Visoka škola strukovnih studija za informacione i komunikacione tehnologije

Seminarski rad

MREŽE ZA PRISTUP

Tema: DSLAM

Mentor:prof Milan Pavlović

Student:Darko Milić 142/06

Beograd, maj 2008.

DSLAM – DSL access multiplexer(DSL pristupni multiplekser)

Uvod:

DSLAM je glavni element u kraj-do-kraja mrežnom sistemu za DSL razvijanje. U najjednostavnijem terminu DSLAM je tačno šta akronim pokazuje – produkt lociran na ivici mrežne strane pristupne mreže koji multipleksira nekoliko DSL-a zajedno.Funkcionalnost može varirati od veoma proste do prilično kompleksne. Uloga i funkcionalnost DSLAM je strogo ograničena sa 3 spoljašnja uticaja :

1. Mešanjem servisa i cenom razvitka2. Kontrolnim potrebama3. Industrijskim standardom

Postanak DSLAM :

Ranih “90.-tih godina konfluecija tehnologija - MPEG video kompresija, podizanje kapaciteta diskova, veće brzine procesora , i DSP tehnologija omogućuje donošenje Video-On-Demand (VoD) , kroz postojeće telefonske linije koristeći novorazvijenu ADSL tehnologiju. Korišćenje splitera da se odvoje stari telefonski servisni spektar (POTS) od spektra podataka je bio veoma neobičan u tom trenutku. Omogućavanje da podaci budu postavljeni na istu liniju kao i telefonija da oba budu isporučena simultano i nezavisno bilo je veoma teško ali ne i neizvodljivo. Prvo mrežno rešenje je bilo zasnovano na produktima dostupnim u tom trenutku. Privatni ADSL modemi imali su 1.5 mbps unidirekcionog downstream video kanala i 16 kbps bidirekcionog kontrolnog kanala. Downstream brzina je bila odabrana da bi bila kompatibilna sa T1. Prve probe ovog servisa su vođene od strane Bell Atlantic (sada deo Verizon-a) i Telecom Italia koristeći arhitekturu pokazanu na slici br.1 .

Kao što je pokazano na slici broj 1 ADSL modemi su bili jedini transmisioni uređaji u centralnoj kancelariji (CO) , bidirekcioni kontrolni kanali su bili povezani X.25 svič koji je sastavljao kontrolu saobraćaja da bi ograničio broj potrebnih portova. ADSL modem video kanal je bio povezan na industrijski standard T1 ukrštene konekcije koja je bila skretanje do video servera. Ukrštena konekcija je omogućavala različiti video strim koji je zavisio od performansi korisnikove opreme.

U istom vremenskom periodu BT (British Telecom) je takođe isprobao VoD sa malim izmenama arhitekture. VoD kontrolni kanal je koristio 9,6 kbps Async protokola i video je isporučivan brzinom 2048 mbps u E1 standardu. Glavna razlika je , da pored svega, T1 ukrštena konekcija bila zamenjena Asinhronim Transfer Modom (ATM) - koji je baziran na linijskom interfejs modulu koji je enkapsulirao video i kontrolni saobraćajni kanal u ATM za povratni prenos u odvojene servisne centre. Osnovana je fondacija za korišćenje ATM- a kao nosilac mešovitog saobraćaja kroz jednu mrežu. Rezultat ovih inicijalnih proba je : iako je servis sam po sebi bio veoma atraktivan korisnicima, sistem je bio izuzetno skup za profitabilne poslovne skučajeve. 2 razloga su osporavala ovu tehnologiju :

1. Građenje cele širokopojasne mreže za isporuku jednog servisa ne bi bio profitabilan2. Koristeći standardne proizvode bilo bi isuviše skupo jer su oni podrazumevali dosta nepotrebne funkcionalnosti i netačnosti uz to da proizvodi nisu optimizovani za korisnike video saobraćaja.

Bilo je lako očigledno da eliminisanjem srednjih portova i neoptimizovane opreme bi se smanjili proizvodni troškovi. Posebno bi ukrštena veza sa DSL modemima bila kombinovana i idealno integrisana sa visokokapacitivnim prenosnim interfejsom. Stoga integrisani proizvod koji je kasnije poznat kao DSLAM je bio rođen.

Prva osmišljena funkcionalnost DSLAM pokazana je na slici 2.

DSLAM je inicijalno predočen kao integrisani SONET/SDH terminalni multiplekser, T1/E1 svič, X.25 koncentrator i DSL modem. Primećuje se da broj modema premašuje kapacitet mrežnog porta omogućujući DSL koncentracionu funkciju. Koncentraciona razmera je odnos servisne ponude i korišćenja. Za video koji ima dugačko vreme zakašnjenja i visok procenat simultanih korisnika koji su u korelativnom odnosu sa maksimalnim vremenom gledanja razmera 3:1 je bio razmatrani optimum. U to vreme,troškovi povratnog prenosa bio je još jedan faktor koji je činio ovaj poslovni potez nepodobnim . Razvoj optičkih mrežnih tehnologija je značajno eliminisao ovaj problem.

Drugi aspekt VoD mrežnog rešenja pokazan do danas je zatvoren sistem, npr. mrežni provajder je servisni provajder. Kasnije telekomunikaciona deregulacija je zahtevala mrežne operatore koji bi dozvolili višestruke pristupe servisnih provajdera mreži.

slika 2

Evolucija DSLAM :