Dugorocni izvori finansiranja

DUGOROČNI IZVORI FINANSIRANJA

Dragana Draganac

TRŽIŠNA VREDNOST OBVEZNICA

Tržišna vrednost obveznica je jednaka sadašnjoj vrednosti fiksnih periodičnih plaćanja na ime kamate, u veku trajanja duga, uvećanoj za sadašnju vrednost glavnice, koja je naplativa na dan dospeća obveznice.

V =

I1, I2, I3, ... In = periodični izdaci na ime kamata, Vn = nominalna vrednost obveznica na dan njihovog dospeća, i = relevantna diskontna stopa, tj. tržišna stopa kapitalizacije.

Diskontovanje se vrši korišćenjem tržišne stope kapitalizacije, a ne korišćenjem nominalne kamatne stope.

nnn

33

22

11

i)1(VI

...i)(1

Ii)(1

Ii)(1

I

ODNOS IZMEĐU TRŽIŠNE I NOMINALNE VREDNOSTI OBVEZNICA

1. Tržišna stopa kapitalizacije = Ugovorena (nominalna) kamatna stopa => Tržišna vrednost obveznice = Nominalna vrednost obveznice;

2. Tržišna stopa kapitalizacije > Ugovorena (nominalna) kamatna stopa => Tržišna vrednost obveznice < Nominalna vrednost obveznice (obveznice koje se prodaju uz diskont);

3. Tržišna stopa kapitalizacije < Ugovorena (nominalna) kamatna stopa => Tržišna vrednost obveznice > Nominalna vrednost obveznice (obveznice koje se prodaju uz premiju).


Primer 1: Preduzeće emituje novo kolo obveznica, čija nominalna vrednost po obveznici iznosi 10.000. Nominalna kamatna stopa iznosi 10%, rok dospeća duga je 10 godina, kamata se obračunava i plaća godišnje, dok glavnica dospeva na naplatu na kraju desete godine. Ako pretpostavimo tri scenaria, gde su tržišne stope kapitalizacije 10%, 11% i 9%, tržišna vrednost obveznica formirala bi se na sledeći način:

Tržišna stopa kapitalizacije 10%Sadašnja vrednost kamate (1.000*6,145) 6.145

Sadašnja vrednost glavnice (10.000*0,3855) 3.855Tržišna vrednost obveznice 10.000


Tržišna stopa kapitalizacije 11%Sadašnja vrednost kamate (1.000*5,8892) 5.889,2

Sadašnja vrednost glavnice (10.000*0,35218) 3.521,8Tržišna vrednost obveznice 9.411,0

Tržišna stopa kapitalizacije 9%Sadašnja vrednost kamate (1.000*6,4176) 6.417,6

Sadašnja vrednost glavnice (10.000*0,42241) 4.224,1Tržišna vrednost obveznice 10.641,7


Dakle, tržišna vrednost obveznica se menja u obrnutoj srazmeri u odnosu na promene tržišne stope kapitalizacije, odnosno efektivne kamatne stope na tržištu kapitala.

Zašto?

TRŽIŠNA VREDNOST PREFERENCIJALNIH AKCIJA

Pp = D/(1+d) + D/(1+d)2 + D/(1+d)3 + ... gde je D = fiksna dividenda, a d = primenjena tržišna

stopa kapitalizacije Sređivanjem geometrijske progresije dobijamo: Pp = D/d

OBIČNE AKCIJE Različiti oblici emisije običnih akcija: javna ponuda,

privatni plasman, pravo, plan reinvestiranja dividende, dividendne akcije, deljenje akcija.

PLAN REINVESTIRANJA DIVIDENDE

Umesto isplate deklarisane gotovinske dividende, uprava preduzeća može akcionarima da ponudi obične akcije, u skladu sa prethodno donetim planom reinvestiranja dividende.

Akcionari sami slobodno vrše izbor između primanja gotovinske dividende i dobijanja običnih akcija preduzeća.

2 vrste plana reinvestiranja dividende: 1. Plan reinvestiranja dividende na bazi “starih” akcija (Postojeći

akcionari kupuju već emitovane akcije datog preduzeća, na sekundarnom finansijskom tržištu. Ukupan sopstveni kapital preduzeća se ne povećava);

2. Plan reinvestiranja dividende, koji pretpostavlja novu emisiju običnih akcija (Postojeći akcionari kupuju novoemitovane akcije datog preduzeća. Preduzeća ih prodaju uz određeni diskont, jer nema troškova posredničke provizije. Povećava se i sopstveni i ukupan kapital preduzeća).

PLAN REINVESTIRANJA DIVIDENDE

Ukoliko veliki broj akcionara participira u planu reinvestiranja dividende, to može biti povod da rukovodstvo preduzeća preispita svoju dividendnu politiku.

Različite preferencije akcionara- isplata dividende ili reinvestiranje dobitka => clientele efekat.

DIVIDENDNE AKCIJE I DELJENJE AKCIJA

Često se smatra da postoji neki optimalni raspon, u okviru kog se kreće tržišna cena običnih akcija.

Akcije, čija je tržišna cena ispod donje granice, se mogu smatrati rizičnim i, možda, sumnjivim.

Akcije, čija je tržišna cena iznad gornje granice, se smatraju skupim, i tražnja za njima može biti ograničena na uzak krug investitora, koji su spremni da plate tu visoku cenu, i da kupe jedan lot akcija.

Cilj je da se zadrži cena u optimalnom rasponu, kada i P/E racio odgovara nekoj normalnoj veličini.


Zbog prethodno navedenih razloga, preduzeće može preduzeti dve operacije:1. Emitovanje dividendnih akcija;2. Deljenje akcija.1. Emitovanje dividendnih akcija: Osnova za emitovanje dividendnih akcija je

akumulirani dobitak. Dividendne akcije ne dovode do razvodnjavanja vlasništva, jer se dodeljuju akcionarima u srazmeri sa brojem akcija, koje oni već poseduju.

2. Deljenje akcija (stock split) podrazumeva povlačenje već emitovanih akcija u zamenu za veći broj akcija manje nominalne vrednosti. Povećava se njihova likvidnost, pospešuje promet na finansijskom tržištu, što bi trebalo da dovede do rasta tržišne vrednosti akcije.

Emitovanje dividendnih akcija i deljenje akcija bi trebalo sprovesti onda kada preduzeće očekuje porast rentabilnosti, pa ovim operacijama ono šalje pozitivan signal finansijskom tržištu.

Spajanje (fuzija) akcija je operacija suprotna operaciji deljenja akcija. Već emitovane akcije se zamenjuju za manji broj akcija veće nominalne vrednosti.


Emitovanje dividendnih akcija, kao i deljenje akcija, ne pretpostavlja bilo kakve gotovinske isplate.

Primer: Dat je bilans stanja (samo sopstveni kapital) i skraćeni bilans uspeha preduzeća “XYZ”. Nominalna vrednost akcije je 60, a tržišna cena, u vreme emisije dividendnih akcija, 90.

Pre deljenja akcija i dividendnih akcija IznosObične akcije (1000 akcija*60 po akciji) 60000

Akumulirani dobitak 75000Ukupan sopstveni kapital 135000

Posle deljenja akcija u srazmeri 3:1Obične akcije (3000 akcija*20 po akciji) 60000

Akumulirani dobitak 75000Ukupan sopstveni kapital 135000

Posle emisije 50% dividendnih akcijaObične akcije (1500 akcija*60 po akciji) 90000

Kapitalni dobitak 15000Akumulirani dobitak 30000

Ukupan sopstveni kapital 135000

OpisPre deljenja

akcija

Posle deljenjaakcija u srazmeri

3:1

Posle 50%dividendnih

akcijaNeto dobitak raspoloživ

za obične akcionare5000 5000 5000

Izdate akcije 1000 3000 1500EPS 5 1.67 3.33


Objašnjenje: Kod operacije deljenja akcija, ostaje nepromenjen i osnovni kapital (nominalna vrednost akcija) i akumulirani dobitak i ukupan sopstveni kapital .

Kod emisije dividendnih akcija dolazi do porasta osnovnog kapitala (nominalne vrednosti akcija), a akumulirani dobitak se smanjuje. Kapitalni dobitak (ažio) se javlja, ukoliko je, u trenutku emisije dividendnih akcija, tržišna vrednost akcija veća od nominalne vrednosti.

Kada je u pitanju EPS, dolazi do njegovog smanjenja, i kod operacije deljenja akcija, i kod emisije dividendnih akcija.

TRŽIŠNA VREDNOST OBIČNIH AKCIJA

Model konstantnog rasta dividende – Gordonov model Stopa rasta = g Realna pretpostavka: k>g Dt = D0*(1+g)t P0 = D1/(1+k) + D1*(1+g)/(1+k)2 + D1*(1+g)2/(1+k)3 + ... Sređivanjem geometrijske progresije, dobijamo da je: P0 = D1/(k-g) Kada je g = 0, tj. kada nema rasta dividendi, važi: P0 = D1/k

Documents

Dugorocni izvori finansiranja