ZA RADNIKU PARTIJU I BALKANSKU FEDERACIJU

40 din. br.23 februar 2012. 065/200-1917 www.marks21.info redakcija@marks21.info

KORUPCIJA ZVANINIKA, policijski tretman obinih ljudi u gradovima, borba protiv gladnih i suzbijanje narodnog stremljenja ka prosvetljenju i znanju, iznuivanje poreza, progon verskih manjina, poniavaju tretman vojnika i tretman liberalne inteligencije i studenata kao da su vojnici zar ove i hiljade drugih manifestacija tiranije, iako nisu direktno povezane sa ekonomskom borbom, ne predstavljaju, generalno, u manjoj meri iroko primenljivo sredstvo i priliku za politiku agitaciju i uvlaenje masa u politiku borbu? Upravo suprotno je istina. Ove rei, koje je Lenjin napisao u jednoj polemici pre vie od sto godina, kao da su napisane za dananju Srbiju: represivna hajka korumpiranih vlasti protiv radnica i radnika u trajku, gladnih, studenata, muslimana, direktora biblioteka i kritinih glasova iz inteligencije, utnja pred faistikim batinaima kada napadaju NOB-ovce na ulicama, medijska blokada protiv narodnog besa, sve je to izraz tiranije kapitalistikih vlasti. Susedna Maarska nam je upozorenje ta nas eka ako budemo utali pred ovim napadima i pretnjama. Represivna vlast,

koja se bespomona okree MMF-u i ulazi u duniko ropstvo, vlast ija je jedina opozicija ekstremna desnica ije oruane paravojne jedinice mariraju radnikim krajevima, napadi na Rome i Jevreje, guenje svakog socijalnog, progresivnog i demokratskog stremljenja u narodu. Kada niko u mejnstrim politici nije spreman da se ovakvoj politici suprotstavi, kada policija moe da batina radnitvo, kada faisti mogu da napadaju noevima na fakultetu, ili da tuku devedesetdvogodinjeg starca u sred bela dana u Beogradu, onda je jasno da je svako ko vrednuje slobodu primoran da se nezavisno organizuje i zapone politiki pokret odbrane prava na protest. Mi emo se zalagati za okupljanje svih estitih javnih linosti, sindikalnih boraca i aktivista za ljudska prava, antifaista i gej aktivista, predstavnika verskih i rasnih manjina, svih obinih ljudi koji ne ele da ive pod dravnom represijom i faistikom izmom u narodni pokret i protestnu kampanju. Za poetak elimo da diemo svest putem izjava u medijima, javnih tribina i informativnih letaka. Potrebno je mobilisati javno mnjenje protiv svake instance ne-

pravde, jer ne elimo zemlju u kojoj smo svi obespravljeni. Vreme je da se uje i na glas. Ako jednog dana budemo mogli da mobiliemo ne samo javno mnjenje, ve i javnost u aktivan protest, graansku neposlunost, direktnu akciju, trajk i stvaranje narodnih odbora za odbranu demokratije, onda emo moi da kaemo da je izrastao pravi pokret za slobodu. Pozivamo vas da se pridruite.

Kada su nacisti doli po komuniste, ja sam utao; jer nisam bio komunista. Kada su zatvorili socijaldemokrate, ja sam utao; jer nisam bio socijaldemokrata. Kada su doli po sindikalce, ja se nisam pobunio; jer nisam bio sindikalac. Kada su doli po mene, nije preostao niko da se pobuni. Martin Niemller

Ekonomija_Kratka istorija evropskih integracija LGBT borba_Stounvolska revolucija (II) Glas pokreta_Meunarodna podrka odbrani prava na protest Recenzija lma_Parada Radnika borba_Od Tahrira do Tajms Skvera Antifaizam_Rast desnice od Norveke do Srbije

2

UVODNA RE

FEBRUAR 2012.

FEBRUAR 2012.

RECENZIJA FILMA

27

PIEVladimir Unkovski-Korica

P

RED VAMA se nalazi prvi broj od oktobra prole godine. Duu pauzu pri izdavanju naih novina ne moemo da raunamo kao preterani uspeh. Iako je dobar deo broja bio spreman ve u novembru, aktivnost nae grupe bila je fokusirana na studentski protest protiv komercijalizacije znanja, koji je buknuo na jesen i trajao, na ovaj ili onaj nain, kroz itavu zimu. Aktivizam u studentskom pokretu je sam po sebi veoma zahtevan. Meutim, na kanjenje uticala su jo dva faktora. Jedan je hajka koju su uprava univerziteta i drava zapoeli protiv Marks21. Ona je rezultirala faistikim napadima na studente, o kojima moete da itate vie u ovom broju io kojima smo ve izvetavali na naem sajtu. Marks21 je uradio sve kako bi spremio teren za iru kampanju koja bi branila pravo na protest svih potlaenih grupa i kritikih glasova u drutvu. Po uzoru na kampanju za slobodu estoro anarhista u kojoj smo aktivno uestvovali pre dve godine, dok su oni mesecima sedeli u zatvoru zbog optube koju je sud na kraju odbacio, elimo da dignemo javnost protiv svakog napada drave ili desnice na demokratsko pravo na protest. To nam je utroilo mnogo vremena i energije. Drugi faktor koji je usporio izlazak naih novina je kombinovani efekat aktivizma i ekonomske krize. Uproeno, teko je biti aktivista po profesiji, a nalaziti vremena za posao, kolu ili lian ivot. Na odreenom stupnju, stanje u Marks21 je odraz irih faktora u drutvu. Moda dva najvanija su kapitalistika kriza (ekonomska, politika i ideoloka) i kriza antikapitalistike levice. Kapitalistika kriza stvara uslove za izazov tom sistemu, ali isto tako stvara i prepreke takvom izazovu. Ekonomski, ona pojaava narodni bes, ali i strah i beznae. Politiki, ona kompromituje vladajuu garnituru, ali diskredituje i itav demokratski sistem, to jaa tendencije ka diktaturi. Ideoloki, ona otvara vrata za preispitivanje dominantnih ideologija, ali pritom ne postoji nikakva automatska ganancija da e levica preuzeti ulogu glavnog tuioca. To joj esto ne polazi za rukom. Ovakvo stanje je na prvi pogled udno. irom sveta narodni pokreti ustaju protiv toga to vladajue klase gaze ljudsko dostojanstvo. Velike demonstracije, masovni trajkovi i novi vidovi neposredne demokratije svuda su na vidiku. Meutim, injenica je da je levica irom sveta u krizi. Stara levica esto ima veliki uticaj u radnitvu: u vidu sindikata ili socijaldemokratskih ili drugih levih partija. No, taj uticaj je esto konica za narodni pokret, usled okotalosti, uskosti ili pak odanosti trinom sistemu. Dovoljno je videti kako se ponaaju socijaldemokrate na vlasti (do nedavno u Grkoj) ili opoziciji (u Engleskoj) da bi se videlo da oni ne nude sutinsku alternativu protnom sistemu. Na vlasti, oni su verne sluge meunarodnih nansijskih institucija i njihovih sopstvenih vladajuih klasa. Ni redovno izdajnitvo sindikalnih centrala u Srbiji nije lo primer slinog procesa. U poslednjem naletu izdajnitva vostvo Saveza samostalnih sindikata Srbije ulazi u pregovore sa partijama vladajue klase oko toga iju e antiradniku politiku okititi radnikim interesima. S druge strane, nova levica, koja se raa na trgovima ili u procesu borbe radnog naroda protiv pokuaja svetskih elita da ga rtvuje na oltaru banaka ili eksploatie putem

dunikog ropstva, najee nije razradila svoj program niti je jasno organizovana. Ako ne uspe da u borbu uvue i transformie staru levicu ona ona nee moi tako lako da prui odgovor izazovu represije koji je eka u 2012. Iako na mnogo skromnijem nivou, svi ti problemi su na srpskoj sceni bili vidljivi tokom 2011. Radniki pokret je par puta pokazao snagu, ali je ostao na milost i nemilost vladajuim strukturama, usled kompromizerstva sindikalnih centrala. Omladinski pokreti su tokom godine progresivno postavljali ira drutvena pitanja, ali bez proboja na svom frontu nisu uspeli da inspiriu borbu radnog naroda. Oba pokreta susrela su se sa dravnom represijom ili faistikim napadima. Vlada uporno pokuava da putem promene zakona sroza pravo na trajk i istovremeno konstantno napada omladinu kada god ustane protiv vladine trule politike. Marks21 ima za cilj da uestvuje u stvaranju nove organizacije levice koja neminovno mora da spoji kreativnost i irinu nove levice sa drutvenom teinom i organizacijom stare, da u ime narodne demokratije spoji ulice i trgove sa radnim mestima i fakultetima u jedinstven pokret protiv kapitalistike drave. Mi smo jo uvek na poecima, ali stalno radimo na uvravanju politike koja moe da spoji staro i novo. Za razliku od mnogih drugih, mi opstajemo i rastemo, prepoznati smo kao estiti borci u pokretima u kojima smo aktivni i uspeno se odupiremo sve otvorenijoj represiji od strane drave i uprave univerziteta. O tome moete itati u naem listu. Meutim, kako bismo se i sami digli na nivo najborbenijih slojeva, moraemo vie napora da uloimo u organizovanu komunikaciju sa narodnim pokretima u naoj zemlji i irom sveta. Zato je nedopustivo da nam novine ovoliko dugo ne izlaze. Reorganizacija grupe oko novina i interneta ve je otpoela tokom prole godine, kao je to primetno iz lanaka Andreje ivkovia u martovskom i oktobarskom broju. U ovom broju izlaemo ulogu novina kao kolektivnog planera buduih aktivnosti i kolektivnog organizatora komunikacije sa pokretom. To radimo u uverenju da emo se na taj nain izloiti jo veoj odgovornosti pred pokretom i nama samima. Pozivamo nae itaoce da nas pozovu na odgovornost i da nam se pridrue u planiranju, izradi i distribuciji novina. Dalje, u narednom periodu radiemo na daljim pripremama za narodnu kampanju Pravo na protest: u njoj je mesto svakome ko se zgraava nad drutvom u kom elita koristi sve poluge vlasti za svoj prot i u kom faistike bande jaaju iz dana u dan. Takoe, putem interneta, novina i italakih sekcija, razotkrivaemo svaku nepravdu u drutvu i svaki napad na demokratiju, u cilju jaanja herojskog otpora radnog naroda divljatvu kapitalistike svakodnevice do konane pobede i slamanja kapitalizma. U toj borbi neemo biti usamljeni. Studentski pokret u ileu je izveo stotine hiljada ljudi na ulice i ujedinio razne slojeve protiv vlasti. Uskoro je izbio i generalni trajk. Iz tog pokreta otpora javlja se nova revolucionarna organizacija levice. Slian proces, dodue na skromnijem nivou, vidljiv je u susednoj Hrvatskoj. Levica dobija sline prilike gde god se raa masovna borba sa masovnim direktnodemokratskim telima koja upravljaju pokretom. Izazov za nas je ne samo da slavimo ta iskustva, ve da ih primenimo kod nas. Balkan je svakako mesto gde je kriza dostigla svoj

nija od neke druge. Ipak, iznad svega, pokret za osloboenje gejeva transformisao je odnos gej mukaraca i ena prema sebi samima. Pomogao im je da se autuju, da izraze svoju seksualnost otvoreno i apologetino i da zahtevaju od drutva da prizna i prihvati gej veze kao znaajne i vredne potovanja isto koliko i heteroseksualne. Neki gejevi su zagovarali ne samo prihvatanje homoseksualnosti kao validnog i normalnog seksualnog opredeljenja, ve i dalje promene u celom drutvu: redenisanje linog identiteta da bi se dao vei znaaj erotskim impulsima. Te promene se nisu brzo desile. Ipak, do ranih 80-tih godina, pokret za osloboenje gejeva napravio je izvanredan iskorak. ak i poast epidemije side, koja je u Americi pogodila prvo gej populaciju, neko vreme drastinije nego bilo koju drugu grupu ljudi, nije uspela da zaustavi rast borbe za prava gejeva. Na mnogo naina ju je i uvrstila. Do ranih 90-tih, homoseksualci i lezbejke postizali su vane uspehe koje su druge represovane manjine pokuale da ostvare u ranijim dekadama. Neki javno deklarisani gejevi dobili su izbore za lokalne kancelarije. Univerziteti su uspostavili gej i lezbejske programe studija. Zakoni koji zabranjuju diskriminaciju na bazi seksualne opredeljenosti su sporim procesom uspostavljani na lokalnom nivou. Ipak, gej osloboenje je izazvalo i snaan zazor, to je postalo oigledno kada je pokuaj predsednika Bila Klintona 1993. da stavi zabranu gejevima da slue vojsku pao u vodu, uz snane optube i kritike iz redova Kongresa i vojske. U spomen na dogaaj u Stounvolu i njegov znaaj za LGBT zajednicu, ali i celo ameriko drutvo, na godinjicu ovog dogaaja 1970. godine odrane su prve parade ponosa u Njujorku i Los Anelesu. Slini marevi i parade organizuju se i u drugim gradovima, obino krajem juna, kako bi se obeleila godinjica Stounvolske revolucije. Od tih dana do danas, zamiranje radikalnog duha omladine i irih pokreta neminovno su izvrili uticaj i na LGBT pokret. Parade ponosa su u gotovo svim veim svetskim gradovima postale mesto za sticanje prota onih koji su u popularizovanom gej pokretu uvideli novo, jo nepokriveno trite. Zato danas na Zapadu LGBT prajdovi vie lie na karnevale nego na proteste. Ali, ovo stanje se menja. Kriza i novi rast desnice koji rezultuju novim talasom napada na LGBT prava otvaraju prostor levici da vrati LGBT pokret na borbenu stazu sa koje je u nedostatku alternative skrenuo na zajedniku borbu sa radnikom klasom i drugim potlaenim grupama za ruenje kapitalizma i izgradnju drutva u kom e diskriminacija i sve nejednakosti postati stvar istorije.

PIEMiljan Jeli

N

EMA SUMNJE najkontroverzniji lm Srana Dragojevia, vele kritiari. Tema je gorua, politika, britko saoptena imenom lma, pa je po publicitetu pretekla i Montevideo. Meutim, da li je lm dotakao sr problematike, koju je, samo donekle kroz prizmu humora, Dragojevi pokuao da priblii publici ili se samo zaglibio u blatu jalovog liberalskog apela za ljudskim i manjinskim pravima? I ta je uopte sr problema? Na alost, kontroverzna je samo tema, tanije, njena forma, dok je sadrina procurela kroz prste. Na sva tri pitanja nije mogue dati jednostavan odgovor. Najpre, lm humorom pokuava da razbije etnike barijere kada na ratitu srpski vojnik dobaci toalet papir hrvatskom, ili pak kada bivi ratnici zavaenih strana, ali i prijatelji, zajedno putuju u Beograd da spasu gej paradu od podivljalih nacista. Simpatina smea satire i jugonostalgiarskog patosa na publiku deluje zaista osveavajue nemilosrdno sprdanje na raun podela meu ljudima jedna je od bitnijih niti lma. Dalje, povezanost drave sa kriminalnim grupama i faistima, kao i potpuna ambivalentnost prema pitanju seksualnih manjina u Srbiji takoe su pristutne, ali ne i jasne ratni veteran (Nikola Kojo) u prolosti je po nalogu vlasti mlatio studente i ruio romska naselja (dotinu scenu je propratio smeh publike u Uu). Dravna uprava koja uopte ne haje za LGBT protest i praktino ga stavlja u ruke faistima, dok s druge strane, njeni pripadnici nansiraju borbe pasa i ostale kriminalne radnje. Iako relativno verno oslikana, veza desniara za dravnim institucijama prikazana je na jedan vrlo konfuzan i indirektan nain, to moe dovesti do pogrenog zakljuka da su oni rtve drave. Bojim se da klinci nakon gledanja lma mogu da postanu ili liberalski beskimenjaci ili ulini batinai, kao to je bio sluaj sa nesrenim ianjem Stevana Filipovia (recenzija ovog lma objavljena je u broju iz novembra 2010), u kome je jedini pozitivan lik policajac. Moda najbolja stvar u Paradi jeste momenat u kom LGBT aktivisti, uz pomo preporoenih veterana, reavaju da uzmu stvar u svoje ruke, bez ikakve asistencije drave. Osim tog i jo par segmenata, sve ostalo je gola kaljuga. Pre svega, kriminalno je to to se iz usta samih pripadnika LGBT populacije uju desniarski argumenti o dve Srbije

jedna je rusofobna i proevropska, druga je proruska i evroskeptina. Prva brani prava manjina samo pred izbore ili kada joj naredi Veliki brat iz Brisela. Druga je tradicionalistika i homofobna, ali ona esto koketira sa ljudskim pravima, iako su njena ulina krila poput Obraza ili SNP1389 militantni ovinisti koje upravo evropska vlast koristi za obavljanje prljavih poslova. Dalje, mlaka liberalska kritika potemkinovskog Prajda izmeu etiri kordona policije, ne postavlja pitanje dravne represije, ije su rtve i radnici i studenti i homoseksualci, a koja pritom zamagljuje glavni uzrok za rast desnice demontiranje privrede od strane socijalno odgovorne vlade koja je proizvela preko milion nezaposlenih, iz ijih se mlaih redova najee regrutuju pripadnici ekstremne desnice. Prelaz iz komedije u tragediju je katastrofalan, kako iz umetnikog, tako i iz politikog ugla. Prvo, ini se da je taj deo ubaen na silu, isto da bi se na kraju komine nizbrdice videla i jedna pocepana glava. Time je lm izgubio i ono malo krvi i mesa koje je imao. Politiki, ostavlja se prostor za komparaciju sa ubistvom Brisa Tatona, to je dovelo do jaanja dravne represije nad celokupnom omladinom. Tako i ovde ubistvo mladog oveka predstavlja povod da drava krene u ofanzivu i postavi se kao zatitnik potlaenih ista ona drava iji organi maltretiraju homoseksualce kod svakog privoenja. Gde su tu radnici? Gde su studenti i omladina? Gde je povezivanje onih koji su na udaru drave i krize? Gde je sistemska, sutinska kritika ovakvog drutva i drave? Nema je ni na vidiku. Konkretan problem je konkretan problem parcijalni interesi su parcijalni interesi. To vidi liberalizam, koji proima gotovo ceo lm i apstinira od svake dalje analize van okvira sopstvene logike. Srbiji je potreban socijalan lm, lm koji e doarati kapitalizam i sve ono to se potlaenim grupama u njemu deava, ulogu koju u ovom drutvu igraju dravne institucije, lm koji e prikazati i radniki trajk i zaposlene kojima desniari i policija upadaju u preduzee. Takav lm moe biti sredstvo emancipacije. Prodiranjem politike narodnih masa u sferu kulture, gui se lana dihotomija umetnosti i politike koju vladajua klasa eli lukavo da podeli knjiga, lm, pesma, postae instrumenti klasne hegemonije potlaenih. Neka nova umetnost bude umetnost revolucije!

26

LGBT OSLOBOENJE

FEBRUAR 2012.

FEBRUAR 2012.

3

Drugi deo lanka o poreklu Gej prajd protesta i istoriji borbe za LGBT osloboenje. Pie, Maja Markovi

P

ARK KRISTOFER je postao mesto gde su se mnogi uesnci i uesnice demonsracija okupljali posle prve noi. Tokom opsade bara Stounvol, sve vee novinske stanice bile su obavetene o deavanjima. Vest o pobuni se brzo proirila zajedno sa glasinama o tome da su sukobe organizovale grupe Studenti za demokratsko drutvo ( ), Crni panteri, ili neko trei. Tokom cele subote 28. Juna, ljudi su dolazili da vide zapaljeni klub. Pojavili su se grati na baru koji su glasili: snaga, Napali su naa prava, Podrite gej snagu, Legalizujte gej barove i drugi. Sledee noi demonstranti su se ponovo okupili. Mnogi od prethodne noi su se vratili. Ispred Stounvola se okupilo na hiljade ljudi, kao i stotine policajaca. Kao i prethodne veeri, zapalili su kontejnere, gaali policiju i igrali, ismevajui ih. Specijalne policijske jedinice ponovo su dole oko dva sata posle ponoi. One koje su uhapsili, masa je pokuavala da oslobodi. Ulina tua je ponovo trajala do etiri sata ujutru. U ponedeljak i utorak nije bilo veih sukoba, delom zbog kie. Kreg Rodvel je iskoristio tu priliku da napie i podeli hiljade pameta u kojima se zahtevalo da se policija i maja proteraju iz gej klubova. Zahtevalo se da gejevi sami vode svoje lokale, da se Stounvol i drugi lokali koje je vodila maja bojkotuju i da se pritisak javnosti usmeri na gradonaelnika, sa zahtevom da preispita situaciju koja se ne moe tolerisati. U sredu je Vilid Vojs ( ) objavio lanak o pobuni, koji je sadrao negativne opise dogaaja i samih uesnika i uesnica. Masa demonstranata se ponovo okupila u ulici Kristofer i krenula ka prostorijama Vilid Vojsa, s namerom da ih zapali. Bilo je prisutno izmeu 500 i 1000

najei nivo kontradikcija. U Grkoj se odluuju sudbina kako dunike krize evrozone, tako i narodnog pokreta protiv pokuaja elita da svale teret krize na plea naroda. Radnika klasa u Grkoj igra odluujuu ulogu u tom procesu. Ukoliko taj pokret uspe i odbije da plati dug evropskim kreditorima, lanana reakcija nee biti nita manja nego to je bila kada je pre godinu dana revolucija izbila u Tunisu. Tu se otvaraju vrata socijalistikoj federaciji na Balkanu.

Mogunost novih tela narodne demokratije i revolucionarne levice da u tom trenutku upravljaju drutvom bie realizovana samo ukoliko sada gradimo demokratski pokret naroda i revolucionarnu organizaciju koja e moi da se snae u novoj situaciji. Revolucija, ne samo na naem poluostrvu, ve irom sveta, bie ove godine ponovo na vidiku. Da li e prevazii otpor elita, zavisie od poteza svih nas koji budemo spremni da se borimo.

ZA TA SE MARKS21 ZALAEStounvolska bitka sa policijom: borba u sri pokretaljudi. Ponovo je izbila tua koja je za posledicu imala povreene i meu policijom i meu demonstrantima, kao i hapenje petoro uesnika. Ovaj sukob je trajao oko sat vremena, a jedan od uesnika ga je ovako opisao: Vest se proula. Ulica Kristofer e biti osloboena. Pederima je vie dosta represije. ci osnovane su dve LGBT organizacije koje su svoje delovanje ostvarivale kroz direktnu akciju. Pokrenuta su i tri lista koja su promovisala prava LGBT osoba. U narednih par godina osnovan je veliki broj novih organizacija u SAD i u svetu. Tako je Stounvolski protest oznaio poetak pokreta za osloboenje gejeva, jednog od najkontraverznijih izazova tradicionalnim vrednostima i postavci tog vremena. Nove organizacije, meu njima Front za osloboenje gejeva ( ), osnovan u Njujorku 1969. godine, nicale su irom zemlje. Javne diskusije i medijska zastupljenost pokreta homoseksualaca brzo i dramatino su se poveale. Gej aktivisti su imali uspeha u tome da promene dugoopstajuu predrasudu da je homoseksualnost abnormalan vid ponaanja i tvrdili su da nijedna seksualna opredeljenost nije normal-

NEZAVISNA BORBA RADNIKE KLASE Radnici i radnice proizvode svo bogatstvo u kapitalizmu. Novo drutvo moe biti izgraeno jedino kolektivnim preuzimanjem kontrole nad tim bogatstvom od strane radnike klase i daljim planiranjem njegove proizvodnje i raspodele. REVOLUCIJA, NE REFORMA Postojei sistem ne moe biti popravljen ili reformisan, kako to tvrdi socijalno odgovorna vlast. Kapitalizam se mora iupati iz korena. PARLAMENTARNI PUT NIJE REENJE Strukture postojeeg parlamenta, vojske, policije i sudstva ne mogu biti preuzete i koriene od strane radnike klase. One su izrasle u kapitalizmu i napravljene su da tite vladajuu klasu od radnika i radnica. Drava je orue u rukama vladajue klase i slui ugnjetavanju radnika i radnica. Meutim, drava ne moe biti ukinuta prostim dekretom ona e odumreti zajedno sa iezavanjem klasnih razlika.

Zbog toga je radnikoj klasi u prelaznom periodu potrebna potpuno drugaija vrsta drave radnika drava, bazirana na radnikim savetima i radnikoj miliciji. Parlamentarna govornica se u najboljem sluaju moe koristiti u svrhu propagande protiv trenutnog sistema. Jedino masovna akcija samih radnica i radnika moe unititi kapitalizam. INTERNACIONALIZAM Borba za socijalizam je deo globalne brobe. Mi se zalaemo za solidarnost sa radnicima i radnicama u drugim zemljama. Protivimo se svemu to okree radnice i radnike iz jedne, protiv radnica i radnika iz druge zemlje. Protivimo se rasizmu i imperijalizmu. Podravamo pravo svih potlaenih grupa da organizuju sopstveni otpor. Podravamo sve istinske narodnooslobodilake pokrete. Iskustvo Rusije pokazuje da socijalistika revolucija ne moe preiveti u jednoj zemlji. U Rusiji je rezultat toga bio dravni kapitalizam, a ne socijalizam.

Staljinistike partije su kasnije u Istonoj Evropi, Jugoslaviji i Kini uspostavile sline reime. Mi podravamo borbu protiv privatnog i dravnog kapitalizma koju vode, ili su vodili, radnici i radnice u tim zemljama. Zalaemo se za stvarnu drutvenu, ekonomsku i politiku jednakost ena. Traimo prestanak svih oblika diskriminacije prema lezbejkama, gej, biseksualnim i transrodnim osobama. REVOLUCIONARNA PARTIJA Da bi se socijalizam ostvario, najmilitantniji radnici i radnice moraju biti okupljeni u revolucionarnoj socijalistikoj organizaciji. Uestvovanjem u socijalnim pokretima moramo kroz praksu pokazati da se reformistike ideje kose sa interesima radnike klase i njenih buduih pripadnica i pripadnika iz redova studentske i srednjokolske populacije. PRIDRUI NAM SE! IMEJL: redakcija@marks21.info TELEFON: 065/200-1917 VEB SAJT: www.marks21.info

Pokret za osloboenje gejevaU roku od par nedelja stanovnici i stanovnice Grinvi Vilida organizovali su se u aktivistike grupe koje su sada bile u stanju da koncentriu napore za osnivanjem slobodnih mesta za okupljanje LGBT osoba, gde se ne bi plaili uhapenja ukoliko bi ispoljili svoju seksualnu orijentaciju ili rodni identitet. Posle Stounvolske revolucije gejevi i lezbejke u Njujorku uspeli su da prevaziu rodne, klasne i generacijske razlike sa ciljem da postanu povezana zajednica. Tokom narednih est mese-

Marks21

@Marks21rs

4

ANALIZA REDAKCIJE

FEBRUAR 2012.

FEBRUAR 2012.

25

su ljudi bili revoltirani to je ena na bini i to ena repuje. Ja nisam mogla da verujem da mi se to deava, kao da sam otila u neku patrijarhalnu sredinu. S: Znam da si jednom rekla da si politiki ignorant, ali ja u tvojim tekstovima vidim dosta politike, prvenstveno jer govori iz pozicije potlaene osobe rodno, klasno itd. -Ja kapiram da sam se takva rodila i da se veinom vodim samo instiktom. U mojim tekstovima nema dnevnopolitikih zbivanja, moji tekstovi za temu imaju mene. Pa moda odatle. M: Kako izgleda snalaziti se kao ena ena na takvoj hiphop sceni? -Biarke i ja smo poele u istom trenutku, ali s tim da su one imale bolju prou. Ono to nas razlikuje je sama tematika, ja sam se vrsto drala stila i htela sam da bude ba tako. Mogla sam da napravim muziku koja bi bila prijemiva ljudima, ali nisam htela da rimujem i htela sam stil koji bi opstao na duge staze. Od hiphopa sam uzela samo ono to meni odgovara, ne i nain ivota. Nema neto mnogo ena u hiphopu, mada sam prestala i da pratim. Ali da se vratim na priu desno-levo, ja napravim levlju pesmu Pokloni se Hegemonu i niko ne ukapira, ni levo ni desno. Zato sam se i razoarala u taj neki neopredeljeni deo ljudi. S: Na jednoj hiphop veeri, gde je bilo dosta desniara, uzela si mikrofon i usprotivila im se. -Da, ali moram priznati da je to bilo jako neveto. Mnogo mladih klinaca, ali desniara. Meni je samo u stomaku poelo da se neto kuva i kuva. I onda sam morala da uzem mikrofon i da ih tako izprozivam, i tek kad sam se popela na binu skapirala sam da ne mogu da sklopim dve reenice. Ali, mislim da me nisu razumeli, jer da su me razumeli dobila bih batine. S: Da, ti si ak dva puta izala to vee na binu. I nita se nije desilo, kao sve je kul. -Mislim da oni ne razumeju, oni misle da su jedino reenje i to je to. Da je njihov pogled jedini i da su samodovoljni. ak i onda kad se desi kritika, oni kao da je ne vide. Zna koja je pria, pria je siromatvo. To je ono to ih gura na tu stranu. Znai ako si klinac u Srbiji i ako ti roditelji nemaju kintu, okolina te nee gledati kao mekera ako nema Er maks itd. Zato e oni krenuti u teretanu i nagruvae se, tad e se ta okolina plaiti njih jer oni tog nekog mogu da prebiju, mislim da je ta pria. Ali to nije opravdanje. M: Na koji nain se to vezuje sa hiphopom? -Upravo tako, jer je lako postati MC,

tj. danas je jeftino snimiti, moe sam sve da napravi kui. Zato ima mnogo emsijeva, to je trebalo biti dobro, ali nije. M: ta te je nagnalo da postane MC? -Zna ta, ja nisam sposobna da zaradim pare, za razliku od moje sestre koja je multitalenat. Ja sam samo u nekom trenutku provalila da mogu da napiem tekst i da ga mogu repovati. Taj oseaj da ti proizvede neto to moe da se nazove umetnikim delom, to me je gurnulo u hiphop vode, sloboda da se kae bilo ta. S: Da ali ti tu slobodu jako svesno koristi, u jednoj pesmi poziva ljude da se bore, pa makar nita ne promenili.

-Da, kaem da oni moda i nee neto promeniti, ali isto tako sebe menjam svojim tekstovima. Ta promena se manifestuje i u njima. Uvek moe sebe poboljati i biti bolji, zar ne? Ja ljude pozivam da prvi korak koji naine bude taj. Da ljudi ponu da misle svojom glavom. S: Zato si podrala studente, tanije blokadu Filozofskog i Filolokog fakulteta ueem na Blokadnom festivalu? -Podrala sam zato to se u potpunosti slaem sa zahtevima, zato to je blokada i cela pria vezana za blokadu jedan hrabar podvig koji bi unapredio celo drutvo, glas vas hrabrih studenata je jedan graanski urlik i prava je sramota to se drutvo kao takvo nije vie prikljuilo.

Sajsi MC

@SajsiMC

PIERedakcija

U

SVETU SE odvijaju epohalne promene koje nee zaobii Srbiju. Prole godine je svetska ekonomska kriza, nakon tri godine, izazvala otvoren bes narodnih masa. Svetske elite su na pobunu potlaenih klasa odgovorile sve otvorenijim spajanjem nansijskog kapitala sa dravnom vlau, surovom represijom protiv narodnih pokreta i guenjem demokratskog procesa. Svuda se otvara pitanje klasne borbe za prevlast, za samo srce demokratije! U proteklih godinu dana Arapsko prolee je kao domine poruilo viedecenijske diktature i poljuljalo hegemoniju amerike imperije na Bliskom istoku. Taj pokret se ubrzo preselio na evropski kontinent: tokom leta su grka i panska omladina, po uzoru na arapsku, zauzele trgove glavnih gradova tih zemalja i uspostavile novi antikapitalistiki pokret ogorenih (indignados), koji je traio ukidanje predstavnike i uspostavljenje neposredne demokratije. Na jesen, taj pokret se globalizovao: okupacija njujorkog Vol Strita, najpoznatijeg nansijskog centra na svetu, oznaila je buenje antisistemske svesti u samom centru svetskog kapitalizma. Na odreen nain taj talas borbe je zapljusnuo i Srbiju: serija blokada beogradskih fakulteta uzdrmala je vladajuu garnituru na fakultetima i susrela se sa otvorenom represijom i napadima faista na studente Filozofskog fakulteta. Oluja narodne demokratije je svuda naletala na zidine dravne i ak imperijalistike represije. U Tunisu i Egiptu su pali diktatori, ali ne i vojni reimi koji su stajali iza njih. Na izborima u Egiptu su, uz pomo vojske, pobedili konzervativni islamisti, dok je mrana reakcija u obliku ekstremno desniarskih partija zauzela drugo mesto. U Libiji je direktna vojna NATO intervencija izobliila narodni ustanak i barem privremeno osigurala uporite tajnim slubama zapadnih sila na Bliskom istoku. U Americi su gradonaelnici mnogih gradova u kojima su se odvijali protesti uskratili graanima ustavom zagarantovano pravo na protest nelegalnom upotrebom policijskih batinaa. U ikagu je to pravo otvoreno i brutalno pregaeno izmeu ostalog i nelegalnim zakonskim aktima, a istu sudbinu su doivele i mnoge demonstracije. Koristei se renikom novog pokreta, mogli bismo rei da je onih 1% na vlasti odluilo da podseti onih 99% nad kojima vlada gde im je mesto. Ipak, to se najjasnije pokazalo krajem godine. Evropska unija i Meunarodni monetarni fond su na jugu Evrope izvrili meki pu protiv demokratije, oborivi izabrane premijere Grke i Italije. Postavljanjem na vlast tzv. tehnokrata, tj. bivih funkcionera svetskih banaka i vernih sluga nansijskog kapitala, EU i MMF su pokazali svoje pravo lice. Iako se jo uvek nisu reili parlamenata, politikih partija i demokratskih prava, poput prava na sindikalno organizovanje, ove dve institucije dole su na korak od otvorene diktature nansijskog kapitala. injenica da faistiki LAOS ima predstavnike u novoj evropskoj vladi Grke je upozorenje za narodne mase irom sveta. Dovoljno je setiti se tridesetih godina da bismo znali ta to znai: kapital poruuje da je spreman da na narod pusti sa lanca svoje najkrvolonije zveri. Ni nai vladari nisu daleko od toga videla aba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu! Tamo gde ne mogu da problem ree hitnom telefonskom sednicom ili policijom, nae vlasti doputaju faistikim huliganima da lome

lobanje nedostatak reakcije na desniarske napade na studente, ukljuujui napad noem, samo je jedan u nizu primera! Napad na partizanskog prvoborca i narodnog heroja, devedesetdvogodinjeg Jovu Kapiia, je jo jedan! Naa vlast ne bi bila toliko nervozna da ne zna da je svetski kapitalistiki sistem zategnut do take pucanja. Uprkos uveravanjima krajem 2011. da je evrozona osigurala rezervni fond od bilion evra (dakle, 1000 milijardi evra!), kako bi se spasla od posledica oekivanog grkog bankrota na bankarski sistem, MMF je 19. januara zatraio jo 500 milijardi dolara novih nansija! Umesto da se taj novac uloi u pokretanje zelenih industrija i otvaranje novih radnih mesta, vlasti irom sveta gomilaju milijarde dolara, dok milijarde ljudi osuuju na siromatvo! Meutim, nisu ni oni sloni. Svi oni se nadaju da e prebaciti cenu krize na nekog drugog, po mogunosti tako da im propadne neki protivnik na tritu, pa da mogu da mu za male pare preotmu kapital i tako uspostave ponovo rast svoje protne stope. Zato ve sada kreu trvenja oko toga ko e Evropljanima da pozajmi koliko novca; zato izbijaju ratovi valuta, jer velike sile ele da devalvacijom i potom jeftinijim izvozom nadmae rivale na tritu; i zato na Bliskom istoku prete ratovi nuklearnim orujem, jer je kontrola nad naftom u regionu kljuna poluga za kontrolu nad itavim kapitalistikim sistemom. Za to vreme sasvim su spremni da reu budete, otputaju narod i radnicama i radnicima diu poreze, ne bi li sauvali svoje prote. Pa ipak, tim putem e samo ostati bez kupaca proizvoda i bez korisnika usluga, odnosno bez onoga to im pravi prot. Sistem e ulaziti u sve otrije kontradikcije, sve otrije sukobe unutar dravnih granica i izmeu samih drava, sve nestabilnija stanja i sve ee eksplozije. Jo na ekaju revolucije i kontrarevolucije, masovni protestni i trajkaki pokreti i represivne dravne reakcije, sve dublje polarizacije i sve otvorenije delovanje divljih parapolicijskih i paravojnih faistikih snaga. Ne treba zaboraviti da je i kod nas, pod platom dravne represije, kao i svuda, sve vidljiviji pokuaj denisnice da se ukoreni na politikoj sceni. elja Dveri da uspostave slobodnije delovanje ueem na predstojeim izborima je najskoriji i najdramatiniji primer jo od zabrane Prajda. Vea sloboda za Dveri znai manju slobodu ako ste borac za socijalna prava, kritian glas protiv vlasti, lan LGBT zajednice, Rom, antifaista ili bilo ko ko se ne uklapa u njihovu klerofatistiku viziju Srbije. Zato ko god ima slobodu na srcu danas ne sme da stoji sa strane u borbi za demokratiju. Tamo gde drava ili faisti pokuavaju da uklone pravo na slobodno izraavanje ili okupljanje, potrebno je dii glas i otpor svih graana. Tamo gde drava ili faisti pokuavaju da otmu narodnu imovinu ili suze javni prostor, potrebno je odgovoriti masovnim akcijama i organizovanjem narodnih odbora za odbranu demokratskih sloboda. Tamo gde drava i faisti prete nasiljem i diktaturom, potrebno je pozivati narod na trajk, graansku neposlunost, direktnu akciju i sveopti protest. Koraajmo rame uz rame sa narodnim pokretima irom sveta, organizujui na trgovima i radnim mestima, po komilucima i na fakultetima, na selima i u gradovima, narodnu demokratiju i novi svet.

24 INTERVJU

FEBRUAR 2012.

FEBRUAR 2012.

5

Sa Sajsi MC nali smo se jednog toplog popodneva na protestu za slobodu Palestine. Nakon protesta seli smo u oblinji park i porazgovarali o njenom radu, uticaju hiphopa na mlade, o levici i desnici. Od tada smo razgovor dopunili nakon njenog nastupa na Blokadnom festivalu, odranom na Platou tokom blokade Filozofskog fakulteta. Razgovor vodili Sava Joki i Matija Medenica

PIEVladimir Unkovski-Korica

S

S: Ivana, reci nam neto o tvom radu? ta predstavlja? -Moj rad treba da prezentuje mene. Sve to neko uje u pesmi je vezano za mene, tanije moje stavove i razmiljanja. Nekad ih stavljam u metafore, pa ne moe svako da provali, za razliku od pesme Mama koja tehniki nije bogata, koju svi mogu da razumeju. Razumeju Tifani, razumeju Tadikistan. M: Kako ljudi reaguju na ja sam za njih Juesej, a oni su Tadikistan? Moram priznati da sam se iznenadio smelou, malo smo se umrtvili u istim temama. -Svi su shvatili kao to je i trebalo. Par ljudi, moda, je bilo u fazonu pika

ti materina ponoava siromane devojice i deake, hvali se to si bogata. Ti ljudi su mislili da sam ja Tifani, a to samo znai da sam je dobro odglumila. Tadikistan kao biva kolonija SSSR-a, koja se borila za nezavisnost je Milica, devojica koja mora da se bori, a Tifani je SAD kojoj je sve dato. Drugar Damjan mi je rekao da li si svesna koliko je ljudi na Fejsu promenilo lokaciju i stavilo da ivi u Tadikistanu, tako da mislim da su ljudi razumeli tu pesmu. M: Dosta mejnstrim hiphopera kod nas u svoje pesme trpa desniarske gluposti. Da li ljudi koji sluaju BS sluaju i tebe? -To je i meni udno. Ja denitivno

nisam desno, dakle ja sam levo. Denitivno sluaju i mene, mislim jedini reper mi je Fejsbuk i po tome mogu znam da ih ima raznih. Ima ih od ekstremno desnih, za koje ja ne shvatam kako ne vide u kom sam fazonu. Ali to mi je OK, jer onda postoji mogunost da se njihovi stavovi promene. Jer, ne moe da ima neki jasan politiki stav sa sedamnaest, osamnaest. Ima i ljudi koji ne razlikuju levo i desno, dakle ljudi koje to ne zanima. Nisam imala neke drastinije reakcije na pesme, izuzev kurvetinu treba nabiti na kolac. S: Imala si takve poruke? -Imala sam svakakve, uglavnom na nastupima. Priam o 2003-04, dakle o samom poretku cele ove prie, gde

JE suoena sa velikim izazovom. Uprkos dubokoj krizi kapitalistikog sistema i poverenja u politike elite, jasno je da postoji i kriza alternativ. Retko ko veruje u to da su revolucionarni pokret i socijalizam uopte mogui. postoji upravo da bi tu situaciju promenila. Nismo u zabludi, pred nama je nimalo lak zadatak. U kojoj se situaciji nalazimo? Osnova za pokret protiv vlasti postoji. Svedoci smo perioda u kom se vode razne borbe: radniki trajkovi, graanski protesti i studentske blokade fakulteta. To nezadovoljstvo se, dodue, artikulie u antipolitikom pravcu. Izgradnja meusobnog poverenja je mukotrpan proces. Svi se dre samo sebe i odbijaju bilo kakvo politiko angaovanje, ime postaju lak plen dravne represije ili korupcije. Zavadi, pa vladaj to je parola vlasti! Ve iz toga postaje jasno da je preputanje celokupnog politikog procesa vlastima i njihovoj poslunoj opoziciji potpuni promaaj. Marks21 je pokrenuo list upravo da bismo politici vladajuih krugova suprotstavili politiku jedinstvenog fronta eksploatisanih i potlaenih. Zato je naa parola Solidarnost je naa snaga! Iako je parola dobar znak kuda elimo da idemo, ona nije zamena za politiki plan i organizaciju. Socijalistiki list je upravo novi metod da se politiki plan i organizacija uvedu u sve borbe koje se odvijaju stihijski. Kako bi mogao da uspeno obavlja svoju ulogu, socijalistiki list bi morao da postane list svih pokreta eksploatisanih i potlaenih. List pokreta organizovano ukljuuje borbene pojedince i grupe stvaranjem redovnih dopisnika i prodavaca novina iz njihovih redova, redovnim prodajama i javnim promocijama novina, italakim sekcijama na radnim mestima i na univerzitetima, skupljanjem novca i raznim propagandnim i agitacionim aktivnostima u cilju pokretanja sve irih slojeva drutva protiv vlasti. Evo na koji nain urednitvo to namerava da postigne. Na list: (1) uspostavlja politiku viziju i akcioni plan za svaku borbu u cilju njene pobede i povezivanja sa slinim borbama; (2) uslovljava podelu rada, kako unutar nae organizacije, tako i u samom pokretu; i (3) trai saradnju uesnika svih borbi u gore navedenim delatnostima. Prva taka je konkretno pitanje. Ako najborbeniji i najsvesniji aktivisti ne vide potrebu za razmenom iskustava i prenosa ire analize ljudima u svom okruenju, rascepkanost otpora je nemogue prevazii. Socijalistiki list mora da pridobije njihovo poverenje. Tu se javlja potreba za vizijom i planom. Strateka linija novina, pa i taktike preporuke u svakom broju, mogu se na odreeni nain posmatrati kao aktivno predvianje kao vodi za praksu, one slue da se grupa aktivno angauje u deavanjima. Ukoliko aktivnost grupe registruje uticaj na tok neke kampanje, protesta ili trajka; ukoliko uspe da stvori konkretne mree solidarnosti i povee razne pokrete, prenosei iskustva i pouke; ukoliko uspeva da sistematski razotkriva celokupni

sistem eksploatacije i ugnjetavanja koji stoji iza svake svakodnevne nepravde i da pritom kanalie i koncentrie sve iri pokret protiv drave i kapitalizma dakle, da politiki generalizuje saznanja i iskustva i iri borbu to znai da je linija bila ispravna i korisna za pokret. Predvianje nas, dakle, dovodi do druge take organizacije. Ako samo pasivno pratimo deavanja, onda ih preputamo stihiji. Ako ih javno planiramo i ako elimo napred, onda moramo i da ih izvrimo, da aktivno ubeujemo ljude, da uimo na grekama, da polaemo raune sebi i uesnicima pokreta, da sluamo i uimo od najboljih aktivista, da se unapreujemo. Planiranje i aktivnost podrazumevaju organizaciju, podelu rada i visoku disciplinu radi proizvodnje i distribucije lista i organizovanog oslukivanja glasa naroda radi korigovanja linije. Za svaku aktivnost postoji adekvatna forma rada. Urednitvo je delegirano da upravlja izradom novina od diskusije do proizvodnje, tj. da organizuje list oko politike vizije. Cela organizacija rastura novine, prikuplja kontakte, mahom putem redovnih prodaja, i organizuje italake sekcije, na kojima se sistematski prenosi linija i slua glas naroda. Urednitvo onda koriguje liniju putem letaka i u narednom broju novina. Tu su bitni redovnost, brzina i upornost. List e biti prihvaen i uspean samo ukoliko nije shvaen kao turista koji se pojavljuje tek na dan protesta da protira na neijoj bedi. List mora biti unutranji deo pokreta koji uestvuje u pripremi svake borbe. Letak e biti koristan jedino ako se izbaci na vreme. Organizacija kao takva zasluuje publiku jedino ako dokae svoju upornost onda kada nije lako. Novine, dakle, moraju biti sastavni deo raznih pokreta da bi ih njihovi uesnici prihvatili. Mora biti kristalno jasno da novine pulsiraju zajedno sa masom ljudi sa kojima dele zajedniku borbu. Neko ko u irem pokretu ne uestvuje redovno i disciplinovano ne moe da njenim uesnicima prenese lekcije borbe, jer tu borbu ne osea kao svoju. To nas navodi na treu taku koja zatvara krug na uee saradnika iz svih pokreta u izradi lista. Na list e u budunosti doiveti uspeh samo ukoliko njegova linija i organizacija ojaaju pokret i borbu, odnosno ako u samom listu ojaa uee aktera iz pokreta. itaoci bi trebalo da postaju prodavci, prodavci dopisnici, a dopisnici lanice i lanovi Marks21. Tek uz aktivno uee saradnika na list e dopreti do ire publike. To znai da e biti u prilici da sve ire krugove ljudi ubeuje da je potrebno sprovoditi njegovu liniju u praksi. Na kraju krajeva, samo tako e moi da postane barjak budueg masovnog pokreta u ratu protiv kapitalizma. Zato koristimo svaku, pa i ovu priliku, da pozovemo nae itaoce da nam pomognu u stvaranju iroke i aktivne mree otpora protiv svakog vida kapitalistike tiranije u svakodnevnom ivotu. Revolucionarna borba za slobodno, solidarno i dostojanstveno drutvo zahteva da se svi koji su nezadovoljni i uslovima ivota i nepostojanjem politike alternative udrue i ponu da je aktivno organizuju.

6 EKONOMIJA

FEBRUAR 2012.

FEBRUAR 2012.

23

u revolucionarnom periodu, postoji toliki broj nepoznatih, ne samo u neprijateljskom taboru, ve i u naem, da trezvenu analizu mora pratiti odvana improvizacija zasnovana dobrim delom na intuiciji, na aktivnoj i kreativnoj mati.Marksizam se od svih drugih socijalistikih teorija razlikuje u tome to na izvanredan nain kombinuje potpunu naunu trezvenost u analizi objektivnog stanja stvari i objektivnog toka evolucije, sa najdubljim prepoznavanjem vanosti revolucionarne energije, revolucionarnog stvaralakog genija i revolucionarne inicijative masa i, naravno, onih pojedinaca, grupa, organizacija i partija koje su sposobne da uspostave aktivni kontakt sa ovom ili onom klasom.

PIEAndreja ivkovi

E

U ivotu revolucionara, tajming je od presudnog znaaja. Moramo biti u stanju da to preciznije odredimo tempo kojim se revolucija razvija. Bez toga ne ostaje nam prostor za realistine taktike. Naa perspektiva o tempu razvoja dogaaja, zapravo, nikada nee biti apsolutno precizna i moraemo da, brebolje, uvodimo nune prepravke tajminga. Da bi se taktike i strategija partije uklopile u njene opte principe, one moraju biti jasne i razgovetne. Kako bi mase razumele politiku revolucionarne partije, taktike i strategija ne smeju biti preoptereene detaljima koji odvlae panju sa jezgra partijske politike. Politika partije mora biti izraena u malom broju prostih i jasnih parola. Direktna politika je najbolja politika. Politika utemeljena na principima je najpraktinija politika.U konanoj analizi, iroka i principijelna politika je jedina realna i praktina politika... Svako ko se pre razumevanja optih problema uhvati u kotac sa pojedinanim problemima neizbeno e i na svakom koraku zapinjati za one opte probleme, a da i sam to ne shvata. Slepo se saplitati o njih u svakom pojedinanom sluaju je proklinjanje sopstvene politike na najgora kolebanja i nedostatak principa. Praktina linija moe i biti zasnovana na teoriji, na istorijskim referencama, na analizi celokupne politike situacije itd. Meutim, u svim ovim diskusijama, partija klase koja je ukljuena u borbu nikada ne bi trebalo da izgubi iz vida potrebu za potpuno jasnim odgovorima na konkretna pitanja naeg politikog postupanja: da ili ne? Da li bi ovo ili ono trebalo uraditi sada, u nekom drugom trenutku, ili nikada?

VROPA NEMA alternativu to je koja dominira politikim ivotom u zemljama bive Jugoslavije. Poput ideje o tranziciji u trini model, Evropa se smatra odreditem do kog tek treba stii, jednom zajednicom mira i prosperiteta. Mi smo, zapravo, ve u Evropi preko etiri decenije i ostajemo tamo odakle smo i krenuli u zavisnosti od evropske imperije. U ovom lanku predstaviemo kratku istoriju evropskih integracija pre evropskih integracija. Prvi krug EU integracija poinje 1967. godine sa ugovorom o saradnji izmeu SFRJ i Evropske zajednice (EZ, prethodnica EU), za kojim je usledio nepreferencijalni trgovinski ugovor iz 1970, a 1980. i preferencijalni. Za Evropsku zajednicu, trgovinska integracija sa SFRJ predstavljala je projektovanje njenih zajednikih carinskih tarifa i zajednike trgovinske politike na Istok, to je bio kljuni element mediteranskog irenja EZ u 1970-tim i 1980-tim godinama, u borbi protiv Komekona i Istonog bloka. Za SFRJ, ova integracija bila je nastavak integracije u svetsku podelu rada koja je zapoeta u 1950-tim kako bi se razvila privredna baza kojom bi se omoguilo nadmetanje sa oba bloka. Saradnja sa EZ, reeno je, bila bi prilika da se doe do naprednije tehnologije potrebne za stvaranje konkurentnog izvoznog sektora. Meutim, integracija je donela samo rastui trgovinski decit sa EZ! Samo u periodu 1972-76 nivo izvoza SFRJ u EZ pao je na nivo iz 1966. Poto nije bila konkurentna, SFRJ je morala da preusmeri trgovinu na Istoni blok, istovremeno postavi u potpunosti zavisna od uvoznih proizvoda iz EZ koji su preraivani za reizvoz. Kako bi pokrila trgovinski decit, SFRJ je morala da pozajmljuje velike sume novca od meunarodnih nansijskih trita. Ipak, posle svetske recesije 1974-75, EZ je podigla trgovinske barijere tano u onim oblastima u kojima je SFRJ imala konkurentnu prednost (elik, tekstilna roba, duvan i izvoz govedine i teletine). Do kraja 1970-tih SFRJ je stagnirala, guei se pod bregom dugova koje vie nije mogla da otplati, te se okrenula MMF-u i EZ za jo pozajmica. MMF i EZ nametnule su strukturna prilagoavanja liberalizaciju i privatizaciju u vidu zatvaranja neekasnih preduzea i zaustavljanja ionako ve vrlo ograniene preraspodele drutvenog dohotka od bogatijih ka siromanijim republikama i regionima. Brutalne mere tednje i ok terapije, primenjivane od 1982. do 1985. i od 1989. do 1990, nikako nisu uspele da ree problem duga (1991. nivo zaduenosti bio je jednak onome iz 1978). Meutim, unitavanjem ivota miliona obinih ljudi, MMF i EZ ne samo to su stvorile uslove za nacionalistika previranja koja su unitila SFRJ, ve su obezbedile i okvir u kom su se republike partijske elite borile za prevlast. MMF i EZ traili su i recentralizaciju federacije kako bi nametnuli trinu disciplinu radi otplate duga. Otvaranje svetskom tritu od 1950-tih rasparalo je fed-

eraciju na nekoliko autarhinih regionalnih jedinica koje su se takmiile u grabljenju ogranienih dravnih sredstava otud i rast republikog nacionalizma u Jugoslaviji 1960-tih godina. Recentralizacija je znaila oduzimanje republike kontrole nad resursima, kompanijama, bankama i nansijama u okviru republikih granica gaenje Ustava iz 1974. koji je SFRJ preobrazio u pravu konfederaciju drava. Nastala su dva oprena programa nijedan nije dovodio u pitanje neoliberalni program MMF-a, ali su oba tvrdila da predstavljaju evropske vrednosti koji su se oslanjali na Evropsku uniju, planiranu za 1992, kako bi opravdali svoje nacionalistike ambicije. Rukovodioci bogatijih republika i pokrajina Slovenije, Hrvatske i AP Vojvodine od poetka su se u potpunosti protivili recentralizaciji. Ekonomski, to su bili neoliberali koji su govorili da se njihove pro-evropske ekonomije sputavaju rasipnom dravnom potronjom na siromanije republike i na vojsku. Odgovor je bio manje drave, a ne vie. Politiki, njihove voe su elele da kastriraju saveznu vladu, kako ona vie nikad ne bi mogla da se umea u njihove poslove. Ovo je nazvano konfederalizmom. Politiari iz Srbije takoe su bili ekonomski liberali, ali su teili da svoje interese ostvare kroz recentralizaciju Srbije, ukidajui autonomiju njenih pokrajina, Vojvodine i Kosova, zagarantovanu Ustavom iz 1974. Administrativna centralizacija bi slabijoj srpskoj privredi otvorila domae trite, dok bi joj jaanje savezne ekonomske vlasti po savetima MMF-a omoguilo da implementira program investicija da bi se mogla nadmetati na evropskom tritu. Kada je Miloevi od Kosova, Vojvodine i Crne Gore napravio protektorate Beograda i kada je projekat recentralizacije poistoveen sa velikosrpskim nacionalizmom, slovenaka i hrvatska vostva poela su da trae decentralizaciju, sa Jugoslavijom kao labavom konfederacijom iji bi jedini bio sprovoenje eventualnog ukljuivanja republika u EZ. Tako je u praksi MMF/EZ program sluio interesima velikosrpskog nacionalizma koji je teio stvaranju centralizovane Srbo-slavije. Jo dok je bio samo beogradski partijski ef, Miloevi se predstavljao kao dobar Evropljanin. Referiui na projekat evropske ekonomske i monetarne zajednice objavljen te godine, upozorio je: Jugoslovenske nacije smislile su ideju zajednitva pre vie stotina godina, kada su bile razjedinjene zbog stranih carstava. Danas, kad je ta ideja osvojila Evropu i ceo svet, mi se vraamo idejama i akcijama koje su svi drugi napustili. Stoga ne iznenauje to to se do 1989. smatralo da je on glavni predstavnik zapadnih interesa u SFRJ interesa koji su stremili jaanju savezne drave da bi se vrednost iz njene privrede mogla ulivati u sefove zapadnih banaka. S druge strane, bogatije republike su koristile obeanje EU integracija kako bi opravdale odvajanje

Lenjin je neprestano isticao da je nuno biti svestan misli i oseanja masa, u emu se i sm uio do savrenstva. Trockijevim reima: Umee revolucionarnog vostva u najkritinijim trenucima sastoji se 90 odsto u poznavanju raspoloenja masa. Neprevaziena sposobnost da prepozna raspoloenje mase bila je Lenjinova najvea snaga. Upravo kroz samu borbu partija moe da otkrije ta mase zaista misle i ta su sposobne da postignu. Marksizam ne prihvata ni mehanicistiki determinizam, ni fatalizam, ni voluntaristiku samovolju. Njegov temelj je materijalistika dijalektika i naelo da mase svoje sposobnosti otkrivaju kroz delovanje. Izmeu Lenjinovog realizma i spore, pasivne realpolitike nema nieg zajednikog. Ovom drugom moramo suprotstaviti, kako je to Lenjin rekao, revolucionarnu dijalektiku marksistikog realizma, koja istie hitne zadatke napredne klase i u postojeem stanju stvari otkriva elemente koji e dovesti do njegovog ukidanja. Bio je sasvim svestan neophodnosti trezvene procene realnih snaga i da je sama revolucionarna partija sredinji inilac u odnosu snaga. Smelost partije radnicama i radnicima prua samopouzdanje, a neodlunost moe odvesti mase u pasivnost i depresiju. Jedini nain za odreivanje odnosa snaga i spremnosti masa na borbu, jesu aktivnosti u kojima partija prua vostvo. Kako se revolucionarna borba razvija i menja, moramo se paziti privrenosti taktikama iji je rok trajanja proao. Najopasnija i najrazornija greka koju revolucionarni voa moe da napravi jeste da postane zarobljenik onih svojih formula koje su bile odgovarajue jue, ali ne i danas, pri promenjenom odnosu snaga. Previe se esto deava da, kada doe do otrog istorijskog zaokreta, ak i progresivne partije neko vreme ne mogu da se prilagode novonastaloj situaciji i ponavljaju parole koje su ranije bile dobre, ali su sada izgubile svo znaenje izgubivi ga iznenadno, ba kao to je i istorijski zaokret bio iznenadan.

Odnos snaga se mora sagledati izuzetno trezveno i onda, kada se odluka donese, postupiti odluno. Nema oveka slabijeg srca od mene kada razraujem vojni plan, pisao je Napoleon generalu Bertijeu. Precenjujem sve opasnosti i sve mogue nezgode... Jednom kada donesem odluku, zaboravljam sve osim onoga to e osigurati njeno ispunjenje. Nakon citiranja ove izjave, Trocki komentarie:Izuzev dranja ukljuenog u neodgovarajuu upotrebu izraza slabog srca, sutina ove misli moe se savreno primeniti na Lenjina. Prilikom denisanja stratekog problema, poinjao bi tako to bi neprijatelju pripisao sopstvenu odlunost i dalekovidost. Lenjinove taktike greke su mahom bile nusproizvodi njegove strateke snage.

Formulisanje odlunog plana na osnovu najnepovoljnijih premisa bilo je karakteristino za Lenjina.

Solidarnost je jedini revolucionarni mesenik u Srbiji! Pretplati se i obezbedi sebi primerak svakog broja! Poalji nam imejl na adresu: redakcija@marks21.info ili nas pozovi na broj 065/200-1917 Solidarnost moe kupiti i kod Uitelja neznalice, u Beogradu, Biraninova 21 (CZKD), ili u Kabinetu (Rajieva 14, I sprat). Svi raniji brojevi besplatno su dostupni na naoj veb stranici: www.marks21.info

22

FEBRUAR 2012.

FEBRUAR 2012.

7

borbu razume samo u njenoj celosti, ve mora imati i sposobnost da ispostavi prave parole u svakom kljunom trenutku. Parole se ne izvode prosto iz partijskog programa, ve moraju odgovarati okolnostima, pre svega raspoloenju i atmosferi koja vlada meu masom naroda, tako da bi mogle da slue daljem napretku radnica i radnika. Parole moraju biti primerene ne samo optem pravcu kretanja revolucionarnog pokreta, ve i nivou osveenosti masa. Stvarna vrednost opte partijske linije dolazi do izraaja samo kroz njenu . Organsko jedinstvo opte teorije i pojedinanih taktika bilo je u sreditu Lenjinove borbe i naina rada.Bez programa partija ne moe biti integralni politiki organizam sposoban za ostvarivanje svoje linije nezavisno od razliitih preokreta u deavanjima. Bez taktike linije, zasnovane na proceni trenutne politike situacije i sposobnosti da ponudi jasne odgovore na strane probleme naeg vremena, moemo imati kruok teoretiara, ali ne i funkcionalno politiko telo.

neke taktike, proveri jeste test prakse uporeivanje nasuprot iskustva stvarnog razvoja klasne borbe:...odluke donesene u odnosu na taktika pitanja moraju biti to je ee mogue u svetlu novih politikih dogaaja. Takva provera je neophodna sa stanovita i teorije i prakse: sa stanovita teorije, kako bi se zapravo odredilo da li su donesene odluke bile ispravne, kao i koje dopune ovim odlukama zahtevaju novi politiki dogaaji; sa stanovita prakse, kako bismo nauili kako da odluke koristimo kao odgovarajui vodi, na koji nain da ih posmatramo kao smernice za praktinu primenu.

Jedini nain da se ispravnost stratekog plana, ili

Trocki je istu ideju vrlo poentno izrazio kada je rekao da se osnovna boljevika predrasuda sastoji u zamisli da ovek moe nauiti da jae tek onda kada sedi vrsto u sedlu. Strategiju i taktiku moemo nauiti samo kroz borbu. Iznova i iznova Lenjin bi citirao Napoleona: . Ili, u slobodnom prevodu: Prvo se upusti u ozbiljnu bitku, a potom vidi ta e se desiti. U ratu, a naroito u klasnom ratu koji se vodi

Tatljinov toranj nije nikad izgraen. Trebalo da je bude spomenik Treoj komunistikoj internacionali. Boljevici su novu internacionalu osnovali kao naslednicu Marksovoj Prvoj i Engelsovoj Drugoj, zbog katastrofalnog dranja partija Druge internacionale pred izazovom Prvog svetskog rata. Druga internacionala je dugo godina priala o revoluciji, ali je prestala da se ponaa na revolucionaran nain u praksi. Lenjinova Internacionala je okupila antiratne organizacije i traila od njih da od svih lanova zahtevaju stalni, svakodnevni revolucionarni angaman. Cilj je bio stvaranje narodnog antikapitalistikog pokreta sa radnikom klasu u srcu. Staljinova izdaja revolucije znai da je od IV Kongresa Kominterna postala orue kontrarevolucionarne politike Moskve. Trockijeva borba protiv Staljina je odrala marksistiki internacionalizam kao teoriju i praksu radnikog samoosloboenja. Klif je bio jedan od najkreativnijih naslednika Trockog. On je promenio neke Trockijeve teorije, ali je ostao veran njegovom duhu. To je nit koja nas danas povezuje sa velikim internaiconalama i duh kojim se i mi vodimo danas.

od SFRJ. Kao i u Srbiji, slovenaki partijski efovi sponzorisali su nacionalistike intelektualce kako bi sopstvene nacionalistike ambicije pribliili ostvarenju. Oslanjajui se na ideju Srednje Evrope, koju su razvili istonoevropski disidenti da bi svoje zemlje premestili u zajedniki evropski dom izvan Istonog bloka, intelektualci okupljeni oko asopisa Nova revija opravdavali su separatizam premetajui Sloveniju u srednjeevropski identitet, za koji se tvrdilo da prethodi vetakom stvaranju Jugoslavije. Slovenaki suverenitet je tako izjednaen sa ponovnim prikljuivanjem Evropi, dok je Jugoslavija bila jednaka Balkanu i Aziji. U skladu sa novom ideologijom, predizborni slogan bive Slovenake komunistike partije (iz februara 1990) bio je Evropa zdaj! U istom maniru, novine HDZ-a oznaile su pobedu stranke na izborima 1990. kao poslednji korak ka ukljuenju Hrvatske meu drave Srednje Evrope, regiona kome je uvek pripadala, sem u skoroj prolosti kada su balkanizmi... uporno potinjavali hrvatsku dravnu teritoriju jednom azijatskom obliku vladavine. Na taj nain, Evropska zajednica nije bila samo agens ekonomskog raspada SFRJ, ve je, obeanjima o buduoj politikoj integraciji, ubrzala i njen politiki raspad. S jedne strane, podrka EZ je dozvolila predsedniku savezne vlade Anti Markoviu da zvanino izjavi da su njegove ekonomske i politike reforme kvalikovale Jugoslaviju za stupanje u EZ. S druge, obeanja o prisnijoj saradnji dozvolile su separatistikom taboru da tvrdi da je Evropa jedina alternativa Jugoslaviji koja je postojala samo na papiru. Posle pada Berlinskog zida EU vie nije bila strateki zainteresovana za odbranu jugoslovenskog teritorijalnog integriteta ve za integraciju srednje Evrope. Menjanje geopolitike mape Evrope ojaalo je poziciju separatista u Jugoslaviji. Meutim, kontinuirana podrka teritorijalnom integritetu Jugoslavije tj. integritetu otplate duga navela je Miloevia da poveruje da Evropa nee prihvatiti secesiju. Sve strane su imale dobre razloge da se pozivaju na Evropu u trci do cilja, a rezultat su bili katastrofalni bratoubilaki ratovi tokom devedesetih. Posle ratova, drugi ciklus EU integracija u Srbiji i Hrvatskoj je tokom 2000-tih podrazumevao sve vee otvaranje stranom kapitalu i kreditima kako bi se nansiralo otplaivanje biveg jugoslovenskog duga. Visoke kamatne stope, koje je strani kapital zahtevao, pothranjivale su rast zasnovan na uvozu i potroakom zaduivanju, ali su istovremeno unitavale industriju i ove dve nacije gurnule u duniku klopku opasniju nego ikad do sad. Nasuprot tome, Slovenija je pokuala da pod sopstvenim uslovima ue na svetsko trite, putem rasta zasnovanog na izvozu. Integracija u EU je, meutim, razotkrila slabosti malih nacija koje se suoavaju sa tehnolokim gigantima, tako da je Sloveniju primorala da nansira rast zasnovan na uvozu putem iste dunike piramide. EU je trenutno uzdrmana do temelja dunikom krizom evrozone. Nije verovatno da e izbei novi talas dunikih kriza i neuspehe banaka, ali ono to je sigurno jeste da e vladajue klase Evropske unije odgovoriti steui kai dunikog ropstva i razdvajajui radnike i narode Evrope kako bi ih naterali da plate za krizu. Dravni udar koji je Evropska centralna banka (ECB), zajedno sa Berlinom i Parizom, izvela protiv vlada Papandreua i Berluskonija uspostavio je u Grkoj i Italiji tehnokratske reime koji e neposredno sluiti interesima banaka. Ovim je otvorena nova faza krize. Prelaz sa zakonodavne na izvrnu vlast prati i represija nad svakim nezavisnim drutvenim pokretom koji neposredno ili posredno dovodi u vezu efekte dunikog ropstva sa EU bankama. Slian razvoj danas moemo videti i u Srbiji, sa pokuajem da se studentske blokade razbiju milom ili silom, ili da se nacrtima zakona o osnovnom i srednjem

Leviarska Demokratska inicijativa protiv Europske unije naalost nije uspela da sprei ulazak Hrvatske u EU, ali je pruila znaajan prostor istinski internacionalistikim argumentima u hrvatskoj javnosti i doprinela buduoj saradnji naroda Balkana u jeku krize, uruavanja demokratije i rasta ekstremne desnice.obrazovanju ukine pravo prosvetnim radnicama i radnicima da stupe u trajk. Sadanja faza krize evrozone na taj nain spaja duniku krizu drave sa politikom krizom demokratske drave. Kriza vlasti se istovremeno ogleda u nemogunosti garantovanja budueg blagostanja miliona graana i u krizi politike reprezentacije, poto mo prelazi u ruke ECB i velikih evropskih drava. Borba protiv dunikog ropstva tako postaje borba za demokratiju. Bankrot pod pritiskom naroda i otkazivanje svih dugova, praeni nacionalizacijom evropskih banaka, nisu samo prvi koraci ka razreenju dunike krize, ve prvi koraci u borbi protiv politike diktature krupnog evropskog kapitala koja se sprovodi u saradnji sa lokalnim elitama putem mehanizma evra. Proteklih etrdeset godina, EZ/EU bila je faktor trine dezintegracije i nacionalistikih podela na Balkanu. Ona ne predstavlja nadnacionalizam, ve superimperijalizam. Kako bi se oslobodili, narodi bive Jugoslavije ne smeju ui u Evropu, ve istupiti iz imperije evropskog kapitala. Ovde bi levica na prostoru bive Jugoslavije trebalo da se povede za primerom arapskih naroda koji se ujedinjuju protiv druge imperije i njenih lokalnih saveznika. Ako emo se odupreti sopstvenom dunikom ropstvu, moramo poeti da se ujedinjujemo irom naeg regiona, u kom grki revolt pokazuje da postoji alternativa.

8

RADNIKI POKRET U SVETU

FEBRUAR 2012.

FEBRUAR 2012.

21

PIEAleks Kalinikos

I

SPOSTAVLJA SE se da je 2011. godina uda. Poela je sa revolucijama u Tunisu i Egiptu, a proizvela je dan globalnog protesta protiv kapitalizma. Procenjuje se da je oko milion ljudi irom sveta protestvovalo 15. oktobra. Ova dva dogaaja su povezana. Arapske revolucije pre svega okupacija Trga osloboenja (Tahrir) dale su nam konkretne slike kolektivnog samoosloboenja. Time su obnovile samu ideju revolucije. Ono to sada imamo prilike da vidimo irom sveta je spremnost da se Tahrir vidi svuda. Pokret od 15. maja, koji je zavrio u okupacijama trgova irom panije, potvrdio je tu spremnost. Poziv na dan globalnog protesta 15. oktobra nastao je iz tog pokreta. Meutim, ono to ga je zaista ostvarilo bio je uticaj Okupiraj Vol Strit pokreta u Njujorku. Na neki nain, ovo to se deava podsea na nain na koji je pre vie od jedne decenije nastao meunarodni pokret protiv kapitalistike globalizacije. Tada su, takoe, protesti u SAD na samitu Svetske trgovinske organizacije u Sijetlu, novembra 1999. godine imali globalni odjek. Tempo se, dodue, ubrzao. Pokret protiv neoliberalizma koji se razvijao nekoliko godina postao je vidljiv nakon protesta u Sijetlu. Trebalo je gotovo godinu dana kako bi se odrao prvi znaajni evropski protest, tokom sastanka MMF-a u Pragu, septembra 2000. Meutim, ukoliko pogledamo SAD, moemo videti jasne slinosti u ove dve situacije. Tada, kao i sada, predsednik drave bio je iz Demokratske partije i imao je protiv sebe desno orijentisanu republikansku opoziciju u Kongresu. Bil Klinton, kao i Barak Obama, izneverio je nadu o stvarnoj promeni koju je njegova izborna pobeda donela amerikoj levici. Najvea razlika je u tome to je sada situacija mnogo gora. Republikanska desnica je danas, voena Pokretom ajanke, znatno agresivnija nego to je bila 1990-tih. Tada je ekonomija SAD bila u periodu buma, dok sada nakon dubokog pada stagnira. Bez sumnje, globalna ekonomska

kriza pomae razumevanju ubrzanog tempa reakcije. Trebalo bi priznati i ulogu koju su Fejsbuk i drugi drutveni mediji odigrali u prenoenju primera irom sveta.

RevolucijePa ipak, ne bi trebalo gubiti iz vida ideju o znaaju arapskih revolucija. U kasnim 90tim, vladajuu predstavu o revolucijama oblikovao je pad staljinistikih reima, kada su narodne pobune na vlast dovele pro-zapadne neoliberale. Sada imamo Tahrir, simbol ustanka protiv jednog od najbliih amerikih saveznika na Bliskom istoku. Ipak, bitno je naglasiti da je Tahrir samo vrh ledenog brega. Realnost Egipatske revolucije je mnogo sloenija. Pobuna protiv Hosnija Mubaraka bila je mnogo intenzivnija i nasilnija u drugim gradovima, na primer u Aleksandriji i Port Saidu. Sudbina revolucije ostaje neizvesna, dok se raznovrsne progresivne politike i drutvene snage bore sa vojnim reimom koji je pokazao spremnost da se sektakim pogromima zadri na vlasti. Ishod ovog sukoba zavisi od toga kako e iroke mase Egipana radnici, seljaci, gradska sirotinja politiki reagovati. Ovo, svakako, nije iskljuivo egipatski scenario. Ono to je mogue je sjedinjavanje pokreta ulinih protesta koji su eksplodirali tokom ove godine i organizovane radnike klase. Podrka koju je Okupiraj Vol Strit dobio od njujorkih sindikata je izuzetno dobar znak. Meutim, Slavoj iek je bio apsolutno u pravu kada se obratio uesnicima Okupiraj Vol Strit protesta. Rekao im je da se ne izgube u euforiji trenutka, ve da razmisle na koji nain mogu da nastave borbu na mnogo irem socijalnom terenu: Ne zaljubljujte se u sebe, u ovaj dobar provod. Karnevali su jeftini pravi test njihove vrednosti je ono to ostaje sutradan, na koji nain e na svakodnevni ivot biti promenjen. Zaljubite se u naporan i uporan rad mi smo poetak, a ne kraj.

klanja; ali ikona ne vri uticaj na praktini ivot i praktinu politiku. U ogorenom pismu Inesi Arman napisao je: Veina ljudi (99 odsto buruja, 98 odsto likvidatora i oko 60-70 odsto boljevika) ne znaju kako da , ve samo . Glavna prepreka nedogmatskom razumevanju marksizma, odnosno njegovom korienju kao vodia za akciju, jeste sklonost da se apstraktno uzima za konkretno. Ovo je jedna od najopasnijih greaka, naroito u predrevolucionarnoj ili revolucionarnoj situaciji, kada je istorijski razvoj nepredvidiv i obiluje skokovima, padovima i otrim zaokretima.Ne postoji neto to je apstraktna istina. Istina je uvek konkretna. ...bilo koja apstraktna istina postaje prazna fraza ako je primenimo na konkretnu situaciju. Nesporno je da svaki trajk u sebi krije hidru revolucije. Meutim, glupost je misliti da moemo sa trajka neposredno prei na revoluciju. ...svaki opti istorijski iskaz primenjen na pojedinaan sluaj bez posebne analize uslova tog pojedinanog sluaja postaje prazna fraza.

U isto vreme, jasno nauno shvatanje obrisa istorijskog razvoja klasne borbe revolucionarnom voi je od sutinskog znaaja. On nee biti u stanju da ouva svoje dranje i samopouzdanje kroz plimu i oseku borbe ukoliko nema opte poznavanje ekonomije i politike. Lenjin je zato mnogo puta ponovio da strategija i taktika moraju biti zasnovane na egzaktnoj proceni situacije, dok u isto vreme moraju biti oblikovane nakon analize klasnih odnosa . Drugim reima, moraju se temeljiti na jasnoj, sigurnoj teorijskoj analizi na nauci. Teorijski skepticizam nije kompatibilan sa revolucionarnim delovanjem. Vano je biti uveren da je izabrani put onaj pravi ova uverenost umnoava revolucionarnu energiju i entuzijazam stotinu puta i moe initi uda. Bez razumevanja zakona istorijskog razvoja, ne moemo istrajati u borbi. Tokom godina tekog rada i razoaranja, izolovanosti i patnje, revolucionari ne mogu preiveti bez ubeenja da njihova dela odgovaraju preduslovima istorijskog napretka. Kako se ne bismo izgubili u usponima i padovima na ovom dugom putu, moramo biti ideoloki vrsti. Teorijski skepticizam i revolucionarna istrajnost su nepomirljivi.

Lenjinova snaga bila je u tome to je uvek povezivao teoriju sa procesima ljudskog razvoja. Vanost svake teorijske ideje procenjivao je u odnosu na potrebe prakse. Isto tako, isprobavao je da li se svaki praktian korak podudara sa marksistikom teorijom uklapao je teoriju i praksu do savrenstva. Boljeviki istoriar M. N. Pokrovski teko da preteruje kada pie: Kod Lenjina neete nai nijedno isto teorijsko delo; svako ima propagandni aspekat. Lenjin je verovao u improvizaciju. Meutim, da se to ne bi pretvorilo u skup promenljivih svakodnevnih utisaka, moralo je da postane deo zasnovane na dobro promiljenoj teoriji. Praksa bez teorije uvek odvodi u neizvesnosti i greke. S druge strane, baviti se marksizmom van borbe znai odvojiti marksizam od njegove glavne osovine delovanja i stvoriti beskorisne knjike moljce. Revolucionarna teorija rasvetljava praksu, dok praksa verikuje teoriju. Tradicije marksizma se u glavama i srcima ljudi stapaju jedino kroz borbu. Teorija je generalizacija prolih praksi. Stoga, kako je Grami to dobro rekao, ideje ne nastaju iz drugih ideja, niti lozoje iz drugih lozoja; one su veito obnavljani izraz stvarnog istorijskog razvoja. Da bismo se prilagodili svakoj novoj situaciji, a da pritom ne izgubimo sopstveni identitet, potrebno nam je jedinstvo teorije i prakse. Lenjin je znao da revolucionarna organizacija ne moe opstati bez konstantno uposlene kreativne ideoloke laboratorije. Celog ivota je pokuavao da pronae neku politiku svrhu za svoja istraivanja. Ipak, dok se zapravo njima i bavio, nije oklevao da se na nekoliko meseci povue iz praktine politike kako bi se udubio u inventar Britanskog muzeja ili Nacionalne biblioteke. 2 Partijski program njeni osnovni principi polazi od istorijskih potencijala radnike klase, tj. izveden je iz materijalnih uslova drutva uopte, a posebno iz poloaja radnike klase u njemu. Strategija i taktika, meutim, ne polaze od materijalnog sveta kao takvog, ve od svesti radnica i radnika. Ako bi svest ono to je Marks nazivao ideolokom nadgradnjom neposredno odslikavala materijalnu bazu, onda bi se taktike i strategije mogle izvesti neposredno iz partijskog programa. Pa ipak, ovo izvoenje je posredno, sloeno, pod uticajem tradicija i iskustva radnica i radnika, ukljuujui tu i aktivnosti same partije. Revolucionarna partija se u principu protivi sistemu nadnica, ali taktiki nije nimalo ravnoduna prema borbi radnika za vea primanja. Revolucionarnom vostvu nije dovoljno da

2. U svojim priseanjima, M. N. Pokrovski pie o tome kako su boljevici 1908. Lenjinu poslali delegaciju, iji je i Pokrovski bio lan, sa ciljem da ga ubede da odustane od svojih lozofskih istraivanja i vrati se praktinoj politici. Lenjin je, meutim, odbio.

20

REVOLUCIONARNA TEORIJA

FEBRUAR 2012.

FEBRUAR 2012.

RADNIKI POKRET U SRBIJI

9

Prenosimo odeljak iz prvog dela trotomne biograje Lenjina, marksistikog autora i osnivaa Internacionalne socijalistike tendencije, Tonija Klifa. Knjigu emo od februara prevoditi i jednom sedmino postavljati, poglavlje po poglavlje, na na veb sajt marks21.info. Odeljak koji smo ovde odabrali da prenesemo tie se pitanja strategije i taktike i veoma je koristan ne samo za razbijanje predrasude o marksizmu kao o skupu dogmi uklesanih u kamen, ve kao praktian vodi za sve revolucionare.

Z

O

PIEJovana Ristinije razmiljala o moguoj alternativi, o tome u kom bi pravcu pokret trebalo da ide i za ta bi trebalo da se zalae. Situacija u kojoj se protest naao dovela je do toga da je ve idueg dana dolo do znaajnog osipanja broja uesnika (umesto priliva novih ljudi, smanjilo se na svega dvadesetak) i do predloga akcija poput razmene robe, umesto kupovine i akcija na organskoj farmi. Ovakvi predlozi, iako moda nekome mogu biti interesantni, nikako ne mogu ponuditi stvarnu alternativu. tavie, oni dovode do izolacije protesta od naroda, to postepeno dovodi do njegovog gaenja. Dva dana nakon prvog protesta 99%, studentkinje i studenti Filolokog fakulteta blokirali su nastavu, ali do spajanja ova dva pokreta u nastajanju na kraju nije dolo. Pokret 99% sveo se na povremene malobrojne javne performanse, a studenti su nakon mesec dana borbe ostali izolovani i prinueni na taktiko povlaenje. Da bismo zaista izgradili jak, borbeni, antikapitalistiki pokret i odbranili se od ovakvih problema nuno je raditi na dizanju nivoa politike svesti putem stalnih i otvorenih diskusija. Neophodno je sloiti se oko ideje kako i kuda dalje i tada pozvati ljude da se pridrue. Pokret Okupiraj Okland pozvao je na generalni trajk protiv represije i policijskog nasilja. Tog treeg novembra, radnici i aktivisti su blokirali luku u Oklandu i inspirisali niz protesta solidarnosti irom zemlje. Iako je ameriki Okupiraj pokret poeo kao protest protiv bankara i mera tednje, kada se dravna represija pojaala pokret se vrlo brzo fokusirao na pitanje demokratije. Unitavanje protestnih kampova od strane drave nagnalo je ljude da poveu borbu protiv dunikog ropstva sa borbom za demokratiju kroz jedinstven politiki pokret. U Srbiji se, takoe, suoavamo sa sve veom dravnom represijom. Malinari su bili spreeni da odre protest kordon policije ih je zadrao van Beograda, u toku blokada fakulteta drava je pokuala da uradi sve kako bi ih razbila, a prosvetari se sada suoavaju sa nacrtom novog represivnog zakona. Potreban nam je pokret koji e biti dovoljno snaan da se suoi sa dravnom represijom, a Okland pokazuje kako samo organizovana radnika klasa ima tu mo ali i da mladi i borbeni ljudi, uenici i studenti mogu da je podstaknu na zajedniku borbu. Studenti, kao i uesnici protesta Mi smo 99% mogu da uspeju, ali je potrebno da se poveu sa drugim ugroenim grupama, prosvetarima i ostalima kojima prete otkazi, sve nie plate i sve loiji uslovi na radu.

A DVADESET godina, izmeu 1894. i 1914, radniki pokret u Rusiji sazreo je u velikoj meri. Taj razvitak bio je iva kola taktike i strategije. Lenjin, njen najvei uenik, razvijao se sa pokretom, uticao na njega i bio predmet njegovog uticaja. Ove dve decenije bile su velika priprema njemu i itavoj radnikoj klasi, za najvei test i taktike i strategije uasni pakao rata i njegovo okonanje revolucijom. Najintenzivnije lekcije ovog pripremnog perioda potiu iz revolucije 1905. i njenog epiloga.

Marksizam Nauka i umeeKao to smo ve primetili, kada je 1905. izbila revolucija, Lenjin se bacio na prouavanje ratnih spisa Karla fon Klausevica. Ti spisi su u velikoj meri uticali na formulisanje njegovih politikih taktika i strategije. Klausevic, veliki lozof rata inspirisan Napoleonom, odredio je taktiku kao teoriju o upotrebi vojnih snaga u borbi, a strategiju kao teoriju o upotrebi borbe za ciljeve rata. Lenjin je odnos izmeu revolucionarne taktike i revolucionarne strategije odredio na nain veoma slian Klausevicu. Koncept taktike odnosi se na mere koje vode ispunjenju ciljeva jednog zadatka ili jedne oblasti klasne borbe. Lenjin, stoga, govori o taktikama neophodnim, primera radi, tokom januarskih dana 1905, ili u odnosu na Gapona1. On ovde govori i o sindikalnoj taktici, parlamentarnoj taktici itd. Revolucionarna strategija obuhvata niz taktika koje, svojim udruivanjem i rastom, vode do osvajanja vlasti od strane radnike klase. Druga internacionala, koja je nastajala tokom perioda sporog, organskog i sistematskog napretka kapitalizma i radnikog pokreta, u praksi je sebe ograniavala na taktika pitanja: na zadatke svakodnevne borbe za reforme unutar sindikata, parlamenata, organa lokalne samouprave, kooperativa itd. Ruski revolucionarni pokret, koji se razvijao u veoma burnim vremenima, tokom kojih se pravac deavanja esto brzo menjao, morao je da rei ozbiljniji prob-

lem strategije i njenog odnosa prema taktikama. Niko nije bio sposobniji za razvijanje ovog pitanja od Lenjina, koji je bolje od bilo koga drugog umeo da marksizam uzdigne sa nivoa nauke na nivo umea. O marksizmu se stalno govori kao o nauci, ali on kao vodi prakse, mora ujedno biti i umee. Nauka se bavi onime to postoji, dok nas umee ui tome kako delati. Lenjinov glavni doprinos lei u razvitku marksizma kao umea. Da je Marks umro bez da je uestvovao u osnivanju Prve internacionale i dalje bi bio Marks. Da je Lenjin umro bez utemeljenja Boljevike partije, bez preuzimanja vostva 1905. i, kasnije, 1917. i bez osnivanja Komunistike internacionale, on ne bi bio Lenjin. Da bi napredovao od teorije do prakse, od nauke do umea, Lenjin je morao da pokae dijalektiku vezu izmeu te dve stvari ta im je zajedniko i ta ih razlikuje.Naa teorija nije dogma, ve vodi za akciju, uvek bi govorili Marks i Engels, ismevajui bubanje i ponavljanje formula, koje su u najboljem sluaju pogodne za isticanje zadataka koji se nuno moraju modikovati ekonomskim i politikim okolnostima svakog posebnog istorijskog procesa.

1. Otac Gapon je predvodio radnike demonstracije koje su u januaru 1905. ruskom caru odnele peticiju. Vojska je otvorila vatru na mirne demonstracije i poginulo je oko 4,000 radnika. Taj dan je poznat kao Krvava nedelja i bio je prekretnica u odnosu ruskih radnika prema caru. Gapon je u vie navrata saraivao i sa ruskom tajnom policijom. (prim. prev.)

Razlika izmeu zakona drutvenog kretanja i aktuelnih konkretnih istorijskih okolnosti je ogromna, jer je ivot beskonano sloeniji od bilo koje apstraktne teorije. Sa toliko inilaca stavljenih u uzajamne odnose, smo knjiko znanje ne moe biti osnova poznavanja stvarnosti. Lenjin je voleo da ponavlja: Teorija je, prijatelju, siva, ali je veno drvo ivota zeleno. iva stvarnost je uvek bogatija u razvoju, u verovatnoama, komplikacijama, od bilo koje teorijske ideje ili prognoze. Lenjin je zato ismevao one koji su marksizam pretvarali u ikonu: Ikona je neto emu se moli, pred ime se krsti, neto emu se

D POETKA 2011, irom sveta diu se narodne pobune i masovni protesti. Poelo je sa Arapskim proleem koje je inspirisalo razne masovne proteste protiv mera tednje. Tako imamo primer Hrvatske u kojoj je tokom mesec dana nekoliko hiljada ljudi gotovo svakodnevno izlazilo na ulice. U nizu pobuna u SAD je nastao i pokret Okupiraj Vol Strit, koji se kasnije proirio i po drugim amerikim gradovima. injenica je da su u Srbiji, gde su trajkovi ve godinama svakodnevica, gde je ogroman broj ljudi ostao bez posla, ljudi uprkos tome to su svesni situacije i korumpiranosti politike elite, uglavnom apatini. Retko ko veruje da je takvo stanje mogue promeniti. Samim tim, ovakav vid protesta i elja za promenom su znaajni pokazuju da u drutvu ipak postoji borbena manjina. Sumnjiavost prema politici je zdrava reakcija na korumpiran politiki sistem koji iskljuuje i poniava veliku veinu zbog interesa male elite tajkuna ijih 10 najveih predstavnika dri 30 odsto BDP-a Srbije. Taj instinkt predstavlja progresivnu elju za drutvom u kom e veina demokratski odluivati o svojoj kolektivnoj sudbini. Protest zapoet na Trgu Nikole Paia 15. oktobra nazvan Mi smo 99% nastao je po uzoru na Okupiraj Vol Strit. Protest je najavljen i organizovan putem Fejsbuka, na meunarodni dan akcije, na koji su pozvali indignadosi uesnici protesta za pravu demokratiju koji su mesecima okupirali trgove irom panije. U prolom broju najavili smo ovaj protest, kao i diskusiju o borbama koje se danas irom sveta vode protiv kapitalizma i koju smo nakon protesta odrali u beogradskom KC Magacin. U tom periodu studentkinje i studenti beogradskih fakulteta tek su poeli sa organizovanjem protestnih aktivnosti, pa smo tokom druge protestne etnje delili i letke koji su pozivali nae koleginice i kolege da se pridrue protestu 99%. Na sam dan protesta organizovali smo i okupljanje antikapitalistike levice na mestu prvobitno najavljenom za odravanje protesta, u parku preko puta Skuptine Srbije, da bismo se potom pridruili protestu na Trgu Nikole Paia. Bez politikog organizovanja sa nae strane, dozvoljavamo monima da ubacuju svoje politike opcije, da nas dele i koriste represiju protiv nas. Bez artikulacije zajednikih politikih ideja, bez povezivanja borbi i bez jasno zacrtanog cilja u kom bi pravcu pokret trebalo ide on je osuen na propast. Takav problem se moe primetiti i u beogradskom protestu 99%. Poelo je sa sto i neto ljudi, vodio se razgovor o tome kako, za poetak, informisati druge ljude, pozvati ih da se pridrue. Bez obzira na oigledno neslaganje sa trenutnim sistemom veina uesnika/ca

10 STUDENTSKA BORBA U SRBIJI

FEBRUAR 2012.

FEBRUAR 2012.

19

U

POLITIKOJ SOCIOLOGIJI savremenog drutva opteprihvaena je podjela ili razlikovanje na stare i nove, klasine i alternativne drutvene pokrete. Primjeri starih klasinih su radniki pokreti a novih ekoloki, mirovni i neofeministiki pokreti. Za prve se tvrdi da su nastali u ranoj epohi, epohi nastajanja i razvoja modernog kapitalizma i oslanjaju se na pojedine klase, slojeve ili segmente drutva. Novi pokreti su nastali u tzv. postindustrijskom, potroakom, postkapitalistikom, programiranom, post-tradicionalnom ili postmodernom drutvu, kako ga razliiti autori razliito nazivaju. Razliiti teorijski pristupi drutvenim pokretima kao to su bihejvioristiki, teorije racionalnog izbora, teorije mobilizacije resursa jednako ih preusko deniu. Tako teorija racionalnog izbora osnovni motiv za uee u drutvenim pokretima vidi u racionalnim i sebinim interesima pojedinca. Prema Olsonu pojedinci nee uestvovati u masovnim kolektivnim akcijama sve dok njihova oekivanja dobitaka ne premae oekivanja trokova, odnosno ako ne vide linu korist od uestvovanja u pokretu (materijalnu korist, promociju ili ta ve). Sve te teorije redom potpadaju pod liberalnu ideologiju, ideologiju statusa kvo, i to je potrebno razotkriti. Za razliku od klasinih, novi drutveni pokreti imaju specina obiljeja. Nisu direktno usmjereni prema vlasti, ve prema drutvu i pojedincima. Nemaju klasni karakter i osnovu, nemaju univerzalne politike pretenzije, nego se tumae kao pokreti okupljeni oko jednog pitanja ili problema. Autonomni su u odnosu na postojee politike partije i organizacije i uopte rezervisani prema institucijama, manje ili vie indiferentni prema ideolokim podjelama (lijevo i desno gubi preanju politiku teinu). Opredjeljuju se za nenasilne oblike djelovanja i koriste nove metode i forme akcije: zaposjedanje ulica i trgova, pasivni otpor, graansku neposlunost. Koriste nov jezik, atraktivni medijski nastup, grade novu opozicionu ili alternativnu politiku kulturu. U tome, meutim, i jeste njihova mana. Oni gotovo po pravilu prerastaju u kulturne, identitetske, hipi pokrete koji jednostavno, zbog uskog kruga stvari kojima se suprotstavljaju, nemaju mo da promjene drutvo osim u dometu seksualne revolucije, to je, prema Slavoju ieku, bila jedina pobjeda pokreta iz 1968. Da li na cilj treba da bude stvaranje nekakvog alternativnog ivota na trgovima, ili promjena cjelokupnog drutva? Ovo je pitanje koje sebi moraju da postave svi oni koji savremenim pokretima uestvuju isto radi zabave, odnosno samog zaposjedanja trga i ivota koji vode tokom tih protesta, a koji im je inae stran i privlaan. Trenutna kriza, novi drutveni pokreti i aktuelne studentske borbe na svim stranama svijeta od SAD-a, Engleske, ilea, Irana, pa do Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Slovenije primoravaju nas da se osvrnemo na pokrete koji su im prethodili. Njihov tok od 1968. do danas je proet korisnim iskustvima.

Univerzitet i studenti u kapitalizmuPosle Drugog svjetskog rata dolo je do masovne ekspanzije visokog obrazovanja zbog potreba sistema za veim brojem tehnologa, naunika, manipulatora, pravnika, ideologa itd. U dotadanjem visokom obrazovanju studenti su porijeklom bili mahom iz vladajue klase sada se stvorila potreba da se univerzitet otvori i niim klasama. Ova nova masa studenata je, stoga, postala posebno osjetljiva na narastajuu nepomirljivost izmeu liberalne ideologije ijem je propagiranju ue i liberalne prakse kasnog kapitalizma. Iako studenti nisu radnici, veina njih ne moe da izbjegne budunost koja e im dati jedva bolje plate i uslove rada od onih koje imaju ziki radnici. ak i dok su na fakultetu, njih mogu da pogode opti napadi na plate i socijalne usluge. Zato su i u prolosti studenti bili

Gospodin Vaci moe da porie koliko hoe da njegova organizacija nema veze sa faizmom, ali nastupati rame uz rame sa nacistima na marevima gde se skandira Poljska cela bie bela ili Dosta jevrejske okupacije, zaista ini dosta da sve krinke padnu. Sam Veliki poljski kamp je, inae, u dobrim odnosima sa SNP 1389. Ove grupe su zajedno uestvovale i na Cerskom maru, gde su bili prisutni i pripadnici Nove Srbije i SS Dveri. Kamp je izrazito antisemitski obojen na njihovom sajtu postoji itava sekcija posveena teorijama zavere o cionistikoj okupaciji, sa karikaturama koje podseaju na nemake listove nakon dolaska Hitlera na vlast. Antisemtizam ulazi u opis 1389 od ranije prole godine njihovi lanovi su oskrnavili sinagogu u apcu, to je prolo potpuno nezapaeno u medijima, a o emu smo izvestili u (novembar 2010). Mar u Varavi je ubrzo bio zabranjen od strane gradskih vlasti. Sve se zavrilo brutalnom intervencijom policije u cilju spreavanja sukoba izmedju faista i sa metanima. uesnica i uesnika antifaistikog konTemerin je multietnika sredina u tramitinga. kojoj koegzistiraju i Maari i Srbi. Ali isto Domaa policija je ponovo utala o tako je i potencijalna inicijalna kapisla za ekstremistima iz Srbije iako MUP tvrdi da celu pokrajinu u Vojvodini se jo nisu nije bilo organizovanog odlaska, iz cenzacelile rane bratoubilakog rata, mnogo trale 1389 tvrde upravo suprotno. je ljudi izbeglo, deindustrijalizacija zemOtaastveni pokret Obraz takoe ima lje upropastila je na stotine hiljada ivota, svoju meunarodnu mreu od 2005. te se meuetnika trvenja mogu proiriti godine bio je kolektivni lan Evropskog po ostalim nacionalno heterogenim srenacionalnog fronta, grupacije razliitih dinama poput epidemije. Ovome u velikoj faistikih i ultradesniarskih struja. Kasnije meri doprinosi i kampanja progona lanih je napustio organizaciju, ali uz odravanje azilanata koja se ve par meseci rasplamkontakata. sava u nekoliko gradova i koju prevode O samoj toj organizaciji dosta se moe faistike organizacije poput Naih i Srbsuditi preko spoljnih veza njene sestrinske akcije. ske organizacije su neonacistika Noua Za dogaaje koji su se odigrali odgoDreapta (Nova desnica) iz Rumunije, kao vorne su iskljuivo stranake mahinacije i panski falangisti, ali i Ruski obraz, koji je koje, kao po nekoj matrici, eskaliraju ba nastao po matrici svoje srpske brae (za rauoi predizbornih kampanja nije ovo zliku od npr. SNP Nai, kojima je inspiracija prvi put da se tako neto vidi u Temerbila istoimena ruska organizacija). inu. Putanje faista sa dravnog lanca Ruski obraz je ujedno i sestrinska omoguava odravanje naelektrisane grupacija sa SNP 1389. Mada se izdaje za nacionalistike atmosfere koja doprinosi Koji je znaaj studentskih protesta koji su prole preusmeravanju panje sa naih egzistenjeseni potresli Beograd i zapretilipokret svetosavsko-nacionalistike orida se jentacije, iji su glavni ideolozi klerofaisti cijalnih problema na etnike razliitosti. proire i po drugim gradovima Srbije? Koje je mesto studentske borbe u sklopu talasa kanonizovanog vladike Nikolaja poput Takoe, to Daiu daje za pravo da koji proteklih godinu dana prua sve ei otpor diktaturi kapitala? Mogu li studenti Velimirovia i Dimitrija Ljotia, koji se kao deus ex machine skokne do varoi zalae da promene svet? Pie, Pea Stankovi, studenti Fakultetabod pred izbore na kartu utrapi koji politikih nauka i jedan od za maksimu ni svastika, ni petokraka ve krst asni, obrazovci se esto u multietinosti, trasirajui Beogradu uesnika protesta i Plenuma na Filozofskom fakultetu unam put u svetlu praksi slue neonacistikom ikonograevropsku budunost, gde je i sam multijom zighajlovanje, majice sa kosturskom kulturalizam proglaen mrtvim. A ko ga glavom (grbom nemake Totenkopf pancje ubio? Isti oni koji stvaraju krizu, nezaer divizije) naci-skinhed stajling itd. poslenost, represiju na elu sa duom pokreta irih pokreta otpora. Iako se domai faisti poput SNP 1389 To je tako zato to, izmeu ostalog, studenti nisu vezani Merkozi. Vladajue klase Evropske unije ili Obraza gnuaju saradnje sa tradicioomoguavaju armaciju eksremne desnice za radno mjesto osam ili vie sati. Mi smo u prilici da zajedno nalnim srpskim neprijateljima, neonacisti kao nikada do sad, jo od Velike depresije diskutujemo i mobiliemo ljude u mjeri u kojoj oni koji rade iz Nacionalnog stroja ne kriju svoje arijetko mogu da nam pariraju. iz tridesetih godina prolog veka. nitete prema srodnim organizacijama iz Kao i svi mladi ljudi, studenti mogu pokazati nivo vitalnosti Maarske i Bugarske. tavie, otvoreno Ima neka tajna veza i mate, ali i borbeni duh koji starjeine postojeeg sistema po sarauju s njima. pravilu sputavaju. Dana 11.11.2011. u Varavi je odran Tako su, na maarskom Danu asti, ultradesniarski Mar nezavisnosti, na No, ne dijele svi studenti iste interese. Veina e zavriti zajedno sa kolegama iz pomenutih zekome su uestvovali i pripadnici SNP 1389, na jednolinim radnim mjestima, dok e manjina uspjeti da malja slavili pokuaj proboja maarskih se pridrui bogatoj klasi i tako se identikuje s postojeim a na poziv ekstremistikog Velikog poljskog faista iz crvenoarmejskog obrua oko kampa. Ova grupa je, pored Svepoljske sistemom. Budimpete. omladine (podmladak ultrakatolike Lige Radikalni studenti ne mogu zbaciti vlade, zaustaviti ratove ili sprijeiti da ekonomske krize razore ivote mnogih miliona poljskih porodica) i neonacista iz ONR-a, Kriza, represija i faizam potpisala organizaciju ovogodinjeg skuljudi. To zavisi od akcija mase ljudi koji radei svaki dan u Deavanja na svetskom nivou smenjuju pa. fabrikama, kancelarijama, rudnicima, bankama, pristanitima DESNIARSKI TERORIZAM je, nakon Italije i Nemake, uzeo maha i u Italiji. Jedan pedesetogodisnli rasista je krajem prole godine ubio dvojicu, a ranio trojicu Afrikanaca, da bi na kraju izvrio samoubistvo. Za klimu u kojoj desniarski ekstremisti nalaze samopouzdanje za izvravanje ovakvih i slinih akcija odgovorna je Berluskonijeva vlada i njene ekonomske mere i estoka antiimigrantska politika, to je prakt