio kalu|era Vladu da primi pi-{toq od Nemca i unese ga u logor. Odre|enog dana kapetan Savi} i ja ~eka-li smo Vladu pred logorskom kapijom, u vreme kad se na{i vojnici, zaposle-ni izvan logora, vra}aju u logor. ^ekaju}i Vladu i gledaju}i ga kroz `icekako nervozno ~eka na pretres nema~kog stra`ara, zakqu~ili smo da Vladanosi pi{toq. Dan ranije bili su kapetan Savi} i on utvrdili gde i kako dasakrije pi{toq sa dva {ar`era metaka. Najzad, posle pretresa, kalu|er Vla-da jedva je, iznemogao, pri{ao nama. Pi{toq s municijom bio je kod wega. U

| 35

sobi sam primio pi{toq i municiju, a uve~e ga je odre|eni komandir na{egbataqona zakopao, na unapred odre|enom mestu u krugu logora.

Za drugi pi{toq sam, preko poru~nika Ivanovi}a, pregovarao s drugimnema~kim podoficirom, koji je, kao neka kontrola, ulazio u logor. On mi gaje, jednog jutra dok sam jo{ bio u krevetu, stavio pod jastuk i odmah iza{ao.Ostala tri pi{toqa unesena su na sli~an na~in. Najzad, trebalo je da stignei jedna pu{ka, koja je bila isporu~ena pred na{ odlazak za Pomeraniju.

Kako je kupqen i unet u logor radio-aparat?

U takvoj situaciji, ja sam uputio apel oficirima da mi moramo da bude-mo obave{teni o svemu.

Poru~nik Veli~ko Ivanovi} dobio je od mene zadatak da stupi u vezu saNemcem Hopkeom koji je u logor, u velikim kolima, uvozio nov name{taj iizvozio polomqen i nepotreban, i da poku{a da, za novac, kafu, cigarete i~okoladu od wega dobije jedan radio-aparat. Hopke je bio podmitqiv ~ovek.

Veli~ko je stupio u vezu sa Hopkeom, a ovaj je odredio koliko aparat daplatimo u novcu, koliko u kafi, cigaretama i ~okoladi. Ugovorili smo pre-daju aparata i pla}awe u baraci broj 28, u prvoj sobi pri ulazu s desne stra-ne. U woj su bili na{i qudi, a soba je bila zamra~ena i ispra`wena. Hopkeje, u odre|eno vreme, doneo aparat. U prisustvu poru~nika Veli~ka isplatiosam aparat Hopkeu i iza{ao iz sobe. Veli~ko je ostao u sobi s Hopkeom da seprepire, jer je Nemac tra`io, u zamenu za prodati, jedan stari aparat, kojimu je Veli~ko bio obe}ao ali koji mi nismo imali. Mesto za aparat ispodkreveta bio je pripremio u~iteq Krsta Leovac, jer je on imao testeru zastrugawe dasaka. Telefunken je bio sme{ten ispod na{eg kreveta na kojemsam ja bio na gorwem le`i{tu.

Odvalimo dasku ispod kreveta. Jedan me|u nama, in`ewer Vojislav Popo-vi}, sklopio je radio-aparat i otada smo svake ve~eri slu{ali Radio London.Ta~no smo znali situaciju. Napravili smo mape. Pomerali smo front i zna-li kud se kre}u Nemci, kuda Rusi. Naro~ito nas je interesovao ruski front,glavni front gde su dve velike sile bile me|usobno sukobqene. Ono nelogi~-no nastupawe Engleza i Amerikanaca u Italiji od ~izme nagore je za nasoficire bilo ~udo jedno. Mislili smo da je to vi{e politi~ka nego strate-gijska akcija. Mogli su da idu i drugim putem pa da, recimo, do|u do tog re-zultata. Tako smo, slu{aju}i radio, imali celokupan pregled na frontu.

Jedan oficir koji je umeo da pi{e kaligrafski, ispisivao je u nekoli-ko primeraka, svakog dana, vesti koje smo slu{ali i onda bi ih razdelio.Znali smo da i druga strana to radi, kao {to su i oni znali da mi imamo ra-dio. Ali kakvo je bilo slu{awe? Ja slu{am i govorim, a Popovi} pi{e. Iliobratno, on slu{a i govori, a ja pi{em. Tako napravimo izve{taj. Za to vre-me imamo stra`u ispred sobe. Ko ~ini tu stra`u? Samo na{i. Ja sam biou 31. baraci. Znali smo brojno stawe qudi koji nisu marksisti. Bilo ih jeotprilike 30 do 35, a marksista je bilo vi{e od 60. Svi smo bili oficirii znamo {ta zna~i obave{tajna slu`ba i znamo {ta zna~e uhode. Jedni drugesmo {pijunirali! Sve je bilo tako, dok, jednoga dana, Nemci nisu saznali dai jedna i druga strana imaju aparate i stupili u akciju goniometrima da tootkriju. Tom prilikom prona{li su i iskopali no`eve i boksere, koje smodobavili radi eventualnog, obra~unavawa me|u nama.

36 |

U Nema~koj, posle oslobo|ewa

| 37

Ratni zlo~inac

Do~ekali smo oslobo|ewe, a od tada po~iwe drugi deo na{eg `ivota: od1945. do vremena rasejawa 1948, 1949, 1950. godine.

Postavilo se pitawe, {ta bi sad trebalo ~initi. Na{a zemqa pala je podTitov re`im, a nas je klasifikovao general Ajzenhauer kao prona|ena save-zni~ka lica. Zadr`ali smo uniforme i sva ona vojni~ka i oficirska obe-le`ja.

Prvo mesto gde su nas na{i saveznici smestili bilo je Borghorst, i to20. maja 1945. godine.

Skoro redovno slu{ao sam Radio Beograd i, jednog dana, ~uo sam da je no-vi re`im proglasio grupu jugoslovenskih aktivnih i rezervnih oficira,biv{ih nema~kih zarobqenika, za izdajnike. Docnije sam pro~itao u listuNarodna armija u broju 12, od 1. decembra 1945. godine, na str. 6, koji izla-zi u Beogradu, da sam izdajnik ratni zlo~inac, te, kao takav, moram bitiizveden pred narodni sud, zajedno s drugim oficirima navedenim u optu-`nici Dr`avne komisije, koju su sa~iwavali dr Du{an Nedeqkovi}, drIvan Grgi} i drugi.

Saznav{i ovo, pitao sam se: kakvo sam zlo naneo svom narodu? Ko me op-tu`io? Niko me nije saslu{avao: pa na osnovu ~ega je na{a Dr`avna komisi-ja sa~inila optu`nicu protiv mene? Koji je to narodni sud pred kojim tre-ba da odgovaram za izdajstvo i po~iweni ratni zlo~in? Koga sam izdao ikakav sam ratni zlo~in po~inio?

Odgovor na ova pitawa dobio sam saznav{i da su se ~elnici logorskihkomunista ve} nalazili u Beogradu, da su oni bili moji tu`ioci; da su u Be-ogradu qudi novog re`ima saslu{ali i likvidirali mnoge vi|ene Srbe,mnoge biv{e ministre, advokate, glumce, profesore, u~iteqe, trgovce, idruge, koji bi tom re`imu mogli biti potencijalni neprijateqi.

Ovakve postupke nove vlasti u Jugoslaviji, iako je rat bio zavr{en, ofi-ciri, podoficiri i vojnici, biv{i ratni zarobqenici, shvatili su kaoprodu`etak bratoubila~kog rata, koji je besneo za vreme okupacije. I, kad jedo{lo vreme da se vratim u svoju otaxbinu, pod teretom svih saznawa o po-stupcima nove vlasti u Jugoslaviji, doneo sam prete{ku odluku da se ne vra-tim svojoj porodici i svom narodu, sve dok u Jugoslaviji traje diktatorskire`im komunisti~ke partije. Treba napomenuti da su ovakvu odluku doneli

38 |

1945. i 1946. godine, slobodnom voqom, u najve}em broju, aktivni i rezer-vni oficiri i podoficiri, biv{i ratni zarobqenici u Nema~koj, {to semoglo i o~ekivati. Ali, bio je iznena|uju}e veliki broj na{ih vojnika (ze-mqoradnika, zanatlija, radnika) koji su odbili povratak u zemqu sa sli~nommotivacijom koja je opredelila i {kolovane qude da privremeno ostanu utu|em svetu.

| Gore: iz listaNarodna Armija,1. decembra1945; dole: izPolitike,9. februara 1947.

| 39

Kako je proradila razglasna stanica

Novi re`im u Jugoslaviji, koji su priznale pobedni~ke dr`ave, odmah je po-slao svoje predstavnike u mesta, na okupiranoj Nema~koj, gde su se nalazileve}e grupe jugoslovenskih oficira i vojnika, biv{ih ratnih zarobqenika.To je dovelo do odvojenog razme{taja komunista i nekomunista u svim ofi-cirskim, podoficirskim i vojni~kim grupama.

Englezi su se starali o na{oj ishrani i drugim neophodnim potrebama,naro~ito o cigaretama. To je bilo mo}no plate`no sredstvo, jer u to dobacigareta nije bilo.

Selo Borghorst bilo je udaqeno od prvog ve}eg naseqenog mesta Minste-ra (Mnster) 30 km. Za vreme rata nije bilo bombardovano. Pored stalnih sta-novnika (1516.000 du{a) bilo je prenaseqeno izbeglicama iz Isto~ne Ne-ma~ke. Nas su Englezi razmestili po {kolama, praznim dru{tvenimustanovama, magacinima itd. Vesti, naro~ito Radio Beograda, prepri~avanesu ~esto po `eqi slu{alaca, a prema tome da li je bio marksista ili ne. Ras-prave o vestima su izazivale sva|e i sukobe. Da bi se to izbeglo, nametala sepotreba stalnog slu{awa vesti, naro~ito Radio Beograda; umno`avati ihprepisivawem i deliti ih oficirima, podoficirima i vojnicima. O tomesam razgovarao sa najstarijim oficirom me|u nama, armijskim |eneralomDimitrijem @ivkovi}em i, me|u oficirima popularnim, divizijskim |ene-ralom Uro{em Te{anovi}em. \enerali su se slo`ili i tra`ili su obja{we-we: kako to omogu}iti? Rekao sam im da su s nama, u Borghorstu, oficiri moji sobni drugovi iz osnabri~kog logora, gde sam bio tajno instalirao ra-dio-aparat i u odre|eno vreme naizmeni~no s potporu~nikom VojislavomPopovi}em slu{ao Radio London. Sa wima sam diskutovao o mogu}nosti or-ganizovawa na{e permanentne radio slu`be. Trebalo je kupiti radio-apa-rat, pisa}u ma{inu, ge{tetner i farbu za wega, a koristiti ispra`wenuprostoriju seoske kafane u kojoj sam imao svoju sobu. Sve {to treba da kupi-mo, platili bismo cigaretama. Svi smo zakqu~ili da nam je stalna radioslu`ba neophodna i radi}emo na wenom ostvarewu. \enerali su prihvatiliovo obja{wewe.

Odmah se postavilo pitawe: kako prona}i i kupiti potreban materijalda bi se organizovala radio slu`ba?

Na{i mla|i oficiri, zalaze}i u nema~ke ku}e, brzo su saznali {ta se uwima interesantno nalazi i kako se to mo`e kupiti. Nemci su mnoge stva-ri sakrili od o~iju Engleza. U to doba, za cigarete, za ~okoladu, za kafu, viste od Nemaca mogli da dobijete {ta god ho}ete. Englezi su nam dali valu-tu s kojom smo mogli da kupujemo sve.

Imaju}i ovo u vidu, sastao sam se sa nekoliko mla|ih oficira koji bimogli da pomognu da se organizuje na{a radio slu`ba. Na tom sastanku za-kqu~eno je da se u selu Borghorstu mo`e nabaviti sav potreban materijal.Tako sam organizovao radio slu`bu s onim {to sam mogao na licu mesta daprona|em kod Nemaca. Sve to, za cigarete. Mi smo imali cigarete i dobrosnabdevawe.

Na spratu kafane stanovala je porodica sopstvenika ku}e.U istom mestu bila je i druga grupa na{ih oficira i vojnika, marksista.

Wihov najstariji oficir bio je Ivan Bo`i~, Slovenac, ranije a|utant kraqaAleksandra. Wegov pomo}nik bio je Nenad Popovi}, rezervni poru~nik, prav-nik.

40 |

| S leva na desno:potporu~nikVoja Popovi};major NikolaKosi}; majorDobrosav Krsti},major VilimOgoreleci poru~nik Gaji}

| 41

U Borghorstu bili smo sme{teni odvojeno, i imali smo retke me|usob-ne kontakte. Brojno stawe jugoslovenskih oficira, podoficira i vojnikata~no ne znam. Cenim da je bilo oko 1.500 qudi.

Engleski komandant mesta bio je major Grin, po politi~koj orijentaci-ji, levi~ar.

Na dowem spratu kafane jednu prostoriju uzeo sam za radio slu`bu, tj.slu{awe svetskih radio-stanica i preno{ewe na{im qudima svih intere-santnih vesti o ure|ewu Evrope, a naro~ito, o Jugoslaviji. Slu{awe Beogra-da bilo nam je prevashodna potreba. Organizator posla bio je potporu~nik^edomir Popovi}. A mesta rukovodioca prihvatio se potporu~nik, studenttehnike, Vojislav Popovi}.

Svi oficiri anga`ovani u ovom poslu obavili su prihva}ene du`nostivrlo brzo, pa je potporu~nik (ni`i vojni ~inovnik) Jovan Jankovi}, krajemmeseca juna 1945. godine, otkucao na pisa}oj ma{ini prvi tabak najva`ni-jih vesti Radio-Beograda, Pariza i Londona. Vesti o na{em povratku u otax-binu nisu bile povoqne. Zato smo re{ili da vesti moraju biti ta~no onakonapisane kako su ih prenele radio-stanice. Ovo je bilo veoma va`no da bisvaki oficir, podoficir i vojnik, koji pro~ita te vesti, mogao svoju odlu-ku o odlasku u Jugoslaviju, ili ostanku u tu|em svetu, da donese sam. Prvi ta-bak vesti umno`en je u 100 primeraka i podeqen qudstvu u Borghorstu.Ovim je uspostavqena permanentna radio slu`ba. Slede}e vesti umno`ava-ne su u 400 primeraka i deqene, osim u Borghorstu, i u drugim mestima u ko-jima su bile grupe na{ih podoficira i vojnika. Odmah po pojavi na{ih pr-vih vesti, komunisti su organizovali radio slu`bu.

Englezi i komunisti

Napad na moju sobu i radio slu`bu izvr{ili su Englezi sa tri tenka, kra-jem jula meseca 1945. Sa sobom su poveli, kao tuma~a, rezervnog poru~nikaNenada Popovi}a, saradnika pukovnika Ivana Bo`i~a.

Me|utim, treba ovo objasniti. Dr Slobodan Jovanovi} poslao je iz Lon-dona pismo generalu @ivkovi}u s molbom da mu op{irno odgovori kakvo jestawe u logoru u kojem `ivimo. General @ivkovi} pozvao me je, predao micelu logorsku arhivu i zatra`io od mene da pripremim taj izve{taj. Ve}sam bio napisao 40 stranica, kao odgovor Jovanovi}u. Komunisti koji su bi-li u Borghorstu znali su, pribli`no, {ta ja radim. U vreme dok sam to pi-sao proradila je i na{a radio-stanica, po principu davawa ta~nih vesti ka-ko sam to ve} opisao. Program je po~iwao ta~no u 4 sata po podne. Kolima,biciklima, kamionima, dolazili su na{i qudi iz obli`wih logora da ~ujuvesti i raznesu biltene. Me|utim, na{e vesti i vesti koje su davali komuni-sti, potpuno su se razlikovale. Oni su se bavili propagandom u korist Ti-ta. Englezi su u to vreme vr{ili jak pritisak da se mi, ratni zarobqenici,vratimo u zemqu; wima je to odgovaralo. Svi na{i vojnici koji su `eleli daznaju pravo stawe u zemqi uzimali su na{e vesti. Ta razli~ita informativ-na delatnost nije mogla, na istom prostoru, da potraje. Komunisti su tra`i-li na~ina da na{ rad uni{te. I, jednog dana, kad sam s generalom Te{anovi-}em oti{ao da obi|em jedan na{ vojni logor, Englezi su, u zoru, sa majoromGrinom, opkolili ku}u gde sam radio, razbili prozor pod kojim je bio mojkrevet, ali me nisu zatekli na spavawu, kao {to su o~ekivali. Preturili susve i na{li izve{taj koji sam izradio. Izve{taj je nestao, kao i ceo materi-

42 |

jal koji mi je slu`io da ga napi{em. Sve ono {to je bilo vezano za radio-sta-nicu pisa}e ma{ine, mikrofoni, zvu~nici, radio-aparati, ge{tetner uni{teno je. Vratili smo se sutradan, ne znaju}i {ta se dogodilo u Borg-horstu. Na ~etrdesetom kilometru ispred sela, sa~ekao nas je moj prijateq,vazduhoplovni poru~nik Borislav Popovi}. Zaustavili smo kola, a on je re-kao generalu Te{anovi}u da mo`e da nastavi put, ali da je stiglo nare|eweda Kosi}a uhapse Englezi po naredbi majora Grina, a na tra`ewe komuni-sti~kog komandanta pukovnika Bo`i~a. Tu no} prespavao sam kod generalaTe{anovi}a. Engleskog obave{tajnog oficira iz drugog mesta, koga sam ra-nije obavestio o radu na{e radio stanice, sada sam obavestio o tome {ta jeuradio major Grin.

Me|utim, jo{ ranije, kad sam primetio da me prate, slutio sam {ta mo`eda mi se desi, pa sam napisao pismo majoru Grinu na engleskom jeziku i osta-vio adresovano na wegovo ime na vrhu moga rubqa u sobi. Kada su Engleziu{li u sobu, na{li su pismo upu}eno svom komandantu. Napisao sam mu dao~ekujem da }e sa svojim prijateqima do}i i zakqu~io: Ja verujem, jednogadana Engleska }e se stideti {to je imala takvog oficira kao {to ste Vi.

[ta sam uradio daqe?Komunisti su mislili da su ugasili na{u radio-stanicu. Pozvao sam mo-

je mla|e oficire. Ponovo je sakupqen sav materijal i ve} sutra dan stanicaje po~ela sa radom. Otada sam tu radio-stanicu uvek nosio sa sobom .

Posledwi transport biv{ih ratnih zarobqenika prikupqenih u ma-lom vestfalskom mestu Borghorstu, koji su odlu~ili da se vrate krenuo jeza Jugoslaviju sa `elezni~ke stanice Borghorst u sredu, 29. avgusta 1945.

Uo~i toga dana, 28. avgusta, wihov komandant, pukovnik Ivan Bo`i~ izdaoje saop{tewe o odlasku i jo{ jednom se obratio svim jugoslovenskim biv{imratnim zarobqenicima. U tom saop{tewu, izme|u ostalog, naveo je i ovo:

Ja posledwi put predo~avam svima onima koji se kolebaju ili sumwaju,da je te{ka sudbina svakog Jugoslovena koji ostane u Nema~koj. Isto tako tvr-dim svima i svakome da su sve r|ave vesti o na{oj zemqi samo zlonamerne iizmi{qene. Ostajawe u Nema~koj pretstavqa najpre te`ak udar za porodice,zatim te`ak `ivot za onoga koji ostaje i najzad izdaju prema Otaxbini aizdaja ne mo`e ostati neka`wena.

Onda su nas Englezi poterali u mesto Ferde. To je bilo ve}e selo odaklesu Englezi isterali sve Nemce. Nemci, me{tani, mogli su sa sobom da po-nesu samo zave`qaj, a sve drugo je ostalo.

Radio slu`ba

U Ferde smo stigli 20. septembra 1945.Ja sam postavqen za na~elnika {taba, komandanta na{ih vojnika, zapra-

vo biv{ih zarobqenika vojske Kraqevine Jugoslavije. General @ivkovi},kao najstariji armijski general, i ostali generali koji su tu bili, kao i svimi ostali, smatrali smo da svaki na{ vojnik treba da se sa~uva od nereda irasula, jer je Nema~ka bila prepuna Rusa, Poqaka i Engleza, kao i drugih za-robqenika koji jo{ nisu oti{li svojim ku}ama. Oni su po~eli da sprovodenasiqe. Bili su tu i oslobo|enici iz koncentracionih logora, Dahau isli~nih, koje smo zvali {arci. Ti qudi nisu imali obzira ni prema kome.Ozloje|eni, `ive}i po logorima te dve-tri godine, kako ko, izgubili su bu-

| 43

kvalno sve qudsko u sebi. A mi smo se pla{ili za na{e vojnike jer me|u wi-ma je moglo biti i ovakvih i onakvih. To je bila velika masa qudi. Nas jeostalo oko 15 hiqada. Trebalo je organizovati `ivot, i uspostaviti nekired da ne bi do{lo do haosa.

Radi lak{eg odr`avawa me|usobne veze, general @ivkovi}, u dogovoru sostalim |eneralima, organizovao je na{a tri centra. Prvi centar bio je uHanoveru, a komandant je bio divizijski |eneral Ilija @ugi}; drugi centarbio je u Osnabriku, a tre}i u Ferdeu. Komandant drugog centra bio je divi-zijski |eneral Jovan Anti}, a tre}eg divizijski general Uro{ Te{anovi}.Ferde je bio i glavno sedi{te na{ih vojnih lica u Vestfaliji. U wemu suorganizovane sve za nas neophodne ustanove: verske, kulturne, ekonomske,sportske i tzv. Redakcija tre}eg centra. Ovde je bila koncentrisana celo-kupna na{a radio slu`ba, preneta iz Borghorsta i pro{irena za izradu ve-sti na ge{tetneru, bro{ura i potrebnog {tampanog materijala za kancela-rije generala @ivkovi}a i Te{anovi}a. Po{to sam bio zauzet poslovimaKomande tre}eg centra, kao na~elnik {taba, Redakciju je vodio major Do-brosav Krsti}, ali je bila pod Komandom tre}eg centra.

| Ferde: RedakcijaVESTI, srpski`andarm predRedakcijom19451946

Re{io sam se da organizujem srpski garnizon. Podelim prvo ulice i dam imnazive: Cara Du{ana, Stepe Stepanovi}a, Svetog Save, i tako imenujem sve uli-ce redom. Selo je imalo dva ulaza. Napravimo na{e stra`arnice i obojimo ihbojama na{e jugoslovenske zastave. Te stra`arnice pove`emo telefonom s mo-jim {tabom. Sem toga, odmah je formirana pozori{na grupa. Imali smo na{egsve{tenika kome je evangelisti~ka crkva predata za slu`bu. Organizovana je am-bulanta sa tri na{a lekara, redakcija sa ekonomskim odeqewem i zatvor.

Na raspolagawu sam imao 75 na{ih `andarma s pu{kama. Dolaze qudi,gledaju {ta ima novo, ~itaju novosti iz redakcije, a `aca je tu. Ja sam imao

44 |

i zatvor. Za koga? Pa, za one koji su po~eli da prave nered kod Nemaca. Minismo hteli na{ srpski ugled da damo ni za {ta, jer mi nismo divqaci, minismo zlo~inci, mi nismo ubice, kako su nas oni krstili.

Zato smo se organizovali. Za{to je postojala komanda? Zato jer je svakioficir zadu`en za grupu, dr`ao ~asove moralne nastave, obave{tavao ih za-{to su sada tu, ostavqaju}i im otvoren izbor ho}e li ili ne da idu ku}i.

Zgrada u kojoj je sme{tena redakcija bila je ranije seoska {tamparija saneupotrebqivim ma{inama. Za na{e potrebe odmah su nabavqeni: 2 ge{tet-nera i 5 radio-aparata. Odmah smo po~eli da slu{amo vesti Londona, Pari-za, Va{ingtona, Beograda, Moskve, Hamburga, Rima i dr. Osim {efa Redakci-je bili su tu, u prvo vreme, zaposleni art. poru~nici Branislav Stani{i}i Selimir Popovi}. Vesti su preslu{avali: Pavle Alfejev Moskvu, Pe-tar Flajsig Beograd, Bon, Hamburg. Oba po ~inu potporu~nici. Potporu~-nik Ilija Luki} Beograd, a Trivunac Hamburg i London. Vremenom, po-mo} Redakciji stizala je i brzo se popela na 27 zaposlenih osoba.

Vesti su {tampane svakodnevno na 4 do 6 stranica, u 600 primeraka i dodva sata po podne bile bi razaslate po{tom za sve na{e logore na britanskojokupacionoj zoni, kao i pojedincima koji nisu `iveli u logorima. Po~ev od{efa Redakcije, majora Dobrosava Krsti}a, svi ~lanovi redakcije radili subesplatno i savesno. Me|utim, poru~nik Branislav Stani{i} bio je kreativ-niji i, snagom voqe, razgranavao je rad redakcije. Wegova je ideja bila, osimvesti, izdavawe raznih bro{ura i ~asopisa, kao {to su Otaxbina, Qudi idoga|aji, Vidovdan, Govorimo otvoreno, Ispovest jednog dr`avnika(Vinston ^er~il), Oko Svesrpskog kongresa u ^ikagu o Vidovdanu 1947. go-dine, Istina o |eneralu Mihailovi}u, Sv. Sava, Na{i problemi,Istina o Katinskoj {umi, Te{ko}e sa Titom Mi smo ih tra`ili. Re-dakcija se izdr`avala dobrovoqnim prilozima, kao i ve}im nov~anim poklo-nima od na{ih malih trgovaca ili zaposlenih qudi. Pisci ~lanaka i prevo-dioci u ~asopisima, pored ostalih, bili su Du{an Popovi}, {kolskinadzornik, Voja Dragutinovi}, profesor, dr @arko Peci}, pravnik, Dragu-tin Lazovi}, advokat. Redakcija je {tampala i sve grafi~ke zahteve Narodnoguniverziteta, koji je vodio profesor univerziteta Stanoje Nedeqkovi}.

Na{i in`eweri instalirali su u logoru nekoliko zvu~nika za slu{awevesti, saop{tewa i hitnih nare|ewa. Centrala je bila pod kontrolom {ta-ba Tre}eg centra.

Na ekspediciji u redakciji radile su Vera Sav~i} i Ivana Sibnkovec.Daktilografkiwe su bile Jelena Pupavac, Ivana \or|evi} i Helena Muhanov.

Redakcija je funkcionisala sve do 27. jula 1947. godine. Toga dana Engle-zi su iznenada rasturili logor Ferde i razvejali oficire i vojnike na svestrane. Delovi redakcije su podeqeni, tako je jedan deo, sa poru~nikom Sta-ni{i}em, prenet u novi logor na{ih |enerala [los Farlar, u neposred-noj blizini varo{ice Koesfeld. Tu je obnovqen rad umawene redakcije, ~i-ji je {ef bio |eneral{tabni major Vlastimir Vuk~evi}.

Izvesno vreme, na vojni~koj du`nosti, po nalogu kraqa Petra Drugog, apo `eqi armijskog |enerala Dimitrija @ivkovi}a, bio sam sa |eneralomUro{em Te{anovi}em u Italiji, docnije u Gr~koj, sa izvesnom grupom mla-|ih oficira na obave{tajnim zadacima. Po povratku u [los Farlar, kra-jem 1950. godine, do{lo je vreme kad sam morao da emigriram. \eneral @iv-kovi} naredio je da opet uzmem du`nost {efa redakcije i na toj du`nostisam ostao kao wen posledwi ~lan.

| 45

Radio slu`ba Komande III centra Kraqevske jugoslovenskevojske, u okupiranoj Nema~koj, slu{aju}i emisije RadioBeograda i drugih radio-stanica, i agencijske vesti, bele`i ih ovako:

Evo, kako je Nikola Kosi} u Amerikanskom Srbobranu od 2. marta, 9.marta, 16. marta, 23. marta i 6. aprila 1988. godine autenti~no opisao ina primerima pokazao kako su on i wegovi saradnici zapisivali i objavqi-vali biltene sa nekim govorima jugoslovenskih komunisti~kih rukovodi-laca od 1946. do 1949. godine.

Va{ington: (20.00 ~asova), 15.februar 1946: Ambasador Sjediwe-nih Ameri~kih Dr`ava Patersonzvani~no je protestvovao kod Titovevlade u Beogradu zato {to je Titovapolicija razbila, pre nekoliko da-na, prozore i vrata na vi{e ameri~-kih automobila u Beogradu. Pater-son je tra`io da mu se Titova Vladaizvini zbog ovog vandalizma i platiod{tetu;1

London: (BBC), 8. 30 ~asova, 19.avgust 1946: Oborena su dva ameri~-ka aviona. Tom prilikom poginulasu petorica Amerikanaca i, docnije,prona|ena su tela ~etvorice u seluKoprivniku kod Bleda. Ovo se, odstrane Amerikanaca, smatra kao pro-vokacija, koju je Tito naredio. Po-mo}nik ameri~kog ministra spoq-nih poslova Din Aceson izjavio je daje ovaj slu~aj uzbudio ameri~ko javnomwewe i sve listove;

Wujork: (22. 30 ~asova), 28. sep-tembra 1946: Ameri~ki ambasador uBeogradu Richard Paterson-Mla|i moraoje, po Titovom tra`ewu, da zatvoriAmeri~ki informativni ured, i tomprilikom izjavio je: Ja sam zgranutpostupkom Jugoslovenske vlade, kojomse onemogu}ava rad kulturnoj ustano-vi jednog od glavnih saveznika.

A New York Times je povodomovog slu~aja, pisao: Zatvarawe Ame-

ri~kog informativnog ureda u Beo-gradu je jo{ jedan vi{e dokaz da tota-litarni sistemi i demokratije nemogu `iveti zajedno tamo gde imaslobodnog disawa.

Beograd: (23. 00 ~asova), 25. okto-bar 1946: Tito je u Postojni odr`aogovor i tom prilikom je rekao: Na-{i biv{i saveznici, Anglo-Ameri-kanci tra`ili su od nas da se za vre-me rata borimo, i mi smo povelina{u oslobodila~ku borbu. Sad tiisti Anglo-Amerikanci ho}e da namnature imperijalisti~ki mir.

Beograd: (20.45 ~asova), 1. novem-bar 1946: Govore}i u Zagrebu predpredstoje}e izbore za Ustavotvornuskup{tinu, kao kandidat u Tre}emizbornom okrugu Zagreba, Tito je go-vorio o spoqnoj politici Jugoslavi-je, i tom prilikom napao je ameri~kei engleske kapitalisti~ke reakcio-narne krugove, kojima se ne svi|a da-na{wa Jugoslavija.

Beograd: (20.00 ~asova), 4. novem-bar 1946. godine: Na zboru Narodnogfronta Srbije, u prisustvu dvestape-deset hiqada Beogra|ana, Tito je re-kao i ovo: Ogromno je prijateqstvosvih slovenskih zemaqa na ~elu saSovjetskim Savezom. Reakcionarnisu elementi u Engleskoj i Sjediwe-nim Dr`avama, svi slu`beni krugo-vi, na ~elu sa ^er~ilom. Daqe je do-

1 U dokumentima i ~lancima sa Kosi}evog radija koje donosi ova kwiganisu vr{ene lektorske intervencije ve} samo korektura tekstova i to samotamo gde je to bilo neophodno. Napomena D. S.

46 |

dao: ^er~il je najve}i neprijateq,jer `eli da vrati Kraqa i reakciju.Vojni~ka pomo} od strane zapadnihsaveznika bila je vrlo mala. Jugosla-vija je dobila najefikasniju pomo}od sovjetske armije, u momentu kadasu se dve armije sastale na Dunavu.

Beograd: (7.00 ~asova), 21. novem-bar 1946: Celokupna beogradska{tampa, po diktatu Vlade, zapo~ela jekampawu protiv zapadnih saveznika.Komunisti~ki listovi Seqa~ka bor-ba i Borba nisu birali izraze upu-}ene na adresu Engleza i Amerikana-ca, kao: Oni misle da su svi okeani isva mora stvoreni za wih, da bi pqa~-kali Prqava hajka protiv Albanijepotpuno je razgolitila pqa~ka{ke irazbojni~ke akcije Anglo-Amerikana-ca.

Luksemburg: (11.45 ~asova), 12.decembar 1946: [ef za britanskosnabdevawe u Julijskoj krajini izja-vio je: da je jugoslovenska Vlada nare-dila da se blokira anglo-ameri~kikapital u Puqi;

London: (BBC), (17.15 ~asova), 1.april 1947: Optu`uju}i zapadne sa-veznike Tito je rekao: Zapadna reak-cija kleveta Sovjetski Savez, kako jeon stavio svoju ruku uticaja na malezemqe u Isto~noj Evropi, me|u koji-ma je i Jugoslavija. Me|utim, Sovjet-ski Savez je jedina zemqa, koja neugro`ava nezavisnost JugoslavijeMi vidimo da ameri~ki imperijali-sti otvoreno pre