UBRENJE VOAKA

Za pravilan razvoj i dobru rodnost voa neophodni su sledei elementi: azot (N), fosfor (P), kalijum (K), magnezijum (Mg), kalcijum (ca), sumpor (S), bor (B), hlor (cl), bakar (cu), gvoe (Fe), mangan (Mn), molibden (Mo) i cink (Zn). Pre unoenja dodatnih koliina ovih elemenata, analizom treba ustanoviti njihovo prisustvo u zemljitu. Unoenje veih koliina od onih koje su biljkama zapravo potrebne nepotrebno poveava trokove proizvodnje, a moe dovesti i do opadanja kvaliteta ploda, pojave toksinosti i nedostataka nekih drugih elemenata. Ako se ne primenjuju na adekvatan nain, ubriva mogu biti zagaivai jezera, reka i podzemnih voda. Ona poveavaju koliine nitrata u podzemnim vodama i fosfora u jezerima i rekama. Primenom ubriva na odgovarajui nain i u odgovarajuim koncentracijama smanjuju se tetne posledice kretanja hranljivih materija iz biljaka i trokovi proizvodnje. IDENTIFIKACIJA I OTKLANJANJE NEDOSTATAKA HRANLJIVIH ELEMENATA Potrebe biljaka za hranljivim elementima i identifikacija njihovih nedostataka mogu se odrediti vizuelno na osnovu odgovarajuih simptoma na biljci i putem analize zemljita ili biljnog tkiva. Poto svaki od ova tri naina ima svoje prednosti i nedostatke, treba ih kombinovati i redovno primenjivati. Vizuelna identifikacija

Nedostatak ili suviak hranljivih elemenata obino izaziva odreene simptome na biljci koji ukazuju na to da prisustvo pojedinih elemenata nije zadovoljavajue. Ukoliko se poznaju tipini simptomi, paljivim pregledom biljaka mogu se identifikovati poremeaji u prisustvu mineralnih hraniva. Naalost, esto je veoma teko uspostaviti pravilnu dijagnozu, poto su klasini simptomi nedostatka ili suvika nekih elemenata meusobno veoma slini i jedan isti simptom u vonjaku se moe javiti u vie oblika. Dijagnoza je dodatno komplikovana kada na stablu istovremeno postoji vie simptoma nedostatka nekoliko hranljivih elemenata. Najvei problem kod identifikacije nedostatka ili suvika hranljivih elemenata na osnovu simptoma jeste taj to oni ukazuju da problem ve postoji i ogleda se u smanjenom porastu, koliini ili kvalitetu roda. cilj ubrenja jeste da sprei probleme koji se javljaju kao posledica neadekvatnog ubrenja i manifestuju u obliku odgovarajuih simptoma. Najee se javljaju nedostaci azota i kalijuma, zatim nedostaci P, Mg, B, Mn i Zn javljaju se sporadino, dok nedostaci ca, S, cl, cu, Fe i Mo se ree pojavljuju.

1.deo eme - Nedostatak {belo polje}, 2.deo eme - Optimum hraniva {zeleno polje}, 3.deo eme - Toksinost{belo polje}. Azot (N) Stabla sa nedostatkom azota imaju kratke vrne izdanke. Poreenja radi, na stablima sa odgovarajuom koliinom azota vrni izdanci su sledee duine: kod jo nerodne jabuke, kruke i trenje 30 do 60 cm; kod nerodne breskve 35 do 60 cm; kod rodnih stabala jabuke, kruke i trenje 20 do 30 cm; kod rodne breskve 30 do 38 cm. Nedostatak azota na listovima jabuke, breskve i trenje ogleda se u svetlozelenoj do utoj boji, a na listu kruke mogu se javiti bronzani tonovi. Ovi listovi su sitni, a njihova boja je ujednaena, bez arenila ili pega. Azot se u biljci kree iz starijeg tkiva ka mladim listovima koji aktivno rastu, pa se simptomi javljaju najpre na starijim listovima. Lie obino opada rano u jesen, a izdanci su tanki. Zametanje plodova je slabo, i oni dosta opadaju u junu. Takode, mogu biti manji i esto sazrevaju i dobijaju boju ranije nego obino. Suviak azota javlja se periodicno i moe ozbiljno smanjiti kvalitet i vrstinu ploda. Na suviak azota ukazuju veliki, tamnozeleni listovi koji se zadravaju na biljci do kasne jeseni.

Plodovi su neodgovarajue boje, a uskladiteni lake gube vrstinu. Porast se nastavlja do kasnog leta i jeseni i biljke su podlonije oteenjima od zimskih temperatura. Porast izdanaka uveliko premauje gore navedene optimalne duine.

Fosfor (P) Ima vanu ulogu u fotosintezi i disanju biljaka. U zimaju ga u obliku P2O5. Ulazi u sastav belanevina i niza fermenata i vitamina. Pomae formiranju cvetnih pupoljka i ubrzava sazrevanje plodova i drveta ime se poveava trajnost plodova pri uvanju i otpornost drveta prema mrazu. Manjak fosfora usporava stvaranje cvetnih i lisnih pupoljka, kao i razvoj mladara. Novo lie je uspravno, tamnije zeleno i ne dostie normalnu veliinu. Kasnije lie dobija ljubiasto crvenu nijansu naroito peteljka i nervatura blia njoj. Izraeno je u vreme hladnijih prolea i leta. Pri vrhu mladara ostane samo par listova purpurne crvene boje. Plodovi bivaju neugledni bez vrstine. Viak fosfora ne utie negativno na biljke, ali moe izazvati manjak cinka.

Kalijum (K) Nedostatak se prvenstveno ogleda u utilu tkiva du ivica listova. Ono kasnije dobija bronzanu boju i odumire, a sa poveanjem nedostatka ivice listova postaju suve i krte. Suve zone ne javljaju se izmedu lisnih nerava. Poto se kalijum kree kroz biljku, simptomi se javljaju prvo na starijem liu, a u sluajevima ozbiljnijeg nedostatka mogu se pojaviti i na mladim listovima. U plodovima voa akumuliraju se velike koliine K, pa su simptomi nedostatka ozbiljniji i uoljiviji kako se plodovi pribliavaju fazi pune zrelosti u veoma rodnim sezonama. Iako suviak kalijuma sam po sebi nije toksian za biljku, velike koliine ovog elementa u zemljitu mogu inhibirati usvajanje Mg ili ca i na taj nain dovesti do njihovog nedostatka. Ove nedostatke videete na sledee tri fotografije: Simptom nedostatka kalijuma na jabuci- nekroza i suenje ivica listova, breskvi i vinji nekroza ivica i uvrtanje listova

Magnezijum (Mg) Nedovoljna koliina magnezijuma dovodi do pojave hloroze tkiva du ivica listova i izmedu glavnih lisnih nerava. Slino kao kod nedostatka kalijuma, prvi simptomi javljaju se du ivica listova. Kako se nedostatak magnezijuma nastavlja, hlorotine zone tamne i odumiru, a iza njih ostaje zvezdasta zona zelene boje du glavnih nerava i u srednjem delu lista. Magnezijum se takode kree kroz biljku, i simptomi se prvo javljaju na starijim listovima, i to obino sredinom vegetacione sezone. Viak toksicmo deluje posebno na mlado lie voaka.

Bor (B) Nedostatak bora na trenji odumiranje terminalnih delova izdanaka, na jabuci listovi su zadebljali i sitniji, nepravilnog oblika i nekroza unutranje strane kore zbog odumiranja kambijalnog tkiva. Nedostatak B kod kruke izaziva pucanje ploda

Do nedostatka bora obino dolazi kod kotiavog voa i njegov simptom su sitniji listovi, bez jasnog arenila na pojedinanim listovima. Porast novih izdanaka je jako smanjen, a vrhovi izdanaka u teim sluajevima nedostatka odumiru. Zametanje plodova je slabije, a oni koji su zametnuti pucaju. Na mladim izdancima jabuke moe doci do tamnjenja zone neposredno ispod kore, slino kao kod pojave krastavosti koju izaziva suviak mangana. Kalcijum (ca) Slika: Nedostatak kalcijuma na plodu jabuke uzrokuje gorku pegavost nekrotine lezije odmah ispod pokoice ploda.

Utie na razvoj korenovog sistema mladara i lia kao i na izgradnju kotice, zbog ega je posebno potreban kotiavom vou. Vaan je za neutralisanje kiselosti zemljita, s obzirom da takva nisu pogodna za gajenje voa. Plodovi su boljeg kvaliteta. Manjak kalcijuma izaziva smolotoinu, posebno kod kotiavih vrsta voa, a kod jabuastih dolazi do pojave oegotina na obodu lista. Viak kalcijuma izaziva uenje lista pri vrhu mladara, naroito na kruki i dunji. Gvoe (Fe)

Pomae u obrazovanju hlorofila i uestvije u oksidacionim procesima. Utie na poveavanje sadraja organskih materija; masti uljenih hidrata i belanevina. Doprinosi jaanju voaka prema mrazu, bolestima i tetoinama. Manjak gvoa izaziva hlorozu na liu. Ono je obino bledouto i znatno sitnije, dok su nervi i dalje zeleni. Hloroza se esto javlja kod dunje i u vonjacima na tepkim zemljitima alkalne reakcije. Sumpor (S) Sastavni je deo belanevina. Ima znatan uticaj na razvoj korena i i drugih organa voaka. Manjak se moe odraziti na slabiji razvoj korenovog sistema, ali do ovoga ne dolazi s obzirom da sumpora ima u dovoljnim koliinama u svim zemljitima. esto se nalazi u nekim ubrivima i

pesticidima. Viak sumpora pokazuje promene kao to su povrede na liu i plodovima, naroito kod agruma i to samo na kiselim zemljitima. Bakar (cu) Uestvuje u oksidoredukcionim reakcijama. Potpomae proces fotosinteze i biosintezu belanevina i aminokiselina. Poveava sposobnost tkiva da upija vodu. Manjak bakra pruzrokuje promenu vrnih listova, koji se vitopere, savijaju i otpadaju od vrha mladara prema osnovi. Hloroza tkiva izmedu nerava mladog lia, dok su ivice i vrhovi normalne zelene boje; sledi hloroza nerava i na kraju brza nekroza cele lisne ploe. Manjak se javlja na zemljitima sa dosta organske materije kao to je treset i dr. Molibden (Mo) Regulie prenoenje elektrona u najznaajnije delove voke - koren i krunu. Utie na transformaciju azotnih jedinjenja i vezivanje atmosverskog azota iz zemljita. Mangan (Mn) Nedostatak mangana obino se javlja u zasadima podignutim na alkalnim zemljitima (pH iznad 7.0) i u sunim periodima. Takoe na zemljitima sa loom drenaom i visokom koncentracijom dostupnog gvoa mogu dovesti do nedostatka mangana. Simptomi su slini onima koje izaziva nedostatak gvoa, kada se javljaju na mladim listovima, i onima koje izaziva nedostatak magnezijuma, kada se javljaju prvo na starijim listovima. Du lisnih nerava najmlaih listova dolazi do hloroze, dok glavni lisni nerv ostaje zelen. U ozbiljnijim sluajevima nedostatka, simptomi se mogu rairiti i na starije listove izdanka. Toksine koliine mangana dovode do pojave sitne krastavosti koja se obino javlja na stablima jabuke posaenim na zemljitu ija je pH vrednost ispod 5.5. Kambijalno tkivo ispod kore mladih izdanaka odumire, to dovodi do pucanja kore. Ovaj simptom javlja se na mladim stablima na mestima na kojima se voe ne sadi prvi put i gde u zemljite nije uneen kre. Suviku mangana posebno je podlona jabuka crveni Delies. Cink (Zn) Simptomi nedostatka cinka vidljivi su na listovima, koji su mnogo sitniji i ui od normalnih. Tkivo izmeu glavnih lisnih nerava uti i postaje hlorotino. Vrni delovi izdanaka ne dostiu svoju normalnu duinu, to ima za posledicu skraivanje internodija i pojavu bokora ili rozete listova na vrhu. Visoka pH vrednost i visok nivo fosfora ili mangana mogu dovesti do nedostatka cinka.

ANALIZA ZEMLJITA Analizom zemljita moe se odrediti pH vrednost zemljita i proceniti sadraj hranljivih elemenata u njemu. Meutim, u viegodinjim zasadima, postoji velika razlika u koncentracijama hranljivih materija u zemljitu i u samim biljkama. esto se deava da su u samim stablima elementi prisutni u dovoljnoj koliini, iako analize pokazuju da njihovo prisustvo u zemljitu nije zadovoljavajue. Isto tako, dobra snabdevenost zemljita hranljivim materijama ne znai i da su te iste koliine dostupne biljkama. Ipak, kod kultura sa plitkim korenovim sistemom, kao to su jagode i maline, analize zemljita istovremeno mogu dati solidnu procenu prisustva hranljivih materija i u samim biljkama. Uzorkovanje zemljita pre sadnje. Godinu dana pre sadnje iz svih delova vonjaka treba uzeti uzorke zemljita. Uzorci se posebno uzimaju sa dubina do 20 cm i od 20 40 cm, tako da se analiziraju i oni horizonti zdravice zemljita koji su kisele reakcije ili sadre kalcijum. Ako to vreme dozvoljava, pre sadnje moe se izvriti kalcifikacija ili acidifikacija zemljita. Kalcifikaciju zemljita koja se obavlja pre sadnje treba izvriti dok pH ne dostigne vrednost 6.5-6.8. Moe se izvriti i inkorporacija fosfornih ili kalijumovih ubriva u koncentracijama po preporukama na osnovu analize zemljita. Pre sadnje treba uzeti uzorke zemljita i sa onih mesta namenjenih podizanju vonjaka koja su nivelisana ili cija je konfiguracija na neki nain promenjena. Poto se zavri premetanje zdravice zemljita, povrinski deo zemljita se obino uklanja i zamenjuje novom zemljom.

Kako uzorci povrinskog sloja zemljita ne daju dovoljno informacija o variranju pH vrednosti i nivoa hranljivih materija u zdravici, treba uzeti uzorke sa povrinskog dela (do 20 cm dubine) i iz zdravice zemljita (30-45cm dubine). Takoe bi trebalo uzeti posebne uzorke iz delova pija je dubina smanjena uklanjanjem zdravice ili poveana njenim dodavanjem. Na ovakvim mestima pH vrednost i koliina hranljivih materija se esto znaajno razlikuju. Uzimanje uzoraka u ve uspostavljenim zasadima. S obzirom da veina viegodinjih voaka ima dubok korenov sistem, ak iako analize pokazuju nezadovoljavajui sadraj mineralnih materija u zemljitu, biljke obino mogu da usvoje dovoljne koliine najveeg broja hranljivih materija. U ovakvim uslovima, biljke nee odreagovati na dodatno ubrenje, i ono e predstavljati nepotreban troak. U nekim drugim situacijama, moe se desiti da biljke ne mogu da usvoje dovoljnu koliinu hranljivih materija ak iako ih u zdravici ima dovoljno. Stoga se pri praenju kvaliteta ishrane zasada ne treba oslanjati samo na rezultate analize zemljita. U ve uspostavljenim vonjacima i vinogradima, analiza zemljita je najbolji nain za posmatranje njegove pH vrednosti. Zemljina pH vrednost u velikoj meri utie na dostupnost hranljivih materija biljkama, i nedostaci mnogih od njih mogu se izbei ako se pH odrava izmedu 6.0 i 7.0. Nedostaci ili suvici hranljivih materija ee se javljaju kada je pH vrednost van ovih granica.

Niska pH vrednost moe biti prirodna osobina zemljita ili posledica stalne primene kiselih azotnih ubriva. U starijim vonjacima pH je nia zbog primene ubriva kisele reakcije. Koliine hranljivih materija i pH vrednost menjaju se postepeno, pa je preporuljivo vriti uzorkovanje na svakih 3 do 5 godina, kako bi se imao uvid u stanje uspostavljenih zasada. Uzorke treba uzimati iz meurednog prostora koji zahvata prskalica kod suzbijanja korova. Sa delova vonjaka na kojima su drugaiji tipovi zemljita ili koji su na razliit nain izlueni ili ubreni treba uzeti posebne uzorke. Sa povrine vee od 10 ari ne bi trebalo uzimati vie od jednog uzorka, a svaki uzorak treba da se sastoji od najmanje 20 proba. ANALIZA TKIVA Koncentracija hranljivih elemenata u biljnim tkivima jeste najpouzdaniji pokazatelj snabdevenosti voaka hranom. Kako bi se izbegli poremeaji u sadraju hranljivih materija, treba obavljati analize biljnog tkiva koje e omoguiti laku identifikaciju simptoma i pruiti uvid u snabdevenost biljaka mineralnim elementima. Ve prisutni simptomi poremeaja sadraja hranljivih materija ukazuju na to da biljke nisu dobro snabdevene, to moe dovesti do smanjenja prinosa ili kvaliteta ploda. Kako bi se na vreme spreili nedostaci hranljivih materija, pre nego to doe do prvih simptoma ili smanjenja prinosa potrebno je sprovesti analizu tkiva. Kako bi se odredio najbolji nain za popravljanje nedostatka koji je ustanovljen analizom lisnog tkiva, ponekad je neophodno izvriti i analizu zemljita. Na primer, nedostatak Mg moe biti posledica niske pH vrednosti zemljita ili veoma visoke koncentracije ca u njemu. Ako je pH vrednost previe niska, savetuje se unoenje krenjaka, a visoka koncentracija ca moe se smanjiti unoenjem magnezijum sulfata u zemljite. Analize biljnog tkiva su od najvee koristi ako se uzorci uzimaju na svakih 2-5 godina. Mlade zasade treba uzorkovati ee, poto se sadraj hranljivih materija u njima mnogo bre menja. Njihov sadraj u starijim zasadima se takoe menja, ali postepeno, pa nije potrebno vriti analize tako esto. Koncentracija hranljivih materija menja se i tokom godine pod uticajem vremenskih uslova i teine roda. Redovno uzorkovanje tokom nekoliko godina omoguie najbolji uvid u promene i potencijalne poremeaje u sadraju hranljivih materija. UBRIVA ubriva su supstance koje sadre hranljive elemente. Kada se odluuje koje e se ubrivo primeniti, najvie panje treba obratiti na sadraj odreenog minerala i na cenu. Treba uzeti u obzir i reakciju zemljita (kisela ili bazna), nain rukovanja, uslove pod kojima biljke usvajaju te elemente i dodatne elemente koji se u tom ubrivu nalaze. ubriva mogu dovesti do korozije opreme za njihovu primenu i, ako se ne koriste i ne uvaju na pravilan nain mogu predstavljati opasnost po domae ivotinje, ljude i ivotnu sredinu. Treba nabavljati samo neophodne koliine i izbegavati skladitenje velihih koliina ubriva. Azotna ubriva

Biljke se obino snabdevaju azotom godinje i na tritu se mogu pronai razliita ubriva sa ovim elementom. Ona sadre azot u obliku nitrata, amonijuma ili njihove kombinacije. Nitrati se ne vezuju vrsto za zemljine estice, pa su podloni ispiranju, dok se amonijum zadrava na esticama zemljita i tee se ispira. Tokom zime ee se ubri nitratnim nego amonijumovim ubrivima. Veina vonih vrsta lake usvaja nitrate od amonijuma, ali kada temperatura zemljita poraste i koren postane aktivan, amonijum se u zemljitu transformie u nitrate. Ispitivanjima je ustanovljeno da su amonijumova i nitratna ubriva skoro podjednako efikasna. Urea sadri visoku koncentraciju azota (46%), lako se primenjuje, a cena je pristupana. Ima kiselu reakciju i koeficijent neutralizacije krenjaka od 1.8, to znai da e biti potrebno oko 816 g krenjaka za neutralizaciju kiselosti iz svake koliine od 454 g uree koja se unese u zemljite. Ureu je najbolje primeniti po hladnom prolenom vremenu, jer ako ubrivo ostane na povrini zemljita po toplom vremenu, deo azota moe se izgubiti isparavanjem. Urea moe sadrati i razliite koliine nusproizvoda, koji u velikim koncentracijama moe otetiti mlada stabla, pogotovo na peskovitom zemljitu. Amonijum nitrat je jo jedan izvor azota i sadri oko 32% ovog elementa. Isto kao i urea, ima kiselu reakciju i trai oko 816 g krenjaka za neutralizaciju svakih 453,6 g azota primenjenog preko ovog ubriva. Ovo ubrivo sadri nitratni azot, koji je odmah dostupan biljkama, i amonijacni azot koji se zadrava u zemljitu i sporije postaje dostupan biljkama. Ako se primeni tokom jeseni ili zime, odnosno pre nego to temperatura zemljita poraste u prolee i koren postane aktivan, ispiranjem se moe izgubiti velika koliina nitratnog azota. Kalcijum nitrat se veoma esto koristi u vonjacima. Sav azot nalazi se u vidu nitrata, pa je odmah dostupan biljkama i ne smanjuje pH vrednost zemljita. Najvei nedostatak ovog dubriva je nizak sadraj azota 15%, i veoma esto, visoka cena. Pre nego kalcijum nirat jednom u toku godine, mnogi proizvodai, kako bi odrali pH vrednost zemljita, radije nekoliko puta primenjuju jeftinija azotna ubriva kisele reakcije, kao to je urea ili amonijum nitrat i krenjak. Da bi se izbegli eventualni gubici azota isparavanjem do koga moe doi posle primene uree po toplom vremenu koje je uobiajeno za ovaj period, kalcijum nitrat se esto primenjuje dopunski u maju ili junu. Kalcijum nitrat ne treba primenjivati tokom jeseni i zime poto odmah dolazi do ispiranja nitrata. Amonijum sulfat ima veoma kiselu reakciju, mali sadraj azota 21% i relativno je skup. esto se primenjuje u borovnicama, koje zahtevaju nisku pH vrednost zemljita i moe biti pogodan za primenu u vonjacima na zemljitima bazne reakcije, gde postoji potreba za sniavanjem pH vrednosti. Sav azot nalazi se u obliku amonijuma. Di-amonijum fosfat (DAP) i momo-amonijum fosfat (MAP) sadre relativno malu koliinu azota DAP 17 %, a MAP 11 % - i imaju jaku kiselu reakciju. Mogu biti pogodni za primenu u vonjacima u kojima je potrebno uneti fosfor, s obzirom da sadre oko 50% fosfor oksida. Kalijum nitrat sadri veoma nisku koncentraciju azota 13%, i njegova cena je visoka. Moe se koristiti u zasadima u koje je potrebno uneti kalijum. Sav azot je u lako dostupnom nitratnom obliku, koji se lako ispira.

Kalijumova ubriva Postoji nekoliko vrsta ubriva koja sadre kalijum. ubrivo treba izabrati u zavisnosti od cene po jedinici kalijum oksida i od toga da li ono sadri jo neke korisne elemente. Nekoliko ubriva pokazuje visoku efikasnost obezbeivanja odgovarajue koliine kalijuma biljkama. Kalijum hlorid (KCl) je kalijumovo ubrivo ija je upotreba iroko rasprostranjena. Ima visok sadraj kalijuma 60 62% kalijum oksida i pristupanu cenu. Do toksinog dejstva hlorida moe doi ako se u tek uspostavljenim vonjacima primenjuju velike koliine ovog ubriva ( 360 kg/a) ili ako kalijum hlorid dode u direktan kontakt sa mladim stablima. Ako postoji potreba za unoenjem velikih koliina ovog ubriva, preporuuje se jesenja primena, kako bi bilo dovoljno vremena da dode do ispiranja hlorida iz zone korena pre poetka prolenog porasta. Kalijum sulfat takoe ima iroku primenu. Sadri neto manje kalijuma (50% kalijum oksida) i obino je skuplji od kalijum hlorida. Najee se koristi u borovnicama, koje su na toksinost hlorida osetljivije od ostalih vonih zasada. Kalijum magnezijum sulfat koristi se ako postoji potreba za unoenjem magnezijuma u zemljite. U ovom ubrivu ima manje kalijuma (22% kalijum oksida), ali zato sadri i 11% magnezijuma. Obino je skuplje od kalijum hlorida. Kalijum nitrat sadri 44% kalijum oksida i 13% azota i u zasadima voa se primenjuje u izvesnoj meri, ali spada u skupa kalijumova ubriva. Fosforna ubriva Kriterijumi pri odabiru ovih ubriva trebaju da budu sadraj fosfora P2O5, cena kao i rastvorljivost fosfora, tj. njegova dostupnost biljkama. Normalni superfosfat ne upotrebljava se tako puno kao ranije zbog niskog sadraja fosfora (18-20%) P2O5. Oko 85% od ovog sadraja u superfosfatu rastvorljivo je u vodi i odmah dostupno biljkama. Koncentrovani superfosfat se ee koristi zbog visokog sadraja P2O5 46%. Od ove koliine, 87% je rastvorljivo u vodi i obino se koristi u meavinama ubriva. Monoamonijum fosfat moe da se primenjuje kako samostalno, tako i u meavinama ubriva. MAP sadri 48% fosfor P2O5, od kojih je skoro celokupan sadraj odmah dostupan biljkama, i 11% azota. Primenom MAPa poveava se kiselost zemljita, ali je ovo ubrivo cenjeni izvor fosforP2O5. Diamonijum fosfat (DAP) ima neto manji sadraj fosfor(V)oksida - 46% i vie azota (18%) od MAP-a. Skoro celokupna koliina oksida fosfora u DAP je odmah dostupna biljci. I ovo ubrivo uveava kiselost zemljita, ali je njegova primena veoma ekonomina. Kameni fosfat ima mali sadraj fosfor P2O5 (3-8%), koji je slabo rastvorljiv u vodi (ispod 1%) i iz upotrebe ga izbacuju gore opisana ubriva sa veim sadrajem P2O5.

ORGANSKA UBRIVA Stajnjak, meavina stajnjaka i slame i biljni ostaci (seno i slama) mogu biti koristan izvor hranljivih materija. Da bi se izraunale odgovarajue koliine primene stajnjaka, treba poznavati sadraj hranljivih materija u njemu. Uobiajene koncentracije hranljivih materija u stajnjaku predstavljene su u tabeli, ali je ipak za utvrivanje sadraja azota potrebno uraditi posebne analize. Uopte, celokuopna koliina amonijanog azota i 20-50% organski vezanog azota dostupni su biljkama u godini primene stajnjaka. Izvetaji o analizi stajnjaka obino sadre podatke o koncentraciji ukupnog azota, amonijanog azota, P2O5 i K2O. Stajnjak treba primenjivati u koliinama u kojima procenat dostupnog azota ne prelazi preporuene granice. U zemljita koja sadre vie od 75ppm fosfora, stajnjakom ne treba unositi vie od 22,7 kg/a fosfora, s obzirom da biljke obino usvajaju ovu koliinu fosfora iz zemljita. Stajnjak ne bi trebalo unositi u zemljita sa visokim sadrajem fosfora (iznad 150 ppm). Kod ivinskog stajnjaka sadraj hranljivih materija znaajno varira, i zavisi od naina na koji se on sakuplja i uva. ubriva sastavljena od svee organske materije imaju visok sadraj hranljivih elemenata i mogu otetiti koren stabala ako se primenjuju u velikim koliinama. Sporedni proizvodi koji nastaju preradom voa, povra i eerne repe mogu se takoe koristiti kao izvor hranljivih i organskih materija za snabdevanje voa. Za ove proizvode nisu potrebne dozvole koje se zahtevaju za primenu ostalih vrstih otpada. Ipak, koliine primene treba odrediti tako da sadraj azota i fosfora u njima ne prede preporucene granice. Poto se sastav ovih nusproizvoda razlikuje, treba izvriti analizu reprezentativnih uzoraka kako bi se odredio sadraj hranljivih materija u njima. Generalno, celokupna koliina amonijanog azota i 50% organski vezanog azota u nusproizvodima dostupni su biljkama u godini primene ovih ubriva.

PREPORUKE ZA UBRENJE VOA U daljem tekstu nalaze se preporuene koliine primene azotnih ubriva, koje treba prilagoditi razlkama u tipovima zemljita i tehnologijama gajenja na pojedinim lokacijama. Preporuke za primenu ostalih hranljivih materija date su pod pretpostavkom da postoje potrebe za njihovim dodatnim koliinama. Primena azota

Iako se potreba za optimalnim koliinama azota razlikuje od jedne lokacije do druge, preporuke raznih proizvoaa treba uzeti kao okvirni vodi. Pre odreivanja treba upoznati reakcije zasada na ubrenje. Mnogo je lake primeniti dodatne koliine azota nego izai na kraj sa preteranim porastom do koga dovodi suviak ovog elementa. Preterani porast posebno nanosi tete u mladim, gusto saenim zasadima jabuke. U pojedinim vonjacima moe postojati potreba za primenom manje ili vie azota od preporuenih koliina. Ove koliine treba prilagoditi uslovima u vonjaku koji se odreuju na osnovu koncentracije azota u listu, bujnosti stabala, kvaliteta ploda i rodnosti. Na potrebu biljaka za azotom najvie utiu tip zemljita, rezidba i nain obrade meurednog prostora. Vonjacima podignutim na plodnoj ilovai mogu biti potrebne samo polovine preporuenih koliina azota, a onima na peskovitim zemljitima i do 50% vie od dole navedenih koliina. Mesta na kojima je prethodno sejana lucerka mogu imati poveani sadraj azota i tu treba uneti mnogo manje ubriva. U vonjake podignute na travnjacima i utrinama treba uneti 20-50% vie azota nego u iste i dobro obraene. Isto tako, vee koliine unose se i u jako zakorovljene vonjake. Jaka rezidba podstie vegetativni porast i moe smanjiti potrebe za azotom. Ovakva stabla treba ubriti malo ili ih skoro uopte ne ubriti. ubrivo treba rasuti na mesto sa koga je ono dostupno biljci, ali tako da se opasnost od oegotina na korenu svede na najmanju meru. Veina ubriva koja se nalaze na tritu su soli, i ako se biljkama dostave u visokoj koncentraciji, mogu izazvati oteenja korena. Kod mladih stabala voa i vinove loze, treba rasuti ubrivo u preniku od 90 120 cm oko biljke, a 20-25 cm dalje od stabla. Tek posaene sadnice voa i vinove loze treba ubriti posle dovoljnih koliina kie i tek poto se zemlja slegne. Oko starijih stabala ubrivo treba rasuti u preniku irine kronje. U starijim vinogradima, ubrivo treba rasuti u redu, u traci irine 1,5-1,8 m.

Na veoma peskovitim zemljitima preporuuje se proleno ubrenje, poto posle jesenje primene moe doi do ispiranja. Dosta proizvoaa azot primenjuje iz dva puta prvu polovinu odreene koliine u martu ili aprilu, a drugu u junu, posle zametanja plodova. Koliina u drugoj primeni moe se smanjiti ili potpuno izostaviti ako nije zametnuto puno plodova, kako bi se izbegla prevelika bujnost u drugom delu vegetacione sezone. Ako se koristi stajnjak ili neko drugo organsko ubrivo, pre primene treba ustanoviti sadraj azota u njima i koliinu primene prilagoditi koliinama azota u mineralnim ubrivima koja se ve primenjuju, tako da ukupna koliina unetog azota ne prelazi preporuene koliine primene.

Teko je pretpostaviti koliko se azota moe obezbediti iz sena ili slame. Mogue je da e biti potrebno smanjiti koliine azota koje se u zemljite unose iz organskih ubriva ili ovu primenu potpuno prekinuti dok se ne vidi kako biljke na nju reaguju. Primena fosfora ,kalijuma, kalcijuma i magnezijuma Ove elemente ne treba primenjivati ukoliko za njima ne postoji dodatna potreba. Fosfor (P2O5) Ako postoji potreba, treba primeniti 90-180 kg P2O5 po jednom aru. Poto se fosfor u zemljitu kree veoma sporo, ove koliine bie dovoljne najveem broju vonih vrsta tokom niza godina. Tabela: Preporuene koliine primene fosfora u pre sadnje u jabukama, krukama, kotiavom vou, grou, jagodama i malinama

Tabela:Preporuene koliine kalijuma za primenu pre sadnje u zasadima raznog voa

Kalijum (K2O) Primena 68-136 kg/a kalijum oksida nadoknadi e veinu nedostataka ovog elementa. Kako bi se u zasadima kotiavog voa na lakim, peskovitim zemljitima odrao odgovarajui nivo kalijuma, bie potrebno primenjivati ove koliine na svakih 3-5 godina. Kalcijum (Ca) Ako se pH vrednost odrava iznad 6.0., retko dolazi do nedostataka ovog elementa. Unoenje krenjaka u koliini od 2-4 t/a ispravie nedostatke ukoliko do njih doe. Neodgovarajui nivoi kalcijuma u stablima jabuke mogu da dovedu do poremeaja kao to su gorka pegavost, pucanje ili prerano smekavanje ploda. Prskanje kalcijumom moe smanjiti ove probleme, ali ih retko moe potpuno ukloniti. Najbolje je prskati 8-10 puta u periodu od kasnog juna pa do berbe u intervalima od dve nedelje. Treba prskati kalcijum hloridom u koliini od 26

40 g/l u junu i julu i 40-65 g/l u avgustu i septembru, to e imati isti efekat kao i primena ostalih ubriva koja sadre istu koliinu kalcijuma. Treba prskati rastvorom kalcijuma, i koncentracije treba smanjiti ako je vreme toplo i vlano ili ako od prethodnog prskanja nije pala kia. Primeniti 9-13.5 kg kalcijum hlorida po aru tokom vegetacionog perioda kako bi se postigli najbolji rezultati.

Magnezijum (Mg) Ako treba uneti dodatne koliine magnezijuma, dolomitni krenjak je najjeftinije ubrivo. Primenjuju se 2-4 t/a ili koliine preporuene na osnovu izvetaja o analizi zemljita. Moe se upotrebiti magnezijum sulfat (gorka so) u koncentraciji od 131 g/l u prva dva prskanja tokom dve ili tri godine dok krenjak ne odreaguje u zemljitu. Primena mikroelemenata Gde postoje nedostaci B, Fe, Mn ili Zn preporuuje se primena sledeih koncentracija ubriva: Bor (B) Bor se primenjuje inkorporacijom u zemljite u koliini od 450-600 g/a za jabuke i kruke, 225-450 g/a za trenju i 225 g/a za breskve. Moe se primeniti i folijarno u koncenraciji od 6 g bora u litri vode u prva dva prskanja ili 12 g bora u litri vode u septembru ili oktobru dok je lie jo aktivno. Koncentraciju ne treba poveavati vie od dva puta. Poto je razlika izmedu nedostatka i suvika bora mala, treba ga primenjivati samo ako postoji potreba za time. Folijarnom primenom moe se bolje kontrolisati koliina bora koju biljka usvoji. Solubor je navie korieno ubrivo sa borom. Breskve su veoma osetljive na suviak bora treba ga primenjivati samo ako analize listova pokazuju njegov nedostatak.

Gvoe (Fe) Do nedostatka gvoa dolazi na zemljitima sa visokom pH vrednosti ili slabom drenaom. Ako simptomi na biljkama ukazuju na nedostatak gvoa, a pH je iznad 7.5, treba je smanjiti dodavanjem sumpora, aluminijum sulfata ili kiselih azotnih ubriva. Unoenje gvoa preko zemljita na zemljitima sa visokom pH vrednosti su se pokazala nedovoljnim ili neefikasnim. Za privremenu popravku treba koristiti fungicide koji sadre gvoe, ili komercijalne helate gvoa u koncentracijama koje se preporuuju za ranija prskanja. Mangan (Mn) Ukoliko je prisutan nedostatak mangana, treba primeniti vodeni rastvor mangan sulfata u koncentraciji od 66 g/l vode ili helate mangana u koncentraciji preporuenoj za prva dva prskanja. Koncentracija se ne sme poveavati vie od dva puta. Ukoliko je prisutan suviak Mn, proveriti pH zemljita i uneti krenjak u potrebnoj koliini. Cink (Zn) Reakcije na unoenje Zn preko zemljita nezadovoljavajue su na zemljitima sa visokom pH vrednosti. Savetuje se folijarna prihrana i helati cinka u preporuenim koncentracijama i vremenima prskanja. Takoe se moe koristiti i cink sulfat u kombinaciji sa jednakim koliinama hidriranog krenjaka za prva dva prskanja (12-26 g/l ) ili 1,3-2,3 kg u septembarskom prskanju posle berbe. Fungicidi Ditan i Cineb su takoe dobri izvori cinka ako se primenjuju u zasadima za koje su registrovani i u koncentracijama i vremenu primene naznaenim na etiketi. ubrenje preko sistema kap po kap ubrenje preko sistema kap po kap treba paljivo isplanirati. Najvaniji faktori koje treba uzeti u obzir su: ujednaen protok vode (ravnomerna primena ubriva mogua je samo ako je i protok vode ujednaen), nain ubrizgavanja ubriva u sistem, vrsta ubriva, kapacitet injektora i odreivanje trajanja primene. Preko sistema kap po kap se najcece primenjuje azot. Prednosti ovakvog naina ubrenja ogledaju se u znaajnoj utedi samih ubriva (trokovi su manji i do 50% ), manjem oslanjanju na kiu da sprovede azot do korenovog sistema, ravnomernijem i redovnijem snabdevanju biljaka azotom tokom itavog vegetacionog perioda i smanjenim gubicima od ispiranja azotnih ubriva. Ujednaenost protoka Najvaniji preduslov za efikasno injektiranje ubriva u sistem jeste ujednaen protok vode u njemu. Biljke se ne mogu ravnomerno snabdeti ubrivom ako protok vode nije ujednaen. Da bi protok vode u sistemu za navodnjavanje bio ujednaen, iz svakog kapljaa u jedinici vremena treba da istie apsolutno jednaka koliina vode. Iako je skoro nemogue postici 100% ravnomeran protok, za primenu ubriva preko sistema je neophodno da ova ujednaenost bude najmanje 80%. Ako je ovaj procenat ispod 80, treba ga poboljati ili uopte ne ubriti na ovaj nain. Neravnomeran protok vode javlja se kao posledica loe projektovanog sistema, razlike izmedu kapljaa ili njihovog zapuavanja, pa je zato najbolje da se projektovanje i postavljanje sistema

poveri kvalifikovanim licima. Zaepljenje kapljaa obino se spreava upotrebom filtera i pravilnim odravanjem sistema. Izlazni kapacitet pumpe, pritisak u sistemu i protok u glavnoj cevi se u izvesnoj meri razlikuju od sistema do sistema. Ujednaenost protoka moe se poboljati produenjem vremena primene i injektiranja ubriva dotle dokle je to isplativo. Jadnostavan, brz i precizan nain merenja ravnomernosti protoka opisan je na grafiku. Za merenje protoka iz pojedinanih kapljaa koristie se male posude (od oko 200 mililitara). Svaka posuda obelei se crtom na istoj visini, postave se ispod kapljaa i meri se vreme u sekundama potrebno da nivo vode dostigne naznaenu crtu. Dalje se saberu tri najdua vremena i ta vrednost (oznena kao Tmax) pronae na vertikalnoj osi grafika koja je oznaena. Na grafiku je dat primer zbira tri najdua vremena od 200s. Sledee treba sabrati tri najkraa vremena i tu vrednost, oznaenu kao Tmin, pronai na horizontalnoj osi. U datom primeru, zbir tri najkraa vremena je 100s. Povuci vertikalnu liniju od Tmin i horizontalnu od Tmax. Vrednost ravnomernosti protoka nalazi se u preseku ove dve linije. U datom primeru, ova vrednost je jedva zadovoljavajua (77%) i ukoliko se ona ne moe poveati, injektiranje ubriva u sistem se ne preporuuje.

Azotna ubriva koja se mogu injektirati u sistem Azotna ubriva koja se obino ubrizgavaju u sistem su u obliku 28%-og rastvora azota, amonijum nitrat i urea. Rastvor azota se moe direktno uneti u sistem, dok se amonijum nitrat i urea moraju prvo rastvoriti u vodi i tako injektirati u sistem. Stepen rastvorljivosti nekoliko suvih azotnih ubriva prikazana je u tabeli. Ovo su maksimalne koliine iste supstance (zasieni rastvori), dok je realna rastvorljivost ubriva obino malo

slabija. Ove vrednosti treba koristiti kao osnovu za odreivanje stvarne rastvorljivosti ubriva u vodi za navodnjavanje. Vrste injektora Postoji nekoliko vrsta injektora, ali se u najiroj upotrebi nalaze tri: Venturi tena ubriva ili rastvorena vrsta ubriva unose se u sistem na osnovu razlike u pritisku koja nastaje na suenom delu glavne cevi na mestu injektiranja; pretakajua pumpa rastvor ubriva se unosi u sistem pomou pumpe; tank sa delom za ubrizgavanje ubriva deo vode za navodnjavanje vraa se u tank zbog razlike u pritisku izmedu ulazne i izlazne cevi na tanku u kome se nalazi rastvoreno ubrivo. Iako koncentracija ubriva u sistemu za navodnjavanje moe varirati u zavisnosti od vrste injektora koja se koristi, tip injektora nee uticati na ravnomernost primene ubriva dok god je vreme ubrizgavanja dovoljno dugo da se celokupna koliina ubriva rasporedi u vonjaku. Kolicina dubriva za injektiranje Koju koliinu ubriva treba koristiti i u kom momentu ga treba ubrizgati u sistem? Koliina i vreme zavise od starosti stabala, sorte,potencijalnog prinosa, sposobnosti korena da sprovodi rastvor hranljivih materija,tipa zemljita i iskustva i ciljeva proizvodaa. Injektiranje ubriva daje proizvodau vei stepen fleksibilnosti od primene ubriva preko zemljita poto se na ovaj nain ubrivo dostavlja biljkama ba onda kada im je to potrebno. Koliine azota koje se unose injektiranjem mogu biti manje i do 50-65% u poreenju sa onima koje se unose preko zemljita. Tako, stablo kome je normalno potrebno 450g amonijum nitrata koji se primenjuje jednom godinje po povrini zemljita e imati istu bujnost, prinos i iste koncentracije azota u liu ako se ubri injektiranjem sa 1/3-1/2 manjom koliinom azota. Stabla lake usvajaju injektiranjem uneen azot zbog preciznije odreenog vremena primene i unoenja ubriva direktno u zonu korena. Injektiranje preko sistema kap po kap bi bilo najbolje zapoeti koliinom azota koja je upola manja od one koja bi se inae rasula po povrini zemljita. Tu koliinu dalje treba poveati ili smanjiti u zavisnosti reakcije drveta na ubrenje. Ne treba injektirati celokupnu koliinu azota koja je namenjena za tu godinu u samo jednoj primeni. Ako je jednom stablu potrebno 200 g amonijum nitrata godinje, ovu koliinu treba podeliti na tri ili vie jednakih doza i injektirati ih u intervalima od 2 nedelje, od kojih e prvi biti negde u vreme cvetanja. Npr. 60 g po stablu uneti u vreme cvetanja, a jo 60 g i 80 g dve, odnosno etiri nedelje kasnije. Kada se ustanovi koja je koliina ubriva potrebna jednom stablu, nju treba pomnoiti sa brojem stabala koja su pod sistemom kap po kap, kako bi se odredilo koliko je ubriva potrebno za svaku sekciju pod sistemom. Po gornjem primeru, svakom stablu treba dostaviti 60 g amonijum nitrata u vreme cvetanja. Ako u datoj sekciji koja se navodnjava ima 500 stabala, u nju treba uneti 500*60g, odnosno 30 kg amonijum nitrata u vreme cvetanja.

Efikasnost i ispiranje Kada se injektiranje ubriva uskladi sa planom navodnjavanja i oekivanom koliinom padavina, visok procenat ubriva ostaje u zoni korenovog sistema. Iz ove zone ubrivo se moe isprati ako se u sistem unosi rastvoreno u velikoj koliini vode ili u vremenu neposredno pre ili posle navodnjavanja ili jake kie. Zato ne bi trebalo navodnjavati pre ili posle primene ubriva ili ako su prognozirane jake kie. Kako bi se poveala efikasnost ubrenja i izbeglo sputanje ubriva do podzemnih voda, ispiranje treba svesti na najmanju moguu meru. Veoma je vano poznavati tip zemljita u vonjaku i dubinu do koje se prostire korenov sistem. Opte pravilo je da u peskovitim zemljitima svakih 38.3 l zemljita zadrava 2.3 l vode. Krenjak zadrava 4.5 L vode na 38.3 l zemljita, a glinue oko 6 l. Moe se desiti da jedan kaplja po stablu ne bude dovoljan da obezbedi dovoljnu koliinu vode i hranljivih materija korenovom sistemu. Obino su dovoljna dva kapljaa, dok se tri ili etiri kapljaa po stablu mogu koristiti na jako peskovitim zemljitima ili kod velikih stabala. Duina vremena injektiranja Sistem za navodnjavanje treba da bude u funkciji dui vremenski period od onog koji je potreban za injektiranje ubriva. Pre nego to se zapone sa unoenjem ubriva, sistem treba ukljuiti i pustiti da dostigne ravnoteu ili stepen apsolutne operativnosti. Ako jedna sekcija koja se navodnjava pomou jednog ventila ima oko 10a ili manje, sistemu na toj sekciji je potrebno oko 20-30 min da dostigne ravnoteu. Poto se injektiranje ubriva zavri, sistem treba ostaviti ukljuen 20-30 min kako bi celokupna koliina ubriva izala iz sistema. Ovako se izbegava rizik da ubrivo ostane u sistemu posle njegovog iskljuivanja i da dode do zaepljenja kapljaa.

FERTILIZING FRUIT CROPS, Eric Hanson sa enleskog prevela: Katarina Markovi, dipl.ing