Medicinskiotpad

specijalista strukovna medicinska sestraSlavica Đorđević

Medicinski otpad

Medicinski otpad je heterogena mešavina komunalnog,

infektivnog, patoanatomskog, farmaceutskog i

laboratorijskog otpada, dezinficijenasa i ambalaže, kao i

radioaktivnog i opasnog hemijskog otpada.

…

To je otpad koji se potpuno ili delimično sastoji od ljudskih ili životinjskih tkiva, krvi i drugih telesnih tečnosti, ekskreta i sekreta, lekova i drugih farmaceutskih preparata, briseva, tupfera, gaza, zavoja, igala, skalpela, lanceta i drugih oštrih instrumenata.

Medicinski otpad je i bilo koji drugi otpad koji potiče od stomatološke, veterinarske prakse (otpade nastao prilikom pružanja zdravstvene zaštite životinjama), istraživanja, tretmana, zaštite ili uzimanja krvi za transfuziju, a može inficirati osobu koja sa njim dođe u kontakt.

TIPOVI MEDICINSKOG OTPADA

1.Neopasni otpad:

Otpad koji nema karakteristike opasnog otpada, i sličan je

otpadu koji se stvara u domaćinstvima.

2.Opasan otpad:

Otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji

opasnih materija može prouzrokovati opasnost po životnu

sredinu i zdravlje ljudi, i ima najmanje jednu od

karakterristika utvrđenih posebnim propisima, uključujući i

ambalažu u kojoj je opasan otpad bio ili jeste upakovan.

POREKLO OTPADA

Poreklo otpada

Definisenje industrijske grane ili sektora iz koga potiče otpad.

Proces tokom kojeg nastaje otpad

Otpad koji nastaje pri pružanju zdravstvenih usluga u

porodilištima, iz dijagnostike ili prevencije bolesti kod

ljudi.

Tip otpada

Neinfektivni otpad-otpad čije sakupljanje i odlaganje ne

podleže posebnim zahtevima za sprečavanje infekci.

KATEGORIJE MEDICINSKOG OTPADA

1.Komunalni čvrsti otpad

Ponekad se naziva kućnim otpadom ili otpadom iz

domaćinstva.

2.Komercijalni otpad

Ova kategorija koristi se za otpad koji potiče iz komercijalnih

ustanova, radnji i td.

3.Industrijski otpad

Otpad koji potiče iz industrijske delatnosti.

4.Otpad od izgradnje/rušenja

Obuhvata otpad koji potiče iz građevinarstva i predstavlja

najveći pojedinačni izvor kontrolisanog otpada.

5.Opasan otpad

Spada u kontrolisani otpad koji se smatra opasnim ili teškim za

čuvanje, preradu ili odlaganje.

18 01 01 Oštri predmeti

18 01 02 Delovi tela i organi, uključujući i kesu sa krvlju i krvnim derivatima

18 01 03 Infektivni otpad, čije sakupljanje podleže posebnim zahtevima zbog sprečavanja nastanka

infekcije

18 01 04 Neinfektivni otpad(čije sakupljanje i odlaganje ne podleže posebnim zahtevima zbog

sprečavanja nastanka infekcija)

18 01 06 Hemijski otpad koji sadrži opasne supstance

18 01 07 Ostali hemijski otpad

18 01 08 Citotoksični lekovi i citostatici

18 01 09 Ostali lekovi

18 01 10 Otpad iz stomatološke zaštite

Klasifikacija medicinskog otpada prema Srpskom katalogu otpada

Izvod iz kataloga otpada sa opisanim kategorijama otpada(Pravilnik o uslovima i načinu razvrstavanja, pakovanja

i čuvanja sekundarnih sirovina, Službeni glasnik Republike Srbije).

*Odeljak br. 18:Otpad koji nastaje pri pružanju zdravstvene zaštite u medicini i veterini

*Podeljak br. 18 01:Otpad koji nastaje pri postavljanju dijagnoza, lečenju, i td.

OPASAN MEDICINSKI OTPAD

Opasan medicinski otpad uključuje infektivni, patološki,

hemijski, toksični ili farmaceutski otpad, kao i citotoksične

lekove, oštre predmete i instrumente za jednokratnu

upotrebu.

Opasan otpad označen je šifrom-crvena slova sa zvezdicom!

INFEKTIVaNI MEDICINSKI OTPAD

Infektivni medicinski otpad je opasan otpad u čvrstom stanju,

koji predstavlja rizik od pojave infekcija, a njega čine:

Otpad koji nastaje prilikom pružanja zdravstvene nege

pacijentima koji boluju od nekih bolesti koje se prenose

putem krvi ili telesnih tečnosti.

Zavojni materijal, tupferi umrljani krvlju i telesnim

tečnostima.

Kulture i podloge za zasejavanje, uključujući i kulture i

podloge koje sadrže infektivne agense iz istraživačkih

laboratorija, otpad koji nastaje pri proizvodnji vakcina i

seruma i td.

FARMACEUTSKI OTPAD Farmaceutski otpad, u najširem smislu, podrazumeva otpad

koji nastaje u proizvodnji i prometu lekova, pomoćnih

lekovitih i medicinskih sredstava.

Farmaceutskim otpadom smatra se otpad koji je grupisan u

dve glavne grupe:

1.Otpad koji nastaje u ciklusu proizvodnje lekova, pomoćnih

lekovitih i medicinskih sredstava

2.Otpad poreklom od lekova sa isteklim rokom upotrebe koji

se može naći u skladištima apoteka, humanitarnih pomoći, i

td.

…

Značaj pravilnog postupanja sa farmaceutskim otpadom

i lekovima sa isteklim rokom trajanja naglo raste

poslednjih godina zbog prisustva velikih količina

neupotrebljenih lekova različitog kvalitativnog sastava,

koji u sebi sadrži različite opasne materije:teški metali,

toksična i organska jedinjenja čija dejstva mogu biti

kancerogena.

RADIOAKTIVNI OTPAD

Upravljanje radioaktivnim otpadom u zdravstvu regulisano

je Zakonom o zaštiti od jonizujućeg zračenja.

Ovim zakonom propisuju se:

Mere zaštite zdravlja ljudi i životne sredine od štetnog

dejstva jonizujućeg zračenja.

Mere sigurnosti pri korišćenju nuklearne energije.

Nadzor nad sprovođenjem tih mera i odgovornost za

štetnost od dejstva jonizujućeg zračenja.

Kontaminacija životne sredine radioaktivnim supstancama

podrazumeva prisustvo radionuklida u životnoj sredini u

koncentracijama koje prevazilaze dozvoljene vrednosti.

…

Radioaktivni otpad se klasifikuje prema:

Metodi i mestu nastanka(u nuklearnom zapaljivom ciklusu,

industriji, naučno-istraživačkim laboratorijama, i td.).

Fizičkim osobinama(čvrst, tečan, gasovit, zapaljiv,

nezapaljiv).

Hemijsko-biološkim osobinama(organski, neorganski,

toksičan, eksplozivan, isparljiv).

Količinama i osobinama radioaktivnih izotopa koji su prisutni

… Prema količinama i osobinama radioaktivnih izotopa koji su

prisutni, radioaktivni otpad se deli u sledeće kategorije:

1.Radioaktivni otpad I kategorije-sadrži radioaktivne izotope

sa kratkim periodom poluraspada(kraćim od 30 godina).

2.Radioaktivni otpad II kategorije-sadrži radioaktivne

izotope sa dugim periodom poluraspada(preko 30 godina).

3.Radioaktivni otpad III kategorije-visoke aktivnosti sa

koncentracijom dugoživećih izotopa.

Lica, čijim poslovnim delatnostima nastaje radioaktivni

otpad, u obavezi su da sakupljaju, obeležavaju i čuvaju otpad

dok ga ne prepuste na zbrinjavanje zvanično ovlašćenom licu

(transport, obradu i odlaganje otpada).

Čvrsti radioaktivni otpad srednje i niske aktivnosti sakuplja

se u plastična pakovanja i pakuje u metalne kontejnere

standardizovanih dimenzija(metalnu burad od 200L sa

poklopcem).

Čvrsti biološki otpad koji sadrži radioaktivni otpad pakuje

se u plastične kese ili se potapa u formalin. Period čuvanja

ovakvih materijala u plastičnim kesama ne može biti duži od

tri dana, nakon čega se ovaj otpad tretira kao bilo koji drugi

čvrsti radioaktivni otpad.

Svako mesto na kome nastaje tečni radioaktivni otpad mora

da bude opremljeno tako da sakupljanje istog smanjuje, na

najmanju moguću meru, mogućnost njegovog prosipanja.

Nadležna institucija za zbrinjavanje radioaktivnog otpada u

Srbiji je Institut za nuklearne nauke Vinča.

CITOTOKSIČNI I CITOSTATIČKI OTPAD

Citotoksični i citostatički otpad je opasan medicinski otpad

nastao u vezi sa primenom i proizvodnjom farmaceutskih

proizvoda sa citotoksičnim svojstvima, što uključuje i

primarnu ambalažu i sav pribor korišćen za pripremui

primenu takvih proizvoda, kao i krv i telesne tečnosti

kontaminirane pomenutim lekovima.

Citotoksični lekovi(lekovi protiv raka), imaju sposobnost

da ubijaju ili sprečavaju rast živih ćelija. Upotrebljavaju se

u hemioterapiji. Ukoliko su ispušteni u životnu sredinu,

mogu da stvore ozbiljne probleme, jer utiču na

reproduktivne procese kod raznih životnih oblika. Stoga

njihovo odlaganje mora biti posebno pažljivo sprovedeno.

Procedura odlaganja citotoksičnog otpada obuhvata

osnovne principe:

Nabavka i skladištenje materijala.

Odlaganje citotoksičnog otpada u posebne kese.

Odlaganje kesa u nepropusne kontejnere.

Obeležavanje kontejnera.

Skladištenje.

Planiranje i ugovaranje konačnog odlaganja.

Beleške o svim fazama zbrinjavanja ove kategorije otpada.

Odlaganje na centralno mesto u ustanovi.

PATOANATOMSKI OTPAD

Ovaj otpad se sastoji od prepoznatljivih delova tela, organa

i/ili tkiva. Ovoj kategoriji otpada, takođe, pripada i tkivo

placente, amputati, tkiva i organi odstranjeni tokom

hirurškog zahvata.

Trebalo bi da bude odvojen, obeležen, stavljen u braon

plastične kese, i da se bezbedno čuva u rashlađenoj

sredini(zamrzivačima) pre nego što ga nadležna služba

odnese van zdravstvene ustanove radi konačnog uklanjanja,

odnosno, spaljivanja u spalionicama.

NEOPASAN MEDICINSKI OTPAD

Neopasan medicinski otpad koji potiče iz zdravstvenih

ustanova podrazumeva otpad koji ne predstavlja posebnu

opasnost prilikom rukovanja ili odlaganja, ali koji poseduje

i reaktivna svojstva, što znači da nije inertan(drvo, papir).

Neopasan otpad obeležava se crnom bojom bez zvezdice!

OTPAD KOJI POTIČE IZ LOKALNE ZAJEDNICE

KLASIFIKACIJA OTPADA:

Medicinski otpad koji potiče iz domova pacijenata

Određene vrste otpada koje potiču iz domova pacijenata

mogu biti pogodne za odlaganje zajedno sa čvrstim

komunalnim otpadom.

…

U ovu kategoriju otpada, koja se može odložiti sa komunalnim

otpadom iz domaćinstva, spada sledeći otpad:

Pomagala koja se koriste za sakupljanje i odlaganje urina i

fekalija(kese za stomu, ulošci za inkontinanciju).

Pomagala koja se koriste za sakupljanje drenažne tečnosti iz

telesnih šupljina.

Ubrusi, zavoji, tupferi, materijal za pedikir, manikir, i td.

… Veoma je važno naglasiti da ova vrsta medicinskog otpada,

koja nastaje pri pružanju zdravstvene nege u domovima

pacijenata, mogu odložiti kao komunalni otpad samo u

sledećim uslovima:

1.Otpad nije infektivan, niti štetan.

2.Nadležne vlasti nisu propisale drugi zakon.

… Opasan otpad koji potiče iz lokalne zajednice

Ukoliko se na osnovu procene rizika utvrdi da u lokalnoj

zajednici(domovima pacijenata, kućnom lečenju) nastaje

opasan otpad, ili ukoliko se sa sigurnošću može tvrditi da

takav otpad sadrži određene količine patogenih klica, ili je

otpad potencijalno opasan zbog svojih fizičkih, bioloških ili

hemijskih svojstava, potrebno je preduzeti posebne mere za

rukovanje, tretman i odlaganje otpada u dogovoru sa

zdravstvenim radnikom, koji je nadležan za pružanje

zdravstvenih usluga pri kojima ovakav otpad nastaje.

SITUACIJA U ZEMLJI U POGLEDUUPRAVLJANJA MEDICINSKIM OTPADOM

Medicinski otpad u Zdravstvenim ustanovama se stvara u

neravnomernim količinama, u zavisnosti od tipa ustanove,

broja kreveta, vrste oboljenja i stanja koja se zbrinjavaju, kao

i vrste usluga koje se u zdravstvenim ustanovama pružaju.

Pojedine kategorije medicinskog otpada mogu biti značajna

pretnja zdravlju zaposlenih u zdravstvenim ustanovama.

Pored zdravstvenih rizika, koji su posledica direktnog

kontakta, medicinski otpad može imati nepovratne indirektne

zdravstvene efekte putem kontaminacije vodenih tokova i

zemljišta tokom tretmana i konačnog odlaganja ili

zagađivanjem vazduha putem emisije visoko toksičnih gasova

prilikom insineracije(spaljivanje medicinskog otpada).

Dokazano je da ne postoji metod tretmana otpada ili

odlaganja koji u potpunosti eliminiše sve rizike koji

medicinski otpad nosi u sebi za populaciju ili životnu

sredinu.

U zavisnosti od vrste tretmana medicinskog otpada, rezidue

se mogu prenositi iz jedne faze tretmana otpada u drugu. Npr.

prilikom spaljivanja medicinskog otpada, sagorljive

komponente otpada se pretvaraju u gasovite sporedne

proizvode, a nesagorive komponente ostaju kao pepeo. Pod

određenim uslovima(kada se otpad spaljuje na niskim

temperaturama) može doći do emisije toksičnih supstanci,

klasifikovane kao humani kancerogeni koji spadaju u

perzistentne supstance koje se ne razgrađuju lako u životnoj

sredini i koje se bioakumuliraju u lancu ishrane. Isto tako,

odlaganje opasnog medicinskog otpada na nekontrolisan

način direktno ugrožava životnu sredinu kontaminacijom

zemljišta i podzemnih voda.

STANJE NA DEPONIJAMA

Na deponijama se ne obavlja razdvajanje medicinskog od

komunalnog otpada.

Postojeća praksa mešanja medicinskog sa komunalnim

otpadom na deponijama, sa neodgovarajućim sistemom

rada, može, takođe, dovesti do širenja infektivnih bolesti-

prenosom mikroorganizama putem

vazduha(mikroorganizmi dospevaju u vazduh kroz emisije

izazvane tinjanjem zapaljenog otpada)., ili na drugi način,

ukoliko medicinski otpad nije prethodno

dekontaminiran(sterilisan).

…

Širenje infekcije je moguće i preko direktnog kontakta

zaposlenih na deponijama i drugih posetilaca koji nisu

svesni rizika, a sakupljaju i odnose otpad sa deponija.

Takođe, preko životinja i ptica(vektora)koji po deponiji

lutaju u potrazi za hranom.

Većina deponija u Srbiji nisu sanitarne deponije, i na njima

se ne zakopava svakodnevno otpad, niti se dodatno tretira.

Mnoge deponije nemaju ni uređen pristup, a na njima često

dolazi i do nekontrolisanog sagorevanja odloženog otpada.

PROCENA RIZIKA

Stvarni nivo rizika varira u različitim kategorijama otpada, a

da bi se osigurale mere prevencije i zaštite od rizika koji nosi

medicinski otpad, neophodno je definisati odgovarajuće mere

kontrole i zaštite.

Svrha sprovođenja postupka procene rizika je da pomogne u

iznalaženju razumnih odluka sa ciljem zaštite stanovništva i

život.

Procena rizika je proces u kome se:

Identifikuju opasnosti:

prisutne supstance

prisutne biološke opasnosti

proceniti postojeće mere za ograničavanje opasnosti

sakupiti informacije o karakteristikama opasnosti

Identifikuju i procenjuju pretnje koje su sa tim povezane:

Različite grupacije mogu biti potencijalno izložene

opasnostima.Njih čine:mladi i neiskusni radnici, pripravnici,

osoblje u laboratorijama, radnici koji prenose otpad, radnici na

deponijama, opšta populacija, životna sredina.

Procenjuju rizici

Zabeležiti zaključke i rezultate procene

Svaka procena bazira se na dokazima i evidenciji o adekvatno

sprovedenoj proceni rizika. Procenu rizika treba da vrše ljudi

koji poseduju odgovarajuće kvalifikacije i iskustvo.

MEDICINSKI OTPAD I RIZIK KOJI NOSE KRV I DRUGE TELESNE

TEČNOSTI

Pravilno upravljanje medicinskim otpadom od posebnog je

značaja za sprečavanje nastanka infekcija koje se mogu

preneti putem krvi i drugih telesnih tečnosti. U riziku za

nastanak ovog tipa infekcija nastalih u zdravstvenim

ustanovama su, prvenstveno, zdravstveni radnici, zatim i

drugi zaposleni u ovim ustanovama, ali i pacijenti.

Rizični kontakt , predstavlja svaki kontakt kože bez

kontinuiteta(ubod iglom, posekotina) i sluzokože(oči, usta,

nos) sa krvlju i drugim telesnim tečnostima koje sadrže

uzročnike infekcija.

Pored direktnog kontakta, od posebnog je značaja i indirektni

kontakt sa predmetima, pre svega različitom medicinskom

opremom koja je kontamirana. Jedan od najrizičnijih

indirektnih kontakta jesu i perkutane povrede, pod kojima se

podrazumevaju dve osnovne vrste povreda:

1. povrede na igle koje se koriste u dijagnostici i terapiji

2. povrede na oštre predmete(skalpeli, staklo)

Najznačajnije infekciječiji se uzročnici mogu uneti u organizam preko

perkutanih povreda su:

HEPATITIS B

Iako je danas prevencija hepatitisa B u većini zemalja sveta

zakonski regulisana obaveznom vakcinacijom zaposlenih u

zdravstvenim ustanovama, važno je naglasiti da postoje

određen broj zdravstvenih radnika koji i dalje odbijaju da

primene ovu vrstu prevencije. Pored krvi, uzročnici se mogu

preneti telesnim tečnostima, kao što su:saliva-

pljuvačka(posebno u toku stomatoloških procedura),

cerebrospinalna, pleuralna, peritinealna, perikardijalna,

amnionska tečnost, sperma, vaginalna tečnost.

Neadekvatno tretiranje i odlaganje ovih telesnih tečnosti povećava rizik za nastanak infekcije, kako zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, tako i pacijenata.

HEPATITIS CInfekcija može nastati jednokratnim izlaganjem velikim količinama krvi inficiranih osoba(primena transfuzije netestirane krvi), ili pri ponovljenim direktnim perkutanim ekspozicijama manjim količinama inficirane krvi.

HIV(Virus Humane Imunodeficijencije)

Faktori rizika za nastanak infekcije su:

Postojanje povrede kože

Procedure koje obuhvataju plasiranje igle u krvni sud

RUKOVANJE MEDICINSKIM OTPADOM

Po obavljenoj identifikaciji određene kategorije otpada i

obavljenoj proceni rizika, neophodno je sa otpadom postupati

na ispravan i bezbedan način. U skladu sa tim, potrebno je

obezbediti neophodnu obuku i ličnu zaštitnu opremu za sva

lica koja neposredno rukuju medicinskim otpadom, kako bi

im se omogućilo da obave svoj posao bezbedno i odgovorno.

RAZVRSTAVANJE MEDICINSKOG OTPADA

Efikasno upravljanje medicinskim otpadom zasniva se na ključnoj

aktivnosti koju čine :

Razvrstavanje(segregacija) otpada

Obeležavanje otpada

Razdvajanje uvek mora biti odgovornost proizvođača ili stvaraoca

otpada. Razdvajanje medicinskog otpada treba obaviti što bliže

mestu njegovog nastajanja. Najpogodniji način razdvajanja

medicinskog otpada na različite kategorije je razvrstavanje otpada u

plastične vreće ili posude različite boje.

Hladne boje:crna, zelena, plava-kategorije otpada koje nisu

opasne(komunalni otpad, otpad koji može da se reciklira).

Tople boje:žuta, crvena-opasan otpad

*crvena boja-opasan otpad

*žuta boja-infektivni otpad

PRIKUPLJANJE I SKLADIŠTENJE MEDICINSKOG OTPADA

Medicinski otpad, ma gde nastao, treba odložiti čim je to

moguće.

Zadaci zdravstvenih radnika:

Zdravstveni radnici koji odlažu otpad treba da provere da li su

kese za infektivni medicinski otpad adekvatno postavljene na

svim mestima u zdravstvenoj ustanovi.

Da odrede mesta gde se stvara otpad sastavljen uglavnom od

oštrih predmeta, zbog postavljanja kutija za prikupljanje ove

kategorije medicinskog otpada.

Da provere da li su, po obavljenom prikupljanju otpada, kese

čvrsto zatvorene, i da li su kese pune do ¾ njihove zapremine.

Žute kese… Žute kese, sa prikupljenim medicinskim otpadom,

zatvaraju se vezivanjem vrata(vrha) kese.

Veoma važan parametar kvaliteta prikupljanja medicinskog otpada je i to što se nikada ne sme dozvoliti da se otpad nagomilava na mestu nastanka. Medicinski otpad mora da se sakuplja svakodnevno, i svakodnevno se mora odnositi na privremeno mesto skladištenja u Zdravstvenoj ustanovi, gde ostaje do dana predaje Centralnom mestu tretmana.

Nijedna vreća ne sme da se ukloni sa odeljenja ili iz službe u ustanovi, ukoliko nije označena nalepnicom na kojoj je obeleženo mesto nastajanja(bolnica i odeljenje) i sadržaj kese, odnosno, plastičnog kontejnera za odlaganje oštrih predmeta. Žute kese ili posude moraju odmah biti zamenjene novim, iste vrste.

OPŠTI PRINCIPI SKLADIŠTENJA Po obavljenom razdvajanju medicinskog otpada, kategorija otpada

mora se čuvati u skladištima koja zadovoljavaju sledeće kriterijume:

Uslovi skladištenja u za to određenim prostorima unutar zdravstvene

ustanove su strogi i bezbedni.

Skladište omogućava bezbedno čuvanje kontejnera namenjenih

isključivo za prikupljanje medicinskog otpada. Svi čisti,

neupotrebljeni kontejneri moraju biti odvojeni od korišćenih.

Skladište omogućava jasno razdvajanje različitih kategorija otpada

koje treba odlagati na različite načine.

Lokacija skladištenja otpada je posebno odrađena u za to

namenjenim iograđenim prostorijama, u bezbednoj sredini.

Svako skladište je odgovarajućih dimenzija tako da obezbeđuje

dovoljno prostora za čuvanje kontejnera u slučajevima stvaranja

povećane količine medicinskog otpada ili u slučajevima kašnjenja u

odnošenju otpada na deponije.

PROSTOR ZA SKLADIŠTENJE

Mesto za skladištenje medicinskog otpada NE SME biti

dostupno neovlašćenim licima, životinjama, pticama i drgim

vektorima.

Prilikom određivanja uslova skladištenja, treba imati u vidu

lokalne okolnosti, prirodu i količinu otpada koji treba da

bude skladišten.

Prostor za skladištenje komunalnog otpada treba da se nalazi

na nepropustljivom tlu, sa dobrom drenažom, na kome

postoje mogućnosti za pranje, postoji odgovarajuće

osvetljenje, ventilacija i jasni znaci upozorenja.

Temperatura na kojoj se odlaže medicinski otpad treba da

bude takva da ne dozvoli da otpad postane opasniji i jačeg

mirisa u peridu skladištenja i čuvanja do transporta koji će

zatim uslediti.

KONTEJNERI ZA PRIKUPLJANJE MEDICINSKOG OTPADA

Najpogodniji način identifikacije kategorija otpada je

razvrstavanje istog u plastične kese ili posude različitih boja.

Medicinski otpad treba odlagati u kese ili kontejnere sa

sledećim karakteristikama:

Oštre predmete treba odlagati u kontejnere koji su

neprobojni-boja kontejnera ŽUTA.

Otpad za spaljivanje treba da bude upakovan u kese ili

kontejnere koji su označeni kao „visoko rizični“.

Otpad za tretman u autoklavu treba upakovati u žute kese ili

kontejnere za jednokratnu upotrebu.

OBELEŽAVANJE OTPADA

Kesu ili kontejner u kome se nalazi medicinski otpad treba

označiti drklaracijom odgovarajuće boje, koju je potrebno

popuniti na sledeći način:

Datum

Kategorija otpada

Izvor otpada

Ime osobe koja popunjava deklaraciju

RUKOVANJE MEDICINSKIM OTPADOM

Praćenje odgovarajućih procedura je apsolutno neophodno, kao

i veoma pažljivo rukovanje ovakvim otpadom. U pogledu

pakovanja, odgovornost onih koji rukuju otpadom je da rizik

smanje na najmanju moguću meru, na taj način što će:

Rukovati kesama sa otpadom hvatanjem za zatvoreni vrh

Izbegavati bacanje ili ispuštanje punih kesa

Odbiti da prime bilo kakvu kesu koja curi ili je oštećena

TRANSPORT MEDICINSKOG OTPADA

Procedura transporta treba da bude u skladu sa:

1. Merama predviđenim za skladištenje otpada

2. Obavezom adekvatnog sprovođenja zakonom propisanih

mera, kako bi se omogućilo brzo prevacuvanje otpada u

postrojenje za obradu ili njegovo odlaganje

3. Zakonskom regulativom u pogledu zdravlja i

bezbednostiosoblja koje manipuliše otpadom, pacijenata,

kao i u skladu sa principima očuvanja životne sredine.

Transport medicinskog otpada je u nadležnosti ustanove

koja se zove „Centralno mesto tretmana“.

Medicinski otpad koji se transportuje drumskim saobraćajem

treba da bude smešten u tvrdi kontejner koji poseduje

adekvatnu deklaraciju i određene karakteristike(nepropustan,

kapaciteta ne većeg od 3m*).

Transport medicinskog otpada secijalnim vozilom koje se

koristi samo u ove svrhe, praćen je dokumentom koji se zove

„Tovarni list.“

Vozila koja se koriste za prevoz medicinskog otpada, treba da:

1. Omoguće bezbedan i lak utovar, prenošenje i istovar otpada.

2. Zadrže unutar vozila infektivni medicinski otpad, ukoliko dođe

do izlivanja istog.

3. Budu tako dizajnirana da se izbegava zaglavljivanje delića

otpada.

4. Omoguće jednostavnu dezinfekciju ili čišćenje parom.

5. Budu podvrgnuta redovnim inspekcijama čistoće i programu

čišćenja koji odgovara stepenu i priridi korišćenja.

…

U slučajevima gde se vozilo ne koristi samo za prevoz

otpada(npr. kada se otpad prevozi u vozilima za opštu namenu

ili u automobilima, kada je reč o manjim količinama) posebnu

pažnju treba posvetiti zaštiti osoblja koje vozi automobil ili

osoblja koje se istim prevozi. To uljučuje i posebne mere za

dodatno sekundarno pakovanje otpada za potrebe transporta i

bezbednosti, kao i mere za redovno provetravanje vozila i

čišćenje.

OBRADA I ODLAGANJE MEDICINSKOG OTPADA

OBRADA INFEKTIVNOG OTPADA POMOĆU

STERILIZACIJE U AUTOKLAVU

Infektivni medicinski otpad može biti opasan po ljude koji

dolaze u dodir sa njim i koji njime manipulišu.

Osnovni cilj obrade ove kategorije medicinskog otpada je

sterilizacija, putem koje se medicinski otpad pretvara u

bezopasni komunalni otpad. Ukoliko se infektivni medicinski

otpad prvo steriliše, a zatim i tako usitni da se ne može

prepoznati kao otpad koji je medicinskog porekla, tada se on

može odložiti na deponijama.

Aparat u kome se vrši sterilizacija otpada, Autoklav(vrela

para pod pritiskom) ne sme da nosi rizik za osoblje koje radi

na njemu, koje upravlja otpadom.

Osnovni zahtev je da proces sterilizacije

dovede do dovoljnog stepena smanjenja

sadržaja bioloških agenasa u otpadu. Taj

zahtev podrazumeva da i uslovi, kao što su

temperatura i period tokom koga se

temperature održava, moraju biti poštovani i

da otpad mora biti u takvom obliku da u

celini, tj. svakim svojim delom dostigne

naznačene uslove.

Kategorije otpada koje se mogu

obrađivati putem sterilizacije u

autoklavu

1. Upotrebljeni oštri predmeti, špricevi, ampule

2. Staklo

3. Krv i kontaminirane tečnosti, radi sprečavanja curenja iz

kesa

4. Zavojni materijal, tupferi, umrljani krvlju ili drugim telesnim

tečnostima

5. Otpad iz istraživačkih laboratorija

6. Mikrobiološke kulture

KONTROLA RADA AUTOKLAVA Neophodno je obaviti nekolikooblika testiranja rada autoklava:

1.Periodično testiranje rada autoklava:

Neophodno je vršiti periodično testiranje rada autoklava, u vremenskim

razmacima ne kraćim od 6 meseci. Cilj kontrole je da se utvrdi da uređaj dobro

funkcioniše i da ne može usloviti nastanak infekcije. U tu svrhu se koriste

biološki indikatori.

2.Testiranje prilikom svake promene u radu uređaja:

Testiranje se vrši uvek kada se promeni tip, količina ili način pakovanja

medicinskog otpada koji treba sterilisati; ako postoji sumnja da je smanjena

efikasnost rada uređaja; nakon svake popravke. Testiranje se vrši biološkim

indikatorima.

3.Rutinska kontrola procesa sterilizacije:

Obuhvata kontrolu temperature(koju uređaj beleži na odgovarajućoj traci koja

se čuva u knjizi evidencije); kontrolu protoka vazduha(noviji autoklavi imaju

ugrađeno automatsko testiranje koje se vrši jednom dnevno); hemijsku

kontrolu(korišćenje hemijskih indikatora čija promena boje potvrđuje da je

sterilizacija otpada uspešno sprovedena); biološka kontrola(izvodi se

primenom bioloških indikatora. Indikator sadrži spore Bacillus

stearothermophilus-a).

SPALJIVANJE Spaljivanje(insineracija) predstavlja odgovarajući način

eliminacije većine medicinskog otpada, uključujući i neke vrste

hemijskog otpada, ali ne i radioaktivni otpad.

Kategorije otpada koje mogu biti spaljene u spalionicama:

Sav medicinski otpad „visoko infektivne“ prirode, tj. materijal

koji se koristi pri nezi bolesnika koji se nalaze u izolaciji i

boluju od određene infektivne bolesti, ili postoji sumnja da

boluju od iste

Leševi životinja iz kliničkih i istraživačkih laboratorija

Mikrobiološke kulture koje nisu prošle sterilizaciju u

autoklavu, i drugi patogeni medicinski otpad

Inficirana krv, stabilizovana da bi se izbeglo izlivanje

Fetalno tkivo i placenta iz porodilišta i ginekoloških ordinacija

Sav opasan otpad, npr.citotoksični otpad, farmaceutski otpad

ODLAGANJE OTPADA NA DEPONIJU

Neke kategorije opasnog medicinskog otpada mogu se

adekvatno odložiti i na deponiju, ali te mogućnosti su često

ograničene zbog nedovoljne bezbednosti zaposlenih koji

rukuju ovom kategorijom otpada, a rade na deponiji, kao i

mogućnosti povređivanja.

Deponija je, međutim, trenutno najdostupnije rešenje za

konačno uklanjanje otpada iz spalionica i produkata iz

procesa sterilizacije u autoklavu.

Osobe odgovorne za upravljanje medicinskim otpadom

trebalo bi da budu sigurni da je proces spaljivanja ili

sterilizacije uspešno sproveden, kako neadekvatno tretiran

otpad ne bi bio ponovo upotrebljen, recikliran ili odložen

na deponiju.

STAVOVI O UPRAVLJANJU OTPADOM

Stepen informisanosti, znanje, veštine u upravljanju

medicinskim otpadom je preduslov za kvalitetno rukovanje i

zbrinjavanje medicinskog otpada.

Unapređenje rukovanja i odlaganja medicinskog otpada put je

očuvanja i unapređenja javnog zdravlja, i svaki član zajednice

ima pravo da bude obavešten o mogućim opasnostima za

zdravlje.

Ciljevi javnog obrazovanja o medicinskom otpadu su:

Sprečiti izlaganje medicinskom otpadu i izlaganje

opasnostima po zdravlje.

Stvoriti svest i podstaći odgovornost među pacijentima i

posetiocima zdravstvenih ustanova u vezi sa higijenom i

upravljanjem otpadom.

Obavestiti javnost o rizicima vezanim sa medicinskim

otpadom, fokusirajući se na ljude koji žive u neposrednoj

blizini ili posećuju zdravstvene ustanove, na porodice

pacijenata koji se leče kod kuće, i na sakupljače otpada na

deponijama.

Veoma važan cilj informisanja o medicinskom otpadu je

motivisanje medicinskog osoblja da usvoji dobar praktičan

pristup upravljanju otpadom. Zaposlene treba ohrabriti i

podstaknuti da slede dobru praksu u upravljanju otpadom na

taj način što će ona biti prikazana u pozitivnom svetlu i kao

doprinos kvalitetnijem i bezbednijem radnom okruženju.

Obzirom da većina zdravstvenih radnika na upravljanje

otpadom gleda kao na neku manje važnu aktivnost, obuka i

obrazovanje zdravstvenih radnika i svih zaposlenih u

zdravstvenim ustanovama treba da budu usmereni na

praktične savete koji obuhvataju:

Odgovornosti i zadaci-šta se od njih očekuje.

Šta je potrebno da učine za sopstvenu bezbednost, bezbednost

pacijenata, ostalog osoblja, kao i bezbednost životne sredine.

Obuka treba da obuhvati

1. Direktor zdravstvene ustanove, kao i rukovodioci za

upravljanje medicinskim otpadom

2. Lekari, medicinske sestre, zaposleni u mikrobiološkim i

biohemijskim labortorijama

3. Osoblje angažovano u transportu otpada u okviru

zdravstvenih ustanova, kao i osoblje zaposleno u sektoru za

za obradu ili odlaganje otpada

4. Zaposleni koji se bave prikupljanjem ili odlaganjem otpada

Hvala na paŽnji

Puno uspeha u REŠAvANJU TESTA