Click here to load reader

Duhovno tumacenje bajki

  • View
    77

  • Download
    13

Embed Size (px)

Text of Duhovno tumacenje bajki

  • Bajka nije naivna. Pre no to se rodilo pismo, sva iskustva mnogobrojnihgeneracija ljudi bezbedno su, pod iframa, uskladitena u jezik, u re, u priu i ubajku neizmernu riznicu najraznovrsnijih znanja. Bajka se obraa detetu i, jovie od toga, ona se obraa odraslom i kae oboma: dri se puta i budi paljiv!Nema nita novo pod kapom nebeskom, sve je oduvek tu, sve tee, ponavlja se,krui. Kada se klas sasui i umre iza njega ostaje ivo seme i kad doe vreme iz togsemena nie novi klas. Tako i ovek: rodi se, sazreva, stari, umire, pa ajd jovo-nanovo - rodi se, sazreva.... Tako i ljudske civilizacije - rode se, sazrevaju, stare,umiru, pa na pepelu stare krug kree iznova.

    Jo, bajka jasno kazuje detetu i odraslom: i znanje o ljudskosti ima svojeklasove, svoje plodove i svoje seme: priu, pesmu, mit, ep, poslovicu, zagonetku...Svi nam oni apuu: ljudski ivot je dragoceni dijamant. Ljudski ivot je dragocenidijamant! Ljudski ivot je dragoceni dijamant! Ljudski ivot je dragoceni dijamant!Ti samo treba da podigne taj dijamant baen u prainu i otkrije s kojom svrhomti je podaren.

    Najvanije uputstvo za upotrebu ovog teksta ovo tivo nikog ne obavezuje.Svako ima pravo da po vlastitoj pameti i iskustvu tumai simbole na koje naie u

    potrazi. Ipak, istiem da izvorne poruke (utkane u bajku) deluju na sve nasistovetno. Svi mi estoko reagujemo na rei: Srea, Ljubav, Mrnja, Pravda, Bog,Patnja, Nagrada, Svetlost, Sloboda, Sjedinjenje, Razdvajanje, Svemir, Putovanje,

    Uspon, Pad, Potraga... Dovoljno je da doemo u kontakt s jednim takvimpojmom/simbolom i naa unutranja psihomentalna atmosfera se istog asa usaglasi

    sa njegovom suptilnom vibracijom. Kako emo te pojmove posle tumaiti - to jeintimno pitanje i zavisi od kvaliteta mudrosti koju smo osvojili i stepenice svesti na

    kojoj se trenutno nalazimo.

  • Re pre upotrebe bajkoskopa

    Ljudi moderne civilizacije ve decenijama razigravaju mogunosti po kojima jeinicijalno Znanje uvezeno s drugih planeta. Dragocena znanja smo, kao, primili odnekih inteligentnih bia, koja su, putujui vasionom u svemirskim laama, stigla nanau planetu i primitivnim Zemljanima u davna-davna vremena predala svetlostznanja.

    Drugim reima: Prometej! To, naravno, nije iskljueno - putovanja svemirskim prostranstvima samo su

    pitanje razvijenosti tehnologije u materijalnoj sferi, a o emu mi trenutno nemislimo skroz negativno. Tj. znamo da je to mogue, poto i mi svako maloaljemo svoje letelice u oblinji kosmos. Meutim, koncept po kome postoje nekiirokogrudi visokocivilizovani inteligenti koji dolaze iz udaljenih galaksija i darujuznanje primitivnim biima na mladim planetama, naalost, ne uklanja u potpunostizbunjenost. ak i da je neko doneo mladim Zemljanima znanja o oveku i svemiru(o tome se ovde radi), pitanje se samo pomera u dublju prolost univerzuma tootvara novi set pitanja: ko je tim prometejskim biima pomogao u svitanje njihovecivilizacije? I ko je onaj PRVI u beskonano udaljenoj prolosti vasione koji jeuspeo da spozna ono to se posle prenosilo sa civilizovane planete na planetu kojamoe da se civilizuje?

    U tom smislu nas prolost vaseljene ne zanima, te se neemo baviti nivanzemaljcima u ovom tekstu. Takoe se neemo baviti ni odgonetanjima tipa kadse neto dogodilo - datiranje ne ulazi u okvire naih interesovanja. Znamo datragaoce i istraivae veoma optereuje ljudska pomama da se otkrije dan, sat iminut KAD je ovek u prolosti uradio ovo ili ono. Ali, imperativ (u mentalitetunae linearne civilizacije) da se odredi PRVI, NAJJAI, NAJVEI uvek meneodoljivo podseti na one nedorasle rugalice: Moj je tata jai od tvoga, u-ta-ta!

    Osim toga, zato bi bilo vano da saznamo ko je u prolosti dao ljudima Znanje?Da li je bio vanzemaljac ili ipak Zemljanin? Ako je uopte neko nekad nekomljudskom biu i dao neto u smislu uzvienog Znanja, sigurno je da je imao slianmentalni kvalitet i potencijal inae bi prenos ideja bio nezamisliv. Takoe,uverenja sam da je beznaajno KAD je ovek uao u posed dragocenih znanja,bitno je KAKVA su ta znanja i iz kog dela bezmernog okeana podataka suizvuena. I uopte, emu slue datumi koji operiu milionima ili milijardama(naih) godina? Molim eksperte da mi oproste, ali ne vidim da bi razumevanjufenomena: Ko sam ja, kakav sam, zato tolika patnja? pomoglo preciznoodreivanje prolih datuma iz istorije Zemlje, ljudskih civilizacija ili vaseljene kaomaterice ivota.

    To nas dovodi do jedne veoma znaajne istine, na koju od poetka elim daukaem: SVE ODUVEK POSTOJI, mi samo otkrivamo ili razotkrivamo i onda to

  • to smo razotkrili udevamo u mozaike i slaemo u sisteme kojima lako operiemo.Ergo, starost tragaoca, uopte nije bitna. Vana je radoznalost, hrabrost, strastvenaudnja za saznavanjem, istrajnost na tom putu.

    Ono to je, takoe, vano, a za ovo tivo od prvorazredne vanosti jeste sledeainjenica: sva (ili gotovo sva) znanja koja vode do sutine pojmova uvaju se ujeziku. A to se jezika tie, tu i sa malo zdravorazumskog rasuivanja dolazimo donepobitnog zakljuka - jezik je stariji od (nae) civilizacije! tavie, jezik prethodiistoriji, jer je prvo bila re, pa tek potom organizacija. Nikako obrnuto.

    Da, ali ljudi smo i strano nas zbunjuje ta stvar sa starou podataka i gotovihznanja u jeziku. Evo, recimo, uzmimo kao primer tri neverovatne rei koje seodnose na isti fenomen, a o kojem primitivan ovek iz daleke nam prolosti ne bitrebalo da ima materijala da misli.

    Te tri rei su: svemir, vasiona, vaseljena!One su nam stopostotno razumljive, zar ne? Ako uz zvuk ovih rei pomislite na

    bilo ta drugo osim na nemerljiv prostor, po kome pluta naa siuna planeta,onda ne znam ta ste, budui da su za nas, ovdanje, to sasvim obine rei. Onolikoesto u upotrebi koliko smo spremni da odlepimo oi od tla po kome gazimo iuputimo misli tamo-ovamo, na sve strane, ka zvezdama i mimo njih, izvan planetena kojoj ivimo. Kako su ove svemirske rei ule u jezik naih primitivnihpredaka? I zato tri naziva? Jedan kojim se upuuje na: svuda mir (beprekoranporedak donosi mir, to je priblino znaenje i grke rei kosmos), jedan kojim seupuuje na vas (sav ili bezgranian) prostor, i jo jedan kojim se upuuje na vas(sav) naseljen svuda ivot?

    udesno i neobjanjivo, zar ne?! Da ti pamet stane, da primitivno eljade kojepeke plazi po zemaljskom tlu sunce, zvezde i mesec smesti u beskrajan, savrenoureen, dupke naseljen i bezmeran UNIVERZUM (jedan)! JEDNOTA?! A talasivremena onda donesu opadanje znanja o tom fenomenu, sabiju ga nekako, potomneki talas vremena opet vrati ljudima razumevanje bezmernosti, onda opet u krug,smanjivanje-poveavanje bude tu i nekih spaljivanja na lomai zbogslobodoumnosti, a bude i nagrada iz istih razloga. Drutvena klackalica. Ali reiostaju u upotrebi! Nemamo podataka da su ikad bile zabranjene.

    Zato, mislim, pomou uobiajenih metoda ne moemo da odredimo poetakcivilizaciji i, bojim se, ostaemo bez odgovora na pitanje kad je jezik primio znanjekojim se mi ovde bavimo. No, kao to smo rekli, ovo tivo se i ne zanima KAD jere postala ifrarnik za znanja o funkcionisanju oveka i svemira. Bavimo setvrdnjom da je NETO, bolje rei SVATA, zakljuano u ifre koje su nai precilepo udomili u prie koje su prepriavali jedni drugima, s istim onim ciljem s kojimto radimo i danas1.

    1 Ljudi su drutvena bia, a samo jezik i pria znaju kakvo je uistinu drutvo kome pripadaju.

  • Dakle, u ovom tivu pokuavam da bajkoskopiram razna znaenja bajki koje subezmeran okean najraznovrsnijih znanja. I s radou se pridruujem tvrdnjimnogobrojnih istraivaa koji su u bajinim dubinama nabasavali na neverovatnedragulje znanja, potom ih izvlaili na svetlost dana, za dobrobit svih koji priuuzimaju kao duevnu hranu.

    Ako te, itaoe, ovo istraivanje ne zamori, moda e me pratiti i u nastojanjuda otkrijem proces same fabrikacije simbola- od uvida, do simbola, koji se potomjo vie umanjuje, sabija, konzervira, koncentrira i pakuje u minijaturno ivo seme,tako da nadtraje sve promene na ovoj planeti.

    Izotravam, dakle, BAJKOSKOP i otiskujem se u taj okean rei. Sezame, otvori se i preda mnom!

    I deo

    Bajka i po koja jezika ifra

    O tome ta je ljudsko bie i ljudski um i za ta su ti fenomeni sposobni - otkrivajunam duhovne nauke i prakse. One to oduvek ine direktno i sistematizovano pred

    onim pripadnicima ljudske vrste koji se upuste u takvu vrstu treninga. Onesluenim, a skrivenim sposobnostima ljudskih bia govore i jezik, mit i bajka, ali

    oni to ine na svoj umotani nain. U ovom tekstu pokuaemo da, sledei bajku, nabasamo i na neke od taaka susreta

    pomenuta dva drevna izvorita znanja: duhovnih disciplina i bajke.

  • A ukrstiemo je, tu i tamo i sa savremenim naukama. Alibaba, Aladin, ela

    Svako ljudsko bie ima unutar sebe ugraen jedan savren i moan sistem kojimmoe

    da ini najsvakovsrnija uda, ali tu skrivenu snagu u svakodnevnom ivotu nekoristi.

    Niti jedan odsto.

    Bilo je dana kada sam crtani film Aladin iz Diznijeve produkcije gledala vieputa za redom. Sednemo moje dete i ja, pustimo video i pojavi se pustinja, papesma, pa kamila, zatim lampa... Taj nas je film oboje opinio i sad znam da je tobilo zato to se pridrava izvorne prie koja predstavlja savreno seme za poetakpotrage za onim slojevima bajke koji su skriveni brzopletima i rastvaraju se samopred potrebitima. Ili da kaem direktnije: upuuje itaoca na venu istinu da susrea, blagostanje, ljubav, ispunjenost, sve ono za im eznemo iz dubine due unutar nas i da e biti uzaludna svaka potraga za takvim blagom u spoljanjemsvetu. Ako za neim i posegnemo, moda e doneti privremeno zadovoljenje, alinam nee dramatino poboljati ivot ukoliko se MI NISMO PROMENILI.Skriveno blago je u tom smislu snaan simbol i zato su ljudima ostavljenebezbrojne prie u kojima se