Dva Citanja Teorijsko Metodoloskih Pozicija Branka Gavele-libre

, . . . 9. 3 (2014)

ORIGINALNI NAUNI RAD

Vladimir D. Mihajlovi

Odsek za istorijuFilozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu

[email protected]

Globalno vs. lokalno: dva itanja

teorijsko-metodolokih pozicija Branka Gavele*

Apstrakt: U tekstu se nude dva mogua itanja rasprave Branka Gavele koja se bavi metodolokim problemima protoistorijske arheologije. Upotrebom dve razliite per-spektive, od kojih se jedna zasniva na korienju opte podele razvoja arheoloke misli, a druga na uzimanju u obzir specifinog lokalnog konteksta arheologije, dobijaju se i razliita shvatanja Gavelinih metodolokih zakljuaka. Skretanjem panje na nedovolj-nost sagledavanja autorovih stavova samo pomou uoptavajue sheme o trostepenom razvoju arheoloke misli, u tekstu se podvlai neophodnost stavljanja strunih tekstova u lokalni kontekst discipline. Umesto razumevanja Gavelinih metodolokih zapaanja kao vesnika teorijskih promena u arheologiji, ovakvim postupkom se dobija potpuno drugaija slika uloge njegovog teksta, koja je u potpunosti zavisila od specifine situa-cije u kojoj se arheologija u Srbiji nalazila po okonanju Drugog svetskog rata.

Kljune rei: protoistorijska arheologija, Branko Gavela, smena paradigme, lokalni kontekst discipline, Miloje M. Vasi, kulturno-istorijska arheologija

Ovim prilogom u pokuati da skrenem panju na dve razliite mogunosti itanja i razumevanja jednog strunog teksta koji se bavi teorijsko-metodolo-kim problemima protoistorijske arheologije balkansko-podunavske oblasti. U sklopu svojih istraivanja za potrebe doktorske disertacije posebno sam bio za-interesovan za radove u kojima se ekspliciraju teorijsko-metodoloke pozicije pomou kojih se interpretira gvozdeno doba sredinjeg Balkana. U domaoj strunoj literaturi ovakva vrsta radova je prilino retka i moe se svesti na ne-koliko tekstova Milutina Garaanina (19202002) i Alojza Benca (19141992), u kojima se na optem nivou raspravlja o karakteru svedoanstava kojima ras-polaemo za ovaj period prolosti i nainima na koje im valja pristupiti prili-kom arheolokih interpretacija (Garaanin 1964a; 1964b, Benac 1973; 1987). Pored ovih radova panju mi je privukao i tekst Branka Gavele (19141991)

* Tekst je nastao kao fazni rezultat rada na projektu Vojvoanski prostor u kontekstu evropske istorije (br. 177002), koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije.

UDK: 902.01/.03:001.891; 903 .

Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 9. Is. 3 (2014)

VLADIMIR D. MIHAJLOVI648

pod reitim naslovom Metodski problemi protoistoriske arheologije nae zemlje (1955a), budui da predstavlja jo jedan od retkih primera pokuaja trasiranja adekvatnog puta za tumaenje protoistorije. Gavelin tekst se razlikuje od sebi savremenih arheolokih radova jer daje eksplicitna odreenja u pogledima na uobiajene teme u gvozdenodopskoj arheologiji kao to su upotreba tipolokog metoda, korienje tipolokih analogija i mogunost etnikog determinisanja praistorijskih populacija. Pitanja koja pokree itanje ovog teksta sa distance od 60 godina mogu se staviti u dva razliita konteksta, od kojih zavisi shvatanje po-ruka koje je Gavela uputio, ali i razumevanje istorije razvoja arheolokih ideja na domaoj akademskoj sceni.

Jedan od naina za tumaenje Gavelinih teorijsko-metodolokih apela je njihovo stavljanje u globalni kontekst razvoja arheologije kao naune disci-pline, odnosno pristupanje njegovim porukama sa stanovita promena koje su se u arheologiji dogaale posle Drugog svetskog rata. Prema optim podelama razvoja arheoloke misli, koje prvenstveno u obzir uzimaju stanje u anglo-sak-sonskoj i skandinavskoj arheologiji, naa disciplina je prola kroz tri razvojne faze od kojih je svaka imala karakteristine teorijsko-metodoloke postulate koji su dominirali istraivanjima i interpretacijama prolosti: kulturno-istorij-ska, procesna i postprocesna arheologija (Trigger 1989, 2008, Olsen 2002, 2011a). Period posle Drugog svetskog rata oznaio je opte nezadovoljstvo pristupima i perspektivama koje su do tada koriene u arheo-logiji, a koje su u nekim sluajevima rezultirale politikim i ideolokim zlou-potrebama (svakako najpoznatiji primer predstavlja uloga arheologije u nacio-nal-socijalistikoj Nemakoj: Arnold 1990, Wiwjorra 1996, Bandovi 2012). Nezadovoljstvo je rodilo reakcije na kulturno-istorijsku arheologiju oblika iji je najprepoznatljiviji predstavnik Gustaf Kosina (Gustaf Kossinna), to je u toku 60-ih i 70-ih godina rezultiralo artikulacijom nove ili procesne arheologije (Tri-gger 1989, 289312, 2008, 3054, Olsen 2002, 4356, 2011a, 165214). Imajui u vidu ovakav razvojni put discipline (bar u vodeim intelektualnim podrujima), postavlja se pitanje da li je Gavelin programski tekst mogue proitati u kontekstu optih pomeranja teorijsko-metodolokih stanovita koja su se deavala u periodu od 50-ih do 70-ih godina prolog veka.

itanje Gavelinih metodolokih apela br. 1:promena paradigme u protoistorijskoj arheologiji?

Branko Gavela je vana, mada u izvesnoj meri zaboravljena linost srpske arheologije.1 On je zavrio klasinu filologiju sa arheologijom i posle rada u

1 Pod zaboravljenom linou podrazumevam manjak savremenog interesovanja za sagledavanje njegovog naunog opusa i uloge koju je imao u razvoju arheologije u

, . . . 9. 3 (2014)

GLOBALNO VS. LOKALNO 649

Treoj mukoj gimnaziji u Beogradu, 1947. je primljen kao asistent na prvou-stanovljeno mesto predavaa praistorijske arheologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu ( 1983, 2324, - 2012, 156157). Pored predavakih aktivnosti, u periodu 194849. Gavela je sproveo i arheo-loka iskopavanja na idovaru, da bi 1951. doktorirao sa ovom temom pred mentorom Milojem M. Vasiem i lanovima komisije Milanom Budimirom i Viktorom Novakom (Gavela 1952a). Od 1953. Gavela je zauzimao mesto do-centa, od 1957. bio je vanredni profesor, a po penzionisanju M. Vasia (1955) obavljao je funkciju upravnika Katedre (potom Odeljenja) za arheologiju, kao i dunost efa Katedre za praistorijsku arheologiju ( 1983, 24). Osim ovih pozicija, B. Gavela je bio dekan Filozofskog fakulteta u Beogradu (19771979), prvi upravnik Centra za arheoloka istraivanja (1978), kao i predsednik Srpskog arheolokog drutva (- 2012, 157, 1983, 15). Karakteristika naunog i predavakog rada B. Gavele su njegova iroka interesovanja koja su pokrivala paleolit, istoriju umetnosti antikih ci-vilizacija, gvozdeno doba Balkana, keltsku migraciju, pitanje Indoevropljana (- 2012). Na osnovu ovih podataka jasno je da se radilo o nauniku koji je zauzimao neka od kljunih mesta u akademskom ustrojstvu arheologije u Srbiji i svojom dugom predavakom karijerom bio u poziciji da utie na brojne generacije arheologa kolovanih na Filozofskom fakultetu. Do-datno, od samog poetka objavljivanja svojih tekstova, Gavela je koristio sebi savremenu strunu literaturu i radove naunika kao to su Gordon ajld (V. Gordon Childe), Pedro Bo-Gimpera (Pedro Bosch-Gimpera), or Do (Ge-orges Daux), Remon Lantije (Raymond Lantier), Karl-Hajnc Oto (Karl-Heinz Otto), Aleksandr Brjusov, da pomenem samo neke od istraivaa koji su u tom periodu delali unutar razliitih evropskih arheolokih tradicija. Sudei po aka-demskim pozicijama, interesovanjima i upuenosti u onovremene tokove evrop-ske arheoloke misli, Gavela zadovoljava sve kvalifikacije da ga moemo smatrati jednim od vodeih arheologa u Srbiji posle Drugog svetskog rata.

Ovakvo shvatanje B. Gavele, uz primenu opte podele razvoja arheoloke misli i sukcesivnih smena teorijskih kola, otvara mogunost za prvo itanje njegovog programskog teksta, i razumevanje stavova izloenih u njemu kao tenje da se postojei pristup protoistoriji preispita i zameni drugaijim i bo-ljim. Uzimajui u obzir naela koja su proklamovali kritiari kulturno-istorijske paradigme, mogue je pretpostaviti da se i kod Gavele rodilo nezadovoljstvo metodologijom koja je dominirala arheologijom u prvoj polovini XX veka i rezultirala brojnim zloupotrebama (ve inicijalno) problematine perspektive

Srbiji, pogotovu u poreenju sa naunicima poput M. Vasia, N. Vulia, M. Grbia, D. Srejovia, M. Garaanina. U skorije vreme ova situacija je donekle izmenjena publiko-vanjem lanka I. Kuzmanovi-Novovi (2012) o naunoj misli B. Gavele i osvrta M. Rui (2012) na njegovo interesovanje za istoriju umetnosti antike epohe.



Gustafa Kosine (upor. Arnold 1990, Bandovi 2012). Imajui u vidu da je nova arheologija, kao i svaki revolucionarni pokret, vie bila nezadovoljstvo posto-jeim stanjem, nego do kraja definisan nauni program ( 2011a, 167), i da je sadrala mnogo postojeih kritika i starih ideja (Garaanin 1996, 63, 2011a, 166), Gavelina razmiljanja mogu se shvatiti u sve-tlu jednog od mnogobrojnih vesnika promena ija je akumulacija na kraju ishodovala artikulacijom drugaijeg pristupa u arheologiji. Drugim reima, i Gavelina metodoloka zapaanja i kritike mogue je protumaiti kao predigru optih intelektualnih tendencija, koje e u sluaju anglofone i skandinavske ar-heologije 60-ih i 70-ih godina prolog veka doprineti znaajnim pomeranjem teorijske perspektive sa kulturno-istorijskog na pozitivistiki orijentisano, uni-verzalistiko i procesno2 shvatanje ljudskog drutva (upor. Olsen 2002, 3943, Wylie 2002, 2541, 2011a, 131137). Slinosti izmeu Gavelinih zapaanja i onoga to e postati kljune stavke nove arheologije ogledale su se u nekoliko dodirnih taaka. Nova arheologija je kao najznaajnija naela ar-heolokih istraivanja donela: nauni pristup, ekspliciranje ciljeva istraivanja, kulturnu evoluciju, sistemsko miljenje, kulturu kao adaptaciju, kulturni proces, optimizam (detaljnije definicije videti u 2011a, 168169). Od ovih sedam taaka u Gavelinom tekstu mogue je prepoznati etiri (nauni pristup, kulturnu evoluciju, sistemsko miljenje, kulturni proces).

Govorei o optem stanju u protoistorijskoj arheologiji balkansko-podunav-ske oblasti i izdvojivi pet osnovnih pitanja za reavanje problema svojstvenih ovom polju istraivanja, Gavela iznosi ove misli:

Problemi balkansko-podunavske arheoloke protoistorije reavani su dobrim delom metodom formalne ocene materijala i dokumenata njenih civilizacija. Teite istraivakog rada, veeg broja naih i stranih arheologa pri tome je bilo usredsreeno na tipoloku i formalnu ocenu kulturnog sadraja (keramika, plastike, orua). Eko-nomska osnova i specifini uslovi kulturnog razvitka ove oblasti, neposredno vezane sa egejsko-grkim, a preko njega i orijentalskim svetom nisu prouavani i proueni kao injenice koje mnoga i osnovna pitanja ove daleke arheoloke prolosti ine jasnijim i razumljivijim. ( 1955a, 5, naglasio V. M.)

Nastavljajui dalje sa svojom kritikom, Gavela upotrebu tipologije i metod formalne ocene materijala karakterie kao spekulativne, upuujui na okolnost da su formalne analogije pojedinih vrsta arheolokog materijala dovodile do pogrenih zakljuaka koji su zapostavljali naunu egzaktnost zasnovanu na poznavanju injenica i stratigrafskih odnosa i na proveravanju arheolokih pret-

2 Pod ovim podrazumevam prihvatanje ubeenja o optim zakonitostima koje vae za drutva i mogunost njihovih egzaktnih definisanja, kao i posmatranja prolosti pre-ko naela dinaminih drutvenih procesa povezanih sa optim razvojem ljudskih za-jednica, ekonomijom i unutranjim razvojem pojedinanih drutava (upor. 2011a, 168169).

, . . . 9. 3 (2014)


postavki podacima i drugih naunih disciplina ( 1955a, 6). Navodei da je spekulativni metod bio karakteristian za G. Kosinu i K. uharta (Carl Schu-chhardt), koji su pomou formalnih odlika pojedinih keramikih grupa iznosili tvrdnje o etnikoj determinaciji Vininih stanovnika, odnosno procesu njiho-ve indogermanizacije ( 1955a, 56), Gavela zakljuuje sledee:

Sutina problema mogla je zbog toga ostati izvan domena studija, utoliko pre to neke od postavljenih hipoteza i teorija nisu proizile iz rezultata arheolokih istraivanja u naoj oblasti, niti su zasnovane na njenoj dokumentaciji. U ovakvim sluajevima argu-mentacija poiva na analogijama spoljnih i formalnih elemenata koji ne moraju, a obino i ne mogu pretstavljati osnovu ni za hronoloku ni za etniku determinaciju pojedinih kultura. S druge strane nikakvo ili nedovoljno poznavanje pomonih nauka suavalo je mogunosti za potpunije studije i iru rekonstrukciju procesa ekonomske, socijalne i intelektualne evolucije protoistoriskih epoha i njihovih kulturnih sta-dija. Drutvo kao iv, sloen i progresivan organizam koji je odreivao i uslovlja-vao tok kulturne istorije nije gotovo ni bilo predmet dubokih i podrobnih prouavanja; deskripcija i spoljna interpretacija arheolokih objekata i njihovih bliih ili da-ljih formalnih analogija bili su, a negde jo uvek i ostali glavni predmet studija. ( 1955a, 6, naglasio V. M.)

Kao poseban problem ovakvog naina tumaenja arheoloke grae Gavela je istakao subjektivni karakter donetih zakljuaka, podvlaei da je spekulativni metod:

[...] irom otvarao vrata kabinetskim hipotezama, koje su, oslanjajui se na politi-ku opredeljenost svojih autora, na njihovo samoljublje i sujetu, na nepotpuno znanje i obrazovanje, jednostrano, a ponekad i neodgovorno reavale najkrupnije i bitne proble-me kulturne istorije oveanstva: poreklo Indoevropljana (Indogermana), proces indo-germanizacije preindoevropskog, neolitskog stanovnitva, poreklo trakaste keramike i njenih etnikih tvoraca i nosilaca itd. ( 1955a, 8)

Sudei po ovim stavovima, nema sumnje da je B. Gavela svoje protivljenje prvenstveno usmeravao ka interpretacijama tzv. nordijske kole koja je promo-visala indogermansko, arijevsko, poreklo evropske praistorije i ljudske civili-zacije uopteno. Nezadovoljstvo nainom na koji je ovaj pravac arheolokog razmiljanja tretirao arheoloku grau rezultiralo je apelima za primenu egzak-tnog naunog metoda, odnosno naputanje ocenjivanja pra i proto-istorije is-kljuivo na osnovu tipoloko-analokih relacija pojedinih vrsta materijalne kul-ture ( 1955a, 810). Tenju za uspostavljanjem objektivnih kriterijuma za tumaenje prolosti stoga je mogue razumeti kao kljuni motiv za Gaveline metodoloke kritike, a njegova zapaanja kao jasnu reakciju na opasne stranpu-tice kojima je Kosinin metod vodio evropsku arheologiju 30-ih i 40-ih godina XX veka. Dodatno, njegove smernice za razumevanje ljudskog drutva mogue je prepoznati kao (u osnovi) sline sa kasnijim novoarheolokim stremljenjima kulturnoj evoluciji, shvatanjem kulture/drutva kao sistema povezanih i me-



uzavisnih elemenata i podvlaenjem vanosti drutvenih procesa u prolosti ( 2011a, 168169). Insistiranje da se panja istraivaa usmeri na ekonomska pitanja protoistorijskih civilizacija, kao i naglaavanje vanosti unu-tranjih procesa koji su se u njima odvijali, a nisu bili direktno vezani sa spolja-njim manifestacijama na kojima svoja tumaenja zasniva spekulativni metod,3 uvruju utisak o Gavelinim ozbiljnim tenjama da se postojee tumaenjske pozicije preispitaju i u krajnjoj liniji preinae. Ovakvo razumevanje moe se zasnovati i na ovim Gavelinim razmiljanjima:

Drutvo kao iv organizam i proces drutvenog razvitka, kao faktor koji je pre-sudno uticao na karakter i sadraj kulturne evolucije, ovim metodom ili se ostavlja po strani ili se tretira na nain koji odgovara njegovim optim formalistikim shvatanjima. Klasifikacija, periodizacija i sistematika oblika i perioda ekonomske i drutvene organi-zacije ivota izvrena je na osnovi nepotpuno prouenih keramikih grupa, tipova vaza i njihove dekoracije, ili neke druge vrste objekata, dok su etape unutarnjeg razvoja jedne civilizacije, zasnovane na odreenim uslovima materijalno-ekonomskog i drutve-no-intelektualnog razvitka, ostale najee nedirnute. Izmeu pojedinih kultura po-stavljene su hronoloke i prostorne granice koje u arheolokoj stratigrafiji i u procesu opte kulturne evolucije ne postoje. ( 1955a, 89, mesta oznaena kurzivom su naglaena prema originalu; boldirana mesta naglasio V. M.)

Pri tome jo uvek forma materijala privlai veu panju arheologa, nego ekonom-ska struktura pojedinih epoha, njihov opti kulturni sadraj i specifinosti mesta, vre-mena i drutvene sredine... Drutvo i njegov kulturni nivo proizilaze iz ravnotee materijalnih i intelektualnih odnosa i uslova pod kojima ljudsko bie, kao jedinka i kao kolektiv, prelazi put svog stalnog progresa. Zbog toga unutranja struktura i spoljna organizacija drutva moraju biti neprestano pod lupom arheolokih studija kao njihove neophodne injenice i njihovo stvarno ishodite. ( 1955a, 1011, mesta oznae-na kurzivom su naglaena prema originalu; boldirana mesta naglasio V. M.)

Dakle, dva puta upotrebljenu metaforu o drutvu kao ivom organizmu koji zavisi od uslova materijalno-ekonomskog i drutveno-intelektualnog razvitka, je lako shvatiti u svetlu poimanja drutva kao sistema meusobno povezanih elemenata, koje po Gavelinom vienju istovremeno zavisi i od opteg zakona socio-kulturne progresivne evolucije. Sagledavanje protoistorijskih civilizacija kao dinaminih, ivih, pojava poprilino se razlikovalo od kulturno-istorijskog poimanja arheolokih kultura kao statinih, izolovanih i u svojoj sutini (ili duhu) teko promenljivih fenomena. Pride, veoma uputno moe da izgleda i Gavelino

3 Najbolju formulaciju ovog stava Gavela je ponudio u jednom kasnijem radu gde kae: U takvom stanju stvari kulturne grupe i njihovi kompleksi, odnosno kulture, do-bijale su i jo uvek dobijaju svoje nazive iskljuivo po spoljnim, formalnim i lokalnim odlikama. Jasno je, meutim, da su ove odlike u stvari manifestacije i funkcije dubljih uzroka, ija dijalektika ima ire i optije znaenje. Spoljna obeleja jedne kulture, od-nosno jednog stepena u razvoju neke civilizacije samo su konsekvence unutarnjih zbi-vanja, koja nisu ni jednostavno uoljiva ni lako objanjiva (Gavela 1971, 23).

, . . . 9. 3 (2014)


fokusiranje na optu determinaciju protoistoriskih civilizacija koju je istakao kao prvo od pet kljunih pitanja protoistorijske epohe balkansko-podunavske oblasti ( 1955a, 4). Naime, kroz ceo tekst Gavela uopte ne upotrebljava koncept arheoloke kulture, ve govori o kulturnom karakteru protoistorije po grupama civilizacija, uslovljenih njihovim ekonomskim osnovama i oblicima drutvenih organizacija ( 1955a, 11). Ovu konstataciju je stoga mogue shvatiti kao nastojanje da se sa spekulativnih odreivanja kulturnih grupa, nji-hovih specifinosti i etnike determinacije, pree na pitanja optih ekonomskih i drutvenih odnosa u protoistoriji, za ta kao potvrda moe da se uzme sledea Gavelina klasifikacija:

Ekonomske osnove na kojima su se stvarala naselja i drutvene jedinice u naoj oblasti mogu se svesti na pet glavnih grupa: 1. ribarstvo; 2. stoarstvo; 3. argikul-turu; 4. eksploataciju mineral i metala i 5. zanate ovisne o ekonomskim i kulturnim potrebama zainteresovanog drutva. Stratigrafski podaci pokazuju da su postojali odno-si, infiltracije i meusobni kulturni i ekonomski uticaji civilizacija razliitog porekla i raznog nivoa. Samim tim postoji mogunost koegzistencije i sinhronizma raznih vrsta civilizacija i njihovih grupa. ( 1955a, 11)

Umesto insistiranja na posebnosti kulturnih grupa ili kompleksa, Gavela je upotrebljavao evolucionistiko stanovite o nivoima ekonomskog i drutvenog razvoja, koji su, iako razliiti, mogli da koegzistiraju i meusobno interaguju. Uz ovo, veoma indikativne su i misli o prirodnim preduslovima koji diktiraju razvoj civilizacija:

Arheoloku stratigrafiju protoistoriskih kulturnih stadija u balkansko-podunavskoj oblasti nae zemlje, odredili su sledei momenti: geografski poloaj, mogunost eko-nomskog i kulturnog saobraaja sa drugim zemljama i prirodna bogatstva nae zemlje. Ti inioci uslovili su sadraj, karakter i razvitak protoistoriskih civilizacija, drutva i odgovarajue intelektualne kulture onih peplada i naroda koji su ovde iveli poev od prvih stalnih naselja do rimskih osvajanja nae zemlje. ( 1955a, 2)4

Takoe, zalaganje za metod komparativnih studija koje bi omoguile pro-veru arheolokih podataka pomou zakljuaka iz srodnih disciplina, navodi na zakljuak o tenji ka otvaranju arheologije prema drugim naunim granama, odnosno uvianju da je neophodno oformiti interdisciplinarni pristup prolosti. Ne samo da je u lanku o metodskim problemima protoistorijske arheologije istakao potrebu za korienjem drugih disciplina (lingvistike i fizike antro-pologije) kako bi arheoloki zakljuci dobili to objektivniji karakter ( 1955a, 1112), ve je u drugim radovima Gavela nedvosmisleno ukazao da je arheologija sutinski povezana i sa etnologijom i sa kulturnom antropologijom,

4 Prirodne odreenosti kao faktore koji utiu na razvoj i karakter drutava u prolosti Gavela je isticao i u drugim radovima (Gavela 1956a, 5; 1958, 5; 1978, 13).



uz itav niz prirodnih nauka koje doprinose proirenju saznanja o prolosti (Ga-vela 1956a, 413; upor. i 1977a).5

Uzimajui u obzir prethodno navedene aspekte Gavelinih metodolokih kritika i razmiljanja, mogue je doi do zakljuka da se u njegovim stavo-vima oitavaju zajedniki opti povoji promena teorijske perspektive, koji e u nekim akademskim zajednicima (kasnije) rezultirati definisanjem procesne arheologije. Naravno, mnogo od onoga to je Gavela primetio bilo je na veoma generalizovanom nivou i nerazraeno u smislu objanjenja teorijske pozadine, upotrebljavanih termina/definicija i metodologije onoga to je nazivao kom-parativnim studijama. Bez obzira na ovu okolnost, njegova diskusija sadri i niz dobro shvaenih i pravilno okarakterisanih problema kulturno-istorijskog pristupa (subjektivnost, nepouzdanost tipolokih shema, spekulativni karakter kulturnih analogija, opasnost etnikog determinizma), odnosno mogunosti njihovog reavanja (obraanje panje na ekonomiju i drutvene odnose u pro-toistoriji, vanost prirodnih uslovljenosti, interdisciplinarni pristup). Iz ovog razloga, i uzimajui u obzir opti razvoj arheoloke misli, oekivalo bi se da je posle lanka iz 1955. Gavela u svom daljem bavljenju protoistorijom razradio bar neke od naznaenih ideja, i da su njegova tumaenja bila u skladu sa pro-gramskim ciljevima koje je postavio. Meutim, to nije bio sluaj, i osim dranja stavova o nepouzdanosti spekulativnog metoda ( 1977a), naputanja ra-nijeg miljenja o kulturnom i etnikom jedinstvu Ilira (Gavela 1971) i tvrdnje da je keltska migracija imala karakter ekonomske kolonizacije ( 1976), Gavela je zapravo naginjao perspektivama koje su bile veoma bliske kulturno-istorijskoj paradigmi. Pod ovim podrazumevam okrenutost etnikom determini-sanju gvozdenog doba Balkana pomou pisanih izvora i materijalnih ostataka, korienje tipolokih analogija za tumaenje latena, upotrebu koncepta etnoge-neze i prihvatanje koncepta arheoloke kulture ( 1958; 1960; 1961; 1962; 1965; 1970; 1977b; 1978).

Ovakva nekonzistentnost ukazuje da se u Metodskim problemima zapravo nije radilo o kritici kulturno-istorijskog pristupa sa namerom njegovog naputa-nja i uspostavljanja nove perspektive u prouavanju protoistorije. I pored toga to su Gavelini stavovi koje je zauzeo u svom lanku na prvi pogled slini sa kasnijom novom arheologijom, motivi iz kojih je izneo svoje kritike osvrte nisu bili direktno povezani sa tenjom opte promene teorijsko-metodolokih stanovita. Iako je Gavela koristio citate iz radova autora koji su otro digli glas protiv Kosinine metodologije ( 1955a, napomene 10, 14, 15, 16, 1822), njegove pobude za prikljuivanje ovim kritikama zapravo su leale u lokalnim

5 Tako se Gavela 1962. pozitivno izraava i prema metodu C-14 za koji kae da ter-minima relativne hronologije daje znatno vie egzaktnosti i verodostojnosti (1962, 59, napomena 10), a nedugo zatim i prihvata datume za neolitske kulture koji su dobijeni ovim metodom (1965).

, . . . 9. 3 (2014)


okolnostima koje su vladale arheologijom u Srbiji 50-ih godina prolog veka. Spajajui opta negodovanja upuena postojeoj arheolokoj metodologiji i ci-ljevima istraivanja sa svojim vienjima protoistorije, koja su nastala u osobe-nim disciplinarnim okolnostima, Gavela je formulisao karakteristina zapaanja koja nalikuju povoju potonjih procesnih tendencija, ali zapravo to nisu. Dakle, umesto povezivanja Gavelinih zakljuaka sa optom sukcesijom faza razvoja arheoloke misli (to se moe uiniti loginim putem, iako je on u ovom sluaju pogrean), njegove apele i tenje neophodno je staviti u lokalni kontekst. Tek ovim postupkom postaje jasno zato svojim sadrajem Metodski problemi odu-daraju od onovremenih tekstova u domaoj arheologiji, i zbog ega perspektiva koja je u njima upotrebljena tri u odnosu na vizure drugih Gavelinih savre-menika u Srbiji/Jugoslaviji.

itanje Gavelinih metodolokih apela br. 2:specifinosti lokalnog konteksta discipline

Iako je opta shema razvoja arheoloke misli korisna kao vodi za strujanje razliitih intelektualnih tendencija kroz arheologiju, ona nema vrednost opte-vaee podele primenljive u svim pojedinanim, lokalnim/nacionalnim/regio-nalnim/kolonijalnim kontekstima razvoja discipline (Lozny 2011, Babi 2013; 2011, 572573; 2009, 124125; 2006, 656). Mimo generalnih teorijsko-meto-dolokih trendova, prilikom osvetljavanja pojedinanih sluajeva iz istorije dis-cipline, moraju se uzeti u obzir lokalne specifinosti koje prouzrokuju pojavu osobenih kola, interpretacija ili stanja u arheologijama irom sveta. Drutve-ne, politiko-ideoloke, ekonomske i akademske uslovljenosti, institucionalna organizacija, pojedinci ili intelektualni kruoci, mogu da utiu na pojavu po-prilino karakteristinih arheologija. U nekim sluajevima takve specifinosti dovode do opteg poboljanja discipline i otvaranja novih perspektiva i pristupa za prouavanje prolosti, ali postoje i primeri gde lokalne osobenosti spreava-ju blagotvorne pomake u disciplinarnim pristupima ili na njih ak retrogradno deluju (Lozny ed. 2011, Ucko 1995, Meskell ed. 1998, Graves-Brown, Jones and Gamble eds. 1996, Trigger 1989). Uzimanjem u obzir lokalnog konteksta arheologije u kojem su nastali Gavelini Metodski problemi, pojavljuje se pri-lino drugaija uloga ovog lanka u odnosu na onu koja se dobija itanjem iz perspektive opte promene teorijskih stanovita u arheologiji.

U posleratnom periodu arheologija u Srbiji nalazila se u tekom stanju koje se ogledao u malom broju strunih institucija i kolovanih arheologa. Pokuaji da se stanje discipline popravi rezultirali su postepenim osnivanjem novih stru-nih ustanova (Arheoloki institut, zavodi za zatitu spomenika kulture, muzeji), dok se u sferi edukacije pribeglo reaktiviranju vremenog profesora Miloja M.



Vasia, koji je 1947. odlukom Ministarstva prosvete postavljen za redovnog profesora klasine arheologije i (odlukom dekana) upravnika Arheolokog se-minara ( 1983, 4142, 1983, 23, Garaanin 1996, 8894). M. M. Vasi je predstavljao dominantnu figuru u domaoj arheologiji i u periodu pre Drugog svetskog rata, budui da je bio jedini profesor arheologije i jedan od retkih koji se uopte bavio ovom naunom oblau. Najkarakteristiniju crtu Va-sieve karijere u periodu od 30-ih do 50-ih godina XX veka predstavlja njegovo jedinstveno i pogreno shvatanje lokaliteta Belo Brdo u Vini kao naselja jon-skih kolonista iz VII/VI veka stare ere. vrsto se drei ovakvog uverenja, Vasi je u skladu sa njim posmatrao i itavu praistoriju balkansko-podunavske oblasti, drastino sniavajui postojeu relativnu hronologiju neolita i bronzanog doba (Palavestra 2012; 2013, Babi 2002; 2008, 128132). Osobeno tumaenje pro-fesora Vasia i ne bi bilo toliko vano za razvoj arheologije u Srbiji da je on ma-nje otro reagovao na kritike svojih tumaenja i pokuaje kulturno-hronolokog opredeljivanja Vine u neolitski period. Neslaganje sa Vasievim pogledima ilo je i do mere da su njegovi neistomiljenici svoje doktorske radove branili van Beogradskog univerziteta (Garaanin 1996, 1920), dok je svrstavanje Vine u neolit i njeno vezivanje za hronoloke sisteme srednjoevropske praistorije Vasi razumevao kao dirigovanu arheologiju naklonjenu nordijskoj teoriji, iju je aktualnost i prisustvo neosnovano prepoznavao sve do svoje smrti ( 1951; 1955, Palavestra 2013, 703). Nepomirljivi stavovi M. M. Vasia, uz injenicu da je zahvaljujui svojim pozicijama bio stecite nekoliko vrsta autoriteta (Pala-vestra 2013, 682686), predstavljali su odreenosti koje su arheologiji u Srbiji davale veoma specifinu notu, i to po drugi put upravo u periodu kada je B. Ga-vela stupio na akademsku scenu pod okriljem Vasia. Sledstveno, profesionalni poloaj B. Gavele je u svim aspektima potpuno zavisio od Vasia, od odbrane doktorske disertacije, izbora u via predavaka zvanja, do rada na Katedri gde je Vasi bio upravnik. Zavisna pozicija B. Gavele6 verovatno je bila glavni razlog za prihvatanje teze o Vini kao jonskoj koloniji i niskoj hronologiji balkanske praistorije, to je kontekst u kojem su formulisana i njegova zapaanja u Metod-skim problemima i koji predstavlja klju za razumevanje motiva koji su stajali iza stavova iznetih u tom tekstu. Naime, najvei delovi kritike spekulativnog metoda i predloga za objektivnije tumaenje balkansko-podunavske protoisto-rije, nastali su kao svojevrsna odbrana Vasieve teze, to objanjava razloge

6 Sleenje profesora ili akademskog uitelja/nadreenog karakteristino je za inte-lektualnu i akademsku tradiciju geramanofonog podruja i predstavlja praktino jedini nain da mladi naunici ostvare neku vrstu napretka u okvirima svojih struka (Hrke 1995, 49, Karl 2004). Nije bez znaaja injenica da je Vasi kolovan za arheologa u Berlinu i Minhenu, odnosno da je svoju akademsku kulturu stekao upravo prema naelima nemakog modela koji je generalno imao veliki uticaj na stvaranje intelektua-lne atmosfere u Srbiji (upor. 2003).

, . . . 9. 3 (2014)


zbog kojih oni nisu dalje razraivani u kasnijoj karijeri B. Gavele i zato nisu imali implikacije na eventualnu promenu istraivake perspektive u srpskoj ar-heologiji.

Ve u nekoliko radova pre programskih Metodskih problema Gavela je koristio specifino razumevanje balkanske praistorije oslonjeno na Vasieve zakljuke. To je podrazumevalo sniavanje hronologije arheolokog materija-la iz bronzanog doba na period prvog milenijuma s. e., kao i pretpostavku o paralelnom postojanju razliitih nivoa drutveno-ekonomskog razvoja praisto-rijskih civilizacija na Balkanu (tj. koegzistenciji neolita, eneolita, bronzanog i gvozdenog doba; Gavela 1952a, 5860; 1952b; 1953; 1955b). Nastojanje da se panonska (vatinska) keramika pripie Ilirima i vee za I milenijum s. e., zapravo je bilo inspirisano Vasievim shvatanjem stratigrafskih i hronolokih odnosa u Vini, i istovremeno je imalo ulogu da nezavisnim podacima (tj. nalazima sa idovara7) posredno potvrdi zakljuke o jonskoj kolonizaciji u VII veku s. e., odnosno nisko datovanje neolita i bronzanog doba u Podunavlju. Slino tome, raspravu o metodologiji protoistorijske arheologije Gavela je ve na poetku teksta smestio u kontekst Vasievih osnovnih ideja, tj. uticaja kojima je Balkan bio izloen to iz egejskog to iz bliskoistonog podruja:

Putevi ekonomskog, kulturnog i etnikog saobraaja izmeu Balkana i orijental-skog sveta bili su dovoljno brojni i iroki da se njima prenesu plodovi aziskih i medi-teranskih civilizacija, koje su, presaene na divlje zemljite balkanske oblasti, poterale nove klice i dale kulturu Kiklada, Krita i Mikene, Butmira i Vine. ( 1955a, 2)

Ovaj difuzionistiki narativ tipa ex oriente lux, poduprt ajldovim Praisto-rijskim istokom kao napomenom, u stvari je u najirem rasponu postavljao te-melje za dalje izlaganje i karakterisanje protoistorijske prolosti Balkana. U sle-deem pasusu, kao potvrda za milenijumsku povezanost istonog Sredozemlja i Balkana pojavljuje se Vina u konotaciji koju joj je dao Vasi:

U Vininoj startigrafiji utvrena je bogata arheoloka dokumentacija koja poka-zuje da su se upravo na Balkanu i u Podunavlju susreli orijentalski ili orijentalizirani

7 Gavela je smatrao da su nalazi vatinske keramike na idovaru nedvosmisleni poka-zatelj njenog postojanja sve do latenskog perioda: Otkrie panonskih vaza na idovaru iz perioda njihove tehnike i ornamentalne kulminacije, pokazalo je da je datovanje panonske keramike i u naoj zemlji u duboku prolost bronzanog doba i suvie preter-ano. idovar je potvrdio i haltatskim i latenskim slojem da se panonska keramika Srednjeg Podunavlja javlja kao tehniki, tipoloki i ornamentalno superiorna keramika grupa u periodima gvozdenog doba. ( 1953, 65). Na ovakvo datovanje vatins-ke keramike osvrnuo se i ajld navodei da uopte nije jasno da li je ona pronaena zajedno sa latenskom keramikom i da bi tanost ove veze predstavljala revolucionarni zakljuak (Childe 1953). Zahvaljujem Moniki Milosavljevi i Aleksandru Bandoviu to su mi ukazali na ajldov prikaz Gavelinog idovara.



i progresivni evropski Jug sa varvarskim i primitivnim Severom. U stratumima ovog lokaliteta naeni su arheoloki spomenici poev od idola istog kikladskog tipa do fra-gmenata jonske vaze raene na vitlu. Vinine oshare i botrosi imaju iste oblike i slue istom htonskom kultu kao i slini objekti sa Krita, iz Mikene i arhajske Grke. ( 1955a, 2-3)

Sledei Vasia, Gavela dalje podvlai privlanost balkanskih prirodnih bo-gatstava istakavi da je teorija o Vini uglavnom zasnovana na otkriu eksploa-tacije cinabarita za koji su Mediteranci imali naroit interes, te ne proputajui da spomene da se i plovidba Argonauta Dunavom moe sagledati preko logike ekonomskih interesa ( 1955a, 3). Usvojivi interpretacije svog profesora i pretpostavljenog, Gavela je isticao upravo one segmente prouavanja koje je Vasi video kao kljune u dokazivanju egejskih uticaja na Balkanu i argumenta-ciji stanovita o jonskoj Vini ( 1932, 1948).

Uticaji Vasievog razmiljanja u Gavelinom radu mogu se primetiti i kod kritike tipoloko-formalnog metoda, koja je bila usmerena ka onim tumaenji-ma Vine koja su njene kulturne, etnike i hronoloke karakteristike povezivala sa bronzanim dobom i neolitom srednje Evrope. Tako je Gavela kao primer upotrebe spekulativnog metoda koji vodi do pogrenih zakljuaka oznaio in-terpretacije Karla uharta, to nije predstavljalo sluajni odabir. uhart je sma-trao da je stanovnitvo Vine bilo ilirsko, da se na osnovu toga moe govoriti o indogermanizaciji podunavskih arheolokih kultura i da se sve to temelji na tipolokim relacijama i bliskosti panonske keramike pronaene u Vini sa tra-kastom keramikom, koju je uhart opredeljivao Ilirima ( 1955a, 56). Iako je Gavela bio u pravu kada je podvukao da se trakasta keramika ne moe iskljuivo pripisati samo jednom etnikom elementu, te da se na osnovu panon-ske keramike ne moe izvoditi ni zakljuak o etnikoj determinaciji Vininih stanovnika, ova kritika bila je najverovatnije motivisana Vasievim uticajem i odlunim protivljenjem da se Vina na bilo koji nain vee za srednjoevropsku praistoriju i hronologiju. Drugim reima, izbor uharta kao predstavnika meto-da koji je bio blizak Kosininom (kako je istakao 1955a, 6; 1961, 2) nije proistekao zbog toga to su uhartove interpretacije bile najreprezentativniji primer spekulativnog metoda8, ve zato to su ukazivale na suprotan zaklju-ak od Vasievog. Istu logiku pokazuje i Gavelina kritika strelica koja je bila

8 Pogotovu ako se uzme u obzir da je uhart, mimo problematinih ideolokih uverenja (o Slovenima ili ne-arijevcima Wiwjorra 1996, 176, 177), zapravo bio Ko-sinin rival i gajio oprez prema metodu proklamovanom od strane kosinovske arheoloke kole (Arnold 1990, 472, Bandovi 2012, 640, 641). Imajui u vidu mnogo oiglednije primere zloupotrebe arheologije pomou spekulativnog metoda (Arnold 1990) koje Gavela i ne spominje, njegova karakterizacija uharta kao tipinog predstavnika ovog metoda najbolje se moe shvatiti u kontekstu odbrane Vine od pokuaja njenog etnikog i kulturnog povezivanja sa praistorijom srednje Evrope.

, . . . 9. 3 (2014)


usmerena ka radu dvojice domaih arheologa. Govorei dalje o opasnostima i proizvoljnosti spekulativnog metoda Gavela primeuje:

Primenjen na protoistoriju balkansko-podunavske oblasti spekulativni metod je do-veo izvesne arheologe do prejudiciranih zakljuaka i dedukcija koje esto ne potiu i ne izviru iz odnosa arheolokih dokumenata, iz njihovog strogo utvrenog stratigrafskog poloaja i mesta u kulturnoj evoluciji onih oblasti sa kojima su Balkan i Podunavlje bili vezani. Pojave uzrono i neposredno meusobom vezane posmatrane su izolovano. To je dovelo do mehanikog apliciranja hronolokih i kulturnih kategorija na civili-zacije protoistoriskih epoha, to sobom nosi opasnost od reavanja problema pre po njihovoj formi i povrini, nego po sadraju i sutini. U naoj protoistoriji spekulativnim metodom izvedene su hronoloke ocene pojedinih protoistoriskih civilizacija o kojima nauka, sem predmeta prikupljenih nesistematskim i nemetodskim radom, ne poseduje i druge potrebne podatke. ( 1955a, 7, mesta oznaena kurzivom su naglaena prema originalu)

U napomeni koja prati ovaj navod nalazi se sledee:

Vuli-Grbi, Corpus vasorum antiquorum, Beograd, 1937. Bez potrebnih podataka o stratigrafskom poloaju i o odnosima celokupnog kulturnog sadraja odreenih civili-zacija, tekst ovog korpusa, dosada jo uvek nepodvrgnut ozbiljnijoj kritici, ima vrednost legendi bez nune naune argumentacije. ( 1955a, 7 napomena 17)

Na prvi pogled izgleda iznenaujue to se korpus antikih vaza naao na udaru Gavelinog negodovanja povodom upotrebe spekulativnog metoda, ali odgovor lei u okolnosti da su N. Vuli i M. Grbi upravo u ovoj monografiji izneli neslaganje sa Vasievom interpretacijom Vine, opredelivi vinansku ke-ramiku kao neolitsku (Palavestra 2013, 690). Otuda i Gavelina konstatacija da su ovi arheolozi povedeni samo formalnim karakteristikama nesistematski pri-kupljenih predmeta, bez poznavanja stratigrafskih i drugih pojedinosti, izolova-nim gledanjem i mehanikom primenom kulturnih i hronolokih kategorija, pre-judicirano ocenili pojedine protoistorijske civilizacije. Iako Gavela ne navodi eksplicitno da ovde misli na Vulievo i Grbievo svrstavanje Vine u neolit, na osnovu citirane napomene, stava o uhartovim tvrdnjama i prihvatanja niske hronologije Vine, ne vidim drugaiju mogunost razumevanja njegove kritike.

Pored ovoga, Gavela je u Metodskim problemima nastojao da pokae neo-snovanost opte validnosti sukcesivne podele praistorije na kameno, bakarno, bronzano i gvozdeno doba, tvrdnjama da je mogua koegzistencija civilizacija na razliitim nivoima ekonomskog razvoja ( 1955a, 11). Ni ovo njegovo zapaanje nije izneto u cilju promene istraivakih pitanja i pozicija u protoisto-rijskoj arheologiji, ve je kao i drugi izreeni stavovi imalo za zadatak pokazi-vanje da je na istom prostoru u isto doba mogue postojanje kulturno-ekonom-skih nivoa od neolita do gvozdenog doba. Uopte uzevi, Gavelino podvlaenje ekonomskih pitanja u protoistorijskim civilizacijama, odnosno njihovog unu-



tranjeg razvoja, verovatno je bilo inspirisano Vasievim pogledom na praisto-riju, odnosno njegovim argumentom da su arhajski Grci na Dunavu i u Vini sasvim oekivana pojava ako se u obzir uzmu njihovi ekonomski interesi koji su potakli grku kolonizaciju. Stavljanje ekonomije u prvi plan, kao i u sluaju kritike spekulativnog metoda, stoga nije bila tendencija promene istraivakog fokusa zarad opteg poboljanja pristupa u protoistorijskoj arheologiji, ve jo jedan segment odbrane Vasievih stavova. Iako se u prvi mah moe pomisliti da su ovakva Gavelina razmiljanja prvenstveno dolazila pod uticajima itanja ajlda, ija su dela u njegovim radovima nezaobilazna napomena, izgleda da su interesovanja za ekonomiju poticala od samog Vasia.9 Mnogo godina kasnije, u tekstu o Beogradskoj arheolokoj koli, Gavela e sam izneti poreklo svojih inspiracija:

Iz ove injenice sledi zakljuak da je Beogradska arheoloka kola metaforian simbol za specifino, dijalektiko shvatanje drutveno-istorijskog cilja arheoloke nau-ke. Sa takvim svojim odnosom prema naunim zadacima arheologija se uzdigla na visi-nu egzaktne i u isti mah izrazito drutveno-istorijske discipline. Svojom irokom istrai-vakom bazom u kojoj posebno mesto pripada ekonomskim osnovama na kojima se razvija svaka kultura i civilizacija, u emu je uloga prof. M. Vasia neosporna kao i optim naunim interesom za njene rezultate, arheologija je postala pouzdan oslonac itavom nizu drugih naunih disciplina... ( 1983, 80, naglasio V. M.)

Poslednji aspekt Gavelinih stanovita o protoistorijskoj arheologiji odnosi se na izbegavanje upotrebe termina/koncepta arheoloke kulture. Umesto bara-tanja ovim uobiajenim konceptom u kulturno-istorijskoj arheologiji XX veka, Gavela se zalagao za ire posmatranje pojava iz pra- i protoistorije istiui va-nost protoistorijskih civilizacija (koje se zasnivaju na razliitim ekonomskim osnovama) a ne ue definisanih arheolokih kultura. Kao i u prethodnim slua-jevima, smatram da je i ova pozicija nastala pod Vasievim uticajem koji nije prihvatao koncept arheoloke kulture ve je isticao iri kontekst balkanske i evropske praistorije (Palavestra 2012, 656). Konano, ako sumiramo sve pret-hodne stavove B. Gavele, postaje mnogo jasnije zato je svoju raspravu zavrio reenicom: Hronologija Vine kao i novi hronoloki podaci u optoj i naoj protoistoriji pokazala je da je u tom pravcu neizbeno revidiranje dosadanjih datovanja protoistorijskih civilizacija ( 1955a, 12).

Zakljuujui diskusiju o drugoj mogunost itanja Gavelinog program-skog teksta, ponoviu najvanija zapaanja koja proistiu iz stavljanja ovog rada u lokalni kontekst disipline. Glavna motivacija za nastanak kritike speku-lativnog metoda bila je pokuaj odbrane istraivakih pozicija koje je Gavela

9 Ovo ne iskljuuje mogunost da je Vasi svoja razmiljanja o ekonomiji bar delimino zasnovao na ajldovim stanovitima, pogotovu zato to su mu ajldova tumaenja o uticajima iz istonog Sredozemlja, osim hronologije, ila u prilog (Palave-stra 2013, 699702).

, . . . 9. 3 (2014)


prihvatio pod uticajem tumaenja profesora Vasia. Ova okolnost ukazuje da negodovanje upueno kulturno-istorijskoj arheologiji Kosininog tipa nije bilo primarno povezano sa optim nezadovoljstvom stanjem u disciplini i tenjom da se na generalnom nivou promene pristupi protoristoriji. Gavelini zakljuci bili su formirani u kontekstu neslaganja u tumaenjima Vine, u kojem se on priklo-nio verziji svog autoritativnog profesora. Potaknut motivom odbrane jonskog tumaenja, Gavela je mnogo iri problem teorijsko-metodolokih problema kulturno-istorijske arheologije sveo na pojedinani sluaj tumaenja Vine i hronologije balkanske protoistorije. Usko postavljen cilj Metodskih problema sputao je Gavelu da u svojoj daljoj karijeri nastavi sa konstruktivnom kritikom problematinih aspekata kulturno-istorijskog pristupa, jer su se u meuvremenu lokalne okolnosti promenile, pa su i njegovi stavovi dobili drugaiji oblik.

Posle Vasievog penzionisanja i smrti, Gavela je postepeno napustio pret-hodna miljenja o Vini. Najpre je u udbeniku za praistorijsku arheologiju uka-zao da osim Vasievog postoje i druga miljenja o kulturno-hronolokom odre-enju Vine, oprezno se opredeljujui za stanovite da se ovaj lokalitet moe datovati u srednji heladski period, tanije od poetka II do poetka I milenijuma s. e. (Gavela 1956a, 132134). Nedugo zatim, Gavela je dalje korigovao svoje miljenje o Vini povezujui je sa balkansko-podunavskim neolitom-eneolitom (1956b; 1958), da bi potom prihvatio i njeno odreenje kao neolitske arheoloke kulture, datovane u duboku prolost pomou radiokarbonskih analiza ( 1965). Iako je ovakav postupak bio neizbean,10 korigovanje pogrenog milje-nja je izgleda uticalo i na njegova opta interesovanja. U kasnijim Gavelinim radovima nema povratka na pitanja metodologije protoistorijske arheologije, niti je on ponovo pokuavao da koncentrovanom kritikom skrene panju na potekoe vezane za ovo polje arheolokih istraivanja. Osim konzistentnog stava o nepouzdanosti spekulativnog metoda ( 1977a; 1978, 2324), u njegovoj kasnijoj karijeri nije dolo do razrade prethodnih kritikih zapaanja, niti pokuaja da se razvije alternativni pristup. Slino tome, zalaganje za foku-siranost na ekonomske baze protoistorijske prolosti ostalo je na deklarativnoj ravni, ba kao i razmiljanja o drutvima kao ivim organizmima sastavljenim iz dijalektiki meuzavisnih ekonomskih, socijalnih, religijskih i drugih inilaca. Indikativno je da se Gavela osim teze o ekonomskim razlozima za seobu Kelta ( 1976), u svojim tekstovima uopte nije bavio ni ekonomskim pitanji-ma protoistorije, niti problemima povezanosti ekonomije i ostalih sfera praisto-rijskih drutava. Komparativne studije za iju primenu je apelovao, Gavela je sveo na paralelnu upotrebu arheolokih i istorijskih izvora, istina uz kritiniji odnos prema mogunostima korienja antikih pisanih svedoanstava (Gavela 1956a, 3; 1960, 18; 1970, 124; 1976, 31), dok prethodna ukazivanja na vanost

10 Iz razloga oigledne pogrenosti jonskog tumaenja, zbog koje ni najblii Vasievi saradnici i studenti nisu mogli da slede miljenje svog profesora (Palavestra 2013, 685).



kulturne antropologije i prirodnih nauka uopte nisu nala primenu u njegovim interpretacijama. Razlog za ovo mogao bi da lei u promenama koje su nastale u lokalnom kontekstu discipline posle Vasieve smrti. U periodu 60-ih i 70-ih godina prolog veka, Vasievi nekadanji uenici su, oslanjajui se na teorij-sko-metodoloka polazita karakteristina za arheologiju u centralnoj Evropi, uspostavili kulturno-istorijsku kolu kao dominantni pristup u praistorijskoj arheologiji (Babi 2002; 2006; 2009; 2013, 2005, 9091; 2011a, 159160; 2011b, 581582). Po svemu sudei i Gavela je prihvatio kulturno-istorijski nain interpretacije protoistorije, to se najbolje moe uoiti prae-njem njegovih tumaenja kasnog gvozdenog doba u kojima je latenski materijal video kao nedvosmisleni dokaz prisustva Kelta, dok je zajedniko pojavljivanje latenske i autohtone materijalne kulture sagledavao kao pokazatelj kulturne i etnike asimilacije Kelta sa starosedeocima ( 1960, 11, 13, 1516; 1976, 2526, 3135; 1977b, 57; 1978, 173174, 192193, 197198, 204). Ovakva tumaenja bila su u potpunom skladu sa uobiajenim pristupom protoistorij-skom periodu u domaoj arheologiji, koji je bio fokusiran na pitanja etnogeneze i etnike determinacije pojedinanih plemena pomou antikih pisanih izvora, paleolingvistike i koncepta socio-kulturne evolucije (upor. Kuzmanovi 2012; 2013, Mihajlovi 2014). Iako se Gavelina vizura po nekim pitanjima razlikovala od glavnog toka ondanje arheoloke misli u Srbiji/Jugoslaviji,11 ona je po svo-jim optim teorijskim polazitima i metodologiji sutinski pripadala kulturno-istorijskom pristupu.

Naravouenije

itanje starih strunih tekstova sa vremenske razlike od nekoliko decenija predstavlja veoma zahtevan zadatak. ak da ovoliku vremensku distancu i ne uzmemo kao oteavajuu, i ak da ne postoji jezika barijera, ostaje verovat-noa da stavove iz originalnih tekstova shvatimo na naine koje njihovi autori uopte nisu imali u vidu. Ovakva mogunost proistie iz okolnosti da svako pojedinano itanje podrazumeva i opasnost nehotinog ili nesvesnog uita-vanja/pripisivanja naih sopstvenih ideja, sistema vrednosti i konceptualnih okvira koji u originalnom narativu uopte nisu postojali. Iako se izreeni stav moe okarakterisati kao prozaina konstatacija, ne sme se zaboraviti da je pro-

11 Kao to je stanovite da se na osnovu raspoloivih pisanih izvora i arheoloke grae ne moe tvrditi etniko i kulturno jedinstvo Ilira, ve da je ovaj pojam pre i verovatnije geografsko-kulturni kvalitet opteg znaaja nego to bi mogao biti etnika odrednica jedne jedinstvene populacije jeziki i etniki koherentne i iroko rasprostran-jene (Gavela 1971, 2425). Takoe, nastanak Skordiska, odnosno njihovo doseljavanje na prostor ua Save u Dunav, Gavela je smetao oko vek i po posle opteprihvaene 279. s. e. i to dajui prioritet arheolokoj u odnosu na istorijsku grau ( 1977b).

, . . . 9. 3 (2014)


blem sebi svojstvenih (pa makar i nehotinih/nesvesnih ili iz najbolje namere izvedenih) itanja i reinterpretacija starih strunih tekstova do danas prisutan u srpskoj arheologiji (upor. Palavestra 2013). Kao to sam pokuao da pokaem sadrinskom analizom Gavelinih Metodskih problema, razumevanje tumae-nja ili pozicija autora mogue je shvatiti na (bar) dva veoma razliita naina, od kojih svaki nosi vane pouke o konceptualnim tehnikama pomou kojih pristupamo tekstu. Jednostavan pokuaj svrstavanja nekog arheolokog dela u uredno ustrojenu trostepenu shemu razvoja teorijskih pozicija nae discipline pokazuje koliko je ovaj nain skopan sa opasnostima pogrenog prepoznavanja autorovih stavova i njihovog netanog svrstavanja u glavne postulate odreenog teorijskog pravca. Kada bi se Gavelin tekst posmatrao izolovano, samo u svetlu generalizovane podele razvoja arheologije, lako bi mogao da se stekne pogrean utisak o povojima teorijskih razmiljanja koja se zapravo nikada nisu desila. Izdvajanje samo odreenih citata iz nekog strunog teksta, te pokuaji njihovog posmatranja kroz prizmu pripadanja odreenom teorijskom pravcu, moe da dovede do situacije da (usled uproavanja) iskonstruiemo i upiemo sadraj koji autor u stvari nije imao nameru da saopti. Analizom nekog teksta, u slua-ju da ga unapred postavimo u kontekst vetake, uoptavajue, podele razvoja discipline, mi u stvari reinterpretiramo stavove autora pripisujui im nova zna-enja i konotacije. Iz ovog razloga je uvek neophodno uzimati u obzir kontekst nastanka nekog teksta, odnosno njegovo stavljanje u lokalne odreenosti koje mogu da proistiu i zavise od razliitih inilaca. Primer kojim sam se bavio u ovom radu pokazuje da su lokalne specifinosti unutar discipline imale presu-dan uticaj na nastanak Gavelinih zakljuaka, koji su u najboljem sluaju samo posredno bili povezani sa optim pokuajima preispitivanja problematinih as-pekata u tadanjoj arheologiji. Iako su Gavelini stavovi po mnogim pitanjima bili tani, problem je leao u okolnosti da su nastali iz motiva usko vezanih za situaciju u domaoj arheologiji. Paradoksalnost ovog sluaja nalazi se u inje-nici da su Gavelini stavovi po pitanju spekulativnog metoda bili ponajpre primenljivi i na samu metodologiju i tumaenja M. Vasia, i da su imali optu upotrebnu vrednost za arheologiju, nezavisno od lokalnih okolnosti. Meutim, kako je Gavela svoje zakljuke odredio prema cilju opravdavanja netane in-terpretacije, njihov potencijal je bio drastino smanjen, do mere da im se ni sam autor nije vraao posle korigovanja svojih ranijih gledita. Smatram da ovo predstavlja veoma nesrenu okolnost, budui da bi intenzifikacija diskusije o problemima spekulativnog metoda mogla da ishoduje stvarnim poboljanjem teorijsko-metodolokih polazita u domaoj protoistorijskoj arheologiji. Da je kojim sluajem Gavela svoja zapaanja izneo ne vezujui se za jonsko tuma-enje i nastavio sa pokuajima razrade metodologije koju je u irokim potezi-ma omeio, postoji verovatnoa da bi arheologija u Srbiji dobila drugaiji sled dogaaja. Ovako, to je direktna posledica nezadovoljstva Vasievim pristupom u arheologiji, tek je 60-ih i 70-ih godina prolog veka dolo do uspostavljanja



kulturno-istorijske perspektive kao opteprihvaenog naina arheolokog bav-ljenja protoistorijom. Zajedno sa uvoenjem kulturno-istorijske arheologije na domaoj sceni je nastupila i svojevrsna nezainteresovanost ili nedovoljno isko-riavanje mogunosti koje su nudile socijalna antropologija i interdisciplinar-ni pristup, dok su perspektive svojstvene novoj/procesnoj arheologiji pogreno razumevane kao obina arheologija koja vie koristi kompjutere i analize iz prirodnih nauka ( 2005, 91, 92 i dalje). U ovakvoj konstelaciji, uz Gavelino naputanje svojih ranijih tumaenja i priklanjanje novouvedenoj optoj teorijskoj perspektivi, ak i ona gledita koja je izneo sa punim pravom nisu proizvela nikakvu reakciju i doivela su sudbinu pucnja u prazno. Ovaj primer je dragocen jer dobro pokazuje koliko su pojedinani zakljuci zavisni od ireg konteksta naune oblasti u kojoj se formiraju, i koliko je veliki uticaj ra-zliitih autoriteta12 na usvajanje, odravanje ili naputanje odreenih stanovita.

Literatura

Arnold, Bettina. 1990. The past as propaganda: totalitarian archaeology in Nazi Germa-ny. Antiquity 64: 464478.

Babi, Staa. 2002. Still innocent after all these years? Sketches for a social history of archaeology in Serbia. In Archologien Europas: Geschichte, Methoden und The-orien/ Archeologies of Europe: History, Methods and Theories, eds. Peter F. Biehl, Alexander Gramsch and Arkadiusz Marciniak, 309322. Tbinger Archologische Taschenbcher 3. Mnster: Waxmann.

Babi, Staa. 2006. Archaeology in Serbia A Way Forward? In Homage to Milutin Garaanin, eds. Nikola Tasi and Cvetan Grozdanov, 655659. Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts.

Babi, Staa. 2009. Jezik arheologije II, ili: Kako sam preivela promenu paradigme. Etnoantropoloki problemi 4/1: 123132.

Babi, Staa. 2011. emu jo istorija arheologije? Etnoantropoloki problemi 6/3: 565577.

Babi, Staa. 2013. Kakva nam arheologija treba? Etnoantropoloki problemi 8/3: 621631Bandovi, Aleksandar. 2012. Gustaf Kosina i koncept kulture u arheologiji. Etnoantro-

poloki problemi 7/3: 629648.Benac, Alojz. 1973. O identifikaciji ilirskog etnosa. Godinjak Centra za balkanoloka

ispitivanja 9: 93108.Benac, Alojz. 1987. O etnikim zajednicama starijeg eljeznog doba u Jugoslaviji.

U Praistorija jugoslovenskih zemalja V, eljezno doba, ur. Alojz Benac, 737802. Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine.

Childe, Gordon, V. 1953. Keltski oppidum idovar by Branko Gavela 62 pp., Serbian text in Roman characters, 6 pp. French rsum, and 58 plates. Univerzitet u Beogra-du, 1952. Antiquity 27/107: 176.

12 U Gavelinom sluaju to je bio najpre pojedinani autoritet (Vasi), a zatim kolek-tivni (tj. domaa arheoloka zajednica koja je prihvatila kulturno-istorijski pristup).

, . . . 9. 3 (2014)


Garaanin, Milutin. 1964a. Problem kontinuiteta u arheologiji. U VI Kongres arhe-ologa Jugoslavije, ur. Jovan Todorovi, 945. Beograd: Arheoloko drutvo Jugo-slavije.

Garaanin, Milutin. 1996. Razgovori o arheologiji, prir. Staa Babi i Miodrag Tomo-vi. Beograd: 3T.

Gavela, Branko. 1952a. Keltski oppidum idovar: prilog kulturnoj istoriji nae zemlje protoistoriskog doba. Beograd: Nauna knjiga.

Gavela, Branko. 1956. Praistorijska arheologija. Beograd: Nolit.Gavela, Branko. 1971. O arheolokom identifikovanju ilirskog etnosa. U Materijali VII,

Simpozijum praistorijske sekcije Arheolokog drutva Jugoslavije, ur. Jovan Todoro-vi, 2139. Beograd: Arheoloko drutvo Jugoslavije Muzej Brodskog Posavlja.

Graves-Brown, Paul, Sin Jones and Clive Gamble eds. 1996. Cultural Identity and Archeology: The construction of European communities. London: Routledge.

Hrke, Heinrich. 1995. The Hun is a Methodological Chap: Reflections on the German tradition of pre and proto history. In Theory in Archaeology. A world perspective, ed. Peter. J. Ucko, 4761. London: Routledge.

Karl, Raimund. 2004. Zur Theorierezeption in der Ur und Frhgeschichte in Ost-sterreich seit 1945. Archologische Informationen 27/2: 269292.

Kuzmanovi, Zorica. 2012. Uticaj lingvistike na kulturno-istorijsku arheologiju. Etno-antropoloki problemi 7/3: 615628.

Kuzmanovi, Zorica. 2013. Repozicioniranje uloge antikih pisanih izvora u arheologi-ji. Etnoantropoloki problemi 8/3: 763778.

Lozny, Ludomir R. 2011. Introduction to Comparative Archeologies: A Sociological View of the Science of the Past, ed. Ludomir R. Lozny, 120. New York: Springer.

Lozny, Ludomir R. (ed.) 2011. Comparative Archeologies: A Sociological View of the Science of the Past. New York: Springer.

Meskell, Lynn (ed.) 1998. Archaeology Under Fire: Nationalism, politics and heritage in the Eastern Mediterranean and Middle East. London: Routledge.

Mihajlovi, Vladimir D. 2014. Tracing ethnicity backwards: the case of the Central Balkan Tribes. In Fingerprinting the Iron Age: Approaches to identity in the Eu-ropean Iron Age. Integrating South-Eastern Europe into the debate, eds. Catalin N. Popa and Simon Stoddart, 97107. Oxford: Oxbow books.

Olsen, Bjrnar. 2002. Od predmeta do teksta: Teorijske perspektive arheolokog istra-ivanja. Beograd: Geopoetika.

Palavestra, Aleksandar. 2012. Vasi pre Vine (19001908). Etnoantropoloki problemi 7/3: 649679.

Palavestra, Aleksandar. 2013. itanja Miloja M. Vasia u srpskoj arheologiji. Etnoan-tropoloki problemi 8/3: 681715.

Trigger, Bruce G. 1989. A history of archaeological thought. Cambridge: Cambridge University Press.

Ucko, Peter J. 1995. Introduction: Archaeological Interpretation in a World Context. In Theory in Archaeology. A world perspective, ed. Peter. J. Ucko, 128. London: Routledge.

Wylie, Alison, 2002. Thinking from Things: Essays in the Philosophy of Archaeology. Berkeley: University of California Press.



Wiwjorra, Ingo. 1996. German archaeology and its relation to nationalism and racism. In Nationalism and archaeology in Europe, eds. Daz-Andreu Margarita and Timot-hy Champion, 164188. London: UCL Press Westview Press.

*

, . 2008. . : Clio., . 1983. .

18831983, . , 4175. : .

, , . 1932. I. . : .

, , . 1948. . 1: 85135.

, . 1951. Pro domo. 2: 295, . 1955. . 5: 13., . 1952b. . 1: 4859., . 1953.

. 2: 5966., . 1955a.

. 3: 114., . 1955b. . 34/19521953: 1724., . 1956b.

. 3: 920., . 1958.

. 5: 516., . 1960. .

7: 528., . 1961. .

11/1960: 18., . 1962. .

6-2: 5569., . 1965. .

8-1: 925., . 1970. .

20/1969: 119127., . 1976. .

13-1: 1737., . 1977a. .

2/19761977: 3746., . 1977b. . Balcanica 8:

5363., . 1978. . : ., . 1983. .

18831983, . , 7782. : .

, . . . 9. 3 (2014)


, . 1964b. . . 26, 4751. : .

, . 1983. 1831983. 18831983, . , 916. : .

-, . 2012. . , : , . , 156164. : .

, . 2005. . . : , 21, . , 8794. : .

, . 2011a. . : .

, 2011b. . - . 6/3: 579594.

, . 2013. : ?. , , : , . , 334346. : .

, . 1983. . 18831983, . , 1725. : .

, . 2003. : 19. . : .

, . 2008. : . : Clio.

Vladimir D. MihajloviDepartment of History

Faculty of Philosophy, Novi Sad

Global vs. local: Two readings of theoreticaland methodological position of Branko Gavela

The paper presents two possible readings of one discussion by Branko Gave-la on the problems of protohistoric archaeology. From two distinct perspectives one based upon the general pattern of development of archaeological thought, the other taking into account the specific local context, two disparate interpre-tations emerge of Gavelas methodological conclusions. The general pattern of development of archaeological theory through three stages proves to be insuf-ficient, and the author stresses the need to consider scholarly texts in the local context of the discipline. Instead of positioning Gavelas texts as the heralds



of theoretical changes in archaeology, a completely different position of his wri-tings emerges, heavily influenced by the specific situation of archaeology in Serbia after the World War II.

Keywords: protohistorical archaeology, Branko Gavela, paradigm shift, local disciplinary context, Miloje M. Vasi, culture-historical archaeology

Le global face au local: deux lectures des positionsthorico-mthodologiques de Branko Gavela

Larticle offre deux lectures possibles du trait de Branko Gavela qui dis-cute les problmes mthodologiques de larchologie protohistorique. Par lapplication de deux perspectives diffrentes, dont une est base sur lutilisation de la division gnrale du dveloppement de la pense archologique, et lautre sur la prise en compte du contexte spcifique local de larchologie, on aboutit des interprtations diffrentes des conclusions mthodologiques de Gavela. En attirant lattention sur linsuffisance de lanalyse des positions de lauteur uniquement a laide dun schma gnralisant concernant le dveloppement trois niveaux de la pense archologique, larticle souligne la ncessit de pla-cer les textes spcialiss dans le contexte local de la discipline. Au lieu dune apprhension des observations mthodologiques de Gavela en tant que de lannonciateur des changements thoriques dans larchologie, par un tel pro-cd lon aboutit une image compltement diffrente du rle de son texte, rle entirement dpendant de la situation spcifique o se trouvait larchologie en Serbie aprs la Seconde Guerre mondiale.

Mots cls: archologie protohistorique, Branko Gavela, changement de pa-radigme, contexte local de la discipline, Miloje M. Vasi, archologie historico-culturelle

Primljeno / Received: 18. 07. 2014.Prihvaeno / Accepted for publication: 29. 07. 2014.

Documents

Dva Citanja Teorijsko Metodoloskih Pozicija Branka Gavele-libre