Drugi dan proslave Ro`destva Hristova (Bo`i}a) Crkva odaje slavu i hvalu

Presvetoj Bogomateri koja rodi Gospoda i Boga i Spasiteqa na{ega Isusa Hrista. Ta

proslava se naziva Saborom jer se toga dana sabiraju verni da tor`estveno

(veli~anstveno) i saborno proslave liturgijom Mater Bo`iju-Bogorodicu.

U ovaj dan se pomiwe i sv. Josif zaru~nik Presvete Bogorodice.

SVETI PRVOMU^ENIK i ARHI\AKON STEFAN 9. januar/27. decembar

U slu`bu tre}eg dana Bo`i}a unosi se i spomen na stradawe-svedo~ewe za Hrista sv. Stefana,

koji se prvi udostojio da `ivotom svojim posvedo~i Hrista. Srodnik, po telu, apostola Pavla bio

je prvi od sedam |akona koje su apostoli rukopolo`ili i postavili da slu`e i poma`u sirotiwi

u Jerusalimu. Zato je i prozvan arhi|akon. Stefan postrada u Jerusalimu kada pred uzbuwenim

narodom svedo~a{e o mnogim dobro~instvima i ~udesima Bo`ijim ali i o Raspe}u Isusa Hrista

Sina Bo`jeg. Pakosnici ga, a me|u wima be{e i Savle (docnije po ~udesnom preumqewu ap. Pavle), izvedo{e

izvan grada i ubi{e kamewem. To se desilo godinu dana posle silaska Svetoga Duha na Apostole.

NEDEQA 31. PO DUHOVIMA - Sv. Bogootaca 4. Jan. 2015/22. decemb .2014

Glas 6 Na jutr. Jevan|. vaskrs. 9. (Jn. 20,19-31). Na Lit. Ap. 200. (Gal. 1,11-19); Jevan|. Mt. z~. 4. (2,13-23)

Na Jutrewi ove nedeqe opisuje sv. Jovan Apostol i Bogoslov javqawe Isusa Hrista u~enicima kad su bili bez Tome i jo{ jedanput kad je i Toma bio prisutan, kako bi se Toma uverio pipawem da je to Vaskrsli Gospod Isus Hristos. Razbijena su sva dvoumqewa i za sve nas - to je On - Raspeti i Vaskrsli Gospod.

Ap. Pavle u Poslanici Galatima stavqa do znawa da je on apostol ne od qudi nego kroz Isusa Hrista, jer se blagodat i apostolstvo dobija kroz Jedinoga Istinitog Boga. On, Gospod na{, je to dokazao Svojim Vaskrsewem iz mrtvih, i svojim ve~nim Bogo~ove~anskim `ivotom posle Vaznesewa na nebo. Vaskrsli i Vazneseni Gospod neprestano dela u nebeskom i ~ove~anskom svetu. Kao {to je Pavle svedok toga, svedo~imo i mi tu Bogom otkrivenu istinu, susre}emo se sa Wime u obilatim darovima Nebeske Svete Trpeze Wegove - Svete Bo`anske Liturgije.

Na sv. Liturgiji slu{amo iz Jevan|eqa po Mateju svedo~ewe o odlasku Bogorodice sa Bogomladencem i Josifom, kome se u snu javio an|eo Gospodwi re~ima da sa Majkom i Detetom be`i u Egipat pred Irodovim progonom. Irod nare|uje da se pobiju sva deca do dve godine po Vitlejemu i okolini. Nakon Irodove smrti, po uputama an|ela Gospodweg, vrati{e se i nastani{e u Nazaretu u Galileji.

OBREZAWE GOSPODWE; SV.VASILIJE VELIKI (Nova godina) 14/1.januar

Po Odaniju Bo`i}a proslavqa se Obrezawe Gospodwe i sv. Vasilije Kapadokijski, ustrojiteq i

stub Crkve Gospodwe, poznat po moralnoj ~istoti i poretku liturgije koja se i danas slu`i.

Od Avraamova doba mu{ka deca su se u osmi dan obrezivala po zapovesti Bo`ijoj. Bogo~ovek

Hristos biva obrezan po ovom Zakonu ~ime se pokazuje da je i pravi ~ovek. U hri{}anstvu obrezawe

zamewuje sveta tajna Kr{tewa.

Himnom nazvanom SVJETILAN koju sve~ano pojemo na kraju jutarwe slu`be pripremaju}i se za sv. Liturgiju, ~estitamo vam Bogojavqewe, dragi parohijani, veliki praznik Kr{tewa Isusa Hrista i dvanaesti sveti dan kojim Crkva objediwuje Ro|ewe i Kr{tewe Hristovo.

JAVI SE SPASITEQ, BLAGODAT I ISTINA U VODAMA JORDANSKIM,

KOJI ONE U TAMI I SENCI SMRTI, OBASJA,

JER DO\E I JAVI SE SVETLOST NEPRISTUPA^NA. !

Dvanaest dana posle praznika Ro`destva Hristova, nazivaju se sveti dani, jer su osve{tani velikim doga|ajem Ro|ewa Hristovog. Tokom prva tri veka hri{}anstva u nekim isto~nim Crkvama praznik Ro`destva Hristovog objediwavao se praznikom Kr{tewa Gospodweg, pod op{tim nazivom Bogojavqewe - Epifanija. Kako su tokom vremena ovi praznici bili odvojeni, praznovawe se protezalo tokom svih dana, u razmaku od 7. do 19. januara/25. dec. do 6. januara, i ti dani kao da su ~inili jedinstven dan praznika. Osve{tanih dvanaest dana posle praznika Ro|ewa Hristovog, Crkva je po{tovala od najstarijih vremena, pa to i danas ~ini. Ve} u crkvenom ustavu prep. Save Osve}enog u koji su u{li jo{ stariji ustavi, pi{e da u svete dane nikako ne treba postiti, niti kolenopreklawawa ~initi, ni u crkvi ni u keliji. Prvi posni dan je na Krstovdan.

RO\EWE GOSPODA I BOGA I SPASITEQA NA[EG ISUSA HRISTA 7. jan. /25 dec.

"A kada se navr{i vrijeme, posla Bog Sina Svojega Jedinorodnoga da spase rod qudski."

Devet meseci od Blagovesti, kada je u Nazaretu arhan|el Gavrilo objavio Presvetoj Djevi: "Raduj se Blagodatna ... za~e}e{ i rodi}e{ sina.", iza|e zapovest da se sav narod u Rimskoj Carevini popi{e. Pravedni Josif po|e sa Presvetom Djevom u Vitlejem grad Davidov jer oboje behu od carskog kolena Davidova. Josif i Marija ne moga{e na}i sme{taj nigde do u pe}ini gde zatvarahu ovce. Tu u no}i izme|u subote i nedeqe rodi bez bola Presveta Deva Spasiteqa sveta, Gospoda Isusa Hrista. Sama Ga povi, smesti Ga u jasle i pokloni Mu se. Pokloni{e mu se i Pravedni Josif, pastiri i Tri Mudraca sa Istoka koji slede}i ~udesnu zvezdu do|o{e sa darovima: zlatom, tamjanom i smirnom. Tada horovi an|ela zapoja{e: "Slava na visini Bogu, na zemqi mir,me|u qudima dobra voqa!" Gospod Isus Hristos rodio se u telu 5508. godine po stvarawu sveta. Pretprazni{tvo Bo`i}a proslavqa se 2 jan./20. dec. Postoji posebna slu`ba Pretprazni{tvu koje traje 5 dana sve do 6 jan./24. dec. kada nastupa nave~erje praznika - Badwi dan. Na nave~erje praznika-Badwi dan slu`e se Carski ~asovi: 1. 3. 6. i 9. ~as u toku kojih se ~itaju izvodi iz Starog i Novog Zaveta vezani za Ro|ewe Hristovo. Ve~erwe ovoga dana na kome se ~itaju proro~anstva nastavqa se sv. Liturgijom po obrascu sv. Vasilija Velikog.

U poslanici Jevrejima (Jev. 1,1-12) ap. Pavle govori o Hristu - Sinu Bo`jem koga Otac postavi naslednikom sveta, kroz koga je stvorio i vekove.

U Jevan|equ po Luki (Lk. 2,1-20) govori se o Hristovom ro|ewu i poklowewu pastira. Uve~e uo~i Bo`i}a slu`i se Veliko pove~erje na kome se sve~ano peva:

S nama je Bog, razumite narodi, i pokorite se. Jer je s nama Bog!

Poslu{ajte do krajeva Zemqe, jer je s nama Bog!

Mo}nici pokorite se jer je s nama Bog ! ...

A u Jevan|equ po Mateju (Mt. 1,18-25) govori se o tome da se Hristos ra|a blagovoqewem Oca i saradwom Svetoga Duha. Na Bo`i}noj liturgiji ~ita se deo iz Poslanice Galatima sv. ap. Pavla (Gal. 4,4-7) o tome da se Bog Logos ra|a na na{ zemaqski svet radi usinovqewa qudi od Boga i da: "primimo posina{tvo", jer je Bog i sazdao rod qudski, sa krajwim i jedinim ciqem da mu qudi budu sinovi. A sada se Sin Bo`iji ra|a kao ~ovek, da bi qudi verom u Wega postali sinovi Bo`iji.

U Jevan|equ na liturgiji (Mt. 2,1-12) govori se opet o Ro`destvu i o poklowewu mudraca, koji mu darove prineso{e, o neposlu{nosti mudraca Irodu koji im je zapovedio da na|u dete i da mu jave gde je, kako bi mu se i on poklonio. Mudraci osetiv{i Irodovu neiskrenost i zlu nameru odo{e ku}i drugim putem.