ubrivoje smea materija koje se koriste upoljoprivrediilivrtlarstvuza poboljanje rastabiljki. ubriva se grubo mogu podijeliti na organska i neorganska (mineralna), gde je osnovna razlika izvor iz kojeg je ubrivo nastalo, a ne nuno sastav nutrijenata. ubriva tipino sadre sledee elemente (u varijabilnimproporcijama): tri primarna makronutrijenta:azot,fosforikalijum tri sekundarna makronutrijenta:kalcijum,sumpor,magnezijum mikronutrijente ili mineralne elemente u tragovima:bor,hlor,mangan,gvoe,cink,bakar,molibdeniselen.Vestacka djubriva su neorganske materije koje u sebi sadrze elementepotrbne biljkama. Veoma veliki broj elemenata (oko 60) ulazi u sastavbiljaka. Za pravilan razvitak biljaka potrebno je dase u zemljistu nalaziveliki broj elemenata koje biljka moze lako da koristi. Tri najvaznijaelementa su fosfor, azot i kalijum, jer stimulisu process metabolizma,rast biljaka i stvaranje plodova. Pored njih postoji i citav niz drugihelemenata koji su takodje potrebni za normalan razvoj biljaka i to: Ca,Mg, Fe, S, Cu, i dr. Kako zemljiste ne sadrzi u dovoljnoj kolicini,potrebno ih je davati i to u obliku jedinjenje koja su rastvorena i kojabiljka moze lako da ihakumulira Klasifikacijavestackihdjubrivamozesevrsitisavisestanovnistvaprema poreklu, sastavu, osobinama, nacinu delovanja idr. Najpoznatijapodela je na osnovu porekla materije koja se koristi kao djubrivo. Uovom smislu dobijena je podela djubriva na:-Organska-Neorganska-Organsko mineralna i-Bakterijska djubrivaPremasastavuodnosnosadrzajuhranljivihelemenatarazlikujusesledece grupe djubriva:-Azotna-Fosforna-Kalijumova-Kalcijumova-Magnezijumova-Sumporna-MikrodjubrivaU zavisnosti od hranljivih materija djubriva mogu biti:-Jedinicna (ako sadrze samo jedan hranljivielement)-Slozena (ako sadrze dva ilivise hranljivih elemenata)-Mesana (ako se dobijajumehanickim mesanjem jedinicnih djubriva)-Kompleksna (u kojima su dva ili vise hranljivih elemenata vezanihhemijskim putem)U novije vreme djubriva se dele i prema agregatnom stanju:-Cvrsta-TecnaPrema nacinu delovanja i brzini dejstvarazlikujemo:-Djubriva sa brzim dejstvom-Djubriva sa usporenim, produzenim dejstvomPrema uticaju na rekciju zemljsta razlikujemo na:-fizioloska kisela,-fizioloska alkalna-fizioloska neutralna djubrivaPrema rastvoru mineralna vestacka djubriva se delena:-Vestacka djubriva koja su rastvorljiva u vodi (sva azotna i kalijumovadjubriva i superfosfati)-Vestackadjubrivakojasurastvorljivauorganskimkiselinamainjihovim solima (neka fosforna djubriva). Azotna djubrivaUazotnimdjubrivimaazotsejavljauviseoblika:nitratnom,amonijacnom i amidnom.U nitratna djubriva spadaju:-Cilska salitra(NaNO3), dobija se iz prirodnih nasalga nitrata u cileu.Sadrzi 16% azota, a proizvodi se u kristalnom i granularnom obliku, ipored azota sadrzi neke mikro elemente (bor, jod i gvozdje).-Norveska salitra(CaNO3 dobija se neutralizacijom azotne kiselinekalijumkarbonatom.Onasadrzi15,5%azota.Proizvodiseugranularnom obliku.U amonijacna djubriva spadaju:-Amonijumsulfat(NH4)2SO4Industrijsko dobijanje ovog djubriva vrsisenadvanacina.Prvinacinjeneutralizacijomsumpornekiselinegasovitimaamonijakomadruginacinjekonverzijomgipsauamonijumsulfatupomocuamonijumkarbonata.Priovimprocesimadobija se kristalna so sa 20-21% azota.-Amonijak(NH3).Nanormalnomatmosferskompritiskuiatmosferskoj temperature to je gas bez boje, karakteristicnog mirisa.Dobijasintetickimputemizazotailivodonika.Ilikaosporedniproizvod pri proizvodnji koksa.U amonijacno-nitratna djubriva spadaju:-Amonijumnitrat(NH4NO3). Proizvodnja ovog djubriva zasniva se naneutralizaciji azotne kiseline amonijakom. Amonijum nitrat sadrzi 33%azota.Proizvodiseukristalnomigranularnomobliku.Zauzimaznacajno mesto u asortimanu azotnih djubriva usvetu.-Krecni amonijum nitrat KAN(NH4NO3+CaCO3). Predstavlja smesuamonijumnitrataikalcijumkarbonata.Proizvodnjaovogdjubrivaobavlja se na nacin sto se rastvoru amonijum nitrata dodaje mlevenikrecnjak ili dolomite. U granularnom jeobliku.

U amidna djubriva spadaju:-Kalcijumcijanamid(CaCN2)Dobijasedelovanjemazotanakalcijumkarbid. Azota u njemu moze biti 16-21%.-Karbamid(CO(NH2)2) je visoko koncerntrovano djubrivo koje sedobija iz amonijaka i ugljendioksida. Sadrzi 46% azota. Proizvodi se ukristalnm i granularnom obliku.Kao stetni sastojak u ovom djubrivu jejedinjenje NH2CONHCONH2)koji nastaje iz karbamida na povisenojtemperature.Amonijakatisu smese tecnog amonijaka ili koncentrovane amonijacnevodesrastvoromamonijumnitrata,karbamidaikalcijumnitrata.Ucesce ojedinih komponenata moze biti razlicito, te postoje razlicititipovi amonijaka.Fosforna DjubrivaPrema rastvorljivosti fosforna djubriva se dele na:-Fosfate rastvorljive u void-Fosfate rastvorljive u amonijumcitratu i-Fosfate rastvorljive u linunskoj koselini (potpunoili delimicno)Fosfati rastvorljivi u void su:-Superfosfat(Ca(H2PO4)2XH2O + 2CaSO4). Proizvodi se iz sirovihfosfataisumpornekoseline.Superfosfatsadrzi16-19%P2O5rastvorljivog u void. Proizvodi se u praskastom i granularnom obliku.-Trostrukisuperfosfat(Ca(H2PO4)2XH2O).Visokokoncentrovanofosforno djubrivo, koje se dobija delovanjem fosforne kiseline na sirovifosfat. Proizvodi se u praskastom i granularnom obliku.-AmonijumfosfatDobijaseneutralizacijomfosfornekoselineamonijakom. Proizvodi se u granularnom obliku.-Amonijum-metafosfatOvojedjubrivovisokekoncentracijehranljivih materija i dobija se iz fosforne kiseline i amonijaka. Koristise za primenu tecnih slozenihdjubrivaMikrodjubrivaPodmikrodjubrivapodrazumevajusejedinjenjapojedinihmakroelemenatabilokaocistesolibilokaometalurskiotpaci(sljake).Najcesce su od znacaja za praksu sledeci makroelementi: bor, mangan,molibden, cink i baker.Titar predstavlja masu supstance izrazenu u gramima koja se rastvara u 1 cm3rastvora.Simbol za titar je T a jedinica g/cm3.