D R U [ T V O

11www.serbianmirror.comOktobar 2013.

P r e d l o gnovog pro-jekta @eljkuMitrovi}u.

C i l j e v iProjekta:

–Da se br`e ibezbolni je

ukroti podivljali Tigar krizekoji pomahnitalo hara po selimai gradovima vascele na{eotad`bine, a i {ire i to tako {to}e se ovim Rijaltim {ouomprona}i i adekvatni jaha~i kojibi ukrotili ovako velikog Tigra(Godzila je mali mrav u nedri-ma nest’o u odnosu na veli~inuovog pomahnitalog Tigra).

– Od ovih jaha~a kojibi ukrotili Tigra tra`i}e se i toda od ove zveri naprave malumacu sposobnu da predeZlatiborski d`emper i vunene~arape.

– Da se u Srbiji usvojibar jo{ jedna ekonomska meraosim: ZADU@IVANJA,RASPRODAJE, ZAMRZAVAN-JA, STEZANJA, PRITEZANJA,NATEZANJA, NAMETA i ostal-ih sprava za mu~enje vaskolikoggradjanstva Republike Srbije.

U Srbiji po zadnjempopisu `ivi 7.120.666 ljudi, {toprestavlja 1/3 neke svetske metro-pole, tako da, proporcionalnotome, tra`i}e se stru~njaci pokvartovima (kao {to su Brony,Beverly Hills i tako dalje...)

Opis Projekta:

Akcija 1:

- U prvom delu Rijalitaispitiva}e se prose~na ocenagospodina Guzija, Gulija, Montija,Pajtona i njegovih kolega izgradiva osnovne {kole. Ne}e seulaziti u to ko je ko od doti~nih,ali }e se podrazumevati da jedanstru~njak treba da zna da li jekrompir iz ravnice mek{i odkrompira brdskog. Testovi }e seraditi iz slede}ih predmeta:

1. Doma}instva2. Poznavanje Prirode i

Dru{tva3. Op{te Tehni~ko

Obrazovanje (OTO)4. Obavezna provera

znanja iz ud`benika za tre}irazred osnovne {kole „NA[KRAJ”.

Akcija 2:

- Ekipa izlazi na terenda, na mnogim na{imUniverzitetima ponude na{imnajboljim studentima uporedjivan-je znanja i ideja sa aktuelnim„stru~njacima” i politi~arima.

Na primer: neki diplo-mac sa Arhitekture i gradjevineVS Mrkonji}/V.Ili}.

Nije obaveza daodabrani takmi~ar bude diplomacili apsolvent. To mo`e da bude ineki talentovani bruco{.

Akcija 3:

- Uraditiekspertizu petodeceni-jskih rezultata stru~nihtimova iz Crne Gorekoji su iz kamenastvarali plodove kaosavetnici dosada{njihpoliti~ara. Ove stru~netimove OBAVEZNOuzeti za `iri, jer se onipodrazumevaju na tompolo`aju.

Akcija 4:

- Kako biovaj rijaliti dobio naVIPOVNOSTI (kako bibio VIP, a samim timse postigla ve}agledanost) i, kako biomadjijani, omamljeni,pokradeni i apati~ninarod uzeo u~e{}a urijalitiju i slao SMS uvelikom broju, trebalobi kao VIP gosteRijalitija pozvati: Mad

Maxa (Pobesnelog Maksa),Batman-a, Darth Vadera, MilanaTarota i Mitra Tarabi}a.Superman bi mogao da budeD`oker i, eventualno da, brzinomsvetlosti, oble}e takmi~are i slu`iim klopu, pi}e, grickalice, da pereve{, pegla i sl, kako takmi~ari nebi gubili vreme na trivijalnestvari, jer je nama, gradjanimaSrbije vreme DAVNO ISTEKLO,a ono najvrednije {to u `ivotuimamo su ZDRAVLJE i VREME.O zdravlju ne bih ovde. Na{li bi

smo stru~njaka i za Zdravlje naovom rijalitiju.

Akcija 4:

- Stru~njaku pobednikumo`e se, kao nagrada, ponuditi dase o`eni u „48 SATI SVADBA”,da zajedno medeni mesec proveduu „PAROVIMA”, da steknu nova`ivota iskustva u „MENJAM@ENU”, da zavrnu ruke i nau~esve psovke na „FARMI”, i daimaju uvodnu re~ u svakoj emisi-ji: „[TA RADITE, BRE?”

Napomena: CenaSMS-a koji bi gradjani slalitreba da bude oslobodjena odPDV-a, zato {to nam stru~njako~ajni~ki treba.

@eljko Mitrovi} jepoznat kao veliki patriota iprosvetitelj, pa o~ekujemo danam izadje u susret realizaci-jom ovog projekta, kako bismo u {to kra}em roku koji jeodavno istekao, dobili armijustru~njaka koji }e nas povestiu svetliju budu}nost i od pom-ahnitalog Tigra napraviti malumacu sposobnu da predeZlatiborski d`emper i vunene~arape.

Zaklju~ak:Nije potrebno da se

maltretiraju ovi savetnici stran-ci koji su pozvani u Vladu, jer,to su stariji ljudi. Vreme im jeve} za penzije, a ukolikoovima u vlasti ba{ trebaju –

onda neka ih vode ku}i ili naneko prelo u njihov zavi~aj daupoznaju na{u tradiciju. Bojim seda }e nas ovi stru~njaci od kali-bra i kalibracije ko{tati kaoSvetog Petra kajgana od dva putarazbijenih jajca.

S po{tovanjem, autoriprojekta RIJALITI [OU SRBIJATRA@I STRU^NJAKA:

I. Radovi} i N.Tomahawk, zabrinuti gradjani.

Leta Gospodnjeg 2013, uBeogradu i u ^acku, istovremeno.

Pi{e: Ivan Radovi}

RIJALITI [OU: SRBIJA TRA@I STRU^NJAKA

12 Oktobar 2013.

Pi{e: Marijana Maljkovi}Razgovor vodio: Vladimir Mulina

Du{an Kova~evi}, srpski najve}i `ividramski pisac, knji`evnik, scenarista,biv{i amabasador u Lisabonu, ~lan

Srpske akademije nauka i umetnosti, upravnikZvezdara Teatra i jo{ mnogo toga... Ka`e dase ~esto nadje u sitaciji da ga ljudi ne pre-poznaju, a izgovaraju ~uvenere~enice iz njegovih kultnihdela: roman Bila jednom jednazemlja (po kome je EmirKusturica snimio filmPodzemlje), Maratonci tr~epo~asni krug, Radovan Tre}i,Sabirni centar, Balkanski {pijun,Sveti Georgije ubiva a`dahu,Klaustrofobi~na komedija,Profesionalac, Urnebesnatragedija, Lari Tompson-tragedi-ja jedne mladosti (koje je na{epozori{te MS igralo pre dvegodine), Kontejner sa petzvazdica...

Kako komentari{ete~injenicu da ste na{ najve}idramski pisac?

“Ne razmi{ljam otome. Ja sam stalno u nekomposlu. Upravo razmi{ljam opravljenju novog komada, akada god krenem da pi{em jaradim kao da sam na po~etku.Ni{ta mi ne garantuje moja staraslava, ona mi poma`e, ali negarantuje da }e to biti dobro, jer ima mnogo~inilaca koji nemaju veze sa starom slavom.Nove generacije dolaze i njih zanima {ta sesada dogadja.”

Zanimljivo je da ste vi najve}idramski pisac na ovim prostorima, a ubeogradskim knji`arama se te{ko moguna}i va{e knjige?

“To se desava usled raspada nekihizdava~kih ku}a. Za vreme sajma u oktobru,mo}i }e da se kupi komplet od pet knjiga sasvim mojim dramama. Po ~etiri drame usvakoj knjizi.”

Kako glumci reaguju kada ihDu{an Kova~evi} pozove da igraju u nje-govoj predstavi?

„Nije mi se do sada desilo da neko-ga pozovem, a da ne mo`e da igra.”

Na{e pozori{te u ^ikagu je po~eloda sprema va{eg „Profesionalca”. Kada suga Bata Stojkovi}, Bogdan Dikli} i NedaArneri} igrali na va{oj sceni, oni su se pot-puno pridr`avali va{eg teksta. [ta bistenama savetovali?

„U trenutku kada je predstava

izvodjena u Zvezdara Teatru, tekst je bioveoma aktuelan. Ja bih mogao da vas savetu-jem da moji tekstovi nisu Biblijske knjige,tako da neke re~enice treba promeniti, pogo-tovo kada se predstava igra u potpuno drugomokru`enju. Ono {to ne volim i ne dozvol-javam je da se tekst dopisuje, jer onda mo`eda mi se stavi usta ne{to sasvim drugo.”

Napravili ste i film

„Profesionalac”, gde je tekst adaptiran irazlikuje od onoga u pozori{tu, naro~ito likTeja.

„To je pri~a o jednom raspaduli~nosti, ima elemenata samodestrukcije, {toje bilo ta~no, ne samo na planu ~oveka iz

umetnosti. To je jedna vrsta nihilizma koja sepojavi u kriznim, stra{nim vremenima, i to jesuicidna pri~a. I zaista, devedesetih godina,{ta je zna~io `ivot? Pilo se, ludovalo…Nikada kafane nisu bile punije nego tokombombardovanja. To je po malo samodestruk-

tivno. Teja li~i na Bukovskog, ali je u na{emslu~aju stvar apsurda, da on skoro ni{ta nijenapisao, a dobija svoje knjige na poklon.”

U Srbiji je glavna tema ekonom-sko pre`ivljavanje. Kakva je sitacija uZvezdara Teatru gde ste vi upravnik, mo`eli se pre`iveti samo od ulaznica?

„Pa, mo`e se re}i da 70 odsto. Kadaje narod imao vi{e novca, na primer krajem

osamdesetih, u dobaAnte Markovi}a, jo{uvek nije mirisalo na rat,karta za pozori{te je bila25 maraka. Danas, kadaje jedan evro ono {to jenekada bila jedna marka,karta za pozori{te je oko10 evra. Ljudi danasho}e da idu u pozori{te,ali u ovoj situaciji, kadadvoje mladih treba daodvoji 20 evra za kartu,i oko 5 evra za prevoz,to je na samoj granicimogu}nosti. Za taj novacmo`e da se ode uSkadarliju, ve~era i slu{amuzika celu no}. Nekoto voli, a neko voli dadodje u pozori{te i gledapredstavu, ali ta predsta-va mora da bude jako,jako dobra. Ono {to jenaj`alosnije je da jepuno ljudi koji bi `elelida dodju u pozori{te, a

nemaju mogu}nosti. Mi jednostavno nemo`emo da pomognemo, jer ispod ove cenepredstava ne mo`e da funkcioni{e. ZvezdaraTeatar ima dve scene i 19 zaposlenih. Ostalapozori{ta imaju 40, 50, ~ak i 100 zaposlenih.”

Da bi neko opstao u svetu kulture

u Srbiji, mora biti jako talentovan i vredan.Vi ste svakako jedan od onih koji neu-morno rade i pored knji`evnog rada ukome ste jako produktivni.

“Dva puta sam bio stalno zaposlen,na insistiranje drugih. Bio sam dramaturg na

televiziji, u vreme kada su se radili sjajni fil-movi. Takodje sam radio kao profesor naAkademiji. A ovo {to radim u ZvezdaraTeatru, nekome bi biti upravnik bila karijera,a meni je samo usputni posao. Evo ba{ danasimam razgovore o tome kako obezbediti sred-stva za narednih godinu dana, to je posaomenad`era, mora da se obezbedi najmanje100,000 evra za godinu dana. Ovo jepozori{te gde glumci nisu stalno zaposleni, uostalim pozori{tima oni primaju platu i mora-ju da rade. Kada ja pozovem glumca, onmora da bude dvostruko zadovoljan: prvo

mora da bude zadovoljan ponudjenim tek-stom, a drugo mora da bude zadovoljanzaradom. Glumac se ovde ne}e obogatiti, alimora da ima pristojno primanje i da budemotivisan da bi igrao 5-6 puta mese~no.”

Vi{e puta ste boravili u Americi, ada li ste nekada pomi{ljali da se i preseliteovde?

“U ^ikagu sam bio dva puta, ‘81 i’89. godine, a u Americi mnogo puta, uNjujorku sigurno desetak puta. Znam CentralPark bolje nego Ta{majdan. Upravo sadaimam razgovore da se u Americi radi rimejkza “Balkanski [pijun”, da se pri~a prebaci,kao da se dogadja u malom ameri~kom gradu.

Krajem sedamdesetih imao samovde velikih problema, bilo je na ivicipoliti~kog skandala, i hteo sam da idem uAmeriku. Dobio sam poziv da dodjem u^ikago, i to }e mi ostati kao jedan odnajve}ih znakova pitanja u mom `ivotu, {ta bise desilo da sam oti{ao. Drugi put sam hteoda idem u Ameriku krajem osamdesetih, uLos Andjeles, jer sam dobio poziv da radimjednu televizijsku seriju i film. ̂ ak sam na{aoi ku}u, i oti{ao sam da vidim {kolu gde bi mideca i{la. Medjutim, 1988. po~injem da radim“Profesionalca” i ostajem u Srbiji.”

^IKAGO – JEDAN OD NAJVE]IHZNAKOVA PITANJA U MOM @IVOTU

R A Z G O V O R S A P O V O D O M

Ekskluzivni intervju: Du{an Kova~evi}

Srpsko amatersko pozori{te „Mira Srem~evi}” iz ^ikaga i ove jeseni sprema novu predstavu, ~uveni, mnogo puta igran ne samo u Beogradu,nego {irom sveta „Profesionalac” po kojoj je snimljen i film. Ovaj komad nastao je 1989. godine i odnosi se na vreme komunizma, cenzure i

politi~kog jednoumlja, a tematika je aktuelna i danas u mnogim „demokratskijim” zemljama. Tim povodom smo razgovarali sa autoromDu{anom Kova~evi}em, koji nam je sa zadovoljstvom dozovolio da prika`emo predstavu, i rekao nam da }e se u isto vreme njegov

„Profesionalac” igrati u ^ikagu i Jerusalimu.

“Profesionalac” je igran u 33 inostrana pozori{ta, pa i u presti`nom pariskomTheatre de la Ville u januaru 2004. godine, a 1995. je izveden na Brodveju u Njujorku.Aprila 2005. “Profesionalac” je u prevodu na katalonski jezik bio premijerno izvedenu Nacionalnom teatru Katalonije u Barceloni. Decembra ove godine, bi}e prikazan i u^ikagu na srpskom jeziku.

Komad “Lari Tompson-tragedija jedne mladosti” izveden je 1998. nanjujor{kom festivalu i kao najbolja predstava festivala prikazan je u zgradi OUN zaambasadore u UN. U januaru 2005. godine premijeru je predstava imala i na NovomZelandu.

“Sveti Georgije ubiva a`dahu” izveden je u Gr~kom Nacionalnom teatru u Atiniu februaru 1995. godine kao prvi ikad izveden srpski komad u Gr~koj.

Ina~e, drame Du{ana Kova~evi}a odigrane su u vi{e od 80 inostranih pozori{ta uisto~noj i zapadnoj Evropi, Velikoj Britaniji, SAD, Kanadi, Iranu.

^ika{ku premijeru “Profesiona-lca” ljubitelji pozori{ta mogu pogle-dati u decembru ove godine. ^itavtim na{eg Srpskog pozori{ta MS,ve} vredno radi na pripremi, glumcisa rediteljem uve`bavaju tekst iscenske pokrete, osmi{ljavaju sekostimi i potpuno nova dekoracijascene, kako ne bi odstupili od visok-ih standarda, koje su postaviliprethodnim predstavama. Vidimo seu decembru na jo{ jednoj premijeri i~uvenom dru`enju, koje uvek sledinakon predstave na istom mestu,SAM “Sveti Sava” 448 W Berry u^ikagu. O svim detaljima bi}etenaknado obave{teni u na{emOgledalu.

L I ^ N E I S P O V E S T I

13www.serbianmirror.comOktobar 2013.

Pi{e: Marijana Maljkovi}

Nedavno sam, nakon trinaest godina,po drugi put obi{la zemlju svogporekla, nakon {to je spaljeno i

sru{eno sve {to su moji pradedovi vekovimastvarali. Pro{lo je osamnaest godina od kadasu sva srpska sela u donjem Livanjskompolju potpuno uni{tena. Istu sudbinu do`ivelasu sva sela Bosanskog Grahova i Drvara,koja su bila 99% jednonacionalna, u sklopunajve}eg etni~kog ~i{}enja Srba “Oluje”.Ostali smo samo mi, potomci, koji iz raznihkrajeva sveta ponekad dolazimoda vidimo groblje na{ih predaka.Mnogi ne idu, jer ne `ele davide ru{evine, tamo gde je njihov`ivot stvoren. Sela mojihdedova u ^aprazliju i Provu,obi{la sam prvi put 2000-te i topotpuno sama. Iako su meroditelji i rodbina molili da neidem sama, a za to je bilo vi{erazloga, u meni je proradila krvpredaka i genetska `elja da sevratim korenima, {to niko nijemogao da zaustavi. Ljudi koji sume dovezli, ostali su na glavnomputu pla{e}i se mina koje supostavljene oko ku}a. O~iglednoda me je u tim trenucima razumnapustio, adrenalin je zavladaomojim telom istog trenutka kadasam stala na pra{njavi put kana{im ku}ama. Nisam se pla{ila,znala sam da mi se na mojojsvetoj zemlji ni{ta ne mo`e desi-ti. Kao da se nikada ni{ta lo{enije desilo ljudima koji su tu`iveli.

Proteklih desetak godina gledalasam moj unesre}en narod u kolonama,izmasakrirana tela mladih ljudi, dece i stara-ca, njihove spaljene ku}e, njihove prazneisplakane o~i dok su u centru Beograda~ekali bilo kakvu informaciju o svojim nestal-im. Plakala sam sa svima koji je nesre}ni ratobogaljio na mnoge na~ine, delila sam tuguiseljenih, raseljenih i izbeglica iz Bosne,Hrvatske, Kosova, Hercegovine… Tugovalasam sa njima, i zbog moje tuge, zbog svihmojih rodjaka koji prolaze istu najve}u srp-sku golgotu i zbog svih mojih predaka, kojisu na kra{koj, ne ba{ plodnoj zemlji te{koradili da bi ostavili blago i imanje za svojepotomke. A ostao nam je samo pepeo.

Nakon prvih nekoliko koraka poimanju mojih dedova, prekrstila sam se ipoljubila zemlju, a kasnije i ulaz upolusru{enu i zapaljenu dedinu ku}u, mojunajve}u svetinju. Tu su rodjen moj deda, tumi je rodjen otac, tu su i mene doneli iz bol-nice. Tu je i moj po~etak. I kad se lupanjesrca u u{ima uti{alo, nisam ~ula ni muvu, nipticu, ni crvr~ka, nikakav znak `ivota. Odstrahota rata su pobegle i sve `ivotinje. ^uose samo sablasni vetar koji je duvao krozotvore ku}a, gde su nekada bili prozori i krozrupe od granata, od ~ega se je`i celo telo.Stajala sam okamenjena, bez emocija, u stan-

ju blagog {oka. Za pola dana, neka tudjavojska iz Sinja, uni{tila je sve {to su porodicegeneracijama stvarale. Ku}e, pojate, {talepune stoke, vo}njake, sva tri oraha oko mojeku}e, i jo{ dva pored moje druge ku}e, bunar,ogradu, pose~ene su i {ume vi{e od pola vekastarog hrastovog drveta, koje je moj deda~uvao za neka bolja vremena… Najgore supro{li oni nesre}ni starci koji su ostali na svo-jim ognji{tima do kraja. Nisu hteli da odu i`ivi im dospeli u ruke. Sre}om moj deda ibaba su pred granatama u zadnjem trenutkuizbegli, i na slobodnoj teritoriji, u matici,

po`iveli jo{ koju godinu, mada nikada to vi{enisu bili isti ljudi. Tuga je ove ponosnegor{take pretvorila u dva nesre}na i poniznastarca. Osmeh su sa~uvali samo za unu~ad idecu, sve ostalo je bila patnja i se}anje naveliku tragediju. Tako su i umrli. Babi je odtuge prepuklo srce, a deda za njom nakon 23dana, na svoju slavu, Lazarevu subotu.Ironijom sudbine, sahranjeni su na grobljukoje se zove Zbeg, a sve{tenik je na sahranirekao: “Laka vam OVA zemlja”, {to mi idanas odzvanja u u{ima. Drugi deda i babaposmatrali su rat i i`ivljavanje potomoka onihistih neprijateljskih vojnika iz Drugog svet-skog rata, sa nekog mnogo sigurnijeg mesta,medju andjelima.

Ove godine sam u zavi~aj i{la saocem i sestrom od strica. Krenuli smo iz[umadije, preko Beograda i Kuzmina, pro{liBr~ko, Modri~u, Derventu, Prnjavor, BanjaLuku, preko planine Manja~e, na ^aglavicu,pored Mrkonji} Grada, kroz Donje Bara}e iGlamo~, pa za Livno i na{a srpska sela upodno`ju Dinare. Zadnja stanica preBosanskog Grahova za Dalmaciju i Knin. Ugradovima i selima koje smo pro{li, jasno semoglo videti gde su bitke vodjene, gde suku}e spaljene, gde narod `ivi siroma{no, gdeje privreda malo krenula, i gde je koja naci-ja ̀ ivela. Kada smo stigli na{oj dedovini, bilo

mi je mnogo lak{e nego prvi put, jer sada sanekim mogu podeliti tugu, ali i te`e, jer samose}ala i njihovu, mnogo ve}u. Ja tamo nika-da nisam `ivela, provodila sam samo deo let-njih raspusta. Oni su tu `iveli deo detinjsta ii{li u {kolu koja sada ima samo spoljnezidove i grede koje prete da }e svakog trenut-ka pasti. Nakon trinaest godina, sve izgledamnogo lo{ije. Seoski putevi su potpunozarasli, pa smo se probijali kroz granele{nika, samonikle borove i trnje divljihkupina. Ku}a moga oca vi{e nema ni spoljnihzidova, koji su pravljeni od klesanog kamena

u starom dal-m a t i n s k o mstilu. Onajdrugi naroduzimao jeostatke na{ihku}a kao grad-jevinski materi-jal i gradiovelelepne vile u gornjem Livanjskom polju, aklesani kamen odvozio za Dalmaciju kako bifascinirali turiste egzoti~nim hotelima. Sadavi{e na mojoj ku}i nemam ni praga da seprekstim i poljubim. Sve je hrpa slomljenogkamenja i cigli po kojoj hodamopoku{avaju}i da prepoznamo metalne delove,sudove, {poret… i nadjosmo staru mre`icukoja je bila na prozoru {pajza. Silno smo jojse obradovali. Hodaju}i tako po ru{evinama,nagadjasmo gde je koja soba bila, gde je bioprozor, gde se kuvalo i jelo, gde su se decaradjala... Mu~an je to ose}aj. Uzela samkameru da nekako usresredim misli i da sesakrijem iza nje. Gledanje kroz objektiv,mnogo je manje li~ni ~in i manje boli.Snimala sam ~as ru{evine ku}e po kojojhodamo, ~as `bunje u koje je sve zaraslo, ~asoca i sestru koji poku{avaju da vrate se}anjai nadju smisao haosu. Ali nije mi bilo lak{e.

I pored sve te tragedije i stra{nog

prizora, ose}ali smo neku ~udnu sre}u {tosmo posle toliko vremena na svojoj zemlji.Moja uvek vesela sestra je i zapevala, a otacmladala~kim trkom pohitao ka gornjoj ba{ti,gde je kao osnovac i srednje{kolac najvi{evoleo da u~i i ~ita lektiru, i gde je za samonedelju dana jednog letnjeg raspusta pro~itao“Rat i mir”. Nasmejani smo se slikali poredtable na{eg prezimena, koja je nedavnopostavljena. Dok je tu bilo ljudi, nije bilotable, sada kada u celom selu nema nikoga,neko je postavio tablu sa imenom sela ina{im prezimenom.

Jedina svetla ta~ka je dagroblja, gde odmaraju moji preci,nisu bila na putu vojnika-vandala ida su sa~uvana. Dobar znak je i daje nekoliko ku}a obnovljeno ususednim selima u kojima `ivestarci ili ljudi koji tu provodegodi{nje odmore. Kad se vratilo tihnekoliko ljudi, vratile se i divljesvinje, p~ele, zmije, ptice… vratilisu se glasovi, prvi znaci `ivota. Utom drugom selu je maminadedovina. Sli~na situacija samo jemalo manje oplja~kano i sru{eno,pa sam kona~no imala ostatkeku}e da se tu slikam. U tom selusmo i preno}ili kod rodjaka unovoj ku}i. To ve~e i slede}e jutro,doma}a razvu~ena pita i kiselomleko, komentari kom{inica dali~im na baba Boju, miris planin-skog bilja sa livada, pogled naprelepo Livanjsko polje isumaglica koja se dizala, najvi{ivrh Dinare Troglav, kameneograde, pitomi ljudi sa na{imnaglaskom… milovali su midu{u.

Ose}aj sre}e nas je pre-plavio i kada smo stigli u mojrodni grad Livno (sa kojim osimsamog ~ina mog rodjenja nemamni{ta). Tamo moja nacija nikadanije bila omiljena, naro~ito sadakada govorimo ~istu ekavicu. Mismo se divno ose}ali, nasmejani

smo se divili zgradama koje pamtimo iz det-injstva, gledali ~uvenu Kulu starca Vujadina,divili se izvoru reke Bistrice (Sturbe)Dumanu, obi{li tatinu ~uvenu gimnaziju, na{upravoslavnu crkvu… dok starosedeoci na nasnisu obra}ali pa`nju. Ono malo neprijatnihpogleda, naro~ito `ene u dimijama, koja jeverovatno pro{la istu tugu, jer ni ona nije bilaomiljena u tom gradu, nije bilo ja~e od na{esre}e. To {to smo bez problema zavr{iliobavezu u katastru, (iako smo zakasnili ~itavadva minuta), bio je znak da ima i onih kojibi da nastave normalni su`ivot. [to se ti~enas troje, svi mi imamo `ivote negde dalekood tog, nekada raja, kasnije pakla, a sadasamo ni{tavila. Svi mi koji napustimo svojzavi~aj, kako bi se odbranili od beskrajnetuge, se}amo se samo lepih trenutaka i usvom srcu nosimo samo ljubav, a tugupotiskujemo duboko, najdublje u podsvet daje nikada ne nadjemo.

MOJ I NEKI DRUGI ZAVI^AJI

14 Oktobar 2013.

B I Z N I S

15www.serbianmirror.comOktobar 2013.

J U B I L E J I

J U B I L E J I

16 Oktobar 2013.

Svih ovih godina informisali smo vaso va`nim i aktuelnim dogdjajima na{ezajednice u dijaspori i Srbiji.

Obuhvatili sve aktuelne politi~ke teme, pro-pratili mnoge kulturne teme, podr`ali velikibroj humanitarnih akcije, objavljivali va`nedogadje i vesti iz na{e SPC. Godinamaprenosimo informacije o pravno – imovin-skim pitanjima i zakonu, a nismo zatajili nisa na{om tradicijom i temama kojaobele`avaju na{ identitet.

Ponosni smo na ~injenicu da nas~itaju sve generacije, a zahvaljuju}i na{emelektronskom izdanju pored SAD imamo~itaoce u Kanadi, Australiji i Evropi.Javljaju nam se ljudi iz celog sveta, komen-tari{u teme o kojima pi{emo i upu}ujupohvale i svoje predloge.

Za Ogledalo su pisale i pi{umnoge poznate javne li~nosti kao {to jevajar Boban Ili}, legendarni golman i trenerMilutin [o{ki}, poznati novinar i knji`evnikVanja Buli}, pisac D`o Moler, poznati nov-inar Marko Lopu{ina, i mnogobrojni dopis-nici iz SAD, Francuske i Srbije. Na na{imstranama objavljivali smo intervjue samnogim poznatim javnim li~nostima iz svetakulture, politike, sporta, nauke…

Organizovali smo brojne koncerte.

Ve} prve godine postojanja Ogledalo je u,saradnji sa Centrom za kulturu grada^ikaga, organizovalo vi{e gostovanja na{ihumetnika iz Srbije, izmedju ostalih dva putanajpoznatijeg truba~kog orkestra BobanaMarkovi}a, kao i prvo gostovanje u ^ikaguGorana Bregovi}a sa njegovim Orkestromza svadbe i sahrane. Organizovali smo Izbornajlep{e Srpkinje Amerike i na{e dve pred-stavnice poveli u Srbiju na izboru MISSlovenske lepote 2008. godine.

Ogledalo se zvani~no promovisalou Srbiji u Ministarstvu za dijasporu 2007.godine. Dogadjaj su propratile sve ve}emedijske ku}e uzemlji, a govorilisu tada{nji pred-stavnik RTS-aA l e k s a n d a rVlajkovi}, novinarMarko Lopu{ina,kao i na{ poznatiakademik MatijaBe}kovi}. U na{u~ast priredjen je iprijem u min-istarstvu za dijasporu, Matici iseljenikaSrbije i Belom dvoru. Imali smo promocijei u SAD, San Gabrijelu – Kalifornija,

Njujorku i u Hjustonu – Teksas...Ogledalo je organizovalo posete

srpskih iseljenika iz Amerike i zapadneEvrope otad`bini. Obi{li smo Oplenac,Ora{ac, Drvengrad, Me}avnik, [argan,Ov~arsko-kablarske manastire, Mile{evu,Ostrog, a bili smo specijalni gosti u Gu~i na46. i 47. Saboru truba~a i na dvoru kodprestolonaslednika AleksandraKaradjordjevi}a i princeze Katarine.

Nekoliko godina Ogledalo jeimalo i svoj radio program. Svake subotenudili smo vam raznovrsni informativni pro-gram. Trudili smo se da sa~uvamo od zab-

orava lepu staru srpskupesmu, predstavimonajnovije hitovezabavne i narodnemuzike, obave{tavamovas o proteklim dogad-jajima i najavljujemobudu}e. Gotovo svepoznate li~nosti sa na{ihprostora koje su gosto-vale u ^ikagu bili suna{i sagovornici.

Ovo je samo deo onoga {to jeOgledalo uradilo proteklih godina, a prednama su novi veliki projekti. Jedan od

novijih je, da je na{ list medijski sponzor idoma}in Chicago Serbian Film Festivala2013, gde }e se na{oj i ameri~koj publicipredstaviti titlovani filmovi iz najnovijesrpske filmske produkcije. Takodje, nas-tavi}emo ve} tradicionalno “Prole}e uOgledalu”, reviju poznatih pevava~a itakmi~enje neafirmisanih novih nada, i takoim pru`iti mogu}nost da i oni zasijaju naestradnom nebu.

Ogledalo }e i dalje nastojati daostavlja vredan pisani trag u cilju o~uvanjasrpskog jezika i tradicije, promovisanja kul-ture, afirmisanja na{ih poznatih li~nosti izsveta nauke, umetnosti, biznisa i drugihva`nih oblasti, korisnih za na{u zajednicu ipostojanje. Srpsko Ogledalo }e nastaviti istumisiju u kojoj }e se Srbija ogledati i bitipredstavljena u najboljem svetlu.

Na vama je, dragi na{i ~itaoci iprijatelji Ogledala, da nas podr`ite u svemuovome. Svojim ogla{avanjem u na{em listu,pretplatom na na{ list ili pokroviteljstvom.

Pozivamo vas na na{u proslavu 12.godi{njice rada, 19. oktobra i u 20 ~asova,u restoranu Sandys u ^ikagu. Udostojite nassvojim prisustvom i poka`ite svoju podr{kuu o~uvanju srpskih vrednosti.

Dobro nam do{li!

OGLEDALO 12 GODINA SA VAMA

17Oktobar 2013. www.serbianmirror.com

P O R U K E

18 Oktobar 2013.

R E K L A M E

19www.serbianmirror.comSeptembar 2013.

CHICAGO SERBIAN

FILM FESTIVAL 2013.

Ve} smo pisali o Chicago Serbian

Film Festivalu 2013. koji }e se

odr`ati u decembru, a kome je

Ogledalo medijski sponzor i doma}in, gde }e

se na{oj i ameri~koj publici predstaviti titlo-

vani filmovi iz najnovije srpske produkcije.

Ovaj put koristimo priliku da vam predstavi-

mo jedan od filmova, koji je za samo neko-

liko meseci osvojio brojne nagrade publike i

stru~nog `irija, FALSIFIKATOR.

Radnja ove komedije odvija se kra-

jem 60-ih god-

ina 20. veka.

Glavni junak

A n d j e l k o ,

d i r e k t o r

osnovne {kole

u malom

mestu u

B o s a n s k o j

Krajini, vodi

skroman i

naoko skladan

porodi~ni `ivot, cenjen od sugradjana i voljen

od prijatelja. Andjelko, medjutim, ima jednu

krupnu manu: falsifikuje {kolske diplome, i to

~ini godinama i ne{tedimice. Bez ikakve

nadoknade, iz ~istog ~ovekoljublja i naivnog

uverenja da se radi o gestu dobro~instva

kojim utire put ne~ijoj sre}i i blagostanju…

Njegova slika sveta po~inje da se sen~i

~itavom serijom razo~aranja u bliske ljude,

najbolji prijatelj ga potkazuje policiji i on, na

vreme upozoren, sve kao u najboljem {pijun-

skom filmu, zapo~inje ilegalni `ivot. Krije ga

~itava ~eta jataka, naravno sve sami vlasnici

la`nih diploma. Postepeno, pomaga~i gube

entuzijazam, a Andjelka mu~i nostalgija.

Posle spektakularnog hap{enja

zavr{ava u ozlogla{enom zeni~kom zatvoru.

Dru{tvo su mu ubice, okoreli kriminalci, poli-

ti~ki zatvorenici i ~uvari batina{i, ~itava galer-

ija `ivopisnih likova: Veselin, IB-ovac, Enes,

muslimanski funda-

mentalista, Miljenko,

sedamnaestogodi{nji

usta{a, Ljubinko,

~etvorostruki ubica...

Iz zatvora izlazi posle

dve godine, potpuno

izmenjen. Koprena je

spala i svet koji se

ukazao ne izgleda

vi{e vredan `ivljenja.

Porodica o~ekuje

onog starog, niko iz okoline nije spreman na

tu promenu, po~etak je kraja...

Film je snimljen po istoimenoj

predstavi Gorana Markovi}a koja se ve} god-

inama uspe{no igra u Beogradskom dram-

skom pozori{tu, u re`iji Gorana Markovi}, a

uloge: Tihomir Stani}, Branka Kati}, Sergej

Trifunovi}, Nata{a Markovi}, Bogdan Dikli},

Emir Had`ihafizbegovi}...

F I L M

20 Oktobar 2013.

U M E T N O S T

Beli andeo je deo kompozicije

Mirono{ice na Hristovom grobu iz

crkve Vaznesenja Hristovog manas-

tira Mile{eve i spada u najpoznatije freske

Srbije, ali se ubraja i u najvi{e domete

evropskog i svetskog slikarstva. Smatra se

jednim od najlep{ih radova srpske i

evropske umetnosti srednjeg veka.

Na slici je prikazan andjeo obu~en

u beo hiton koji sedi na kamenu i

mironosicama rukom pokazuje mesto

Hristovog vaskrsnu}a, odnosno njegov

prazan grob. Radjen je slobodnim, {irokim

potezima i odlikuje se monumentalno{}u i

visokom plastikom u modeliranju.

Freska se nalazi na ju`nom zidu

zapadnog traveja i nastala u 13. veku kao

rad nepoznatih autora Grka, {kolovanih u

Carigradu, Nikeji i Solunu. U 16. veku je

preko nje naslikana druga freska pa je Beli

andeo bio sakriven sve do 20. veka kada je

ova crkva restaurirana i gornja slika uklon-

jena.

Prvi satelitski prenos video signala

1963. izmedju Evrope i Severne Amerike

sadr`ao je sliku

Belog andela iz

Mile{eve medju

prvim kadrovima

koji su predstavl-

jali pozdrav

E v r o p l j a n a

p r e m a

Amerikancima.

Ne{to kasnije,

isti signal je bio

poslat u svemir

prema mogu}im

vanzemaljskim

oblicima `ivota.

Beli andjeo je

odabran i za ovu priliku jer je postao {irom

sveta prepoznat kao simbol svekolikog mira.

Da napomenem i to da je freska

Belog Andela je mo`da prvo delo

Renesanse u Evropi, nastala ~itav vek pre

Pjera dela Fran~eske.

Tada{nji freskopisci i ikonopisci

naj~e{}e nisu potpisivali upravo ona dela za

koja su smatrali da su njihova najzna~ajni-

ja ostvarenja... Mo`ete pretpostaviti i za{to.

Mi{ljenja sam da je Srpska

Pravoslavna crkva, na`alost, veoma

zatvorena po mnogim pitanjima danas, pa i

po pitanju zidnog slikarstva, za razliku od

tog zlatnog perioda na{eg freskopisanja.

Tada{nji umetnici su mogli da pomeraju

granice kanona, pa se ose}ao upliv indi-

vualnog do`ivljaja kao i istra`ivanja u pos-

tupcima tretiranja forme, perspektive,

kolorita... Velika je {teta za samu Crkvu to

{to ne razume vreme u kome smo danas.

Dana{nje freskopisanje se naj~e{}e svodi na

puko precrtavanje i popunjavanje povr{ina

bojom pri ~emu se gubi ose}aj i smisao

poteza (jako va`no za ekspresiju forme),

gubi se koloritni zna~aj, i freske, a i ikone,

se mahom svode na ki~ replike.

Srpska Pravoslavna Crkva ima

svjoju Likovnu Akademiju, ali svoje najsja-

jnije studente i umetnike ne anga`uje i ne

dozvoljava im da unesu bar malo novog

duha vremena i bar malo onoga {to se zove

umetni~ko nadahnu}e, a koje je upravo ono

{to nam dolazi direktno od Tvorca. Ovo

nanosi veliku {tetu samoj arhitekturalno-

umetni~koj celini hrama.

Ako ve} postoje poku{aji nove

arhitekturalne koncepcije (negde lo{e, a

negde sjajno odradjene kod novijih hramo-

va) onda bi trebalo dozvoliti i freskopisci-

ma i ikonopiscima da kroz njihov rad

unesu i sopstveno nadahnu}e ovog vreme-

na kao {to je to slu~aj i sa Belim Andjelom

u ono vreme. Beli Andjeo je vredno umet-

ni~ko ostvarenje upravo zbog toga {to ima

sve {to dana{nje replike nemaju. Ono }e

ostati vrednost, a ogromna ve}ina dana{njih

ostvarenja iz ove oblasti su samo ki~.

Ivan Radovi},

BELI ANDJEO