džepni iliti NUŠIĆ za lenštine

NUŠIĆ za lenštineiliti džepni

Izvodi citata iz Nušićevih dela

Priredile:Vera Jovanović

Zorana Parezanović

2 džepni NUŠIĆ iliti NUŠIĆ za lenštine

džepni NUŠIĆ iliti NUŠIĆ za lenštine 3

Sadržaj

Predgovor....................................................5 Izvodi iz komedija......................................9 Gospođa ministarka.................11 Narodni poslanik......................21

Sumnjivo lice.............................27

Mister Dolar..............................33

Pokojnik.....................................37

Ožalošćena porodica................43

Svet..............................................51

Branislav Nušić o sebi i svom radu.........57

Drugi o Nušiću (i njegovim delima)......63

Branislav Nušić, biografija.......................69



Predgovor



Draga čitateljko, dragi čitaoče,

Pred Tobom se nalazi jedno specifično izdanje objavljeno povodom 150 godina od rođenja Branislava Nušića koje su pripremili organizatori ivanjičke Nušićijade, festivala koji neguje lik i delo ovog majstora humora i genija smeha.

Peta Nušićijada i rođendan velikog pisca bili su povod za rađanje publikacije Džepni Nušić, iliti Nušić za lenštine, a želja koja ju je izrodila jeste želja da genijalnost i aktuelnost ovog velikog pisca dođe do što većeg broja što različitijih ljudi. Oni koji su bili vredni i čitali Ben Akibu uživaće u ponovnom smejanju, a oni koji nisu bili tako vredni biće radosni zbog shvatanja šta su mogli propustiti. Svi će se, pritom, verovatno zapitati u kom je vremenu Nušić živeo, i da li je danas možda življi nego u sopstvenoj epohi.

100 izvoda Nušićevih komedija daju uvid u njegovo briljantno shvatanje sveta, društva, ljudi i njihovog men-taliteta, kao i u njegov predivni humor koji ni narodne poslanike, ni pisare, ni gospođe ministarke, ni sumnjiva lica ne osuđuje i ne satire kroz satiru, već sagledava sa puno razumevanja i vedrine.

Nadamo se da ćeš, nakon ovog čitanja, krenuti u još bolje upoznavanje sa Branislavom Nušićem. Uveravamo Te da je vredno svakog napora, vremena i energije.



Izvodi iz komedija

Gospođa ministarka



Čeda: Pa šta ste vi?Živka: Kako šta? Još pitaš. Ja sam gospođa ministarka! (Udari u sladak smeh od zadovoljstva..) Ju, ubio me bog, čisto ne verujem svojim rođenim ušima. (Gospođa ministarka, čin I, scena XXII – Živka, Dara, Anka, Čeda)

Živka: Naredite da odmah posle podne, u četiri sata, dođe ovde ministarski fijaker.Popović: Šta će ti to?Živka: Pusti me, molim te! Hoću da se provozam triput od Kalimegdana do Slavije, pa makar posle umrla. Naredite, gospodine Pero!(Gospođa ministarka, čin I, scena XXV – Živka, Dara, Anka, Čeda, Raka, Popović, Pera)

Čeda: Za ministra se mora, brate, roditi. Zamisli, mo-lim te, on hoće i da bude ministar i da ostane čist.(Gospođa ministarka, čin II, scena II – Čeda, Dara)

Živka: Je l’ te, deco, a primećujete li vi štogod na meni?Čeda: Ništa?...Živka: A kad se nasmejem? (smeje se)Čeda: Zlatani zub.Dara: Zaboga, mama, pa tebi je taj zub bio potpuno zdrav.Živka: Pa bio je zdrav, dabome.Dara: Pa što si navukla zlato na njega?Živka: Nego! Kakvo je to pitanje? Zar gospa Draga ima zlatan zub, zar gospa Nata ima dva zlatna zuba, pa čak i gospa Rosa protinica ima zlatan zub, a ja da ga nemam!Čeda: Pa da, otkud ima smisla to: ministarka, a da nema zlatan zub!...Živka: Pa dabome! Kad dođe tako neko otmeniji u po-setu, pa se u razgovoru nasmejem, a mene čisto sra-mota.


(Gospođa ministarka, čin II, scena III – Čeda, Dara, Živka)

Dara: Ja te ništa ne razumem. Otkako si ministarka, ti sve nekim zvaničnim jezikom govoriš. Od čega si ga razrešila?Živka: Rekla sam mu da od danas nije više tvoj muž. Eto ti, je l’ razumeš sad?(Gospođa ministarka, čin II, scena VII – Živka, Dara)

Živka: I zato baš nešto mislim:vi bi, Anka, mogli da mi učinite jednu veliku uslugu za koju bih vas ja bogato nagradila.Anka: Zašto ne, gospođo! A kakvu uslugu?Živka: Pa to... da natrči moj zet na vas.(Gospođa ministarka, čin II, scena IX – Živka, Anka)

Vasa: Kažu: opasno je kad koga dočepaju novine;more kakve novine, nisu one ni izdaleka tako opasne kao familija. ... Svaki ministar zbrine najpre svoju famili-ju, pa tek onda državu. Pa, naposletku, i preča mu je familija od države.(Gospođa ministarka, čin II, scena IX – Živka, Anka)

Živka: Ali ja sam poštena žena, gospodine!Ninković: Ekselan! Pa to je baš ono što je interesantno, jer kad nepoštena žena ima ljubavnika, to nije više interesantno....Živka: Čudnovata ta otmenost! Biva da su žene za svet poštene a za sebe nepoštene, a ovo sasvim naopako! Pa dobro, je l’ vi i moj ljubavnik da budete?(Gospođa ministarka, čin II, scena XI – Živka, Ninković)

Vasa (iznenađen): Kazala mi je Živka još i ovo: ako lep-im ostaviš ženu, ti ćeš, prijatelju, dobiti kao nagradu


klasu. Zamisli, dobićeš klasu! I eto, vidiš, imaš da biraš šta više voliš: ženu ili klasu?(Gospođa ministarka, čin III, scena III – Vasa, Čeda)

Čeda: Ja ću da spremim kufere da putujem sa ženom za Ivanjicu.Vasa: Kad bi Dara bila luda pa da ide: otac joj ministar, a ona da ide u Ivanjicu.(Gospođa ministarka, čin III, scena III – Vasa, Čeda)

Živka: Ama, kako ništa kad si razbio nos sinu englesk-og konzula! I ‘ajde što mu razbi nos, naposletku — omakne se pesnica, pa desi se, ali što mu opsova oca? ... Nesrećniče jedan, znaš li ti da je to engleski otac? (Gospođa ministarka, čin III, scena VII – Živka, Anka, Raka )

Živka: Ja mislim on je pametan čovek, neće valjda doz-voliti da se dve države zavade zbog jednoga nosa.... A što mu je psovao oca, recite da to u našem jeziku ne znači ništa ružno, to je kao kad bi se engleski kazalo »dobar dan« ... I uopšte, recite da je to naš narodni običaj da psujemo oca jedno drugom.(Gospođa ministarka, čin III, scena VIII – Živka, sama )

Živka: Vala, jesi li čuo, Čedo, ne bila ko sam ako ti ne odeš na viđenje u Ivanjicu.(Gospođa ministarka, čin III, scena XII– Živka, Čeda )

Jova: Kamo sreće kad bi država svakoga kandidata na-jpre poslala na robiju, pa tek posle mu dala državnu službu ... jer ja sad znam bolje krivični zakon nego ma koji kasacioni sudija. Nikad profesori na univerzitetu ne mogu tako da ti protumače krivični zakon kao oni koji su po njemu osuđeni.


(Gospođa ministarka, čin III, scena XIV– Vasa, Živka, Dara, Savka, Panta, Jakov, Soja, Daca, Kalenić )

Kalenić: Zapiši, ujka-Vaso: jedna državna šuma da se poseče, jer, naposletku, kakav bi to ministarski rođak bio ako ne bi imao prava bar jednu šumu da poseče.(Gospođa ministarka, čin III, scena XIV– Vasa, Živka, Dara, Savka, Panta, Jakov, Soja, Daca, Kalenić )

Živka: Čedo, zaklinjem ti se svim na svetu da ćeš još večeras biti potpisan za Ivanjicu! ...(Gospođa ministarka, čin III, scena XXIV– Čeda, Živka, Dara, žandarmi, građani)

Dara: A ne mogu da podnesem ni ovu sramotu. Posle ovoga što je izišlo u novinama, veruj, ja ne bih smela izaći iz kuće niti bih smela da pogledam svetu u oči. Volim u Ivanjicu, samo da se sklonim svetu ispred očiju.(Gospođa ministarka, čin IV, scena IV – Čeda, Dara)

Čeda: More, nije zlo u tome što je otac postao ministar, već je zlo u tome što je majka postala ministarka.(Gospođa ministarka, čin IV, scena IV – Čeda, Dara)

Živka: Kakvi su to zakoni u ovoj zemlji, kad policija ne može da zabrani novine koje vređaju jednu mini-starku?(Gospođa ministarka, čin IV, scena VIII – Živka, Vasa)

Živka: Šta kaže? ... Kakav položaj u pitanju? Samo neka proba. Idi, Vaso, na telefon pa mu reci: ako da ostavku, da mi slobodno ne dolazi kući. Ako su njegove kolege neraspoložene, neka oni dadu ostavke. Svi neka dadu ostavke, ali on da se nije usudio!... Tako mu reci!...


(Gospođa ministarka, čin IV, scena X – Živka, Vasa)

Vasa: Ubiješ čoveka — naći ćeš u zakonu ma kakvu olakšavnu okolnost; opljačkaš crkvu — naći ćeš opet u zakonu kakvu olakšavnu okolnost; upališ susedu kuću — i zato ćeš naći kakvu olakšavnu okolnost; ali — reći javno za jednu dobrodržeću taštu da je odvratna baba, e nema toga zakona na kugli zemaljskoj u kome bi se za taj zločin mogla naći olakšavna okolnost.(Gospođa ministarka, čin IV, scena XIII – Vasa, Čeda)

Vasa: Znam ja da je istina, ali... brate moj, istina se ni-kad ne govori javno i istina se nikad ne štampa u no-vinama. Istina je zgodna za ogovaranje, onako u četiri oka, u porodici, a kud si ti pa video i čuo da se istina javno kaže?(Gospođa ministarka, čin IV, scena XIII – Vasa, Čeda)

Čeda: Ako da ostavku i ne bude ministar, onda nema smisla biti u srodstvu s njim.(Gospođa ministarka, čin IV, scena XIV – Vasa, Čeda, Pera, Kalenić)

Živka : Šta je, govori šta je?Sima: Uvažena mi je ostavka!Živka (cikne kao ranjena): Bog te ubio da te ne ubio, a što je dade ?Sima: Zbog tebe!...Živka: Šta, zbog mene? A što zbog mene, smetenjače jedan! Bolje reci, nisi bio za ministra, eto ti! Bolje to reci! ...Sima: Pa nisam, dabome, kraj takve žene.Živka: I sad, je li, i sad nismo više ministri ?Sima: Dabome da nismo!(Gospođa ministarka, čin IV, scena XXI – Vasa, Čeda, Dara, Raka, Živka, Sima)


Živka: Idite i nemojte đavo da vas odnese da me ogo-varate, jer, ko zna, danas-sutra mogu ja opet biti mini-starka. Samo dok se zaboravi ovo nešto malo bruke, evo mene opet, pa posle da ne bude: što nam nisi ka-zala. (Gospođa ministarka, čin IV, scena XXI – Vasa, Čeda, Dara, Raka, Živka, Sima)


Narodni poslanik



Jevrem: Vidi-der ti tamo u dnevnim vestima da nije ko od bivših ministara ušao u dvor jer, znaš, čim bivši ministri počnu da uđu u dvor, onda znaj da će biti krize! (Narodni poslanik, čin I, scena V – Jevrem, Danica)

Ivković: Pa mi možemo prijateljski razgovarati, a ne biti u istoj partiji.Jevrem: Možemo, ne kažem da ne možemo. Mogu ja tebi, na primer, da kažem: Gospodine Ivkoviću, skupe šljive ove godine. A, ti meni da odgovoriš: Jest, skupe su! Pa, tako možemo da razgovaramo i o orasima i o jarećim kožama. Ali, kada treba da progovorimo o politici, kako možemo prijateljski da razgovaramo kad sam ja vlada, a ti opozicija?(Narodni poslanik, čin I, scena VII – Jevrem, Ivković)

Jevrem: Iako si ti iz druge partije, ja te, vidiš, samo politički mrzim, a onako u duši ja te volim.(Narodni poslanik, čin I, scena VII – Jevrem, Ivković)

Sreta: Hm, narodno poverenje? I to ti je, brate, artikal kao i svaki drugi artikal. Metneš ga na kantar, vidiš ko-liko je teško, odrešiš kesu da platiš . (Narodni poslanik, čin I, scena XVII – Jevrem, Sreta)

Spira: Pa, to kažem, prilika nije rđav, mlad čovek, ad-vokat, dobro radi.Jevrem: Znam, ali – opozicija .(Narodni poslanik, čin I, scena XIX – Spira, Spirini-ca, Jevrem, Danica)

Zar ne vidiš da sad u svakom poslu ortakuju partije? Ako je trgovina, čitaš: „Simić i Petrović“, raspitaš se, a ono Simić vladina stranka, a Petrović opozicija, pa de nek izmakne liferacija ako može! Pa onda: tast Pavlović, a zet Janković, tast vladina stranka, a zet


načelnik okružni; a zet poslanik, a tast predsednik skupštine. Izveštili se ljudi, pa to ti je . (Narodni poslanik, čin I, scena XIX – Spira, Spirini-ca, Jevrem, Danica)

Sekulić: Kažu: „Sekulić služi svakoj partiji“. A, što brate? Ja sam vojnik, tako sam vaspitan, vojnički. Dosad sam bio u ovoj komandi, sad prelazim u ovu. Ne pitam ja ko je starešina, nego: “Razumem!“(Narodni poslanik, čin II, scena IV – Jevrem, Sekulić)

Sekulić: Može, ne kažem da ne može. Al’ zato ja imam u kancelariji fioku što guta akta. Progutala je ta jedan-put dve i po kile akta jedne istrage, sa saslušanjima četrdeset i dva svedoka i sa tri stručna mišljenja.Jevrem(zabrinuto): Opet... zar nije bolje da mu što drugo izmislimo nego to da je preoteo tuđu ženu?Sekulić: Ostavi ti to meni, molim te. Nisu ovo meni prvi izbori.(Narodni poslanik, čin II, scena IV – Jevrem, Sekulić)

Sekulić: Jednom plati kafu, drugom rakiju; jednom obećaj državnu službu, drugom da će mu se skinu-ti stečaj; trećem da će dobiti zajam kod okružne štedionice, četvrtom da će mu se rođak pustiti s ro-bije. Obećaj! Obećanja bar ništa ne koštaju . (Narodni poslanik, čin II, scena V – Jevrem, Sekulić, Mladen)

Jevrem: Čim se dvojica ne trpe, onaj drugi mora biti izdajnik otadžbine. Tako je to u politici.(Narodni poslanik, čin II, scena XIX – Jevrem, Ivković)

Jevrem: Otkud on može da bude kandidat? Penje se na kuće i menja oluk. Dođe neki stranac i vodiš ga kroz varoš da mu pokažeš znamenitosti, a Laza čuči na kr-ovu. Stranac te, na primer, pita: ko je onaj čovek što


čuči na kraovu? – A ti mu kažeš: to je naš narodni po-slanik! Može li to da bude?(Narodni poslanik, čin II, scena XII – Sreta, Jevrem)

Jevrem: E, eto, to je narodno oduševljenje kad gomila viče, a ne zna zašto viče!(Narodni poslanik, čin III, scena VI)

Sumnjivo lice



Jerotije: Znaš kako je to, ostane čoveku u krvi. Ima ljudi koji vole tuđe pile, ima ih koji vole tuđu ženu, a ja volim tuđe pismo.(Sumnjivo lice, čin I, scena I – Jerotije, Anđa)

Jerotije: Anđo, skoloni se ti! Znaš, poverljive stvari nisu za žene.(Sumnjivo lice, čin I, scena II – Gospodin Vića, Je-rotije, Anđa)

Marica: Sad devojke zakazuju sastanke u kafani, a u tvoje vreme su na tavanu.(Sumnjivo lice, čin I, scena IV, Anđa i Marica)

Jerotije: „Plava riba“... Ja, plava riba, al’ treba je upe-cati. Treba vešto nataći mamac, spustiti udicu u vodu, pa, mirno... ćutiš, ne dišeš... a tek plovak zaigra, a ti – hop! Iskoči udica, a kad pogledaš na udici – klasa?(Sumnjivo lice, čin I, scena VII - Jerotije)

Jerotije: Sumnjivo lice, to je prvo i prvo, lice bez ličnog opisa, a drugo, to je lice koje je teško pronaći, a državni interesi zahtevaju da ga pronađeš! I kako da poznaš, među tolikim licima, koje je sumnjivo lice? (Sumnjivo lice, čin I, scena XII – Jerotije, činovništvo)

Aleksa : Zovem se Aleksa Žunjić, po zanimanju sam špijun, imam 40 godina, nisam suđen ni osuđivan, sa optuženim nisam ni u kakvom srodstvu...(Sumnjivo lice, čin I, scena XIV – Josa, Jerotije, činovništvo, Aleksa)

Žika: Ostavi ti zakon na miru, zakon je zakon, a ti si ti. Je li ti što rod zakon, možda kum, stric ili ujak?(Sumnjivo lice, čin II, scena III – Miladin, Milisav, Žika)


Žika: Ti misliš pravda – to je tako, uzbere se kao zrela kruška. Pravda, to je strpljenje, upamti to, pa nemoj da nasrćeš na pravdu kao june, nego čekaj, brate!(Sumnjivo lice, čin II, scena XII – Miladin, Žika, Mil-isav)

Miladin: Pa, ja kao mislim...Žika: Ama, šta imaš da misliš? Pozvao sam te ovde da budeš građanin, a kad si građanin, onda nema šta da misliš!(Sumnjivo lice, čin II, scena XV – Žika, Milisav, Vića, Miladin, Spasa)

Vića : Slušajte vi, bre! Da ne pričate po čaršiji što ovde čujete i vidite, jer je ovo državna tajna. Jednu reč ako lanete, isprebijaću vas kao mačke, u ime države.(Sumnjivo lice, čin II, scena XV – Žika, Milisav, Vića, Miladin, Spasa)

Vića: Priznaje!Đoka: Ne priznajem ja ništa!Kapetan: Ćut’! Reč da nisi kazao. Gle ti njega! Priznaješ, nego šta! A, ako ne priznaješ, ti ćeš priznati, jer ja sam već telefonirao ministru da si priznao- Ne možeš ti valjda sad menjati navode vlasti.(Sumnjivo lice, čin II, scena XVII – Žika, Milisav, Vića, Miladin, Spasa, Đoka, Kapetan)

Đoka: Ja ne znam šta da priznam.Kapetan: Ako ne znaš, ja ću te već naučiti šta ćeš priznati.(Sumnjivo lice, čin II, scena XVII – Žika, Milisav, Vića, Miladin, Spasa, Đoka, Kapetan)

Žika: Lice o kome je reč u vašem telegramu od sedamn-aestog ovog meseca, uhvaćeno je u Srezu ivanjičkom...(Sumnjivo lice, čin II, scena XXII – Kapetan, Žika, Josa)


Mister Dolar



Matković: Ako mu je sadašnjost potkrepljena dobrim prihodima, prošlost se uvek da lako zaboraviti.(Mister Dolar, čin I, scena I)

Matković: Sit sam svega. Dužnost, savesnost, čast, pri-jateljstvo, ljubav – pročitao sam svu tu literaturu života. Društvo – evo vidite, sve bezlično, sve namešteno, sve lažno; prijateljstvo gola reč, nepouzdano kao martovski dan;(Mister Dolar, čin I, scena I)

Matković: Neću da imam gospodara nad sobom, hoću slobodno da živim, a novac je najnemilosrdniji gospo-dar čovekov.(Mister Dolar, čin I, scena I)

Matković: Na kartama, kao i u životu, brže se gubi no što se dobija.(Mister Dolar, čin I, scena I)

Matković: Evo, gledajte, suvišak sreće može da bude tako isto teret u životu kao i suvišak nesreće.(Mister Dolar, čin I, scena IV)

Žan: Uh, gospode kako je to dosadna stvar biti bogat!(Mister Dolar, čin II, scena XVI)

Matković: Sreća je ćudljiva žena, privuče vas sebi čarobnim svojim osmehom i, u trenutku najnežnijeg zagrljaja, ona vas u nastupu ćudi davi svojim zagrljajem. Sreća je kao veliki morski val, a zavitlan bezumnom burom. Iznese sa dna na površinu sitnu krljušt, a sruči u dubinu oklopljene, džinovkse plovne gradove.(Mister Dolar, čin IV, scena II)

Matković: Ako sam stavio komad šećera na sto, nisam ja taj koji je pozvao muve da sleću na njega.(Mister Dolar, čin IV, scena II)

Pokojnik



Pavle: U svakom slučaju, svaka uteha je iluzorna liči na izjavi saučešća koja se porodici umrlog ukazuje.(Pokojnik, predigra, scena X)

Spasoje: Pa, ti si se na sudu zakleo da si mu vratio tu šumu.Anta: Zakleo sam se, ne kažem da se nisam zakleo, ali on tada nije bio živ, a sad je živ.(Pokojnik, čin I, scena XIII – Rina, Anta, Spasoje, Ana)

Anta: I ja sam ga video!Novaković: Baš video?Anta: Ovako kao što vas gledam.Spasoje: Pa, to znači, gospodo, ne može čovek ni u smrt verovati? I smrt se prolagala.(Pokojnik, čin I, scena XIV – Rina, Anta, Spasoje, Ana, Novaković)

Spasoje: Ja mislim da u uređenim zapadnim državama mora postojati o tome kakav zakon i po tom zakonu ko je mrtav taj je mrtav... Anta: Ne može država nikoga naterati da bude mrtav.Spasoje: Pa to znači, ja nisam siguran da se jednog dana ne pojavi moja pokojna žena, koja je umrla pre jedanaest godina. I dođe lepo, je l’, pa: „Dobar dan“, a ja njoj:“Dobar dan, izvolite!“(Pokojnik, čin I, scena XIV – Rina, Anta, Spasoje, Ana, Novaković)

Spasoje: To treba, gospodine, dokazati! Ne može to tako dođe ma ko i kaže ja sam živ! Istragom je utvrđeno da ste vi izvršili samoubistvo i prema tome vi ste mrtvi, vi ste pred zakonom mrtvi i vi ste za sve nas mrtvi. Sahra-nili smo vas, i to svečano. Ja sam sa gospođom išao za sandukom, moj zet je držao govor, moja ćerka je šest nedelja nosila crninu, a ja sam vam položio venac na grob, pa šta hoćete više i šta biste vi mogli tražiti više?


(Pokojnik, čin I, scena XVII – Rina, Anta, Spasoje, Ana, Novaković, Pavle)

Spasoje: Ideal je, sine, sve ono što čovek ne može da postigne.(Pokojnik, čin II, scena I –Vukica, Spasoje)

Đaković: Reći ću mu dakle: „Ti si brate, umro, a da si umro evo ti dokaza, prvo i prvo, ti nisi živ...Spasoje: Ali on je živ.Đaković: Ko je živ?Spasoje: Pa, taj što je umro.Đaković: Ja vas ne razumem?Spasoje: Dakle, on je u stvari umro kao što sam vam kazao, i sahranili smo ga pre tri godine, ali sad se naje-danput javlja da je živ.( Pokojnik, čin II, scena VII –Đaković, Spasoje)

Đaković: Imao sam prilike da dokazujem da je živ čovek koji leži već godinu dana u grobu. Bilo je potreb-no da i mrtvi glasaju za izbore narodnih poslanika, al’ to je drugo. Drugo je to dokazivati da je mrtav čovek živ, a drugo da je živ mrtav.(Pokojnik, čin II, scena VII –Đaković, Spasoje)

Đaković: Pred izbore narodnih poslanika našlo se da sam lud, posle završenih izbora našlo se da sam pametan.(Pokojnik, čin II, scena VII –Đaković, Spasoje)

Ljubomir: A vi možda nalazite da je to zločin? Verujte da nije, jer tako to biva u životu, od mrtvog se otima ono što se može. Neko mu otme ženu, neko mu otme delo, a neko kuću i celokupno imanje. Šta ko stigne!(Pokojnik, čin II, scena XV– Ljubomir, Spasoje)

Spasoje: Ne, „i ono što nismo videli ni čuli“, nego upra-vo to što niste ni videli ni čuli, to imate da posvedočite.(Pokojnik, čin III, scena XV)


Ožalošćena porodica



Sarka: Dosta, Boga ti, prija-Gino, sa tim tvojim plačem. Ajde tamo na parstaosu što si plakala, bilo je sveta, pa je i red da neko u ime familije plače; ali zašto ovde kad smo svi svoji?(Ožalošćena porodica, čin I, scena I)

Simka :Što se ti, boga ti, mator, upuštaš u razgovor s njom?Agaton: Hteo sam, znaš, onako da je ispitam malo.Simka: Šta imaš da je ispituješ? Nisi ti ovde u srezu, nego na parastosu. Šta imaš tu da ispituješ?(Ožalošćena porodica, čin I, scena III)

Agaton : Pokojnikova je želja bila da budete strpljivi.Sarka : Lako je njemu mrtvom da bude strpljiv.(Ožalošćena porodica, čin I, scena III)

Proka: E, to nam je pokojnik lepo udesio, bog da mu dušu prosti!Agaton: Udesio, nego! Kô veli: neka moja familija, tako maskirana, ide četrdeset dana, kao ožalošćena porod-ica; neka idu za sandukom oborene glave; neka dolaze na sve parastose i neka mi pale sveće, a posle, kad se ja ohladim, nek se i oni ohlade.(Ožalošćena porodica, čin I, scena III)

Sarka: Eto ti sad, pa zašto kog đavola sad plačeš?Gina: Kako da ne plačem, Sarka; sad ćemo videti sobu u kojoj je pokojnik umro.Sarka: Pa plači, brate, kad vidiš sobu, a nemoj akonto da plačeš!(Ožalošćena porodica, čin I, scena III)

Sarka: Meni se budilnik dopada. Navikla sam; nikada ga nisam imala u kući, ali navikla sam.Trifun: Pa kako si kog đavola navikla kad ga nisi imala?Sarka: Moj prvi muž spavao je kao top, bog da mu


dušu prosti, ali drugi budio me je po nekoliko puta noću; pravi budilnik. Pa eto, kraj njega sam se navikla.(Ožalošćena porodica, čin I, scena IX)

Sarka: Jer familija, dok se glasno grdi, svađa i ogov-ara, dotle se može reći da je to familijarna iskrenost i ljubav, ali kad počne da šapuće…(Ožalošćena porodica, čin I, scena XI)

Gina: Metnuli ste crninu na sebe samo zbog testamen-ta, a ovamo nijedan ni suzu ne pusti.Simka: Znamo mi, Gino, pošto je litar tvojih suza.(Ožalošćena porodica, čin II, scena XV)

Trifun: Pa jest, kakva bi to familija mi bili kad ne bi obarali testament?( Ožalošćena porodica, čin III, scena I)

Proka: To je najčuveniji advokat za obaranje testa-menta. Odličan pravnik. Ili proglasi pokojnika za ludog ili izmisli falsifikat ili prosto ukrade testament. Kažem ti, odličan pravnik.(Ožalošćena porodica, čin III, scena I)

Tanasije: A ne, tu ne treba grešiti dušu, ona nije ništa znala. Zar niste videli kako pade u nesvest?GINA: Čudna mi čuda , i ja bih pala u nesvest da sam sve nasledila.(Ožalošćena porodica, čin III, scena I)

Simka: Ja mislim da mi taj testament možemo oboriti, jer ona je nezakonita ćerka, a mi smo zakoniti rođaci.(Ožalošćena porodica, čin III, scena I)

Tanasije: Ne vidim zašto: pokojnik kakav je bio juče ta-kav je i danas.Proka: Jeste, ne kažem da nije, al’ juče smo mi bili drukči.


(Ožalošćena porodica, čin III, scena II)

Gina: Pa odsad, kad ti koji rođak umre, a ti se najpre dobro raspitaj šta ti je ostavio, pa me onda teraj da plačem, a ne ovako, isplakah se bambadava.(Ožalošćena porodica, čin III, scena II)

Trifun: Ono što sam bio dužan pokojniku, pošteno sam mu platio, pa odsad, kad me vidi na parastosu, neka on meni upali sveću, a ne ja njemu.(Ožalošćena porodica, čin III, scena II)

Mića : Pa ne mislim ja tako, ali bili ste sreski načelnik, pa rekoh, vešti ste da se u svakoj situaciji snađete i da ljude obrlatite.(Ožalošćena porodica, čin III, scena II)

Agaton: Drugo je to, moj brajko, obrlatiti onoga što je u opoziciji da pređe u vladinu stranku. Za to sam vešt, to je istina, al’ to je drugo. Zatvori čovek dućan na vreme, a ti ga kazniš što je prekovremeno držao otvoren; pozoveš ga na neko saslušanje, napišeš poziv, ali mu ga i ne pošalješ, i onda, razume se, ne dođe i ti ga kazniš za nedolazak na poziv; rekne u kafani: „O gospode bože!” a ti ga kazniš za javno psovanje boga i bogohuljenje; rekne: „Teška vremena, bome, eto ne mogu kraj s krajem da sastavim”, a ti ga kazniš za prenošenje uznemiravajućih glasova; pljune pred vratima svoje radnje, a ti ga kazniš za pravljenje đubreta na javnom mestu. I tako iz dana u dan, dok mu ne dosadi pa dođe i zacvili: aman! Tad mu daš parče hartije pa on lepo napiše: „Do danas sam pripadao toj i toj partiji, a od danas...” i čovek dane’ dušom. Eto, tako sam ja obrlaćavao, ali ne mogu tako nju, ovu de-vojku. Ne mogu tek da je kaznim što je pljunula ili što je prekovremeno držala otvoren dućan.(Ožalošćena porodica, čin III, scena II)


Agaton (Danici): A Kad imaš advokata u familiji, to ti je kao da imaš revolver u kući.(Ožalošćena porodica, čin III, scena V)

Agaton : “Ožalili ste kao porodica pokojnika koliko ste umeli i mogli i to će vam biti isplaćeno.”Gina: “Šta će nam biti isplaćeno?”Agaton: “Biće vam isplaćeno što vam po testamentu pripada i na četrdesetodnevni parastos ne morate ni doći.”(Ožalošćena porodica, čin III, scena IX)

Documents

džepni iliti NUŠIĆ za lenštine