660 LBCBNJE BIU1!M

i u planinu. ra ta je primeteno da oni koji dolaze na primorj e iz se-vernih i -zapadnih delova hladne, i vlafne Evrope'redovno donose raz-ne kremove, pomade J ulja plave boje izrat1ene od kamilice i jer je eksperimentalno dokazano da su biljke sa azulenom vrlo korisne i ipotpuno bezopasne eak i za najosetljiviju kohl, je vrlo vafno -za osobe koje ne podnose vetinu kozmet-iokih preparata u prometu.

Kozmetiicka i farmaceutska :industrija proizvodi svake godine sve voci broj raznih prepara ta za ulepsavanje, jer svako hote da bude (iii bar da izgle-da) mlad, zdrav i lep. Medu tim morem preparata koji su preplavili svetsko trfis te, azulinski zauzimaju glavno mesto. Doma6ce nemaju opremu i mogut-nosti da . . rade kao fa b l1ike koje raSipOlahl modrenim masinama. Ipak savetuje-mo svima da pre polaska na izlet, a narocito na letovan.ie, blagovremeno pripre-me zastitno ulje kojim se treba namazati pre sunt anja. Ovo napominjemo za-to slo sve porodice nisu u mogucnosti da kupe skupe ipreparate, a pogotovu one s malim prihodirna, a bas tame ima najviSe dece, jer nije prazna ona narodna mudrost . deca su bozji blagoslov.

UUE ZA SUNCANJE

List hajd\1cice brati daleko od .pt.lJta i prasine u vreme kad u rozeti po-jave stabljlike. Brati oko podne, kad nema rose, suv i zdrav list, pafljivo slagati u korpu, ne nabijati, sto pre preneti kuci i na cistoj hartiji u tankom sloju osu-siti na jakoj promaji. Osusen list zapakovati u najlonske kese i cuvati na hlad-nom i mracnom mestu.

U litar potpuno sve:beg ulja od kuJkuruznih klica (Vital iii drugo) sa rnnogo Jiposolubilnih vitamina staviti 100 g sitno zdrobljenog lista hajducice, reglu povezati (povrsti) najlonom hli pergament-halftiJjorn, umotati u oistu krpu i stav,iti u lonac s hladnorn vodom, a na dno lonca metnuti drvenu slamu iii podeblji sloj krpa, pa kuvati da voda blago 3 sata. Kad se voda u loncu ohladi, izvaditi teglu i kroz suvo flanelsko platno procediti ulje, razliti u suve, Ciste od 50 g. zapusiti novim plutenim oepom, umotati u tamnu debelu hartiju i nositi na letovanje. Mazati aelo telo, ne stedeti, sve dok 'se ne ipOcrni, dok ne prestane opasnost od crvenila, upale ,koze.

Upalu hemoroida (suljeva) ublafava oblog (hinda) od ovog u1ja. Nato-pi se malo paree mekog platna (flanela) i stavi na hemoroide da prenoCi.

Cir ieluca mnogi 'su JzlecHi J'li bar ublafili tegobe upotrebom ovog ulja ili, jos bolje, u1ja od jednakih delova lista hajducice i cveta s plodo-virna (kad je sve crvenosrnec:te) karltariona. Uzme se po 50 g hajducice i kanta-riona .i IIllje sprerrui kao sto je raniJje receno. 'Pije se po 1 kafena izjlltra i pre jela.

Slicno dejstvo ima i u'lje spravljeno na isti' od jednakih delova haj-ducic-e, kantariona, ittirota i slatkog korena (po 25 g na 1itar zejtina).

Upale ,sluznice i koze ublazava, a cesto i j ovo u1je spravljeno na ra-nije opJsani nacin; po 30 g lista hajdutice i cveta i ploda kantariona i 40 g ka-milice. Ovo ulje se prodaje pod raznim izmisljenim imenima kao patentirani kozmeticki preparati.

HAMAMELIS: HELIDA. HININOVO III KINADRVO ... 661

Sva ova ulja imaju svojstven miris, kojl se moze menjati, doterdvati pre rna ukusu. Najvecu antisepticku moc i najjaci miris koji .pokriva, maskira ve einu drugih ima ulje od karanfilica (Caryophylli aetheroleum). Ovo ulje moze se dohiti u svakoj apoteci. Nije skupo i ne ~kodi. Na litar eanije opisanih ulja dovoljpo je dodati 1-2 g karanfiJicevog rulja pa da se dobije patpuno nov rn.i:r.is. Dodatkom ovog mirisa povecava se antisepticka moe ulja protiv raznih upala.

HAMAMELIS

Upotrebljava se Clsu~en list i koca severnoamerickog drveta Hamamelis virginiGl1a L. - Hamamelidaeeae.

Ima g a lot a n ,i If), a, slobodne galne loiselime i flobat

662 LBCBNJB BIUBM

jevima jo~ uvek boluj e od malari je oko 700 milio na Ijudi. Po~to je hinin glavni lek protiv ove zarazne bolesti, vaznos t cinhone je ogromna za eove-eallstvo. U Ikori je od 1820. godine, kada su Peletije i Kavantu u Parizu ot-krJli i izdvojili ,hinin, dosad otkriveno oko 30 alkaloida.

Upotreba - Za lek se upot'rebljavaju kora i hinin , a u novije vreme i cinhonin, cinllOnidin, hinidin i totakina. Najveei deo kore utrooi se u tvomicama za ekstrakciju hinina na Javi iii u Holandiji, manje u drugim evropskim zemljama i u SAD.

Daje se u obliku dekokta i raznih galenstki.h preparata kao izvrstan go-rak i opor toni'k i s tomahik: Extraetum Chinae tluidwn et sieeum, Tirzelura Chinae, Tinetura Chi,tae eomposita, Vinwn Chinae Ii dr. Dej-stvo se osniva uglavnom na goreini koja potiCe od alkalorda i hinovina, sredstva za izazi-vanje apetita i jaeanje, i na roborantnom dej-stvu tanina. Zbog tanina kora deluj e kao actstringellis i kao baktericidno s.reds~vo, za grglj anje, za ispiranje usta u obliku vode i pr~ka, za posipanje smrdljJvih rana koje tesko zace-ljuju i s1.

Upotreba kore iz godine u godinu biva sve neznatnija prema sve veeoj potro~nj~ eistog hinina, a u novije vreme osobito totakine.

Protiv m a I a r i j e daje se hinin i totakina preventivno i kurativno. Cinhonidin ima slabije antiJparazitne osobine od hinJna. Ov.i alkaloidi S11 spe-cifieni hemoterap.ijski agensi protiv malarje (Plasmodium vivax). Cinhanin je 40-50 puta otrovnij

HMEU 663

Pod uticajem taplog alkoholnog .rastvora bakar-acetata dobija se ba-karni hlorofil, koj'i ,ima l1ivlju ,i posrojaniju zelenu bqju t>d pruoclnog We-rofila, jer je u njegovom molekulu magnezijum zamenjen bakrom. Prirodni i bakarni Worofili se ne rastvaraju u vadi, a rastvaraju se u mastJrna.

HMEU

Humulus lupulus L. - Cannabinaceae

H mel j potice iz istocne Evrope. Raste divalj iii se gaji u predelima sa umE'renom klimom Ev.rope, Azije i Sev. Amedke. Kod nas rast.e U(l grmlje po vlaznim mestima kao dugovecna divlja povijusa dugacka 4-6 m. G a j i se kod nas i u drugim zemljama u velikim koHCinama za potrebe tvornica piva. U Sloveniji i Vojvodini hmeljal'stvo je vazna privredna grana. Mi izve-zimo hmelj . P ivarske zemlje su glavni proizvodaoi hmelja u svetu. Cehoslo-vacka je glavna proizvodacka zemlja .najboljeg hmelja. Stari narodi nisu upotrebljavali hmelj za lek. Pitanje da li su i glavne danasnje pivarske zemlje, Ce~ka, Engleska, Nemacka, SSSR i Francuska, u srednjem i pocetkom novog veka upotrebljavale hrnelj? U XV i XVI veku u Engleskoj je hmeij, stavise, bio zabranjen za izradu piva, jer da je, navodno, ~kodljiv. Upotreba hrnelja u pivarstvu je novijeg datuma, a u medicini tek od pocetka XIX veka. Smola lupulina konzervge pivo 5precavajuCi razvoj mlecnoiselih bakterija, etar-sko ulj e mu daje .prijatan miris, gorke materije gor6inu, a tanin ga bistri talozeci belancevine jecmenog slada.

Gaje 5e 'samo zen5ke biljke, jer one daju imarice (strobili) ,j u njima zlezdaste dlake (Iupulin). Hmelj 5e bere u septembru ,po lepom i suvom vre-menu i brzo susi na tavanu iIi u zagrejanim susarama. Dohro osusen hmelj ima lepu zelenu boju. Negde ga .pre pakovanja sumporisu radi konzervisanja.

Droga. - Sisarice i lupulin (Strobili Lupuli et Lupulinum).

Hmelj. - Upotrebljava se sarno gajen hmelj. Sis a ric e su jaja5te. lake, rastre5ite cvasti, dugacke 3-4, siroke aka 2 em, nesto pljosnate, taplog i gorkog uk u a, prijatnog svojstvenog aromaticnog m i r i s a (dugo cu-vana i pokvarena droga zaudara na s tari odoljen, izovalerijansku kiselinu) . Sisadce se lepe za pl'ste. - Oko krivudave osovine, dugacke aka 2 m, pore-dani 5U plodni listiCi unaokolo u cikcak, kao crepovi na krovu. Na njihovoi bazi golim okom 5e mogu videti, able, sjajne, prozirne, zute z I e z d e, koje 5e mogu laka istresti (Iu'PuHn). - Plodni listici (brakteje) su vrlo tanki, har-tijasti, jajasti, zutozelenkasti ili zuti (nikako mrki), aka 10 mm dugacki i aka 7 mm skoki, mrezas to isa rani sitnim nervima (bolje se vidi lupom) i lako se mogu odvojiti.

Lupulin. - S v e z ,p r a 5 a k j e z uta - z e len ok a s t, kasnije postaje zelene-zul. Stajan jern posrnedi i zaudara na staru valerijanu iii pakvareni sir; takva droga je neu'Patrebljiva. Svojstvenog je i arornaticnog mkisa. Gorkog i aromatickog ukusa.

Sastav. - SiSarice sadrle tan ina (humu'lo-taninska kiselina), pektin skih materija, kalijumovlh soli, trimetil-amina i I u p u lin a, koji je najvaZ' niji sastojak droge.

664 LI!CI!NJI! BIUEM

L u p u lin sadrii oko 50% os mol e i 1-3% et a 'r 5 k 0 g u I j a, voska, tanina, nekih baznih jedinjenja (alkaloidi?) i dr,

Eta r 5 k 0 u I j e je vrio aromaticno i lako. illje se sas toji uglavnom od m i r c e n a i hum u len a. 1ma i e s t a r a

m i r c e n 0 I a sa v a l e r i jan 5 k 0 m, 5 j r C e t nom i ma s I a CillO m k i-s e I ,i n 0 m. Staro i pokvareno ulj e ima neprijatan miri s na pokvaren sir i sta-ru valerij anu zbog oslobodene valerijaIlJSke kiseline.

l\1i>rcen je al,ifa tski te I"pen. Mirise na rui u. Smola ose s astoji iz hum u Ion a i I u p u ,Ion a, dye kri s talne, vrlo gor-

ke supstance.

Upotreba. - Hmelj je amarum aromatik i sed at i v. Sisarice su tonik i s tomahik svojim gorkim materijama, se dativ svojim etarskim uljem i ana fro-dizijak 1upulinom. Daje se u obliku infuza (10: 1.000), al.koholnog ekstrakta (0,20-2,0) iii 5irupa (25-80) protiv nemanja apetita, teskog va renja, -s k.rofuloze, za umir,ivanje zivaca i s1isavanje polne nadraienosti (lupulin) i 51. eini se da jastuci punjeni hmeljom pomaiu od nesanice. U tu svrhu u nekim zemljama pune jastuike i duseke u bolnicama za iivcane bolesti.

Lupulin se dajc po 0,50-2,0 g dnevno u obHku pilula ili tableta protiv polne nadrazenosti (onanizam, polucije).

Uzet u vecoj ko licini hmelj izaziva trovanje: gadenje, rpovracanje, glavo-bolju, usrporavanje cirkulacije i dr. Na radnicima zaposle nim oko hmelja za-pai ene su pojave zapaljenja ociju i kozna oboljenja.

Narodna imena: blust, kudiljice, kuke, melika, melj, meljevtna, milje-vina, falon , hmel, hmelina, hmeljevina.

HOLARENA

Holarrhena antidysenterica R. B. - Apocynaceae raste u 1ndiji, gde se njena kora vekovima upotrebljava u narodu limo febrifug i antidizerrterik. 1z holarene je izdvoj eno vise alkaloida, od kojih je nai'vazniji k 0 n e sin, koji se upotrebljava protiv amebne dizenterije.

HRASTOVA KORA

Quercus cortex

U rano prolece, pre olistavanja ili u jesen kad opadne list, olju.sti se i osusi jos potpuno g.J a t k a k 0 r a sa mladih stablji:ka, letorasta i grana hrasla luznjaka, Quercus pedunculata Ehrh. rl hrasta 'ljutika ,iLj lcimjaka, Quercus sessilitlora Smith. - Fagaceae.

Izgled droge. - Droga se sastoji od cevaslih iii zlebastih komada debe-lih 1-3 mm. Spol}a su g il a t k i, sjajni, srebrnastosivo-zelenkasti do sivkaMo--mrki. Na povrsini imaju belicastih lenticela, a ka1lkad i lisajeva. 1znutra je kora mrko-crvena i uzdui n e p r a vii n 0 p rug a 5 t a. Prelom kore je grub i vlaknast.

HRASTOVA KORA 665

Lupom se vidi na popreenom preseku taman p r s ten koj.i deli koru na zelenkast spoljni i mrk, filav, koneast unutrMnji deo (lika) iaran koncen-tricnhn slojevima i k v a d r a I n i m polj ima.

Hrastova kora je vrlo oporog i nagorkog ukusa.

Sastav. - Hrastova kora sadrii 15-200/0 hrastovog tan ina, Acidum quercilannicum. U staroj korl Una svega 5-10%, a u svezoj, mladoj i vHf' od 20% tanina. Zatim ima slobodne e I a g n e i g a I n e k i 5 e I .i n e, floro-glucinola, tan ins k 0 g c r v en i I a (flobafena), 5-6% gume, masti, smole, pektinskih, slatkih (~e6er, kvercit) i gorkih (kvercin) materija.

Tan i n iz hrastove kore je me~ovit. Sastoji se pretezno od katehinskog (florogluoinolskog) tan ina, a ima i elagnog. Hrastov tanin je amorfan, erven-kast pra~k; nepotpuno se rastvara u vodi. Cuvanjem, vremenom la rastvor-Ijivost opada usled stvaranja flobafena iii taninskog crvenila. Hidrolizom po-mocu razblaiene sumporne ki seline ne dobija se galna kiselina kao od tanina iz j~arke (galotanin), nego h r a 5 to v 0 c r v e nil 0, crveno-mnk flobafen, jedna smolasta masa nerastvorljiva u vodi, etanolu i etru. Hidrolizom se dobija i malo elagne kiseHne.

Upotreba. - Hrastova kora je adstringen's kao i druge izrazito taninske droge. Droga sluzi i kao antiseptik. a po potrebi i kao antidot pri trovanju alkaloidima .i tekim metalima.

Mnogo veeu vainost ima hrastova kora za industriju tanina i za tav-Ijenje koza.

Prien hrastov zlr, Quercus semen loslum. - Oljuten z,ir se su~i i przi na vatri, kao kafa. dok ne dobije mrku boju i dok ~e ne uzmogne lako zdro-biti i mleti. Prtenjem se &krob delirnicno pretvara u dek.s trin i smanjuje ko-li

c

CELER

A,pium graveolens L. - UmbeNiferae

Divlji eeler raste po zaslanjenim barama i blatima pored mora, aIi se koristi sarno gajeni eeler kao omiljen aromatiean zaein, a sOfte 5 krupnlm korenjem i kao eenjeno povrce i salata.

Celer je dvogodiSnja zeljasta bHjka, visoka do 1 m. Listovi su sjajni, tamno zeleni, debeli, socni i pelodelni. Cvetovi su belo-zelenkasti i udrufeni u ~titaste evasti. Cveta letl. Cela biljka je svojstvenog mirisa i zaCinskog toplog ukusa.

Droga. - Rizom s korenjem, lisnate grane s evetovima i zreo plod (Apii rhizoma, herba et fructus). .

Rizom se vadi oktobra prve godine.

Sastav. - U rizomu ima svega oko O,loo/. etarskog ulja, u liscu nesto viSe, a u plodovima 2,5-3%. Glavnl sastojak ulja je limonen. U plodovima ima oko 16% masnog ulja.

Upotreba. - Celer je, pre svega, aromatican zaein koji deluje slieno osta lim zacinskim stitaricama. Najeesce se daje kao diuretik: po 20 g korena ce-lera. moraea, persuna, spa rgle i kostrike.

Ponekad se daje i za jzazivaJlJje apetita: po 25 g korena celera, moraCa, lincure i kieice. Caj spra vljen od ove smese pije se pre jela.

Za bolje varenje hral1.e: po 25 g ploda celera, an;i;sa, moraea i kiima. Caj se pije posle jela.

Narodna imena: ak, ae, lIereviz, zelena kretuS, opih, pi LOmi celer, selen, ceier, eereviz, selin.

CIlUAMA, KOLUTKA, SKR2, MENEGLED, KRIlALINA, KLOBUCAC

Cyclamen europaeum L. - Primulaceae

Dugoveena, vrlo lepa zeljasta bilj.ka, visoka 8-15 em, 5 kn.Iipnom okoru-glaslorn kPtolom (2-5 em) obraslom tan kim korenjem. Listovi su na dugaekim drskama, bubreZasli, na osnovoi sreasti, s nalieja crveni ili ljubicasti, po obodu

CIKLAMA . KOLUTKA. SK1U ... 667

nazubljeni. Cve tne drske su duze od lisnih i za vreme sazrevanja ploda spi ralno se uvij aju. Cvetovi su nagnuti , nliieas to-Ij ubieas ti , na rocitog obLika i izgleda. Cveta od leta do jeseni.

Rasprostranjenost. - Suve, kamenire, svetle sume, cesto u velikom mno-s tvu. Razmnozava ose i gaj.i semenom odmah tim seme sazri.

Svojstva. - Cvet je svoj-stvenog prijatnog mi.risa. Kr tola je bez mirisa, gorka, Ijuta, nepri-jatna, otrovna.

Droga. - Sveza krtola (Cy-claminis luber) . Susenjem brzo gubi aktivnost, jer se ciklamin razlaze.

Sastav. - Saponozid ci,kla-mozid (ciklaminl, skrob, jabuc-na kiselina, gume, pektin; drug; nedovoJjno istrazeni sa-stojci.

Upotreba. - So1< iz svezih krtola i vodeni rastvor c.ikla-mina deluju SoIla!nO i brzo, kao pozna Ii otl'OV za CS1rele kurare . Prema tome, ciklamu ne 'treba I1potrebljavati, jer moze dooi do trovanja: povraeanje, proliv, zuja-nje u usima i drugo. U narodnoj medicini se upotrebljava za leee-nje mnogih bolesti. Upotrebljava se i u razne sujeverne sv.rhe.

Ciklama je vrlo cenjena uk-rasna biljka, pa se zbog toga naj-viSe gaji.

Narodna !mena. - Pored na-vedenih, evo jos narodnih imena CIKLAMA za ciklamu: bogova t lica, bokal-cic, viadim, vovcje jabelku, vucia jabucica, divjJ orisac, zemalj

668 1.I!CENJE BIU EM

CIMET, INDIJSKI I KINESKI CIMET, SLATKO DRVCE, KANELA, CIMETNJAK

Cinnamomum div. - La'Uraeeae

Kora vrlo prijatnog miri sa i s latkog, top log ukusa dobij ena od raznih vrsta roda Cil1J1G'l1omum iz tropske Azije. Da.je se u obliku cimetne vode, raznih s irupa, Iikera i tinktura . Mnogo se ceni ,kao zacin i prijalan aromatik, korigens, donekle i kao hemos tali\(, stomahik i nervin, a svojim taninom i protiv proliva. Upotreblj ava sc i u parfimeriji.

CRNA TOPOLA

Popul us nigra L. - Salieaceae

Na izmaku zime, u februaru i marlu, bent se mladi , socni, vrlo lepljivi, .ios za tvoreni, mirisni i sjajni pupoljci erne lopole, rede sa jab lana (Populus py ramidalis Roz.) i su se na lesama. Ovo drvec.e raste i kod nas, a jablan mno-go sade, osobito na jugu, pored kana la, jaw va za navodnjavanje i oko imanja, kao omiljeno ukrasno drvo, is lo kao eempres u primorju. U rano prolece kad jablan pupi, siri se oko nj ega prijatan mil-i s.

Droga, - PlIpoljci su jajasto-siljas li, malo povijeni, svetlomrke boje nejednake velicine, dugac.ki 10-25 111111, a debeli 3-7 111m. lmaju 4-8 pri-ljllbljenih Ijus-aka - lis tica, od kojih se vide sarno tri spoljaSnja, debclo ob-lozena zlI'to-zeJenkas tom lepljivom, sl11olas tom materijol11 balsamicnog miri-sa i aromaticnog ukusa. Tri spolj.na zali ska su nejednaka, kozasta i lomljiva, ,\ unulrasnji su lanki i mrki.

M i r is a 'su prijatnog, balsamicnog, auk usa svojstvenog, aromatic-nog, gorkog i nesto sJatkog.

Saslav_ - Osuseni pupoljci sadrZe sl11olasl.ill materija, 0,50/0 eta r S k 0 g u I j a (alfa-kariofil en), voska , smole, manitola, jabucne i galne kiseline, I a-n ina, f1avona i nekoliko salicilnih glikozida : pop 11 lin a (benzoilsalicin) i s a lie ina. Ima jos i h r i z ina i t e k I 0 h r 0 z ina, koji hidrolizom da-ju n.,roglucinoJ, benzocvu i s ircetnu kiselinll.

Upotreba. - PupoJjci topole su uglavnom narodni Ick. Nekoliko farl11akopeja ih propisu ie. Od svezih, zdrobljenih pupoljaka

izraduje se Ul1guel1lum Populi, mast za rane, za lecenje .ispucanih U6ana i dojki, reumatizma i uloga, a narocito protiv upale hemoroida. Iwutra se daje kao slab ekspekto rans i s timulans. Od pupoljaka se izraduje vrlo akti\'an ugalj s velikom a c\sorpcionom moCi. Upolrebljava se kao diurctik i protiv poliartr-ita, upala mokracne be~ikc.

ernu topolu narod naziva ovil11 imenima: divlja topola, jab lan, jagnec\, Jagnjeda, jagnjedovina, jagnjet, jagnjila, janj, janjae, janjic, topo l, topola, crni jagnjed.

CRNA TOPOLA 669

U nedos ta ~ku erne oopole mogu se upotrebiti i pupoljci od kanadske i drugih vr sta topola i od trepetljike iii jasike (Populus tremula L.). Jasiku na-!'Od naziva: ruborika , ti asik, jasika, o5'ina, topola, topolka, trepet.ldka, trepetu~a, t repoJa , treptelika, treptika, jagnjed, janja.

Jablan narod nazi va jo i ovim imenima: ablam, vitka topoia, joha, kaYak, kavadi ik, la~ka topola, nerod , pitoma topola, topola.

c

CAULMOGRA

Masno ulje dobijeno iz zrelog semena raznih vrsta rod a Hydnocarpu.> (Flacourtiaceae) iz Indonezije. U svojoj postojbini caulmogrino ulj e je octvaj-kada u'Pot~ebljavano za lecenje gube i mnogih koznih bolesti. U Evropi se ko-risti tek od po6etka XX veka. UvidajuCi blagotvorno dej-stvo ulja ne sarno za lecenje lepre, psorijaze, trahoma i nekih d-rugih bolesti, SAD 1921. godine, a neke druge zemlje posle toga, organizuju u mnogim tropskim zemljama naucne ekspedicije za botanicko identifikovanje drveta i iznalazenje drugih vrsta koje bi dale efikasnije ulje.

Ciklopentenske kiseJ.ine u caulmogrinom ulju su nosioci baktericidne moei droge, ali su tf::sko podnosljive i draZe, a osim toga, deluju otrovno na nadbubrezne zlezde.

CEMERIKA

Veratrum L.

Osusen rizom s korenjem bele (Veratl'um album L.) i zelene cemer,ike (V erat rum viride Aiton) - Liliaceae. Prva 'raste kod na5, a druga u Kanadi. Ove dve biljke i droge su vrlo b1iske, dmaju gotovo isti hemijs1kJ sastav i ista farmakodinamska svojstva. - Na nasim planinama raste i Veratrum nigrum L., ali rrije jos dovoljno proucen.

Cemeri,ka je nasa dugovecna, 'snaina i bujna biljka, visoka do 1,5 m. Raste po brdskim i plan ins kim vlaznim livadama, suvatima, rede po svetlim sumama, a najviSe kraj bacijskih torova, gde cesto raMe u velikom mnostvu kao otrovan korov, skoro redovno zajedno s mrazovcem. Kod nas je ima vrlo mnogo. Lis tovi su vrlo krupni, po obodu celi, ovalni, siljasti, debeli i kruti, jaki, gotovo kozasti, imaju paralelne i vrlo istaknute nerve. Gornja polovina iii trecina stabljike je malo razgranata i sva gusto, kao metlica oki6ena neugled-nhn l:>elo-zelenkastim cvetovima. Plod je suva laura sa sitrum semenjem. Biljka u celini lici na duvan.

Cela bilj,ka je v r io 0 t r 0 v n a, ljutog, neprij-atnog i gor,kog ukusa , pete u ustima i izaziva pojacano lucenje pljuvacke. Kad se suva biljka tuca, iza-ziva neizdrlljivo k ,j jan j e (zato ulazi u sastav burmu~a).

CEMERIKA 671

. Ber?a. - Kopa 'se eim precveta. Treba iSikopati ceo .rizom, zajedno s ko renJem (zllama). Ima 2-3 glave. Njih treba ostrim nozem odseci i vratiti u ze.mlju. Na taj naein ee se bogata prirodna nalazis ta saeuva ti od unis tenja. Rlzom s korenjem treba ocistiti od zemlje, ostataka lisCa, suvih, tnllih i mrtvih delO\'a, oprati hladnom vodom, deblj e rizome uzdui rase6i i s to p re osusiti . Ako ~e ~epo v.r7me, mo.gu se rizomi nanizati na kanap i susiti na suncu. Najbolje lh Je sUSltl u SUS11ICI na 40-45 C. Treba pazit.i da rizom bude brzo i potpuno osuSen, da ne bi poplesnivio. VeCina al1kaloida cemerike su labilna estarska jedinjenja, lako se raspadaju pod uticajem vode, viso ke temperature i ki seonika. .

Pogresno je shvatanje da korenje treba odstraaiti, jer zapravo u k o r e n j u i m a v is e a I k a 1 0 ida neg 0 uri zorn u. Treba pazi ti da u drogi ne bude mnogo del ova glave, stabljike i lisea.

Pdlikom rada s eemeri,kom treba biti v.rlo oprezan: ne smeju se dirati oei, nos i UlSta, na l.ice treba metnUJ!i mas,ku ,kad se u skladistu radi sa osu-senim korenjem, a po zavrsetku rada ruke treba dobro oprati. Prilikom mlevenja iii tucanja eemerike treba obratiti jos vise paznje.

Droga. - Osusen rizom (Veratri rhizama) je vrlo tv.rd, viseglav, 2-3 om debeo, 3-8 em dugaeak, sivo-mrk. Na vrhu testa ima ostatke mca i stabljike. Potpuno je 0 bra s tao do 10 em dugaekim ,i 1-4 mm debelim, smezura nim, naborima, mekim, sivo-zutim iii mrkim korenjem, ili su ostali sarno oZiljci od njih.

Sastav. - Sadrii oko 1,5'10 smese alkaloida alkaminske s,teroiclne grade: u .korenju do 2,5, u r,izomu do 1,3, a u travi do 0,050/ Osnavno strukturno jezgro ISvih alkaloida zelene i bele eemerike je C27 - amino-alkohol alkamin.

Steroidni alkaminski alkaloidi rasprostranjeni su u biljkama iz nekoliko [arnilija, osobito Ranunculaceae i Liliaceae. Od njih potieu otroV'nost j leko vitost ovtih b iljaka, koje i kod nas iJl izobilju rastu i spadaju u nase najotrov-nije biljke, sto se vidi i iz narodnih imena: eemerika, jadic ili jedic.

Upotreba. - Posle II svetskog rata, otkad je otkriveno hipotensivno dejstvo eemerike, ona se izvozi, naj-v,ise u anglosak.sonske zemlje, gde se upo-trebljava bilo cela droga ili aJkaloidi. Rede se daje sarna, a viSe u smesi sa rezerpinom. rutinom, belim lulkom, imelom i drugim lekovima da bi se dobilo kompleksno vazodilatatorno i hipotensivno dejstvo. Alkaloidi cemerike deluju jos i depresivno i sedativno na srce.

U veterinarskoj medicini se daje uglavnom protiv vasiju, buva i drugih insekata.

Napomena i opomena! - Cemerika je vrla atravna i zbog toga se ne sme upotrebhjavati bez saveta ,lekara. Sto je 0 njoj o~de i'P~ toUko pisano, razlog je potraznja eemerike za izvoz, st~ je za planmce ~azn~ kao doplm-ska zarada. Osim toga, eemeriku kod nas JOs uvek upotreblJavaJu pro!lV vas-Ijivosti i ,suge domaCih z,ivo tinja (za vreme rata i ljudi), te su zabelcieni slu cajevi trovanja.

Narodna imena za Veratrum album: bela eemer.ika, bela emerika, bel,i kukurek, bLjeli ,kukur.i.jek, boZzienja'k, gorska cemerika, zavlae.ni ,koren, kiha vac, planinska eemerika, prestrelen, eeremika. Za Veratru:n ntgrum: zdravac, zdravinJak, kukurek, k ukurijek, cma eemerika, cma cmerika.

672 LECBNJB BIUEM

CEMPRES, KIPARIS, SELVIJA, CIPRES-DRVO, KUPRES, CEPARIZ

Cupressus sempervirens L. - Cupressaceae

Crnogoricno ukras no drvo .u primorj u, visoko do 2S m. U sv,im delovima ima tanina i etarskog ulj a prija tnog mirisa. Upotrebljava se slieno boru i dru-gim cmogoricama. Si~arice se koriste kao zamena za amerieku drogu Ha-mamelis za leeenje hemoroida i vena na nogama upobrebom tinkture (20/0), ekstrakta ii i supozitori j a: 0,15 g ekstrakta eempresa , po 0,02 g ekstrakta opi-juma i bela done i 5 g kakaova masla - za I supozitoriju; s tavlja se u elllar 1-3 supozitorij e u tok.u dana.

CESVINA, ZELENIKA, BOZIKOVlNA

!lex aquifolium L. - AquifoJ'iaceae

Zimzelen, vrlo dekorativan grm iii ni sko drvo obraslo kozastim, jakim, sjajnim, bodl jikavim listovima. Plod je crvena okruglas ta ko~tunica. Ima je pogdegde u bukovim 5umama. Sadi se po parkovima kao uk rasni sib.

CESVINA

CESUUGA. CISTAC ...

Cesvina je otrov za srce. Deluje sli~no digitalisu. Je dno dete je od 30 bobica. Zbog toga ne treba ovu biljku upotrebljavati za lek.

673

urnrLo

Druga narodna Imena: bodljika, bozje drvce, veprina, vodolist, grohovo, zelen grm, zelenik, zelenica , zimzclen, jelenovo zelenje, ostrol.i.st, svib, ~esmika , ~esmina, reSl1lI1ka.

CESUUGA, CESUIKA, BEll CKAU

Dipsacus laciniatus L., Dipsacus silvester H'llds. - Dipsacaceae i druge vrste rada Dipsacus 'llpotrebljavaju se kao narodni Lek za znojenje, jacf' mo-krenje. pr o tiv kozruh bolesti, proliva i u druge swhe. Upotrebljava se koren u kome irna tanina, saponozida (skabiozida) i drugih sastojaka. To su bodlj.i.kave dvogodiSnje zeLjaste biljke, visoke do 2 m. Donje lisee je oko stabljike sras lo gradeCi CaSu 1.l kojoj se skuplja voda od kiSe, koju pas tiri u sllsnim kraje-virna piju, a narod ponegde jos upotrebljava u praznovcrne svrhe. Cvetovi su sakupl,jeni 'll kupaste glavi~aste bodljd,kave cV3lSti dugacke 5-9 em, a debele 3-4 cm. Raste po vlainim mestima.

Narodna irnena za Dipsacus laciniatus: bela sikavica, visoki vodostanj, trava od ustava. Za Dipsacus silvester: beli CkaLj, b

674

ClCOK>'.

LECENJE BIUEM

drZi malo etarskog ulja, tanina i gor-ke materije. - Naj\\i~e se potro~i kao jevtina narodna zamena za ruski eaj i kao slabo aktivan 1ek protiv nazeba . Caj je vrlo lepe zutosme-de boje i prijatnog mirisa i ukusa. Ovaj caj je pozna t u nas pod nazi-yom: sarpianinski, Ljubotenski, alban-ski, galicki, gorski, grcki, debarski iii makedonski eaj .

CICOKA, TOPINAMBUR, MORSKA REPA,

MACKUREPA, SLATKI KRUMPIR

Helianthus tuberosus L. Compositae

ViSegodiSnja zeljasta bilJka koja se gaji zbog krupnih ruiieastih oslat-kih krtola u kojima nema skroba, nego inulina, zbog cega ih za ishra-nu kor-iste osobe obolele od secer-ne bolesti. Slufi i za i

CUBAR

Zan korov na c1ubrevitim me. stima. Nadzemni dec biljke u cvetu (Onopordoni herbal sadrzi inulina i saJpOnozida i upotreb 1j-ava se u narodu protiv astme, ka~lja, za lecenje rana .i tumora. Ckalj nije dovoljno istraien.

Os tala narodna !mena: ba davcina, bela sikavica, bodljaca, builak, magareCi repuh, meki osat, mocLri repuv, o~lji obad, planinski strljivac, repu~ina, sje kavae, trnovka, ciganska du~ica, ce~lja, ~kalj.

CKAIJ

CUBAR

Satureja hortensis L. - Labiatae

675

Jednogodi~nja zeljasta, vrlo razgranata i mirisna biljka, visoka 30-40 em. Raste u nasem primorju i gaji se svuda kao zacinska i lekovita biljka. Listovi su uski, do 3 em dugaeki, po obodu eeIi i naspramni. Cvetovi su si-tni, beli ili ruzicasti. Cveta leti. Upotrebljava se nadzemni dec biljke u eve-tu (Salurejae herbal. Sadrli do 2% etarskog ulja i 4-7% tan ina. DejlStvo cubra sIieno je -delovanju vranilove trave, jer sadrLi ulje sa mnogo k a r v a k r 0 I a, cimena, trepena i nekih nepoznatih fen' 0 I a.

P I ani n ski cub a r (Satureja montana L.) i vrisak, wijesak, fresina (Satureja subspicala Vis.) imaju gotovo isti lSastav i dejstvo kao i cl.lJbar.

,zbog fenolnill jedinjenja u etaI'skom ulju sve tri vrste imaju jako anti septicno dejstvo. Upotrebljavaju se kao vrlo korisne i ne~kodljive mirisne biljke za leeenje organa za disanje, varenje i mokrenje, a spolja za lecenje raznih upala koze i sluznice.

1. Caj protiv proliva i tegoba u crevima: po 40 g cubra i rizoma trave od sr{jobolje i 20 g IFsta pi tome nane. Tri supene ka~i,ke ove sme~e popariti sa pola litra kljucale vode, pdklopiti i posle 3 sata piti toplo u toku dana umesto vode.

676

CUBAR

PLANINSKI CUBAR. VRlJESAK

LECENJE BIU EM

2. Protiv grceva u i eLucu i crevinw.: po 40 g eubra i maj-kine du~ice i 20 g karni1ice. Upo-trebljava se kao pod 1.

Narodna Imena: jaber, ku-bar, osogr iz, serenak. sedenak. capr, cupar, cibric, caber, cu-berka, cublllIiJka, cubrica, cumbo-rak, cupar.

CUVARKUCA, CUVARKA, PAZIKUCA ...

tUVARKUCA, CUVARKA, PAZIKUCA, VAZDA2IVA, STOLIST, GRLUSA

Sempervivum tectorum L. -CrasSlUlaceae

Trajna zeljasta bilj-ka, visoka 5-50 em. Listovi su vrlo socni, debeli i rnesnati; grade velike zbijene rozete na krovovirna seoskih kuCa iii na kamenjaru. Na vrhu stabljike nalaze se cvas>ti 5 crvenirn eve-tovirna, Cveta leti. Upotrebljava se sok is-ceden iz cele sveze biljke iii sarno list (Sem-perviv; tectori succus et folium). Sadrfi ja-bu~ne i mravlje kiseline i njihove soli. Na-rodni lek za ublaiavanje raznih upala -spolja i iznu~ra, kao i druge sli~ne biljke iz iste familije 'koje imaju so~ne, rnesnate listove (vid. Debela koka).

Sli~nog sastava i dejstva su i druge vrste istog roda: Sempervivum patens Gris. et Schenk (ze~ji kupus), S. Schlehani Schott (~uvarkuca), S. ciliosum Pan~ic i dr.

677

CUVARKUCA

SAFRAN

Crocus sativus L. - Iridaceae

Safran je dugovecna bi1jka. Iz okrugle, cvrste, krtalaste lukovice izbija najpre nekoliko duguljastih Jistova, a zatim u njihovoj sredini 2-3 vrlo lepa, krupna, I j ubi cas t a cve.ta. U cvetu se v.idi zut tucak sa tri krupna crvena ziga. Cveta u jesen. Ima viSe botanickih i trgovackih vrsta safrana.

Rasprostranjenost. - Ne zna se tacno geografsko poreklo safrana. Odav-no se gaji u Persiji (Iranu), Indiji, Maloj Aziji. Oda.nde je prenesen u Evropu, gde se gaji u Spaniji, Francuskoj, Grckoj, SAD i drugim zemljama.

Gajenje, berba. - Safran se rasaduje sredinom leta u dobru sitnu zem-lju na rastojanju red od reda oko 18 cm, a struk od struka 1-2 cm. Sa 1 hek-tara prve godine se dobije svega oko eetvrt kilograma droge, druge godine oka 7 kg, trece do 20 kg, a cetvrte do 12 kg. Devedeset do &to hiiljada cvetova daje svega do 5 kg sirovog safrana iIi 1 kg droge. Gajenje i branje safrana je vrlo pipav posao. Iziskuje mnogo pafnje i strpljenja i uz to vrlo jevtinu radnu snagu. Nekadasnje vel ike plantafe safrana postepeno nestaju otkako su nacinjene mnogo jcv tinije veStacke boje. Nekad su bili na glasu austrijski, ruski i persijski safran. Danas ga proizvodi jedino Span.ija i Francuska. ad 1942. godine gaji se i u Rumuniji. Gajenje nije viSe rentabilno, iako je i danas safran skup.

Droga. - Upotrebljavaju se zigovi (Croci stigmata) . ani su t r 0 k r a k i i nasadeni na koncastom tucku; dugacki su 2-3 cm, malo povijeni, c e vas t i, naviSe se postepeno lev-kasto sire tako da Sll pri vrhu siroki 3~ mm. Po obodu su s,i-tno zupcasti i zuckasti. Potpuno osuseni zigovi su kmt4, lomljivi, goIi , po-malo masno sjajni i tamnocrvene boje. Droga se sastoji od pojedinih zigova (austrijski safran) iii su zigovi u vezi sa malim delom -tucka (francuski safran) .

Saf.ran je higroskopan {privlaci vlagu), posebnog m i r i s a i nagorkog, poma.\o Ijutog i aromaticnog uk usa. Pljuvacku boji zutonarancliasto; 0,01 g s a f ran a 0 b 0 j i z u tot r iii t r a v 0 d e.

Sastav. - Safran sadrli crv.enu bojenu materiju glikozidne prirode k r 0-c i n iii pol i h r 0 i t, zatim bezbojan, kristalan, gora'k glikozid pi k r 0-

SAFRANJIKA. SEBO} 679

k roc j n (oko 0,60/ 0). oko 1% eta r s k 0 g u I j a, masnog ulja, voska i or-ganskih materija.

Etarsko ulje je bezbojno_ Sastoji se pretdno od jednog terpena i malo cineola.

Upotreba safrana u medicini dan as je vrlo ogranicena, ali se zato u na-rodnoj medicini jos uvek dosta trosi protiv atonicne amenoreje, nervoze, histe:!je, nesanice, grceva j slicnih bolesti, protiv kojih se sa vge uspeha daje valenJana. V veeoj dozi safran je otrovan. Izaziva povracanje, proUve, gr-ceve i smrt. Kod nas ga vrlo cesto daju s kininom za pobacaj. - Najvise se safrana potrosi kao zacin u kuhinj,i, za poslastice i likere.

Istorija_ - Anticki narodi su poznavali safran: Grci su ga gajili i upo-trebljavali zbog boje, mirisa i lekovitosti. U Spaniji se gaji od X veka.

Narodna Imena: benduska, brndusa, zavran, safran, zunfran, zaferan, zafran, krok, pitomi safran, pravi zafran. saf.ran, eaforan, eafran, crljeni zuf-ran, cafran, savran.

SAFRANJIKA, tUCICA, TURSKI CAFRAN, DIVUI SAFRAN, SAFRANIKA

Carthamus tinctor.ius L. - Comp05itae

Safranjika je jednogodgnja bilj-ka koja se od davnina gaji zbog zive narandzaste boje. Jos od pre nekoliko decenija gotov.o je svaka basta u Voj-vodini imala d malo safranjike. Sintetske boje potisle su mnoge prirodne, pa i safranjiku_ Jos su stari Egipearu iz osuSenih zutih evetova safranjike iz-vlacili boju kQjom su bojarusal,i svoje mumije. - Beru se evetne gla'viee (Carhami f/os) po Ie porn vremenu, sve dok biljka eveta i brzo suse da sto bolje sacuvaju narandzastu boju. Safranjika ima dve boje: zutu, koja se rastvara u vodi, i ervenu, koja 6e ras-tvara u aJkalnoj vodi. Boja se naziva kUltumin. Safranj j,ka se upotrebljava okao boja, a cesto i za faJsifikovanje Safrana. Vlazi u sastav cajeva za kai1enje.

V novije vreme obraea se veea paznja na safranjikino seme, tier uno ima v,ise od 300/0 masnog ul~a i mnogo belll!llcevina. Rafiiniranjem ovog ulja moze se dubiti ulje za medicinske 'svrhe i za jelo.

SEBOJ

Cheiranthus cheiri L. - Cruciferae

Seboj je nase omiljeno narodno evece. To je vgegodgnja zeljasta biljka, visoka oko SO cm, razgranate stabljike koja je na osnovi odrvenjena, tako da lici na mali grm. Cvetovi su zlatnozuti u mnogo nijansi, -sakupljeni u guste cvasti. Cveta od maja do jula. Jakog svojstvenog mirisa i nalj,utog ukusa.

680 LECENJE BrUEM

Rasprostranjenost. - Poreklom iz Azije, prenesen u Egipat, zatim u Greku, gde su ga stavljali kao ukras u hramove. lz Groke se seboj rasirio kao cve6e na sve konlinente.

Droga. - Vrhovi grancka u evetu i sarno evece (Cheiranthi summitas et flos).

Sastav. - Glavni sastojei su kardiotonieni heterozidi digitali.sove grupe, zbog cega j e seboj lekovit i otrovan. Ima malo etaTS.kog ulja, flavonoida, sum-pornih heterozida (kao i druge krs tBSiee) i drugih sastojaka

Upotreba. - Seboj je otrovan i sme se upotrebiti sarno pod nadrorom lekara!

Narodna imena: vihojla, viholje, hIta viola, i.uta ljubica, i.uta rumanija, zuti seboj (Orfelin), pl'stenka, 'nnene fiolce, ,rumena vijoliea, sebenik, ~panska fioliea.

SIBIKOVlNA, KALINOVlNA, KARTOP, BEKOVINA

Viburnum opulus L. - Caprifoliaceae

Vrlo razgranat sib iii drvo, visoko do 4 m. Listovi su naspramni , siroko jajasti, trodelni, po obodu nejedna'ko zupeasti, odozdo sivkas to dlakavi. Obod-ni evetovi su krupniji. Cvetovi su beli iii ruiieasti, udruzeni u razgranatim

evastima na vrhovima grana. Cve-ta od maja do jUla. Raste s dru gim sibljem pored reka i potoka i uopste po vlafnim mestima. Upotrebljava se kora, rede zreo plod (Viburni cortex et fructus). Kora se guli -rano u prolece, a plod bere krajem leta, kad sa-zrn. Plod je erven, soean, okru-gao, ima jedno seme. U kori ima heterozida vibW'nina, smole, tao nina, slobodnih i vezanih organ-skih kiselina, voska, fitos terola i drugih sastojaka. Narodni lek protiv pojaeane i produzene men struacije, bolne menstruacije, hi-sterije, proliva i tes-kog mokrenja. - Zreo plod

SIMSIR. BUS. SIPURAK. SIPA){ . ..

SIMSIR, BUS, PITOMA MRCA, ZELENICA, MRCELA

Buxus sempervirens L. - Buxaceae

Vrlo gust. 2Iirnzelen, veoma ollpa-ran ~ib kozastih listova. koji raste kod nas na jugu i gaji se po parka-virna. Upotrebljavaju se kora s kore-na i .Jist (Bwci cortex et folium) kao narodrri lek za znojenje, protiv reuma-tizma, zutice, groznice, koznih i dru-gih bolesti. Ne treba upotrebljavati sim~ir za leeenje, jer je otrovan i moze izazvati smrt, posto sadrli wlo aJct;iv-ne alkaloide bukS'in, parabuksin i slit-ne derivate. Svi delovi ~im~ira su vrlo gorki 1I1lepr.ijatni.

SIMSIR

SIPURAK, SIPAK, SIPURIKA, DIVUA RUtA, PASJA RUtA

Rosa can ina L. - Rosaceae

681

Upotrebljava se sveZ i osusen, nepotpuno zreo plod divlje ruze (Rosa canina) i drugih srodnih vrsta divljih ruza (Rosa rugosa, R. mallis, R. arven-sis, R. cinnamomea, R. acicularis ,i dr.). Beru se ,i p lodovi pitomih rufa.

Rasprostranjenost. - Divlja iii pasja ruza je vrlo tmovit grm, visok ok() 2 m. Raste svuda, a najvHe po obodima suma i kao ziva ograda pored puteva i po rnedama u celoj Evropi, sevemoj Afrioi ~ severnoj i zapadnoj Aziji.

Berba. - Treba brati jos tv r d, ned 0 z reo plod s j a j n e c r v e-no- n a r a ill d z a s t e b 0 Ii e. U zelenorn sipku, a isto talko i u prezrelom (me-kanorn, tamne, rnutne boje), irna rnanje vitarnina nego u poluzrelom. Sipak se bere pocetkorn jeseni iIi krajern leta. sto zavisi od kraja, nadmorske visine i godine.

Sipak treba brati po leporn i suvorn vrernenu i 0 d m a h pre r ad i t i iIi su~iti. Brz.e se osusi smrvljen iIi uzduz raseeen nego ceo sipak, ali je u .isit-njenom plodu veCi gubitak vitamina prilikorn susenja i euvanja, jer je veca povr~ina izlozena razornom dejstvu kiseonika iz vazduha i drugih negativnih spoljnih ciniIaca.

682 LI!CI!NJI! BlUi!M

Droga_ - Plod (Rosae fructus) raznih wsta ruia ~e razmCitog oblika i ve-licine. SV'i imaju dole malu drlku , a gore manje ili vi~ osu~en ih ostataka od Ca~ice, prasnika i tuckova. Plod di'Vlje rufe je jajast, a od d rugih je vi~ okru-gla~t. Sipak je nepravi, socan, j agodast plod; eve tna loia se pretvorila u rnes-nat socan, ovalan oklop u kome se nalaze mnogob rojne eekinjaste dlake i us-pravno, pravilno poredani , vrlo tvrdi i sjajasto ooldnjavi plod 0 vi, koje svi pogresno nazivamo semenkama (Cygosbati semen). Sipak je dugacak oko 2 em. Plodovi su Jcao kos t tvroi, sivkas to-zuckas ti , e ko 5 mm dugacki i 2-3 m m de-beli, glabki. ja jasti, coskasti, bez mirisa; zbog prisutnih dlaka izaz ivaju ne-snosan svrab.

Sn!:z .s ipak j e cvrst, soean, gladak i sjajne ervene boje , a osu~n je tvrd, crveno-mrk i malo naboran . U Ik usa je pr ijatno nakiselo-slatkog i pomalo oporog.

Sastav. - Nadena je velika kolicina vi tam i.n a C (do 1.700 m g'l/o) , mnogo vitamina P, 12-18 mg'l/o k a rot e n a (provitamina A), oko 0,02 mg'l/o vi ta rnina B. PP i oko 40 bioloskih jedinica u grarnu vitamina K. Sipci imaju jos i flavonoida , oko 2,5% tan i na, oko 3% lim uno v e i j a b u c n e k i-s el i n e, oko 100/0 'Pektina, do 15% 5 e c era (invertnog i saharoze), malo mas-nog ulj a i vrlo malo e tarskog ulja (sa aldehidima), od ,koga potiee pri jMan mi-r is caja, koncentrata i raznih galenskih preparata od sipuraka.

U li sCu ima oko 0,4% vitamina C.

Upotreba - U fabrikama se iz.raduju vitaminsk i koneentrati i ekstrakti, a u apote ka ma sirup i drugi galenski preparati. Svezi i osuseni sipei upotreb-ljayaju se kao blag adstringens pri oboljenju creva, narocHo pro tiv dosadnih le tnjih decjih 'ProJiva. Cynosbati semen s e upotrebl;java i kao d.iJureNk. (0 ~ipurku vide ti u poglavlju Voce i povrce kao lek, Vitamini, Zamene za kineski caj).

Nijedma, kuca ne bi smela bim bez nekol~ko kitograrna osusenog sipka, oso bite po selima u brdsk-im i planinskim krajevima gde je ishrana preko zime ces to avitaminozna. Skole krajem leta i pocetkom jeseni treba da ostave sto viSe s ijJka za skolsku kuhinju . To isto vafi i za armiju. Umesto prlenog se-cera, ueenicima i vojnicima svako jutro davati caj od sipka, jer je to naj jev-tirtija i po tpuno efikasna mera protiv pojave skorbuta. Ne sarno vitamin C nego i os ta li sastojci sip ka cine da covecji organizam postaje otpomiji pre-rna mnogim bolestima .

Sipurak sa nanom : 1 ka~ika 2Jdrobljenog si'Pka kuva se 5 minuta sa 300 g vode, doda 2-3 lis ta nane, poklopi, posle 2 sata odlije, medom zasladi i pije kao veoma .prija tan napitak, osobito umesto vode posle veeere radi dobrog dubokog i mirnog sna.

Diu reticni caj: po 20 g sipurka, klekmja, zecjeg trna, svile od kulruruza i peteljkJi o d vBanja. TTi supene kasike ove smese kuva se 5 minu ta u pola litra vode i pos1e 3 sala oeedi i pije u toku dana .umesto vode.

Os tala narodna lmena za Rosa can ilIa: bela rufa, divlj,i sipak, d~v1ti a ruZa visoka, pasja draca, pasja rm a, plotna ruzica, rosa od plot a, sepurika, sepu-rina, sibek, sip, s ipek, sipke, sipkovina, s ipurilIla, sipcanica, scipaik.

SUIVA. SPARGLA. SPARGA . .. 683

SUIVA

Prunus domestica L. - Rosaceae

Sljiva se gaji u raznim odlikama 2lbog vrlo ukusnih plodova. Suva ~Ijiva se izvozi u velikim kolicinama iz Srbije i Bosne.

Droga. - Zreo pfod ~Ijive, osu~en iii sve! (Pruni fructus).

Sastav. - U pulpi ima oko 44'/. ~ e c era, 2% jabucne kiseline, pektina, vitamina C i B i vode. U semenu ima oko 45% mas n 0 g u Ij a, malo ami g-d a I 0 z ida i benzoeve k iseline.

Upotreba. - Suve ~Ijive su zdrava hrana i poslastica; u obliku kompota pomazu osobama koj e pate od tvrde stoliee i hemoroida. Daju se sa li s tom se-ne. Ko~tiee sluze za izradu uglja, velike moci upijanja, za punjenje filtara u maskama za za~titu od otrovnih gasova.

Proliv hroni{;llOg za lvora: 1 ka~ika ploda sene (Sennae fructus) zdrobi se i kuva IS min uta u 300 g vode, ostavi da se smlaci, ocedi, razmuti 2 kasike marmelade od ~Ijiva i uvece popije. Iii se pre spavanja pojede 15-20 suvih ~Ijiva iii 2 ka~ike marmelade i ']Jopije caj od kamiliee. Dobar je i kompot od suvih ~Ijiva u koji se dod a i suvih smokava.

Narodna lmena: bistriea. b istricanka, bistrickinja, bozjaka, bona sliva, madaru~a, madzarka, madiaru~a, ma~arka. modra sliva, modrica, poiaka. pozega, pozegaca, pozeg inja, pozeskinja, sliva, slive mod rice, cepaca, cvespla. cepika, cjel?aca, ernoslji'la, cesplja, citlovka, ~liva, sljiva-jesenka, ~ljiva obiena.

SPARGLA, SPARGA, VILINA METLA, PI TOME SPAROGE

Asparagus officina lis L. - Conva'ilariaceae

Trajna zeljasla biljka, v.isoka do 120 em; u kulturi je krupnija i viSa. Cvetovi su s itni, beli iii !uckasto-zelenkas ti. Plod je ervena bobica velieine graska. U narodnoj medicini se u']Jotrebljavaj-u rizom i koren (Asparagi rhi-zomo et radix); rede se kor-iste i m ladi i2ldanci 'koji se inace cene kao vrlo ukusno povree. 1ma asparagil7a, arginina, hol ina, manana, sapOO1!ina i helidon-ske ki'seline. Na Zapadu se ceni kao diuretik . Ulazi tl sastav diurelicnog siru-pa: po lOa g ko rena ~pargle , moraca, per~una, celera i kostrike se popari sa 3 Iitra kljucale vode, ostav.i 12 sati, ocedi, i'seedi i tecnost skuva sa 2 kg ~ecera. Uzima se 30-60 g 2-3 puta dnevflo .

Slicnog sas tava i dejs tva su i druge domace vrste is tog 'roda: Asparagus acufifolius L. (vija, belu~ , sparog, ~mol iika ~paroga). A. tenuifolills Lam. (div-lja spa rga, zeeje perje, krupavee, rebru~a) i dr.

Napomena! - Neke osobe ne podnose ~parglu, tako da njen sok izaziva upalu koZe, kijanj~, sUll:enje i gu~enje slicno astmi.

684 LECENJE BIUBM

SISARKA, HRASTOVA SISARKA

Galla quercina

Upotrebl javaju se ~iSarke s raznih vrsta hrasta. Sadrte mnogo tanina (alepske i kine~ke do 70010 galotanina).

Samlevene ~i~arke upotrebljavaju se za posipanje u veterini. cisle iii pome~ane 5 talkom iIi likopodijumom. U humanoj medicini daje se dekokt kao spolja~nji i unlltra~nji ads I r i n g ens i kao prolivotrov u slucajevima trovanja alkaloidima i le~kim metalima.

Inace. naj Ce~ee se upolrebljava 1I obliku tinkture. TirzclUra Gal/arlLl,/,!. iii kao oficinalni tanin za lecenje desni. usta. za g.rgljanje itd.

Tehnicki se vrlo mnogo upotrebljavaju razne ~garke za proizvodnju ta-nina. za bojenje. stavljenje koze i 51. Jo~ stari Egipcani upotrebljavahu siSarke za pravljenje mastila.

STAVOU, STAVEU, KISEUAK, KISELICA, KONJSKO ZEllE, KONJSTAK

Rumex L. - Polygonaceae

Kod nas rasle veliki -hroj vpsta i bastarda roda Rumex, koje narod u raz-nim krajevima razlicito naziva; neke upotrcbljava kao povree i zacin. a neke za lek. Sadrle Idseli kalijum-oksalal i zbog toga su prijatnog k,iselog ukusa koji osvezava (otud nazivi kiselica, kiseljak, kiselo zelje i sl.), ali to mlado liMe lI'Zeto u veeoj kolioini maZe izazvati slabija Hi jaca trovanja (vid. Ocrov-nost oksalrze kiselirze). Zato se avo rano proleeno li~ce ne sme odjednom mno-go pojesl!i. ana se klJll1i.sti osobito za vreme rata, gladnih godina i neredovnih prilika. a zelje. se svakog proleca skora svuda upotrebljava i na pi jaci pro-daje.

Umerena upotreba mIa-dog lisea raznih v,rsta ,roda Rumex opravdana je iz viSe razloga: to je vrlo korisna proleena zelena hrana bogata vilami"om C, hlorofilom, karotenoidima, raznim solima (osobito gvoidem) Ii drugim koris-nim sastojcima, tako potrebnim u rano proleee posle dugolrajne zimske upo-trebe konzervirane hrane. Zato ova li~ee ulazi u sastav raznih tzv. prolecrzif: kuraa zajedno 5 koprivom, mas,[ackom, miSjakinjom. moracom i drugim ra-nim divljim zelenim povrcem.

Sve ova hUe maze se koristiti kuvano kao povree 5amo dok je potpuno mlado. tim ostari. postaje oporo (zbog tanina) i gOTko (zbog antrahtinona), pa se maze koristili sarno kao lek. a ne kao povree iii zacin.

Za ishranu se kori6ti mlado lisee, pre svega, ovih vrsta roda Rumex: Piraino zelje, z e I j e - Rumex dOl1lesticus Hartm. Poljsko zel je, z e I j e, livadisko zelje - R. pulcher L. Z e I j e. engleski spanac, piltoma kiselica - R. patientia L. Kiseljak, vla~ka 'kiiselica - R. scutarus L. Kiseljak, vel,ika kiseLica - R. acetosa L. (.na-jv;i~e presan). Kiseiica, si~an kiseljak - R. acelosella L. (najcesee presna).

SUMSKA JAGODA 685

Za lek se upotrebljava k 0 r e n, rec1e plod i I ~ S t ovih vrs ta roda Rumex:

Stav~li, plal1inski s tavo/!, ~tav8rrllj , ,ravent - Rumex alpinus L. Konlst.ak, ~ tavolJ, s tave lJ - R. acutus L., R. obtusifolius L. Stavoll, vodeni ~taval.i , kOl1lj~tak, sCav1ika - R. aquaticus L. Vodeni konjstak - R. hydrolapathum Huds. Stavall, s tavlje - R: sanguineus L. Staveli, poljs.ko zelje - R. crispus L. i drugi. U SVlm organima, a n~jvge u korenju svih vrsta ima roanje iii vg e

(do 1"/.) antrahL/1ons~lh derJvata, zbog cega su upotrebljavani za urec1ivanje st?h~e. Kao laksansl su napusteni, jer sadrle i tanine, jectinjenja opora, st~p~ena, razne stavske. materij: (orud im i opsti naziv . stavolj . i s.J.) koji deluJu suprotno, stezu 1 zatyaraJu, taka da sprecayaju lakisantno dejs tyo an-trahinona. Za Jecenje proliYa, zatYora, preterane menstruaoije, maJOikrvnosti i drugih bolesti danas se koristi drugo bi1je.

SUMSKA JAGODA

Fragaria vesca L. - Rosaceae

Trajna mala zeljasta biljka, visoka do 20 cm. Rizom je crn, razYijen, yaljkast i manje vge kos; iz njega izbijaju stabljike, li5toyi i do 40 cm du-gacke, po zemlji polegle yreze iii lozice (stoloni) pomocu kojih se Jagoda razmnozaya. Stabljike i lisne dr~ke su retko dlakaye. Listoyi su na dugackim dr~kama, trodelni, na nalieju svilasto dlakayi i po obodu zupcasti. Cvetovi su beli, dosta l5itni, nezni, udrui.eni na vrhu dugacke drSke u cimozne cyasti. Oel c\'eta postaje soena ukusna Uagoda, neprayi plod nastao uglaynom od cye-tiSta. Cveta od aprila do jula.

RasprNltranjenost. - Raste svuda, a najvi~e po planinskim sumskim pOlarBtima i krcevinama gde mestimieno gradi mirisne cilime, do 1.600 m nadmorske visine.

Gajenje. - Moze se gajiti kao i pitoma Jagoda sadenjem oziJjenih yre-za, najrbolje krajem leta iii poeet'kom jeseni, cim padne dobra jesenska kiSa.

Droga. - Rizom, list, traya u . cyetu i zreo plod '(Fraga~iae rhizoma, fo-lium, herba et fructus) . Jagoda dugo cveta, taka da i berba nadzernnih del ova dugo traje, sye dok cyeta. Rizom se yadi u jesen ill rano u prolece, opere, oeisti i brzo osu~i. List, a pogotovu rizom je vrlo opor zbog obilja tanina.

Sastav. - U rizomu ima oko loo/. katehinskog tanina, slienog onom u kina-kori. Tanin se nalazi u vidu heterozidnog kompleksa kojl se hidrolizom razlaze dajuci ~ecer .i fragarin, supstanciju slienu kina-crvenilu. U rizomu je na-dena i materija sliena kina-vinu, malo galotanina, tritenpena i pentozan.a. - U J.istu ima elagnog tanina, flavonoida, malo etarskog ulja prijatnog ' miri'sa na limun i vBe ad 220 mg vitamina C.

Upotreba. - Rizom je tipiena taninska droga cije je dei-stvo slieno sreenjaku i travi od srdobolje i maZe ih zameniti (vid. Tormentillae e/ Bis/o-r(ae rhizoma). Prisull tvo tan ina i flavonoida u listu objaSnjaya uspe~nu upo-trebu protiv proliva, dize nterije, raznih reludaeno-creynih zapaljenja, a spa-

686 LI!CI!NJI! BILJI!M

Ija protiv upala hemoro ida (~uljeva) i za ispiranje u~la pri lo~em zadahu. Deluje i diuretitno; mokraca je ruz.itas ta, a fekalije (IS tolica) crvenkaste _ to ne treba da zbuni bolesni'ka.

Prevreo list se upo trebljava kao zamena za kineski iii kao ratni taj (vid. poglavlje Zamena za kineski caj).

Lis t gajene, ba~tenske jagode deluje sLicno, ali slabije, pa ga pri upotre. bi t reba uzeti dvaput vge.

Zrele jagode su naj'Pr ijatnije i najzdravije voce. Osim veoma prijatne a rome, u nj ima irna ako 100/0 ~ecera, 1"10 limunove i vinske kiiise1ine, pek tin sk ih i drugth korisnih sastojaka. Sok, s la tko, marmelada, kompot, pekmez, s irup i drug i proizvodi od jagoda su najp rijatnija poslast ica, lek i blagotvor. na h ran a (vid. poglavlje Voce i povrce - lek i hrana).

Vocni caj bi ;trebalo svaka slrola cia pripremi u veJ.ikim ko];itinama za zimu i pocetak proleea za skolsdru -kuhlnju Iffid se u nMoj is hralIli toliko mno-go oseca pot reba za vitarninima i drugim valnim biogenim faktotima. Osu sene zrele sumske jagode (lSuSe se 'kao i sve drugo voce) dodane u najrnanjoj kolic.ini (makar svega 100;.) nekom caju, osobto za decu, bolesnike J 1rudnice, potpUino ga osveze svojom dh mom lIlI'omom, osvezavajueom k!lseldnom i lepom ru2licaslom bojom.

Narodna irnena: vodolje~ka, divlja jagoda, jagodica, jagodnjak, jagod njata , mamica, pozemlj'll~a, rudeea jagoda, spe~juZ troskva, fu'agu1a , crvena jagoda. ,

Slicnog s ast3.va i dejstva su i Fragaria viridis Ouch . (=F. collina): IMke jagode, pucavica, truS'ka, fruskalice, hru~tovke i Fragaria elatior Ehrh. (=F. moschata: w1:na jagoda, kitnjaca, t'roska, ,troSikolica, troskva.

LITERATURA

I. - B. MHAojeBHli, P. !apAtalCOZH03uja, BeorpBA, 1948 H 1964.

10. - J . TYl\aKOB: Ae'{el-be 6WbeM, BeorpBA. 1971. 11. - A. . rBMMepMaH: Kypc ifJapAtalCOZH03UU, MocKBa, 1967. 12. - E. Coiciu et G. R:kz: Plante medicinale ~i aromatice, Bucure~ti, 1962. 13. - Madaus: Lehrbuch d. biologischen Hei/mill el, Leipzig, 1938. 14. - A. De noel : Cours de Pharmacognosie, Liege, 1947. 15. - T. E. Wallis: Textbook of Pharmacognosy, London, 1960. 16. - Bla1ekKnlceraHubik: Ucive Rostliny, Praha, 1952. 17. - F . Berger: Handbuch der Drogenktmde, Bd. I-VI, Wien, 1954. 18. - R. Paris et H. Moyse: Precis de Matiere medicale, I-II, Paris, 1965. 19. - ATJ!ac AelCapCT8e1l1lbl;( pacre1luU CCCP, BHAap, MocKBa, 1962. 20. - Benign;, Capra et Cattorini: Piante medicinali, 1-' II, Milano, 1964. 2!. _ FioPAaHoB, HHKOAOB H boHuToTepa/iUJI, COq,HH, 1969. 22. - H. Leclerc: Precis de Phytotherapie, Paris, 1935. 23. - E. Meyer: ptlanzliche Therapie, Leipzig, 1935.

SADRZAJ

Predgovor

OPSTI DEO

Le~eDje biljem u nas

Lekovito i mirisDo bilje u DaSOj narodnoj poeziji i medicini . Orfelin - DaS prvi farmakognozijski pisae .

5

9 10 19

UPOTREBA LEKOVITOG BILlA KROZ VEKOVE 24

Nae Jekovito bUje - naSI zelenl rudnlci . 38 Od ~ga sve zavlsl lekovitost svake bUjke? . . . 44 Pakovanje I C!uvanje lekovitog bUja. - Uzroci kvarenja droga I gubljenja lekovitostl 45 o lekovitim sastojelma mediclnskog bUja . 49 AlkaJo\dne bUjke 50 Upotreba a1kaloldnlh bUjaka I (!jstih a1kalolda 53 Glikozidne blljke _55 Mirlsno lekovito bllje . 59 Bllje sa sluzima, giunama I pektlnlma . 64 TaninskA i srodna J1olifenolska jedlnjenja 65 Antlbakterijski sastojci vileg bUja . 67

LEKOVITOST VOCA I POVRCA . 73 o belom I crnom hlebu: vitaminizacija belog bra~Da i belog hleba . 88 IZRADA I UPOTREBA BILlNIH LEKOVA . 91 PraktlC!na uputstva 0 upotrebl lekovitog bilja u domaclnstvu . 101

KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA2ITI MEDICINSKIM BILJEM 107 Bolestl usta . lOS Neprijatan zadah iz usta 110 Smetnje U organlma za varenje 110 Zapaljenje jednjaka (ezofagitis) 112 Zapaljenje zeludacne sluznice, katar zeluca (gastritis, gastroenteritis) . 114 Cir zeluea i dvanaestopala~Dog creva . 114 Oboljenja zeluea. Povecano lu~eDje zeludacne sone kiseline (hiperacidi-tet, hiperhiorhidrija) 115

716 LECENJE BIUEM

Smanjeno lu~enje zeluda~ne sone kiseline (hipoaciditet ill hipohlorhidrija) 116 Poremeeaj varenja. Dispepsija . 116 Zapaljenje tankog ereva (enteritis) 117 Zapaljenje debelog ereva (kolitis) . 118

Proliv (dijareja) . 120 Zatvor, tvrda, neuredna stolica (opstipacija, konstipacija) 121 Protiv ga\1enja, povraeanja, podrigivanja 123

Gorka sredstva za ja/!anje. Za ja~anje apetita i za jare lurenje zeluda~nog soka 124

Crevnl parazltl. Pantljieara (temja), erevna glista (askaris) , sitne gli-ste - erviei (oksiure) . 125 Oboljenja jetre i ruCrlh puteva. Upala jetre (hepatitis), zapaljenje ru~ne kesice (holecistitis), rastvaranje kamena u ru~oj kesici (holelitijaza), ciroza j etre 128 Seeerna bolest (dijabetes). Cajevi za le~enje eeeme bolesti 131 Cajevi za mravljenje 134 Bolestl organa za mokrenje. Cajevi za lake mokrenje . 135 Zapaljenje bubrega (nefritis), zapaljenje bubreme karlice (pijelitis), za-paljenje tkiva bubrega (pijelonefritis) 137 Kamen u bubregu i mokracnoj bdici. Zapaljenje mokracne be~ike (ei-stitis) 140 Upala grla i krajnlka (faringitis i laringitis) . 142 Za Jake iskaljavanje. A1:utan i hronican bronhitis (zapaljenje ogranaka dumca) 143 Oboljenja srca. Neuroza srca. Zapaljenje sreanog miiea (miokarditis). Za-paljenje unutranje sreane opne (endokarditis). Zapaljenje sreane kese (pe. rikarditis). Nepravilnost u ritmu srcaruh otkucaja (aritroija) . 146

Zakreceni krvni sudovi i povien krvIll pritisak (arterioskleroza i hi-pertenzija). Angina pektoris (stenokardija) 148 Oboljenja vena. Zapaljenje vena (flebitis). Prosirenje vena (varikoziteti). Suljevi (hemoroidi) . 149

Ziveane bolesti. Neuroze, neurastemja, histetija i nesanica (inosom-nija). Neuralgija. Protiv nocnog mokrenja poda se. Migrena . 152

Zenske bolestl. Za regulisanje menstruacije . 155 Reumatizam, mjas, artrltis I ulozi (podagra, giht). Sredstva za drafenje koze (flogistika i revulziva) 157

Cajevi za znojenje, protiv nazeba (sudorifika iIi dijaforetika). Protiv znojenja. Protiv grozmce i nazeba 159

Kome bolesti. Zapaljenje kote i IBaji. Ekcerni. Promrzline. Kupke i oblozi 162

Malokrvnost (anernija). LekovL za j acanje orgaIllzma (toIllka iIi roboran-cija) 166

KAKO I KAD TREBA BRAT! LEKOVITO BlUE 169

ZaAtita bUjara 174

PraktlC!na Sldara za Iekovito bUje BlIjarskt kalendar

176

177

SADJUAJ

Gubttak u tetinl lekovitog bUJa prillkom suAenja DB vazduhu .

OGLEDN()'UGLEDNI VRTIC ZA LEKOVITO BILJE

717

180

182

Vitrina - Woiba lekovitog bUja . 183

PREGLED VA2:NUIH PODATAKA 0 GLAVNlJEM DOMACEM LEKOVI. TOM BIUU 184

RECNIK GLAVNUIH MEDICINSKIH NA2:IVA . 190

POSEBN I DEO

A - Agar-agar 209 B - Bagrem 221 V - V-elebilje 260 G - Gavez 288 D -Daninoe 300 D - Dumbir 300 E - Eukaliptus 128 Z - Zabica . 331 Z - Zelravac 339 I - Ivanjsko cvete . 350 J - Jabuka 360 K - Kakao 368 L - Lavandula 426 Lj - Ljoskavac 449 M - Majkina du~ica 452 N - Navala 500 o - Ovas 515 P - Pavit 528 .-R - RaZena glavnica 565

S - Salata 587

T - Tatula 627

U - Ugas 656

H - Hajdutka trava 657

C - Celer C - Caulmogra 670

S - Safran 678

Literatura f!78 Registar imena biljaka 688 Registar latinskih naziva biljaka 701

Registar naziva bolesti 708

Agar - Chondrus crispus

Artisoka - Cynara scolym'us

~ :;' . -t',

... . .. . !' ... ~.

-."

, , t .

Angeli ka - Angelica archangelica

Badem - Amygdalus communis

,.

Bedril1ac - Pimpil1ella saxifraga Bela sapol1a rija - Gypsophila panicLllata

Beli bor - PillLlS sil ves tris Beli bun - Scopolia caYlliolica

Biai eni ckalj - Cnic/./s benedict/./s Bokvica srednja - Pla ntago media

Bokvica uskolista - Plal7tago lanceolata Bokvica sirakolista - Plantago major

Boralina - BOI"rago officinalis Borovnica - Vaccinium myrtil/us

Bosiljak - Ocinll/n/ basilicIIIII BraCie - FIICIIS vesiculoSLIS

Brt1anka - Arnica mon tana Breza - Betula verrucosa

Brusnica - Vaccinium vilis idaea B d /jan - Hedera helix

, Bunika - Hyoscyamus niger

lIelebilje i uto - Atropa belladollna va r. lut ea

V-dlebilje - At ropa belladonna

Vilino silo - Carlina acaulis C Vodopi ja - Cichorium int ybus

V ral1ilovka - Origamiin vulgare Vra tic - Tal1ace tu m vulgare

l

V rbiCica - L y thrwn sal icaria Vtlcja lika - Daphne l11ezeretl l11

Clog - Crara egtls l11ol1ogyna - CIL/sac - hll7 ipenls sab ina

Gorocvet - Adonis verl1alis Grcica - Menyal1 thes trifoliata

~,

Gujil1a trava - Silybum Il1arianum Dal1il1oc - V iola tricolor

Delelina livadska - Trifolium pralense Divlja salata - Lac/uca virosa

-. ,... -'

,

Divlja tikva - Bryollia dioica Divlji kesten - Aescu[us Izippocastanum

Divlji krastavac - E cballiul'l1 elateriul'l1 Digitalis v,masti - Digitalis lanala

Digitalis knlpl1ocvetl1i-Digitalis ambigua Digi talis purpurni - Digitalis purpurea

~ . . \)' - ' '. ~' \ -.\% \(. " . r- y ~.

\j -. i

Di",,,jaca - F"",aria officina/is Drag,dica - Senecio jacobaea

Dreu - Conll.ls 11I as DU Vall - Nico riol1G rabacum

Ehlrl1evak - COr/val/aria majalis Eukaliptus - EucalyplLls globulus

Efedra - Ephedra vulgar is Zavornjak - Delp/,il1iwn cOl1solida

Zalfija - Salvia officinal is 7.draljevirrQ - Galega officinalis

1.lIli zec ji 1m - Sarol17olllll us scoparius Zelje - RUlllex palieillia

Zec j i frn - 0110nis spinosa Zim z.elel1 - Vinca l11inor

, .' J '. . . i .! , ~/

ZIafnica - Solidago virga-au rea Zova - Sambucus nigra

Tt1irol - Acorus calamus I mela - ViSCtlll1 albul11

f

I slal1dski liSaj - Cetraria islGlldica I sop - HyssoplIs officil/al is

Jaglika Iliska ~ Prim II/a aCQLl lis Jagorcevina - Pr im ll/a offici,1alis

Jedi6 - Aconitum napel/us J elenak - Scolopendrium vulgare

Karztarion - Hy pericum per{oratum Kapar- Capparis spinosa

K acLlnak muski - Orchis mascu[a K acwlQk pegavi - Orc his macliiatG

Kasikara - Cocl, learia offic i lla lis

Kicica - CentauriwPJ umbeJlatum

,,".

Kozlae - Arum l11aeulatwn Kopiu'ljak - Asa rum ellropaewn

Kopriva - Urtica diaiea Korijandar - Corial1drul1'I sat i vllm

Korijandar - plodovi - Corialldr /,l/11 sat ivu111

Krstllsac - Polygala vulgaris

Krin - Lilillln CQl'ldidwl'l

Krus ina - Rham nus f rm1gula

Kukuta - Conium macuialwn Kupirza - Ru bus (ru t icosus

l....avm1dula - Laval1dula vera Lazar kirzja - Asperu/a odora ta

Laminarija - Laminaria flexicaulis Lan - Lillum ll s itatissimWl1

l,ijande r - Neriwn oleander Limu" - Citrus vulga ris

Lirzcura - Genria lla /Ul ea Lh1cura - korerzje - Gel'l l iclIIQ iu tea

Lipa - Ti{ia cordata Lipija - Lippia citriodora

Lisicji rep - Ec/ziul11 vulgare Lobe/ija - Lobelia urells

Lovorvisnja - Prullus lauroce rasus LovO/"ika - Laurus l1obi/is

Ljoskavac - Physa lis alkekerzgi Lj"biCica - Viola odorata

l/ajk i17" dllJica - Tll y"nls se rpy l/Ull/ Maim"an - lvfajorana horter/ s is

Majska nda - Rosa centifolia Majska ruta - Rosa gallica

Mak- Papaver somniferum Mak - obrezane caure

\

Malil1a - Rllbus idaeus Mas lacak - Taraxacum officinate

Malicl1jak - Melissa officil/alis Medvede gretde - Arctostaphylos II va u rs i

M ei': ja sapa - H erac/ewtl sphondyliwtl

,I" , I' "'I ' . '\ I''' ' ('r"

~"':'-1. \' ... , i(' ~'. b ...

',.:

Morat - Foeniculum vulgare

, Misinac - CY.lOglosswtl officina Ie

Mrazovac - Colchicum autumnale

J\dreG} mirt a - J\IJ )'rlU S COmllUin lS Navala - Dr),opleris fi/ix nlas

Nana piloma - ,\4 eJ1l ha piperil a Nar - Purz ica grm1Ql uH'l

Nar - PUllica granaTum. Neve., - Calendula officinalis

Odoljell - Valerialla officillalis Oman - fllL/la ',eleni",n

Ocaj"ica - MarrubiulIl vulgare Pavif - Clematis vitalba

Pn sdreH - Rha1llnus cQ fharti ca Pas ;llora - Passillora il7camata

Pasji tm- Hippophai! rhamnoides Pelen - Artemisia absinthium

Perunika - l ris germanica Petrovac - Agrimonia eupatoria

Pirevil'la - Agropyrum repel'ls Piskavica - Trigone l/a foenum graecum

Plucl'ljak - Pulmolwria officinalis Pod bel - Tussilago tarfara

Pomorandia - Citrus aurantium Pomocnica - Solanum nigrurn

Precica - Lycopodium c1avatum Razvodnik - Solanum dulcamara:

Razlicak - Cell taurea c)'anus

..,.,~

0(" .. - .,. to. .. . ~ , ~ . "f' ' . J . ' .'} . .. .. ., .-

Rallvolfi j a - Raul/o lfia serpel1/ i lla

Rani/ist - Stachys officinal is

Ras ta vic - Equisetum arvense

ReLl111 - Rheum palmatwn Ribizla - Ribes rubrum

j

Ric;' llls - Ricinus commwris Roslllja - Drosera rO(Lll1difolia

Rusa - Cilelido"ium majus

Ruta - Ruta graveo/ens

,

, " u ' ~ .,' "

, .! ... ,-' ~'. '. . .

~ . ~

-.' i

,':!!. . , .

,

,.' , , , -,, -, .

Rusomaca - Capsella bursa pas toris

Sapunjaca - Saponaria officina /is

Sasa - Anemone pulsatilla Selen - Levisticum officinale -

Slatka paprat - Polypodium vulgare Slat ki koren - Glycyrrhiza glabra

Slat ki karen - karen - Glycyrrhiza glabra Slacica crna - Brassica nigra

Siez beli - Alfllaea afficillalis Slel. erni - Malva sflvest ris

Smilje - H elichrysum arenarium Smrca - Picea excelsa

,

Srdacica - Leonurus cardiaca Srcel1jak - Polygonum bistorta

Stela - Potentilla anserina Stmcokret - H elianthus annuus

Surucica _ Spiraea ulmaria Tatt~la- Datura stra111011ium

\

Timijan - Thymus vulgaris

Titrica, kami/ica - Matricaria clwmomilla

T isa - Ta xus baccala

Titrica, kami/iea - Matricaria cham om ilia

Titrica zuta - Matricaria discoidea

TrQl1davilj e - Altl1aea rosea

Trava od srdobolje - Potel1tilia tormel1tilia

Trandavilje - Alf/zaea rosea var. atrOptlrplirea

Trn - Prunus spinosa TI

Hmelj - Hu mulus lupulus Cma topola - Populus nigra

Cmi gavez - SymphytLlm off icina Ie' Cemerika - VeratrLlm album

Cempres - Cupressus sempervirel1S Cd/juga - Dipsacus /aciniatus

,

Safran - Crocus salivus Sipurak, s ipak - Rosa can ina

Sipurak, ~ipak - plodovi - Rosa can ina Siptlrak, ~ipak - os tl~eni - Rosa canina

Slavolj plalli l1ski - Rllmex a/pil1 l1s SWl1ska jagoda - Fragaria vesca

RAD Beograd

Mose Pi jade 12

Ko rek tori :

Milica Stambolie J ovanka Obrenovic

Bojana Strunjas

* N acrt za korice

Milos Majstorovic

Drugo izdanje

* Stampano

u 5.000 primeraka

* Stampa

GRO Kultura OOUR Slobodan Jovie

Beograd Stojana Protiea 52