Dubravka Oraić Tolić PETO EVANĐELJE Sedam dana u Svetoj Zemljiljevak.hr/flipbook/peto-evandelje/FLIP.pdf · kršćanskoga života „putovati prema Bogu“ („peregrinari ad Dominum“)

Dubravka Oraić Tolić P E T O E V A N Đ E L J E

Sedam dana u Svetoj Zemlji

Peto evanđelje AMEN.indd 1 28/10/16 18:06

BIBLIOTEKA

OTVORENA KNJIGA

IzdajeNaklada LJEVAK d.o.o.

DirektoricaIVANA LJEVAK LEBEDA

UrednicaNIVES TOMAŠEVIĆ

© Dubravka Oraić Tolić i Naklada Ljevak d.o.o., Zagreb, 2016.

CIP zapis dostupan u računalnom katalogu Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem 000945358.

ISBN 978-953-303-971-8


Zagreb, studeni 2016.

Peto evanÐelje

Dubravka Oraić Tolić

Sedam dana u Svetoj Zemlji



SADRŽAJ

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

POLAZAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

Kiša u Zagrebu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23U Zračnoj luci Pleso . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24Bočica Jane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25U zrakoplovu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26Susret s Bertom Belson . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28Hotel Rimonim u Nazaretu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29Priča gospođe Belson . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31Suknja ili hlače? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32Pogled na grad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

SVADBA U KANI GALILEJSKOJ . . . . . . . . . 35

Nazaret ujutro . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35Stolovi „Fra Milan Lončar“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36Nazaret ukratko . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38Na ulicama Nazareta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39Marijino Navještenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41Fra Siniša Srebrenović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42U Bazilici Navještenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42


Dva hrvatska dara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45Crkva sv . Josipa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46Fikus benjamin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47Kuća u Nazaretu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48Haifa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48Izrael ukratko . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49Gora Karmel . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52Fotelja u masliniku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54Kana Galilejska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55Povratak u Nazaret . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58Svadbena večera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58Nazaret noću . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61

OKO GALILEJSKOGA JEZERA . . . . . . . . . . . . 63

Nepotrebne stvari . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63Sendviči . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64Fra Milan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64Mjesto u autobusu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65Srđan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66Pokraj Tiberijade . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68Stižemo u Kafarnaum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69Plava Biblija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71Poučavanja i čuda u Kafarnaumu . . . . . . . . . . . . . . . . 72U bijeloj sinagogi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75Maleno i veliko, blizina i daljina, bijeli vapnenac i crni bazalt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77U Memorijalu sv . Petra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79Banalnosti i znameniti citat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81Sedam izvora i tri sveta mjesta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81Gora blaženstava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82Misa pod benjaminom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84Pametovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85U franjevačkome vrtu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86Biblijski ribolov . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87


Crkva Petrova prvenstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88Na obali jezera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88Crkva Umnažanja kruhova i riba . . . . . . . . . . . . . . . . . 90Yardenit – simbolično mjesto krštenja . . . . . . . . . . . . 91Pred pločom posuških hodočasnika . . . . . . . . . . . . . . 92Priča o Posuškoj ploči . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93Pogled na rijeku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94Propovijed u majici i tenisicama . . . . . . . . . . . . . . . . . 95Narančasta mačka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98Vodu treba prokuhati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99Najjeftiniji sok . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99Na putu prema Taboru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100Dolazak na Tabor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100Oleandri kao u Trogiru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101Susret s fra Bernardom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102Velike riječi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103Rođenje Barlluzijeva arhitektonskog sloga . . . . . . . . 104Realizirana alegorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105Pogled s Tabora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106Povratak u Nazaret . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107Kutijica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108

PUSTINJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111

Oproštaj od Nazareta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111Crkva sv . Gabrijela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112Nazarećanske kršćanke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112Putujuća učionica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113Navoženje zemlje u pustinju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114Na odmorištu kod Jerihona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116Brdo kušnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118Deva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119Marame . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122Stado koza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123Zakejeva smokva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125


Ukratko o Mrtvome moru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126Na plaži Kaliji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127Stižemo u Kumran . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129Šetnja nalazištem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131Otkriće kumranskih spisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131Eseni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132Dva suvremena esena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133Led od banane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133Više o Mrtvome moru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135Slušamo o Masadi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137Gvozdansko – hrvatska Masada . . . . . . . . . . . . . . . . . 138Na odmorištu kod Sodomskoga gorja . . . . . . . . . . . . 140Misa u pustinji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141Beduinsko turističko naselje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145U beduinskome šatoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146Priča o beduinima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148Arad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151Hotel Imbar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152

BETLEHEM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155

Od Arada prema Betlehemu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155Slušamo o Beer Šebi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156Integracija beduina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158Ben Gurionov pustinjski san . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160Fra Antonio . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162Kustodija Svete Zemlje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163Predstavljanje u autobusu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165Biblijski Betlehem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170Ben Oni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171Moderni Betlehem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172U Špilji mlijeka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173Pred Bazilikom Isusova rođenja . . . . . . . . . . . . . . . . . 174U Klaustru sv . Jeronima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176Fra Jago Soče . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178


Crkva sv . Katarine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179Misa u Špilji sv . Jeronima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180Odmor u Casa Novi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182Zvijezda rođenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183Auto u krošnji drveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185Rutino polje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186Obrambeni zid . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187Na Pastirskome polju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190Fra Antine tenisice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191Ein Karem – vinogradski izvor . . . . . . . . . . . . . . . . . 193Crkva Marijina pohođenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194Crkva Ivana Krstitelja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198Hotel Rimonim Shalom u Jeruzalemu . . . . . . . . . . . . 201Vijesti na Sky Newsu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201Coldrex . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202U hotelskome restoranu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202Barkan Classic Merlot . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203

JERUZALEM – DAN PRVI . . . . . . . . . . . . . . 205

Pješice sa sedmoga kata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205Doručak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 206Od hotela do Maslinske gore . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207Jeruzalemski Bauhaus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207Menora pred Knessetom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208Rehavia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209Tramvajska pruga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 210Salomonov kamenolom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211Hebrejsko sveučilište . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212Bolnica Hadassah . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213Pogled s Maslinske gore . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214Kupola nad stijenom ili Omarova džamija . . . . . . . . 215Džamija Al-Aksa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217Povod za nemire . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218Jeruzalemske zidine i vrata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219


Zlatna vrata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 220Židovsko i muslimansko groblje . . . . . . . . . . . . . . . . 221Gospodin je zaplakao . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222Getsemani . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224U Crkvi Isusove smrtne tjeskobe . . . . . . . . . . . . . . . . 227Pred Bazilikom Marijina uznesenja . . . . . . . . . . . . . . 230Dvije tradicije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231Zakučasta povijest . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232Kamena kocka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232Od Maslinske gore do križnoga puta Via dolorosa . . . 233Crkva Bičevanja i Crkva Osude . . . . . . . . . . . . . . . . . 234Od postaje do postaje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 236Pred Bazilikom Svetoga groba . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240Iz povijesti bazilike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241Golgota nije brdo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242Grob je tako blizu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245Slike iz djetinjstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 246Postmoderna religija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 248Mačke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 248Odmor, šetnja, restoran i prijevara . . . . . . . . . . . . . . 249Procesija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251Strojnice u dizalu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 252Marijine košulje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 252Rođendansko slavlje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253

JERUZALEM – DAN DRUGI . . . . . . . . . . . . 255

Nutella . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255Bojleri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 256Suvenirnica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257Slastice na brdu Sionu prvi put . . . . . . . . . . . . . . . . . 258U Bazilici Marijina usnuća . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260Dvorana Posljednje večere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 262Donja dvorana i Davidov grob . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264Križ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265


Na istome mjestu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 266Slastice na brdu Sionu drugi put . . . . . . . . . . . . . . . . 267Cardo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 268Karta iz Madabe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 270Umjetnička instalacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271U srcu Židovske četvrti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273Zlatna menora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274Pogled s vidikovca kod zlatne menore . . . . . . . . . . . . 275Izraelci, Židovi, židovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 278Hramsko brdo i židovski Hram . . . . . . . . . . . . . . . . . 279Vojnici i papirići . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 282Zapadni zid ili Zid plača . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283U Crkvi Pijetlova pjeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 284Majica in Gallicantu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 287Schindlerov grob . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 287Još jednom kroz grad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 288Yad Vashem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 289Misao o Vukovaru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 292Spomenik djetetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293Izabrani narod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 294Posljednja večera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 294

POVRATAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297

Oproštaj s dizalima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297Blokada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 298Na odlasku iz Jeruzalema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299Latrun . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300Zahvale . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301Obećano – ispunjeno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302Posljednji trenutci u Izraelu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303U zrakoplovu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303Voda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 304

Bilješka o autorici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307



13

Uvod

Ovaj je putopis plod dvaju iznimnih događaja u osob-nome životu: jedne velike obljetnice i jednoga velikog

hodočašća . Obljetnice su blagdanski urezi u vremenu za obnavlja-

nje sjećanja i upisivanje ljudi i događaja u pamćenje . Mogu biti velike i male, kolektivne i osobne, tužne i radosne, tzv . okrug le, obično s brojem pet i jednom ili više ništica na kraju . Takva je velika, osobna, okrugla obljetnica zlatni pir – pede-seta obljetnica braka . Upravo takvu obljetnicu doživjeli smo Benjamin i ja . Vjenčali smo se 1965 . Imali smo tada dvadeset i dvije godine i bili smo studenti . Kada sam u proljeće 2015 . dobila poziv fra Milana Lončara na hodočašće u Svetu Zemlju s podrobno razrađenim programom pohoda svetim mjestima, izletom u pustinju i uputama što ponijeti, kako se odjenu-ti i ponašati, kako se cjenkati pri kupnji suvenira i zaštititi od džepara, odluku nije bilo teško donijeti: veliku osobnu obljetnicu obilježit ćemo hodočašćem u Svetu Zemlju i obno-vom bračnih obećanja u Crkvi Svadbe u Kani Galilejskoj .

Na takvo obilježavanje obljetnice odlučili smo se zbog dvaju razloga: u znak zahvalnosti za dugo vrijeme provede-


peto evanÐelje

14

no zajedno i kao ovjeru uloge Biblije u našemu životu . Još od prvih godina braka čitanje Biblije, a zatim Novoga zavjeta usporedno na grčkome i latinskome te u hrvatskim prijevo-dima Benjaminu je bio najdraži način provođenja slobod-noga vremena . Sada se ukazala prilika da iznimno vrijeme obljetnice povežemo s iznimnim pomakom u prostoru pre-ma svetim mjestima koja poznajemo iz biblijskih tekstova – da ih čitamo ne samo simbolično nego i stvarno .

Za razliku od blagdana i slavlja, koji su izdvojeno („sve-to“) vrijeme, hodočašća su kretanje prostorom radi susreta sa svetim . Po vrsti prostora u kojemu se traži sveto izdvajaju se dva tipa hodočašća: izvanjska (posjeti stvarnim mjestima koja simboliziraju sveto) i unutarnja (putovanja prostorima duše u potrazi za svetim) . Iz teološke vizure hodočašće je du-hovno putovanje prema svetomu . Po sv . Augustinu smisao je kršćanskoga života „putovati prema Bogu“ („peregrinari ad Dominum“) . U kršćanskoj antropologiji čovjek je homo via-tor, putnik između rođenja i smrti u iščekivanju vječnosti, a ljudski život veliko hodočašće prema spasenju . Iz kultu-rološke vizure hodočašća su stvarna putovanja pojedinaca ili vjerničkih skupina u sveta mjesta iz različitih pobuda i s različitim ciljevima . Pojavljuju se u svim religijama i postoje otkad postoje religije . Ljudi su oduvijek posjećivali mjesta vezana uz očitovanja božanskoga bića i zbivanja svetoga: gradove, rijeke, brda, crkve, svetišta, svete slike, relikvije, grobove mučenika i svetaca . U židovskoj religiji izlazak izra-elskoga naroda iz egipatskoga ropstva veliko je hodočašće u Obećanu zemlju . U Indiji hinduisti hodočaste svetoj rijeci Ganges . Antički Grci putuju u Delfe saznati budućnost, a u Eleusinu po besmrtnost . Muslimani hodočaste u Meku i ljube sveti predmet u Ćabi – Crni kamen . Isto su tako ra-zličiti i motivi hodočašća (blizina Bogu, duhovna okrjepa,


15

UVOD

ispunjenje zavjeta, zahvalnost za iskazane milosti, molitve za ozdravljenje) . Za fenomenologiju i antropologiju hodočašća nije važno jesu li sveta mjesta doista čudesna, nego činjenica da se u njihovu čudesnost vjeruje .

Tradicija hodočašća u kršćanstvu stara je koliko i sama religija . Biblija bilježi Isusovo hodočašće s roditeljima u Hram u Jeruzalemu u dobi kada je imao dvanaest godina . Po Ivano-vu evanđelju Isus sam sebe zamišlja kao „put“: „Ja sam Put i Istina i Život“ (Iv 14, 6) . Prva je hodočasnica Marija Mag-dalena koja odlazi na Isusov grob i nalazi ga praznim, a prvi hodočasnici učenici koji posjećuju mjesta vezana uz njegove propovijedi, muku i uskrsnuće . Rani kršćani svojim su dolas-cima osobito častili Isusov grob, Maslinsku goru i Betlehem, a nakon pada Jeruzalema i razaranja Hrama godine 70 . okuplja-ju se u Kafarnaumu . Apokrifni spis iz 2 . ili 3 . stoljeća Transitus Virginis (Djevičin prijelaz) svjedoči o štovanju Marijina groba na Maslinskoj gori, a na jednome od putovanja u Cezareju Pa-lestinsku Origen u 3 . stoljeću piše o posjetu „kući neke (gos-pođe)“ u kojoj je Isus sa svojim učenicima blagovao Pashu .

Prvi procvat hodočašća u Svetu Zemlju doživljuju u bi-zantskome razdoblju između 4 . i 7 . stoljeća, nakon što su prestali progoni prvih kršćana u Rimskome Carstvu, a krš-ćanstvo postalo priznata religija . U to se doba sv . Jeronim nastanjuje u špilji u Betlehemu pokraj mjesta na kojemu je po predaji rođen Isus i poziva rimske djevojke i gospođe da dođu i osnuju samostane . Materijalni je rezultat tih hodoča-šća ranokršćanska arhitektura koja ugrađuje biblijska sjeća-nja u prve bazilike i samostane . Kada su Arapi osvojili Jeru-zalem godine 638 ., pa su putovanja u Svetu Zemlju postala otežana ili nemoguća, meta hodočasnika i novi sveti grad postaje Rim, a po Europi niču hodočasnička mjesta u čast prvim mučenicima i svetcima te marijanska svetišta .


peto evanÐelje

16

Do protuslovnoga procvata hodočašća u Svetu Zemlju došlo je u doba križarskih pohoda od 11 . do 13 . stoljeća . Križari su hodočasnički štap zamijenili mačem i krenuli u sveti rat za oslobođenje Kristova groba i Jeruzalema od mu-slimanske vlasti . Svojim vojnim djelovanjem križari su s jed-ne strane obezvrijedili svetost hodočašća, a s druge strane ostavili tragove veličanstvene sakralne arhitekture podiza-njem crkava i samostana na ruševinama prethodnih građe-vina . Današnji ostatci tih građevina čine drugi povijesni sloj sakralne arhitekture u Svetoj Zemlji .

Kršćansku nazočnost u Svetoj Zemlji očuvali su franjev-ci . U dugim stoljećima muslimanskih osvajanja franjevci po-staju čuvari svetih mjesta i udomitelji rijetkih hodočasnika . U 17 . i 18 . stoljeću obnavljaju se crkve na ruševinama rano-kršćanske i križarske arhitekture, a od kraja 19 . do kraja 20 . stoljeća nastaje treći, franjevački arhitektonski sloj . Zajedno s dvama prethodnim slojevima i drugim biblijskim tragovi-ma ta arhitektura čini ciljeve suvremenih kršćanskih noma-da u potrazi za svetim .

Suvremeno postmoderno globalno doba dalo je hodočaš-ćima u Svetu Zemlju novi zamah . Nova komunikacijska sred-stva olakšala su putovanja, a masovni turizam povezao se s kulturnom industrijom i proizveo posebnu gospodarsku gra-nu – sakralni turizam . Hodočašća kao duga i teška putovanja zamijenili su organizirani turistički aranžmani, pa danas mo-žemo govoriti o renesansi hodočašća i sakralnome nomadiz-mu ne samo kršćana nego i svih zainteresiranih za religioznu kulturnu baštinu . Postmoderna hodočašća u sklopu sakralno-ga turizma postala su laka, ali ni danas nisu bezopasna . U do-movini svetih mjesta, državi Izraelu, palestinskim područjima i na Bliskome istoku neprestano se vode ratovi i traju stalni nemiri . Ipak, hodočasnici nisu meta u sukobima . Turističke


17

UVOD

agencije i neprijateljske strane pomno paze da ne ugroze dvije velike privredne grane: kulturnu industriju i sakralni turizam koji donose dobit svima, i Izraelcima i Palestincima .

Putnica i putnika na našemu je hodočašću bilo četrdeset i osam . Najviše je hodočasnika bilo iz Posušja, odnosno iz Hercegovine, te iz Zagreba . Jedan je bračni par bio iz Prelo-ga, a po jedan hodočasnik i hodočasnica iz Njemačke, Za-prešića, Donjega Lapca, Obrovca i Sarajeva . Hodočašće je organizirao povjerenik za Svetu Zemlju Hercegovačke fra-njevačke provincije Uznesenja BDM, donedavni župnik, a danas župni vikar u Posušju fra Milan Lončar u suradnji s turističkom agencijom u Izraelu Via Jerusalem Tours u vla-sništvu Berte Zekić Belson . Putovanje je trajalo od 13 . do 20 . listopada 2015 . Cijelo vrijeme putovanja fra Milan je budno pazio da se duhovna i turistička dimenzija putovanja dopunjuju i prožimaju . U biblijskome citatnom stilu zvao nas je od milja „ovčice moje“ . Osim fra Milana u duhovnoj su pratnji bili fra Ante Pranjić, gvardijan samostana u Tomi-slavgradu, i magistar teologije fra Antonio Šakota, kapelan u Mostaru . Fra Ante je povremeno animirao društvo i podi-zao atmosferu pjevanjem, a fra Antonio je čitao odlomke iz Svetoga pisma koji se odnose na posjećena mjesta i obasipao nas informacijama iz povijesti arhitekture i franjevačke na-zočnosti u Svetoj Zemlji, u kojoj je tri godine studirao teo-logiju . Prvi dan hodočašća naša je turistička voditeljica bila vlasnica agencije Berta Belson, a ostale dane njezin učenik i profesionalni turistički vodič specijaliziran za monoteističku duhovnost Srđan Ratković Fuchs .

U susretu s Izraelom i palestinskim područjima fascini-rala su me tri fenomena: kršćanska imagologija, židovska fe nomenologija i nazočnost triju monoteističkih religija na istome mjestu .


peto evanÐelje

18

Osnovno je obilježje kršćanske imagologije u Svetoj Ze-mlji čudesna veza između biblijskih tekstova (likova, priča, prispodoba) i materijalnih tragova zapisanih u povijesti ar-hitekture . Riječi zapisane u Bibliji utjelovljivale su se kroz stoljeća građenja, rušenja i ponovnih građenja u sakralnim objektima koje nalazimo u slojevima jedne preko drugih . Arhitektura u Svetoj Zemlji govori kamenim jezikom Bibli-je . Kada je riječ o fenomenima židovske kulture, fascinirali su me kult zemlje, vode, pustinje i sjećanja . U tim je kul-tovima izvor i snaga „izabranoga naroda“ . I napokon ono po čemu je Izrael, a osobito Jeruzalem, sveto mjesto . To je prostorno isprepletanje triju abrahamskih religija: judaizma, kršćanstva i islama . Simboli su toga isprepletanja dva brda: Hramsko brdo i brdo Sion . Na Hramskome brdu na istome je mjestu Abraham htio žrtvovati sina Izaka i Muhamed uzašao na nebo po svetu objavu . Na tome se mjestu do razorenja Je-ruzalema 70 . godine nakon Krista nalazio židovski Hram, a od 7 . stoljeća tu je najstarije muslimansko svetište – Kupola nad stijenom ili Omarova džamija . Ostatci pak zidina sruše-noga židovskog hrama najsvetije su molitveno mjesto židova – znameniti Zapadni zid, popularno zvan Zid plača . Na brdu Sionu, doslovce na istome mjestu u sklopu Bazilike Mariji-na usnuća, nalaze se židovska svetinja Davidov grob, simbol utemeljenja kršćanske euharistije Dvorana Posljednje večere i minaret negdašnje džamije . Sve tri religije polažu isto pravo na ista sveta mjesta . Sve tri i danas žive na istome mjestu, u istome gradu . U tome je čar i neprestana uznemirenost Svete Zemlje .

Itinerariji u Svetu Zemlju, dnevnici s hodočašća i putne bilješke poznati su već u ranim stoljećima kršćanstva . Među prvim putnim zapisima iz Svete Zemlje znamenit je spis re-dovnice Egerije Putovanje u sveta mjesta (Peregrinatio ad loca


19

UVOD

sancta), nastao potkraj 4 . stoljeća, a otkriven 1844 . Jedan od prvih tiskanih, ilustriranih i često prevođenih putopisa ka-snoga srednjeg vijeka bio je spis Putovanje u Svetu zemlju (Pe-regrinatio in terram sanctam) njemačkoga klerika Bernharda von Breidenbacha, objavljen na latinskome 1486 ., a zatim i u brojnim izdanjima na nacionalnim jezicima . Među najzanim-ljivije putopise pripada rukopis njemačkoga viteza Arnolda von Harffa objavljen 1860 . Na putu u Svetu Zemlju od 1496 . do 1499 . srednjovjekovni je pustolov pitao „lijepe djevojke“ hoće li s njim spavati, brojao je milje prijeđene dalmatinskom obalom, nazvao je Dubrovnik „hrvatskim gradom“ i zabilje-žio u svojim glosarima i neke hrvatske riječi koje je čuo na putovanju, poput kruha i vina . U doba suvremenoga masov-nog turizma zapisi i putopisi iz Svete Zemlje često postaju dio popularne kulture, pa se vrte na mrežnim stranicama i blogovima kao rado čitano informativno i zabavno štivo .

Ova je knjiga putopisni mozaik posjećenih mjesta i put-ničkoga ozračja suvremenoga hodočašća u doba globalnoga nomadizma . Likovi, povijesna mjesta i događaji stvarni su; dojmovi, doživljaji i razmišljanja osobni su . Sveta mjesta, tragovi povijesne arhitekture i kulturni podatci opisani su glasovima duhovnih pratitelja i vodiča zabilježenih u putnim bilješkama . Na mjestima gdje su bilješke bile nedostatne ili je sjećanje izblijedjelo, podatci iz povijesti kulture dopunjeni su iz stručne literature . Tu su mi od najveće koristi bili Vo-dič po Svetoj zemlji Adalberta Rebića (Zagreb: Kršćanska sa-dašnjost, 2010 .), studijski vodič fra Miroslava Modrića Sveta Zemlja: Isusova domovina (Split: Verbum, 2013 .) i povijesno-duhovni pratitelj Sveta Zemlja Darka Tomaševića (Zagreb: Glas Koncila, 2013 .) . Knjiga je naslovljena glasovitim cita-tom Ernesta Renana „peto evanđelje“ iz predgovora knjizi Život Isusov (Vie de Jésus, Paris, 1863 .) . Sintagma „peto evan-


peto evanÐelje

20

đelje“ označuje zadivljujuću podudarnost stvarnih mjesta i biblijskih tekstova, arhitekture koja je nastajala stoljećima i svetopisamskih izvora .

U oživljavanju svakodnevnih sitnica i neponovljivoga ozračja putovanja posebno mi je dragocjena bila razmjena elektroničkih pisama s vodičima i suputnicima . Posebnu za-hvalnost dugujem našemu službenom vodiču Srđanu Ratko-viću Fuchsu koji je strpljivo i iscrpno odgovarao na moja pi-tanja, često dok je sam vodio hodočasnike po istim mjestima kojima sam ja putovala u mašti . Fra Milan je ne samo odgo-varao na moja brojna pitanja nego me i hrabrio da ne odusta-nem od pisanja . Fra Antonio mi je predstavio svoje prijate-lje i znance s kojima se susretao na svetim mjestima . Srđan, fra Milan i fra Antonio pročitali su rukopis u tijeku njegova nastajanja i svojim ga ispravcima, dopunama i prijedlozima učinili bližim proživljenoj zbilji . Silvija Zec poslala mi je svoje bilješke, pa sam tako mogla provjeriti vlastite . Anđa Penava iz sela Batina kod Posušja i Mirko Spajić iz Mostara napisali su mi rukom pisana pisma s kratkom biografijom i tako mi dopustili da uvrstim njihova imena . Marija Hrešć iz Preloga podsjetila me na neobičnu kupovinu u jeruzalem-skoj ulici koju sam željela zabilježiti . Učenica Gimnazije fra Grge Martića u Posušju Barbara Bakula radosno je sudjelo-vala u oživljavanju sjećanja na nju i njezine prijateljice . Fani Doko, Dubravka Mandić, Ferdo Širić i Silvija Zec pročitali su knjigu u posljednjim trenutcima njezina nastajanja . Fra Antonio, Marko Doko i Ferdo Širić ustupili su mi fotografije, pa sam događaje mogla provjeriti i vizualno . Svima im toplo zahvaljujem jer bez njihovih podsjećanja ne bi bilo ni mojih sjećanja, pa ni ovoga putopisa .

A ovakvu kakva jest u njezinu konceptualnom, jezič-nom i vizualnom ruhu knjigu dugujem svojoj dugogodišnjoj


21

UVOD

urednici Nives Tomašević, mladoj lektorici Ivani Buljubašić i nadahnutoj likovnoj urednici Ani Pojatini .

U knjizi su spomenuti samo neki sudionici i sudionice putovanja, oni i one s kojima je zapisivačica (femina scribens, kako ju je suprug zvao na putovanju) bila više u dodiru ili su obilježili neke događaje . Po zakonima vođenja dnevnič-kih zapisa nisu mogli biti spomenuti svi, ali svi su jednako uključeni . Zapisivačica ovih redaka nada se da će se u njima sve „ovčice“ fra Milana prepoznati i prisjetiti nekih zajed-ničkih trenutaka vrijednih pamćenja te da će s nama naše doživljaje podijeliti i zainteresirane čitateljice i čitatelji koje zanima Sveta Zemlja ili se sami u nju žele uputiti čudesnim tragovima vjere i kulture .



23

POLAZAK

ZAGREB – TEL AVIV – NAZARET

Utorak, 13 . listopada 2016 .

Kiša u Zagrebu

Prva ozbiljna jesenska kiša, pa krećemo u pustinjske kra-jeve u vestama i jaknama . Naručujemo taksi Cammeo

u četrnaest i trideset . Treba mu petnaest minuta da stigne u Cankarovu . Kad se u Zagrebu spoje kiša i ponedjeljak, grad je paraliziran . Ali ovaj put nije ništa bolje ni u utorak . Če-stitamo sebi što smo krenuli sat vremena prije zakazanoga sastanka u zračnoj luci .

Promiču oronule obiteljske kuće stisnute uz Selsku, nove stambene zgrade niknule na mjestu negdašnjega parka i kasno zelenilo šljiva i višanja između starih kuća . Zgrada osiguranja Allianz kvadratnih plavkastih staklenih ploha ne uspijeva zasjeniti šareno kazališta Trešnja s rascvjetalim sta-blima arhitekta Andrije Mutnjakovića . Naš davni studentski dom, danas „Stjepan Radić“, izranja u skelama nazubljen pi-ramidama šljunka . Obnova još traje, a školska godina već počinje . Sava je još u koritu, ali na radiju javljaju da se Kupa već izlila . Posivjeli Novi Zagreb potonuo u požutjele platane pruža prizore kasne modernističke arhitekture okupane ki-


peto evanÐelje

24

šom . Reklame za Emmezetu, Interspar, Miele . U Zagrebu je uvijek okupacija . Otkako je prije dvadeset i pet godina otišla JNA, grad je okupiran trgovačkim centrima . Jedna za dru-gom izmjenjuju se benzinske crpke INE, Tifona i Lukoila . Koristan i manje primjetan dio okupacije . Konkurencija je velika, ali cijene su iste . Negdje na osami usred polja u blizi-ni zračne luke američko veleposlanstvo . Uvode demokraciju po svijetu, pa se boje za svoje državne predstavnike . Sigur-niji su u betonskome bunkeru u blizini zračne luke nego u secesionističkoj zgradi na Zrinjevcu . Wiener osiguranje re-klamira se avangardističkom pjesničkom igrom: „Tu sam (o)siguran“ .

U Zračnoj luci Pleso

Stižemo u Zračnu luku Pleso nakon sat vremena vožnje, toč-no u dogovoreno vrijeme . Zatječemo stisku na predaji prt-ljage i prepoznajemo visoku figuru fra Milana na čelu jedne skupine . Ništa se nije promijenio u posljednjih dvadeset go-dina otkako smo se upoznali u Zürichu . Izgleda kao sv . Pe-tar: viši od svih, u bijeloj košulji, bijeloj vesti na sivo-smeđe pruge, sijed, nasmiješen, stamen kao stijena . Susrećemo se očima odzrcaljujući staro prijateljstvo .

Dva su reda za zrakoplovnu agenciju Sun d’Or . Stajemo u red fra Milanove skupine . U drugoj skupini stiska i šarenilo kao na sajmištu . Žene u zelenim rukavicama vade iz prtljage stvar po stvar, guraju ruke u pretince, rastresaju odjeću . Naša skupina odlazi samo na razgovor . Tajna je u fra Milanu . Vo-dio je više od dvadeset hodočašća, poznaju ga u zračnoj luci i vjeruju mu . Ljubazni mladić odvodi nas zajedno do pulta za razgovor . Zna hrvatski, ali radije bi razgovarao na englesko-


25

POLAZAK

me . Prihvaćamo intervju na engleskome . Pita nas idemo li u Izrael prvi put, poznajemo li tamo koga, jesmo li stvari u kov-čeg pakirali sami kod kuće, jesmo li ih u zračnoj luci ostavlja-li bez nadzora . Bojala sam se poslovičnih pitanja o rodoslov-nome stablu, ali nije nas pitao ni za oca ni za djeda . Možda zato što smo već i sami djed i baka, pa smo nadrasli taj dio rodoslovnoga stabla i uvrstili se na dno genetičke ljestvice .

U hodočasničkome aranžmanu imamo doručak i večeru, a u uputama stoji da možemo ponijeti tri kilograma hrane . Bojeći se nepoznate hrane, spakirala sam 800 g vakumirano-ga pršuta Mataš, 1 kg rezanoga kukuruznog kruha Mlinar, 1/2 kg rezanoga sira Sirela za sendviče i dvije jabuke za put . Ponijeli smo manje nego što je propisano: zajedno dva kilo-grama . Novi strah: a što ako nam sve to oduzmu? Uspješno predajemo kovčege i odlazimo na predaju ručne prtljage . Ja ne moram izuti cipele, a Benjamina pregledavaju detaljno . Izuva se, prelaze rendgenskim aparatom po cijelome tijelu, pipaju ga, ali ne otkrivaju ništa sumnjivo . Sretna sam što je uzeo nove čarape, pa se ne mora stidjeti kao Dmitrij u Braći Karamazovima kada je kod uhićenja imao rasparene čarape . Dajem mu žlicu za cipele da se obuje i čestitam si što je ni-sam zaboravila . Smijem se i kažem mu da su u njemu prepo-znali staroga terorista, a on mi odgovara da oni pregledavaju samo sofisticirane ljude kao on, a ne pustolovke kao što sam ja . Smijemo se zajedno uzajamnim komplimentima .

Bočica Jane

Još jedna kontrola putovnica prolazi brzo . Idemo prema izlaznoj čekaonici s pomičnim stubama . U čekaonicu se ne može ući neposredno, nego kroz raskošni Duty-free shop .


peto evanÐelje

26

Dobar mamac za putnike da u kupovini potroše vrijeme če-kanja . Bočice Jane nisam kupila unaprijed jer se tekućina ne može unijeti kroz kontrolnu točku . Pokušavam ih sada ku-piti, ali ne uspijevam . Na policama Duty-free shopa nalazim sve vrste luksuznih pića: razne vrste Absolut Drinks (Apple, Gräpe, Mango, Pears, Raspberry, Vanilia itd .), Gentleman Jack, Jameson Irish Whiskey, Jim Beam Black, Glenmoran-gie, Jack Daniel’s Tennessee Honey, The Glenlivet 1824, Highland Park Einar, Jura Superstition, Talisker Single Malt Whisky 10 Year Old, sve vrste Ballantines, Johnnie Walker, Courvoisier itd . A nigdje Jane . Vraćam se u čekaonicu i ku-pujem dvije bočice Jane na šanku, svaka 20 kn, točno četiri puta skuplje nego u običnoj prodavaonici .

U zrakoplovu

Ukrcavamo se po kiši u Jumbo Jet izraelske kompanije Sun d’Or . Izdvojeni smo od hodočasničke skupine u repu zra-koplova . Sjedimo na sjedalima 59 K i J . Ispred nas je mladi izraelski par, on je s crnim šeširom na glavi . Do nas je mlada sitna crna Izraelka . Gledam kako kovčezi ulaze ispod krila u koloni kao dodatni ljudi . Polijećemo točno po rasporedu u osamnaest i petnaest . Zrakoplov lagano klizi po osvijetljenoj pisti . Snažan zvuk motora i odljepljivanje od tla . Promatram kroz prozor na krilu plavu Davidovu zvijezdu . Poslije ćemo saznati da je prvobitni židovski simbol bila menora – sed-mokraki svijećnjak . Šestokraka zvijezda drevni je simbol, ali je tek na Prvome cionističkom kongresu u Baselu odabrana kao židovski nacionalni simbol . Pitam Benjamina kako po-stupati s pojasom za spašavanje ispod sjedala . Odgovara mi da ne namjerava preživjeti pad zrakoplova . Uporabu maska


27

POLAZAK

i pojaseva demonstrira nam crtić u kojemu je pripovjedačica leteća djevojčica .

Kroz pukotine između oblaka vidim razlivenu žutu mr-lju: zalazak sunca . Izlazimo iz oblaka . Iznad nas tamnolju-bičasta kupola, ispod nas osvijetljena mjesta nepravilnih geometrijskih oblika kao uzorci na crnome sagu . Mjesta i gradovi u obliku kvadrata, pravokutnika, trokuta, elipse, Moebiusove vrpce, kruga s krakovima poput hobotnice, gu-ste mreže paukovih niti, rasprsnute zvijezde, sidra, u obliku puža, izgubljena broša . Nude nam malu vrećicu s desetak sićušnih keksa i sok ili vodu . Poslije još jednom samo običnu vodu . Nekoć su u Lufthansinim zrakoplovima nudili obilne obroke i najfinije vino, a u Croatia Airlinesu u prvim godi-nama kompanije domaće specijalitete pršut, paški sir i svježe kolače uz neizostavnu kavu . Pod nama se pojavljuje gole-ma paška čipka velikoga grada uz obalu, nanizani gradovi uz obalu, pa mjesta i gradovi usred crne mrlja mora . Zatim tamni bezdan bez svjetala . Zamišljam da ruska ili američka raketa, upućena na Siriju, zaluta i pogodi naš zrakoplov . Tra-žili bi na dnu mora crnu kutiju i ne bi mogli rekonstruirati tko nas je pogodio, Amerikanci ili Rusi .

Letimo dugo kroz potpunu tamu . Razmišljam o pojmu apsoluta u filozofskome i religioznome smislu . Filozofski me apsolut podsjeća na tamu, a religiozni na svjetlo . Napo-kon pred nama u tamnoj daljini duga tanka svjetleća crta Tel Aviva . Slijećemo dugo i temeljito . Čini se da ćemo zaroniti u more ili se zabušiti u automobile na cesti . Pronalazimo pi-stu i lagano dodirujemo izraelsko tlo . Plješćemo . Stigli smo u izraelsku Zračnu luku „Ben Gurion“ . Na ulazu je poprsje osnivača židovske države i prvoga predsjednika . Prvi hrvat-ski predsjednik dr . Franjo Tuđman nema u Zagrebu spome-nik . Ne znam hoće li se hrvatske vlasti i investitor buduće


peto evanÐelje

28

zračne luke u Zagrebu, koja je u predizborno vrijeme dobila naziv „Dr . Franjo Tuđman“, usuditi postaviti poprsje prvo-ga predsjednika nove međunarodno priznate, ali u svjetskoj politici neželjene države .

Susret s Bertom Belson

U zračnoj nas luci dočekuje vlasnica turističke agencije Via Jerusalem Tours koja nas vodi kroz Svetu Zemlju – Berta Ze-kić Belson . Fra Milan je predstavlja kao dugogodišnju znani-cu i uspješnu poduzetnicu . Upoznao ju je u svome züriškom razdoblju prije dvadesetak godina kao turističku voditeljicu, a otkad je mlada žena osnovala vlastitu agenciju, vodi svoje hodočasnike uvijek u njezinu aranžmanu . Gospođa nas to-plo pozdravlja i želi ugodan i nadahnut boravak na svetim mjestima . Ispričava se što će nas prvi dan ona voditi, jer naš vodič, njezin učenik Srđan Ratković Fuchs, upravo dovršava vođenje prethodne skupine . Ističe da je Srđan bolji vodič od nje te da je svaki učitelj, pa i ona kao njegova učiteljica, naj-sretniji kada učenik nadmaši svoje učitelje .

Dolazimo do autobusa koji će nas voziti Svetom Zem-ljom . Na vjetrobranskome staklu autobusa stoji natpis: Via Jerusalem Tours / Fra Milan Lončar . Fra Milanovo ime razli-kovni je znak po kojemu ćemo lako prepoznavati naš au-tobus na pretrpanim parkiralištima . Ove večeri pred nama je bilo dvadeset četiri slična autobusa sa sličnom zadaćom . Gospođa Belson upoznaje nas s vozačem, mladim naočitim Palestincem Amirom, i savjetuje da za jedan dolar kod njega kupujemo hladne bočice mineralne vode . To je cijena kao i u prodavaonici, a ovdje nam je pri ruci, nalazi se u malome crnom hladnjaku pokraj ulaza u autobus . Tako će i Amir


29

POLAZAK

nešto zaraditi, a mi ne ćemo biti žedni . U ovim pustinjskim krajevima preporučuje se piti dvije litre vode dnevno .

Krećemo prema našemu prvom odredištu na kojemu ćemo biti tri dana, mjestu Isusova djetinjska i mladosti, Nazaretu . Zauzimamo sjedala u autobusu kojima ćemo biti vjerni do kraja putovanja . Bendžo i ja smjestili smo se na predzadnjemu sjedalu pokraj stražnjega ulaza . Njegove duge noge ne stanu u prostor između sjedala, pa ih drži na prola-zu . Gospođa Belson kratko nas uvodi u nastanak cionizma u 19 . stoljeću i stvaranje izraelske države . Naglasak je na prvim židovskim useljenicima iz Europe, najčešće iz Njemačke . Bio je to najobrazovaniji sloj društva vođen idejom o povratku u Svetu Zemlju nakon dvije tisuće godina lutanja židovsko-ga naroda . Bili su to mahom intelektualci koji su se željeli povezati sa zemljom u doslovnome smislu, pa su je počeli obrađivati i osnivati seoske zajednice kibuce nalik na kasnije sovjetske kolhoze . Zajednice su kao svoje sjedište isplanirale grad Afulu . Grad je trebao imati i operu po uzoru na gradove iz kojih su dolazili europski Židovi . Međutim opera nikada nije izgrađena jer su se u grad naselili i Židovi iz Libije, Tu-nisa, Maroka, s posve drugim kulturnim navikama . I to je jedan od paradoksa i apsurda ove iznimne zemlje .

Hotel Rimonim u Nazaretu

Nazaret kao naša postaja prva tri dana hodočašća nije oda-bran slučajno . Tu je Isus živio do svoje tridesete godine kada je počeo kratkotrajnu javnu djelatnost . Bilo je to malo zaba-čeno selo na uzbrdici s plodnim tlom u podnožju . Danas je to većinski arapski grad s dvjema crkvama u spomen Isusova začeća: katoličkom Bazilikom Navještenja u središtu grada


peto evanÐelje

30

i pravoslavnom Crkvom sv . Gabrijela na rubu podno brda . Prvu ćemo obići sutra ujutro, a drugu na odlasku iz Nazare-ta, treći dan ujutro . Iz Nazareta ćemo obilaziti sveta odredi-šta na području Galileje, a zatim se preko Samarije spustiti u Judeju .

Dolazimo u hotel Rimonim u Nazaretu . Svi smo smješte-ni na četvrtome katu . Ostavljamo kovčege i spuštamo se na večeru .

Već je prošla ponoć, ali nas dočekuje topla večera: povrt-na juha, tri vrste mesa, rahla kuhana riža i više salata . Treba-lo se potruditi i napraviti tako kasnu večeru . Već u autobusu fra Milan nas moli da se povežemo kao jedna obitelj te da se družimo svi sa svima . On će se tijekom cijeloga putovanja držati toga pravila i šetati od stola do stola kako bi podjed-nako bio sa svima . Prve večeri još se ne uspostavljaju druš-

Hotel Rimonim u Nazaretu


31

POLAZAK

tvanca . To će se dogoditi već prvi dan putovanja, zadržati se do kraja hodočašća, ali i nastaviti nakon povratka u Zagreb . Poslije ćemo dugo još svi komunicirati telefonima, elektro-ničkom poštom, pa i klasičnim pismima .

Priča gospođe Belson

Večeramo s fra Milanom i gospođom Belson . Benjamin i fra Milan prisjećaju se svojih züriških dana . Benjamin je dvije godine bio generalni konzul Republike Hrvatske u Zürichu, a fra Milan je u to vrijeme bio misionar u Hrvatskoj katolič-koj misiji u Zürichu .

Dok oni razgovaraju, čavrljam s gospođom Belson . Nje-zina izraelska priča počela je u djetinjstvu . Odrasla je u ži-dovskoj obitelji u Sarajevu i od malih nogu slušala „o toj pre-krasnoj zemlji“ . O Izraelu su joj pričali djed Haim Kamhija i baka Berta Baruh . Pričali su joj o Masadi, o Jeruzalemu, o pustinji koja je ozelenjela i o vrijednome narodu koji gradi svoju domovinu . Sjeća se kako joj je baka kao maloj djevoj-čici rekla: „Idi i živi u Izraelu“ .

Prvi put u Izrael je došla u okviru studentskoga progra-ma Svjetskoga udruženja židovskih studenata, kada je pro-vela šest mjeseci u pustinjskome gradu Aradu . Učili su he-brejski jezik i kulturnu tradiciju Izraela i židovskoga naroda . Nakon toga programa odlučila je ostati u Izraelu . Nije to bila dramatična odluka . Jednostavno je našla posao, prijatelje, stan . Imala je svoju mačku i nitko joj zbog toga nije prigo-varao . Bila je mlada i ništa joj nije bilo teško . Sve joj je bilo novo i zanimljivo . Sama je sebi govorila, ako joj se ne svidi, uvijek se može vratiti u Sarajevo, gdje su tada živjeli njezina majka, brat, baka i brojna druga obitelj . Međutim, uskoro je


peto evanÐelje

32

shvatila da se više nema kamo vratiti jer su se i svi njezini bili prisiljeni iseliti . Brat joj je u rujnu 1991 . mobiliziran u JNA, ali je pobjegao iz vojske, domogao se Budimpešte i stigao u Izrael . Majka joj je došla u posjet u kolovozu 1991 . i više se nije vratila u Sarajevo . Njezina obitelj danas živi u Izraelu, u Velikoj Britaniji, u Kanadi, u SAD-u, u Hrvatskoj i Srbiji . Kada se povremeno sastanu, konobari se u restoranu čude na koliko jezika govore za istim stolom .

U Sarajevu je studirala žurnalistiku i nekoliko godina bila honorarni novinar u sarajevskome Oslobođenju . U Izra-elu je studirala turizam i dugo godina radila kao turistički vodič . Godine 2008 . otvorila je vlastitu turističku agenciju specijaliziranu za turistička i hodočasnička putovanja u Izra-elu i na Bliskome istoku . Udana je za Izraelca . Imaju dvije kćeri blizanke . Zovu se Noam Ester i Maayan Sarai . Obitelj uskoro odlazi u London jer je muž dobio posao u prestiž-noj srednjoj školi u Londonu, u koju su primljene i njihove kćeri . Živjet će na relaciji Jeruzalem – London . Boravak u Londonu prigoda je i za otvaranje novoga tržišta za njezinu agenciju . U Londonu namjeravaju biti dok djeca ne završe srednju školu . Tada će se svi vratiti u Izrael jer njihove kćeri trebaju služiti dvije godine vojsku .

Suknja ili hlače? Na kraju večere otkrivam gospođi Belson neposredni povod našega putovanja – pedesetu obljetnicu braka i obnovu brač-nih obećanja u Crkvi Svadbe u Kani Galilejskoj . Ona me po-gleda s čuđenjem i nježnošću . Vrijeme od pola stoljeća čini joj se nestvarnim . Još u autobusu počelo me kopkati stereo-tipno žensko pitanje što ću sutra obući . Hlače bi bile prak-


33

POLAZAK

tičnije, jer smo na putovanju, a suknja bi bila prikladnija, jer će u Kani Galilejskoj biti neki oblik „svadbe“ .

Pogledam gospođu Belson i pitam je što bi u takvoj pri-godi bilo bolje obući: suknju ili hlače? A ona mi odgovori: „Suknju!“

Pogled na grad

Već je prošao jedan sat nakon ponoći . Buđenje je u šest i trideset, pa jedva čekamo dolazak u sobe . Mi smo u sobi broj 409 na rubu hodnika s pogledom na grad . Prozori su na če-tvrtome katu mali, ali je pogled na panoramu grada čudesan . Otvaram prozor i promatram grad Isusova djetinjstva . To su naslage žmirkavih kuća na crnoj podlozi neba koje se nižu do vrha brda i spajaju u dvjema svijetlećim točkama . Poslije sam saznala da su to salezijanska Crkva Krista dječaka i dža-mija Makam al-Nabi Sa’in .


Documents

Dubravka Oraić Tolić PETO EVANĐELJE Sedam dana u Svetoj Zemljiljevak.hr/flipbook/peto-evandelje/FLIP.pdf · kršćanskoga života „putovati prema Bogu“ („peregrinari ad Dominum“)