Dunavski tokovi
DDuunnaavvsskkii ttookkoovvii
Dan Dunava, 29. jun, i ove godine jeobeleen aktivnostima u naem
naj-znaajnijem poplavnom podruju naDunavu - Specijalnom rezervatu
prirode"Gornje podunavlje". Kako je Gornjepodunavlje deo velike
poplavne dolineDunava koja spaja Maarsku, Hrvatsku iSrbiju i Crnu
Goru - posle delte Dunavadrugog najznaajnijeg poplavnog podru-ja u
slivu ove reke, to je deo odranihmanifestacija imao i regionalni
karakter.
Na lokalnom nivou, u Somboru i Apatinu,organizovana je izloba
fotografija prirodeSilarda Kovaa i projekcija dva kratkome-trana
filma, "Dunavom kroz Vojvodinu"Nenada Mikalakog i "Gornje
podunavlje"
Srana uranovia. Ove aktivnosti inici-rane su od strane ekolokog
pokreta"Plavi Dunav" Apatin, a podrane odstrane upravljaa rezervata
- Javnog pre-duzea "Vojvodinaume", u sklopu mani-festacija koje je
koordinisala Republikadirekcija za vode. Oba prikazana filma,
nesamo kroz prizmu prirodnih lepota Duna-va, ve i kroz etnoloko,
kulturno i socijal-no naslee oslikavaju razliite aspekteivota uz
reku. Program, koji je 27. juna postavljen naUiteljskom fakultetu u
Somboru, prese-ljen je 7. jula u Kulturni centar Apatin.ivot uz
reku je uvek podrazumevao akti-van odnos oveka i prirode, pa se
tako iideja ove manifestacije vodi za tim da
lokalnom stanovnitvu ukae na sve vred-nosti i znaaj ukljuivanja
u promociju iouvanje prirodnih bogatstava Dunava.
Manifestacije na regionalnom nivou supotakle od nevladine
organizacije BITE izBaje (http://bitebaja.tripod.com), ija idejaje
bila da se organizuje kanu regata izMaarske i tima na jedinstven
nainpovee ova velika poplavna dolinu nasrednjem toku Dunava, koja
danas obuh-vata vie od 70 000 ha u tri zatienaprirodna dobra -
Nacionalni park "Dunav-Drava" u Maarskoj, Park prirode "Kopa-ki
rit" u Hrvatskoj i SRP "Gornje podunavl-je" u SCG. Na taj nain, 26
uesnika izetiri zemlje su tokom trodnevne regate
Dunavski tokovi
B R O J 2 , A V G U S T 2 0 0 5 . > > > h t t p : / / w
w w. z e l e n a m r e z a . o r g . y u / s e k c i j e /
I S S N 1 4 5 1 - 9 3 0 5
Dan Dunava
Izdava: Zelena mrea Vojvodine, Novi SadZa izdavaa: Olivera
Radovanovi
Glavni urednik: Boris ErgTehniko ureenje: Duko Medi
Lektura i korektura: Ljubica Kosti
tamparija: Daniel Print, Novi SadTira: 300Publikacija je
dostupna na internet
adresi:http://www.zelenamreza.org.yu/sekcije/dunav/dunav.pdfISSN
1451-9305
DDuunnaavvsskkii ttookkoovvii
Foto
: Bor
is E
rg
Bilten za promociju zatite i ouvanja vlanih stanita
This project is supported by the Regional Environmental Center
for Central and Eastern Europe on behalf of the UNDP/GEF Danube
Regional Project
Nas
tava
k na
sle
deo
j stra
ni
Dananji izgled Dunava malo podsea naizvorni, u kome je dominirao
meandrirajuitok reke, sa prostranom poplavnomdolinom, stvarajui
mreu rukavaca, mrtva-ja, bara i guste, stoletne ritske ume
puneivota oko sebe. Takav izgled je zadraosve do pre dve stotine
godina, kada jezbog intenzivnijeg naseljavanja ovekpoeo da
prilagoava ivotnu sredinu svo-jim potrebama. Obimni radovi na
isuivan-ju i melioraciji zemljita provedeni u protek-lih dve
stotine godina uinili su da se ritskaprostranstva svedu na uske
pojaseve uzreku, uz retka preostala proirodna poplav-na podruja.
Jedan od najouvanijih inajreprezentativnijih takvih ekosistema
jeGornje podunavlje, prostirui se danas kaoSpecijalni rezervat
prirode na zavidnih19648 ha. Pa ipak, i na ovom prostoru suse
osetile posledice izgradnje mree nasi-pa i kanala. Investicioni
program odvodnja-vanja iz 1968. predvia potpuno isuivanjei
melioraciju 4500 ha Monotorskog rita.Ovaj plan nikada nije
sproveden, ali suposledice izgradnje nasipa uz samu rekuvie nego
oigledne po ivi svet. Idejni pro-jekat nasipa i odbrambene linije
je pred-viao izgradnju upusno-ispusne pumpe, aliona, na alost, tada
nije izgraena. Gotovoitav severni deo rezervata, Monotorskirit,
ostao je izgradnjom velikog odbram-
benog odseen od Dunava, to jeprouzrokovalo drastine promene u
prirodi.Zemljite se isuuje, biljni i ivotinjski svetje u fazi
degradacije, dolazi do neeljenesukcesije vrsta. Veina rukavaca,
mrtvaja idepresija u potpunosti su isuene. Proceszabarivanja je
svuda prisutan. Zbog togase, devedesetih godina prolog veka
pris-tupilo izuzetno obimnom i dalekosenomprojektu revitalizacije
Monotorskog rita.Ovaj projekat je zamiljen tako da seponovnim
ostvarivanjem komunikacijeizmeu Dunava i podruja zatienog
odpoplava, kao i izgradnjom sistema kanala iustava u samom ritu
omogui kontrolisanouputanje vode u 5000 ha veliko
podrujeMonotorskog rita. Ovaj ambiciozan pro-jekat je podeljen u
dve glavne faze, izgrad-nju tzv. junog i severnog kraka, od kojih
jeprva gotovo u potpunosti realizovanatokom 2004. godine. Zavretkom
radovana junom kraku, koji podrazumeva revital-izaciju Kazuka, Sige
i Adice bieomogueno uputanje vode u podrujeveliine 3500 ha. Da bi
projekat biookonan, neophodno je pristupiti realizacijinaredne faze
ovog projekta, prokopavanjusevernog kraka na podruju maguca
iKalandoa. Ovim bi se zaokruio tehnikideo projekta revitalizacije
Monotorskogrita, jedan od najobimnijih te vrste preduzetu irem
regionu. Njegov znaaj, osim uouvanju fragilnih ritskih ekosistema,
lei iu tome to e posluiti kao smernicabuduim projektantima
kompleksnih zah-vata revitalizacije vlanih podruja.Ono to je
neophodno uspostaviti ve
> > > h t t p : / / w w w. z e l e n a m r e z a . o r
g . y u / s e k c i j e /
2 Dunavski tokovi
Revitalizacija Monotorskog rita
Geomorfoloke karakteritike podrujasu direktna posledica rada i
dinamikeDunava, tako da je, u naizgled jedno-linoj aluvijalnoj
ravni izraena izuzetnamikroreljefnost terena koja omoguavada se u
rasponu nadmorskih visina odsvega osam metara (80 - 88 m)
"sabije"svo bogatstvo ivog sveta GornjegPodunavlja. Svuda su
primetne "nize" ili"dole" i "grede" koje se
permanentnosmenjuju.
kanuima imali prilike da se okuaju uplovidbi rekom od Baje do
Bezdana, dase proetaju kroz ritove Gornjegpodunavlja - osmatraju
jelene, divljesvinje, crne rode, orlove belorepane,dunavske alase,
obiu barokno jezgroSombora..., kao i da zaokrue regatupovratkom u
Maarsku Bajskimkanalom, jednim od mnogobrojnihkanala/rukavaca na
ovom podruju, aliretko lepim i ouvanim vodotokom. Onoto je
kuriozitet, to je da je ovakva orga-nizacija - korienje Bajskog
kanala kaoprekograninog vodenog puta iziskivaladobijanje posebne
dozvole za privre-meno otvaranje graninog prelaza,poto on kao takav
na kanalu ne posto-ji. Dozvole su dobijene, te je 22 uesni-ka
(Velika Britanija, Nemaka, Maars-ka i SCG) imalo prilike da
uestvuje uprvom zvaninom prelasku granice naovom mestu nakon
nekoliko decenija(neki podaci govore da se zapravo radio prvom
zvaninom prelasku nakon IIsvetskog rata). Na ovaj nain je
samopotvren prekogranini karakter iekoloko jedinstvo ovog
podruja.Planovi za sledeu godinu su vepoeli, a oekuje se uee i
suseda izHrvatske, te produenje rute do Apatinai vonja predivnim
rukavcima Mono-torskog rita.
Kazuki dunavac na poetku revitalizacije
Nas
tava
k sa
pre
thod
ne s
trane
uporedo sa izvoenjem radova, a to seesto zanemaruje u praksi, to
je detaljnopraenje stanja i efekata revitalizacije.Iako naizgled u
potpunosti u skladu saekolokim potrebama podruja,
projektirevitalicije mogu izazvati i neeljeneposledice na
ekosistem, koje je mogueutvrditi na vreme samo
blagovremenimpraenjem stanja. Zbog toga bi u sluajurevitalizacije
Monotorkog rita bilo neop-hodno uspostaviti jasna pravila
uputanjavode u rit, kao i sistematizovano praenjeefekata na
celokupan ekosistem.
Pogled u prolost
Vratimo li se u ne tako davnu prolost ovihkrajeva, na prelaz iz
XVIII u XIX, zateiemo prostranu aluvijalnu ravan najugozapadnom
obodu Panonske ravnice,Dunav koji izaavi iz svog breg i ravni-jeg
gornjeg toka, tee sporo u svomirokom koritu, neprestano
meandrirajui iplavei veliku povrinu oko sebe. I ovdesu, kao i na
mnogo drugih mesta, ljudiformirali naselja oko reke koristei
plod-nost koju ona nosi sa sobom. Pa ipak,ivot uz Dunav je u tim
vremenima bioteak, reka je bila nepredvidiva, esto seizlivajui,
ponekad odnosei itava naseljasa sobom. Vremenom, poelo je
danedostaje obradive zemlje, to se naroitoosetilo u doba
intenzivnih naseljavanja udrugoj polovini XVIII veka. Upravo
zbog
toga, poinje se razmiljati o mogunosti-ma isuivanja ovih terena
i pretvaranjavelikih ritskih prostranstava u pogodna zanaseljavanje
i zemljoradnju. Kraj XVIIIveka obeleie prvi veliki poduhvat uovom
pravcu, izgradnja Francovogkanala, u neto izmenjenoj trasi
danaspoznatog kao Veliki Baki kanal. Ovimzahvatom je isuena i
kultivisana velikapovrina movarnog zemljita u Bakoj.Naredni, XIX
vek ostaje upamen po nas-tavku izgradnje kanalske mree
(Bajskikanal), nie sistem odbrambenih nasipa aprave se i veliki
prokopi kojim se ispravljatok Dunava. Plavno podruje je sve
isp-resecanije, Dunav sve vie pod kontrolom,a bogatstvo ivog sveta
movarnihpodruja sve sabijenije uz reku. Protekli,dvadeseti vek
donosi jo dva zahvata kojisu imali kapitalan uticaj na morfologiju
ter-ena i ivi svet oko druge najvee reke uEvropi. Prvi je
prokopavanje hidrosistemaDunav-Tisa-Dunav, a drugi izgradnja
nasi-pa prve odbrambene linije kojim je Dunavkonano "ukorien".
Kasnije e se ispo-staviti da je tako projektovana trasa nasi-pa
uzrokovala brojne negativne posledicena morfologiju i ekologiju
podruja. Kolikosu navedeni hidrotehniki radovi naizgled
doneli dobro oveku, toliko su ili na tetubogatstva ivog sveta
koji ga je naselja-vao. Danas, nakon mnogo negativnihiskustava sa
poplavama u Evropi, sve viese prihvata stav da su poplavne doline
ufunkciji retencionih podruja esencijalne ukontroli poplavnih
talasa i da je upravo nji-hovo postojanje preduslov za
uspenuodbranu od poplava. Izvoenje niza obimnih hidrotehnikihradova
na ovim prostorima uinilo je dapovrina dananjih umskih i
ritsko-mo-varnih kompleksa bude svedena na oko20 000 ha, koji su,
bogatstvom flore ifaune, ipak zadrali deo izvornosti i
auten-tinosti. Zbog toga, kao i zbog celovitosti iukupne
reprezentativnosti, Vlada Repub-like Srbije je u julu 2001. donela
Uredbu ozatiti Specijalnog rezervata prirode"Gornje podunavlje",
kojom se 19 648 hauma, bara, movara, livada, i dela rekeDunav
proglaava zatienim prirodnimdobrom I kategorije. Jednu od
najveihvrednosti podruja ine preostale nedir-nute ritske ume
sastavljene od hrastalunjaka, crne i bele topole, vrbe,
bresta,jasena...
Boris Erg
3Dunavski tokovi
Hidroloki reim Dunava je takav da gakarakteriu velike oscilacije
vodostaja,koje se kreu u rasponu od osammetara. Poplavno podruje je
izgrad-njom nasipa znatno smanjeno i sadaiznosi tek neto vie od
5000 ha.Proseni godinji period plavljenjaiznosi 60 dana, i to najee
u perioduapril-jun. Deo rita koji se nalazi u bran-jenom podruju je
odseen od direktnoguticaja visokih voda Dunava, te je prepoetka
revitalizacije komunicirao saDunavom iskljuivo putem
podzemnihvoda.
Revitalizovan Kazuki dunavac Foto: Boris Erg
Uloga makrofitske vegetacije u vodenim ekosistemima
Koncentracija hemijskih elemenata uvodenoj sredini primarno
zavisi od hemij-skog sastava same podloge (sedimenta) iod vrste i
koliine elemenata koji se uno-se otpadnim vodama kao posledica
zaga-enja sredine. Osim hemijskih, fiziko-he-mijskih i fizikih
parametara koji definiukvalitet vode i podloge, a posledica
suprocesa adsorpcije, hidrolize, oksidacije,sedimentacije,
filtracije i dr., bioloki po-kazatelji takoe zauzimaju vano mesto
uindikaciji hemijskog optereenja vodenihekosistema. U bioloke
parametre kvalite-ta vode, dna i priobalja vodenih ekosiste-ma
spada prostorna i vremenska distribu-cija biljnih i ivotinjskih
organizama, zatimveoma vani parametri bakterijskog, bilj-nog i
ivotinjskog metabolizma. Akvatine makrofite odreuju
ekologijuvodenih ekosistema jer su primarni pro-ducenti organske
materije i na taj nainpredstavljaju poetak u lancima
ishrane,odreuju svetlosni reim, obogauju vodu
kiseonikom, utiu na kruenje nutrijenata,tekih metala i brojnih
polutanata. U bio-lokom monitoringu ekologije vodenihekosistema
vremenska distribucija ma-krofitskih zajednica, kao i distribucija
upogledu strukture (broj vrsta, gustina po-pulacije) predstavljaju
vane indikatore.Biljke nemaju regulatorne mehanizme upogledu
usvajanja nutrienata i tekih me-tala, te se stoga njihova uloga u
vodenimekosistemima ispoljava kroz procese he-mijske
biokoncentracije, odnosno fitoek-strakcije. Stepen biokoncentracije
hemij-skih elemenata u tkivu makrofita uz pred-hodnu korektnu
procenu neophodne ko-liine nutrijenata za metabolizam ukazujena
hemijsko optereenje sredine. Aku-muliui vee koliine hemijskih
elemena-ta, posebno makronutrijenata - azota ifosfora i
mikronutrijenata - tekih metala,one doprinose smanjenju
eutrofizacije,kruenju nutrijenata, kontroli kvaliteta vo-de,
stabilizaciji sedimenta. Ovo kruenje
odvija se direktno akumulacijom metala iindirektno, usporavanjem
toka struje imedolazi do bre sedimentacije dispergo-vanih estica
zajedno sa jonima metala.Stoga akvatine makrofite, naroito
uko-renjene, znaajno odreuju nivo toksinihmaterija u povrinskom
sloju mulja, od-nosno sedimenta, kao i u samoj vodi.Osobina
hiperakumulacije, odnosno(bio)filtracije sve vie se koristi u
novijimistraivanjima kao mogunost preia-vanja vode i priobalnih
zona korienjemvodene vegetacije u pravcu remedijacijenutrijenata,
tekih metala i drugih polu-tanata (pesticida, derivata fenola i
dr.).Primena fitoremedijacije u svrhu indikaci-je stanja
ekosistema, kao i za ienjezagaenih podruja je kompleksan pro-ces
koji pretpostavlja obimna i irokaistraivanja. Moraju se to tanije
defini-sati faktori koji odreuju apsorpciju i aku-mulaciju
polutanata u biljnom tkivu, a tosu osim njihove koncentracije u
okrue-
Razvoj moderne tehnologije doneo je sa sobom veliki stepen
zagaenosti svih, pa i vodenih ekosistema. Velike koliine
otpadnihvoda ulivaju se u prirodne vodotoke, nosei sa sobom
organske i neorganske materije kao to su: azotna i fosforna
jedinjenja i soli,herbicidi, pesticidi, teki metali, fenoli i
dr.
Pan
eva
ke a
de
> > > h t t p : / / w w w. z e l e n a m r e z a . o r
g . y u / s e k c i j e /
4
B R O J 1 , F E B R U A R 2 0 0 5 .
Movarna vegetacija Koviljskog rita
5Dunavski tokovi
nju, temperatura, pH, fiziko-hemijskasvojstva polutanta, stepen
njihove rast-vorljivosti, antagonizam pojedinih jona ko-ji se
usvajaju, fizioloka i biohemijskasvojstva samih
biljaka-permeabilnostelijskih membrana i enzimska aktivnostpri
apsorpciji. Fitoremedijacija tekih me-tala, Cd, Cu, Ni, Pb i Zn
naroito je inten-zivna preko korena vodenih biljaka priniim
vrednostima pH. estice gline,humusne supstance i organske
materijekoje imaju povrinsko naelektrisanjemogu da grade agregate
sa jonima tekihmetala (njihove hidro-okside), to smanju-je
fitoremedijaciju, ali doprinosi samo-preiavanju vode i
sedimenta.Efikasna i iroka primena mogunostikoje prua
fitoremedijacija kao neinvaziv-na tehnika u sloenom, dugotrajnom
iskupom procesu preiavanja (detok-sikacije, filtracije)
kontaminiranih podru-ja, aktuelizira istraivanja u pravcu
defini-sanja direktnih biohemijskih i fiziolokihmehanizama
odgovornih za imobilizacijumetala od strane biljnih tkiva.
Toksinostherbicida, tekih metala i drugih supstan-ci (polutanata)
esto indukuje kod biljakaalternativne metabolike puteve. Razvoj
moderne tehnologije doneo je sasobom veliki stepen zagaenosti svih,
pai vodenih ekosistema. Velike koliine ot-padnih voda ulivaju se u
prirodne vodo-toke, nosei sa sobom organske i neor-ganske materije
kao to su: azotna i fos-forna jedinjenja i soli, herbicidi,
pesticidi,teki metali, fenoli i dr. Vodeni ekosistemisu i
recipijenti brojnih materija koje se urazliitoj hemijskoj i fizikoj
formi nalaze uvazduhu kao posledica sve intenzivnijeg
aerozagaenja. Sve ove materije induku-ju proces eutrofizacije.
Na Departmanu za biologiju i ekologijuPMF-a u Novom Sadu, ekologija
vodenihekosistema se prouava u okviru nekolikoprojekata.
Istraivanja su iroka i obuh-vataju mikrobioloki, fitocenoloki,
fiziko-hemijski i biohemijski (fizioloki) segment,a usmerena su
uglavnom na znaajnijevodene ekosisteme: kanalsku mreu DTDi reku
Dunav u toku kroz Srbiju. Ovi zna-ajni vodeni resursi su pod sve
veimantropogenim uticajem, a hemijska konta-minacija vodotoka se
namee kao aktue-lan problem zbog potreba navodnjavanjaokolnog
agrarnog podruja, ribolova, tur-izma i dr. Vrstu i stepen hemijskog
optere-enja najee je teko proceniti zbograzliitih zagaivaa i
razliitih efekatakoje ispoljavaju na biljni i ivotinjski svet.Osim
toga, efekti zagaenja se najeeispoljavaju u duem vremenskom
inter-valu i hronine su prirode. Reka Dunav ikanalska mrea DTD su
pod velikimantropogenim uticajem. Kontinuirani mo-nitoring osnovnih
hemijskih parametaravode je svakako jedan od
najpogodnijihindikatora stanja i integriteta vodenih eko-sistema,
ali takoe i kontinuirani monito-ring broja vrsta i njihovog
hemijskog sas-tava daje puzdanu procenu stepenahemijskog optereenja
kako vode, tako ilitorala. Stoga su istraivanja
makrofitskevegetacije koja se sprovode osnovni pre-duslov za iroku
komercijalnu upotrebufitoremedijacije u svrhu (bio)indikacije
i(bio)preiavanja. Cilj istraivanja koja se odnose na hemijs-ki
sastav akvatinih makrofita je da se na
osnovu sadraja nutrijenata i tekih meta-la u tkivima biljaka sa
odabranih lokalitetaKanala DTD (u toku kroz Baku i Banat)
ipriobalnog podruja reke Dunav, ukaena stanje ekolokih prilika u
pogledu pos-tojanja hemijske kontaminacije vode i pri-obalnog
podruja. Rezultati treba daukau i na ulogu makrofitske vegetacije
uremedijaciji polutanata, prvenstveno tek-ih metala i
nutrijenata.Iz brojnih podataka dobijenih u monitoringukoji traje
nekoliko godina, mogu se izdvoji-ti oni koji ukazuju da su
efikasnostpreiavanja kao i stepen usvajanja i aku-mulacije tekih
metala i nutrijenata veomaizraeni, da zavise od mesta uzorkovanja
ibiljne vrste. Stepen biokoncentracije, zav-isno od biljne vrste i
hemijskog elementamoe biti ak i nekoliko desetina
hiljada.Bioindikatorska uloga akvatinih biljakajasno je uoljiva jer
se gotovo uvek dobija-ju znaajne korelacije izmeu sadrajahemijskih
elemenata u biljnom tkivu i uvodenom okruenju, odnosno
sedimentu.Rezultati jasno ukazuju da bi se planskimpraenjem
(monitoringom) hemijskog sas-tava biljaka uzetih sa ugroenih
lokaliteta,uz analizu i drugih pokazatelja stanja uekosistemima,
moglo bre i sveobuhvatni-je doi do reenja problema zatite
odzagadjenja podruja pod velikim antro-pogenim uticajem.
Dr Slobodanka PajeviDepartman za biologiju i ekologiju, PMF,
Novi Sad
> > > h t t p : / / w w w. z e l e n a m r e z a . o r
g . y u / s e k c i j e /
6 Dunavski tokovi
7Dunavski tokovi
Odakle krenuti u opisu Lonjskog polja. Dali od gotovo netaknute,
meandrirajueSave i velikog poplavnog podruja,jednog od najveeg
preostalog na tluEvrope; kolonije aplji kaikara, atraktivnei
ugroene vrste koja gnezdi tek na neko-liko podruja u dunavskom
basenu;igoa-evropskog sela roda, prvog meusedam zvanino proglaenih
sela uEvropi znaajnih za opstanak belih roda?Da li se usresrediti
na graditeljsku batinui ouvanu tradiciju ivota u Posavini, kaoiz
pria mistine drvene kue, mnoge odnjih sada ve oronule - zatiene kao
deokulturne batine. Ili se osvrnuti na malo-brojnu, ali agilnu
upravu parka prirode,koja sa tek devet uposlenika pokuava daouva
svo prirodno i kulturno bogatstvopodruja, aktivno saraivajui sa
lokalnimstanovnitvom, podstiui razvoj seoskogi etno turizma,
vraajui stare pasminepoput turopoljske svinje, posavskog konjai
podolskog goveeta, uz to propagirajui
tradicionalne oblike uzgoja autohtonihpasmina. Na kraju, ali
moda i najvanije,Lonjsko polje predstavlja hidroregulacionisistem
sastavljen od pumpi, nasipa,mree kanala i prostranih prirodnih
poljapoput Lonjskog i Mokrog, koji zajednoine retencioni sistem u
koji se tokomvisokih vodostaja moe upustiti preko 2milijarde kubnih
metara vode i na taj nainneutralisati uticaj visokih voda na
itavomtoku Save, kako uzvodno kod Zagreba,tako i na njenom uu u
Dunav kodBeograda. Ovaj sistem je od vitalnevanosti za regulisanje
vodostaja Save,spreavajui rizik od izlivanja reke i katas-trofalnih
posledica koje to moe izazvati.
Park prirode Lonjsko polje karakterieizvornost prirodnih
vrednosti, koje su naovom podruju prvenstveno uslovljenevodnim
reimom naizgled male, aliizuzetno dinamine i meandrirajue
Save,stvarajui tako iroku aluvijalnu ravan,
prostranstvo u koje se reka periodino,najee dva puta godinje - u
prolee ikasno leto ili ranu jesen, izliva. Upravo taosobenost,
velika inundaciona ravan,iskoritena je pri projektovanju
ovogaprostora kao najvee savske retencije, uisto vreme omoguavajui
da ovaizuzetna prirodna batina ostane gotovonetaknuta, menjajui je
tek u uskom poja-su uz reku, obezbeujui ljudska naseljasa dva
odbrambena nasipa od visokihvoda. itav proces isputanja vode u
Lon-jsko i Mokro polje za vreme visokihvodostaja, a po potrebi i
upumpavanja usunim godinama sa ciljem imitiranjaprirodnog procesa,
kontrolisan je odstrane oveka, ali su se na ovom prostorupoklopili
interesi prirode i oveka, tako dai danas imamo jedan poluprirodan
proceskoji u mnogome podsea na izvorni, i koji,u krajnjoj liniji,
omoguava da ivi svetLonjskog polja ivi svojim prirodnim
ciklu-som.
Jednu od najveih prirodnih vrednostipodruja, u bogatom biljnom i
ivotin-jskom svetu, meu kojima se istiu brojnevrste movarnih
biljaka, prostrane lun-jakove i jasenove ume, ptice, ribe i dr,ini
posebni ornitoloki rezervat Krapjeol, rukavac povrine 25 ha, u
kojemgnezdi meovita kolonija aplji, meukojima se naroito istiu
brojne apljekaikare, koje i daju ovoj koloniji posebnuvrednost.
Svakako najveu turistiko-orni-toloku atrakciju podruja ini igo
-jedno od est evropskih sela roda. Ovaakcija, koja je pokrenuta od
straneEURONATUR fondacije, ima za cilj pro-mociju i zatitu belih
roda, svima namdrage, ali zbog nestanka pogodnih mestaza ishranu i
podizanje potomstva, iugroene vrste. Posavsko seoce igosteklo je
taj epitet 1994. godine, i to nesluajno. Krovove i odake drvenih
kua
> > > h t t p : / / w w w. z e l e n a m r e z a . o r
g . y u / s e k c i j e /
8 Dunavski tokovi
Lonjsko polje - vredan pokuaj ouvanja tradicije
Veliko poplavno podruje na levoj obali reke Save, koje se protee
nizvodno od Zagreba (Sutle) do Gradike, predstavlja najveezatieno
movarno podruje u Hrvatskoj, i jedno od najznaajnijih takvih u
itavom slivu Dunava. Kao takvo, proglaeno je 1998.godine parkom
prirode Lonjsko polje, obuhvatajui podruje veliine 506 km2
ukljuujui reku Savu, brojna naselja uz reku i trivelika poplavna
polja: Lonjsko, Mokro i Poganovo. Na taj nain su se stekli i
formalni uslovi da se ovim po mnogo emu izuzetnimpodrujem pone
upravljati na jedinstven, dugorono isplaniran nain, uz uvaavanje
razliitih funkcija i svih posebnosti koje ga krase.
Podo
lci u
Lon
jsko
m p
olju
u ovom selu krase brojna gnezda belihroda, kojih ak ima vie nego
stanovnika!Tako se ovde leti nae tek neto vie od120 stanovnika i
gotovo 300 roda. Gotovoda nema kue na kojoj rode nisu svile
barjedno gnezdo, a neretko se mogu videti ipo dva gnezda na istom
krovu. Hiljadeturista svake godine obie ovo maloposavsko selo.
Ornitoloke vrednosti Lon-jskog polja su jasno prepoznate u svetu,pa
je ovo podruje steklo i prestini statusramsarskog podruja, odn.
vlanogpodruja od meunarodnog znaaja,naroito kao stanite ptica
movarica.Primera radi, tek je etiri podruja uHrvatskoj dobilo ovaj
status, ba kao i uSrbiji.
Prirodno naslee ovog podruja svakakopredstavlja njegovu temeljnu
vrednost,bez koje se ono ne bi razmatralo kaomodel dobrog
upravljanja zatienimpodrujima. S druge strane, kulturniobrazac
nastao u ovim krajevima, uslovl-jen blizinom reke Save i prostranim
um-skim kompleksima i panjakim povrina-ma, predstavlja jo jednu
izuzetnu vred-nost ovog podruja. To se naroito odnosina
graditeljsku batinu, koja se ovde ogle-da u tradicionalnoj
stambenoj arhitekturi,drvenim kuama graenim od nadalekouvene
posavske hrastovine. Zbog togase ovo podruje tretira i kao podruje
gra-diteljske batine, od kojih se naroito
istie Krapje - selo graditeljske batine.Osim same tipine drvene
kue, u gra-diteljsko naslee se ubrajaju i objekti saspomenikom
vrednou, kao to sucrkve, kapelice, kurije, zgrade starih kolai dr.
Deo batine se uva i u privatnimetnolokim zbirkama, od kojih su
nekeozvaniene, odn. sertifikovane od straneMinistarstva kulture, i
kao takve pred-stavljaju deo turistike ponude kraja.Danas, osim to
ima veliku kulturnu vred-nost, batina ovog kraja slui i
demograf-skom ouvanju podruja. Kao i veinaslinih u ruralnim
sredinama, i Lonjskopolje pati od depopulacije i nepovoljnestarosne
strukture stanovnitva. Zbogtoga uprava parka prirode ini
znaajnenapore u razvijanju seoskog turizma.
Na kraju, neto i o samoj upravi parka.Iako poela sa radom tek
1998. godine,ova brojano mala, ali puna entuzijazmagrupa ljudi (tek
devet zaposlenih,uglavnom umarski i poljoprivredni inen-jeri)
dokazuje da su primeri dobre prakseu zatiti prirode, ruralnog
razvoja iiznalaenja alternativnih izvora prihoda zalokalno
stanovnitvo mogui. Naravno,itav sistem poiva na finansijskoj
pomoina koju se Republika Hrvatska obaveza-la, i u tom smislu je i
jedan od osnovafinansiranja ovog prostora obezbeen.To, naravno,
samo daje podsticaj upravida razvija dobre i preduzetne odnose
sa
lokalnim stanovnitvom, umarima,vodoprivredom, doivljavajui ih
kao part-nere na istom zadatku - ouvanja tradicijei izvornosti koja
poiva na skladu izmeuoveka i prirode. Pored toga, Javnaustanova
"Park prirode Lonjsko polje"jedan je od dobitnika LIFE projekta,
uokviru kojeg su sprovedene i neke odnavedenih aktivnosti, a uz to
i niz semi-nara, radionica, tampano je nekolikotematskih biltena,
prirunik za nadzornikei dr. Tako je podruje Lonjskog polja,
naiz-gled osueno da bude samo retencionopodruje za vreme visokih
vodostajaSave, poelo da poprima novi izgled.Graja brojnih akih
ekskurzija dajeivost ovim selima, brojni su strani turistikoji
zaviruju u svako dvorite i nemilicefotografiu predivne drvene
posavskekue, na ta se lokalno stanovnitvo ve inaviklo. I pored
toga, domaini se ale dasu nakon pet ponovljenih oglasa
zadiplomiranog biologa morali da preinaekonkurs i prime inenjera
poljoprivrede.Iako na manje od 100 km od Zagreba,mladi strunjaci se
nerado odluuju danapuste komfor gradskog ivota. Iako sedo Brisela
ponekad lake stie iz malog iskladnog posavskog sela.
Za ostale informacije: http://www.pp-lon-jsko-polje.hr/
9Dunavski tokovi
Krapje - selo graditeljske batine
Najvea svetska organizacija za zatituprirode, IUCN-Svetska Unija
za zatituprirode, intenzivirala je svoje delovanje uregionu
jugoistone Evrope od prolegodine kad je otvorena programska
kan-celarija upravo za ovaj region sa seditemu Beogradu. IUCN,
osnovan 1948. go-dine, predstavlja jedinstvenu Uniju usvetu budui
da njeno lanstvo sai-njavaju 82 drave, 111 vladinih institucija,te
vie od 800 nevladinih organizacija iz181 zemlje sveta. Svake
godine, lanovise sastaju na Svetskom kongresu zazatitu prirode,
koji je prole godineodran u Bangkoku. Globalno sediteUnije je u
Glandu u vajcarskoj, dok seregionalne, programske i dravne
kance-larije nalaze u 62 zemlje sveta. IUCN Pro-gamska kancelarija
za jugoistonu Evro-pu deluje pod Regionalnom kancelarijomza Evopu
sa seditem u Briselu, te joj jecilj da pomogne drutvima u
jugoistonojEvropi u zatiti i odrivoj upotrebi prirod-nih resursa i
na taj nain doprinese no-vom zajednikom regionalnom razume-vanju,
kooperaciji i boljoj promociji regijena meunarodnom planu.
Osim to okuplja organizacije u jedin-stvenu svetsku mreu, IUCN
sainjavapreko 10 000 svetskih strunjaka i nauni-ka koji na
volonterski nain pridonoseradu Unije kroz uee u nekoj od
estekspertskih Komisija: Komisija za op-stanak vrsta (Species
Survival Commissi-on, SSC), Komisija za zatiena podruja(World
Commission on Protected Areas,WCPA), Komisija za edukaciju i
komu-nikaciju (Commission on Education andCommunication, CEC),
Komisija za up-ravljanje ekosistemima (Commission on
Ecosystem Management, CEM), Komisijaza pravo iz oblasti ivotne
sredine (Envi-ronmental Law Commission, ELC) iKomisija za
ekonomsku, drutvenu istrategiju ivotne sredine (Commission
onEnvironmental, Economic and Social Pol-icy, CEESP). S ovakvom
reprezentacijomsvetskih strunjaka, IUCN je u poziciji daponudi
tehniku podrku potrebnim insti-tucijama u zatiti prirode i
biodiverzitetaupotrebom "best practices" u svetu.
IUCN publikacije, vodii i baze podatakasu meu najcenjenijim i
najcitiranijimizvorima informacija o ivotnoj sredini. Toznanje koje
generie i sadri, Unijasprovodi i kroz praksu i deluje na dono-enje
odluka na lokalnom, nacionalnom imeunarodnom nivou u razliitim
sektori-ma. Prioritet Programa IUCN-a od 2005-2008. godine je
jaanje svesti o uzajam-noj povezanosti ljudskih ivota, posebnou
siromanim sredinama, i odrivomupravljanju prirodnih resursa. Glavni
ele-ment Evropskog Programa 2005-2008nadovezuje se na globalnu
misiju IUCN-a, te je cilj Evropskog Programa "zaus-taviti gubitak
biodiverziteta do 2010.godine". Ovaj cilj sprovodi se putem
inici-
jative Odbrojavanje 2010 (Countdown2010), koju implementira kroz
svoje delo-vanje i Programska kancelarija za jugois-tonu Evropu.
Inicijativu su podrali min-istri za ivotnu sredinu na
pan-evropskomnivou na konferenciji "ivotna sredina zaEvropu" u
Kijevu 2003. godine.
Osim u okviru inicijative Odbrojavanje 2010,kancelarija u
Beogradu deluje pod okriljeminicijative Zeleni pojas (Green Belt),
koja jeusmerena na transformiranje nekadanje"Gvozdene zavese" izmeu
zapadnog iistonog evropskog bloka, u Zeleni pojas.Na taj nain e se
kroz akcije u zatiti prirodei biodiverziteta simbolino pokazati
ujedin-jenje Istoka i Zapada posle pada Berlinskogzida. U regionu
jugoistone Evrope, Zelenipojas prati spoljne granice bive
Jugoslavije,te granicu izmedju Albanije i Grke, iBugarske i Grke.
Zeleni pojas jedno je odsredstava jaanja komunikacije u
preko-graninoj saradnji na lokalnom i nacional-nom nivou u
pomenutim dravama, te pred-stavlja buduu ekoloku mreu koja e biti
uskladu s vanim evropskim inicijativama ozatienim podrujima i
zatiti biodiverziteta.
Mandat IUCN Programske kancelarije za
> > > h t t p : / / w w w. z e l e n a m r e z a . o r
g . y u / s e k c i j e /
10 Dunavski tokovi
IUCN - Svetska unija za zatitu prirode iridelovanje u
jugoistonoj Evropi
IUCN broji preko 1000 lanova organizacija i okuplja vie od 10
000 strunjaka u svetu u jedinstvenu mreu koju vee zatita prirodei
odrivo koritenje resursa. Od prolea 2004. godine, IUCN doprinosi
zatiti i odrivom razvoju jugoistone Evrope.
Predstavnici IUCN u poseti Obedskoj bari
jugoistonu Evropu obuhvata sledeezemlje: Albaniju, Bosnu i
Hercegovinu,Bugarsku, Hrvatsku, Makedoniju, Rumu-niju, Srbiju i
Crnu Goru, s tim da se delo-vanje iri na susedne zemlje
(Slovenija,Maarska, Grka, Turska) zbog preko-graninog aspekta.
Upravo je jaanjekooperacije u prekograninim zatienimpodrujima jedan
od glavnih ciljeva Unijeu regionu. Uz ovaj cilj, Unija se u
spro-voenju Strategije "Zatita bez granica"
usredotouje na zatitu biodiverziteta iodrivo koritenje prirodnih
dobara.
Vezano za reku Dunav i njene pritoke,IUCN je pokrenuo projekt
"Razvoj eko-loke mree reke Save", u saradnji s Inter-nacionalnim
poljoprivrednim centrom (IAC)iz Holandije. Projekat je financiran
odstrane Holandskog Ministarstva privrede,Sektor upravljanja
prirodom i ribarstvom(PIN-Matra program), te su partneri Zavodiza
zatitu prirode Hrvatske, Slovenije iSrbije, i Prirodnjaki fakultet
u Bosni iHercegovini (Sarajevo). Projekat e sefokusirati na podruja
koja trenutno nisuzatiena i za koje nema dovoljno informa-cija, u
cilju prikupljanja novih podataka iprocesuiranja informacija u
usklaenubazu podataka. Podruja vana za zatituprirode i
biodiverziteta bit e identifikovanakroz inventarizaciju stanita i
kljunih vrsta.Ovi podaci iskoristie se za stvaranje pre-liminarne
ekoloke mree du toka rekeSave povezivanjem trenutno zatienih,
tenovo identifikovanih, vanih podruja. Uokviru projekta jaae se
kapaciteti upodruju EU Direktiva, kao i u upravljanjuekolokim
koridorima. Prvi sastanak s part-nerima na kom e se precizno
utvrditi radniplan odrae se u septembru ove godine.
IUCN takoe aktivno sudeluje u pripremiprojekta kojim e se
revitalizovati Bukins-ki rit kod Karaoreva, a koji predvodi
nevladina organizacija Ecolibri-Bionet.
Od ostalih aktivnosti u regionu, a vezanihza dunavski sliv, IUCN
je sproveo misiju uCrnoj Gori i Bosni i Hercegovini zajedno
sUNESCO-m u januaru 2005. godinekojom se izvrila procena projekta
grad-nje hidroelektrane Buk Bijela, te ocenilostanje ivotne sredine
Svetske batineDurmitor. IUCN i UNESCO e prosleditisvoj izvetaj o
Durmitorskoj batini,ukljuujui preporuke ekspertske misijena
sastanku UNESCO Komiteta u Dur-banu u julu ove godine.
Autor: Maja itkovi, IUCN Programskakancelarija za jugoistonu
Evropu,
[email protected]
Kontakt: Joerg Lohmann, direktor IUCNProgramske kancelarije za
jugoistonu
Evropu, [email protected] Ivana Ribara 91
11070 Novi BeogradTel/Fax: +381 11 22 72 531
Pogledati: www.iucn.org, www.iucneu-rope.org,
www.countdown2010.net,www.greenbelteurope.net.
11Dunavski tokovi
Gornje podunavlje za vreme visokog vodostaja Dunava - photo Maja
Zitkovi
U Koprivnici je 23. septembra, u orga-nizaciji Dravske lige -
saveza nevla-dinih organizacija koje zajedniki radena ouvanju
prirodnih vrednosti i tradi-cije podravine, odran peti Dan
Drave.Ova manifestacija ima za cilj da ukaena bogatstvo i znaaj
ouvanja vred-nosti ovog podruja. Osim lanovaDravske lige, proslavi
su prisustvovali igosti iz Slovenije - lanovi Murske
lige,predstavnici WWF Maarske i Eko-lokog pokreta "Plavi Dunav" iz
Apati-na. Glavne poruke 5. Dana Drave subile da se HE "Novo Virje"
brie iz pros-tornog plana, dok je u isto vremepruena podrka
nastavku aktivnostina proglaenju prekograninog rezer-vata biosfere
"Mura-Drava".
Vie informacija:www.dravska-liga.com
U Koprivnici odran 5. Dan Drave
> > > h t t p : / / w w w. z e l e n a m r e z a . o r
g . y u / s e k c i j e /
12
Poetkom avgusta ove godine u SRPGornje podunavlje je odran prvi
meu-narodni volonterski kamp. U organizacijiVolonterskog centra
Vojvodine, ovajkamp je okupio desetinu volontera izraznih zemalja
sveta, kojima se, tokom 10dana radnog boravka kod nas, pridruilo
inekoliko metana iz okolnih naselja. Kamp je voen od strane kamp
lidera izVolonterskog centra. Koncipiran je kaoradni, tako su
volonteri imali prilike daoiste od otpadaka plau kod zimovnikana
Barakom dunavcu, uestvuju u odra-vanju sistema za revitalizaciju
Mono-torskog rita, rade na ureenju peakihstaza u rezervatu... Osim
radnog dela,kamp je imao i edukativnu stranu, za kojuse pobrinuo i
Dejvid Rider, predtavnikSvetskog fonda za zatitu prirode -
WWF.Uesnici kampa su imali prilike da obiu iSombor i upoznaju se sa
njegovom kul-turnom i istorijskom batinom, a takoe ida prisustvuju
festivalu tradicije i kulturnebatine Bakog Monotora. Verujemo daje
ovaj kamp samo poetak tradicionalnogokupljanja zaljubljenika u
prirodu izitavog sveta u Gornjem podunavlju.
posetite:http://www.vcv.org.yu/
Niz korisnih informacija o BakomMonotoru, njegovoj tradiciji,
aktuelnos-tima, ali i prikaz lokalne ponude smeta-ja u seoskim
domainstvima moe seodnedavno nai na zanimljivom
sajtuhttp://www.backimonostor.com/Pages/indexx.htm Internet
predstavlja jedan odnajefikasnijih medija za promocijulokalnih
vrednosti, tradicije i kulturepodruja, u isto vreme
promoviuimogunosti eko-turizma u regionu.
Odrivo korienje resursa upravo ibazira na razvoju delatnosti kao
to jeturizam u zatienim dobrima, promocijai prodaja lokalnih
proizvoda, ouvanjeizvornih tradicija.
Administrator sajta:Saa Forgi
UG "Propeler" Baki MonotorTel: +381 25 808 000
Izvor: Turistika organizacija optineSombor
(http://www.somborvaros.org)
Prvi Festival muzike, hrane i zanatskihproizvoda ''Bodrog fest''
odran je 13.avgusta 2005. godine u Bakom Mono-toru. Oganizatori
Festivala su Mesnezajednice ''Baki Monotor'', KUDH''Bodrog'', KUD
''Rumunka'', UG ''Propel-er'' iz Bakog Monotora, KC ''LazaKosti'' i
TOO Sombor iz Sombora.Prema programu, u ugostiteljskim objek-tima
su pripremana tradicionalna jela(paprika od divljai, kulen i
kobacice oddivljai, kuvana riba, peena riba "aranna tapu",
jagnjetina, domaa gibanica)koja su prodavana po promotivnim
cena-ma, pristupanim za posetioce. Josipipanov i ljubitelji konja
priredili su defilefijakera, a zatim i besplatnu vonjufijakerom za
posetioce. U popodnevnimsatima u Crkvi sv. Petar i Pavao odranje
koncert duhovne muzike u izvoenjukamernog hora "Vox Euterpes" pod
diri-gentskom palicom Milana Radiia. Ukulturno zabavnom programu
uestvo-vali su: KUDH "Bodrog" i KUD "Rumun-ka" iz Bakog Monotora, i
gosti festi-vala: KUDH ''S. Strahimir Kranjevi'' izBakog Brega i
GKUD ''Sombor'' izSombora. Udruenje "Propeler" organi-
zovalo je muziku rekreaciju u kojoj suuestvovali "Trenchtown
sound system" i
"Line out".Zoran Miler, sekretar MZ ''Baki Mono-tor'' izrazio je
zadovoljstvo brojem poseti-laca festivala: - "Raznovrsni
kulturno-zabavni programje u potpunosti zadovoljio
oekivanja.Trudiemo se da se za narednu godinuprogram proiri, a
nadam se da e imonotorski ugostitelji uspeti da prihvatejo vei broj
posetilaca", istakao je Miler.
Za vie informacija
http://www.backi-monostor.com/Pages/bodrogfest.htm
> > > h t t p : / / w w w. z e l e n a m r e z a . o r
g . y u / s e k c i j e /
Dunavski tokovi
Meunarodni volonterski kamp uGornjem podunavlju
"Bodrog fest" - Festival muzike, hrane i zanatskih proizvoda
Manifestacija "Bodrog fest" predstavlja dobar primer kako se na
osnovu kvalitetnogprograma, autentine folklorne i gastronomske
ponude mogu prezentovati neisko-riteni potencijali naeg kraja i
privui brojni turisti
Baki Monotor na internetu
Pred
stav
nik
WW
F-a
sa v
olon
terim
a
B R O J 2 , A V G U S T 2 0 0 5 .
8Dunavski tokovi
