Drustveno Odgovorno Poslovanje u Srbiji

7/28/2019 Drustveno Odgovorno Poslovanje u Srbiji

1/24


2/24


3/24

Inicijativa za odgovorno poslovanje (Responsible Business Initiative) pokrenuta je kao program podsticanja, in-stitucionalizovanja i operacionalizovanja koncepta drutvene odgovornosti kompanija u Srbiji, ali i kao programkoji podsti~e i razvija nove vidove me|usektorske saradnje radi stvaranja perspektive za odrivi razvoj zajed -nica, gra|anskih inicijativa i civilnog drutva. Ovaj model ponaanja nazvali smo Koncept drutveno odgovornogposlovanja (DOP), a pod poslovanjem se misli na privredne aktivnosti, ali i na svako delovanje u drutvu kojepodrazumeva uzajamnost i vie u~esnika.

Ova inicijativa okuplja pojedince, kompanije i asocijacije iz zemlje i inostranstva, me|unarodne organizacije idoma}e institucije, predstavnike svih sektora odgovornih za razvoj drutva koji svojim angaovanjem i podrkomele da doprinesu isticanju drutvene odgovornosti kao klju~ne i moda jedine odrive strategije kako u domenuuspenog poslovanja i ja~anja konkurentnosti tako i u domenu odrivog razvoja zajednice i drutva u celini.

^lanstvom u Inicijativnom odboru svoju privrenost ovom projektu dosad su potvrdili:

Milosav Marinovi}, SMart Kolektiv / Jadranka Jelin~i}, izvrni direktor, Fond za otvoreno drutvo, Srbija / SlobodanMilosavljevi}, predsednik, Privredna komora Srbije / Ivan Vejvoda, direktor, Balkan Trust for Democracy/ Savetstranih investitora, Srbija / Milena Dragi}evi}-ei}, Univerzitet umetnosti /An|elka Mihajlov, Environmental Am-bassadors / Kori Udovi~ki, predsednik, Center for advanced economic studies / Sr|an Bogosavljevi}, direktor,SMMRI / Miljenko Dereta, Gra|anske inicijative, Federacija NVO Srbije / Carolyn Jungr, World Bank Country Repre-sentative / Jasna Mati}, direktor, SIEPA /Antoine Kuruneri Millet, OECD, regional administrator /Chris Gibson, British Council /Aleksandra Vesi}, direktor, Balkan Community Initiatives Fund / Pierre Echard, CSREurope, Brussels / Lana Naran~i}, Prince of Wales International Business Leaders Forum / Brian Holst, Director,

CHF International / Jelica Mini}, Evropski pokret u Srbiji / Malgorzata Greszta, Responsible Business Forum, Po-land / Lenka Surotchak, Pontis Foundation, Bratislava / Agata Stafiej, CSR consultant, Poland / IRI, InternationalRepublican Institute, Beograd/ UNDP, Beograd / Integra Partner, Beograd / Bulgarian Business Leaders Forum,Sofia.

Program RBI u ovoj fazi koordiniraju parterske organizacije: Fond za otvoreno drutvo, Privredna komora Srbije iSMart Kolektiv.

Projekat podravaju i: Balkan Trust for Democracy, International Republican Institute, Freedom House i drugi.

TA JE TO INICIJATIVA ZA ODGOVORNO POSLOVANJE

DRU[TVENO ODGOVORNO POSLOVANJE U SRBIJI


4/24

Jedna od vanih odlika naeg drutva i nae kulture jeste prili~no nisko rangiranje odgovornosti na skali vrednos-ti koje se potuju, do kojih nam je stalo, kojih se zaista drimo i koje unapredjujemo. Zato je za Srbiju u tranziciji,dakle za Srbiju koja eli da se menja, veoma zna~ajna svaka inicijativa koja uvodi univerzalne, moderne, evropske,prosve}ene vrednosti, a jedna od klju~nih vrednosti na kojima po~iva uspenost modernih drutava i za kojom,moglo bi se re}i o~ajni~ki, udimo kroz istoriju jeste odgovornost. Odgovornost ugradjena u temelje drutva. Utom kontekstu, ovaj projekat ima vanost i u sferama izvan poslovanja shva}enog kao niz kompleksnih odnosaprivrednog subjekta s okruenjem, jer trai i isti~e odgovornost i odgovorno delanje kao jednu od najve}ih vred -

nosti razvijenih i civilizovanih drutava.

Drutveno odgovorno poslovanje (DOP) jeste koncept po kome kompanije koje ga prihvataju dobrovoljno i na

mnogo inovativnih na~ina doprinose boljem, zdravijem, naprednijem, ne samo radnom okruenju, ve} drutvu unajirem smislu i ~istijoj, o~uvanijoj prirodnoj sredini. DOP predstavlja proces u kome kompanije uskla|uju svoje

odnose s najraznovrsnijim drutvenim akterima koji mogu (mada ne moraju) uticati na njihovo poslovanje. Iz togaproizilazi i jasan poslovni interes da se bude drutveno odgovoran, i zato se DOP, sli~no kontroli kvaliteta, moraposmatrati kao investicija a ne kao troak. Biti drutveno odgovorna kompanija ne zna~i samo ispunjavati svojezakonske obaveze ve} upravo i}i preko propisanih obaveza, u susret potrebama zajednice, investirati u brigu zazdravo, napredno i moderno drutvo, ljudski kapital, prirodnu okolinu i razvijanje odnosa sa razli~itim drutvenimsubjektima. UN su 2000 - te godine lansirale deset Global Compact principa, stavljaju}i tako ljudska prava, prava iz

radnog odnosa, zatitu ~ovekove okoline i borbu protiv korupcije u samu sr poslovne filozofije privatnog sektora

irom sveta. Vreme je da se i u Srbiji preduze}a upoznaju sa ovim idejama i zapo~nu njihovo praktikovanje.

S druge strane, DOP nikako ne bi trebalo, i ne moe, da bude zamena za zakonske i druge pravne norme koje seti~u socijalnih prava ili ekolokih standarda. Naro~ito u zemljama kao to je Srbija, u kojima su mnoge stvari u za-konodavnoj sferi jo nedore~ene. Stoga bi i u konceptu DOP-a pr ve napore trebalo usmeriti ba u pravcu uspostav-ljanja adekvatnog zakonskog i regulatornog okvira. Uspostavljanje jasnih kriterijuma i pravila igre daje osnovu zadrutveno odgovorne prakse i inicijative.

ODGOVORNOST

ZNA^AJ DOP-a


5/24

U poslednje vreme se, usled pove}ane pozornosti na posledice koje privredne aktivnosti mogu imati po drutvene

i ekoloke prilike, i u Srbiji prepoznaju ove teme. Akteri iz svih sektora po~inju da razmiljaju i govore o konceptimakao to su odrivi razvoj, korporativna drutvena odgovornost i angaovanje resursa iz svih drutvenih sektoraza opte dobro.

Po~etkom 2005. godine RBI program je, u saradnji sa SMMRI-jem, zapo~eo obimno istraivanje ~iji je cilj bio da sena jednom mestu predstave iskustva i stavovi o DOP-u kao i odnos prema ovoj temi gotovo svih relevatnih ~inilaca

drutvene scene u Srbiji. Rezultati ovog istraivanja trebalo bi da budu osnov za prvu organizovanu i sistematskustudiju o stanju i potencijalima daljeg razvoja DOP-a u Srbiji.

Drugi vaan cilj bio je da se kroz istraivanje i intervjue sa ljudima koji donose odluke i liderima iz svih sektorasenzibiliu grupe klju~ne za teme vezane za DOP, da se u svim sektorima podigne svest o ovoj temi, kao i da seuzajamno prepoznaju oni koji su spremni da se na razne na~ine angauju na razvoju koncepta DOP-a u Srbiji.

Istraivanje se usredsredilo na ispitivanje stavova, klju~nih aktera, a samim tim i na istraivanje postoje}ih praksii potencijala za dalje unapre|enje odgovornog poslovanja u Srbiji. Ono podjednako analizira postoje}e prepreke zave}u angaovanost na planu DOP-a i prua konkretne preporuke klju~nih aktera o tome kako prevazi}i postoje}estanje.

Pred vama su rezultati od kojih su mnogi merljivi i predstavljaju jasne pokazatelje. Neki nalazi ovog istraivanjabili su donekle predvidivi, a neke negativne tendencije i postoje}e prakse su se potvrdile. Sa druge strane, ono to

nismo mogli znati, pa ni pretpostaviti, a na ta nam je ovo istraivanje ukazalo, jesu veliko interesovanje i sprem-

nost mnogih aktera da se dalje angauju na isticanju i razvoju ove teme, visok stepen razumevanja i dobra voljada se ovaj koncept primeni u svakodnevnoj poslovnoj i drutvenoj praksi.

Prvenstvena namena ove studije je da poslui kao solidno polazite za dalji razvoj DOP-a u Srbiji. Ona }e biti i temeljprvog doma}eg stratekog dokumenta o razvoju DOP-a (Strategija razvoja DOP-a u Srbiji), koji }e uskoro bitidostupan javnosti kao dragocen izvor informacija o drutvenoj odgovornosti kompanija, me|usektorskoj saradnji

i odrivom razvoju, ali koji }e sadrati i konkretne preporuke i plan daljeg unapre|enja pomenutih oblasti.

ISTRA @IVANJE DRU[TVENO ODGOVORNOG POSLOVANJA U SRBIJI


6/24

Nadamo se da }e ovaj izvetaj biti podsticaj svim drutvenim akterima da razvijaju me|usektorsko i unutarsek-

torsko partnerstvo, i tako ujedinjuju i artikuliu raznovrsne pozitivne napore da se Srbija dalje razvije, a koji udrutvu postoje. Posebno se nadamo da }e, pre svih, poslovni sektor prepoznati vanost ove oblasti i uklju~iti seu dalje institucionalizovanje DOP-a, za ta }emo se uporno zalagati mnogim projektima i zajedni~kim aktivnos-tima.

Naravno, ne smemo zanemariti ulogu javne uprave, koja bi trebalo da stvori uslove i stimulie adekvatan razvoj

DOP-a, kao ni ulogu civilnog sektora, koji je u odgovornom i demokratskom drutvu klju~ni partner i privatnom

i javnom sektoru. Posebno isti~emo ulogu medija, koji bi sa svoje strane morali stalno, vrlo kriti~no i s razumeva -njem da prate ovu oblast, i da time pomognu sveobuhvatnu senzibilizaciju drutva za prihvatanje odgovornostikao jedne od temeljnih drutvenih vrednosti.

Na kraju, zahvaljujemo se svima koji su u~estvovali u ovom obimnom istraivanju, i svim partnerima i pojedincimakoji su ga svojim nesebi~nim doprinosom omogu}ili.

Beograd, Oktobar 2005.


7/24

Istraivanjem je obuhva}eno pet ciljnih grupa: javnost, poslovni sektor, neprofitni sektor (NVO), me|unarodnirazvojni partneri i dravna i lokalna uprava. Istraivanje je obavljeno u periodu izme|u januara i juna 2005.godine.

Stavovi javnosti ispitani su anketnim istraivanjem na reprezentativnom uzorku punoletne populacijeSrbije (18+).

METODOLOGIJA

JAVNOST

Slu~ajan reprezentativni uzorak baziran na uzora~kom okviru dobijenom naosnovu Popisa stanovni{tva 00. godine i procenjene populacione dinamike

Anketno istra`ivanje, licem u lice, u stanu ispitanika

Troetapni slu~ajan reprezentativni stratifikovani uzorak

Izvor podataka

Metod prikupljanjapodataka

Tip uzorka

Etape

Stratifikacija

Selekcija:: teritorija bira~kog mesta izabrana sa verovatno}om proporcionalnomveli~ini (PPS): slu~ajan korak od ta~ne adrese sa jednakim verovatno}ama (SRSWoR)

.^lan doma}instva sa jednakim verovatno}ama (SRSWoR) - Ki{ova {ema

Veli~ina uzorka

Prvi nivo: Beograd, Vojvodina, Centralna SrbijaDrugi nivo: urbana i ostala naselja


8/24

Stavovi poslovnog sektora, neprofitnog sektora (NVO), medjunarodnih razvojnih partnera i dravne i lokalne up-rave ispitani su metodom individualnog, polustrukturiranog intervjua.Realizovano je:

- 49 intervjua sa predstavnicima poslovnog sektora 20 intervjua sa predstavnicima doma}ih kompanijai 29 intervjua sa predstavnicima me|unarodnih kompanija

-15 intervjua sa predstavnicima neprofitnog sektora, NVO sektora

- 8 intervjua sa predstavnicima Me|unarodnih razvojnih partnera u Srbiji (MRP)- 6 intervjua sa predstavnicima dravne i lokalne uprave

Svest o drutveno odgovornom poslovanju (DOP) u Srbiji je prisutna, ali pre na nivou koncepta u formiranju, koji

tek po~inje da se prepoznaje kao vaan i drutveno poeljan, nego na nivou realizovanog ponaanja, sa kojimimamo sopstveno iskustvo. Moglo bi se re}i da je svest o drutveno odgovornom poslovanju pre u razvojnoj fazide~jeg egocentrizma koju karakterie nesposobnost decentracije, ili nemogu}nost istovremenog sagledavanjaproblema sa razli~itih ta~aka gledita - nego usvojenog na~ina miljenja koje omogu}uje da zauzmemo dovoljno

iroku ta~ku gledita u kojoj razli~ite aspekte problema vidimo u saglasnoj celini. Ovo svojstvo bilo je podjednakoprisutno kako u slu~aju javnosti, tako i u slu~aju (bar ve}eg broja) predstavnika kompanija, to je njihove stavove~esto ~inilo kontradiktornim, jer su se lako menjali u zavisnosti od ta~ke gledita sa koje su posmatrali koncept

drutveno odgovornog poslovanja.

Ve}ina predstavnika kompanija (15 od 20 doma}ih i 27 od 29 me|unarodnih) izjavila je da je upoznata sa koncep-tom DOP-a, ali ve} spontano navodjenje tema koje su predstavnici kompanija u najve}em broju vezivali za DOP,ukazuje da je upoznatost ve}ine pre na knjikom, nego iskustvenom nivou.

POSLOVNI SEKTOR, NEPROFITNI SEKTOR (NVO), ME\UNARODNI RAZVOJNI PARTNERII DRAVNA I LOKALNA UPRAVA

SVEST O DRUTVENO ODGOVORNOM POSLOVANJU I TA POD TIM POJMOM PODRAZUMEVAJUVELIKE KOMPANIJE U SRBIJI


9/24

Dve naj~e}e navedene teme vezane za DOP bile su o~uvanje okoline i odnosi sa zajednicom, od kojih ni jedna nije

bila navedena kao prva najzna~ajnija DOP tema u sopstvenoj kompaniji, a samo ~etiri, od 49 kompanija, svrstalesu ove teme me|u tri najzna~ajnije za sopstvenu kompaniju. Zatita ivotne sredine istovremeno je ocenjena kaooblast DOP-a koja je u najgorem stanju u Srbiji, to ukazuje i na ~injenicu da na~elna svest o zna~aju neke teme

nikako ne garantuje i spremnost na angaman primeren zna~aju koji se toj oblasti (na~elno) pridaje.

Osnovne teme DOP-a spontano navedene od strane predstavnika kompanija

Eksterno: odgovornost premadrutvu, zajednici, potroa~ima ipartnerima

Poslovna etika i potovanje zakona

Interno: odgovornost premazaposlenima, standardi poslovanja,vizija razvoja

O~uvanje okoline (ekologija)

Odnosi sa zajednicom

Fer, transparentan odnos prema klijentima/potro{a~ima

Filantropske akcije

Uticaj na {ire dru{tveno okru`enje

Kvalitetni proizvodi i usluge po fer cenama

Doprinos razvoju privrede zemlje

Edukacija korisnika i partneraEdukacija mladih

Poslovna etika, po{tovanje moralnih normi

Po{tovanje zakona

Fer odnos prema zaposlenima

Po{tovanje ljudskih prava

Vrednovanje zaposlenih i saradnika

Sigurnost i za{tita na raduOdsustvo nepotizma

Uvo|enje novih standarda

Jasna vizija razvoja

Odsustvo korupcije

Transparentno poslovanje i interno informisanje

Dono{enje jasnog internog kodeksa poslovanja i negovanje tih vrednosti

%

%

%

%

%

%

%

%%

%

%

%

%

%

%

%

%

%

%

%%


10/24

0

U istom smislu govori i ~injenica da je ve}ina predstavnika kompanija izrazila stav da teme kao to su prava ena,

manjina i ugroenih grupa treba da budu teme DOP-a, iako je problem socijalne diskriminacije kao temu DOP-aspontano navelo samo 5 predstavnika kompanija. Ve}ina kompanija, posebno doma}ih, sloila se da bi kompanijeiz bivih zemalja SFRJ trebalo da imaju ulogu i u promociji pomirenja i saniranja posledica ratova, ali ni jedna kom-panija nije navela bilo kakvu aktivnost vezanu za ovu temu.

Najzad i mali broj spontano navedenih tema vezanih za drutveno odgovorno poslovanje (u proseku, 2 do 3 temenavedene od strane predstavnika doma}ih kompanija, i tri do ~etiri teme navedene od strane predstavnika

me|unarodnih kompanija), ukazuje da je DOP ~e}e apstraktna kategorija nego aktivno prisutna u redovnom po-

slovanju kompanija.

Predstavnici svih doma}ih kompanija i ve}ine me|unarodnih, ocenili su da njihove kompanije, pored cilja sticanjaprofita, imaju i dodatnu, jasno definisanu misiju. Naj~e}e navodjene, dodatne misije (briga o potroa~ima, razvoj

i napredak kompanije, pozicioniranje na tritu), medjutim, teko je odvojiti od njihove primarne, direktne funkcijeu sticanju profita.

DRUTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE KOMPANIJA I OCENA STANJA DOP-a U SRBIJI

Tri najzna~ajnije teme DOP-a u sopstvenoj kompaniji

Kvalitet proizvoda i usluga po fer cenama

Poslovanje prema zakonu, u duhu zakonaTransparentna, direktna komunikacija potro{a~ima

svih rizika vezanih za proizvode

Op{ta etika poslovanja


Obezbe|enje stabilnih, nerizi~nih poslova

Za{tita zdravlja i bezbednosti radnikaDoprinos razvoju privrede zemlje

Za{tita `ivotne sredine

Filantropske aktivnosti - ulaganje u op{te dobro zajednice

Sigurnost da se ne koristi de~iji rad

%

%

%

%

%

%

0%%

%

%

%


11/24

Sa druge strane, sve osnovne teme DOP-a, koje su predstavnicima kompanija ponu|ene da ih ocene po zna~ajuza njihovu sopstvenu kompaniju, ve}ina predstavnika kompanija ocenila je kao zna~ajne za njihovo poslovan-

je. Istovremeno, stanje u Srbiji u oblasti istih tema, ocenjeno je od ve}ine predstavnika kompanija kao prili~nonezadovoljavaju}e. Ova diskrepanca u oceni stanja u Srbiji i sopstvenim kompanijama (Naa kompanija poslujedrutveno odgovorno, ali ostale to ne ~ine) jo jednom ukazuje na ~injenicu da je svest o zna~aju DOP-a tek samona~elna, a aktivnosti pre sporadi~ne, nego planske i sistematske.

Spontano navedene misije (ili aktivnosti) kompanija, pored cilja sticanja profita

Ocena zna~aja pojedinih tema DOP-a za sopstvenu kompaniju i ocena stanja u toj oblasti DOP u Srbiji

Briga o potro{a~ima

Razvoj kompanije, uvo|enje novih tehnologija

Okrenutost ka trì{tu

Pozicioniranje na trì{tu

Stabilnost na trì{tu

Podizanje nivoa poslovanja

Dobar odnos sa partnerima

Briga o zaposlenima

Gra|enje dobrih odnosa sa lokalnom zajednicim

Filantropija


Za{tita spomenika kulture

%

%

%

%

%

%

0%

%

0%

%

%

%

Stanje u Srbiji Zna~aj za sopstvenu kompaniju

Pos

lovanje

prema

zakonu

Kvalitetpro

izvodai

uslug

apofer

uslug

apofer

cenama

Sigur

nostda

senekoristi

de~ijirad

Doprinos

razvoju

privredezemlje

Fe

rodnos

prema

zaposlenima

Obezb

edjenje

s

igurnih

poslova

Za{titazdravlja

ibezb

ednosti

radnika

Op{

taetika

pos

lovanja

Transp

arentna

komu

nikacija

sapotro

{a~ima

Filan

tropske

ak

tivnosti

Za{tita

ìvotne

sredine


12/24

Koliko je ocena stanja u Srbiji u neskladu sa na~elnim prihvatanjem zna~aja DOP-a od strane predstavnika svih

kompanija, toliko je realni angaman koji su kompanije mogle da navedu u skladu sa krajnje nezadovoljavaju}omocenom stanja u Srbiji po ovom pitanju. Angaman ve}ine kompanija svodi se na povremene filantropske akcije(donacije i sponzorstva).

Ve}ina predstavnika kompanija izjavila je da njihove kompanije imaju plan akcija na polju DOP-a za naredne dve

godine, ali i u tim planovima dominiraju samo filantropske akcije, uprkos deklarativnoj tvrdnji ve~ine kompanija dase sistematski i organizovano bave svim osnovnim temama vezanim za DOP.Relativno suena perspektiva u poimanju DOP-a i irini njegovog zna~aja prepoznaje se i u opaanju motiva kom-panije za DOP, kao i shvatanju aktera (u~esnika) DOP-a.Ve}ina kompanija kao glavni motiv i glavnu korist od praktikovanja DOP-a za sopstvenu firmu vidi u kreiranju pozi-

tivne predstave o kompaniji (image kompanije), odnosno bolje pozicioniranje kompanije na tritu. Kao akteri

DOP-a naj~e}e su navodjeni potroa~i (84%), zaposleni (76%) i lokalna zajednica (61%). Samo sedam kompanijanavelo je drutvo u celini kao glavnog aktera (korisnika) DOP-a.

ta su kompanije do sada uradile na polju DOP-a (spontano navedeni odgovori)

Filantropske akcije

Sponzorstva kulturnih /umetni~kih dogadjaja, aktivnosti

Sponzorstva sportskih doga|aja/timova

Donacije/kampanje vezane za zdravlje

Donacije za obrazovanje, {kole

Donacije za Kosovo


Negovanje zelenih povr{ina, po{umljavanje

Uvo|enje nove tehnologije (u firmu, u Srbiju)

Edukacija zaposlenih

Fer odnos sa zaposlenima, jasni individualni ugovori

Edukacija pojedinca, stipendije za mlade

Briga / provera, zadovoljstva potro{a~a

%

%

%

%

%

0%

%

0%

%

%

%

0%

%


13/24

Najzad, samo navo|enje potroa~a i zaposlenih kao glavnih aktera (korisnika) DOP-a u neskladu je sa glavnim

angamanom kompanija u oblasti DOP-a, a koje se uglavnom ti~u filantropskih akcija (kako realizovanih, takoi planiranih), kao i sa ocenom ve}ine kompanija (57%) da je zaposlenima dobra plata daleko ja~i motiv za rad i

lojalnost od primene DOP-a u kompaniji.

Ve}ina predstavnika kompanija za svoju kompaniju tvrdi da se angaovala na promociji DOP-a (61%), ali su, u

proseku, navodili jedan do dva angamana koji su se naj~e}e odnosili na promociju preko uticaja na poslovnepartnere (30%) i konferencije za tampu, ili intervjue za medije (30%).Dok se angaman kompanija u oblasti DOP-a ve}inom svodi na filantropske akcije, teme DOP-a koje su po miljenjukompanija najpotrebnije Srbiji u ovom trenutku jesu najoptije, fundamentalne teme: etika poslovanja, dijalog ozakonu, bezbednost proizvoda i odnos sa potroa~ima. Ponovo sledi pitanje: ako su po oceni ve}ine kompanija toteme koje su u okviru DOP-a najpotrebnije Srbiji, ko te teme treba da pokrene?

Zanimljivo je, tako|e, da uprkos svesti o koristi koju kompanije imaju od DOP-a, neto vie od polovine smatra da

poslovanje po kodeksu DOP-a treba da bude obaveza regulisana zakonom, a ne preputena dobroj volji (svesti)kompanija.

Glavni akteri (korisnici) DOP-a

Odsustvo prepoznavanja drutva ucelini kao glavnog aktera DOP-a, a uokviru te najire perspektive i stvaran-

ja poslovne klime u kojima kompanije

jedino mogu da realizuju i sopstvenuDOP misiju (koju su same navodile),ponovo ukazuje na nedovoljnu irinu

svesti o DOP-u, koja je jo uvek foku-sirana na relativno kratkoro~noshva}en sopstveni benefit.

Potro{a~i

Zaposleni

Lokalna zajednica

Dràva, dràvne institucije

Dobavlja~i

Ugroène grupe

Dru{tvo u celini

Akcionari

Menadèri kompanije

Neprofitne organizacije - NVO

Partneri

%

%

%

%

%

0%

%

0%

%

%

%

%

%

Deca

Mladi, talentovani


14/24

Glavna prepreka ve}oj inicijativi DOP-a u Srbiji

Uprkos ~injenici da je ve}ina kompanija (84%) prili~no visoko ocenila stanje DOP-a u sopstvenoj kompaniji, ve}ina(77%) je istovremeno ocenila da je njihovim menaderima potrebno dodatno obrazovanje u oblasti DOP-a, a po-lovina (49%) da je razvijanje svesti o posledicama neodgovornog poslovanja najzna~ajniji faktor uticaja na imple-mentaciju DOP-a u njihovoj kompaniji.

Nedostatak svesti o zna~aju DOP-a ocenjeno je i kao glavna prepreka ve}oj inicijativi DOP-a u Srbiji, a kao najvanijipodstrek kompanijama da prihvate svoju drutvenu odgovornost naj~e}e su navedeni edukacija (razvoj svesti oDOP-u), zakonska regulativa i poreske olakice u poslovanju.

Teme komunikacije najpotrebnije Srbiji u ovom trenutku

Biznis i etika

Dijalog o zakonima

Bezbednost proizvoda

Odnosi sa potro{a~ima

Podr{ka lokalnim inicijativama

Uklju~ivanje u zajednicu i korporativna davanja

Saradnja sa NVO

0%

%

%

%

%

%

%

Nedostatak svesti o zna~aju DOPa

Nedostatak finansija, ekonomska nerazvijenostZakonska neregulativnost

Op{te poslovno okru`enje

Op{te stanje u dru{tvu

Nedovoljna podr{ka dr`avnih organa

Politi~ka situacija

%

%%

%

%

%

%


15/24

Opte poverenje kompanija da dravne i nevladine organizacije, pa i same kompanije, posebno doma}e, rade uoptem interesu drutva je prili~no nisko. Najvie poverenja postoji u me|unarodne kompanije (43%) i NVO (41%),najmanje u Republi~ku vladu (18%) i Republi~ku skuptinu (12%). Kada se postavi pitanje o~ekivane odgovor-nosti, me|utim, redosled se u potpunosti obr}e: odgovornost se prebacuje na Republi~ku skuptinu i Republi~kuvladu, a doma}e kompanije smatraju se odgovornijim od me|unarodnih, dok se NVO sektor stavlja na poslednjemesto.

Najva`niji podstrek kompanijama za prihvatanje DOP-a

Procenat poverenja da navedene institucije rade u najboljem interesu dru{tva

Edukacija

Zakonska regulativnost

Poreske olak{ice u poslovanju

Inicijativa institucija

Pona{anje dràve

Sistemi vrednovanja DOP

Bolje poslovno okruènje

Sre|ivanje ekonomske situacije

Iskorenjivanje korupcije

%

%

%

%

%

%

0%

%

%

Velike internacionalne kompanije

NVO sektor

Poslovna udruènja

Lokalna uprava

Velike doma}e kompanije

Republi~ka vlada

Republi~ka skuptina

%

%

%

%

%

%

%


16/24

Poverenje da navedene institucije rade u naboljem interesu dru{tva

Da je razvoj svesti o ~vrstoj vezi opteg i sopstvenog dobra klju~ za uspenu realizaciju drutveno odgovornog

poslovanja, pokazuju i rezultati ovog istraivanja.

Poverenje gra|ana da bilo dravne ili nevladine institucije, bilo kompanije rade u najboljem interesu drutva jeveoma nisko. Poverenje u me|unarodne kompanije i poslovni sektor u celini je na dnu liste. Kao i u slu~aju pred-

stavnika kompanija, odgovornost se u najve}oj meri pripisuje Republi~koj vladi i Republi~koj skuptini.

SVEST I STAVOVI JAVNOSTI

Ko bi trebalo da bude najodgovorniji za op{te dobro dru{tva

Republi~ka skup{tina

Republi~ka vlada

Lokalna uprava

Velike doma}e kompanije

Poslovna udru`enja

Velike internacionalne kompanije

NVO sektor

%

%

%

%

%

%

%

Lokalna uprava

Republi~ka vlada

Doma}e kompanije


NVO

Me|unarodne kompanije

Poslovne organizacije

%

%

%

%

%

%

%


17/24

Svest gra|ana o konceptu drutveno odgovornog poslovanja je veoma niska. Gra|ani, kao i kompanije, nisu ustanju da ideju sopstvenog benefita vide u celini, ve} sopstveni interes posmatraju kroz trenutnu ulogu u kojojse nalaze, jednom kao potroa~i, drugi put kao ~lanovi (zaposleni) kompanije, suprotstavljaju}i se tako sopst-venom interesu u alternativnoj ulozi.

Ko bi trebalo da bude najodgovorniji za op{te dobro dru{tva

Tri najva`nija faktora pri formiranju mi{ljenja o nekoj kompaniji - uloga potro{a~a

Republi~ka vlada


Lokalna uprava

Doma}e kompanije

Poslovne organizacije

Me|unarodne kompanije

NVO

0%

%

%

%

%

%

%

Kvalitet proizvoda / usluga po fer cenama

Za{tita zdravlja i bezbednost radnika

Poslovanje prema zakonu



Obezbe|enje stabilnih poslova

Sigurnost da se ne korisiti de~ji rad

Pomo} razvoju lokalne zajednice



0%

%

%

%

%

0%

%

%

%

%


18/24

Ve}e razlike u stavovima kao i u nivou informisanosti i poznatosti DOP-a u Srbiji izme|u javnog, profitnog, neprof-

itnog, kao i dravnog sektora nisu uo~ene. Generalno, nalazi govore o relativno zadovoljavaju}em nivou samepoznatosti pojma i tematike DOP-a, ali ne i o visokom nivou informisanosti ( empirijskim i konativnim elemen-tima).

Uo~eno je da su predstavnici MRP-a neto bolje informisani o DOP-u uopte, i da imaju razvijeniju svest o zna~ajuove tematike. Predstavnici NVO sektora imaju najvie ideja i pokazuju najve}i stepen motivisanosti za dalje

saznavanje i angaman na ovom polju. Predstavnici dravne ili lokalne uprave vie planiraju u budu}nosti da seangauju na ovom polju, a trenutni primarni domen interesovanja jeste poboljanje imida Srbije u svetu i ja~anjebiznis etike.

NEPROFITNI SEKTOR (NVO), ME\UNARODNI RAZVOJNI PARTNERI I DRAVNA I LOKALNA UPRAVA

Tri najva`nija faktora pri izboru kompanije za koju }e raditi - uloga prodavca

Visina plate

Za{tita zdravlja i bezbednost radnika


Obezbe|enje stabilnih, nerizi~nih poslova

Poslovanje prema zakonu, u duhu zakona

Kvalitet proizvoda i usluga prema fer cenama

Sigurnost da se ne korisiti de~ji rad

Za{tita ivotne sredine


Pomo} razvoju lokalne zajednice


%

%

%

%

%

%

0%

%

%

%

%


19/24

Sam pojam (naziv) DOP jeste poznat kako ve}ini predstavnika javnosti, kompanija, tako i predstavnicima neprof-

itnog, me|unarodnog i dravnog sektora.

Aktivnosti (teme) DOP-a spontano se dele na dva segmenta: na DOP u okviru kompanija (interno) koji podrazume-va transparentno poslovanje, zalaganje za odriv razvoj poslovanja, fer odnos prema zaposlenima...), a drugazna~ajna oblast delovanja DOP-a obuhvata doprinos kompanija razvoju lokalne zajednice i ire drutvene sredine(eksterno), kao to je odgovornost prema lokalnoj zajednici, zatita ivotne okoline, filantropske aktivnosti...

Generalno, stanje u oblastima delovanja DOP-a se procenjuje kao loe. Jedino to se izdvaja kao pozitivno, usvim intervjuisanim grupama, jeste da se danas u Srbiji ne eksploatie de~ji rad, to se ujedno percipira kao i

najzna~ajnija oblast delovanja DOP-a. Zatita ivotne okoline i doprinos razvoju civilnog drutva su dve oblastidelovanja DOP-a gde je situacija ocenjena kao najloija, ali ne i jedne od procenjenih zna~ajnih oblasti kojima biDOP trebalo da se bavi. Drutveno odgovorne kompanije se ne bave ni pitanjem razvoja civilnog drutva, ali nipitanjem suzbijanja visokog stepena korupcije u zemlji.

Predstavnici lokalne i dravne uprave veruju da bi ulaganjem i doprinosom razvoju privrede zemlje DOP trebalo

vie da se bavi.

Najzna~ajniji korisnik DOP-a trebalo bi da bude lokalna zajednica (dok su za kompanije to potroa~i). Kao zna~ajniakteri DOP-a izdvajaju se i zaposleni po kompanijama.Ideja da se kompanije sa bivih prostora YU aktivno uklju~e u sanaciju posledica ratova je iroko prihva}ena.

Instrumentalni motivi (ve}a finansijska dobit i profit dugoro~no gledano ) se izdvajaju kao primarna determinan-ta drutveno odgovornog poslovanja. Jedino predstavnici NVO kao najzna~ajniji motiv DOP-a navode stabilnost i

napredak lokalne zajednice u kojoj posluju.

Ve}ina predstavnika NVO sektora (12 od 15 odgovora) smatra da DOP kompanije treba da bude propisano zako-nom, i da im ne treba prepustiti da sami odlu~uju (na dobrovoljnoj osnovi) o ovom pitanju. S druge strane, pred-stavnici MRP-a misle suprotno pitanje poslovanja po eti~kim kodeksima treba da bude stvar odluke samih kom-panija.

Predstavnici MRP-a su aktivno angaovani na unapre|enju DOP-a u Srbiji, i to najvie kroz raznovrsne programei projekte. Intervjuisani predstavnici sva tri sektora vie govore o aktivnostima koje bi trebalo raditi u budu}nosti


20/24

0

da bi se DOP unapredio, to se razlikuje u zavisnosti od primarne orijentacije sektora. Tako, predstavnici NVO-a

svoju ulogu vide u edukacijama, iniciranju razvoja i promovisanju CSR-a. MRP veruju da bi se DOP u Srbiji unapre-dio ukoliko bi se obezbedio odriv ekonomski razvoj, finansirali pojedini programi, podstakao rad SME i stvoriliadekvatni uslovi za pove}anje stepena demokratizacije u zemlji. Ukoliko bi se ostvarilo triparitetno partnerstvo,

donele zakonske regulative u ovoj oblasti kao i izvesne poreske olakice u poslovanju , i DOP bi se u Srbiji brerazvijao, veruju predstavnici dravne i lokalne uprave.

Razvoj DOP-a u Srbiji doneo bi viestruke benefite: stvaranje pozitivne klime za strane investicije, razvoj lokalnezajednice, razvoj civilnog drutva, pove}anje biznis etike i transparentnosti poslovanja, kao i zatitu ivotne oko-line i prava radnika. Benefiti od razvoja DOP-a ogledali bi se i u ve}em zadovoljstvu radnika i gra|ana, pove}anjuoptimisit~kog stava prema budu}nosti veruju predstavnici NVO sektora.

Jo jedanput nalazi pokazuju da je osnovna prepreka u razvoju DOP-a nedovoljno razvijena svest i nedostatak

informisanosti i motivisanosti svih elemenata drutva za ovu tematiku, pre svega o njenoj relevantnosti za na-predak poslovanja i zemlje u celini. Razvoj svesti o DOP-u je ujedno najzna~ajniji faktor za njenu aktivniju imple-mentaciju.

Da bi se DOP u Srbiji razvio, potrebno je da postoji zakonska regulativa na ovom polju (npr. poreske olakice uposlovanju i stimulativne akcije, princip sankcija i kazni za neodgovorno ponaanje) kao i pritisak na medije i ja-

vnost o vanosti ove tematike. Tako|e, neophodna je i me|usobna povezanost svih sektora i elemenata drutva,kao i celokupna i ira angaovanost na polju edukacije.

Stepen poznatosti primera kompanija koje posluju po eti~kim kodeksima jeste visok, ali ne korelila sa stepenominformisanosti o njihovom delovanju. Najpoznatije su filantropske aktivnosti kompanija (donacije, fondacije,

sponzorstva sporta ili kulture), Phillip Morris, a zatim U.S. Steel su naj~e}e spominjani promoteri DOP-a u Srbiji.

Dodatno obrazovanje iz oblasti DOP- a potrebno je prevashodno biznis sektoru, ali i iroj javnosti.

Predstavnici dravne uprave sebe stavljaju na prvo mestu kada je zna~ajnost informisanosti u pitanju, to moeupu}ivati na njihovu nedovoljnu informisanost ili pak na procenjenu visoku ulogu drave u razvoju DOP-a.

Republi~ka Skuptina, a zatim i Republi~ka Vlada najmanje rade za dobrobit drutva i zajednice slau se pred-stavnici neprofitnog i me|unarodnog sektora. S druge strane, predstavnici vlasti (lokalne i republi~ke) ocenjuju


21/24

negativnije rad udruenja i poslovnih organizacija. Na~elo pozitivne ocene sopstvenog rada i prebacivanja odgov-

ornosti na druge sektore, o~igledno je opte rasprostranjeno.

Najvie instance vlasti (Republi~ka Vlada, pa Republi~ka Skuptina) bi trebalo da budu najodgovornije za dobrobitdrutva i lokalne zajednice.

Ve}ina intervjuisanih predstavnika sva tri sektora podrava dokument pod nazivom Strategija razvoja DOP-a uSrbiji i bila bi spremna da se angauje na ovom projektu, kao i na projektu Foruma Odgovornog poslovanja.

Budu}e inicijative naj~e}e se svode na trenutne programe i aktivnosti (edukativni programi, saradnja me|usektorima).

Ukoliko bi se svi intervjuisani sektori zajedno, kao i mediji, vie zainteresovali za ovu tematiku, dodatno se edu-kovali i angaovali na razvoju DOP-a u Srbiji, veruje se da bi se taj pozitivan uticaj reflektovao na iru zajednicu iuticao na pozitivan stav javnosti. Kako se izrazio jedan od intervjuisanih predstavnika MRP- a, Unapre|enjemDOP-a stvori}e se ure|eno drutvo.


22/24

BELE[KE


23/24


24/24

Documents

Drustveno Odgovorno Poslovanje u Srbiji