Dzon Majendorf-Vizantijsko Bogoslovlje

Џон Мајендорф

византијскобогословље

историјски токови и догматске теме

са енглеског превеоЈован Ђ. Олбина

Крагујевац, 2008.

Садржај

Увод �� 11Ка рак тер и из во ри ви зан тиј ског бо го сло вља ............................111. Хро но ло шке гра ни це ....................................................................132. Жи во пре да ње .................................................................................143. Све то Пи смо, ег зе ге за, кри те ри ји ............................................174. Бо го сло вље, по зи тив но и не га тив но ........................................22

1 ВИ ЗАН ТИЈ СКО БО ГО СЛО ВЉЕПО СЛЕ ХАЛ КИ ДОН СКОГ СА БО РА .........................................291. Ег зе гет ска тра ди ци ја .....................................................................302. Фи ло соф ске тен ден ци је ...............................................................333. Про блем ори ге ни зма ....................................................................364. Псе у до - Ди о ни си је .......................................................................385. Ли тур ги ја ..........................................................................................40

2 ХРИ СТО ЛО ШКИ ПРО БЛЕ МИ .................................................431. Мо но фи зи ти ....................................................................................452. До след ни ди о фи зи ти ....................................................................453. Ки ри ло ви Хал ки дон ци .................................................................454. Ори ге ни сти ......................................................................................46

3 ИКО НО БО РАЧ КА КРИ ЗА ..........................................................531. На ста нак по кре та ...........................................................................532. Ико но бо рач ко бо го сло вље .........................................................553. Пра во слав на те о ло ги ја ико не: ..................................................56Јо ван Дама скин и Сед ми са бор ......................................................564. Пра во слав на те о ло ги ја ико не ....................................................58Те о дор Сту дит и Ни ки фор ..............................................................585. Трај ни зна чај про бле ма ................................................................62

4 МО НА СИ И ХУ МА НИ СТИ .......................................................65

1. Те о дор Сту дит .................................................................................672. Фо ти је (око 820-око 891) .............................................................703. Ми ха и ло Псел (1018 -1078) .........................................................734. Осу да Јо ва на Ита ло са (1076-1077, 1082) .................................75

5 МО НА ШКО БО ГО СЛО ВЉЕ ......................................................771. По ре кло мо на шке ми сли: Ева гри је и Ма ка ри је ...................782. Ве ли ки ду хов ни Оци .....................................................................803. Опо зи ци ја све тов ној фи ло со фи ји .............................................844. Хри шћан ска ве ра као до жи вљај: Си ме он Но ви Бо го слов .855. Бо го сло вље иси ха зма: Гри го ри је Па ла ма ...............................87

6 ЕКЛИ СИ О ЛО ГИ ЈА: КА НОН СКИ ИЗ ВО РИ .........................911. Са бо ри и Оци ..................................................................................922. Цар ско за ко но дав ство ..................................................................943. Ко ди фи ка ци ја цр кве ног пра ва ...................................................964. Ауто ри та тив ни ко мен та ри и кри ти ка .....................................975. Си нод ски и па три јар шиј ски де кре ти .......................................996. Ико но ми ја (оikоnоmiа) ...............................................................101

7 РАС КОЛ ИЗ МЕ ЂУ ИС ТО КА И ЗА ПА ДА ...........................1051. Фи ли о кве ........................................................................................1062. Дру ге кон тро вер зи је ...................................................................1093. Власт у Цр кви ................................................................................1114. Две идeje о при ма ту ....................................................................1145. Зн ачај ра ск ола ...............................................................................116

8 CУCPET CA ЗА ПА ДОМ ............................................................1171. Кан та ку зе нов кру жок .................................................................1172. Ху ма ни сти и То ми сти .................................................................1193. Па ла ми стич ко бо го сло вље:Ни ко ла Ка ва си ла .....................1224. Фло рен ци ја ....................................................................................124

9 LEX ORAN DI ..................................................................................1311. »Ве ли ка цр ква« Ца ри гра да .......................................................131

2. Л иту рги чки кр уг ови ...................................................................1363. Хи мн ол ог ија ..................................................................................139

10 СТВА РА ЊЕ ..................................................................................1471. Ство ри тељ и ство ре ње ...............................................................1472. Бо жан ски план ..............................................................................1493. Ди на ми зам ства ра ња ..................................................................1514. Осве ће ње при ро де .......................................................................153

11 ЧО ВЕК ............................................................................................1571. Чо век и Бог ....................................................................................1572. Чо век и свет ...................................................................................1603. Пр во род ни грех ............................................................................1624. Но ва Ева ..........................................................................................167

12 ИСУС ХРИ СТОС ......................................................................1711. Бог и чо век .....................................................................................1712. Ис ку пље ње u обо же ње ...............................................................1803. Те о то кос ..........................................................................................186

13 СВЕ ТИ ДУХ ..................................................................................1891. Дух у ства ра њу ..............................................................................1902. Дух и чо ве ко во ис ку пље ње .......................................................1913. Дух и Цр ква ...................................................................................1954. Дух и чо ве ко ва сло бо да ..............................................................197

14 ТРО ЈИЧ НИ БОГ .........................................................................2011. Је дин ство и тро јич ност ..............................................................2032. Ипо стас, су шти на, енер ги ја ......................................................2083. Жи ви Бог ........................................................................................210

15 СВЕ ТО ТА ЈИН СКО БО ГО СЛО ВЉЕ: КРУГ ЖИ ВО ТА ..2131. Број све тих тај ни ..........................................................................2132. Кр ште ње и ми ро по ма за ње ........................................................2153. По ка ја ње .........................................................................................2174. Брак ..................................................................................................219

5. Ле че ње и смрт ...............................................................................222

16 ЕВ ХА РИ СТИ ЈА ...........................................................................2251. Сим бо ли, сли ке и ре ал ност ......................................................2252.Eв xa pu cт u ja и Цр ква .....................................................................230

17 ЦР КВА У CBETУ .........................................................................2371. Цр ква и дру штво ..........................................................................2382. Цр кве на ми си ја .............................................................................2423. Ес ха то ло ги ј ....................................................................................244

Закључак антиномије �� 249Библиографија �� 249

9

Пред го вор за срп ско из да ње

Да нас је за да так пра во слав ног бо го сло вља да све до чи оно што је у хри шћан ству су штин ско и не про ла зно. Без об зи ра на со-ци јал не струк ту ре или исто риј ске усло ве, Цр ква мо ра да оста не оно што је сте - ме сто где чо век има при ступ Исти ни, а и аутен-тич ној сло бо ди у Бо гу, јер нас Исти на чи ни сло бод ним (Јн. 8, 32).

За што смо за ин те ре со ва ни за ви зан тиј ско бо го сло вље и ви-зан тиј ску ци ви ли за ци ју, ка да су Ви зан тиј ско цар ство и ви зан тиј-ска ци ви ли за ци ја ства ри да ле ке про шло сти? Зар не би тре ба ло оста ви ти про у ча ва ње Ви зан ти је ар хе о ло зи ма, а ви зан тиј ске спо-ме ни ке огра ни чи ти на му зе је? То би, за и ста, би ло не из бе жно да пра во слав но бо го сло вље ни је су штин ски по ве за но са Пре да њен и да Ви зан ти ја ни је би ла са мо је дан од на ци о нал но огра ни че них и про ла зних об ли ка хри шћан ске кул ту ре.

За пра во слав не хри шћа не, Пре да ње је бит но ва жно сто га што оно ни је про сти кон зер ва ти зам или вер ност про шло сти као та-квој. Не мо же се са чу ва ти Све то Пре да ње, а да се при том стал-но не чи ни на пор да се оно из дво ји од људ ског пре да ња, ко је је су прот но за по ве сти Бо жи јој (Мк. 7, 8). Ни је све у хри шћан ској про шло сти вред но да бу де са чу ва но:очи шће ње и кри тич ки суд су бит ни услов за до след но и аутен тич но чу ва ње Исти не. Та ко, нео п ход но је про у ча ва ње про шло сти, на ро чи то ви зан тиј ске про-шло сти, јер нам то по ма же да уви ди мо ону не про мен љи ву, до-след ну и осло ба ђа ју ћу Исти ну, ко ја се на ла зи у Све том Пре да њу.

С дру ге стра не, Ви зан ти ја је сто ле ћи ма би ла ко лев ка Ис точ-ног хри шћан ства. Оту да су све ти Ки ри ло и Ме то ди је до не ли еван ђе ље Сло ве ни ма, а све ти Са ва, спе ци јал но Ср би ма. Хри-шћан ска Ви зан ти ја не пред ста вља про сто грч ку ци ви ли за ци ју (ма да су Сло ве ни че сто има ли оби чај да сво је учи те ље на зи ва ју гр ци ма). Ви зан тиј ци су при хва ти ли де ла ка па до киј ских Ота ца, све тог Ки ри ла Алек сан дриј ског и све тог Ла ва Рим ског као кри-те риј сво је бо го слов ске ми сли. Њи хо ва ли тур ги ја је уоб ли че на

10

у Ан ти о хи ји и Је ру са ли му.Њи хо во по себ но при зва ње би ло је да ство ре и одр же син те зу ми шље ња ста рих хри шћан ских шко ла, од ба цу ју ћи са мо она ко ја се ни су по ду да ра ла са пра во сла вљем.Спо соб ност Ви зан ти ја ца да та ко по сту па ју би ла је за сно ва на на нај бо љим тра ди ци ја ма рим ског уни вер за ли зма и ис точ ног като ли чан ског по и ма ња хри шћан ског пре да ња. Исти на је оно што ује ди њу је. Је рес је оно што раз два ја и де ли... Ин те ре сант но је да је глав на за мер ка ви зан тиј ских бо го сло ва рим ском пап ству би ла да мо но по ли зу је и ло ка ли зу је Исти ну, као да је све ти Пе тар вр-шио сво ју апо стол ску ми си ју са мо у Ри му и као да ње го во уче ње ни је би ло уче ње свих по ме сних цр ка ва.

Баш сто га је за нас пра во слав не,чак и да нас,ле ги тим но и нео-п ход но да на спи се ви зан тиј ских Ота ца Цр кве гле да мо као на те мељ на ко ме тре ба да се из гра ђу је на ше све до че ње. У њи хо во вре ме, ка да су го во ри ли сво јим са вре ме ни ци ма, они су очу ва ли и об ја сни ли апо стол ску ве ру. Ми смо по зва ни да то исто чи ни мо у на ше вре ме, слу же ћи се но вим је зи ком и, че сто, но вим иде ја ма. За и ста, ако ми јед но став но по на вља мо из ра зе и иде је про шло сти или из гра ђу је мо пред ста ву о на шој Цр кви као не ка квом ан тич-ком ру ди мен ту Ви зан тиј ског цар ства , чак и нај до бро на мре ни ји од на ших са вре ме ни ка - не ће нас слу ша ти. Ипак, ако ни смо до-след ни су штин ској и не про мен љи вој са др жи ни ве ре, из ра же ном у пра во слав ном на сле ђу Ви зан ти је, не ће мо би ти ни шта ви ше од зво на ко је зво ни (I Кор. 13, 1) про из во де ћи зву ке ко ји се по ду да-ра ју са мо са из мен љи вим и кон тра дик тор ним обра сци ма ово га све та.

Же лим да из ра зим сво ју ду бо ку бла го дар ност сви ма они ма ко ји су ми учи ни ли част ти ме да мо ја књи га бу де до ступ на бра ћи и се стра ма у ве ри у Ср би ји, а по себ но Ње го вом Пре о све штен-ству Са ви, епи ско пу шу ма диј ском и го спо ди ну Јо ва ну Ол би на. На ма ко ји смо по зва ни да по у ча ва мо и про по ве да мо у зе мља ма За па да, ве о ма је ва жно ду хов но за јед ни чар ство са мај ка ма - цр-ква ма пра во слав ног Ис то ка, а ме ђу њи ма са ува же ном Срп ском цр квом. Ме ни као пи сцу ни шта не мо же да ти ве ћу ра дост не го ово за јед ни чар свто.

John Meyen dorff

11

Увод

Ка рак тер и из во ри ви зан тиј ског бо го сло вља

Би ће по треб на сто ле ћа бор бе и над људ ских на по ра да се прева зи ђе хе ле ни зам, да бу де осло бо ђен од сво јих при род них сте га, сво јих ет нич ких и кул тур них огра ни че ња, пре не го што по стане уни вер зал ни об лик хри шћан ске исти не�

Вла ди мир Ло ски, Ви зи ја Бо га

Ста ра кул ту ра је до ка за ла да је до вољ но ви тал на да не дозво ли да до ђе до ње ног уну тар њег пре о бра жа ја�� Хри шћа ни су до ка за ли да је мо гу ће да кул тур ни про цес бу де усме рен у дру гом прав цу, а да се не пад не у пре кул тур но ста ње, да се кул тур на нит пре о бли ку је у но ви дух� Исти про цес, ко ји је био на раз не на чи не опи сан као хе ле ни за ци ја хри шћан ства, мо же се из ложи ти као хри сти ја ни за ци ја хе ле ни зма�

Ге ор ги је Фло ров ски, Ве ра и кул ту ра Ст. Вла ди мир Кво тер ли 4, 1-2 (1955-56)

Цар Кон стан тин (324-337) је окон чао кон фрон та ци ју из ме-ђу хри шћан ства и Рим ске им пе ри је. Он је на пу стио ста ру пре-сто ни цу и пре ме стио цен тар по ли тич ког и кул тур ног жи во та из кул тур ног све та, ка ко се то та да сма тра ло, на остат ке јед ног древ ног грч ког гра да на оба ли Бос фо ра - Би зан ти у ма. Кон стан-ти но пољ је зва нич но на зван Но ви Рим, и остао је пре сто ни ца цар ства, ко је се и да ље на зи ва ло рим ско, ви ше од је да на ест ве ко-ва, све до па да под Тур ке 1453. год.

По сле не стан ка ста рих хри шћан ских цен та ра у Егип ту, Па-ле сти ни и Си ри ји, Кон стан ти но пољ је нео спор но по стао цен тар ис точ ног хри шћан ства. Ње го ви епи ско пи су узе ли ти ту лу ва сељен ски па три јарх. Ви зан тиј ски ми си о на ри су обра ти ли у хри-шћан ску ве ру огром не те ри то ри је на Бал ка ну, у огром ним ис-точ но европ ским ни зи ја ма и на Кав ка зу. У ства ри, Но ви Рим је

12

по стао ко лев ка ци ви ли за ци је за сред њи ис ток и ис точ ну Евро пу, исто као што је то био Ста ри Рим за ла тин ски за пад.

Циљ ове књи ге је да опи ше ка те го ри је бо го слов ске ми сли, ка-ко се она фор ми ра ла у окви ру ви зан тиј ске хри шћан ске ци ви ли-за ци је, ње ног фи ло соф ског жи во та, ње не ли тур ги је и умет но сти, и ка ко се упор но одр жа ла у са вре ме ном ис точ ном пра во сла вљу. Цен трал на те ма, или ин ту и ци ја ви зан тиј ског бо го сло вља је да чо ве ко ва при ро да ни је ста тич на, за тво ре на, ауто ном на су шти-на, не го ди на мич на ре ал ност од ре ђе на у са мој сво јој би ти сво јим од но сом пре ма Бо гу. Овај од нос је ви ђен као про цес уз ди за ња и као за јед ни чар ство - чо век ство рен по сли ци Бо жи јој је по зван да оства ри бо жан ску слич ност, ње гов од нос пре ма Бо гу је и да-тост и за да так, не по сред ни до жи вљај и оче ки ва ње још ве ће ви-зи је, ко ју тре ба по сти ћи у сло бод ном на по ру љу ба ви. Ди на ми зам ви зан тиј ске ан тро по ло ги је ла ко мо же да се су про ста ви ста тич-ким ка те го ри ја ма при ро де и бла го да ти, ко је су до ми ни ра ле ми-шљу пост-аугу сти нов ског за пад ног хри шћан ства. Тај ди на ми зам мо же да бу де ве о ма ва жан из вор по да та ка и у са вре ме ном бо го-слов ском тра га њу но вог по и ма ња чо ве ка.

Ви зан ти ја, као кул ту ра и ци ви ли за ци ја, одав но је већ умр ла. Ме ђу тим, ква ли тет ње ног ути ца ја на исто риј ски раз вој људ ског дру штва, још увек пред ста вља отво ре но пи та ње. Од вре ме на Ги-бо на (Gib bon) исто ри ча ри на во де као ње не глав не не до стат ке, со ци јал ни имо би ли зам, не до ста так ства ра ла штва на по љу на у ке и тех но ло ги је и са кра ли зо ван по глед на др жа ву. Ме ђу тим, ова књи га има циљ да до ка же да је Ви зан ти ја да ла ре а лан и тра јан до при нос исто ри ји чо ве чан ства на по љу ре ли гиј ске ми сли. Не-пре ста на при влач ност ви зан тиј ске умет но сти и нео бич ност да је ис точ но хри шћан ство пре жи ве ло нај дра ма тич ни је со ци јал не про ме не, пред ста вља ју очи глед ни знак да је Ви зан ти ја за и ста от-кри ла не што фун да мен тал но исти ни то о чо ве ко вој при ро ди и ње ном од но су пре ма Бо гу.

Да би из ра зи ли овај бо го цен трич ни по глед на чо ве ка - то-ли ко сро дан са вре ме ним по ку ша ји ма да се из ра ди бо го цен трич-на ан тро по ло ги ја - ви зан тиј ски бо го сло ви су се слу жи ли грч ком фи ло со фи јом, на ро чи то уче њем о the o sis или о обо же њу. У про-шлом ве ку је Адолф Хар нак дао оштар суд о хе ле ни зо ва ном хри

13

шћан ству грч ких све тих Ота ца, али он да нас не ма мно го при-ста ли ца. Нео п ход на ну жност да се пре фор му ли ше хри шћан ска ве ра и да се о њој по но во раз ми сли у све тлу из ме ње них кул тур-них обра за ца, на ши ро ко је при зна та, а на пор грч ких све тих Ота-ца да хри шћан ство фор му ли шу у ка те го ри ја ма хе ле ни зма, мо же је ди но да бу де по сма тран као ле ги ти ман. Ви зан тиј ско бо го сло-вље, у ства ри, као што је то схва тао Ло ски, ни је би ло ни шта дру-го не го не пре кид ни на пор и бор ба да се из ра зи тра ди ци ја Цр кве у жи вим ка те го ри ја ма грч ке ми сли, та ко, да би хе ле ни зам мо гао да бу де пре о бра ћен Хри сту.

Има мо пра во да се за пи та мо да ли је овај на пор био успе шан, али је не мо гу ће од ри ца ти да је он био оправ дан у сво јој основ ној на ме ри. Ова књи га по ку ша ва да опи ше глав не исто риј ске то ко ве ви зан тиј ског бо го сло вља, увек их по ве зу ју ћи са њи хо вом глав-ном те мом и, у дру гом де лу, по ку ша ва да по ка же, у си сте ма ти-зо ва ни јем об ли ку, да ре зул та ти ви зан тиј ске бо го слов ске ми сли мо гу та ко ђе да се по сма тра ју као син те за. Ни је на ша на ме ра да се са мо опи ше иде ја обо же ња и њен раз вој у грч кој бо го слов-ској ми сли, (мно го број не тех нич ке сту ди је по сто је о то ме про-бле му) не го да се и про а на ли зи ра це ло ку пан исто риј ски раз вој бо го слов ских иде ја у Ви зан ти ји, што се ти че од но са Бог - чо век. Би ло да се не ко уду бљу је у три ни тар ну и хри сто ло шку дог му или про у ча ва екли си о ло ги ју и уче ње о све тим тај на ма, глав ни ток ви зан тиј ског бо го сло вља от кри ва му исту ви зи ју чо ве ка, по зва-ног не са мо да по зна Бо га, да уче ству је у Ње го вом жи во ту, да бу де спа сен не ком спо ља шњом Бо жи јом ак ци јом, ра ци о нал ним са зна њем пред ло же них исти на, не го да и сам по ста не Бог. И ово the o sis чо ве ка у ви зан тиј ском бо го сло вљу се ра ди кал но раз ли-ку је од нео пла то ни чар ског обра ћа ња без лич ном Бо гу: то је но-ви из раз но во за вет ног жи во та у Хри сту и у за јед ни чар сту Ду ха Све тог.

1. Хро но ло шке гра ни це

По сто је ва ља ни раз ло зи да се пе ри од по сле Хал ки дон ског ва се љен ског са бо ра (451) и вар вар ске на је зде у Ита ли ји, сма тра

14

за спе ци фич но ви зан тиј ски. Ре зул тат са бо ра био је мо но фи зит-ски рас кол, ко ји је угро жа вао Кон стан ти но пољ из Алек сан дри је и Ан ти о хи је (ста рих ис точ них цен та ра бо го слов ског ства ра ла-штва) и из це ло куп ног не грч ког ис то ка. Ме ђу тим, иако су Ла ти-ни и Гр ци још увек при па да ли ис тој ка то ли чан ској им пе ри јал ној цр кви, они су по че ли све ви ше да се оту ђу ју јед ни од дру гих, да по ка зу ју раз ли чи те тен ден ци је у хри сто ло ги ји, екли си о ло ги ји и пне у ма то ло ги ји. У овом кон тек сту ја сно је обе ло да ње на не у по-ре ди ва кул тур на и ин те лек ту ал на су пер и ор ност Кон стан ти но-по ља.

На тај на чин исто риј ски усло ви су по ста ви ли Ви зан ти ју у екс клу зи ван, ис так нут и, у из ве сном сте пе ну, са мо за до во ља ва ју-ћи по ло жај из ко га је она раз ви ја ла бо го слов ску тра ди ци ју - син-те тич ку и ства ра лач ку.

Ви зан ти ја је не ко ли ко сто ле ћа на сто ја ла да одр жи у за јед ни-ци де ло ве раз је ди ње ног хри шћан ског све та: др же ћи се хри сто ло-шких оба ве за пре ма Хал ки дон ском са бо ру и То мо су па пе Ла ва, тре ба ло је да, без об зи ра на ову на пе тост, мо сто ви пре ма За па ду оста ну не так ну ти. Оста ју ћи до крај но сти вер на алек сан дриј ској хри сто ло ги ји Ата на си ја и Ки ри ла, Ви зан ти ја је исто та ко по ку-ша ла - на жа лост без успе ха - да др жи вра та отво ре на пре ма мо-но фи зи ти ма.

Ове хри сто ло шке оба ве зе и де ба те об у хва та ју уче ње о од-но су Бо га и чо ве ка, бо го сло вље за јед ни чар ства, ко је ће пре ко ства ра лач ке син те зе Мак си ма Ис по вед ни ка слу жи ти као осно ва це ло куп ног раз во ја ви зан тиј ске хри шћан ске ми сли све до па да Кон стан ти но по ља под Тур ке. На тај на чин по сто ји су штин ски кон ти ну и тет из ме ђу па три стич ког пе ри о да и доц ни јег ви зан тиј-ског бо го сло вља - што ће ова сту ди ја по ку ша ти да по ка же - ко ји се про те же на го то во је дан ми ле ни ум хри шћан ске исто ри је на Ис то ку, од са бо ра у Хал ки до ну до па да Кон стан ти но по ља.

Овај кон ти ну и тет се не из ра жа ва у не ком фор мал ном ауто-ри те ту или обра сцу, ко ји би мо гао да бу де при хва тљив за вре-ме це ло куп ног пе ри о да. Он се, пре све га, са сто ји у до след ном бо го слов ском на чи ну ми шље ња, у до след ном раз у ме ва њу чо-ве ко ве суд би не у од но су на Бо га и на свет. Бог је по стао чо век, пи ше Ата на си је, да би чо век мо гао да по ста не Бог. Ова основ-

15

на по став ка алек сан дриј ског бо го сло вља, ко ја ће до ми ни ра ти у свим бо го слов ским ди ску си ја ма о обо же њу, по кре ну ла је мно ге про бле ме. Пан те и зам, бе жа ње од исто ри је (еска пи зам) и пла то-ни стич ки спи ри ту а ли зам су очи глед не опа сно сти, ко јих је пра-во слав но хал ки дон ско бо го сло вље би ло све сно, али ипак оно се при др жа ва по зи тив ног уче ња о чо ве ку као би ћу по зва ном да стал но пре ва зи ла зи сво ја вла сти та огра ни че ња. Сма тра ло се да ствар на чо ве чи ја при ро да ни је ауто ном на већ је пред о дре ђе на да уче ству је у бо жан ском жи во ту, ко ји му је учи њен до ступ ним у Хри сту. По овом схва та њу чо ве ко ва уло га у ство ре ном све ту мо же би ти ис пу ње на је ди но та ко ако очу ва не по вре ђе ну сли ку Бо жи ју, ко ја је од по чет ка део ње го ве чо ве чи је при ро де.

Од хри сто ло шких рас пра ва у пе том ве ку па све до ди ску си ја о Бо жи јој су шти ни и енер ги ји у че тр на е стом ве ку, све кри зе ви-зан тиј ске бо го слов ске ми сли се мо гу све сти на је дан или дру ги аспект овог основ ног хри шћан ског про бле ма. Раз ли чи ти пи сци, као што су Ле он ти је Је ру са лим ски, Григopијe Па ла ма, Мак сим Ис по вед ник, Си ме он Но ви Бо го слов, Фо ти је и Ни ко ла Ка ва си ла - у осно ви се ов де сла жу. Ова са гла сност (кон сен сус) ко ја у це-ли ни из два ја ви зан тиј ско бо го сло вље од по сле ав гу сти нов ског и схо ла стич ког за пад ног бо го сло вља, омо гу ћа ва да се ви зан тиј ска хри шћан ска ми сао си сте мат ски при ка же. Ми ће мо по ку ша ти да то учи ни мо у дру гом де лу на ше сту ди је.

2. Жи во пре да ње

Ни је ла ко из ло жи ти жи во пре да ње ако се има у ви ду сам ка-рак тер ви зан тиј ског цр кве ног жи во та, она квог ка кав је при ка зан у бо го слов ској ли те ра ту ри. У ви зан тиј ском пе ри о ду, исто као и у па три стич ком, ни са бо ри ни бо го сло ви ни су по ка зи ва ли не-ки по се бан ин те рес за по зи тив ну бо го слов ску си сте ма ти за ци ју. Са не знат ним из у зе ци ма - као што је хал ки дон ска де фи ни ци ја, са бор ске од лу ке има ју не га ти ван об лик. Оне пре осу ђу ју из вр-та ње хри шћан ске исти не не го што обра зла жу и раз ра ђу ју ње ну по зи тив ну са др жи ну - што је сма тра но нео спор ним, по што жи во пре да ње и це ло куп на исти на сто је из ван и из над дог мат ске фор-

16

му ле. Сто га је нај ве ћи део бо го слов ске књи жев но сти, или ег зе-гет ски, или по ле мич ки. И у јед ном и у дру гом слу ча ју хри шћан-ска ве ра је узе та као да та ре ал ност, ко ја се или ко мен та ри ше или бра ни, али ко ју чо век не по ку ша ва да де таљ но фор му ли ше. Чак Јо ван Да ма скин, о ко ме се по не кад го во ри као Ис точ ном То ми Аквин ском сто га што је са ста вио си сте мат ско Из ла га ње пра вослав не ве ре (De fi de ort ho do xa), дао је са мо је дан кра так уџ бе ник а не бо го слов ски си стем. Ако ње го вим ми сли ма не што не до ста је, то је он да оно ори ги нал но фи ло соф ско ства ра ла штво, ко је пред-по ста вља но ви си стем.

Ипак по мањ ка ње бри ге за си сте ма ти за ци ју не зна чи и не до-ста так ин те ре са за исти ни ту са др жи ну ве ре или не мо гућ ност да се да тач на бо го слов ска де фи ни ци ја. Баш су прот но. Ни ка да ни јед на ци ви ли за ци ја ни је пре жи ве ла ви ше ди ску си ја о аде кват но-сти или не а де кват но сти ре чи кроз ко је се од ра жа ва ју ре ли гиј ске исти не. Ho mo o u sion као из ра зи то раз ли чи то од ho mo i o u sion, од две при ро де и у две при ро де; две во ље или јед на во ља. La tre ia (по-шти ва ње) ико на или proskyne sis (кла ња ње) ико на ма; ство ре ни или не ство ре ни ка рак тер бо жан ских енер ги ја; ис хо ђе ње од Си на или кроз Си на - би ли су про бле ми о ко ји ма су ве ко ви ма рас пра-вља ли ви зан тиј ски хри шћа ни. Из гле да да се грч ки хри шћан ски дух по ду да рао са оп ти ми стич ким ве ро ва њем да је људ ски је зик у осно ви спо со бан да из ра зи ре ли гиј ску исти ну и да спа се ње за-ви си од тач ног из ра за ко ји се упо тре би да би се њим пре не ло зна че ње еван ђе ља. Ме ђу тим, ови исти грч ки хри шћа ни су чвр сто ве ро ва ли да је пој мов ни је зик не спо со бан да из ра зи це ло куп ну исти ну, а људ ски ум не спо со бан да до ку чи су шти ну би ћа Бо жи-јег. По сто ја ла је, сто га, у Ви зан ти ји ан ти но ми ја у са мом при сту пу бо го сло вљу: Бог се ствар но от крио у Ису су Хри сту и зна ње Ње-го ве Исти не је су штин ски бит но за спа се ње, али Бог је исто та-ко из над људ ског ин те лек та и не мо же да бу де пот пу но из ра жен људ ским ре чи ма.

Бо го сло вље у Ви зан ти ји ни ка да ни је би ло мо но пол про фе си-о на ла ца или уче ће Цр кве. За це ло вре ме ви зан тиј ског пе ри о да, ни је дан цр кве ни са бор ни је про шао без оспо ра ва ња, а по ку ша-ји ра зних ца ре ва да де кре ти ма ре гу ли шу са вест сво јих по да ни ка би ли су осу је ће ни, не са мо до след но чвр стим ста вом не за ви сне

17

хи је рар хи је, не го и пре ћут ном опо зи ци јом це ло куп ног те ла Цр-кве. Овај не до ста так ја сно и ју ри дич ки де фи ни са ног кри те ри ја пра во сла вља, имао је за по сле ди цу да су од го вор ност за исти ну сно си ли сви. Ве ћи на све тов ња ка сле ди ла је нај и стак ну ти је епи-ско пе, чи ја учи тељ ска од го вор ност ни је ни ка да оспо ра ва на, или ма на стир ске во ђе, ко ји су че сто у дог мат ским спо ро ви ма игра ли пре суд ну уло гу. Али и обич ни вер ник је знао ка ко ће сам да се од лу чи, осо би то ка да је епи ско пат био по де љен. До вољ но је да се ов де се ти мо све до че ња Гри го ри ја На зи јан зи на, ко ји се жа лио ка-ко и тр гов ци на пи ја ци во де ди ску си ју о пој му јед но бит но сти.

Ме ђу тим цар ске ин тер вен ци је у бо го слов ским де ба та ма, ко-је да нас ли че на не до зво љи во упли та ње све тов не вла сти у осве-шта но под руч је Цр кве, сма тра ле су се као нор мал не у вре ме ну ка да је за кон од ца ра зах те вао да бу де про сла вљан у сво јој бо жанској рев но сти и упо знат са дог мом о Све тој Тро ји ци.1 Иако ни ко ни је био спре ман да ца ра об да ри при ви ле ги јом не по гре ши во сти, ни ко ни је ни оспо ра вао прин цип да цар мо же да из ра зи сво је бо го слов ско ста но ви ште, ко је је de fac to до би ја ло ве ћу, а по не-кад од лу чу ју ћу пре ва гу, баш за то што га је из ре као ауто кра тор. Ипак це за ро па пи зам ни кад ни је био у Ви зан ти ји при хва ћен као прин цип. Не бро је ни хе ро ји ве ре, су би ли стал но ве ли ча ни баш због то га што су се су прот ста вља ли је ре тич ким ца ре ви ма. У цр-ква ма су пе ва не хим не сла ве ћи Ва си ли ја што се ус про ти вио Ва-лен су, Мак си ма због пре тр пље ног му че ни штва под Кон стан сом. Без број ни мо на си су ве ли ча ни што су се ус про ти ви ли ико но бо-рач ким ца ре ви ма у осмом ве ку. Ове ли тур гич ке по хва ле би ле би са ме до вољ не да по твр де прин цип да је цар био ду жан да чу ва, а не да де фи ни ше, хри шћан ску ве ру.

Мо на си су, уства ри, то ком це ле ви зан тиј ске исто ри је, би ли пра ви све до ци уну тра шње цр кве не не за ви сно сти. У ка рак те ру грч ког бо го сло вља се огле да чи ње ни ца да је Ви зан тиј ска цр ква би ла пр вен стве но мо на шка. Сто га ни је ни ка кво чу до да су ца ре-ви ко ји су на сто ја ли да учвр сте ико но бор ство, пре то га би ли за-го вор ни ци ан ти мо на шког по кре та у Цр кви, јер је мо на штво би ло не при ја тељ ски рас по ло же но пре ма це за ро па пском си сте му, за 1 Epa na go ge tou no mou, 9. С, ed. C. E. Zac ha ri ae von Lin gent hal, J. Ze pos, P. Ze pos, Jus Gra e co ro ma num, 2 (Ати на, 1931) стр. 242.

18

ко ји су не ки ца ре ви би ли пре ди спо ни ра ни.Мо на си, ко јих је у Кон стан ти но по љу би ло на хи ља де, исто та-

ко и у дру гим ве ћим гра до ви ма, а прак тич но и у сва ком ку ту ви-зан тиј ског све та, до след но су се про ти ви ли сва ком дог мат ском ком про ми су. Они су до след но шти ти ли пра во сла вље, иако су, по не кад, ста вља ли сво ју рев ност и у слу жбу мо но фи зи ти зма или ори ге ни зма. Од ше стог ве ка па на да ље, кан ди да ти за епи ско пе су би ра ни ско ро ис кљу чи во из мо на шких ре до ва. На тај на чин су ви зан тиј ску ду хов ност и ве ли ки део ви зан тиј ске ли тур ги је ства-ра ли мо на си. Што је ви зан тиј ском хри шћан ству не до ста ја ло оно што би се да нас зва ло све тов но бо го сло вље, мо же да се, углав-ном, при пи ше пре о вла ђу ју ћем по ло жа ју мо на штва. Ова пре ва га мо на штва је спре чи ла хри шћан ску Цр кву да се пот пу но по и сто-ве ти са им пе ри јом, ко ја је стал но те жи ла да по ста не осве шта но цар ство и да бо жан ски план спа се ња под ре ди сво јим вре мен-ским ин те ре си ма. Број ча на, ду хов на и ин те лек ту ал на сна га ви-зан тиј ског мо на штва би ла је од лу чу ју ћи фак тор, ко ји је у Цр кви очу вао основ ну ес ха то ло шку ди мен зи ју хри шћан ске ве ре. И по-след ња ва жни ја при мед ба у од но су на спе ци јал ни ка рак тер ви-зан тиј ског бо го сло вља, је сте ва жност ли тур ги је у ви зан тиј ском ре ли гиј ском по гле ду. У ис точ ном хри шћан ству је ев ха ри стиј ска ли тур ги ја, ви ше од би ло че га дру гог, по и сто ве ћи ва на са ре ал но-шћу са ме Цр кве, јер она ма ни фе сту је и смер ност Бо га, ко ји је узео смрт но те ло, и та јан стве ну при сут ност ес ха то ло шког Цар-ства Бо жи јег ме ђу љу ди ма. Она ука зу је на цен трал ну ре ал ност ве ре, не пре ко уче ња, већ пре ко сим бо ла и зна ко ва схва тљи вих це ло куп ној мо ли тве ној за јед ни ци. Цен трал ност ев ха ри сти је је у ства ри ре ал ни кључ за ви зан тиј ско раз у ме ва ње Цр кве - ка ко хи-је рар хиј ске уста но ве та ко и за јед ни це вер них. Цр ква је ва се љен-ска, али истин ски оства ре на са мо у ло кал ном ев ха ри стиј ском ску пу, у ко ме гру па гре шних љу ди и же на по ста ју у пот пу но сти на род Бо жи ји. Ово ев ха ри стиј ски-цен трич но уче ње о Цр кви, во-ди ло је то ме да Ви зан тиј ци улеп ша ва ју и укра ша ва ју све ту тај ну са па жљи во до те ра ним, али по не ка да и пре за си ће ним це ре мо-ни ја лом и ве о ма бо га том хим но гра фи јом - у днев ном, не дељ ном, пас хал ном и го ди шњем кру гу. Осим све то та јин ске екли си о ло-ги је, об у хва ће не са мом ев ха ри сти јом, ови хим но граф ски кру-

19

го ви су пра ви из во ри бо го сло вља. Ви зан тиј ци су ве ко ви ма не caмо слу ша ли бо го слов ска пре да ва ња, пи са ли или чи та ли бо го-слов ске рас пра ве, не го и сва ко днев но пе ва ли и раз ми шља ли о хри шћан ској ми сте ри ји на ли тур ги ји, чи је бо гат ство из ра за не мо же да ce нађe ниг де у хри шћан ском све ту. Чак и по сле па да Ви-зан ти је, ка да је ис точ но хри шћан ство би ло ли ше но шко ла, књи га и ин те лек ту ал ног вођ ства, ли тур ги ја је оста ла глав ни учи тељ и во дич пра во сла вља. Пре ве де на на раз не на род не је зи ке ви зан-тиј ског све та - сло вен ски, гру зиј ски, арап ски и де се ти не дру гих - ли тур ги ја је би ла и моћ ни из раз је дин ства ве ре и све то та јин ског жи во та.

3. Све то Пи смо, ег зе ге за, кри те ри ји

Хри шћан ском ис то ку је би ло по треб но знат но ви ше вре ме на не го за пад ном, да се до го во ри о ка но ну Све тог Пи сма. Оду го-вла че ње се углав ном од но си ло на књи ге Ста рог За ве та, ко је ни-су ушле у је вреј ски ка нон (кра ћи ка нон) и на књи гу От кро ве ња у Но вом За ве ту. Са бор ски и па три стич ки ауто ри те ти че твр тог ве ка на ис то ку, раз ли ко ва ли су се у свом ста ву у ве зи ва жно сти књи га Му дро сти, Про по вед ни ка, Је сти ре, Ју ди те и То ви је. Ата-на си је, у сво јој чу ве ној 39. Пас хал ној по сла ни ци, ис кљу чу је их из књи га Све тог Пи сма, али сма тра да су ко ри сне за ка ти ху ме-не. Ово је ми шље ње имао и Ки рил Је ру са лим ски. Ка нон 60. Ла-о ди киј ског са бо ра - да ли је аутен ти чан или ни је - та ко ђе има у ви ду пре да ње кра ћег ка но на. Ме ђу тим Пе то ше сти caбop (Qu-i ni sext) 692. год. по твр ђу је ауто ри тет Апо стол ског 85. пра ви ла, ко је до пу шта и не ке књи ге из ду жег ка но на укљу чу ју ћи 3 књи ге Ма ка ве ја, али ис пу шта књи гу Му дро сти, То ви је и Ју ди те. Јо ван Да ма скин (+ око 753) сма тра да су књи ге Му дро сти и Про по вед-ни ка див не, али ипак про пу шта да их уне се у ка нон.2 Без об зи ра на чи ње ни цу да се ви зан тиј ско па три стич ко и цр кве но пре да ње, ско ро без из у зет ка, слу жи сеп ту а гин том као стан дард ним би-блиј ским тек стом и да де ло ви ду жег ка но на - на ро чи то из књи ге Му дро сти - има ју ли тур гич ку упо тре бу, ви зан тиј ски бо го сло ви 2 Јо ван Да ма скин, De fi de ort ho do xa, IV, 17. PG 94: 1180 bc.

20

оста ју вер ни хе бреј ском кри те ри ју за Ста ро за вет не спи се, ко ји ис кљу чу је тек сто ве ко ји су ори ги нал но на пи са ни на грч ком је-зи ку. Са вре ме но пра во слав но бо го сло вље је до след но овом без-ре зер вном по ла ри те ту ка да пра ви раз ли ку из ме ђу ка нон ских и не ка нон ских спи са Ста рог За ве та, при ме њу ју ћи пр ви на зив са мо на књи ге из кра ћег ка но на.

Ме ђу спи си ма Но вог За ве та књи га От кро ве ња при хва ће на је и уне та са окле ва њем у ка нон Но вог За ве та. Ис пу ште на је из ка-но на у ли сти са бо ра у Ла о ди ки ји (ка нон 60.), из апо стол ског ка но-на 85., а ис пу ште на је и код Ки ри ла Је ру са лим ског.3 Ко мен та то ри Ан ти о хиј ске шко ле је та ко ђе за не ма ру ју, од ра жа ва ју ћи ста но ви-ште, ко је је ва жи ло у Цр кви Си ри је. У ви зан тиј ском ли тур гич-ком об ре ду, ко ји је за ви сио од Си ри је и Па ле сти не, От кро ве ње је је ди на књи га ко ја ни је упо тре бља ва на као ли тур гиј ско шти во. Ипак ста но ви ште Алек сан дриј ске шко ле, из ра же но на ро чи то код Ата на си ја, ко ме у осмом ве ку сле ди Јо ван Да ма скин, би ло је нај зад при хва ће но од Ви зан тиј ске цр кве. По сле ше стог ве ка ни-ко ни је из ра жа вао сум њу у ка но нич ност От кро ве ња.

Ви зан тиј ци су увек раз у ме ва ли пи са ни об лик апо стол ске по-ру ке у окви ру апо стол ског пре да ња - да ле ко се жног жи вог и не-пре ки ну тог кон ти ну и те та апо стол ске цр кве. Чу ве на из ре ка Ва си-ли ја из Ке са ри је (+ 379) о Пи сму и Пре да њу мо же се сма тра ти да пред ста вља кон сен сус доц ни јих ви зан тиј ских бо го сло ва: Ми се не за до во ља ва мо оним што је на пи са но у Де ли ма и По сла ни ца ма (из раз ho apo sto los пре ве ден је ов де са Де ла и По сла ни це, озна ча ва ли тур гич ку књи гу ко ја је са др жа ва ла све спи се Но вог За ве та осим че ти ри Еван ђе ља и От кро ве ња) и Еван ђе љи ма. Пре и по сле њи хо-вог чи та ња ми до да је мо дру га уче ња ко ја смо при ми ли усме ном по у ком и у ко ји ма се обра ћа ве ли ка па жња на ми сте ри ју (ве ре). 4 Дру га уче ња, ко ја спо ми ње Ва си ли је, у су шти ни су ли тур гич ка пре да ња и пре да ња о све тим тај на ма ко ја су, за јед но са осми шље-ни јом са гла сно шћу по стиг ну том у кон ти ну и те ту па три стич ког бо го сло вља, слу жи ла у Ви зан ти ји увек као - жи ви оквир за раз у-ме ва ње Све тог Пи сма.

3 Ки ри ло Је ру са лим ски, Hom. cat., 4,36. PG 33: 500 bc4 Ва си ли је Ке са риј ски, O све том Ду ху (на франц), изд. В. Pruc he. So ur ces Chre ti en nes 17 /Pa ris, 1945/ str. 234.

21

У ег зе гет ским ме то да ма и у те о ри ји са зна ња, Ви зан тиј ци су при хва ти ли па три стич ки кри те риј, по ста вљен у че твр том и пе-том ве ку. Хар мо ни зу ју ћи основ не иде је ка па до киј ских Ота ца о Тро јич но сти са хри сто ло шком ми шљу пе тог, ше стог и сед мог ве ка, мо гао је Јо ван Да ма скин да са ста ви свој спис О ве ри право слав ној (De fi de orthodoхa), ко ји ће то ком сле де ћег пе ри о да по слу жи ти као уџ бе ник бо го сло вља. Дру ги пи сци са ма ње има-ги на ци је са ста вља ли су још ма ње ан то ло ги је (flo ri le gia) па три-стич ких ци та та, или па ноп сис, по би ја ју ћи све је ре си. Ве ли ки број ви зан тиј ске бо го слов ске ли те ра ту ре је ис кљу чи во ан то ло гиј ске при ро де. Па ипак, раз ви ја ло се и жи во бо го сло вље, осо би то у мо-на шким кру го ви ма.

У сва ком по ку ша ју да се из вр ши пре глед дог мат ских те ма ви зан тиј ског бо го сло вља, би ло је нео п ход но по зва ти се на Оце кла сич ног пе ри о да, јер су они слу жи ли за Ви зан тиј це као глав-ни тра ди ци о нал ни ауто ри тет. Па ипак, при зна ва ју ћи да у Цр кви сва ки хри шћа нин, а по себ но све ти тељ, по се ду је част и мо гућ-ност да са зна и до жи ви исти ну, ти исти Ви зан тиј ци су се др жа ли уче ња о от кро ве њу, ко је је би ло су штин ски раз ли чи то од уче ња ко га се др жао За пад. По што је у Ви зан ти ји пред ста ва о the o lo gia, исто као код ка па до киј ских Ота ца, би ла нео дво ји ва од the o ria (кон тем пла ци је), бо го сло вље ни је мо гло да бу де - као што је то би ло на За па ду - ра ци о нал на де дук ци ја из от кри ве них пре ми са, т.ј. из Све тог Пи сма, или из по став ки не ког цр кве ног уче ња. Пре је то би ла ви зи ја ко ју су до жи ве ли све ти те љи, а чи ја је аутен тич-ност, на рав но, мо ра ла би ти про ве ре на све до че њем Све тог Пи-сма и Пре да ња. Не ра ди се о то ме да је ра ци о нал ни де дук тив ни про цес био са свим ели ми ни сан из бо го слов ске ми сли. Ме ђу тим, за Ви зан тиј це је он пред ста вљао нај ни жи и по след њи по у здан ни во бо го сло вља. Исти ни ти бо го слов је био онај ко ји је ви део и до жи вео са др жи ну бо го сло вља. Сма тра ло се да ње гов до жи вљај не при па да са мо ин те лек ту (иако ин те лект ни је био ис кљу чен из ње го ве пер цеп ци је) не го ду хов ном оку, ко је об у хва та це ло куп ног чо ве ка - ин те лект, емо ци је, па чак и чу ла - у до ди ру са бо жан ском су шти ном. То је би ла и по чет на спор на тач ка у де ба ти из ме ђу Гри го ри ја Па ла ме и Вар ла а ма из Ка ла бри је, ко јом су от по че ли бо го слов ске спо ро ве у че тр на е стом ве ку (1337 - 1340).

22

От кро ве ње ни је би ло огра ни че но ни на пи са на до ку мен та Све тог Пи сма, ни ти на са бор ске де фи ни ци је, не го је би ло ди-рект но при ступ но, као жи ва исти на у чо ве ко вом до жи вља ју Бо-жи је при сут но сти у Ње го вој Цр кви. Не ки исто ри ча ри ис точ не хри шћан ске ми сли су ви де ли у овом не по сред ном кон так ту са Бо гом је дан об лик ме са ли а ни зма, тер мин ко ји је од че твр тог ве ка озна ча вао јед ну мо на шку сек ту, ко ја је би ла про тив хи је рар хи је и про тив све тих тај ни, а ко ју су са бо ри у ви ше на вра та осу ђи ва ли. Али глав ни ток ис точ не хри шћан ске гно се о ло ги је, ко ја за и ста по твр ђу је мо гућ ност ди рект ног до жи вља ја Бо га, за сно ва на ја на све то та јин ској, пре ма то ме хи је рар хиј ски по ста вље ној екли си о-ло ги ји, ко ја да је хри сто ло шку и пне у ма то ло шку ба зу лич ном до-жи вља ју и пред по ста вља да хри шћан ско бо го сло вље увек мо ра да бу де у скла ду са апо стол ским и па три стич ким све до че њем.

Овај до жи вљај ни ка рак тер от кро ве ња има ди рек тан ути цај на уче ње о раз во ју: ви зан тиј ски бо го сло ви су сма тра ли да но ва от кро ве ња не би ни ка да мо гла да се до да ју је дин стве ном све до-че њу апо сто ла. Баш због то га што њи хо во раз у ме ва ње Исти не ни је би ло пој мов но, бо го сло ви ни су мо гли да при хва те, ни ти да је Исти на би ла из ра же на Но во за вет ним спи си ма на вер ба лан и пој мов но ис цр пан на чин, ни ти да је до жи вљај Ота ца и све ти те-ља, мо гао да обо га ти са др жи ну апо стол ске ве ре. Ни шта но во не мо же да се на у чи о Хри сту и спа се њу ван оно га што су апо сто-ли чу ли, што ви де ше сво јим очи ма, што раз мо три ше и ру ка ма сво јим опи па ше, о ре чи жи во та (I Јн. 1: 1). До жи вљај све ти те-ља су штин ски би био исто ве тан са до жи вља јем апо сто ла: уче ње о раз во ју или ра сту мо же да бу де при ме ње но је ди но на људ ско усва ја ње бо жан ске Исти не, а не на са му Исти ну и, на рав но, на на уч ну раз ра ду цр кве ног уче ња или на по би ја ње је ре си.

У Ису су Хри сту је би ла от кри ве на за сваг да пу но ћа Исти не. Ово от кро ве ње је за све до че но апо стол ском по ру ком пу тем пи-са не ре чи или усме ног пре да ња. Али у сво јој, Бо гом да ној сло-бо ди, љу ди то мо гу да до жи ве у раз ном сте пе ну и об ли ку. Свет, ко ме је ово све до че ње об ја вље но, стал но по ста вља но ве иза зо ве и но ве про бле ме. Сло же ност људ ског би ћа; од у пи ра ње ви зан тиј-ског хри шћан ског ду ха да све де бо го сло вље на не ки по себ ни об-лик људ ског ин те лек ту ал ног усва ја ња; ка рак тер но во за вет не по-

23

ру ке; не за ин те ре со ва ност за ап стракт не исти не, из у зев за Ли це; от су ство у Ви зан тиј ској цр кви стал ног, не по гре ши вог кри те ри ја исти не - сви ови еле мен ти су до при не ли у Ви зан ти ји, схва та њу хри шћан ства као жи вог до жи вља ја, за чи ју це ло ви тост и аутен-тич ност је си гур но од го вор на све то та јин ска струк ту ра Цр кве, чи ју жи ву са др жи ну пре но си од по ко ле ња на по ко ле ње це ло куп-на цр кве на за јед ни ца.

Ови исти еле мен ти су усло ви ли да је ево лу ци ја бо го сло вља у Ви зан тиј ској цр кви је ди но мо гла да има ла га ни, ор ган ски про цес, за ко ји је би ла по треб на пре ћут на са гла сност це ло куп не хи је рар-хи је и вер них. Са ма цр кве на власт ни је ни ка да мо гла да на ме ће не ке зна чај ни је про ме не у бо го сло вљу или цр кве ној по ли ти ци. А ка да је до ла зи ло до ова квих по ку ша ја, они су за вр ша ва ли не у-спе хом, или им је сле дио ду ги от пор, па чак и рас кол.

На тај на чин бо го сло вље за сно ва но на до жи вља ју, во ди ло је бо го слов ском кон зер ва ти зму (не су бјек ти ви зму, ка ко би не ко мо гао оче ки ва ти ако по гре шно раз у ме до жи вљај као лич ни ми-сти ци зам), јер до жи вљај све ти те ља - а сви хри шћа ни су по зва ни да бу ду све ти те љи - увек је сма тран за исто ве тан са до жи вља јем апо сто ла и Ота ца. Чи ње ни ца је да је је дин ство Цр кве у вре ме ну и про сто ру схва та но као до жи вље но је дин ство у јед ном Хри сту, ко га су апо сто ли ис по ве да ли у про шло сти, а ко га ће сва по ко ле-ња по но во има ти пред очи ма ка да до ђе у сла ви суд њег да на.

Али ако не по сто ји раз вој у са др жи ни ве ре, то јест у лич но сти Хри сто вој, ко ји је увек исто ве тан сам се би - не го са мо у фор-му ла ци ја ма и њи хо вим од но си ма пре ма све ту, ко ји је у про ме ни - ка кав су зна чај за Ви зан тиј це има ле дог мат ске де фи ни ци је и са бор ске од лу ке? Сам њи хов текст да је нам од го вор: сви ва се-љен ски са бо ри, по чи њу ћи са Ефе ским (431) - пр вим чи ји су за-пи сни ци са чу ва ни - из ри чи то под вла че да дог мат ске де фи ни ци је ни су са ме се би циљ и да су са бор ски оци-не вољ но-при сту пи ли де фи ни ци ји про бле ма о уче њу је ди но да би ис кљу чи ли по гре шна је ре тич ка ту ма че ња. Нај чу ве ни ја са бор ска де фи ни ци ја - то је она са са бо ра у Хал ки до ну - из ри чи та је баш у овом по гле ду. Од лу ке са бо ра по чи њу са све ча ном по твр дом Ни кеј ског и Ни кеј ско-Ца-ри град ког сим во ла ве ре, и у ве зи са овим по след њим, про ду жа-ва ју:

24

Ум на и спа со но сна фор му ла бо жан ске бла го да ти би ла је довољ на за са вр ше но зна ње и по твр ду ве ре. Она нас по у ча ва са вр ше ном уче њу о Оцу, Си ну и Ду ху Све то ме и об ја вљу је овапло ће ње Го спо да они ма ко ји то по бо жно при ма ју� Али, уко ли ко cу не ки по че ли да про по вед Исти не про гла ша ва ју не ва же ћом, сво јим лич ним је ре тич ким ми шље њи ма су пот ста кли пра зно на кла па ње�� овај све ти, ве ли ки и ва се љен ски са бор, же ле ћи да ис кљу чи сва ки зао план про тив Исти не, и уче ћи оно што је непро ме ње но од по чет ка, од лу чио је да се ве ра три ста осам наест Ота ца (Ни кеј ског са бо ра) очу ва не по вре ђе на.5

Де фи ни ци ја о две Хри сто ве при ро де, ко ја сле ди иза ове пре-ам бу ле, сма тра на је са мо као сред ство да се за шти ти оно што је већ ре че но у Ни ке ји. По чи ње се, у ства ри, опет са стан дард ном фор му лом: Сле де ћи све тим Оци ма�� И у доц ни јем пе ри о ду су ви зан тиј ски са бо ри упо тре бља ва ли исто вет не фор му ле.

Све што је ствар но ва жно у овом ста ву од но си се на са мо уче-ње о Исти ни, ко ју су Ви зан тиј ци схва та ли не као по јам ко ји се мо же аде кват но из ра зи ти ре чи ма или ра ци о нал но обра зло жи ти, већ као са мог Бо га - лич но при сут ног у Цр кви у свој сво јој пу-но ћи. Ње га не мо же пот пу но да из ра зи ни Све то Пи смо, ни са-бор ске од лу ке, ни бо го сло вље. Сва ко од њих мо же са мо да ука же на не ки вид Ње го вог по сто ја ња, или ис кљу чи рђа во ту ма че ње Ње го вог Би ћа или де ла. Ме ђу тим, ни ка кав људ ски је зик не мо же пот пу но да из ра зи Исти ну, ни ти мо же да је ис цр пи. Са гла сно то ме, Све то Пи смо и уче ње Цр кве не мо гу да се сма тра ју за је-ди не из во ре бо го сло вља. Пра во слав но бо го сло вље мо ра да бу де у скла ду са њи ма, али исти ни ти бо го слов је сло бо дан да из ра зи свој не по сред ни су срет са Исти ном. Ово је аутен тич на по ру ка ко је се ве о ма стрикт но при др жа ва ло ви зан тиј ско ми стич но пре-да ње Мак си ма Ис по вед ни ка, Си ме о на Но вог Бо го сло ва и Гри го-ри ја Па ла ме.

4. Бо го сло вље, по зи тив но и не га тив но

5 Хал ки дон, De fi ni tio fi dei, Con ci li o rum oecu me ni co rum dec re ta /Bo log na: In sti tu to per la Sci en ze Re li gi o se, 1973/, str. 84.

25

Це ло куп но ви зан тиј ско бо го сло вље - а осо би то ње гов до жи-вљај ни ка рак тер - би ло би пот пу но по гре шно схва ће но, ако се за бо ра ви на ње го ву дру гу стра ну: апо фа тич ко или не га тив но бо-го сло вље.

Об лик апо фа ти ци зма, ко ји ће до ми ни ра ти ви зан тиј ском ми-шљу, у пот пу но сти се раз ви ја у че твр том ве ку у де ли ма ка па до-киј ских Ота ца про тив Ев но ми ја, ма да се обич но до во ди у ве зу са име ном ми сте ри о зног пи сца де ла Аеро па ги ти ка у ше стом ве ку. Од би ја ју ћи Ев но ми је во ста но ви ште да људ ски ум мо же да до пре до са ме су шти не би ћа Бо жи јег, они су твр ди ли да је Бог ап со-лут но тран сцен ден тан и ис кљу чи ва ли су мо гућ ност да Он бу де од ре ђен би ло ко јим људ ским пој мом. Го во ре ћи шта Бог ни је, бо-го слов у ства ри го во ри о Исти ни, јер ни јед на људ ска реч или ми-сао не мо же да схва ти шта Бог је сте. Уз ди за ње људ ске ду ше Бо гу, Гри го ри је Ни ски је опи сао као про цес ели ми ни са ња, ко ји ни кад не мо же да бу де за вр шен:

(Ду ша) се из но ва по ди же, а дух про ла зи кроз ра зум ни и надко смич ки свет�� Он про ла зи кроз ску пи не не бе ских би ћа, на стоје ћи да ви ди да ли је и Во ље ни ме ђу њи ма� У свом тра же њу он про ла зи кроз цео ан ђе о ски свет и ка да ме ђу бла же ни ма, ко је сусре ће, не на ђе Оно га ко га тра жи, ка же сам се би: Мо же ли бар не ко од ових да схва ти Оно га ко га ја љу бим? На ово пи та ње они су об у зда ли свој је зик и ћу та њем му ста ви ли до зна ња да је чак и њи ма не до сту пан Онај ко га он тра жи� Та да, по што је помо ћу Ду ха про шао цео над ко смич ки град и ни је ус пео да пре по зна ме ђу ра зум ним и бес те ле сним би ћи ма Оно га ко га је же лео, на пушта ју ћи све што је на шао, он пре по зна је Оно га ко га тра жи као Је ди но га ко га не мо же да пој ми�6

У бо го по зна њу про цес ели ми на ци је пред ста вља нео п ход ну ета пу. То је ин те лек ту ал ни про цес, али и ду хов но чи сти ли ште (kat har sis), ко је от стра њу је све об ли ке иден ти фи ко ва ња Бо га са оним што Бог ни је. Али па ра докс је у то ме што про цес сам по се би не до пу шта да чо век са зна о Бо гу би ло шта ви ше не го да је Он Не са зна јан и Не схва тљив, ма да сам до жи вљај о овој тран-сцен дент но сти пред ста вља по зи ти ван хри шћан ски до жи вљај. У 6 Григорије из Нисе, In Cant. or. VI. ed. W. Jaeger / Leiden: Brill, 1960/, 6: 182 PG 44: 893 b

ово ме се пра во слав но хри шћан ско пре да ње ја сно раз ли ку је од гно стич ког и нео пла то ни чар ског пре да ња, чи ји су пред-став ни ци у хри шћан ству би ли Кли мент Алек сан дриј ски и Ори ген. Нео пла то ни чар ска ми сао је по твр ди ла да је Бог не-до сту пан људ ском уму, али је ову не до ступ ност сма тра ла као ре зул тат огре хо вље ног ста ња ду ше, и на ро чи то ње не ве зе са ма те ри јал ним те лом. Ка да се ум вра ти у сво је пр во бит но и при род но ста ње - ка да Бог хтед не да то бу де - он, по Ори ге ну, би ва за и ста ује ди њен са са мом бо жан ском су шти ном: ње го-во уз ди за ње до сти же до нај ве ћег са вр шен ства, зна ња и бла-го сло ве но сти. Али у овом мо мен ту Ори ге нов Бог пре ста је да бу де не што ап со лут но Дру го, Бог Авра мов, Иса ков и Ја ко вљев и по ста је Бог фи ло со фа. Из ово га раз ло га Гри го ри је Ни ски, ко ји је ина че у мно го ме био оп чи њен ори ге ни змом, твр ди да је Бог не при сту пан чак и не бе ским си ла ма.

У сво јој апо фа тич кој те о ло ги ји грч ки Оци уче да Бог не са мо да над ма шу је сва ки људ ски је зик и ра зум чо ве ко ве па-ле при ро де, не го је не до ку чив сам по се би. Људ ско са зна ње се про те же са мо на би ћа то јест на ство ре на жи ва би ћа. На ово ме ни воу, сто га, мо же да се ка же да Бог не по сто ји. За псе-у до - Ди о ни си ја Бог је не би ће (me on). Ово је те ма чу ве не пе те гла ве Ди о ни си је вог Ми стич ног бо го сло вља.7 Пло ти но во уче-ње о мо на да ма, ко је је Ори ген при ме нио на Бо га8, за псе у до-Ди о ни си ја су са свим не ва жне за опис Бо жи јег би ћа. Бог, пи ше он, ни је ни Је дан ни Је дин ство.9

Ви зан тиј ци су би ли све сни чи ње ни це да је не га тив но бо-го сло вље би ло по зна то и нео пла то ни чар ском на чи ну ми шље-ња као ин те лек ту ал ни ме тод за при бли жа ва ње ми сте ри ји Бо-га, а то ни је нео п ход но зна чи ло да је Бог ап со лут но не са зна јан у Са мом Се би. Вар ла ам Ка ла бриј ски је ово раз ја снио ка да је пи сао:

Ако же ли те да са зна те да ли су Гр ци раз у ме ли да над сушта стве ни и без и ме ни Бог пре ва зи ла зи зна ње, на у ку и сва дру га до стиг ну ћа, про чи тај те де ла пи та го ре ја ца Пан те7 PG 3: 1045D - 1048b.8 Ори ген De princ, I, 1, 6. ed. B. Ko etschau, GCS, 22.9 Псе у до - Ди о ни си је, Ми стич на те о го ги ја (на грч.), PG 3: 1048 а.

не то са, Бро ти но са, Фи ло ла о са, Хар ми да и Фи лок се на ко ја су по све ће на овом пред ме ту� Та мо ће те на ћи исте из ра зе ко је и вели ки Ди о ни си је упо тре бља ва у свом Ми стич ном бо го сло вљу�� Пла тон је та ко ђе раз у мео бо жан ску тран сцен дент ност�10

У ства ри Гри го ри је Па ла ма се сла же са Вар ла а мом ка да овај при зна је да су па га ни при хва ти ли мо но те и зам и по јам о Бо гу као фи ло соф ском Ап со лу ту и да апо фа тич ко бо го сло вље ну жно из то га про из и ла зи.11 Ме ђу тим, фор мал ни, ин те лек ту ал ни апо фати зам грч ких фи ло со фа се раз ли ку је од би блиј ског уче ња о тран-сце дент ном, јер тран сцен дент ност во ди по зи тив ном су сре ту са Не по зна тим, као Бо гом Жи вим, во ди ка со зер ца њу ко је је ве ће од зна ња�12 Хри шћан ско бо го сло вље се за сни ва на ова квом ста ву.

Мо гућ ност да се Бог до жи ви дру га чи је не го пу тем ин те лек-ту ал ног са зна ња, емо ци ја или чу ла, би ла је стра на грч ком па три-стич ком по и ма њу хри шћан ске ве ре и бо го сло вља. То зна чи про-сто от кро ве ње Бо жи је, от кро ве ње Бо жи јег би ћа из ван Ње го ве вла сти те при ро де, Ње го вих де лат но сти или енер ги ја; пре ко ко јих се Он до бро вољ но по ка зу је чо ве ку, а та ко ђе тo озна ча ва и по себ ну осо би ну чо ве ка да се ви не ван ство ре ног све та. Су срет Бо жан ске љу ба ви и енер ги је, и чо ве ко ва спо соб ност да пре ва зи ђе се бе, чи ни да су срет бу де мо гућ, да со зер ца ње бу де ве ће од зна ња, на ко је се Оци по зи ва ју као на очи ве ре, Дух или, евен ту ал но, обо же ње.

Пре ма то ме, бо го сло вље мо ра и тре ба да бу де ба зи ра но на Све том Пи сму, на дог мат ским од лу ка ма цр кве ног уче ња или на све до че њу све тих. Али ако не ко хо ће да бу де пра ви бо го слов, мо-ра да се уз диг не из над сло ва Пи сма, из над фор му ле упо тре бље не у де фи ни ци ји, из над је зи ка ко јим су сe слу жи ли све ти те љи да би са оп шти ли свој до жи вљај. Је ди но та ко ће мо ћи да су ди о је дин ству От кро ве ња, је дин ству ко је ни је са мо ин те лек ту ал на за ви сност и до след ност, не го жи ва ре ал ност до жи вље на у кон ти ну и те ту јед не Цр кве кроз ве ко ве: Све ти Дух је је ди ни га рант и чу вар овог кон-ти ну и те та. Ни ка кво спо ља шње ме ри ло не мо же да за до во љи чо-ве ко ву уро ђе њу моћ за па жа ња и ин те лек ту ал ног про су ђи ва ња.

10 Вар ла ам Ка ла бриј ски, Дру го пи смо Па ла ми, изд. G. Schi ro Вар ла ам Ка ла бриј ски: По-сла ни це, Па лер мо, 1954, стр. 298 - 29911 Григорије Палама, Триаде, II, 3, 67. изд. Мајендорф (Louvain: Spicilegium Sacrum Lo-vaniense, 1959, стр. 527.12 Исто 53. стр. 527.

На тај на чин Ви зан ти ја ни ка да ни је зна ла за кон фликт или за по ла ри за ци ју из ме ђу бо го сло вља и оног што на За па ду зо ву ми-сти ци зам. Че сто се це ло куп но ис точ но хри шћан ско бо го сло вље на зи ва ло ми стич но. Тер мин је пот пу но ис пра ван, под усло вом да се има на уму да ви зан тиј ско ми стич но зна ње ни је не ка кав емо ци-о нал ни ин ди ви ду а ли зам, не го не што са свим су прот но: не пре ста-но за јед ни чар ство са Ду хом ко ји бо ра ви у Цр кви. Под ми сти цизмом се та ко ђе под ра зу ме ва не пре ста но са зна ње не а де кват но сти људ ског ин те лек та и људ ског је зи ка да из ра зе пу но ћу исти не и са-зна ње стал ног ба лан си ра ња из ме ђу по зи тив не бо го слов ске тврд-ње о Бо гу и ко рек тив ног фак то ра апо фа тич ког бо го сло вља. Нај-зад, то је Ја Ти од нос са Бо гом, да кле, не са мо зна ње, не го љу бав. Ко мен та ри шу ћи књи гу Про по вед ни ка 3: 7 - ... вре ме ка да се ћу ти и вре ме ка да се го во ри - Гри го ри је Ни ски пред ла же бо го сло ви ма да је вре ме да се ћу ти, ако се ра ди о Бо жи јој су шти ни� Али, време је да се го во ри, ако су у пи та њу Ње го ва де ла, са зна ње ко је нам је до ступ но да је Он све мо гућ� Ка да го во ри мо и об ја шња ва мо де ла Бо жи ја, тре ба да се слу жи мо ре чи ма� У ства ри ма ко је ово пре ва зи ла зе, чо век не сме да из ла зи из окви ра сво је при ро де не го тре ба да се за до во љи са тим да упо зна са мо га се бе� Јер, по мо ме схва та њу, ако чо век се бе ни ка да не упо зна, ни ка да не раз у ме сушти ну ду ше или при ро ду те ла, узрок по сто ја ња�� ако не упо зна се бе, ка ко мо же да об ја сни ства ри ко је ње га пре ва зи ла зе? О таквим ства ри ма је вре ме да се ћу ти. Ов де је ћу та ње си гур но бо ље� Ипак, вре ме је да се го во ри о оно ме са чи ме у свом жи во ту мо же мо да на пре ду је мо у вр ли ни�13

Да кле, ка рак тер и ме тод ви зан тиј ског бо го сло вља су опре де-ље ни про бле мом од но са из ме ђу Бо га и све та, из ме ђу Ство ри те ља и ство ре ног и оно об у хва та ан тро по ло ги ју, ко ја на ла зи свој ко нач-ни кључ у хри сто ло ги ји. Ова кав ток ми шље ња ће опре де ли ти и са др жи ну сле де ћих по гла вља.

13 Гри го ри је из Ни се, Ту ма че ње Про пов., бе се да 7 PG44: 732, под. W. Ja e ger /Le i den: Brill, 1962/ 5: 415 - 416. Прев. H. Mu su ril lo u Из Сла ве у Сла ву: Тек сто ви из Гри го ри ја Ни ског - Ми стич ки спи си (Њу јорк, Скриб нер 1961), стр. 129. (на енгл.).

1

ИСТОРИЈСКИТОКОВИ

Личност из постхалкидонског периода

31

1

ВИ ЗАН ТИЈ СКО БО ГО СЛО ВЉЕ ПО СЛЕ

ХАЛ КИ ДОН СКОГ СА БО РА

Кон стан ти но пољ, ве ли ка кул тур на ме ша ви на, »Но ви Рим« и пре сто ни ца цар ства, ни је дао ни јед ног ис так ну тог бо го сло ва то-ком пе тог и ше стог ве ка. Ме ђу тим, град је био све док сва ко днев-них ве ли ких бо го слов ских спо ро ва, чи ји је ис ход че сто за ви сио од цар ских од лу ка. Епи скоп, мо на си, ег зе ге те и фи ло со фи, до ла-зи ли су у град да тра же ми лост и по др шку. Око епи скоп ске ка-те дре цар ског гра да, из ко је су обич но ре гру то ва ни вла ди ни са-вет ни ци за бо го слов ску про бле ма ти ку - обра зо ва ле су се иде је и ства ра ле пре ди спо зи ци је за син крет ска, ком про ми сна ре ше ња. Епи ско пи Кон стан ти но по ља и њи хо ви са рад ни ци су би ли у мо-гућ но сти да бра не из ри чи то бо го слов ске по став ке, да се су про-ста ве чак и цар ској во љи. За ово има мо све до чан ство у од бра ни Хал ки дон ског ста но ви шта од сгра не па три јар ха Ев фи ми ја (489 - 495) и Ма ке до ни ја II (495 - 511 ), за вре ме вла да ви не мо но фи зит-ског им пе ра то ра Ана ста си ја. На тај на чин бо го сло вље, ко је би мо гло да се озна чи као спе ци фич но »ви зан тиј ско«, по ја вљу је се у пост - Хал ки дон ском пе ри о ду. Оно сто ји на су прот ра ни јим то-ко ви ма ис точ не хри шћан ске ми сли ко ја је,углав ном, би ла скон-цен три са на у Егип ту и Си ри ји. »Ви зан тиј ско« бо го сло вље ће до-би ти зва нич ну санк ци ју за вре ме Ју сти ни ја на (527 - 565), а би ће из ра же но у уме ре ној син те зи Мак си ма Ис по вед ни ка (+ 662).У фор ми ра њу овог бо го сло вља из гле да да ни јед на по себ на лич-ност ни је игра ла од лу чу ју ћу уло гу. Исто та ко је те шко од ре ди ти

32

ВИЗАНТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ

не ку шко лу или не ки ин те лек ту ал ни цен тар у пре сто ни ци, где би бо го слов ска ми сао би ла кре а тив но фор ми ра на. Ипак, чи ни ми се, да је ра зло жно да се узме, да је бо го слов ска шко ла за при-пре ма ње ви шег цр кве ног ка дра би ла по ве за на са па три јар ши јом, али не до ста ју из во ри о ње ном ка рак те ру или ни воу на ста ве. По-твр ђе но је да је цен тар бо го слов ског обра зо ва ња био у чу ве ном ма на сти ру Ako i me tai (»не спа ва ју ћих«), а зна се да су обра зов ни цен три по сто ја ли и на дру гим ме сти ма, али су о њи ма по да ци шту ри. Бо го сло ви, ко ји су би ли ак тив ни то ком пе тог и ше стог ве ка, че сто су до би ја ли обра зо ва ње у уда ље ним пре де ли ма им пе-ри је, као што су Си ри ја и Па ле сти на. Ла вра св. Са ве бли зу Је ру-са ли ма, на при мер, би ла је по зор ни ца жуч них рас пра ва из ме ђу ра зних ори ге ни стич ких фрак ци ја, ко је су се ме ђу соб но гло жи ле.

Цар ски све тов ни уни вер зи тет у Ца ри гра ду, ко ји је осно вао Кон стан тин, а Те о до си је II (408 - 450) по твр дио сво јим де кре-том - ни је имао бо го сло вље ме ђу пред ме ти ма ко ји су се пре да-ва ли. Ипак је овај уни вер зи тет слу жио као ка нал за ове ко ве че ње ста ро грч ких фи ло соф ских иде ја. Све до сед мог ве ка, од но сно до вла да ви не Ју сти ни ја на, уни вер зи тет је био дво је зи чан ( грч ки и ла тин ски), и ме ђу про фе со ри ма је би ло и не зна бо жа ца. Ме ђу-тим, дра стич не ме ре, ко је је пред у зео Ју сти ни јан ис кљу чу ју ћи из учи тељ ске про фе си је и не зна бо шце и не пра во слав це и за тва ра-ју ћи па ган ски уни вер зи тет у Ати ни, под вла чи ле су да све тов не сту ди је у хри шћан ској Ви зан ти ји има ју спо ре дан зна чај. Иако је ма ли круг ин те лек ту а ла ца и да ље не го вао фи ло соф ске тра ди ци је ста ре Грч ке, и Цр ква и др жа ва су зва нич но сма тра ли да је фи ло-со фи ја са мо сред ство ко јим се из ра жа ва от кро ве ње. Али ни ка да ни је би ло при хва ће но да фи ло зо фи ја мо же да фор ми ра са др жи-ну бо го слов ских иде ја. Ипак се мо ра при хва ти ти да је у шко ла ма пре да ва на Ари сто те ло ва ло ги ка. Пре ма пла то ни зму се осе ћа ло стал но не по ве ре ње због ње го вих ме та фи зич ких ста во ва. Ме ђу-тим, пла то ни зам се ипак одр жао за хва љу ју ћи па три стич кој ли-те ра ту ри, а на ро чи то ори ге ни стич кој тра ди ци ји, али ни кад ни је био фор мал но при знат као пра во ва љан из раз ре ли гиј ских иде ја.

Ви зан тиј ско бо го сло вље Ју сти ни ја но ва пе ри о да, кон зер ва-тив но по об ли ку и са др жи ни, не пре ста но се обра ћа ло пре да њу као свом глав ном из во ру. Хри сто ло шке рас пра ве у овом пе ри о ду

33

Ви зан тиј ско Бо го сло вље По сле Хал ки дон ског Са бо ра

су се, углав ном, са сто ја ле у бор би из ме ђу ту ма ча Све тог Пи сма о фи ло соф ским тер ми ни ма, ко је је хри шћан ско бо го сло вље при-хва ти ло у тре ћем и че твр том ве ку, и о па три стич ким тек сто ви ма у ко ји ма су ови тер ми ни би ли упо тре бље ни. У ли тур гич кој хим-но ло ги ји, ко ја је у то вре ме по че ла да цве та, укљу че ни су ре зул-та ти ових рас пра ва та ко да је она че сто би ла је дан об лик ис по-ве да ња пра ве ве ре. Ра зни еле мен ти ви зан тиј ског бо го слов ског тра ди ци о на ли зма, ко ји су до ми ни ра ли пе тим и ше стим ве ком, са чи ња ва ли су осно ву да љег ства ра ла штва у овом пе ри о ду и на њих тре ба обра ти ти по себ ну па жњу.

1. Ег зе гет ска тра ди ци ја

»Нео п ход но је да они ко ји су на че лу цр ка ва... по у ча ва ју клир и на род... са би ра ју ћи из Све тог Пи сма ми сли и про це не Исти не, али не из ла зе ћи из гра ни ца ко је су по ста вље не, ни ти од сту па ју ћи од пре да ња бо го бо ја жљи вих Ота ца. Али ако се по ја ви про блем у ве зи са Све тим Пи смом, оно не сме да бу де ту ма че но дру га-чи је не го што су га из ло жи ли про све ти те љи и учи те љи Цр кве у сво јим пи са ним де ли ма. Не ка они (епи ско пи) по ста ну чу ве ни по свом зна њу па три стич ких де ла, а не по са ста вља њу трак та та из сво је вла сти те гла ве«.

У овом тек сту 19. ка но на Трул ског са бо ра (692), од ра жа ва се тра ди ци о на ли стич ки и кон зер ва тив ни ка рак тер ви зан тиј ског при сту па бо го сло вљу, и ег зе ге зи по себ но, и об ја шња ва за што је у ма на стир ским и при ват ним би бли о те ка ма у Ви зан ти ји би ло без број при ме ра ка па три стич ких ca te na rum, »ла на ца«, ауто ри-та тив них ту ма че ња би блиј ских тек сто ва ко ји су из ра жа ва ли, или пре тен до ва ли да из ра жа ва ју, кон ти ну и тет ег зе гет ске тра ди ци је.

Иако је con sen sus pa trum, до ко га се овим ме то дом до ла зи-ло, био у не ким слу ча је ви ма де ли ми чан и ве штач ки, на ње га је по че ло да се осла ња стан дард но цр кве но уче ње, на ро чи то ка да је би ло по твр ђе но ли ту р гич ком и хим но граф ском упо тре бом. Би бли ја је увек би ла схва та на не са мо као из вор от кри ве них дог-мат ских про по зи ци ја или као опис исто риј ских чи ње ни ца, већ као све до че ње жи ве Исти не, ко ја је по ста ла ди на мич но при сут на

34


у све то та јин ској за јед ни ци но во за вет не Цр кве. На при мер, обо-жа ва ње Бо го ро ди це, Мај ке Бо жи је, би ло је увек до во ђе но у ве зу са ти по ло шким ту ма че њем култa cтapoзаветног хра ма: Она је у сво јој утро би но си ла Бо га, би ла јe пра ви «храм, пра во »оби та-ва ли ште«, »свећ њак« и «ко нач ни стан« Бо жи ји. На тај на чин је Ви зан ти јац, ко ји је уочи Ма ри ји ног пра зни ка слу шао чи та ње из књи ге При ча о »пре му дро сти ко ја са зи да се би ку ћу« (Пр.9: 1), при род но, и го то во ис кљу чи во, ми слио о »Ре чи ко ја по ста је те-ло« - то јест ко ја на ла зи у Дје ви сво је оби та ва ли ште. По и сто ве-ће ње ста ро за вет не Му дро сти са Јо ва но вим Ло го сом, од Ори ге на па на да ље, сма тра но је за да ту исти ну и ни ко ни је ни по ми шљао да то оспо ри. Од че твр тог ве ка, ка да су ари јев ци усред сре ди ли сво ју де ба ту на по зна ти текст »Го спод ме је ство рио у по чет ку де ла сво јих« (При че 8: 22), при род но је да су ари јев ци то ту ма чи-ли у сво ју ко рист. Ата на си је и дру ги чла но ви Ни кеј ске стран ке су оспо ра ва ли по и сто ве ћи ва ње Ло го са и Му дро сти и про на ла зи ли ци та те дру гих тек сто ва, ко ји су по твр ђи ва ли не ство ре ни ка рак-тер Ло го са - Му дро сти. Ни ко ни је ста вљао под знак пи та ња уста-но вље ни кон сен сус о са мом по и сто ве ћи ва њу.

Од при хва ће ног ви зан тиј ског ег зе гет ског ме то да, мно го то га је има ло сво је по ре кло у алек сан дриј ској тра ди ци ји и ње ном але-го ри зму. Све ти апо стол Па вле, опи су ју ћи при чу о два Авра мо ва си на као але го ри ју о два За ве та (Гал. 4: 23), дао је хри шћан ску санк ци ју але го риј ском ме то ду ту ма че ња Све тог Пи сма, по зна-том као ми драш, ко је се у пре хри шћан ско вре ме раз ви ја ме ђу па ле стин ским ра би ни ма. Раз ви ја ју ћи але го риј ски ме тод ту ма-че ња Све тог Пи сма до екс тре ма, алек сан дриј ско хе ле ни стич ка сре ди на, за јед нич ка Фи ло ну, Кли мен ту и Ори ге ну, по зи ва ла се на чу ве ни пре се дан са мог св. Па вла. Але го ри ја се, пре све га, сла-га ла са хе ле ни стич ком, а по себ но пла то ни стич ком, бри гом о ве-чи тим ства ри ма, ко је су по и ма не као су прот ност исто риј ским зби ва њи ма. Че сто је глав на ин те лек ту ал на те шко ћа у при хва та-њу хри шћан ства од стра не Гр ка, ле жа ла у не до стат ку ди рект ног умо ва ња о Не из ме њи вом, по што је фи ло соф ско вас пи та ње во-ди ло та да њег чо ве ка на по ве зи ва ње про мен љи вог са не ре ал ним. Але го риј ски ме тод је, ипак, до зво ља вао мо гућ ност ту ма че ња свих кон крет них, про мен љи вих чи ње ни ца као сим бо ла не про-

35


мен љи вих ре ал но сти. Та ко је са ма исто ри ја гу би ла сво ју бит ност и би ва ла је, у екс трем ним слу ча је ви ма, јед но став но не ги ра на.

Ме ђу тим, са гла сност са хе ле ни змом ни је био је ди ни еле ме-нат ко ји је до при нео да але го ри ја у ту ма че њу узме ши ро ког за-ма ха. Ме тод је пру жао ла ко оруж је про тив гно сти ци зма, глав ног про тив ни ка хри шћан ства у дру гом ве ку. Нај ва жни ји гно стич ки си сте ми - осо би то Ва лен ти нов и Мар ки о нов - су про ста вља ли су исти ни том Бо гу, про ја вље ном у Но вом За ве ту - Де ми ур га, Ја хвеа ју да и зма. Хри шћан ски апо ло ге ти су се по слу жи ли але го ри јом да би »спа си ли« Ста ри За вет од про тив на па да гно стич ког ду а ли-зма, под вла че ћи да Ста ри и Но ви За вет има ју јед но те исто »ду-хов но« зна че ње и да из ра жа ва ју кон ти ну и ра но от кро ве ње истог исти ни тог Бо га.

Ори ген је та ко ђе упо тре бља вао из раз, »ду хов но зна че ње« у свом уче њу о пре да њу. Све ти Дух, ко ји је на дах нуо пи сце Би бли-је, био је при су тан и у »ду хов ним љу ди ма« хри шћан ске Цр кве. Сто га је ди но све ти тељ мо же да де ши фру је аутен тич но зна че ње Све тог Пи сма.

»Све то Пи смо«, пи ше Ори ген, »би ло је са ста вље но Ду хом Бо жи јим и не ма са мо оно зна че ње ко је је очи глед но, већ и дру го, ко је је са кри ве но од ве ћи не чи та ла ца. Јер са др жи на Све тог Пи-сма је спо ља шњи об лик из ве сних ми сте ри ја и сли ка бо жан стве-них ства ри. У ово ме је јед но ду шна це ло куп на Цр ква да, по што је цео за кон ду хо ван, сви не мо гу да пре по зна ју ду хов но зна че ње, не го са мо они ко ји су об да ре ни бла го да ћу Све то га Ду ха у ре чи му дро сти и зна ња«.1

Ма да Ори ген по кре ће ва жан про блем ауто ри те та у ег зе ге зи, на ве де ни па сус из ра жа ва став ко ји је у сред њем ве ку у ви зан тиј-ском хри шћан ству уве ли ко сма тран као нео спо ран и ко ји об ја-шња ва бри гу за con sen sus pa trum. Овај је, на фор ма лан на чин, из ра жен у Трул ском ка но ну, на ве де ном у по чет ку овог одељ ка. По ред алек сан дриј ског але го ри зма, ви зан тиј ска тра ди ци ја ег зе-ге зе је би ла и под тре зве ни јим ути ца јем Ан ти о хиј ске шко ле. Су-прот ност из ме ђу Алек сан дри је и Ан ти о хи је -ко ја је на шла свог од ра за у до бро по зна тим и оштрим из ра зи ма у хри сто ло шким 1 Ор иген »De pri nc ip iis«, Pr a ef atio, 8. ed. B. K oetschau, GCS 22/ 1913/, 14. 6 -13. У пр ев-оду на енгл. G. W Bu tte rworth, »On the First Pri nc iples« /Lo ndon: SPCK, 1936/, стр. 5.

36


де ба та ма пе тог ве ка - не тре ба да бу де пре те ра но на гла ше на у обла сти ег зе ге зе.

Глав ни умо ви Ан ти о хиј ске шко ле - Ди о дор из Тар са (око 330 - око 390) Те о дор из Моп су е сти је (око 350 - 428) и Те о до рит из Ки ра (око 393 - око 466) - ни су не ги ра ли мо гућ ност и ду хов ног зна че ња би блиј ских тек сто ва. Ме ђу тим они су ве о ма ре а го ва ли на од ба ци ва ње бу квал ног, исто риј ског зна че ња и би ли про тив про из вољ ног але го ри зма, ба зи ра ног на Пла то но вим фи ло соф-ским пред по став ка ма, ту ђим Би бли ји. Та ко, по јам the o ria (»кон-тем пла ци ја«), ко ји под ра зу ме ва мо гућ ност от кри ва ња ду хов ног зна че ња ко је се кри је иза сло ва тек ста, ни је био од ба чен, али се на гла ша ва ло и оно што се ствар но де си ло, или што је би ло исто риј ски ре че но. Исто та ко, био је на гла ша ван мо рал ни и те-о ло шки сми сао тек ста. Те о ло шки ауто ри тет Ан ти о хиј ске шко ле био је по љу љан по сле осу де Не сто ри ја, уче ни ка Те о до ра из Моп-су е сти је, на Ефе ском са бо ру 431. го ди не и по сле ана те ме »Три по гла вља« (Те о до ра Моп су е стиј ског, и ан ти ки ри лов ских спи са Те о до ра Кир ског и Иве (Ибас-а)Еде ског), ко ју је из ре као Дру-ги Ца ри град ски са бор 553. го ди не. По сле 553. го ди не Те о до ро-ви ко мен та ри Све тог Пи сма, јед ног од нај ве ћих ег зе ге та ра ног хри шћан ства, мо гли су се са чу ва ти са мо кри шом у си риј ском и јер мен ском пре во ду, а грч ки ори ги нал је пре жи вео је ди но у фраг мен ти ма, раз ба ца ним у ка те на ма. Ме ђу тим, тра ди ци ја ан-ти о хиј ске ег зе ге зе је пре жи ве ла у ег зе гет ским де ли ма Те о до ри-та, ко ја ни ка да ни су би ла за бра ње на, и у де ли ма Те о до ро вог при-ја те ља Јо ва на Зла то у ста, грч ког нај по пу лар ни јег цр кве ног пи сца. Ње го ва де фи ни ци ја ти по ло ги је, као су прот ност але го ри ји, као »про ро штва из ра же ног тер ми ни ма чи ње ни ца«2 и ње го ва бри га за исто ри ју, слу жи ли су у ка сно-ви зан тиј ској ег зе гет ској ли те-ра ту ри, као бра на про тив спи ри ту а ли зо ва них екс це са алек сан-дриј ске тра ди ци је, оста вља ју ћи ме сто и за the o ria т. ј. за фун да-мен тал ну, хри шћан ски ори јен ти са ну ти по ло шку ин тер пре та ци ју Ста рог За ве та.

2. Фи ло соф ске тен ден ци је2 Ј ован Зл ат оуст, »О п ок ај ању«, омил. 6, 4, PG49: 320

37


Фи ло соф ске то ко ве у пост - хал ки дон ској Ви зан ти ји опре де-љи ва ла су сле де ћа три фак то ра:

1/ Па три стич ка тра ди ци ја и ње на при ме на - на при мер пре-но ше ње ка па до киј ске три ни тар не тер ми но ло ги је на про бле ма-ти ку ипо ста сног је дин ства две при ро де у Хри сту.

2/ Стал но ожи вља ва ни ори ге ни зам са ње го вим иза зо вом би-блиј ском уче њу и би блиј ској ан тро по ло ги ји.

3/ Кон ти ну и ра ни ути цај не хри шћан ског нео пла то ни зма на ин те лек ту ал це (Ју сти ни ја но во за тва ра ње Атин ског уни вер зи те-та по ста ви ло је фи зич ки крај цен тру ми сли и зна ња, ко ји је не-дав но про сла ви ла по след ња ве ли ка фи гу ра па ган ске грч ке фи-ло со фи је - Про кло (410 - 485). У сва три слу ча ја по ста вљао се као ба зни про блем од нос из ме ђу ста ре грч ке ми сли и хри шћан ског от кро ве ња.

Не ки мо дер ни исто ри ча ри има ју пот пу но опре чан суд о фи-ло со фи ји грч ких Ота ца. У сво јој по зна тој »Исто ри ји фи ло со фи-је« (Hi sto i re de la phi lo sop hie), Емил Бре јер (Emi le Bre hi er) пи ше: »У пр вих пет ве ко ва хри шћан ства ни је би ло ни че га што би мо-гло да се на зо ве хри шћан ском фи ло со фи јом и што би об у хва та ло низ ин те лек ту ал них вред но сти, ори ги нал них или дру гих ми сли, ко је би се раз ли ко ва ле од иде ја па ган ских ми сли ла ца«.3 Пре ма Бре је ру, хри шћан ство и хе лен ска фи ло со фи ја ни су су прот ни јед-но дру гом као два ин те лек ту ал на си сте ма, по што се хри шћан-ство ба зи ра на от кри ве ним чи ње ни ца ма, а не на фи ло соф ским иде ја ма. При хва та ју ћи ове чи ње ни це, грч ки Оци су при ма ли из грч ке фи ло со фи је све што се по ду да ра ло са хри шћан ским от-кро ве њем. Из ова ко ве штач ког ста вља ња от кри ве них исти на и фи ло соф ских иде ја јед них по ред дру гих, ни је мо гла да на ста не ни ка ква но ва фи ло со фи ја. При вид но су про тан по глед, у скла ду са кла сич ном про це ном Адол фа Хар на ка, из ра зио је X. А. Вол-фсон, чи ја књи га »Фи ло со фи ја Ота ца Цр кве« (The Philp sophy of the Church Fat hers) пред ста вља ми сао Ота ца као »пре та ка ње« хри шћан ске ве ре у фор му фи ло со фи је, што је да ло хри шћан ску

3 Em ile Br eh ier, »H ist o ire de la ph il oso phie«/ P aris: Pre sses Un ive rs it a ires de Fra nce, 1931, II, 494

38


вер зи ју грч ке фи ло со фи је«.4 Нај зад, мо ну мен тал но де ло Кло да Тре смон та на »Хри шћан ска ме та фи зи ка и ра ђа ње хри шћан ске фи ло со фи је« (La Me tap hi si que du Chri sti a ni sme et la na i san ce de la phi lo sop hie chre ti en ne) сна жно по твр ђу је по сто ја ње хри шћан-ске фи ло со фи је, ко ју су Оци до след но шти ти ли од хе лен ских син те за. Ова фи ло со фи ја об у хва та основ но уче ње о ства ра њу, о је дин ству и мно жи ни, о са зна њу, о сло бо ди итд. - ко је се ни је по ду да ра ло са хе ле ни змом, а фун да мен тал но је би блиј ско. »Са ста но ви шта ме та фи зи ке«, пи ше он, »хри шћан ска ор то док си ја је де фи ни са на сво јом вред но шћу ме та фи зич ким прин ци пи ма, ко-ји се на ла зе у би блиј ском бо го сло вљу«.5Сто га, ако су грч ки Оци би ли пра во слав ни, они ни су у пра вом сми слу го во ри ли »грч ки«. У ства ри, у са вре ме ним исто риј ским и бо го слов ским спи си ма не ма за мр ше ни јег тер ми на не го што је то »хе ле ни зам«. Ге ор ги је Фло ров ски упор но на сто ји на »хри шћан ском хе ле ни зму«, под-ра зу ме ва ју ћи под тим из ра зом тра ди ци ју ис точ них Ота ца као су прот ност за пад ној сред њо ве ков ној ми сли,6 али се у осно ви сла же са Тре смон та ном о пот пу ној не по ду дар но сти из ме ђу грч-ке фи ло соф ске ми сли и Би бли је, на ро чи то у ба зним про бле ми-ма, као што су ства ра ње и сло бо да.7

Сто га из гле да да су за кључ ци Тре смон та на и Фло ров ског пот пу но тач ни и тре ба из бе га ва ти уоби ча је не па ро ле и кли шеа, ко ји че сто слу же за од ре ђи ва ње па три стич ке и ви зан тиј ске ми-сли као уз ви ше ног »хри шћан ског хе ле ни зма« или као »хе ле ни зо-ва ног хри шћан ства«, или као ис точ ног »пла то ни зма«, на су прот за пад ном »ари сто те ли ја ни зму«.

Да ле ко кон струк тив ни ји ме тод у при ла же њу про бле му и до-но ше њу су да са сто ји се у пре ли ми нар ном по ста вља њу раз ли ке из ме ћу мно гих си сте ма грч ке кла сич не фи ло со фи је - као што су пла то ни стич ки или нео пла то ни стич ки или ари сто те лов ски -

4 H. A. Wo lfson, »The Ph il osophy of the Church Fa th errs« (Ca mbri dge: Ha rvard Un ive rsity Press, 1956), I, VI5 Gl a ude Tr esmo ntant, »La M eta ph is ique du chr ist i an isme et la n a isa nce de la ph il oso phie che rt ie nne«/ P aris: du S euil, 1961/ стр. 23.6 Г ео рг ије Фл оро вски, »Пр ав осла вна Ц рква и ек умен кси п окрет« Th e ology T oday 7 (април 1950), 74 - 76.7 Г ео рг ије Фл оро вски, »Ид еја ств ар ања у хр ишћа нској ф ил ос оф ији«, у Eastern Church Qa rterly 8/1949/ 53 - 77.

39


и ин ди ви ду ал них схва та ња по је ди на ца и њи хо ве тер ми но ло ги је. При хва та ње грч ких уче ња и тер ми но ло ги је, би ло је не из бе жно сред ство оп ште ња и нео п хо дан ко рак у при бли жа ва њу хри шћан-ског еван ђе ља све ту, у ко ме се по ја ви ло и у ко ме се ши ри ло. Али три ни тар на тер ми но ло ги ја ка па до киј ских Ота ца и ње на доц ни ја при ме на на хри сто ло ги ју у Хал ки дон ском и пост-хал ки дон ском пе ри о ду, по ка зу је да је би ло нео п ход но да се тер ми ни ма, као што су ousia, hypo sta sis или phi sis, да са свим но во зна че ње, ка да се упо тре бља ва ју ван кон тек ста пла тон ског или ари сто те лов ског си сте ма у ко ји ма су на ста ли.

Три ипо ста си (hypo sta ses) сје ди ње не у јед ној »су шти ни« (ousia) или две »при ро де« (phi se is) сје ди ње не у јед ној ипо ста си (hypo sta sis), не мо гу да бу ду са став ни део ни пла тон ског ни ари-сто те лов ског си сте ма ми шље ња и пред ста вља ју но ве пер со на ли-стич ке, пре ма то ме и не хе ле ни стич ке, ме та фи зич ке прет по став-ке. Ме ђу тим, три ни тар на и хри сто ло шка син те за ка па до киј ских Ота ца, би ла би су о че на са раз ли чи тим ни зом про бле ма, а до шло би се до дру га чи јег схва та ња, да по за ди на ка па до ки ја ца и слу ша-о ци ко ји ма су се они обра ћа ли, ни су би ли Гр ци. На тај на чин, грч-ка па три стич ка ми сао је оста ла отво ре на за грч ку фи ло соф ску про бле ма ти ку, али је из бе гла да бу де за тво ре на у хе ле ни стич ке фи ло софске си сте ме. Сви пред став ни ци пра во слав не тра ди ци-је, од Гри го ри ја На зи јан зи на у че твр том ве ку па до Гри го ри ја Па-ла ме у че тр на е стом, из ра жа ва ју убе ђе ње да су је ре си за сно ва не на не кри тич ком ап сор бо ва њу па ган ске грч ке фи ло со фи је у хри-шћан ску ми сао.

Ме ђу ве ћим фи гу ра ма ра не хри шћан ске ли те ра ту ре, је ди ни су Ори ген, Не ме си ја из Еме се и псе у до - Ди о ни си је, ко ји нам да ју си сте ме, ко ји се мо гу де фи ни са ти као хри шћан ска вер зи ја грч-ке фи ло со фи је. Оста ли, укљу чу ју ћи и та кве ства ра о це као што су Гри го ри је Ни ски и Мак сим Ис по вед ник, без об зи ра на њи хо-ву очи глед ну фи ло соф ску на стро је ност, у основ ним схва та њи ма ства ра ња и сло бо де, су штин ски су ста ја ли на по зи ци ја ма су прот-ним па ган ском хе ле ни зму и не мо гу да бу ду ока рак те ри са ни као грч ки фи ло со фи. Ори ген и псе у до - Ди о ни си је су по сле смр ти до жи ве ли суд би ну у ко јој ће би ти доц ни је го во ра, ути цај Не ме-си је и ње го вог пла то ни чар ског ан тро по ло шког »си сте ма«, био је

40


у Ви зан ти ји ве о ма огра ни чен, али је то ли ко ути цао на фор ми ра-ње за пад не сред њо ве ков не ми сли, да је ла тин ски пре вод ње го вог де ла »Pe ri Physe os anthro pou« /De na tu ra ho mi nis/ чак био при пи-си ван Гри го ри ју Ни ском.8

Пре ма то ме, ве ћи на исто ри ча ра ви зан тиј ског бо го сло вља при зна је да је про блем од но са из ме ђу фи ло со фи је и чи ње ни це хри шћан ског до жи вља ја у Ви зан ти ји стал но био у цен тру бо го-слов ске ми сли и да ме ђу њи ма ни ка да ни је би ла ус по ста вље на си гур на и стал на рав но те жа. Али, да ли је ова рав но те жа ствар но и мо гу ћа ако су »овај свет« и ње го ва »му дрост« ре ал ни и у стал-ној на пе то сти у од но су на ре ал ност Цар ства Бо жи јег?

3. Про блем ори ге ни зма

Са вре ме на ис тра жи ва ња су ба ци ла но ву све тлост на исто ри ју ори ге ни зма у пе том и ше стом ве ку. Об ја вљи ва ње де ла Ева гри ја Понт ског је по себ но раз ја сни ло про блем ко ји је де лио су пар нич-ке мо на шке стран ке у Егип ту, Па ле сти ни и дру гим обла сти ма ис-точ ног хри шћан ства.

Док је Ори ге но ва три ни тар на про бле ма ти ка слу жи ла као осло нац за ари јан ске спо ро ве че твр тог ве ка, ње го ви по гле ди на ства ра ње, пад чо ве ка, и на од нос Бог - чо век, фа сци ни ра ли су грч ке ин те лек ту ал це у тој ме ри да су се од лу чи ва ли да се при-кљу че мо на шком по кре ту. У ње го вом си сте му мо на шки аске ти-зам и ду хов ност има ју сво је оправ да ње, али су у кон тра дик ци ји са основ ним пред по став ка ма би блиј ског хри шћан ства. За вр ши-ло се са тим да су Ори ген и ње гов уче ник Ева гри је би ли осу ђе ни од ски спи ри ту а ли зам, ко ји је овим об у хва ћен, увек ће се до па-да ти град ског II са бо ра 553. го ди не. Али ове осу де ни су ста ле на пут стал ном ути ца ју њи хо вих си сте ма, ко ји су по слу жи ли као осно ва за ин те грал ну хри шћан ску фи ло со фи ју Мак си ма Ис по-вед ни ка.

Ори ген нзам је та ко остао у цен тру бо го слов ске ми сли ис точ-ног хри шћан ства по сле Хал ки до на, а ње гов ути цај на ду хов ност и бо го слов ску тер ми но ло ги ју ни је за вр шен са осу дом ори ге ни-стич ког си сте ма 553. го ди не већ је по тра јао, у нај ма њу ру ку, до 8 В иди код Et ie nne Gi lson, »La ph il oso phie au M. A. / Par. 1952 ed. Payot 72 - 77.

41


ико но бо рач ке кри зе осмог ве ка.Не ма сум ње да је Ори ген ме ђу ра ним апо ло ге ти ма хри-

шћан ства, био нај у спе шни ји. Ње гов си стем је учи нио да је хри-шћан ска ре ли ги ја по ста ла при хва тљи ва за нео пла то ни ча ре, али при хва та ње хри шћан ства на ори ге ни стич ким прин ци пи ма ни је нео п ход но под ра зу ме ва ло и од ба ци ва ње основ них нео пла то ни-чар ских пој мо ва о Бо гу и све ту. Ако су, на при мер, ка па до киј-ски Оци, по што су као сту ден ти про чи та ли Ори ге на, при ве де ни пра во слав ном хри шћан ству, дру ги су, као што је њи хов при ја тељ и са вре ме ник Ева гри је Понт ски, раз ви ли ори ге ни зам у са свим дру гом прав цу.

У чу ве ном де лу »О прин ци пи ма« (De prin ci pi is) Ори ген пр ви учи о ства ра њу као ве чи том Бо жи јем ак ту. Бог је увек био све-мо гу ћи ство ри тељ и »ми Бо га чак не мо же мо да на зи ва мо све мо-гу ћим ако не ма ни че га над чим или над ким Он мо же да по ка зу-је сво ју моћ«.9 Али, по што је Ори ген ве о ма оба зрив у по би ја њу Ари сто те ло вог уче ња о веч но сти ма те ри је, он твр ди да је ве чи ти ство ре ни свет, свет »ин те лек та«, а не ма те ри је. Основ ни пла тон-ски спи ри ту а ли зам, ко ји је овим об у хва ћен, увек ће се до па да ти мо на шким кру го ви ма ко ји су тра жи ли ме та фи зич ко оправ да ње аске ти зма. Сле де ћи ко рак у Ори ге но вој ми сли је схва та ње да »ин те лек ту ал ни свет, у ко ји су укљу че на сва ра зум на би ћа - то јест Отац, Син, Дух Све ти, ан ђе ли, си ле, вла сти и дру ге мо ћи, па и сам чо век, по до сто јан ству сво је ду ше - пред ста вља ју је дин-стве ну су шти ну«.10 Ка сни је па три стич ко пре да ње ће овој иде ји су прот ста ви ти уче ње из ра же но у апо фа тич ком бо го сло вљу, о ап-со лут ној Бо жи јој тран сцен дент но сти. По Ори ге ну, мо ни стич ка струк ту ра све о бу хват ног Бо га и »ин те ле ка та« у јед ној је дин стве-ној су шти ни, ра зо ре на је огре хо вље њем. Зло у по тре бља ва ју ћи сво ју »сло бо ду« ин те лек ти су учи ни ли грех по бу не про тив Бо га. Не ки су мно го са гре ши ли, па су по ста ли де мо ни; дру ги су са гре-ши ли ма ње и по ста ли су ан ђе ли; не ки су са гре ши ли још ма ње и по ста ли су ар хан ђе ли. Та ко је сва ко до био свој ранг у про пор-ци ји вла сти тог гре ха. Пре о ста ле ду ше ни су по чи ни ле грех та ко те жак да би би ле свр ста не са де мо ни ма, ни ти до вољ но лак да би 9 Ор иген, исто као код 1/стр. 23 10 Ц ит ир ано код Ј ер ан има у Посл.124, ad Avit.,15.

42


по ста ле ан ђе ли, и због то га је Бог ство рио овај свет, а за ка зну по ве зао ду ше са те лом.11 Са да шњи ви дљи ви свет, ко ме при па да и чо век, ре зул тат је па да и огре хо вље ња. Чо ве ко ва крај ња суд би-на је осло бо ђе ње од ма те ри је и по вра так у за јед ни цу са Бо жи јом су шти ном.

Ева гри је Понт ски је знат но раз вио овај Ори ге нов си стем, при ме њу ју ћи га на хри сто ло ги ју. Пре ма Ева гри ју, Исус Хри стос ни је био Ло гос ко ји је ова пло ћен, не го са мо је дан »ин те лект« ко-ји ни је учи нио пр во род ни грех, те та ко ни је био укљу чен у ка та-стро фу ма те ри ја ли за ци је. Он је узео те ло да би по ка зао пут вас-по ста вља ња пр во бит не чо ве ко ве за јед ни це са Бо гом.12 Око овог Ева гри је вог уче ња, за вре ме Ју сти ни ја но ве вла да ви не, на ста ли су озбиљ ни спо ро ви из ме ђу за ва ђе них мо на шких стра на ка. Цен тар спо ро ва је би ла ла вра све тог Са ве у Па ле сти ни, где су не ки мо на-си твр ди ли да су »рав ни Хри сту« (isoc hri stoi) по што је код њих, пре ко мо ли тве и со зер ца ња, вас по ста вљен са Бо гом онај од нос ко ји је по сто јао из ме ђу Хри ста и Оца. Овај екс трем ни и очи глед-но је ре тич ки об лик ори ге ни зма је био осу ђен цар ским де кре том, а за тим од лу ком Ва се љен ског са бо ра 553. го ди не. Спи си Ори ге на и Ева гри ја су би ли уни ште ни. Оста ли су де ли мич но са чу ва ни, за-шти ће ни ра зним псе у до ни ми ма, са мо у ла тин ском и си риј ском пре во ду. Ста ри хе ле ни зам је мо рао још јед ном да устук не пред основ ним прин ци пи ма би блиј ског хри шћан ства.

4. Псе у до - Ди о ни си је

Осу да Ори ге на и Ева гри ја ни је зна чи ла пот пу ни не ста нак пла то ни чар ског по гле да на свет из ви зан тиј ског хри шћан ства. Хе ле ни стич ко схва та ње све та као »по ред ка« и »хи је рар хи је«, стрикт но пла тон ска по де ла на »ин те ли ги бил ни« (ра зум ни) и »сен зи бил ни« (осе ћај ни) свет и нео пла то ни чар ско гру пи са ње 11 В иди ан ат еме Ц ар игр. с аб ора (553) н ав ед ене код F. D i ekamp, »Die or ig en istischen Str-e iti gk e iten im se chsten J ah rhu ndert und das f ue nfte al lg em e ine Ko nzil« /M ue-nster:1898/ 90 - 96.12 Осно вни те кст ови ce н ал азе код A. G ui ll a umont, Les »Ke ph al aia Gn ost ica« d’ Ev agre le P on iqe et l’ h ist o ire de l’ or ig en isme chez les Grecs et les Syr iens / P aris: du S euil, 1962/ 156 -160.

43


би ћа на »три а де«, по но во се по ја ви ло у чу ве ним де ли ма ми сте-ри о зног пи сца ра ног ше стог ве ка - ко ји је пи сао под псе у до ни-мом - Ди о ни си је Аеро па гит. Ква зи апо стол ски ауто ри тет овог не по зна тог ауто ра био је нео спо ран кроз цео сред њи век, на Ис-то ку и на За па ду.

Исто ри ча ри ис точ не хри шћан ске ми сли обич но под вла че уло гу Ди о ни си ја, за јед но са уло гом Гри го ри ја Ни ског и Мак си-ма Ис по вед ни ка, у из ла га њу апо фа тич ког бо го сло вља. Пре ма Вла ди ми ру Ло ском, да ле ко је од то га да је Ди о ни си је био »пла-то ни чар, ка му фли ран хри шћан ством«. Он је био баш су прот но: »хри шћан ски ми сли лац пре ру шен у пла то ни ча ра, бо го слов ве о-ма све стан свог за дат ка, ко ји се са сто јао у за у зи ма њу те ре на, ко ји су др жа ли нео пла то ни ча ри, на тај на чин што ће овла да ти њи хо-вим фи ло соф ским ме то дом«.13 И, за и ста, мно го број ни еле мен ти Ди о ни си је ве ми сли се по ја вљу ју као успе шне ко пи је нео пла то ни-чар ских и ори ге ни стич ких ста во ва. Ди о ни си је по себ но од ба цу је Ори ге но во уче ње о по зна ва њу Бо га »у су шти ни«, јер Бо га ни је мо гу ће »са зна ти«. Зна ње се мо же при ме ни ти са мо на »би ћа«, a Бoг је из над би ћа и над ви су је све су прот но сти из ме ђу би ћа и не-би ћа. Са Бо гом мо же да по сто ји »за јед ни чар ство«, али као крај-њи циљ људ ског по сто ја ња. Ово за јед ни чар ство је пре »не зна ње« не го ли зна ње, јер оно под ра зу ме ва одва ја ње од свих ак тив но сти чу ла или ин те лек та, по што се ин те лект мо же при ме ни ти са мо на ство ре не ег зи стен ци је. Бог је, сто га, ап со лут но тран сцен ден тан и из над сва ког по сто ја ња и - до кле год не ко оста је у ка те го ри ји по-сто ја ња - мо же да бу де опи сан са мо у не га тив ним тер ми ни ма.14 Бог ипак омо гу ћа ва да бу де упо знат ван сво је тран сцен дент не при ро де: »Бог се сво јим »си ла ма« ма ни фе сту је у свим би ћи ма; Он се умно жа ва не на пу шта ју ћи сво је је дин ство«.15

Та ко, Бог се огле да у ле по ти, би ћу, до бро ти и то ме слич но, али у њи ма се не огле да и ње го ва су шти на не го са мо ње го ве »си-ле« и »енер ги је«16, ко је ни су ума ње ни об лик бо жан ства, не го су пот пун Бог у ко ме ство ре на би ћа мо гу уче ство ва ти пре ма сво јој

13 Владимир Лоски, Визија Бога (Лондон: Faith Pres 1963, стр. 99-100.14 Пс е удо - Д и он ис ије, »М исти чко б ог осл овље«, V. PG 3:1045 d - Ш48а. 15 Л оски, исто стр. 102. 16 В иди угла вном код пс е удо - Д и он ис ија« O Б ож ијим им ен има«, PG 3: 63 ff.

44


про пор ци ји и ана ло ги ји«. На тај на чин Ди о ни си јев Бог је опет жи ви Бог Би бли је, а не Бог Пло ти на и, у овом по гле ду, Ди о ни-си је ће по ста ви ти основ за да љи по зи тив ни раз вој хри шћан ске ми сли.

Ипак тре ба има ти на уму да основ но Ди о ни си је во бо го сло-вље - уче ње о Бо гу и о од но су из ме ђу Бо га и чо ве ка - ни је у пот-пу но сти ори ги нал но. Ње го ви се основ ни еле мен ти по ја вљу ју у де ли ма ка па до ки ја ца. Ди о ни си је је пре ко хи је рар хиј ског по гле да на свет из вр шио ве о ма про бле ма ти чан ути цај, по себ но у обла сти екли си о ло ги је и све то та јин ског бо го сло вља.

Ако је за Ори ге на хи је рар хи ја ство ре них би ћа - ан ђе ла, љу ди, де мо на - ре зул тат огре хо вље ња, за Ди о ни си ја јe то ста тич ки и бо жан ски по ре дак пре ко ко га чо век до сти же »аси ми ла ци ју и је-дин ство са Бо гом«.17 Три »три а де« - или де вет ре до ва - не бе ске хи је рар хи је и две »три а де« цр кве не хи је рар хи је, у ства ри пред-ста вља ју си стем ме ди та ци је. Сва ки ред уче ству је у Бо гу »пре ма свом ка па ци те ту«, али је ово уче ство ва ње усло вље но ре дом ко ји је не по сред но ви ши.18 Нај о чи глед ни је по сле ди це то га си сте ма су се де си ле на по љу екли си о ло ги је. По Ди о ни си ју, цр кве на хи је-рар хи ја, ко ја се са сто ји од три а да: »епи ско па, све ште ни ка и ђа-ко на« и »мо на ха, ла и ка и ка ти ху ме на (гре шни ка)«, ни је ни шта дру го не го зе маљ ски од бле сак не бе ског по рет ка. Сто га је сва ки цр кве ни је рар хиј ски ред лич но ста ње, а не функ ци ја у за јед ни-ци. »Је рарх је« - пи ше Ди о ни си је - »обо же ни и бо жан ски чо век, ко ји рас по ла же све тим зна њем«.19 А по што је је рарх пр вен стве-но гно стик или ини ци ја тор, у осно ви не по сто ји раз ли ка из ме ђу ње го ве уло ге и уло ге ха ри зма ти ка. Исто се, раз у ме се, при ме њу је и на дру ге ре до ве.20

По што се Ди о ни си је стрикт но при др жа ва Пла то но ве по де ле на ин те лек ту ал ни и ма те ри јал ни по ре дак, при че му је ма те ри јал-ни са мо од бле сак и сим бол ин те лек ту ал ног, ње го во уче ње о све-тим тај на ма је чи сто сим бо лич ко и ин ди ви ду а ли стич ко. Функ-ци ја ев ха ри сти је је, на при мер, у то ме да сим бо ли зу је је дин ство 17 Пс е удо - Д ин ис ије, » O н еб еској х иј ера рх ији«, III, 2 PG 3: 165 а. 18 В иди код R. R oq ues, »L’ un ivers dionysien: Stru ct ure h i era rch ique du mo nde s elon le ps-e udo - Denys« / P aris: Aub ier, 1954/ стр. 98 ff.19 Пс е удо - Д и он ис ије, » O неб. Х ијер. »I, 3 PG. 3: 373 c. 20 В иди ан ал изу код R oq ues ор. cit., 172 ff.

45


ин те лек та са Бо гом и Хри стом.21

Haш за кљу чак у ве зи ових крат ких ко мен та ра о Ди о ни си ју, сво ди се на то да је он у обла сти у ко јој пре ва зи ла зи нео пла то-ни зам - а то је област бо го сло вља - ствар но хри шћа нин, иако ни-је пот пу но ори ги на лан. Ме ђу тим ње го во уче ње о хи је рар хи ја ма, иако пред ста вља ори ги на лан по ку шај ста вља ња нео пла то ни чар-ског по гле да на свет у хри шћан ске окви ре, је очи гле дан про ма-шај, чи је су по сле ди це во ди ле огром ној збр ци у обла сти ли тур-ги је и у обла сти екли си о ло шких фор му ла ци ја. Нај зад, мо ра се по ста ви ти и пи та ње да ли за пад но схо ла стич ко уче ње о све ште-нич ком »ка рак те ру« и, у ма њој ме ри, кон фу зи ја до ко је је че сто до ла зи ло на ви зан тиј ском ис то ку из ме ђу уло ге цр кве не хи је рар-хи је и »све тих љу ди« - у крај њој ли ни ји има сво ју по за ди ну у Ди-о ни си је вом уче њу.

5. Ли тур ги ја

По ја ва Ди о ни си је вих спи са се хро но ло шки по ду да ра са пре-крет ни цом до ко је је до шло у хри шћан ској ли тур ги ји. Ка да је Ју сти ни јан за тво рио па ган ске хра мо ве и цр кве, хри шћан ство је нео спор но по ста ло ма сов на ре ли ги ја у им пе ри ји. Хри шћан ска ли тур ги ја, пр во бит но за ми шље на као култ ма ле, про га ња не за јед-ни це, тре ба ло је са да да бу де све ча но слу же на у ка те дра ла ма - као што је ве ли чан стве на »Ве ли ка цр ква«, Агиа Со фи ја у Ца ри гра ду, сла ва Ју сти ни ја но ве вла да ви не, и да на њој при су ству ју хи ља де вер ни ка. Ова пот пу но но ва си ту а ци ја оба ве зно је мо ра ла да ути-че на прак су и те о ло ги ју ли тур ги је. Ев ха ри сти ја, на при мер, ни је мо гла са чу ва ти спо ља шњи ка рак тер за јед нич ког обе да. Огром на ма са све та ко ја је са да при су ство ва ла ев ха ри сти ји, би ла је са ста-вље на од но ми нал них хри шћа на ко ји ни су ис пу ња ва ли основ не усло ве, ко ји су се тра жи ли од ре дов них при ча сни ка. По чев ши са Јо ва ном Зла то у стим, све штен ство је по че ло да про по ве да да су при пре ма - пост и са мо и спи ти ва ње - нео п ход ни пред у сло ви за при че шће, на гла ша ва ју ћи ми сте ри о зне ес ха то ло шке еле мен те све те тај не. Осми и де ве ти век су све до ци из ве сних до да та ка као што су на при мер ико но стас, ко ји по ста вља гра ни цу из ме ђу ол-21 исто стр. 276, 269.

46


та ра и вер них, упо тре ба ка ши чи це за при че шће, да би се из бе гло ста вља ње све то та јин ских еле ме на та у ру ке све тов ња ка. Овај раз-вој је имао за циљ очу ва ње тај не, а ње гов ре зул тат је био одва ја ње кли ра од вер ни ка, а ли тур ги ја је до би ла пре из глед пред ста ве, не го за јед нич ког оп штег де ла це ло куп ног Бо жи јег на ро да.

Ова квој тен ден ци ји су до при не ли и спи си псе у до - Ди о ни си-ја. Пи шче ва иде ја о Бо жи јој бла го да ти, ко ја си ла зи на ни же чи но-ве је рар хи је лич ним по сре до ва њем хи је рар ха, мно го је учи ни ла да се уоб ли че но ве ви зан тиј ске ли тур гич ке фор ме, ко је је Ди-о ни си је сма трао са мо за сим бо ле ко ји очи ма вер них от кри ва ју ми сте ри је. По ја вљи ва ње и иш че за ва ње оно га ко ји слу жи слу жбу, по кри ва ње и от кри ва ње еле ме на та, отва ра ње и за тва ра ње две ри и ра зни ге сто ви по ве за ни са све тим тај на ма, че сто су би ли усло-вље ни кру тим си сте мом хи је рар хиј ских рад њи ко је је опи сао Ди-о ни си је, а ко је су спрем но при хва ће не у Цр кви, ко ја се ста ра ла да са чу ва тај ни ка рак тер све ште не рад ње од про фа на ци је ма са, ко је су ис пу ња ва ле хра мо ве.

Сре ћом, Ди о ни си је ва те о ло ги ја ни је има ла ни ка кав ути цај на бит не тек сто ве, као што су мо ли тва кр ште ња и ка нон ев ха-ри сти је. Она је, углав ном, слу жи ла раз во ју и об ја шње њу бо га тих спо ља шњих фор ми, ко ји ма је са да Ви зан ти ја укра си ла цен трал не све то та јин ске рад ње хри шћан ске ве ре, не ме ња ју ћи при том њи-хо ву су шти ну, и оста вља ју ћи отво ре на вра та аутен тич ној ли тур-гич кој и све то та јин ској те о ло ги ји, ко ја ће и да ље да ва ти под сти-цај и на дах ну ће ви зан тиј ској ду хов но сти.

Дру ги ва жан ли тур гич ки пра вац раз во ја у пе том и ше стом ве ку, са сто јао се у обим ном усва ја њу хим но гра фи је, по при ро ди хе ле ни стич ке. У ра ним хри шћан ским за јед ни ца ма цр кве не хим-не су би ле са ста вље не из тек сто ва псал ти ра и пред ста вља ле по-ет ске из во де из дру гих де ло ва Све тог Пи сма. Би ло је ре ла тив но ма ло но вих хим ни. Ипак се у пе том и ше стом ве ку у ве ли ким град ским цр ква ма ин си сти ра ло на ве ћој ли тур гич кој це ре мо ни-јал но сти (че сто по угле ду на двор ске це ре мо ни је), а услед хе ле-ни за ци је Цр кве, не из бе жан је био ути цај но ве по е зи је.

Мо на шки кру го ви су се су прот ста ви ли овом ути ца ју, сма-тра ју ћи да је не при лич но да се би блиј ски тек сто ви у ли тур ги-ји за ме не људ ским по ет ским са ста ви ма. Али от пор је био са мо

47


при вре мен. У ства ри, у осмом и де ве том ве ку у хим но граф ском ства ра ла штву мо на си су пре у зе ли во де ћу уло гу.

Али већ у ше стом ве ку у Ца ри гра ду је ре ли ги о зна по е зи ја Ро-ма на Ме ло да (Слат ко пев ца) сма тра на за ре во лу ци о нар ну. Мо-де ли ње го ве по е зи је и му зи ке би ли су углав ном при хва ће ни у Си ри ји, где су ра ни је би ли по пу ла ри зо ва ни по ет ски ре ли ги о зни са ста ви Је фре ма Си ри на (+373).

Ро ман је ро ђен у Еме су су. До шао је у Ца ри град за вре ме Ана-ста си ја (491 - 518) и уско ро је по стао сла ван због сво јих са ста ва кон да ка (kon ta kia). У осно ви ба зи ран на би блиј ској те ми или на ве ли ча њу не ке би блиј ске лич но сти, кон дак је у су шти ни ме трич-ка оми ли ја, ко ју по јац чи та или пе ва, уз прат њу свих вер них, ко-ји от пе ва ју је дан про сти ре френ. Он се при др жа ва је дин стве ног уста ље ног обра сца, ко ји по чи ње крат ким му зич ким уво дом на ко ји се на ста вља се ри ја по ет ских стро фа.

Ро ма но ва по е зи ја се, углав ном, на сла ња на има ги нар но и дра-му, а са др жи ма ло или ни ма ло те о ло ги је. Хри сто ло шки спо ро ви то га вре ме на, на при мер, ни су на шли свог од ра за у кон да ци ма. На пи са ни на род ним грч ким је зи ком, они мо ра да су од и гра ли огром ну уло гу у ши ре њу те ма би блиј ске исто ри је ме ђу ма са ма. Кон да ци су, без сум ње, ду бо ко учвр сти ли раз у ме ва ње хри шћан-ства усред сре ђе ног на ли тур ги ју, што је би ло ве о ма ка рак те ри-стич но за Ви зан тиј це.

Мно ги од Ро ма но вих кон да ка за др жа ли су се у ли тур гич-ким књи га ма у скра ће ном об ли ку, и узор ци, ко је је он уста но вио, би ли су тач но ре про ду ко ва ни у хим на ма ака ти ста (Akat hi stos hymnos) нај по пу лар ни јим обра сци ма ви зан тиј ске хим но гра фи је. Иако су се, као што ће мо ви де ти, доц ни ји хим но граф ски обра-сци ства ра ни у ма на сти ри ма, са свим раз ли ко ва ли од Ро ма но вих, де ло ве ли ког Ме ло да ше стог ве ка од и гра ло је цен трал ну уло гу у фор ми ра њу ви зан тиј ског хри шћан ства, као раз ли чи тог од ла-тин ског, еги пат ског, си риј ског или јер мен ског.

Ку лту рни оквир в иза нти јског б ог осл овља п осле Ха лк ид она био је, у на јв ећој м ери, огр ан ичен на свет гр чког г ово рног ј ез ика. Т е ол ози пр ест оног ца рског гр ада су све м ање и м ање уз им али у о бзир б ога тство р азних н егр чких тр ад иц ија р аног хр ишћа нства - н ар оч ито с ири јско и л ати нско. Ипак тр еба им ати на уму да

48


је све до п оно вног ож ивљ ав ања б ог осл овља на З ап аду у дв ан а-естом в еку, Ц ар иград не оспо рно остао це нтар хр ишћа нства без пре мца. Ст ога је р аз умљ иво да је у Ко нста нт ин оп ољу, н аж алост, био ра зв ијен ос ећај п ов ећ аног с ам оз ад ово љства.

49

2

ХРИ СТО ЛО ШКИ ПРО БЛЕ МИ

Цео ми ле ни ум, од са бо ра у Хал ки до ну до па да Ца ри гра да, византиjском бо го слов ском ми шљу до ми ни рао је хри сто ло шки про блем, она кав ка кав је био де фи ни сан у спо ру Ки ри ла са Не-сто ри јем и у ди ску си ја ма и де кре ти ма ко ји су по сле то га сле ди-ли. Ипак, тре ба под ву ћи, да је у овим де ба та ма био цен трал ни про блем - крај ња суд би на чо ве ка.

За пад ном хри сто ло шком ми шљу од ра ног сред њег ве ка до-ми ни ра ла је Ан сел мо ва иде ја о ис ку пље њу пу тем »за до во ље ња«. Иде ја да је Исус под нео Оцу са вр ше ну и за до во ља ва ју ћу жр тву до вољ ну за ис ку пље ње гре хо ва чо ве чан ства, би ла је у цен тру хри сто ло шких раз ми шља ња, и игра пре суд ну уло гу и у са вре ме-ном исто риј ском про у ча ва њу па три стич ког пе ри о да. На осно ву ово га, хри сто ло ги ја је би ла схва ће на као пред мет сам за се бе, пот пу но раз ли чи та од пне у ма то ло ги је и ан тро по ло ги је. Али ако се има на уму грч ко па три стич ко уче ње да пра ву при ро ду чо ве-ка озна ча ва жи вот у Бо гу оства рен јед ном за сваг да пре ко Ду ха Све то га у ипо ста сном је дин ству чо ве ка Ису са и Ло го са, и да је жи вот у Бо гу до сту пан свим љу ди ма пре ко Ду ха Све то га у Хри-сто вој људ ској при ро ди у Ње го вом те лу - Цр кви, хри сто ло ги ја је до би ла но ву и уни вер зал ну ди мен зи ју. Хри сто ло ги ја ви ше ни-је мо гла да бу де изо ло ва на ни од уче ња о Све том Ду ху, ни ти од уче ња о чо ве ку. Она је по ста ла кључ за раз у ме ва ње Еван ђе ља у це ли ни.

У по за ди ни су ко ба из ме ђу алек сан дриј ске и ан ти о хиј ске хри сто ло ги је у пе том ве ку, сто ји про блем о »уче шћу у Бо жи-јем жи во ту« и о »обо же њу«. Ка да су ве ликп ег зе ге ти Ан ти о хи-је -Ди о дор из Тар са, Те о дор Моп су е стиј ски, Не сто ри је па чак и

50


Те о до рит Кир ски - под вла чи ли пот пу ну чо ве чан ску при ро ду у исто риј ском Ису су, има ли су у ви ду Ње го ву чо ве чан ску при ро-ду не са мо као при ро ду раз ли чи ту од бо жан ске при ро де, већ као »ауто ном ну« и пер со на ли зи ра ну. Ако би Исус био »обо жен«, не би мо гао да бу де пра ви чо век. Он јед но став но мо ра да бу де син Ма ри је, ако тре ба да бу де уни жен, да стра да и да умре. И баш ова кво раз у ме ва ње Хри сто ве чо ве чан ске при ро де као ауто ном-не, при ву кло је па жњу са вре ме них за пад них бо го сло ва пре ма Ан ти о хиј ци ма, иако је то иза зва ло по ја ву не сто ри јан ства и су дар са Алек сан дри јом. За схва та ње »обо же ња« упо тре бља ван је ар-гу мент са ко јим је Ата на си је па ри рао Ари ју: »Бог је по стао чо век да би чо век мо гао да по ста не Бог«. Ве ли ки ка па до киј ски Оци су се та ко ђе слу жи ли овим ар гу мен том и би ли убе ђе ни, као и ве ћи-на ис точ ног епи ско па та, у исти ни тост Ни кеј ске ве ре, без об зи ра на њи хо ве пр во бит не сум ње у од но су на из раз »је ди но су шан« и »је ди но би тан«.

Су штин ску »бла гу вест« о до ла ску но вог жи во та, чо ве чан-ског, за то што је он и бо жан ски - из ра зио је Ки ри ло Алек сан-дриј ски, а не Не сто ри је ко ји је бра нио ра ци о нал ни ју де фи ни ци ју. Ипак је Ки ри лу не до ста јао реч ник и ела стич ност да за до во љи оне ко ји су се пла ши ли мо но фи зит ског ис ку ше ња да у Хри сту ви де Бо га, ко ји је пре стао да бу де чо век. Ки ри ло ва фор му ла о »јед ној при ро ди« (или ипо ста си) ова пло ће ној »оста ви ла је отво-ре на вра та из ме ђу бо жан ске при ро де (PER SE) и »бо жан ске при-ро де ова пло ће не«. Сто га је при зна ва ње ре ал но сти »те ла« још увек би ла по ле мич ка ан ти не сто ри јев ска фор му ла, а не урав но те-же на и по зи тив на де фи ни ци ја о то ме шта је Хри стос. Хал ки дон-ска де фи ни ци ја од 451. го ди не - о две при ро де ује ди ње не у јед ну ипо стас, ко је ипак у пот пу но сти за др жа ва ју сво је од го ва ра ју ће ка рак те ри сти ке - би ла је нео п ход на ис прав ка Ки ри ло вог реч ни-ка. Ан ти о хиј ци ма тре ба ода ти при зна ње, на ро чи то Те о до ри ту и Ла ву Рим ском, што су ука за ли на нео п ход ност ове ко рек ци је, без ко је је Ки ри ло ва хри сто ло ги ја ла ко мо гла да бу де про ту ма че на, а и би ла је ту ма че на од стра не Ев ти хи ја и ње го вих след бе ни ка, у мо но фи зит ском сми слу.

Ме ђу тим, хал ки дон ској де фи ни ци ји, урав но те же ној и по зи-тив ној, не до ста јао је со ти ри о ло шки и ха ри зма тич ки под сти цај,

51

Христолошко богословље

што је учи ни ло да по ло жај Ата на си ја и Ки ри ла бу ду то ли ко ди-ску та бил ни. По ли тич ка и цр кве на су рев њи вост, лич не ам би ци је, цар ски при ти сак - има ли су за циљ да си лом на мет ну Хал ки до ну по гре шно про ту ма че ног Ки ри ла у мо но фи зит ском сми слу, а не-ки не сто ри јан ски на стро је ни Ан ти о хиј ци зло на мер но су ту ма-чи ли са бор, као де за ву и са ње ве ли ког Ки ри ла. Све ово је иза зва-ло у хри шћан ству пр ви ве ли ки и ду го трај ни рас кол.

Ра зу мљи во је да су ви зан тиј ски ца ре ви по ку ша ли да вас по-ста ве ре ли гиј ско је дин ство им пе ри је. Они су у дру гој по ло ви ни пе тог ве ка не ко ли ко пу та без у спе шно по ку ша ли да из гла де рас-кол на тај на чин што су бе жа ли од про бле ма. Али се по ка за ло да је про блем ствар ност и да су стра сти ве ли ке. Сто га Ју сти ни јан I (527 - 565), по след њи ве ли ки рим ски им пе ра тор, по сле мно гих по ку ша ја да ус по ста ви је дин ство пу тем цар ских ука за, по но во при бе га ва са бор ској про це ду ри.

У Ју сти ни ја но вом ве ку, ла ко се мо гу уочи ти че ти ри глав не бо го слов ске стру је:

1. Мо но фи зи ти

Ве ћи на мо но фи зи та је би ла спрем на да ана те ми ше Ев ти хи-ја и иде ју да је Хри сто ва чо ве чан ска при ро да би ла »сме ша на« са Ње го вом бо жан ском при ро дом и чвр сто се др жа ла те о ло ги-је и тер ми но ло ги је Ки ри ла Алек сан дриј ског. Исто као што су »ста ро ни кеј ци« у че твр том ве ку од би ли да при хва те фор му лу о три ипо ста си, ко ју су уве ли ка па до киј ски Оци, за то што је ни је упо тре бља вао Ата на си је, та ко су и во ђе мо но фи зи ти зма пе тог и ше стог ве ка - Ди о скур из Алек сан дри је, Фи лок сен из Ма буе и ве ли ки Се вер Ан ти о хиј ски - од ба ци ли Хал ки дон ски са бор и хри-сто ло шку фор му лу о »јед ном ли цу (ипо ста си) у две при ро де«, јер је Ки рил ни ка да ни је упо тре бља вао и за то што су је ту ма чи ли као вра ћа ње не сто ри јан ству. Опа сност од ев ти хи ја ни зма, твр ди-ли су они, ни је то ли ко озбиљ на да би оправ да ла Хал ки дон ско од сту па ње од Ки ри ло ве тер ми но ло ги је. Они су оштро за ме ра-ли иде ји да су две при ро де по сле сје ди ње ња »пот пу но за др жа ле сво је осо би не« и ово за ме ра ње мо же да бу де је ди на озбиљ на раз-

52


ли ка из ме ђу њи хо ве хри сто ло ги је и хри сто ло ги је Хал ки дон ског пра во сла вља.

2. До след ни ди о фи зи ти

До след ни ди о фи зи ти су би ли Хал ки дон ци, ко ји су се и да ље чвр сто при др жа ва ли ан ти о хиј ске хри сто ло ги је и ста вља ли при-мед бе на не ке Ки ри ло ве пред ло ге, као што је, на при мер, те о пас-хиј ска фор му ла, да је »Је дан од све те Тро ји це по стра дао у те лу«. По њи ма, су бјект стра да ња је Исус, син Ма ри јин, а не бо жан ски Ло гос. Мо же се ме ђу тим ре ћи, ни је ли он да у Хри сту двој ство су бјек та? По сто ја ње ове стран ке у хал ки дон ском та бо ру и ути цај ње них пред став ни ка - Те о до ри та Кир ског до ње го ве смр ти 466. го ди не, Ге на ди ја Ца ри град ског (458 - 471), ње го вог на след ни-ка Ма ке до ни ја (495 - 511) и дру гих - пру жа ли су мо но фи зи ти ма глав не ар гу мен те за од ба ци ва ње Хал ки до на као не сто ри јев ског са бо ра, ко ји је де за ву и сао Ки ри ла.

3. Ки ри ло ви Хал ки дон ци

Ки ри ло ви Хал ки дон ци, ко ји су очи глед но пред ста вља ли ве-ћи ну на са мом са бо ру, ни ка да ни су при зна ва ли да из ме ђу Ки-ри ла и Хал ки до на по сто ји кон тра дик ци ја. Ни су сма тра ли ни да је тер ми но ло ги ја са ма се би циљ, већ да је то са мо по де сан пут и на чин за опо вр га ва ње не сто ри јев ства и ев ти хи ја ни зма. По ло-жај Ки ри ло вих Хал ки до на ца, раз ли чит од чи сто ди о фи зит ског ста но ви шта, сим бо ли зо ван је при хва та њем те о пас хиј ске Ки ри-ло ве фор му ле. Пред став ни ци овог прав ца -»скит ски« мо нах Јо-ван Мак сен ти ос, Јо ван Гра ма тик, Је фрем Ан ти о хиј ски, Ле он ти је Је ру са лим ски, Ана ста си је Ан ти о хиј ски, Евло ги је Алек сан дриј-ски, Те о дор Реј ту и ски - до ми ни ра ли су ви зан тиј ским бо го сло-вљем ше стог ве ка и за до би ли по др шку Ју сти ни ја на I. Са вре ме ни исто ри ча ри (ме ђу њи ма Јо сиф Ле бон и Карл Ме лер) че сто овај пра вац озна ча ва ју као »нео хал ки дон ски«, под ра зу ме ва ју ћи да је стрикт но ди о фи зит ско по и ма ње Хал ки до на је ди но ис прав но и

53


да ан ти о хиј ска хри сто ло ги ја има пред ност пред Ки ри ло вом. Об-у хват ност де ба те у ве зи са овим про бле мом је би ла вр ло ши ро ка на хри сто ло шком и ан тро по ло шком по љу. Она је ста ви ла на ди-ску си ју и са мо уче ње о »обо же њу«.

4. Ори ге ни сти

Ори ге ни сти, уву че ни у же сто ке су ко бе, а ути цај ни на дво ру по чет ком Ју сти ни ја но ве вла да ви не, по ну ди ли су сво је ре ше ње, за сно ва но на пот пу но је ре тич кој хри сто ло ги ји Ева гри ја Понт-ског. Пре ма њи ма, Исус ни је Ло гос. Он је »ин те лект« ко ји ни је по чи нио пр во род ни грех те се ипо ста сно и су штин ски сје ди нио са Ло го сом. Спи си Ле он ти ја Ви зан тиј ца, глав ног пред став ни ка ори ге ни стич ке хри сто ло ги је у Ца ри гра ду, би ли су укљу че ни у про хал ки дон ски по ле мич ки ар се нал. Мак сим Ис по вед ник и Јо-ван Да ма скин су усво ји ли ње го во уче ње о enhypo sta ton, иако су, раз у ме се, од ба ци ли крип то - ори ге ни стич ки кон текст, у ко ме се оно пр во бит но по ја ви ло.

Пе ти ва се љен ски са бор (553), ко ји је са звао Ју сти ни јан да би дао фор мал ну цр кве ну по твр ду сво јим по ку ша ји ма да мо но фи-зи ти при хва те Хал ки дон, био је три умф Ки ри ло вог хал ки дон-ства. Са бор је одо брио ра ни ју Ју сти ни ја но ву по смрт ну осу ду »Три по гла вља« и, ма да је Те о дор био лич но осу ђен као је ре тик и учи тељ Не сто ри ја, Ивас и Те о до рит, ко је је са бор у Хал ки до ну зва нич но при хва тио као пра во слав не, би ли су лич но по ште ђе ни; ипак, њи хо ви спи си упра вље ни про тив Ки ри ла, па ли су под ана-те му са бо ра 553. го ди не. Та ко је ауто ри тет Хал ки до на фор мал но очу ван, али је стрикт на ди о фи зит ска ин тер пре та ци ја ње го вих од лу ка би ла фор мал но од ба че на. Са бор је чвр сто ре а фир ми сао сје ди ње ње (је дин ство) су бјек та у Хри сту (ана те ме 2, 3, 4, 5) и та ко фор мал но ле га ли зо вао те о пас хиј ску фор му лу (ана те ма10). Од та да се ова фор му ла чи та на сва кој ли тур ги ји у хим ни »Је-ди но род ни Си не Бо жи ји«, ко ја се при пи су је са мом Ју сти ни ја ну. Иако ана те ма 13. да је фор мал ну са гла сност Ки ри ло вим »Два на-ест по гла вља« упу ће ним про тив Не сто ри ја, ана те ма 8. спе ци фи-ци ра да у слу ча ју ако би не ко упо тре бља вао Ки ри ло ву фор му лу

54


»јед на при ро да ова пло ће на, реч »при ро да« тре ба да сто ји уме сто ре чи »ипо стас«. На тај на чин од мо но фи зи та, ко ји су се вра ћа ли Пра во слав ној цр кви, ни је се тра жи ло да се од рек ну или да од-ба це би ло шта од Ки ри ло вог бо го сло вља. Тра жи ло се је ди но да при зна ју да Хал ки дон ни је био не сто ри јев ски са бор.

На жа лост, до 553. го ди не рас кол у Егип ту и Си ри ји је имао та ко ду бо ке ко ре не, да са бор ске од лу ке ни су има ле ни ка кав прак ти чан ефект. Ипак, од лу ка пред ста вља нео п хо дан пред у слов за бу ду ће по ку ша је, већ де фи ни са не од стра не са бо ра, у од но су на »одво је ну« бра ћу, ко ја су по гре шно раз у ме ла пред ход не фор-му ла ци је.

Са бор из 553. го ди не је усво јио и се ри ју ана те ма про тив Ори ге на и Ева гри ја Понт ског. Гно стич ка по гла вља Ева гри је ва уве ли ко по ма жу раз у ме ва ње зна че ња ових од лу ка, ко је су би ле упу ће не, не као што се ра ни је ми сли ло, про тив не по сто је ћих је-ре си ко је су се при пи си ва ле Ори ге ну, већ про тив ак тив не гру пе ева гри је ва ца, укљу че них у та да ње хри сто ло шке де ба те. Али, без об зи ра на ове осу де, не ки ста во ви Ори ге на, Ева гри ја и Ле он ти ја Ви зан тиј ца, су и да ље вр ши ли ути цај на раз вој бо го слов ске ми-сли и ду хов но сти.

Осу да ори ге ни зма 553. го ди не пред ста вља ла је од лу чан ко рак у ис точ ном хри шћан ском бо го сло вљу, ко је се та да опре де ли ло за би блиј ски по глед на ства ра ње, ан тро по цен трич ни уни вер зум, чо ве ка као ко хе рент ну пси хо со мат ску це ли ну, исто ри ју као ли-не ар ну ори јен та ци ју у прав цу крај њег ес ха то на, Бо га као лич но и жи во би ће, не за ви сно од свих ме та фи зич ких нео п ход но сти.

Ипак, са од лу ком из 553. го ди не ни су за вр ше не хри сто ло шке ра спре. У ства ри, сва ка док три нар на де фи ни ци ја - у Ефе су, Хал-ки до ну и Ца ри гра ду II - ре ша ва ла је не ке про бле ме, а под сти ца ла је но ве. Рас кол мо но фи зи та био је и да ље јед на од по ли тич ких не при ли ка цар ства, а Цр ква на Ис то ку је уско ро има ла да се су-о чи са иза зо вом и прет њом пер сиј ског зо ро а стри зма и му сли-ман ства. По твр да Ки ри ло вог пра во сла вља 553. го ди не ста ви ла је на та пет пер ма нент ни про блем два ста ди ја Ки ри ло вог лич ног ста ва: ње гов про глас про тив Не сто ри ја о Хри сто вом је дин ству (на ро чи то Два на ест ана те ма) и ње го во ка сни је ста но ви ште, ко је је би ло ви ше це ње но због стра ха од ан ти о хиј ског ути ца ја. Го ди не

55


430. Ки ри ло ни је при зна вао да се у Хри сто вим де ли ма мо же по-ста ви ти раз ли ка из ме ђу оних ко ја су бо жан ска и оних ко ја су са-мо чо ве чан ска, иако у свом чу ве ном пи сму Јо ва ну Ан ти о хиј ском 433. го ди не при зна је да је та ква раз ли ка не из бе жна.

Мо но фи зи ти су по сле Хал ки до на да ва ли пред ност »пр вом Ки ри лу« над »дру гим«. Се вер, њи хов ве ли ки бо го слов је до пу-штао двој ство у Хри сто вој лич но сти, али, по ње му, ово двој ство је би ло двој ство »у има ги на ци ји«, док је у »ствар но сти« би ла са-мо јед на при ро да или би ће. Ова кав став во ди ди рект но у мо но е-нер ги зам: »Је дан је узроч ник (агенс) и јед на је ак тив ност«, пи ше Се вер.1 Из тер ми но ло шких раз ло га мо но фи зи ти су се ипак уз др-жа ва ли да го во ре о »јед ној во љи« у Хри сту, због мо гу ћих асо ци-ја ци ја на не сто ри јев це. У ан ти о хиј ској хри сто ло ги ји је мо гу ће да се ка же да су две при ро де сје ди ње не за јед нич ком »во љом«.

Пер сиј ски ра то ви ца ра Ира кли ја (610 - 641) по но во су уву кли ви зан тиј ску вла ду у уни о ни стич ку по ли ти ку са мо но фи зи ти ма, по себ но са Јер ме ни ма. Па три јарх Сер ги је (610 - 638), Ира кли јев при ја тељ и бо го слов ски са вет ник, ис пла ни рао је фор му лу је дин-ства пре ма ко јој би мо но фи зи ти при хва ти ли Хал ки дон ску фор-му лу о »две при ро де« са на по ме ном да су оне сје ди ње не у јед ну »енер ги ју« и јед ну во љу. По ли ти ка је има ла успе ха у Јер ме ни ји и у Егип ту и за кљу че на је ло кал на уни ја. Мо но е нер ги зам и мо-но те ли ти зам су ипак на и шли на не по ко ле би ву опо зи ци ју не ких хал ки до на ца, ко је су пред во ди ли Со фро ни је, па три јарх је ру са-лим ски и Мак сим Ис по вед ник. Без об зи ра на пот по ру, ко ју им је пру жао Ира кли је и ње го ви на след ни ци, мо но те ли ти зам је ко нач-но осу ђен на Ше стом ва се љен ском са бо ру 680. год., ко ји је вас по-ста вио хал ки дон ско уче ње, да је у Хри сту сва ка при ро да пот пу но са чу ва ла сво је осо би не, те сто га у Хри сту по сто је две »енер ги је« или во ље, бо жан ска и чо ве чан ска.

Мак сим Ис по вед ник (око 580-662), гра ди тељ на ве де не од-лу ке, ин те лек ту ал но је вла дао овим пе ри о дом и мо же се у сва-ком по гле ду сма тра ти ствар ним оцем ви зан тиј ског бо го сло вља. У ње го вом се си сте му на ла зи хри шћан ски фи ло соф ски пан дан

1 Ј. Le bon »Le Mo nop hi si ti sme se ve rien, etu de hi sto ri que, li te ra i re et the o lo gi que sur la re si stan ce mo nop hi si te au Con ci le de Chal ce do i ne ju squ’a la con si tu tion de l’ Egli se ja co bi te« /Lo u vain dis ser ta tion, 1909/, 445 - 446.

56


Ори ге но вом ми ту о ства ра њу и, као ре ал на осно ва хри шћан ског ду хов ног жи во та, уче ње о »обо же њу«, за сно ва но на Ки ри ло вој со ти ри о ло ги ји и хал ки дон ској хри сто ло ги ји. Мак сим ни ка да ни-је по ку шао, ни ти је за то имао при ли ку, да са ста ви сре ђе ну ана ли-зу сво га си сте ма. У ње го ва де ла је укљу че на и ве ли ка збир ка Am-bi gua, нај не си сте ма тич ни ја ком пи ла ци ја ко мен та ра на не ја сне па су се Гри го ри ја На зи јан зи на или из во ди из псе у до-Ди о ни си ја, збир ка Та ла си је вих »Од го во ра на пи та ња«, ви ше се ри ја »По гла-вља« (крат ких из ре ка о ду хов ним и бо го слов ским пред ме ти ма) и не ко ли ко по ле мич ких трак та та про тив мо но те ли та. У овим mem bra dis jec ta, от кри ва се нај пот пу ни је уче ње о хри шћан ској ве ри као це ли ни, фор ми ра но са свим не за ви сно од мо но те ли-стич ког спо ра. Та ко ње гов став про тив мо но те ли та до би ја но ву сна гу, јер су му ко ре ни да ле ко ду бљи не го слу чај не исто риј ске при ли ке, у ко ји ма је мо рао да се ан га жу је и из ра зи и ко је су Мак-си ма од ве ле до му чи ли шта и му че нич ке смр ти.

У Ори ге но вом си сте му је ста тич ност јед на од су штин ских ка рак те ри сти ка исти ни тог би ћа. Она се од но си и на Бо га и на ство ре но, све док жи ви у са гла сно сти са во љом Бо жи јом. Ра зно-ли кост и по крет до ла зе од огре хо вље ња. Ме ђу тим за Мак си ма »по крет« или »рад ња« су основ ни ква ли те ти при ро де. Сва ко ство ре ње има свој сми сао и свр ху ко ји од ра жа ва ју веч ног и Бо-жан ског Ло го са, »ко ји је ство рио све«. Ло гос је дат све му ство ре-ном не као ста тич ки еле ме нат, не го као ве чи ти циљ и свр ха ко ји тре ба да бу ду по стиг ну ти.

У ово ме се Мак си мо ва ми сао на сла ња на Ари сто те ло во уче-ње да сва ка при ро да има сво ју »енер ги ју« или ег зи стен ци јал ну ма ни фе ста ци ју. Ка па до киј ски су Оци при ме ни ли исти прин цип на сво је уче ње о три ли ца у Бо гу. Гри го ри је Ни ски је мо рао да се бра ни про тив оп ту жби да за го ва ра три те и зам. Три ли ца ни су три Бо га за то што има ју јед ну при ро ду, исто као што је очи глед-но из чи ње ни це да је у Бо гу са мо јед на »енер ги ја«. Већ та да, у ка па до киј ској ми сли, уче ње о »енер ги ји« по ве за но је са уче њем о при ро ди. Мак сим се, сто га, мо гао по зи ва ти на тра ди ци ју ка да се су прот ста вљао мо но те ли стич кој тврд њи да »енер ги ја« од ра жа ва јед ну ипо стас или ли це или ак то ра, те, пре ма то ме, и Хри стос мо же да има са мо јед ну »енер ги ју«.

57


По Мак си мо вом ми шље њу, чо ве ку, ме ђу дру гим ство ре њи ма, при па да са свим из у зет но ме сто. Не са мо да он у се би но си Ло го-са, не го је он и сли ка бо жан ског Ло го са, а циљ ње го ве при ро де је да по стиг не слич ност са Бо гом. У ства ра њу као це ли ни, чо ве ко-ва уло га је да сје ди ни све ства ри у Бо гу и да та ко пре ва зи ђе зле си ле одва ја ња, де о бе, рас па да ња и смр ти. »При род ни«, Бо гом уста но вље ни »по крет«, »енер ги ја« или во ља чо ве ко ва, упу ће на је у прав цу за јед ни це са Бо гом или »обо же ња«, не у из дво је но сти од све га ство ре ног, већ у вра ћа њу све га ство ре ног у пр во бит но ста ње. Из ове тач ке уче ња мо же да се раз у ме за што је Мак сим био та ко чвр сто уве рен да су мо но е нер ги зам и мо но те ли ти зам из да ја хал ки дон ског уче ња о Хри сту као пот пу ном чо ве ку. Пра ва људ ска при ро да не оже да бу де та мо где не ма при род не, аутен-тич не људ ске во ље или »по кре та«.

Ме ђу тим, ако људ ска во ља ни је ни шта дру го не го по крет при-ро де, има ли ме ста за људ ску сло бо ду? И ка ко мо же би ти об ја-шњен пад и ре волт чо ве ка про тив Бо га? На ова пи та ња, ко ји ма је Ори ген при да вао ве ли ку ва жност, код Мак си ма на ла зи мо но-ви од го вор. Већ код Гри го ри ја Ни ског, исти ни та људ ска сло бо да се не са сто ји у ауто ном но сти људ ског жи во та, већ у си ту а ци ји, ко ја је за и ста при род на, у чо ве ко вој за јед ни ци са Бо гом. Ка да је чо век изо ло ван од Бо га он се осе ћа роп ски под чи њен стра сти-ма, се би са мом и, нај зад, Са та ни. Сто га, по Мак си му, чо век је истин ски сло бо дан ка да сле ди сво ју при род ну во љу, ко ја пред-по ста вља жи вот у Бо гу, у Бо жи јој са рад њи и за јед ни чар ству. Али чо век по се ду је још јед ну дру гу мо гућ ност, ко ја ни је усло вље на ње го вом при ро дом, не го ње го вом лич но шћу или ипо ста си - а то је сло бо да из бо ра, по бу не, по кре та про тив при ро де и сто га, са-мо у ни ште ња.

Ову лич ну сло бо ду су упо тре би ли Адам и Ева и по сле па да до спе ли у из дво је ност од Бо га, из дво је ност од пра вог са зна ња, из дво је ност од си гур но сти, ко ју је пру жа ло »при род но« жи вље-ње. У ту сло бо ду је укљу че на не си гур ност, лу та ње и стра да ње. То је гно мич ка во ља (гно ме-ми шље ње), функ ци ја ипо ста тич ног или лич ног жи во та, а не при ро де.

У Хри сту је људ ска при ро да сје ди ње на са ипо ста си Ло го са и оста ју ћи пот пу но људ ска, осло бо ђе на је гре ха, из во ра из ко га по-

58


ти че гно мич ка во ља. По што има сво ју ипо стас у ипо ста си Ло го са (оипо ста зи ра на) Хри сто ва људ ска при ро да је са вр ше на људ ска при ро да. У тај но ви том про це су ко ји је по чео са Ње го вим за че-ћем у утро би Дје ве, Исус је про шао кроз при род ни раст, по ру гу, стра да ње па и смрт - све што до жи вља ва па ли чо век, ко га је Он до шао да спа се. Кроз вас кр се ње је Хри стос ис пу нио крај њу људ-ску суд би ну. Он је мо гао да бу де исти ни ти спа си тељ чо ве чан ства по што у Ње му ни ка да ни је мо гло да до ђе до су прот но сти из ме-ђу при род не и гно мич не во ље. Ипо ста сним сје ди ње њем Ње го-ва људ ска во ља, ко ја је увек у са гла сно сти са бо жан ском, вр ши »при род ни по крет« људ ске при ро де.

Уче ње о »обо же њу« је код Мак си ма за сно ва но на фун да мен-тал ним па три стич ким пред по став ка ма да за јед ни чар ство са Бо гом не ума њу је ни ти уни шта ва људ ску при ро ду, већ чи ни да она бу де са вр ше но људ ска. Ипо ста сно сје ди ње ње у Хри сту под-ра зу ме ва уза јам но оп ште ње иди о ма ( pe ric ho re sis ton idi o ma ton) Осо би не бо жан стве но сти и чо веч но сти из ра жа ва ју се у »оп ште-њу јед ног са дру гим« (Хал ки дон ска де фи ни ци ја), а људ ске ак ци је или »енер ги је« има и сам Бог као њи хов узроч ник. Сто га мо же да се ка же да је »Бог био ро ђен«, а да је Ма ри ја »The o to kos (Бо го-ро ди ца) и да је »Ло гос био рас пет« - иако ро ђе ње и смрт оста ју чи сто људ ске ре ал но сти. Али мо же и мо ра да се ка же да је чо век вас кр сао из мр твих и да се ди с де сне стра не Оца, по што је до био осо би не ко је »по при ро ди« при па да ју са мо Бо гу: бе смрт ност и сла ву. Пре ко Хри сто ве чо веч је при ро де обо же не сје ди ње њем са Ло го сом, »обо же ње« је до ступ но свим чла но ви ма Те ла Хри сто ва бла го да ћу и де лат но шћу Ду ха Све тог у Хри сто вој Цр кви.

Су штин ски еле мен ти Мак си мо ве хри сто ло ги је да ли су пер-ма нен тан и фи ло соф ски оквир ви зан тиј ској ми сли и ду хов но-сти. Они су за јед но са уче њем о Све тој Тро ји ци ве ли ких ка па до-киј ских Ота ца уне ти у Тач но из ла га ње пра во слав не ве ре. Јо ва на Да ма ски на (пр ва по ло ви на осмог ве ка), ко је је у Ви зан ти ји упо-тре бља ва но као стан дард ни дог мат ски уџ бе ник. Они су та ко ђе слу жи ли као нај а у то ри та тив ни ји из вор по да та ка на ко је су се по-зи ва ли при ли ком ве ћи не дог мат ских кон тро вер зи ја, до ко јих је до ла зи ло на Ис то ку то ком сред њег ве ка.

Сле де ћа гла ва, у ко јој се раз ма тра ико но бор ство, по ка за ће

59


нам да се хри сто ло шки про блем ин ди рект но по но во по ја вио у осмом и де ве том ве ку. Па чак су се и доц ни је отва ра ле хри сто ло-шке ди ску си је, на ро чи то у пе ри о ду Ком не на, а са бор ске од лу ке, ко је су се на њих од но си ле, уне се не су у Syno di kon.

Око 1087. го ди не ца ри град ски мо нах по име ну Нил, ко ји је био уву чен у бо го слов ске ди ску си је са Јер ме ни ма, био је осу ђен за то што је сма трао да Хри сто ва људ ска при ро да ни је би ла сје-ди ње на са Бо гом са мо »ипо ста сно«,2 већ је би ла и обо же на »по при ро ди«. Очи глед но је да је он при хва тио не ке мо но фи зит ске ар гу мен те сво јих про тив ни ка. Ца ри град ски си нод је 1117. го ди-не рас пра вљао слу чај Ев стра ти ја, ми тро по ли та Ни кеј ског, ко ји је исто та ко био ан га жо ван у ди ску си ја ма са Јер ме ни ма, али ко ји је пот пу но раз ли чи то од Ни ла, из ра жа вао пра во слав ну хри сто-ло ги ју тер ми ни ма слич ним тер ми но ло ги ји Те о до ра Моп су е стиј-ског. Чо веч ја при ро да, ко ју је Хри стос узео, не са мо да је би ла раз ли чи та од Ње го ве бо жан ске при ро де, не го је би ла у »под ре-ђе ном« по ло жа ју. Она је би ла у по ло жа ју да »се мо ли Бо гу«, да бу де »очи шће на« и је ди но њој при па да људ ска ти ту ла пр во све-ште ни ка, а то је тер мин не по де сан у од но су на Бо га. Осу ђу ју ћи ми шље ње Ев стра ти ја, Си нод је по но вио од лу ке Пе тог ва се љен-ског са бо ра про тив хри сто ло ги је Три по гла вља.3

Са ме Ки ри ло ве од лу ке про тив Ев стра ти ја во ди ле су да љим хри сто ло шким де ба та ма ко је су овог пу та би ле усред сре ђе не на зна чај ев ха ри стич ке жр тве. Ђа кон Со те ри хос Пан те у ге нос, кан ди дат за алек сан дриј ског па три јар ха, твр дио је да жр тва не би мо гла да бу де под не та Св. Тро ји ци, јер би то под ра зу ме ва ло да је дан Хри стос из вр ша ва две су прот не рад ње - људ ску рад њу при но ше ња жр тве, и бо жан ску, при ма ња жр тве, а то би би ло не-сто ри јан ско раз два ја ње и пер со на ли за ци ја две при ро де. Ни ко-ла, епи скоп из Ме то не на Пе ло по не зу, ве ли ки ви зан тиј ски бо-го слов два на е стог ве ка, од го во рио је Со ти ри хо су, раз ра ђу ју ћи уче ње о ли ци ма на ба зи иде је Ле он ти ја Ви зан тиј ца и Мак си ма Ис по вед ни ка. Ипо ста сно је дин ство је то што до зво ља ва да се о

2 An na Com ne na, »Ale hiad«, h, l ed B. Le ib /Pa ris, 1943/ II, 187-188. »Syno di con«, ed. J. Go u i lard,« Tra va uh et me mo i res« 2/Pa ris: Press Uni ve ri ta i res de Fran ce, 1967/, 202 - 206.3 P. Jo an nou, »Der No mi na li smus und di menschlic he Psic ho lo gie Chri sti: das Se me i o ma ge gen Eustra ti os von Ni ko ia 1117«, Byzan ti nische Ze intschrift 47/1954/, 374 - 378.

60


Бо гу ми сли као оном ко ји у чи ну жр тво ва ња де ла чо ве чан ски, оста ју ћи при то ме, по при ро ди Бог, и као та кав при ма жр тву. Ни-ко ла је про тив Со ти ри хо са на во дио за кљу чак Хе ру вим ске пе сме чи ји аутор, пре ма са вре ме ним ис тра жи ва њи ма, ни је ни ко дру ги не го сам Ки ри ло Алек сан дриј ски, ко ја је са став ни део обе ви-зан тиј ске ли тур ги је (Ва си ли је ве и Јо ва на Зла то у ста): »Јер Ти си онај ко ји жр тву јеш и ко ји се жр тву је, ко ји при маш жр тву и сам се при но сиш као жр тва«. Ни ко ла, чи је је ста но ви ште по твр ђе но од са бо ра (1156-1157), до ка зу је да ни ев ха ри сти ја, ни уоп ште са-мо де ло Хри сто во, не мо гу да бу ду све де ни на ју ри дич ко уче ње о жр тви, схва ће ној као ком пен за ци ја, или ме ња ње јед не ства ри за дру гу у ис тој сра зме ри. Бог од нас не мо ра ни шта да при ми. »Ми ни смо ишли к Ње му ( да при но си мо жр тву). Пре се Он сми ло вао на нас и узео на шу при ро ду, не као услов из ми ре ња већ да би нас отво ре но су срео у те лу«.4

Ово »отво ре но су срео у те лу« би ло је по себ но на гла ше но 1170. го ди не у ве зи са осу дом Кон стан ти на из Кер ки ре и ње го-вог след бе ни ка Јо ва на Ири ни ко са, као при кри ве них мо но фи зи-та. Су шти на про бле ма је би ла у то ме да се они ни су сла га ли са ту ма че њем да ци тат код Јо ва на 14:18 »мој Отац је ве ћи од Ме-не«, озна ча ва раз ли ку из ме ђу бо жан ске и чо ве чан ске при ро де у Хри сту. Текст се, го во ри ли су они, од но си на ипо ста сне осо би не ли ца у Све тој Тро ји ци, бу ду ћи да је очин ство »ве ће« не го си нов-ство јер Хри сто ва људ ска при ро да се, пре ма од лу ци са бо ра из 553. го ди не раз ли ку је од Ње го ве бо жан ске је ди но »у на шем уму«, она је обо же на и пот пу но »јед на« са бо жан ском при ро дом. Сто га она, ни у ком по гле ду, не мо же да бу де »ма ња« од бо жан ске. Од-ба цу ју ћи ово уче ње, са бор од 1170. го ди не је још јед ном по твр-дио од лу ке Хал ки дон ског и II ца ри град ског са бо ра о Хри сто вом бо жан ству, ипо ста сно сје ди ње ном са ствар ном и ак тив ном људ-ском при ро дом, »ство ре ном, на сли ка ном и смрт ном«. Од та кве чо ве чан ске при ро де, бо жан ска при ро да је сва ка ко »ве ћа«.

У ства ри, хри сто ло шке ди ску си је два на е стог ве ка су би ле по нов но раз ма тра ње свих глав них про бле ма о ко ји ма су во ђе ни спо ро ви у пе том, ше стом и сед мом ве ку. Ви зан тиј ска цр ква је 4 Ни ко ла из Ме то не, »Трак тат про тив Со те ри хо са«, изд. Де ме тра ко пу лос, /re print Hil des he im: Olms, 1965/ 337 - 338.

61


оста ла до ср жи вер на уче њу, ко је је Ге ор ги је Фло ров ски јед ном на звао »аси ме трич но сје ди ње ње« Бо га и чо ве ка у Хри сту. Док ипо ста сни из вор жи во та - циљ и обра зац - оста је бо жан ски, овим сје ди ње њем чо век ни је ни ти ума њен ни ти уни штен. Он овим по-ста је пот пу ни - чо век. Ово уче ње је из ра же но и у ев ха ри стиј ској жр тви, је дин стве ном ак ту у ко ме ни јед на Хри сто ва рад ња ни је пред ста вље на изо ло ва но или све де на на чи сто људ ске пој мо ве, као што су »за ме на« или »за до во ље ње«. Хри стос нас је, као што об ја вљу је Syno di kon сва ке го ди не на Не де љу пра во сла вља, »по-ми рио са Со бом це ло куп ном тај ном ико но ми је, а пре ко Се бе и у Се би, по ми рио нас је и са Сво јим Оцем и са нај све ти јим и жи во-то дав ним Ду хом«.5

5 »Пета анатема против Сотерихоса« у Синодикону изд. Gouillard, стр. 75.

3

ИКО НО БО РАЧ КА КРИ ЗА

Ду ги ико но бо рач ки спор, на ко ји се ви зан тиј ско бо го сло-вље че сто вра ћа ло, био је су штин ски по ве зан са хри сто ло-шком про бле ма ти ком ко ја је у пе том, ше стом и сед мом ве ку до ве ла до рас це па у ис точ ном хри шћан ству.

1. На ста нак по кре та

Ико но бо рач ки по крет су от по че ли и по др жа ва ли ца ре ви осмог и де ве тог ве ка, и од са мог ње го вог на стан ка им пе ри-јал на по ли ти ка је нео дво ји во об у хва та ла те о ло шке и не те о-ло шке про бле ме. Пре ма са вре ме ним из во ри ма и нај но ви јим ис тра жи ва њи ма, у по кре ту се ис ти чу три основ на еле мен та: а) Про блем ре ли ги о зне кул ту ре. - Хри шћа ни грч ког го вор ног под руч ја су на сле ди ли из сво је па ган ске про шло сти сми сао за ре ли ги о зну ли ков ну пре ста ву. Ка да је ра на Цр ква осу ди-ла та кву умет носг као идо ло по кло нич ку, тро ди мен зи о нал ни умет нич ки об лик је прак тич но не стао, да би се по но во по ја-вио у хри шћан ској дво ди мен зи ал ној вер зи ји. Оста ли ис точ ни хри шћа ни, осо би то Си риј ци и Јер ме ни, осла ња ју ћи се на сво-ју кул тур ну тра ди ци ју, би ли су ма ње скло ни упо тре би ико на. Сто га је зна чај но да су ца ре ви ко ји су по др жа ва ли ико но кла-зам, би ли јер мен ског или иса вриј ског по ре кла. Шта ви ше, Ис ток, ван грч ког го вор ног под руч ја, био је у осмом ве ку го-то во у пот пу но сти мо но фи зит ски, а ка ко ће мо ви де ти, мо но-фи зи ти зам је ћут ке или екс пли цит но, да вао са др жи ну ико но-

64


бо рач ким бо го слов ским ар гу мен ти ма.б) Кон фрон та ци ја са исла мом. - По што су Ара пи за у зе ли

Пaлестину, Си ри ју и Еги пат, Ви зан ти ја је би ла вој нич ки и иде о-ло шки, у стал ној кон фрон та ци ји са исла мом. И хри шћан ство и ислам су пре тен до ва ли да бу ду свет ске религиjе, на че лу сa ви-зан тиј ским ца рем, од но сно арап ским ка ли фом. У пси хо ло шком ра ту ко ји је на стао, ислам је под вла чио да је ре ли ги ја, кoja се по след ња по ја ви ла, па je, са мим тим, и нај ви ше и нај чи сти је от-кро ве ње Бо га Авра мо вог. Има ју ћи у ви ду уче ње о тpoјичности и у упо тре би ико на, ислам je хри шћа не оп ту жи вао да су мно го-бо шци и идо ло по кло ни ци. И на ове оп ту жбе за идо ло по клон-ство од го ва ра ли су ца ре ви ро ђе ни на ис то ку. Они су ре ши ли да хри шћан ство очи сте, да би му омо гу ћи ли да се су прот ста ви иза зо ву исла ма. Та ко je ислам, у из ве сној ме ри, утицao на ико-но бо рач ки по крет, али тај ути цај је био део хлад ног ра та во ђе-ног про тив исла ма, а не ње го во све сно опо на ша ње.

в) На сле ђе хе лен ске ду хов но сти. - Из гле да да је спор, ко ји су за по че ли ца ре ви Лав III (717-741) и Кон стан тин V (741-775) био мо ти ви сан не бо го слов ским фак то ри ма, ко ји су већ на ве де ни. Али, ико но бор ство је за се бе ла ко на шло но ве ар гу мен те у грч ко хри шћан ској тра ди ци ји, ко ји ни су би ли ди рект но у ве зи са осу-ђе ним мо но фи зит ством ни ти са стра ним кул тур ним ути ца ји ма. Ико но бо рач ки ток ми шље ња, ко ји се мо гао уна траг сле ди ти све до ра ног хри шћан ства, био је доц ни је по ве зан са ори ген ством. Ра ни хри шћан ски апо ло ге ти су узи ма ли ста ро за вет ну за бра ну пред ста вља ња Бо га исто та ко бу квал но као и Је вре ји. Нео пла-то ни стич ки пи сци су у сво јој по ле ми ци про тив хри шћан ства, ума њи ва ли ва жност идо ла у грч ком па га ни зму и раз ви ли су јед-но ре ла тив но уче ње о сли ци као сред ству при сту па бо жан ском про то ти пу, а не као оби та ва ли шту са мог бо жан ства. Овај ар гу-мент су упо тре бља ва ли да би по ка за ли ин фе ри ор ност хри шћан-ства као ре ли ги је. Пор фи ри је, на при мер, пи ше:

»Ако су не ки Хе ле ни то ли ко ла ко ми сле ни да по ве ру ју да бо-го ви жи ве у идо ли ма, њи хо ва ми сао је мно го чи сти ја не го оних ко ји ве ру ју да је Бог ушао у утро бу Дје ве Ма ри је, био за чет, ро ђен и уви јен у пе ле не, да је био пун кр ви, оп не, жу чи па чак и срам них

65

Иконоборачка криза

ства ри.«1

Пор фи ри је je очи глед но схва тао да је ве ро ва ње у исто риј ско ова пло ђе ње Бо жи је не по ду дар но са то тал ним ико но бор ством, јер је исто риј ски Хри стос био без сум ње ви дљив, и мо гао је да бу де на сли кан. И за и ста је хри шћан ска ико но гра фи ја по че ла да цве та у тре ћем ве ку. Ико но бо рач ке тен ден ци је су пре жи ве ле у ори ге ни стич ким кру го ви ма, ко ји су би ли под ути ца јем пла то-ни чар ске спи ри ту ал но сти, ко ја је не ги ра ла пер ма нент ну Бо гом ство ре ну ег зи стен ци ју, а сма тра ла је да је је ди на ствар на ре ал-ност »ин те лек ту ал на«. Ка да је Кон стан ци ја, се стра ца ра Кон-стан ти на, по се ти ла Је ру са лим и за мо ли ла Јев се ви ја Ке са риј ског за сли ку Хри сто ву, при ми ла је од го вор: »Об лик слу ге«, ко ји је Ло гос узео на се бе у Ису су Хри сту, ни је ви ше ре а лан и да ње на бри га за ма те ри јал ну сли ку Ису со ву ни је у до ме ну исти ни те ве-ре. По сле Ње го вог про сла вља ња, о Хри сту се мо же раз ми шља-ти је ди но »у ду ху«.2 Има по да та ка да су бо го слов ски са вет ни ци Ла ва III, пр вог ико но бо рач ког им пе ри ја то ра, би ли та ко ђе ори-ге ни сти, са по гле ди ма нај ве ро ват ни је исто вет ним Јев се ви је вим. На тај на чин чи сто »грч ко« ико но бор ство, фи ло соф ски пот пу но раз ли чи то и од ори јен тал ног и од ислам ског, до при не ло је успе-ху по кре та.

2. Ико но бо рач ко бо го сло вље

Из гле да да пре ца ра Кон стан ти на V Ко про ни ма (741-775) ико но бор ство ни је има ло пре ци зно из ло же но сво је бо го слов ско ста но ви ште у пи са ном об ли ку. Овај цар је лич но об ја вљи вао бо-го слов ске трак та те у ко ји ма је на па дао по што ва ње ико на и са-звао је у Хи је ри ји са бор (754), ко ји је пре тен до вао да бу де ва-се љен ски. Ак та овог са бо ра, са чу ва на су у за пи сни ци ма Сед мог ва се љен ског са бо ра, дру гог одр жа ног у Ни ке ји, ко ји је фор мал но од ба цио ико но бор ство (787).

1 Пор фи ри је, »Про тив хри шћа на« фраг мент 77 изд. А. Har nack Abh Berl. АК (1916) 93.2 Текст Јев се ви је вог пи сма код Ни ки фо ра, »Про тив Јев се ви ја« изд. Ј. В. Pi tra, Spe ci le-gi um So le smen se, /Pa ris: 1852, re pr. Graz, 1962/ I, 383 - 386

66


Ин те ре сант но је да се Кон стан тин, да би оправ дао свој по ло-жај, фор мал но по зи вао на ауто ри тет пр вих шест са бо ра. За ње га ико но бор ство ни је би ло ни ка кво но во уче ње, не го ло гич ка по-сле ди ца хри сто ло шких де ба та прет ход них ве ко ва. Сли кар, по-твр ђу је са бор у Хи је ри ји, ка да пра ви сли ку Хри сто ву, мо же да Га на сли ка са мо или као чо ве ка, одва ја ју ћи та ко Ње го ву чо ве чан ску при ро ду од бо жан ске, или и јед но и дру го: Ње го ву чо ве чан ску и бо жан ску при ро ду. У пр вом слу ча ју он је не сто ри је вац. У дру гом пак слу ча ју, он сма тра да је бо жан стве ност опи са на чо веч но шћу, а то је бе сми сли ца. Или су обе - бо жан ска и чо ве чан ска при ро да - сме ша не, у ком слу ча ју је он мо но фи зит.3

Ови ар гу мен ти има ју сна гу и мо ра да су им пре си о ни ра ли са вре ме ни ке, али су про пу сти ли да узму у об зир хал ки дон ску по твр ду да је »сва ка при ро да са чу ва ла свој на чин по сто ја ња.« Очи глед но, чак ако су ико но бор ци фор мал но и од ба ци ли мо-но фи зит ство, прет по ста вља ли су да је обо же ње Хри сто ве чо ве-чан ске при ро де по ти сну ло ње не људ ске ин ди ви ду ал не осо би не. Из гле да, исто та ко да су они ома ло ва жа ва ли пра во зна че ње ипо-ста сног је дин ства, ко је под ра зу ме ва по сто ја ње ствар не раз ли ке из ме ђу при ро де и ипо ста си. Људ ска при ро да ко ју је узео на се бе Ло гос ни је се по ме ша ла са бо жан ском при ро дом, већ је за др жа ла свој пот пу ни иден ти тет.

Дру ги аспект ико но бо рач ког ста ва би ло је њи хо во уче ње о сли ци. Они су увек сма тра ли да је сли ка исто вет на или јед но-бит на са про то ти пом. Из ово га је про из и ла зи ло да ма те ри јал на сли ка ипак ни кад не мо же да до стиг не на ве де ну исто вет ност, те је увек не а де кват на про то ти пу. Је ди на пра ва »сли ка« Хри сто ва, ко ју би они мо гли да при зна ју, је све то та јин ска сли ка ев ха ри сти-је, као »сли ка« и »сим бол« Хри ста по уче њу, ко је је пре у зе то од псе у до - Ди о ни си ја.4

3. Пра во слав на те о ло ги ја ико не: Јо ван Дама скин и Сед ми са бор

Мо ра да су у Ви зан ти ји не ке ди ску си је о ико на ма во ђе не већ 3 Man si, X, 252 ab, 256 ab.4 Исто, 261d - 264c. Ви ди псе у до - Ди о ни си ја »Неб. хи јер.« PG 3: 124 а

67


кра јем осмог ве ка. Ово је на шло свог од ра за у 82. ка но ну Са бо ра у Тру лу. Ва жност овог ка нон ског тек ста ле жи у чи ње ни ци да он про блем ре ли гиј ског пред ста вља ња по сма тра у хри сто ло шком кон тек сту:

»У из ве сним ре про дук ци ја ма ува же них ико на, Пре те ча је на-сли кан ка ко по ка зу је сво јим пр стом на јаг ње. Ова пред ста ва је усво је на као сим бол бла го да ти. То је би ла скри ве на фи гу ра оног исти ни тог јаг ње та - Хри ста на шег Го спо да, ко ји нам се по ка зао са гла сно за ко ну. По што смо при хва ти ли ста ре фи гу ре и сен ке као сим бо ле исти не, ко ји су пре да ти Цр кви, да нас ми да је мо пред ност бла го да ти и исти ни као ис пу ње њу за ко на. Сто га да би смо сви ма очи глед но пред ста ви ли, бар по мо ћу бо је, Оно га ко-ји је са вр шен, од лу чу је мо да од са да Хри стос, наш Го спод, мо же да бу де пред ста вљен у свом људ ском об ли ку, а не као не кад, у об ли ку јаг ње та.«5

Пре ма то ме, за Оце Трул ског са бо ра, сли ка Хри сто ва јс пред-ста вља ла ис по ве да ње ве ре у исто риј ско ова пло ће ње, ко је у пот-пу но сти не мо же да из ра зи сим бо лич на фи гу ра јаг ње та, не го је би ла по треб на сли ка Ису са »у Ње го вом људ ском об ли ку«.

Пре не го што је Лав III из дао фор мал не де кре те про тив ико-на, Гер ман I (715-730), па три јарх ца ри град ски, слу жи се истим хри сто ло шким ар гу мен ти ма про тив двор ског ико но бор ства:

»У веч ном се ћа њу на жи вот у те лу Го спо да Ису са Хри ста, на Ње го во стра да ње, Ње го ву спа со но сну смрт и ис ку пље ње све та, ко је је ре зул тат све га то га, при ми ли смо тра ди ци ју да Га пред-ста вља мо у Ње го вом људ ском об ли ку, тј. у Ње го вом ви дљи вом Бо го ја вља њу (те о фа ни ји) - и све сни смо да на тај на чин про сла-вља мо по ни зност Бо га Сло ва.«6

Са овим је у Ви зан ти ји Гер ман по стао пр ви све док пра во сла-вља про тив ико но бор ства. По што је под цар ском при ну дом мо-рао да на пу сти трон, од бра ну ико на је пре у зео уса мље ни и ге о-граф ски уда ље ни глас Јо ва на Да ма ски на.

Жи ве ћи и пи шу ћи у ре ла тив ној си гур но сти, ко је су хри шћан-ском ге ту сред њег ве ка обез бе ђи ва ли арап ски осва ја чи, овај скром ни мо нах из ма на сти ра св. Са ве у Па ле сти ни, ус пео је да 5 Man si, XI, 977 - 980.6 Гер ман I »О је ре си ма и си но ди ма«, PG 98: 80a.

68


са сво је чу ве не три рас пра ве у од бра ни ико на, ује ди ни ми шље-ње пра во сла ва ца у ви зан тиј ском све ту. Пр ва рас пра ва по чи ње са по нов ном по твр дом хри сто ло шког ар гу мен та: »Ја пред ста вљам Бо га, не ви дљи вог Бо га, не као не ви дљи вог не го у тој ме ри ви-дљи вог, уко ли ко Он то по ста је за нас, ка да уче ству је мо у (Ње-го вом) те лу и кр ви.«7 Јо ван углав ном под вла чи про ме ну ко ја се де си ла у од но су из ме ђу Бо га и ви дљи вог све та, он да ка да је Бог по стао чо век. По сво јој во љи Бог је по стао ви дљив узи ма ју ћи ма-те ри јал ни об лик и да ју ћи ма те ри ји но ву функ ци ју и но во до сто-јан ство.

»У ра ни је вре ме, Бог, бес те ле сан и без о бли чан, ни је се мо гао при ка за ти. Али да нас, по што се Бог по ја вио у те лу и жи вео ме ђу љу ди ма, ја мо гу да пред ста вим оно што је у Бо гу ви дљи во (to ho-ra ton tou the ou). Ja не обо жа вам ма те ри ју не го ство ри те ља ма те-ри је, ко ји је ра ди ме не по стао ма те ри ја, ко ји је узео жи вот у те лу и ко ји је пре ко ма те ри је из вр шио мо је спа се ње.«8

По ред овог цен трал ног ар гу мен та, Јо ван је на сто јао и на спо-ред ним и ма ње ва жним де та љи ма. На при мер, Ста ри За вет ни је био у пот пу но сти ико но бо рач ки на стро јен, не го су се сли ке упо-тре бља ва ле на ро чи то у бо го слу же њу у хра му, ко је су хри шћа ни би ли спрем ни да ту ма че као на го ве штај Хри ста. Јо ван је та ко ђе опо вр га вао ико но бо рач ку иден ти фи ка ци ју ико не са про то ти пом, иде ју да је ико на »Бог«. У овој тач ки тра ди ци ја нео пла то ни ча ра и ори ге ни ста, на ко је су се ико но бор ци по зи ва ли, по др жа ва ла је пра во слав но ста но ви ште. Са мо Син и Дух су »при род не сли ке« Оца и сто га јед но бит не са Њим, али дру ге сли ке Бо га су су штин-ски раз ли чи те од свог мо де ла и сто га ни су »идо ли«.

Ди ску си ју о при ро ди сли ке ко ја је пру жа ла ба зу за вр ло ва-жну де фи ни ци ју кул та ико на, при хва тио је Сед ми ва се љен ски са-бор 787. го ди не. Сли ка, или ико на, по што је ја сно одво је на од бо жан ског мо де ла, мо же да бу де пред мет са мо ре ла тив ног по-што ва ња или ода ва ња ча сти, а не обо жа ва ња, ко је је ре зер ви са но је ди но за Бо га.9 Ова ауто ри та тив на тврд ња ва се љен ског са бо ра, ја сно ис кљу чу је обо жа ва ње ико на, што се че сто при пи си ва ло ви-

7 Јо ван Да ма скин, Бе се да PG 94: 1236 с.8 Исто, PG 94: 1245 а.9 Man si, XI II, 377 d.

69


зан тиј ском хри шћан ству.Не спо ра зум у ве зи на ве де не тач ке је вр ло стар и де ли мич но

по ти че од те шко ћа у пре во ду. Грч ко proskyne sis (по шти ва ње), би-ло је у ла тин ској вер зи ји са бор ских ака та пре ве де но као ado ra tio - обо жа ва ње, ди вље ње. Са овим пре во дом се слу жио Кар ло Ве-ли ки у сво јим чу ве ним Li bri Ca ro li ni, ко је су од ба ци ва ле са бор. И нај зад, чак и То ма Аквин ски, ко ји је, раз у ме се, при хва тао Дру ги Ни кеј ски са бор - до зво ља вао је »ре ла тив но обо жа ва ње« (la tria) ико на, што је да ва ло мо гућ ност Гр ци ма да на са бо ру у св. Со фи ји 1450. го ди не оп ту же Ла ти не за идо ла три ју.10

Без об зи ра на огром ну тер ми но ло шку пре ци зност у опи си-ва њу по шти ва ња ико на, Ни кеј ски II са бор ни је об ра дио тех нич-ки тач ку по тач ку хри сто ло ги ју, ко ју је по ста вио ико но бо рач ки са бор у Хи је ри ји. За да так по би ја ња овог са бо ра и раз ра да при-лич но уоп ште них хри сто ло шких по став ки Гер ма на и Јо ва на Да-ма ски на, при па да две ма ве ли ким бо го слов ским фи гу ра ма дру-гог ико но бо рач ког пе ри о да - за вре ме вла да ви не ца ре ва Ла ва V (813-820), Ми ха и ла II (820-829) и Те о фи ла (829-842) - Те о до ру Сту ди ту и па три јар ху Ни ки фо ру.

4. Пра во слав на те о ло ги ја ико неТе о дор Сту дит и Ни ки фор

Те о дор Сту дит (759-826) је био је дан од нај ве ћих ре фор ма то-ра ис точ ног мо на шког по кре та. Го ди не 798. он се на шао на че-лу Сту диј ског ма на сти ра (Сту ди ос - име осни ва ча), ко ји је у то вре ме био у про па да њу. Под Те о до ро вом упра вом, за јед ни ца је ве о ма бр зо по ра сла на не ко ли ко сто ти на мо на ха и по ста ла глав-ни мо на шки цен тар пре сто ни це. Сту диј ски ти пик (Нуpotypo sis) у свом ко нач ном об ли ку је де ло Те о до ро вих уче ни ка, али ње го ви прин ци пи мо на шког жи во та би ли су при ме ње ни и на дру ге ве-ли ке ки но вит ске за јед ни це, и по ста ли су узор ка ко у Ви зан ти ји та ко и у сло вен ском све ту. Сам Те о дор је аутор две збир ке упу-та на ме ње них мо на си ма (»ма ли« и »ве ли ки« ка ти хи зис) у ко-ји ма раз ви ја свој по глед на мо на штво, ко ји се ба зи ра на по слу-10 Man si, XXXII 103.

70


шнос ги ста ре ши ни, на ли тур гич ком жи во ту, по сто ја ном ра ду и лич ном си ро ма штву. Ови су се прин ци пи пот пу но раз ли ко ва ли од пу сти њач ке и »иси ха стич ке« тра ди ци је, а осла ња ли су се на пра ви ла Па хо ми ја и Ва си ли ја. Ути цај Те о до ра на доц ни ји раз вој ви зан тиј ског хриш ђан ства из ра жен је и у ње го вом до при но су за раз вој хим но гра фи је. Мно ги аскет ски де ло ви Три о да (по де сни за ве ли ки пост) и Па ра кли ти ка или Ок то и ха (књи ге осам гла-со ва - осмо гла сни ка) де ло су ње го во или ње го вих не по сред них уче ни ка. О ње го вој уло зи у су ко бу из ме ђу Цр кве и др жа ве, би ће го во ра у сле де ћем по гла вљу.

Сво јим мно го број ним пи сми ма са вре ме ни ци ма, у сво ја три An ti rr he tics и мно гим ма њим трак та ти ма про тив ико но бо ра ца, Те о дор је ак тив но уче ство вао у од бра ни ико на.

Као што смо ви де ли, основ ни ар гу мент пра во слав них про-тив ико но бо ра ца, би ла је ре ал ност Хри сто ве људ ске при ро де. На тај на чин спор је дао мо гућ ност ви зан тиј ским бо го сло ви ма да по но во по твр де до при нос ко ји је Ан ти о хи ја да ла хал ки дон-ској хри сто ло ги ји и да да ју сиг нал за по вра так но во за вет ним исто риј ским чи ње ни ца ма. По сле Ју сти ни ја на, Хри сто ва чо веч-ност је че сто би ла из ра жа ва на тер ми ном »људ ске при ро де«, ко-ју је Но ви Адам у це ли ни при мио. Очи глед но да је овај пла то-ни чар ски по глед на људ ску при ро ду био у це ли ни не до во љан да би оправ дао сли ку Ису са Хри ста као кон крет не, исто риј ске људ ске осо бе. Страх од не сто ри јан ства је спре чио мно ге ви зан-тиј ске бо го сло ве да у Хри сту ви де чо ве ка, јер им је из гле да ло да »чо век«, са ин ди ви ду ал ном људ ском све шћу, озна ча ва одво је ну људ ску ипо стас. У Те о до ро вим спи си ма про тив ико но бор ства, ова по те шко ћа је пре ва зи ђе на на тај на чин што се он де ли мич-но вра тио на ари сто те лов ске ка те го ри је.

»Хри стос си гур но ни је био са мо чо век; а ни је пра во слав но ни да се ка же, да је Он узео на се бе не што од љу ди (ton ti na anthro-pon) не го je узео це лу при ро ду, то та ли тет при ро де. Ипак мо ра да се ка же да је ова то тал на при ро да би ла за ми шље на на ин ди ви-ду ал ни на чин - јер ина че, ка ко би она мо гла да бу де ви ђе на - на на чин да бу де ви дљи ва и да мо же да се опи ше... , што јој је до зво-ља ва ло да је де и пи је... «11

11 Те о дор Сту дит, »An ti rr he tic« I. PG 99: 332 d - 333 a

71


Чо веч ност за Те о до ра »по сто ји са мо у Пе тру и Па влу«, то јест у кон крет ним људ ским би ћи ма, а Исус је био та кво би ће. Ина че То мин до жи вљај да ста ви прст свој у ра не Хри сто ве, био би не-мо гућ.12 Ико но бор ци су твр ди ли да је Хри ста, због сје ди ње ња бо жан ске и чо ве чан ске при ро де, не мо гу ће опи са ти те је, сто га, и не мо гу ће на сли ка ти Ње го ву сли ку. Али, пре ма Те о до ру, »Хри-стос ко ји се не мо же опи са ти био би нео ва пло ће ни Хри стос... Иса и ја Га је опи сао (8:3) као му шко би ће, а је ди но об лик те ла чи-ни да се му шко и жен ско раз ли ку ју јед но од дру гог.«13

Чврст став о Хри сто вој ин ди ви ду ал но сти је по но во под-ста као про блем ипо ста сног је дин ства, јер у хал ки дон ској хри-сто ло ги ји, је дин стве на ипо стас или лич ност Хри ста је лич ност Ло го са. Очи глед но је та да да уче ње о ипо ста си не мо же да бу де иден ти фи ко ва но ни са бо жан ским ни са чо ве чан ским осо би на-ма. Ипо стас је крај њи из вор ин ди ви ду ал не, лич не ег зи стен ци је, ко ја је код Хри ста и бо жан ска и чо ве чан ска.

По Те о до ру, сли ка мо же би ти је ди но сли ка ипо ста си, а сли ка при ро де је не за ми сли ва.14 На ико ни Хри ста, је ди ни пра ви нат-пис је нат пис ко ји се од но си на лич ног Бо га: »Онај ко ји је сте«, што је грч ки екви ва лент за ста ро за вет ни све то та јин ски те тра-гра ма тон Y Н W Н (Ја хве), а ни ка ко не ка кав без ли чан нат пис као што је »бо жан ство« или »кра љев ство«. Ови тер ми ни се од но се на тро јич ност као та кву и не мо гу да бу ду сли ков но из ра же ни.15 Овај прин цип, ко га су се стро го при др жа ва ли у кла сич ној ви зан-тиј ској ико но гра фи ји, по ка зу је да ико на Хри ста ни је за Те о до ра сли ка »чо ве ка Ису са«, већ сли ка ова пло ће ног Ло го са. Зна че ње хри шћан ског еван ђе ља ле жи баш у чи ње ни ци да је Ло гос узео све осо би не чо ве ка укљу чу ју ћи ту и мо гућ ност да бу де на сли кан, и Ње го ва ико на је ве чи ти све док те чи ње ни це.

Хри сто ва чо ве чан ска при ро да, ко ја је и пред мет ико не, је сте »но ва чо веч ност« у ко јој је у пот пу но сти вас по ста вље но за јед-ни чар ство са Бо гом, обо же на услед оп ште ња при ро да по но во је у пот пу но сти сли ка Бо жи ја. Ова чи ње ни ца тре ба да се огле да 12 Исто, III, PG 99: 396 c - 397 a13 Исто, 409. c14 Исто, 405 a.15 Те о дор Сту дит »Пи смо Нав кра тиу«, II 67 PG 99:1296 ab ви ди та ко ђе An ti rrh. III. PG 99: 420 d.

72


у ико но гра фи ји као об ли ку умет но сти: та ко умет ник пре у зи ма ква зи - са кра мен тал ну функ ци ју. Те о дор упо ре ђу је хри шћан ског умет ни ка са са мим Бо гом, ко ји је ство рио чо ве ка по сво јој сли ци: »Чи ње ни ца да је Бог на чи нио чо ве ка по сво јој сли ци и при ли-ци, по ка зу је да је ико но гра фи ја бо жан ско де ло.«16 У по чет ку Бог ство ри чо ве ка по сво јој сли ци. Ико но пи сац, цр та ју ћи Хри сто ву ико ну, исто та ко пра ви »сли ку Бо жи ју«, јер то у ства ри и је сте обо же на Ису со ва чо ве чан ска при ро да.

По по ло жа ју, тем пе ра мен ту и сти лу - Ни ки фор, па три јарх ца-ри град ски (806-815), био је су прот ност Те о до ру. Он при па да гру-пи ви зан тиј ских па три ја ра ха – из ме ђу Та ра си ја и Фо ти ја -ко ји су би ли по диг ну ти на нај ви ши цр кве ни по ло жај по сле успе шне гра ђан ске ка ри је ре. Као па три јарх при др жа вао се по ли ти ке иконо ми је и ски нуо је ка нон ску ка зну, ко ја је би ла ра ни је из ре че-на све ште ни ку Јо си фу, ко ји је бла го сло вио »пре љуб нич ки« брак Кон стан ти на VI. Овај акт је до вео Ни ки фо ра у же сток су коб са Те о до ром и мо на си ма зи ло ти ма. Доц ни је је био сврг нут од стра-не Ла ва V (815) због од бра не ико на. Умро је 828. го ди не по што је са ста вио спис По би ја ње ико но бо рач ког са бо ра 815. го ди не, три Ан ти ре ти ка (An ti rr he tics), јед ну Ду гу anoлогију и ин те ре сан тан трак тат Про тив Јев се ви ја и Епи фа ни ја -глав них па три стич ких из во ра ико но бо ра ца.

У це ли ни Ни ки фо ро ва је ми сао упе ре на про тив ори ге ни-стич ког уче ња, ко је се на ла зи ло у пи сму Јев се ви ја упу ће ног Кон-стан ци ји да обо жа ва ње људ ске при ро де под ра зу ме ва де ма те ри-ја ли за ци ју и пре ла же ње у чи сто ин те лек ту ал ни об лик по сто ја ња. Па три јарх је стал но ин си сти рао на Но во за вет ном по дат ку да је Исус до жи вља вао умор, глад и жеђ, као и сва ки дру ги чо век.17 Рас пра вља ју ћи о про бле му Ису со ве не у ко сти, Ни ки фор та ко ђе по ку ша ва да по ми ри од го ва ра ју ће па су се из Све то га Пи сма са уче њем о ипо ста сном је дин ству на на чин ко ји, из ра зних раз-ло га, ни је био уоби ча јен у ис точ ном бо го сло вљу. У Ева гри је вом ори ге ни зму се сма тра ло да је не у кост и не зна ње рав на, ако не и исто вет на са гре хов но шћу. Бо жан ски гно сис је био пр во бит но ста ње ин те лек та пре па да. Исус је био ин те лект ко ји ни је са гре-16 An ti rrh., III PG 99: 420 a.17 Ni ki for, An ti rrh. I. PG 100: 272 b

73


шио, те је сто га еми нент но и по нео п ход но сти са чу вао »Бо жи је зна ње« и, на рав но, све дру ге об ли ке гно си са. Пи сци Ју сти ни ја-но вог пе ри о да, ко ји су се угле да ли на Мак си ма и Јо ва на Да ма-ски на, не ги ра ли су да је у Хри сту би ло не зна ња због ипо ста сног је дин ства, али су ве ро ват но под ути ца јем ла тент ног ева гри јан-ства, ту ма чи ли да одељ ци Еван ђе ља у ко ји ма се го во ри о не зна њу код Ису са, илу стру ју при ме ре Ње го ве ико но ми је, или па стир ску же љу, да у Хри сту ви де са мо чо ве ка, а не да из ра зе Ње го во не-зна ње. У ово ме, Ни ки фор сто ји на су прот ном ста но ви штву, ма да он до пу шта да је ипо ста сно је дин ство у Ису су мо гло да по ти сне сва ко људ ско не зна ње, на осно ву оп ште ња при ро да, на тај на чин је бо жан ско зна ње би ло са оп ште но људ ској при ро ди. Он твр ди да бо жан ска ико но ми ја, у ства ри, по твр ђу је да је Хри стос узео све об ли ке људ ског би ћа, укљу чу ју ћи и не зна ња: »Он је до бро-вољ но де лао, имао же ље, имао не пот пу но зна ње и стра дао је као чо век.«18 Ка да се ова пло тио Ло гос ни је узео не ку ап стракт ну, иде ал ну људ ску при ро ду, већ са свим кон крет ну, ко ја је по сто ја ла у исто ри ји по сле па да, с на ме ром да је спа се. »Он ни је по се до вао те ло дру га чи је од на шег те ла, ко је је па ло услед гре ха. При ма ју ћи га, Он га ни је пре о бра зио,... Он је био са ста вљен од исте ма те ри-је као и ми, али без гре ха, и пре ко те при ро де Хри стос је осу дио грех и смрт.«19

У ову пу но ћу људ ске при ро де укљу чи ва на је и мо гућ ност да бу де на сли ка на, јер ако се Хри стос не би мо гао на сли ка ти, мо гло би се сма тра ти да и Ње го ва мај ка, ко ја је са њим де ли ла исту људ-ску при ро ду, та ко ђе не би мо гла да бу де на сли ка на. »Ве ли ка част је да та Мај ци«, пи ше Ни ки фор, »то ли ко ве ли ка да би је то мо гло да увре ди, јер би јој се мо гла да при пи ше не тру ле жност, бе смрт-ност и веч ност ако би јој се при пи си ва ло, по бла го да ти, оно што по при ро ди при па да Ло го су, за то што је ро ди ла Ло го са.«20

Иста се ло ги ка при ме њу је и на ев ха ри сти ју, ко ју су ико но бор-ци, као што смо ви де ли, сма тра ли за је ди ну до пу сти ву сли ку или сим бол Хри ста. Ова иде ја је би ла не при хва тљи ва за Ни ки фо ра и за оста ле пра во слав не бра ни о це ико на, јер су ев ха ри сти ју раз-

18 Исто, 327 bd.19 Ни ки фор, »Про тив Јев се ви ја«, изд. Pi tra, I 401.20 An ti rrh., PG 100: 268 b.

74


у ме ва ли као ре ал ност те ла и кр ви Хри сто ве, а не као »сли ку«. Сли ка се пра ви да би се гле да ла, а ев ха ри сти ја је у осно ви хра на, ко ја се је де. Еле мен ти ев ха ри сти је не гу бе сво ју ве зу са све том ни он да ка да се пре тво ре у Хри ста, као што ни Дје ва Ма ри ја, по-ста ју ћи Мај ком Бо жи јом, ни је пре ста ла да бу де део чо ве чан ства. »Ми ис по ве да мо«, пи ше Ни ки фор - »да при зи вом све ште ни ка и до ла ском Ду ха Све то га, Хри сто во те ло и крв су ми стич но и не-ви дљи во при сут ни . . .« Они су за нас спа со но сна хра на »не сто га што те ло пре ста је да бу де ма те ри ја, не го за то што оно оста је то и одр жа ва се као ма те ри ја.«21

Ни ки фо ро во на сто ја ње на аутен тич но сти Хри сто ве људ ске при ро де по вре ме но гa је уда ља ва ло од кла сич не Ки ри ло ве хри-сто ло ги је. Он из бе га ва те о пас хи зам на тај на чин што не при зна је да је »Ло гос пре тр пио стра да ње, ни ти да те ло чи ни чу да... јер се сва кој при ро ди мо ра при пи са ти оно што јој је свој стве но,«22 и ва жност оп ште ња при ро да сво ди на нај ма њу ме ру што је, по ње-му, ма ни пу ли са ње »ре чи ма«.23

Очи глед но је да је Те о дор Сту дит био ви ше не го Ни ки фор за шти ћен од ри зи ка да за бра зди у не сто ри јан ство. У сва ком слу-ча ју, нео п ход ност да се по твр ди Хри сто ва чо ве чан ска при ро да, од бра ни мо гућ ност да Хри стос бу де на сли кан, од ве ла је ви зан-тиј ске бо го сло ве у ожи вља ва ње еле ме на та ан ти о хиј ске тра ди ци-је и та ко до ка зи ва ла њи хо ву вер ност Хал ки до ну.

5. Трај ни зна чај про бле ма

Ико но бо рач ке кон тро вер зи је су има ле трај ни ути цај на ин те-лек ту ал ни жи вот Ви зан ти је. Че ти ри аспек та овог ути ца ја су би ла по себ но ва жна за раз вој бо го сло вља:

а) За вре ме пер сиј ских ра то ва ца ра Ира кли ја у сед мом ве ку, Ви зан ти ја је окре ну ла ле ђа сво јој кул тур ној рим ској про шло сти и окре ну ла по глед на ис ток. Ве ли ка кон фрон та ци ја са исла мом, ко ја се огле да ла у по ре клу и ка рак те ру ико но бор ства, учи ни ла је да ова тен ден ци ја по ста не стал но опре де ље ње. Па пе, ли ше не

21 Исто, 440, 447.22 Исто, 252 b.23 Исто, 317 b.

75


по ли тич ке за шти те ви зан тиј ских ца ре ва, са ко ји ма су би ли у дог-мат ском су ко бу, окре ну ли су се Фран цу зи ма и ушли су у спрег са но вим ла тин ским сред њим ве ком, ко ји је на ста јао. Све еви дент-ни ја је по ста ја ла со ци јал на, кул тур на и по ли тич ка по за ди на овог одва ја ња. Две по ло ви не хри шћан ског све та су по че ле да го во ре раз ли чи тим је зи ци ма, а њи хо ва раз ми мо и ла же ња у бо го сло вљу би ва ла су ошт ријa не го ра ни је.

Ви зан тиј ско окре та ње Ис то ку, чак ако се из ра жа ва ло и у из-ве сној кул тур ној осмо зи са арап ским све том, осо би то за вла да-ви не Те о фи ла, ни је озна ча ва ло и ве ће спо ра зу ме ва ње ви зан тиј-ског хри шћан ства са исла мом. Кон фрон та ци ја је у осно ви оста ла не при ја тељ ска, и ово не при ја тељ ство је би ло смет ња за ствар ни ди ја лог. Јо ван Да ма скин, ко ји је жи вео у Па ле сти ни под вла шћу Ара па, го во рио је о Му ха ме ду као »пре те чи ан ти хри ста«.24 Ци ти-ра ју ћи Ко ран из дру ге ру ке, он је пред ста вио но ву ре ли ги ју ни шта ма ње не го као гру бо пра зно вер је и не мо рал. Доц ни ја ви зан тиј-ска ли те ра ту ра о исла му рет ко је кад пре ла зи ла ни во чи сте по-ле ми ке. Ипак, иако ова ори јен та ци ја пре ма ис то ку са ма по се би ни је зна чи ла обо га ће ње, Ви зан ти ја је за не ко ли ко да љих ве ко ва би ла ствар ни цен тар хри шћан ског све та. Кул тур но је пре ва зи ла-зи ла ка ро лин шки за пад. Вој но је би ла ја ка да би мо гла да одо ли исла му, а ви зан тиј ско хри шћан ство је пред очи ма има ло ви зи ју уни вер зал не ми си је, ко ја се из ра зи ла у успе шној еван ге ли за ци ји Сло ве на и дру гих ис точ них на ро да. Али њен доц ни ји бо го слов-ски раз вој од ви јао се у ис кљу чи во грч кој сре ди ни. Но се ћи још увек ти ту лу »Ве ли ка цр ква Кон стан ти но по ља - Но вог Ри ма«, оно је би ло по зна то и ла тин ским кон ку рен ти ма и сло вен ским уче ни-ци ма са мо као »грч ка« Цр ква.

б) Ма ка ко ве ли ку уло гу игра ли у пра во слав ној по бе ди над ико но бор ством, ве ли ки цр кве ни до сто јан стве ни ци и бо го сло ви, као што је на при мер био па три јарх Ни ки фор, ствар на за слу га за ову по бе ду при па да ви зан тиј ском мо на штву, ко је се у огром-ној ве ћи ни од у пи ра ло ца ре ви ма. Ца ре ви, осо би то Лав III и Кон-стан тин V, мно го из ра зи ти је су не го њи хо ви пред ход ни ци ин си-сти ра ли на це за ро па пи зму. Та ко је ико но бор ство уве ли ко би ло кон фрон та ци ја из ме ђу др жа ве и не кон фор ми стич ког и не по ко-24 Јо ван Да ма скин, De Ha er. PG. 94: 764 a.

76


ле би вог мо на штва, ко је је на се бе пре у зе ло про роч ку уло гу да не за ви сност еван ђе ља од бра ни од »све та«. Чи ње ни ца да су ову уло гу узе ли мо на си, а не нај ви ше ка нон ске вла сти цр кве, под вла-чи факт да је про блем био од бра на, не цр кве као ин сти ту ци је, не го хри шћан ске ве ре као пу та за веч но спа се ње.

Мо на си су, на рав но, пре у зе ли сво ју уло гу вр ло озбиљ но и са-чу ва ли, чак и по сле по бе де, спе ци фи чан сми сао од го вор но сти за ве ру, као што то ви ди мо у слу ча ју Те о до ра Сту ди та.

Бо го слов ски, они су одр жа ва ли тра ди ци ју вер но сти про шло-сти и осе ћај да бо го сло вље има ег зи стен ци јал ну ва жност. Њи хо-ва уло га у ка сни јем ви зан тиј ском бо го слов ском раз во ју оста ла је ве ко ви ма од лу чу ју ћа.

в) Те о ло шки про блем из ме ђу пра во слав них и ико но бо ра ца у осно ви се сво дио на ико ну Хри ста, јер је ве ра у Хри сто во бо жан-ство пред ста вља ла му чан про блем, ко ји се сво дио на то да је Бо-га по су шти ни не мо гу ће опи са ти, и на Ова пло ће ње, пре ко ко га је Бог по стао ви дљив. Та ко, ико на Хри ста, ико на par eh cel len ce и пред ста вља ис по ве да ње ве ре у Ова пло ће ње.

Ико но бор ци су за ме ра ли на бо го слов ским осно ва ма, не са мо у од но су на ову ико ну, не го и на упо тре бу би ло ко јих дру гих ре-ли гиј ских сли ка, из у зев кр ста, јер су се, као што об ја вљу је њи хов са бор из 754. го ди не, су прот ста вља ли »сва ком об ли ку па га ни-зма«. Сва ко по шти ва ње ико на је би ло из јед на че но са идо ло по-клон ством. Да је био по стиг нут циљ ко ји је по ста вио Кон стан-тин V да »очи сти« ви зан тиј ско хри шћан ство не са мо од кул та ико на, не го и од мо на штва, це ло ку пан ка рак тер ис точ но хри-шћан ске по бо жно сти и ње ног ето са, имао би дру га чи ји раз вој. По бе да пра во сла вља зна чи ла је, на при мер, да се ве ро ва ње мо же из ра зи ти не са мо у про по зи ци ја ма, књи га ма, кроз лич ни до жи-вљај, не го и чо ве ко вом вла шћу над ма те ри јом, пре ко естет ског до жи вља ја, пре ко ге сто ва и по ло жа ја те ла пред све тим ико на ма. Све ово спа да у до мен фи ло со фи је ре ли ги је и ан тро по ло ги је. Бо-го слу же ње, ли тур ги ја, ре ли ги о зна свест, про жи ма це лог чо ве ка, без ома ло ва жа ва ња би ло ко је функ ци је ње го ве ду ше или те ла, не пре пу шта ју ћи ни јед ну од њих све тов ном цар ству.

г) Од свих кул тур них по ро ди ца хри шћан ства - Ла тин ске, Си-риј ске, Еги пат ске или Јер мен ске - Ви зан ти ја је би ла је ди на у ко јој

77


је умет ност би ла нео дво ји ва од бо го сло вља. Де ба те осмог и де-ве тог ве ка су по ка за ле да у све то сти ова пло ће ња, умет ност ни је мо гла да за др жи »не у трал ну« функ ци ју, не го да је мо гла, па чак и мо ра ла да из ра жа ва ве ру. Кроз њен стил, сим бо лич ну ком по-зи ци ју, кроз пом но са ста вљен умет нич ки про грам по кри ва ња зи до ва ви зан тиј ских хра мо ва, кроз уста ље ни си стем, ко ји је до ми ни рао ком по зи ци јом ви зан тиј ских ико но ста са, ико не су по ста ле из раз и из вор бо жан ског са зна ња. Бла га вест да је Бог по стао чо век, да је бо ра вио ме ђу љу ди ма, да је про сла вље на и обо же на људ ска при ро да, нај пре у Хри сту, а пре ко Ње га и Ду ха Све тог у Ма ри ји Дје ви и Све ти ма - све су ове »кра со те цр кве« би ле из ра же не у ви зан тиј ској хри шћан ској умет но сти. Ев ге ниј Тру бец кој, ру ски фи ло зоф по чет ком два де се тог ве ка, на зи вао је ово умет нич ко из ра жа ва ње ве ре »кон тем пла ци јом у бо ја ма«.25

25 E. Тру бец кои, »Умо зре ние в кра сках« (Мо сква, 1915 - 1916) re pr. Pa ris: YMCA Press, 1965. Пре вод на енгл.« Icons: The o logy in Co lo urs /N. Y. St. Vla di mir’s Press, 1973./

4

МО НА СИ И ХУ МА НИ СТИ

Ви зан тиј ска цр ква је 843. го ди не сла ви ла »три умф пра во-сла вља« над ико но бор ством, три умф ко ји је био про ту ма чен као по бе да над свим је ре си ма, ко је су до тог вре ме на ра за ра ле хри шћан ство. Чу ве ни Си но ди кон, до ку мент са ста вљен при-ли ком про сла вља ња хе ро ја пра ве ве ре, про кли ње је ре ти ке и од ре ђе но и ја сно на гла ша ва да је ви зан тиј ско дру штво до сти-гло веч ну ста бил ност, ко ја ни ка да ви ше не ће до зво ли ти да до-ђе до да љих де о ба. У ства ри, де си ли су се но ви кон флик ти и кри зе, и Си но ди кон је мо рао да бу де про ши рен. Тен ден ци ја да се за у ста ви ток исто ри је, да се цар ство и Цр ква сма тра ју за веч ни и не про мен љи ви об лик из ра жа ва ња Бо жи јег от кро-ве ња, оста ће стал на и ми то ло шка ка рак те ри сти ка ви зан тиј-ске ци ви ли за ци је, без об зи ра на по сто ја ње иза зо ва од стра не исто риј ских ре ал но сти. У са мом де ве том ве ку, ви зан тиј ско дру штво је у ства ри, би ло по де ље но - по ли тич ки, ин те лек ту-ал но и те о ло шки.

За чи та во вре ме тра ја ња ико но бор ства, Ви зан ти ја је би ла кул тур но от се че на од За па да и за се ње на вој ним и ин те лек ту-ал ним иза зо вом исла ма. Ка да је 787. и 843. го ди не за јед ни ца са Цр квом у Ри му би ла нај зад вас по ста вље на, не при ја тељ-ска по ја ва Ка ро лин шке им пе ри је је спре чи ла об но ву ста рог or bis Chri sti a no rum. Шта ви ше, об но вље но по шти ва ње ико-на је пред ста вља ло по бе ду грч ке тра ди ци је, не чег раз ли чи тог од ори јен тал ног ико но бор ства Иса ври ја на ца, стра ног грч ком кул тур ном на сле ђу. Ре зул тат овог исто риј ског раз во ја био је у то ме да је Ви зан тиј ска цр ква, из ла зе ћи из ико но бо рач ке кри-

80


зе, би ла ви ше не го ика да ра ни је »Ве ли ка« цр ква. Она би мо жда чак по ста ла чи сто на ци о нал на цр ква, као на при мер Јер мен ска, да се у де ве том и де се том ве ку др жа ва ни је по но во про ши ри ла под ве ли ким ца ре ви ма ма ке дон ске ди на сти је, и да ни је до шло до еван ге ли за ци је Сло ве на, а по сле то га до екс пан зи је ви зан тиј ског хри шћан ства у ис точ ну Евро пу, што је сва ка ко је дан од нај ве ћих ми си о нар ских до га ђа ја у исто ри ји хри шћан ства. Са свим дру га-чи је не го на За па ду, где је пап ство »пре шло у ру ке вар ва ра«, по-сле њи хо вог обра ћа ња, Ца ри град - Но ви Рим је остао не спор ни и је ди ни ин те лек ту ал ни цен тар хри шћан ског ис то ка све до 1453. го ди не. Кул тур но и ин те лек ту ал но је Но ви Рим био грч ки, у тој ме ри да је цар Ми ха и ло III у пи сму па пи Ни ко ли I чак мо гао за ла тин ски је зик да ка же да је »вар вар ски« и »скит ски«.

Хе лен ски ка рак тер ви зан тиј ске ци ви ли за ци је унео је у бо го-сло вље веч ни про блем од но са из ме ђу ста ро грч ког »ума« и хри-шћан ског еван ђе ља. Ма да је ве ли ки део бо го слов ске ли те ра ту ре ше стог, сед мог и осмог ве ка тре ти рао овај про блем, он ни је по-тен ци ран све док Ју сти ни јан ни је за тво рио па ган ске уни вер зи-те те. Сле де ћи ин те лек ту ал ну об но ву до ко је је до шло за вре ме Те о фи ла (829 - 842), по след њег ико но бо рач ког ца ра, ви зан тиј ски на уч ни ци су се у де ве том ве ку од луч ни је да ли на из у ча ва ње ста-рих па ган ских ауто ра. Ца ри град ски уни вер зи тет пот по ма ган и шти ћен од ца ра Вар де, и на гла су по пре да ва њи ма ве ли ког Фо ти-ја, по стао је цен тар ове пр ве ре не сан се. На уч ни ци као што су Фо-ти је, Аре та, Ми ха и ло Псел - уна пре ђи ва ли су ен ци кло пе диј ску ра до зна лост и охра бри ва ли пре пи си ва ње ста рих ма ну скри па та. Мно га на ша зна ња о грч кој ста ри ни су ди рект ни ре зул тат њи хо-вог ра да. У це ли ни, њи хо во се ин те ре со ва ње за ста ру фи ло со фи-ју за др жа ло на ака дем ском ни воу и ко ег зи сти ра ло је без те шко ћа са исто та ко ака дем ским и кон зер ва тив ним бо го сло вљем, ко је је има ло пре ва гу у зва нич ним цр кве ним кру го ви ма. Ка да је Јо ван Ита лос у је да на е стом ве ку по ку шао са но вом син те зом пла то ни-зма и хри шћан ства, био је од мах под врг нут ка нон ским санк ци-ја ма. На тај на чин ви зан тиј ском ху ма ни зму је увек не до ста ја ла ло гич на по ве за ност и ди на ми зам за пад не схо ла сти ке и за пад не ре не сан се и он ни је био у ста њу да раз би је рас про стра ње но убе-ђе ње мно гих Ви зан ти ја ца да су Ати на и Је ру са лим не по ду дар ни.

81

Монаси и хуманисти

Буд ни чу ва ри у овом по гле ду су би ли во де ћи пред став ни ци мо-на штва, упор ни у чвр стој опо зи ци ји »свет ској му дро сти«.

По ла ри зам из ме ђу ху ма ни ста и мо на ха ни је се по ја вио са мо на ин те лек ту ал ном пла ну. Он се ма ни фе сто вао и у цркв-ној по-ли ти ци. Мо на си су се упор но про ти вилл цр кве ним »ре а ли сти-ма«, ко ји су би ли спрем ни на то ле рант ност пре ма бив шим ико-но бор ци ма и цар ским гре шни ци ма и на не из бе жне по ли тич ке ком про ми се, а у ка сни јем пе ри о ду, и на ком про ми се са ла тин-ским за па дом, ко је је за го ва ра ла др жа ва. Кон флик ти ове вр сте су се де си ли ка да су па три јарх Та ра си је (784 - 806) и Ме то ди је I (843 - 847) при ми ли у епи скоп ском чи ну бив ше при ста ли це зва-нич ног ико но бор ства, ка да су исти Та ра си је и Ни ки фор I (806 - 815) одо бри ли брак ца ру Кон стан ти ну VI, ко ји се раз вео од пр ве же не, и ка да је 857. го ди не па три јарх Иг ња ти је био при си љен да се по ву че са пре сто ла и на ње го во ме сто био по ста вљен Фо ти-је. Ови су кон флик ти, иако фор мал но ни су би ли бо го слов ски, по ста ви ли пи та ње хри шћан ског све до че ња у све ту и као та кви су, у ве ли кој ме ри, има ли ути цај на ви зан тиј ску екли си о ло ги ју и со ци јал ну ети ку.

1. Те о дор Сту дит

Те о дор је у де ве том ве ку био узор и иде о лог ри го ри стич ке мо на шке стран ке, ко ја је игра ла од лу чу ју ћу уло гу у це ло куп ном жи во ту ви зан тиј ског хри шћан ства.

У прет ход ној гла ви је раз ма тран Те о до ров до при нос те о ло ги-ји ико не са ста но ви шта хал ки дон ског хри сто ло шког пра во сла-вља. Исто то ли ко је ва жан и ње гов ути цај на исто ри ју мо на штва. Ви зан тиј ско мо на штво, мно го пу та пре ка ље но у ико но бо рач ким про гон стви ма, би ло је овен ча но сла вом му че ни штва и ње гов ауто ри тет у пра во слав ним кру го ви ма је че сто био ве ћи од ауто-ри те та ком про ми сно на стро је не хи је рар хи је. Мо на штво је под Те о до ро вим ру ко вод ством по ста ло ор га ни зо ван и ја сно озна чен бе дем ка нон ског и мо рал ног ри го ри зма.

Пре ма Те о до ру, мо на шки жи вот је си но ним за аутен тич но хри шћан ство:

»Не ки по ста вља ју пи та ње, от ку да је на ста ла тра ди ци ја да се

82


не ко од рек не све та и по ста не мо нах? Њи хо во је пи та ње исто као кад би се по ста ви ло пи та ње ка ко је до шло до тра ди ци је да не ко по ста не - хри шћа нин? Јер Онај ко ји је по ста вио апо стол ску тра-ди ци ју, та ко ђе је уста но вио шест тај ни: пр ва, про све тле ње; дру-га, за јед ни чар ство или при че шће; тре ћа, дар ха ри зме; че твр та, дар све штен ства; пе та, дар мо на штва; ше ста, слу жба за оне ко ји су усну ли у све то сти.«1

Овај је па сус ва жан не за то што је мо на штво убро ја но у све те тај не Цр кве - у ли сту упа дљи во дру га чи ју од пост - Три дент ских »се дам све тих тај ни« - не го због то га, што се мо на штво сма тра за су штин ски об лик цр кве ног са вр шен ства и све до че ња. Мо на штво по ста је »ан ђел ски жи вот« пре ко одво је но сти од све та, пре ко за-ве та си ро ма штва, без брач но сти и по слу шно сти, пре ко жи во та пре не тог у ре ал ност Цар ства не бе сног, ко је је већ ту. Мо на си су, пре ма Те о до ру, фор ми ра ли ес ха то ло шку за јед ни цу ко ја пот пу-ни је и са вр ше ни је раз у ме ва оно што Цр ква тре ба да бу де. Ово ес ха то ло шко све до че ње су сту дит ски мо на си уне ли у сам цен тар пре сто ног гра да, цен тар »све та« и сма тра ли су да је нор мал но да бу ду у стал ном су ко бу са »све том« и са свим оним што тај »свет« пред ста вља. Они су обра зо ва ли од лич но ор га ни зо ва ну гру пу. Њи хов игу ман се згра жа вао над ду хов ним ин ди ви ду а ли змом ра-но хри шћан ских ис по сни ка (от шел ни ка), а од Сту дит ског ма на-сти ра обра зо вао вој нич ки ди сци пли но ва ну ли тур гич ку и рад ну за јед ни цу, осла ња ју ћи се на нај бо ље ки но вит ске тра ди ци је, ко је по ти чу од Ва си ли ја и Па хо ми ја.

За Те о до ра и ње го ве уче ни ке »дру ги свет« ни ка да ни је под-ра зу ме вао да хри шћан ска де лат ност ни је по треб на у све ту. Баш на су прот. Мо на си су по ка зи ва ли на прак си и про по ве да ли ак-тив ну ан га жо ва ност у по сло ви ма гра да, та ко да би се он мо гао при ла го ди ти, ко ли ко је год то мо гу ће, ри го ро зном кри те ри ју Цар ства Бо жи јег, ка ко су га они схва та ли. Ико но бо рач ки ца ре ви су мо на хе про го ни ли због њи хо ве од бра не ико на, али и због њи-хо вог по ку ша ја да под чи не зе маљ ско хри шћан ско цар ство им пе-ра ти ву и зах те ви ма еван ђе ља. Њи хо ви пра во слав ни на след ни ци, при ну ђе ни да при зна ју мо рал ну по бе ду мо на ха, и да тра же њи-хо ву по др шку, та ко ђе су до ла зи ли до са зна ња да је ве о ма те шко 1 Те о дор Сту дит, Посл II, 165 (Гри го ри ју) PG 99: 152 b.

83


удо во љи ти свим мо на шким зах те ви ма. Су коб око дру гог бра ка Кон стан ти на VI (795), ко ји су па три јар си Та ра си је и Ни ки фор то-ле ри са ли, а Те о дор и сту ди ти сма тра ли »пре љуб нич ким« (»mo-ec hian schism«) про у зро ко вао је де се то го ди шње ди ску си је о при-ро ди ико но ми је (oiko no mia), т.ј. о мо гућ но сти за о би ла же ња сло ва за ко на ра ди ко нач ног до бра Цр кве и лич ног спа се ња. Прин цип на ко ји се по зи вао са бор 809. го ди не био је под стак нут од стра не Те о до ра, не ра ди са мог прин ци па, не го ра ди кон крет ног слу ча ја Кон стан ти на VI. »Или је цар Бог - јер је ди но бо жан ство ни је под-ло жно за ко ну - или је то анар хи ја и ре во лу ци ја. Јер, ка ко мо же да бу де мир, ако не по сто ји за кон за све, ако цар мо же да ис пу ња ва сво је же ље - да вр ши пре љу бу, или на при мер, да при хва та је рес - док је ње го вим под чи ње ни ма за бра ње но да са о бра ћа ју са пре-љуб ни ци ма и је ре ти ци ма?«2

Си гур но је да Те о дор ни је био тај ко ји је за у зео ова кав став пре ма др жа ви. Ње гов став је био став Ата на си ја, Јо ва на Зла то у-ста, Мак си ма Ис по вед ни ка и Јо ва на Да ма ски на, а и пле ја де цр-кве них до сто јан стве ни ка у доц ни јим ве ко ви ма Ви зан ти је. То са-мо илу стру је чи ње ни цу да је ви зан тиј ско дру штво би ло да ле ко од »хар мо ни је« из ме ђу две си ле, о че му је Ју сти ни јан го во рио у сво јој Ше стој но ве ли. Де лат ност и све до че ње мо на ха увек су би-ли при сут ни у Ви зан ти ји да по ка жу да је исти ни та хар мо ни ја из-ме ђу Цар ства Бо жи јег и »све та« је ди но мо гу ћа у па ру си ји.

Те о до ро ва иде о ло ги ја и ње го ва ан га жо ва ност од ве ли су га од Кон стан ти но вог па ра ле ли зма из ме ђу по ли тич ке ор га ни за ци је цар ства и ор га ни за ци је Цр кве, па ра ле ли зма по ста вље ног у Ни-ке ји и нај бо ље из ра же ног у по сте пе ном уз ди за њу ца ри град ског епи ско па до »ва се љен ског па три јар ха«. Те о дор, на рав но, ни ка да ни је по ри цао ка нон ске тек сто ве у ко ји ма се то огле да ло, али у прак си, че сто се ви ше по зи вао на прин цип апо сто лич но сти као кри те риј ауто ри те та у Цр кви, не го на по ли тич ку ве ли чи ну из ве-сних гра до ва. По др шка ко ју је Рим ска цр ква пру жа ла пра во сла-вљу у пе ри о ду ико но бор ства, при ја тељ ска пре пи ска, ко ју је Те о-дор ус пео да ус по ста ви са па пом Ла вом III (795 - 816) и Пас ха лом I (817 - 824), од у да ра ла је од ин тер них су ко ба ко је је имао са вла-сти тим па три јар си ма, ико но бо рач ким и пра во славннм. Ове чи-2 Те о дор Сту дит, Посл. I, 36 (Ев пре пи а ну) PG 99: 1032cd.

84


ње ни це об ја шња ва ју ње го во ви со ко ува жа ва ње, ко је је ви ше пу та ис ти цао, пре ма »апо стол ском пре сто лу« ста рог Ри ма. На при-мер, он је па пу Пас ха ла осло вља вао као »сте ну ве ре на ко јој је са гра ђе на ка то ли чан ска цр ква«. »Ти си Пе тар«, пи ше он, »ко ји укра ша ваш Пе тров трон«.3 Мно го број ни па су си ове вр сте, ко је су при ку пи ли са вре ме ни апо ло ге ти пап ства4, ипак ни су са свим до вољ ни да до ка жу да је Те о до ров по глед на Рим иден ти чан са по гле дом Пр вог ва ти кан ског са бо ра. У ње го вим пи сми ма, упо-ре до са по зи ва њем на Пе тра и на па пе као на во ђе цр кве, мо гу се на ћи и ре чи о „пе то гла вом те лу Цр кве”5 има ју ћи у ви ду ви зан тиј-ски кон цепт „пен тар хи је” па три ја ра ха. Исто та ко, обра ћа ју ћи се Је ру са ли мо ком па три јар ху, на зи ва га „пр вим ме ђу па три јар си ма”, јер ме сто где је Го спод стра дао, пред по ста вља „до сто јан ство ве-ће од све га”.6

Не за ви сност ка те го ри је „ово га све та”, па пре ма то ме и др жа-ве, би ла је је ди на ствар на бри га ве ли ког Сту ди те. Апо стол ске пре тен зи је Ри ма, а та ко ђе, не ма ње ре ал ни али ефек тив ни, зах те-ви ис точ них па три ја ра ха, да ва ли су му ар гу мен те у бор би про тив ви зан тиј ске др жав не вр ху шке и цр кве не хи је рар хи је. Ипак, не ма раз ло га да се сум ња да се ње гов по глед на је дин ство Цр кве, ко ји ни је ни ка да си сте мат ски об ра дио, ра ди кал но раз ли ко вао од по-гле да ње го вих са вре ме ни ка, укљу чу ју ћи па три јар ха Фо ти ја, ко ји је, као што ће мо ви де ти, увек био спре ман да при зна ис так ну ти по ло жај Пе тров ме ђу апо сто ли ма, али је исто та ко сма трао да је власт Пе тро вих рим ских на след ни ка за ви си ла не од то га ко их је осно вао већ од то га ко ли ко су пра во слав ни. У Ри му је Те о дор Сту дит ви део из ван ред ну по др шку пра ве ввре, и из ра жа вао је

3 Те о дор Сту дит, Посл. II, 12 PG 99: 1152 с.4 Ви ди на пр. S. Sa la vil le »При мат св. Пе тра и па пе по све том Те о до ру Сту ди ту ( 759 - 826)«, Ec hos d’ Ori ent, 17 / 1914/ 23 - 24, та ко ђе. А. Ma rin, »Sa int The o do re / Pa ris: Le coff re, 1906/ стр. 1 ко ји Те о до ра на зи ва »по след њим ви зан тиј ским ка то ли ком«. Слич но то ме у свом пи сму Ла ву Са ке ла ри у су (PG99: 1417c) он пи ше: »А ко су њи хо ви (апо стол ски) иаслед ни ци. Oнај ко ји се ди на рим ском тро ну и ко ји је пр ви. Онај ко ји се ди на тро ну ца-ри град ском и ко ји је дру ги. По сле њих они у Алек сан дри ји, Ан ти о хи ји и Је ру са ли му. То је пен тар хиј ска власт у Цр кви. Њи ма при па да ју све од лу ке у од но су на све те дог ме« (Ци-ти ра но пре ма Ф. Двор ни ку »Ви зан тиј ски и рим ски при мат« - на енгл. - / N. Y.: Ford ham Uni ver sity Press, 1966, 101.5 Те о дор Сту дит, Посл II 63 (Нав кра ти у су).6 Те о дор Сту дит, Посл. II, 15.

85


сво ју ви зи ју и сво ју на ду у нај бо љи и не над ма шан стил ви зан тиј-ске тра ди ци је.

У Те о до ро вим спи си ма се не по ја вљу је ста ра опо зи ци ја све-тов ној фи ло со фи ји. Чак из гле да да се и сам Те о дор ба вио ди ја-лек ти ком што се мо же на зре ти из ње га ве ра не ко ре спон ден ци је са Јо ва ном Гра ма ти ком, ху ма ни стом и доц ни јим ико но бо рач ким па три јар хом. Ме ђу тим, ан ти ху ма ни стич ка тен ден ци ја ће се ја сно по ја ви ти ме ђу, ње го вим не по сред ним уче ни ци ма, ан ти фо ти јев-ци ма де ве тог ве ка.

2. Фо ти је (око 820-око 891)

До ми нант на фи гу ра у ре ли гиј ском, со ци јал ном и по ли тич-ком жи во ту де ве тог ве ка, Фо ти је, сма тра се оцем оног што се уоп ште но на зи ва ви зан тиј ски »ху ма ни зам«. У свом чу ве ном де-лу »Би бли о те ка«, ори ги нал ној и ве о ма ва жној ком пи ла ци ји ли-те рар не кри ти ке, он об у хва та хри шћан ске пи сце пр вих ве ко ва и из ве стан број све тов них ауто ра. На сли чан на чин, у сво јим »Од-го во ри ма Ам фи ло хи ју«, збир ци бо го слов ских и фи ло соф ских рас пра ва, он по ка зу је ши ро ко све тов но зна ње и обим но по зна-ва ње па три стич ког бо го сло вља. У свим сво јим спи си ма Фо ти је оста је уни вер зи тет ски про фе сор. Оту да је ње го ва из ра зи та пре-ди спо зи ци ја за Ари сто те ла, а не за Пла то на. У бо го сло вљу оста је ве ран ста во ви ма и про бле ма ти ци ра них са бо ра и све тих Ота ца. Љу бав пре ма кла сич ној фи ло со фи ји не во ди га то ле ран ци ји пре-ма чо ве ку, као што је код Ори ге на, чи ју осу ду од стра не Пе тог са бо ра при ма без ре зер ве,7 или као што је код Кли мен та Алек-сан дриј ског у чи јем глав ном де лу Hypotypo se is, Фо ти је про на ла-зи »опа ки мит« пла то ни зма.8

Ње го ва ши ро ка еру ди ци ја нам че сто да је де таљ ну кри тич ну ана ли зу и тач не ци та те ауто ра о ко ји ма, без ових при бе ле жа ка, не би смо ни шта зна ли. Хри сто ло шки спо ро ви пе тог и ше стог ве-ка су при вла чи ли Фо ти је ву по себ ну па жњу. Без об зи ра на ње го ву скло ност ан ти о хиј ској ег зе ге зи и бо го сло ви ма ан ти о хиј ске шко-

7 Фо ти је, »Би бли о те ка«, ко декс 8, 18 итд.,8 исто, ко декс 109.

86


ле9, он је остао ри го ро зно ве ран Ки ри ло вом ту ма че њу са бо ра у Хал ки до ну - што је пре о вла да ва ло у Ви зан ти ји Ју сти ни ја но вог до ба - и по све ћу је мно го и за нас дра го це не па жње не ки ма од ва-жних са бор ских го вор ни ка.10

У од но су на дру ге бо го слов ске про бле ме, Фо ти је се фор-мал но сла же са тра ди ци о нал ним па три стич ким и са бор ским по став ка ма. Али из гле да, он у пот пу но сти ни је при хва тао или раз у ме вао при ме ну ап со лут ног апо фа ти зма Гри го ри ја Ни ског, а ње го во уче ње о од но су Бо га и све та, из гле да да је би ло бли ско ла-тин ском схо ла стич ком уче њу о ac tus pu rus.11 Ме ђу тим, па жљи ва ана ли за Фо ти је ве ми сли зах те ва ла би да се утвр ди ње гов та чан став у ве зи овог пи та ња. У сва ком слу ча ју, на ње гов ауто ри тет су се по зи ва ли ви зан тиј ски ан ти - Па ла ми сти че тр на е стог ве ка, про тив уче ња ко је је за сту пао Па ла ма о ствар ној ра зли ци из ме ђу су шти не и »енер ги је« у Бо гу, а што је би ло по твр ђе но на са бо ри-ма то га вре ме на.12 Ово ме тре ба до да ти ње го ву ода ност све тов-ним на у ка ма и ли бе рал ну упо тре бу ико но ми је, што је учи ни ло да у мо на шким кру го ви ма бу де не по пу ла ран за вре ме жи во та и по сле смр ти.

У јед ном по гле ду је Фо ти је над ма шио сво је са вре ме ни ке и сред њи век у це ли ни: сво јим сми слом за исто ри ју, за исто риј-ски раз вој и тра ди ци ју. Овај сми сао је ви дљив у сва ком по гла-вљу »Би бли о те ке«. Та ко, ана ли зи ра ју ћи књи гу све ште ни ка Те о-до ра, ко ји је бра нио аутен тич ност Ди о ни си је вих спи са, Фо ти је па жљи во на бра ја ар гу мен те про тив аутен тич но сти и за кљу чу је про стом тврд њом да аутор »поку ша ва да опо врг не ове за ме р-ке и твр ди да је, по ње го вом ми шље њу, књи га ве ли ког Ди о ни-си ја ори ги нал на«.13Па и ако, дру гом при ли ком, Фо ти је узи ма Ди о ни си је ву аутен тич ност за нео спор ну, па сус ко ји је ци ти ран

9 Ви ди по ду жи чла нак о Ди о до ру из Тар са, »Би бли о те ка« ко декс 223 и ње го ву оце ну Те о до ре та Кир ског, исто код 46.10 Ви ди ко декс о Евло ги ју Алек сан дриј ском, 182, 208, 225 - 227, ко ји су у ства ри оп шир-не мо но гра фи је. О Је фре му Ан ти о хиј ском, ви ди »Би бли о те ка«код. 228.11 »Бо жан ство је у уни вер зу му и су шти ном и енер ги јом«, »Ам фил I« 75 PG 101: 465ВС.12 Ви ди код Акин ди на »Про тив Па ла ме« у Co dex Mo na cen sis gra e cus 223, foll. 283v, 293v, 298v, 305 31 lv itd.13 »Би бли о те ка, ко декс 1.

87


ја сно по ка зу је Фо ти је ву ин те лек ту ал ну че сти тост у при зна ва њу да је не мо гу ће об ја сни ти на ко ји на чин Ди о ни си је мо же да бу де пре те ча »тра ди ци ја ко је су у Цр кву по сте пе но уво ђе не и ко ји ма је тре ба ло мно го вре ме на да се раз ви ју».14 При зна ва ње раз во ја тра ди ци је и мо гућ ност и ле ги тим ност раз ли чи то сти у цр кве ној прак си, игра ли су знат ну уло гу у Фо ти је вом од но су пре ма па пи Ни ко ли I и Рим ској цр кви. Ка да га је па па оп ту жи вао да је од све тов ња ка уз диг нут на па три јар шиј ски трон у ро ку од шест да-на, прак са за бра ње на по за пад ној тра ди ци ји, ко ју ис ток ни ка да ни је фор мал но опо вр гао -Фо ти је пи ше: »Сва ко мо ра да се др-жи оно га што је де фи ни са но оп штим са бор ским од лу ка ма, али из дво је ног ми шље ња не ког цр кве ног Оца или де фи ни ци је не ког по ме сног са бо ра, не ко мо же да се др жи, а дру ги да се не др жи... « За тим се он по зи ва на та кве про бле ме као што су бри ја ње, пост у су бо ту, це ли бат све ште ни ка, па про ду жа ва: »Ка да ве ра оста је не у гро же на, оп ште и ка то ли чан ске од лу ке су та ко ђе за шти ће не. Ра зу ман чо век по шту је прак су и за ко не дру гих. Он сма тра да ни-је по гре шно ако их се не при др жа ва, ни ти је не ле гал но да се они кр ше«.15

Фо ти је ва бри га за »оп шту ве ру« и »ва се љен ске од лу ке« илу-стру је слу чај Fi li o que. По што су са вре ме на исто риј ска ис тра жи-ва ња до ка за ла да он ни је си сте мат ски био ан ти ла тин ски на стро-јен, ње гов став у спо ру мо же са мо да се об ја сни чи ње ни цом да се пре ма бо го слов ским про бле ми ма од но сио озбиљ но. Не са мо да је ста вљао глав ни на гла сак на Фи ли о кве у сво јој ен ци кли ки из 866. го ди не нeгo чак и он да ка да је вас по ста вљен цр кве ни мир са па пом Јо ва ном VI II у 879-880. го ди ни, па и по сле од сту па ња са па три јар шиј ског пре сто ла, Фо ти је је по све тио мно ге од сво-јих по след њих да на на пи са ње Ми ста го ги је Све то га Ду ха, пр вог де таљ ног грч ког опо вр га ва ња ла тин ске ин тер по ла ци је Fi li o que у Сим вол ве ре.

Ми ста го ги ја ја сно по ка зу је да је Фо ти ја под јед на ко за бри-ња ва ла јед но стра на ин тер по ла ци ја у текст као и са ма са др жи на ин тер по ла ци је. Он ни је пра вио раз ли ку из ме ђу ка нон ских и бо-го слов ских аспе ка та про бле ма и по зи вао се на па пе, на ро чи то 14 исто.15 »Посл. 2. па пи Ни ко ли.« PG 102: 604d - 605 d.

88


Ла ва III и Јо ва на VI II, ко ји су се про ти ви ли ин тер по ла ци ји, као опо нен те уче ња о »дво стру ком ис хо ђе њу«. Сла бост Фо ти је вог тре ти ра ња про бле ма ле жи у чи ње ни ци да му ни су би ли при сту-пач ни из во ри ла тин ског бо го сло вља. Ипак је он знао да су ла-тин ски бо го сло ви на Фи ли о кве гле да ли са сим па ти јом и по зи ва се по себ но на Ам вро си ја, Ав гу сти на и Је ро ни ма/ иако се пр ви и по след њи те шко мо гу свр ста ти у за го вор ни ке Фи ли о кве/. Ме ђу-тим, очи глед но је да он ни је чи тао њи хо ва де ла. Сто га је ње го во опо вр га ва ње ла тин ских ста во ва би ло за сно ва но са мо на усме-ним ин фор ма ци ја ма.

Без об зи ра на ње не не до стат ке, те жак и оштар ди ја лек тич ки стил, Ми ста го ги ја чи ни ја сним основ ни ви зан тиј ски при го вор ла тин ском уче њу о Све тој Тро ји ци: да оно раз у ме Бо га као је ди-ну и фи ло соф ски про сту су шти ну, у ко јој је лич но или ипо ста сно по сто ја ње све де но на уче ње о уза јам ним од но си ма из ме ђу три Ли ца. Ако иде ја је ди но су шно сти зах те ва да Дух има сво је по ре-кло у Оцу и Си ну за јед но, су шти ни у Бо гу нео п ход но пред хо ди Ње го во лич но по сто ја ње у три ипо ста си. Ипак, за Фо ти ја »Отац је по че так (по ре кло) (Си на и Све тог Ду ха) не по при ро ди, не го на осно ву свог ипо ста сног свој ства«.16Збр ка ти ипо ста сна свој ства Оца и Си на при пи су ју ћи им ис хо ђе ње Ду ха, пред ста вља пад у са ве ли јан ство, мо да ли стич ку је рес тре ћег ве ка или у по лу са ве-ли јан ство. Јер Са ве ли је је слио три ли ца у јед но, док се Ла ти ни ор га ни ча ва ју на Оца и Си на, али он да упа да ју у опа сност да из Бо жан ства са свим ис кљу че Ду ха.17

Фо ти је ја сно по ка зу је да иза спо ра о Фи ли о кве ле же два уче-ња о тро јич но сти: грч ко пер со на ли стич ко уче ње, ко је сма тра да су лич ни од но си Оца, Си на и Ду ха ба зне тач ке три ни тар ног бо-го сло вља. Ла тин ски, ав гу сти нов ски при ступ Бо гу као про стој су шти ни у ко јој се Трој ство Ли ца мо же да раз у ме са мо у тер ми-ни ма уну тар њих од но са.

Опо вр га ва ју ћи ла тин ско уче ње о Тро јич но сти, Фо ти је не не-ги ра сла ње Ду ха Све тог у свет пре ко Си на, у ико но ми ји спа се ња, као ве зу из ме ђу Ису со ве обо же не људ ске при ро де и це лог те ла

16 »Ми ста го ги ја Све тог Ду ха« 15. PG 102: 293 а.17 исто, 9, 23. PG 102289 b 313 bc.

89


Цр кве са све том.18 Сто га се он не би про ти вио кад би се го во ри-ло о ис хо ђе њу Ду ха кроз или од Си на, у овом по след њем сми слу. Фо ти је ни је прин ци пи јел ни про тив ник за па да. У ви ше на вра та он при зна је ауто ри тет ла тин ских Ота ца и Рим ске цр кве, у ко јој, у то вре ме, још ни је би ло ин тер по ла ци је у Сим вол ве ре. Он твр ди - а не ма раз ло га да се сум ња у ње го ву искре ност – да му је је ди на бри га је дин ство из ме ђу Ис то ка и За па да у јед ној, ка то ли чан ској ве ри, де фи ни са ној на ста рим са бо ри ма. На жа лост, по сле ње га, исто ри ја ће још ви ше уда љи ти две по ло ви не хри шћан ства јед ну од дру ге, и не до ста ја ће и јед ној и дру гој стра ни Фо ти је ва ши ро-ко гру дост и сми сао за исто ри ју.

3. Ми ха и ло Псел (1018 -1078)

Ви зан тиј ски ин те лек ту ал ци су по сле Фо ти ја има ли сло бод-ни ји и пот пу ни ји при ступ из во ри ма ста ре грч ке фи ло со фи је. Ми ха и ло Псел је јед на од лич но сти ко ја је у ве ли кој ме ри про-дукт ра но ви зан тиј ске ре не сан се. Псе лов до при нос бо го сло вљу је у ства ри вр ло огра ни чен, и са мо је ин ди рек тан. По што су, са гла-сно при хва ће ном по гле ду на свет у Ви зан ти ји, ре ли ги ја и фи ло-со фи ја би ли не раз дво ји ви, он тре ба и мо ра да бу де по ме нут као ве ли ки фе но мен у исто ри ји ви зан тиј ског хри шћан ства.

»Же лим да зна те«, пи ше он, »да хе лен ска му дрост, иако је про ма ши ла да про сла ви бо жан ство и ни је по доб на за бо го сло-ве, по зна је при ро ду она кву ка кву је ство рио Ство ри тељ«.19 Ово при зна ње од стра не ком пе тент не осо бе из ста ри не о раз у ме ва њу при ро де, пред ста вља осно ву за при род но бо го сло вље: са зна ње о Ство ри те љу кроз ве ко ве. Еле мен ти ова квог схва та ња су, на рав-но, по сто ја ли код апо ло ге та дру гог и тре ћег ве ка а раз ви ли су их Ори ген и ка па до киј ски Оци. Али ис так ну ти и од го вор ни цр-кве ни љу ди су на гла ша ва ли ре ли гиј ски јаз из ме ђу хри шћан ства и хе ле ни зма. По њи ма је хе лен ска му дрост би ла сред ство за апо-ло ге те, а не са ма се би циљ.У из ве сним при ли ка ма сам Псел при-

18 исто, 94.19 Ми ха и ло Псел »Пи смо не мар ном уче ни ку«, изд. Ј. F. Bo is so na de Nu er nberg, 1838. re-pr. Am ster dam: Hak kert, 1964/, 151.

90


зна је ову не по ду дар ност. На при мер, он по би ја Пла то но во уче ње о све ту иде ја, ко ји по сто ји сам за се бе, а не са мо у бо жан ском уму.20 Овај за кљу чак му се на ме ће пре из из ри чи чи те и фор мал-не де фи ни ци је Цр кве, не го ли из не ког ње го вог ду бо ког убе ђе-ња. Си гур но ста ње ње го ве ми сли тач ни је је из ра же но кад пи ше: »Да би био ро ђен за са зна ње, за до во љан сам по ро ђај ним му ка ма Пла то на и Ари сто те ла. Они су ме ро ди ли и фор ми ра ли«.21

У ства ри, при лич но фор мал ни бо го слов ски кон зер ва ти зам, ко ји је вла дао у зва нич ним цр кве ним кру го ви ма, омо гу ћио је да у чо ве ку, као што је био Псел, из би је нео пла то ни зам ско ро исто-ве тан нео пла то ни зму ше стог ве ка. У ства ри, у ње му и ње го вим са вре ме ни ци ма би ло је ве о ма ма ло до дир них та ча ка из ме ђу бо-го сло вља и фи ло со фи је. Си гур но је да је Псел остао хри шћа нин, али ако има не ки емо ци о нал ни под стрек у ње го вој ми сли, он се са сто ји у тра же њу уса гла ша ва ња, а не опо зи ци је, из ме ђу хри-шћан ства и пла то ни зма, и ње га мно го не бри не што је са гла сност ве штач ка. Псел је пот пу но сре ћан, на при мер, што је код Хо ме ра от крио Тро јич ност и би блиј ски свет ан ђе ла и све ти те ља.22

Овај при мер фор мал ног и ве штач ког при ла го ђа ва ња хе ле ни-зма еван ђе љу, по ка зу је гра ни це оно га што се зва ло - ви зан тиј-ски ху ма ни зам. Ово ме је очи глед но не до ста ја ла жи ва си ла ко ја је омо гу ћи ла за пад ну схо ла сти ку, по сле по нов ног от кри ва ња Ари-сто те ла, или ита ли јан ску ре не сан су, по сле опа да ња сред ње ве-ков не ци ви ли за ци је. Ма да је по зна вао Пла то на и Ари сто те ла бо-ље не го што их је би ло ко и би ло ка да по зна вао на За па ду, Псел је остао сред ње ве ков ни Ви зан ти јац - то јест чо век одан тра ди ци ји, и ло ја лан, бар фор мал но, ве о ма стро гим нор ма ма зва нич ног бо-го сло вља. Ни је он био ве ли ки бо го слов, а ло јал ност зва нич ном бо го сло вљу га је спре чи ла да по ста не ствар но ве ли ки фи ло соф. У осно ви ње го ва ми сао оста је еклек тич на. Прин ци пи нео пла то-ни зма - вер ност Ари сто те лу у ло ги ци и при род ној фи ло со фи ји, ком би но ва но са Пла тон ском ме та фи зи ком би ли су свој стве ни Псе ло вом на чи ну ми шље ња. »Што се ме не ти че«, при зна је он, »ја сам ску пљао до бре осо би не и вр ли не од сва ко га; мо је ре зо но-

20 Ed. C. Sat has, »Bi bli ot he ca gra e ca me dii aevi«, Ve ni ce 1872.21 »Пи смо не мар. уче ни ку«, стр. 146.22 B.Ta ta kis, »La phi lo sop hie byzan ti ne« / Pa ris: 194 18. isto, 94,

91


ва ње је раз ли чи то и оно са жи ма све по је ди нач не иде је у јед но. Ја лич но сам са мо је дан од мно гих. Ако не ко чи та мо је књи ге он ће от кри ти да су оне мно ге - од јед не«.23

Ни ка ква бри љант ност из ра за, ни ка ква из ра зи та со фи сти ка-ци ја сти ла, ни је би ла до вољ на да Псел овај еклек ти ци зам пре-о бра зи у ори ги нал ни и ства ра лач ки си стем фи ло со фи је. Пра во ства ра ла штво и жи ва ми сао не го ва ни су у кру го ви ма ко је је Псел сма трао за ра же ним не здра вим и ира ци о нал ним ми сти ци змом. Ипак по сто ји сум ња да ли се Псел ика да су срео или чи тао сво је са вре ме ни ке, нај а у тен тич ни је пред став ни ке мо на шке ду хов но-сти, као што је Си ме он Но ви Бо го слов. Да је до тог су сре та и до шло, те шко да би је дан дру го га раз у ме ли.

4. Осу да Јо ва на Ита ло са (1076-1077, 1082)

Уче ник Псе ла и ње гов след бе ник - hypa tos ton phi lo sop hon то јест, као управ ник уни вер зи те та, Јо ван Ита лос (»Ита ли јан«, ве ро ват но Грк из Ита ли је) био је фор мал но оп ту жен због је ре си и осу ђен због пре ко мер не упо тре бе кла сич не фи ло со фи је уоп-ште, а по себ но због то га што се при др жа вао Пла то но вог по гле да на по ре кло и при ро ду све та. Ва жност ове две уза стоп не осу де на гла ше на је и чи ње ни цом да су по пр ви пут по сле 843. го ди не, Си но ди ко ну до да ти дог мат ски па ра гра фи, ко је је тре ба ло про чи-та ти сва ке го ди не у Не де љу пра во сла вља. Ви зан тиј ска цр ква је, осу ђу ју ћи Ита ло са, ство ри ла мо дел ко ји је мо гао да по слу жи, а и по слу жио је, у ка сни јим вре ме ни ма.

Об ја вље на де ла Јо ва на Ита ло са не са др же це ло куп но уче ње због ко га је био осу ђен, али, а pri o ri се не мо же ис кљу чи ти да је он у ства ри сво је уче ње ши рио усме ним пу тем. У сва ком слу ча ју, од лу ке Си но да ко је су се на ње га од но си ле, као ста во ви ко је је Цр ква зва нич но за у зе ла, има ју ва жност, ко ја пре ва зи ла зи ње го ву 23 Ми ха и ло Псел. »O осо би ни не ких спи са«, ed. J. F. Bo is so na de str. 52.

92


лич ност.У је да на ест ана те ма у Си но ди ко ну, ко је се од но се на Ита ло са,

пр вих де сет су чи сто дог мат ске, а из да те су 1076 - 1077. го ди не. По след ња је фор мал на, лич на осу да, об ја вље на 1082. го ди не.24 Дог мат ски ста во ви, ко је је за у зео Си нод, ти чу се два основ на про бле ма:

1/ Кла сич ни грч ки фи ло со фи су би ли је ре си ар си. Дру гим ре-чи ма, све глав не хри шћан ске је ре си су ре зул тат њи хо вог ути ца ја, те сто га и се дам ва се љен ских са бо ра, осу ђу ју ћи је ре ти ке, ин ди-рект но осу ђу ју и фи ло со фе (ана те ма 5). У ства ри, по сле Тер ту-ли ја на, па три стич ка ли те ра ту ра че сто при пи су је од го вор ност фи ло со фи ји, за све је ре си. Пре ма то ме, став Си но да ни је ни шта но во, али ње го во об но вље но из ла га ње у је да на е стом ве ку је од ве о ма ве ли ке ва жно сти за сред ње ве ков ну Ви зан ти ју. До зво ље на је ипак раз ли ка из ме ђу оних ко ји при хва та ју »луц ка ста ми шље-ња« фи ло со фа и оних ко ји се ба ве »хе лен ским сту ди ја ма« са мо ра ди об у ча ва ња (ана те ма 7). Дру ги став ни је сма тран као оба ве-зно по гре шан. Си нод ска од лу ка до не кле од го ва ра по зи тив ном ста ву при хва ће ном у кон зер ва тив ним кру го ви ма и при сут ним чак и код Псе ла, у од но су на из у ча ва ње Ари сто те ло вог Ор га нона, као су прот ног про у ча ва њу Пла то на. Иако је Ари сто тел сма-тран за учи те ља ло ги ке и фи зи ке, пред ме та ко ри сних »за обу-ку«, Пла тон је за у зео ме та фи зич ки став, ко ји се ни је по ду да рао са хри шћан ством.

2/ У ана те ма ма се осу ђу је чи та ва се ри ја пла тон ских по став ки, ко је су се при пи си ва ле Ита лу, иден тич них са ори ге ни стич ким те за ма, ко је је од ба цио Ју сти ни јан и Ва се љен ски са бор од 553. го ди не: пре ег зи стен ци ја и пре се ље ње ду ша, од ри ца ње те ле сног вас кр се ња, веч ност ма те ри је, са мо стал ни свет иде ја и т. д.

Чак и по сле осу де Ита ло са, уче ни Ви зан тиј ци су про ду жи ли да чи та ју, пре пи су ју и про у ча ва ју кла сич не грч ке пи сце, али сва-ки по ку шај да се усво је »луц ка ста ми шље ња«, са да је пред ста вљао пре ступ про тив исти ни те ве ре. Без сум ње, од лу ке из 1076-1077. го ди не, док су с јед не стра не ја сно по др жа ва ле тра ди ци о нал ни мо на шки пре зир »хе ле ни зма«, с дру ге стра не су пред ста вља ле озбиљ ну но ву смет њу у раз во ју ху ма ни зма.24 J. Go u il lard, »Syno di con«, str. 56 - 60, 188 - 202.

93


Ви зан ти ја, грч ка по је зи ку и кул ту ри, за у зе ла је не га тив ни ји став пре ма грч кој фи ло со фи ји, не го што је За пад то ика да учи-нио. Уочи оног пе ри о да ка да ће За пад по све ти ти свој ум фи ло со-фи ји кла си ке и ући у ве ли ку епо ху схо ла сти ке, Ви зан тиј ска цр ква је све ча но од ба ци ла сва ку но ву син те зу грч ког ума и хри шћан-ства, оста ју ћи вер на са мо син те зи до ко је је до шло у па три стич-ком пе ри о ду. То је пру жи ло шан су За па ду да по ста не ви ше грч ки, не го што је био. Ово је очи глед но би ло од ве ли ке ва жно сти за бу дућ ност бо го сло вља и за од но се из ме ђу Ис то ка и За па да.

5

МО НА ШКО БО ГО СЛО ВЉЕ

Уло гу мо на ха у три ум фу пра во сла вља над ико но бор ством илу стру је њи хо ва ан га жо ва ност у бо го слов ским де ба та ма у Ви зан ти ји. Ви зан тиј ско мо на штво је би ло не са мо шко ла ду-хов ног уса вр ша ва ња, већ и те ло ко је се осе ћа ло од го вор ним за са др жи ну ве ре и за суд би ну Цр кве као це ли не. У исто вре-ме, спе ци фич ност мо на шке по ли ти ке и иде о ло ги је, за сни ва не на уче њу да »Цар ство Бо жи је ни је од ово га све та«, и ње го во про ти вље ње сва ком ком про ми су са зах те ви ма »ово га све та«, да ло је у Ви зан ти ји под сти цај бо го сло вљу ко је би мо гло да се на зо ве »мо на шко«. У кон тра сту са фор мал ним кон зер ва-ти змом зва нич них цр кве них кру го ва и у опо зи ци о ном ста ву пре ма све тов ном хе ли ни зму, ово бо го сло вље је пред ста вља ло нај ди на мич ни ју и у нај ве ћој ме ри ства ра лач ку стру ју у ви зан-тиј ској ми сли као це ли ни.

По зна то је да је мо на штво вр ло ра но у свом раз во ју по ста-ло раз но о бра зан по крет. Из ме ђу екс трем ног от шел ни штва Анто ни ја Еги пат ског и ап со лут ног и ор га ни зо ва ног ки но ви-ти зма Па хо ми је вог, у ис точ ном хри шћан ству је по сто јао чи-тав низ об ли ка мо на шког жи во та ко ји су се по сте пе но ши ри-ли и на За пад. Из ме ђу пу сти ња ка (ер ми та) - че сто на зи ва них »иси ха сти ма« - и ки но ви та, че сто је по сто ја ло су пар ни штво, а по не кад и кон фликт. Ме ђу тим, це ло ку пан ис точ ни мо на шки по крет остао је ује ди њен у свом ба зном »оно зе маљ ском« и у убе ђе њу да је мо ли тва, не за ви сно од ње ног об ли ка, основ на и по сто ја на са др жи на мо на шког жи во та. Мо жда су не ки мо на-шки цен три - као што је био ма на стир Сту ди ос - би ли ре ла-

96


тив ни»ак ти ви сти«, ко ји су не го ва ли со ци јал ну де лат ност, на у ку, пи са ње ма ну скри па та и за ни ма ли се дру гим прак тич ним де лат-но сти ма. При све му то ме ли тур гич ки круг мо на шких слу жби је остао ап со лут ни цен тар жи во та мо на шке за јед ни це и об у хва тао је бар по ло ви ну це ло куп ног мо на шког сва ко днев ног жи во та.

У це ли ни, мо на шка за јед ни ца је учи ла Ви зан тиј це ка ко да се мо ле. Ки но ви ти су раз ви ли ли тур гич ки си стем, ко ји је по сте пе-но при хва ти ла це ло куп на Цр ква и ко ји је да нас по знат у Ис точ-ној цр кви као мо на шки ред бо го слу же ња. Иси ха сти су ство ри ли тра ди ци ју лич не мо ли тве и не пре кид не кон тем пла ци је. У јед ном и дру гом слу ча ју, мо ли тва је би ла схва та на као пут за оства ре ње ци ља хри шћан ског жи во та. А тај циљ је уче ство ва ње у Бо гу, the-o sis, за јед ни чар ство са обо же ном људ ском при ро дом Хри сто вом у Ду ху Све том. Ки но ви ти су, углав ном, на гла ша ва ли све то та јин-ску или ли тур гич ну при ро ду овог за јед ни чар ства, док су иси ха-сти учи ли да је тај до жи вљај тре ба ло по сти ћи лич ним на по ром. У пост-ико но бо рач кој Ви зан ти ји, две тра ди ци је су се у ве ли кој ме ри ис пре пле ле, и ми на ла зи мо, на при мер, да је про рок лич-ног ми сти ци зма Си ме он Но ви Бо го слов, нај ве ћи део свог жи-во та про вео у ки но вит ским за јед ни ца ма, ко је су се на ла зи ле у гра ду Кон стан ти но по љу. По што те о ло шки и ду хов но ни је би ло су прот но сти из ме ђу от шел ни ка и ки но ви та, мо гу ће је да се го во-ри о јед ном је дин стве ном мо на шком бо го сло вљу.

1. По ре кло мо на шке ми сли: Ева гри је и Ма ка ри је

Уло гу Ева гри ја Понт ског (+399) у фор ми ра њу ра не мо на шке ду хов но сти исто ри ча ри су при зна ли по чет ком овог ве ка. Аутен-тич ни текст ње го вих »Гно стич ких ве ко ва«, са њи хо вом са свим је ре тич ком хри сто ло ги јом, об ја шња ва за што је он био осу ђен од стра не ва се љен ског са бо ра из 553. го ди не. Ева гри јев си стем, по-сма тран као из раз ње го вог ме та фи зич ког си сте ма -ко ји се раз-вио из ори ге ни зма, и сам је по стао сум њив. Ме ђу тим, у ви зан-тиј ској тра ди ци ји, по сма тра ној у це ли ни, он ће би ти сто ле ћи ма упра жња ван ван свог ори ги нал ног и је ре тич ког кон тек ста. Ње-гов пси хо ло шки зна чај би ће у пот пу но сти ис ко ри шћа ван. Ов де

97

Монашко богословље

ће мо на по ме ну ти два нај ва жни ја аспек та Ева гри је ве ми сли због њи хо вог тра ја ња у доц ни јој тра ди ци ји: Уче ње о стра сти ма и уче-њу о мо ли тви.

Пре ма Ева гри ју, исти ни та при ро да »ду ха« тре ба да бу де од-ре ђе на у Бо гу, и све што га одва ја од Бо га - је зло. На тај на чин, од па да људ ски дух је за ро бљен са мо љу бљем, ко је ра ђа »ми сли«. »Ми сли« у нај го рем зна че њу ре чи, по Ева гри ју, иза зи ва ју ин те ре-со ва ње за чул не ства ри и одва ја ју од Бо га. Де лу ју ћи на део ду ше при јем чив за стра сти, оне мо гу да во де стра сти ма. Ове стра сти се свр ста ва ју у вр ло стрик тан је рар хиј ски ред, по чи њу ћи са слу-чај ном при вр же но шћу нај не оп ход ни јој људ ској чул ној по тре би, хра ни, а за вр ша ва ју ћи са де мон ском оп сед ну то шћу, са мо љу бљем. Осам сте пе ни са чи ња ва овај је рар хиј ски по ре дак: про ждр љи вост, блуд, се бич ност и шкр тост, ту га, гнев, до са да, су је та и охо лост.1 Са не знат ним от сту па њи ма, ову кла си фи ка ци ју стра сти и пси хо-ло шку струк ту ру људ ског ду ха, ко је оне пред ста вља ју, за др жа ли су Јо ван Ка си јан, Јо ван Ле ствич ник, Мак сим Ис по ве ник и го то во сви ис точ ни аскет ски пи сци. Основ ни циљ мо на шке »ве жбе« је по ти ски ва ње стра сти и по сти за ње ста ња »без стра сно сти« - одва-ја ња чу ла и »ми сли« - што до во ди до мо гућ но сти ус по ста вља ња пр во бит ног од но са из ме ђу ду ха и Бо га. По чи њу ћи са основ ним мо на шким вр ли на ма - по стом и без брач но шћу, жи вот мо на ха мо-же по сте пе но да об у зда оста ле стра сти и да до стиг не исти ни ту одво је ност од стра сти. Та да је сје ди ње ње мо гу ће по мо ћу мо ли-тве. Ева гри је је био тај ко ји је пр ви ство рио из раз »мо ли тва ду ха«, што ће по ста ти основ ви зан тиј ских иси ха ста. Мо ли тва је »пра ва ак тив ност ду ха«,2 ,»не про ла зно ста ње«3, »нај ве ће мо гу ће умо ва-ње«.4 У овом »ста њу« мо ли тве, дух је пот пу но осло бо ђен »мно-го стру ко сти«. Он је »глув и нем« за сва ко опа жа ње чу ла.5 Пре ма Ева гри ју, ка ко нам је да нас по зна то, мо ли тва та ко ђе зна чи да је дух у су штин ском је дин ству са Бо жан ством. Та ко су ева гри јев-ски мо на си ше сто га ве ка мо гли да се хва ли шу да су »јед на ки Хри сту«. Ме ђу тим, по ко ле ња ви зан тиј ских мо на ха ће раз у ме ти 1 Ева гри је Пон ти кус, »Рrаktikos«. PG 40: 1272 - 1276.2 Псе у до - Нил (Ева гри је), De Oratione, 84. PG 79: 1185 b.3 Исто, 52.4 Исто, 34 a.5 Исто, 11.

98


Ева гри је во уче ње о мо ли тва ма на ор то док сни ји на чин, а за ово но во ту ма че ње Ева гри је ве ду хов но сти, у нај ве ћој ме ри, тре ба да се за хва ли спи си ма ко ји се при пи су ју Ма ка ри ју Еги пат ском.

Ма ка ри је Еги пат ски је био са вре ме ник и Ева гри јев учи тељ у Скит ској пу сти њи. Пе де сет Оми ли ја и мно га дру га де ла не по зна-тог ауто ра ра ног пе тог ве ка, при пи са на су Ма ка ри ју, ко ји, што је да нас си гур но, ни ка да ни је био пи сац. Ути цај овог ано ним ног пи-сца, ко ји се кон вен ци о нал но на зи ва Ма ка ри је, био је огро ман.

Док Ева гри је иден ти фи ку је чо ве ка са »ин те лек том« и схва та хри шћан ску ду хов ност као де ма те ри ја ли за ци ју, Ма ка ри је раз у ме под пој мом чо ве ка пси хо со мат ску це ли ну, опре де ље њу за »обо-же ње«. На су прот Ева гри је вој ори ге ни стич кој и пла то ни стич кој ан тро по ло ги ји, Ма ка ри је по ста вља би блиј ску иде ју чо ве ка пре-ма ко јој је не појм љи во и за »ум« и »ду шу« да је чо ве ко ва суд би на у одво је но сти од те ла. Из ове ан тро по ло ги је сле ди ду хов ност за-сно ва на на ре ал но сти кр ште ња и ев ха ри сти је, као пу те ва за сје-ди ње ње са Хри стом и за »обо же ње« це ло куп ног људ ског би ћа у свим ње го вим аспек ти ма, укљу чу ју ћи и те ле сни. »Огањ ко ји жи-ви уну тра, у ср цу, по ја ви ће се та да отво ре но (у по след њи дан) и оства ри ће вас кр се ње те ла«.6

По Ма ка ри ју, Ева гри је ва »мо ли тва ума« та ко по ста је »мо-ли тва ср ца«. Цен тар чо ве ко вог пси хо со мат ског жи во та, ср це, је »та бла на ко јој бла го дат Бо жи ја уре зу је за ко не Ду ха«.7 Али оно мо же да бу де и »гроб ни ца« у ко јој »кнез зла и ње го ви ан ђе ли на-ла зе при бе жи ште«.8 На тај на чин је људ ско ср це рат но по при ште из ме ђу Бо га и Са та не, жи во та и смр ти. И мо нах, ко ји сав свој жи вот по све ћу је мо ли тви, из а би ра, у ства ри, да бу де по при ште ове бор бе, на ди рек тан и све стан на чин. Јер Бо жи ја при сут ност је ре ал на чи ње ни ца ко ју »уну тра шњи чо век« опа жа као »до жи вљај и то са уве ре но шћу«.9 Код Ма ка ри ја, исто као у не ким књи га ма Ста рог За ве та, а на ро чи то у псал ми ма, уло га ко ју игра ср це је нео бич но по ве за на са фи зи о ло ги јом ко ја у овом по себ ном ор-га ну ви ди цен тар чо ве ко вог пси хо со мат ског жи во та. Прак тич но

6 Ма ка ри је Еги пат ски, Ноm., 11, 1. Dоеriеs, стр. 96 - 97.7 Исто, 15, 20. стр. 139.8 Исто, 11, 11. стр. 103.9 Исто, 1, 12. стр 12.

99


то зна чи да увек ка да се по ме не »ср це« аутор јед но став но има у ви ду чо ве ко ву уну тра шњу лич ност, »ја« у свој ње го вој ду би ни. У сва ком слу ча ју »ср це« ни ка да не озна ча ва са мо емо ци о нал ну стра ну чо ве ка, као што ће то по не кад би ти на За па ду.

Уче ње о ко ег зи стен ци ји Бо га и Са та не у ср цу чо ве ко вом, и по зив за све сним до жи вља јем бла го да ти, од ве ле су мо дер не исто ри ча ре на то да по и сто ве те Ма ка ри је ве Оми ли је са спи си ма ме са ли јан ских во ђа. Ка да би ова оп ту жба би ла исти ни та, она би се од но си ла не са мо на Ма ка ри ја не го и на доц ни ју ду хов ност у Ви зан ти ји, где је Ма ка ри је ужи вао нео спо ран ауто ри тет, а ње го-ве иде је, на ро чи то уче ње о све сном до жи вља ју Бо га, би ле до ми-ни ра ју ће. Ме ђу тим, тач на де фи ни ци ја о то ме шта ме са ли јан ство ствар но зна чи - као што је то ан ти са кра мен та ли зам - чи не ову иде ју ве о ма не ве ро ват ном. Чак ако је не по зна ти аутор Ма ка ри је-вих Оми ли ја при па дао тра ди ци ји, ко ја је би ла на рас кр сни ци из-ме ђу сек та шке и пра во слав не ду хов но сти, ње го ва ан тро по ло ги ја и ње го во по и ма ње људ ске суд би не, би ли су бли жи Но вом За ве ту не го схва та њу Ева гри је вих ори ге ни ста. Ути цај Ма ка ри је вог уче-ња ко ји је деј ство вао као ко пи ја Би бли је, ин ди рект но је до при-нео да за по том ство бу де са чу ва на тра ди ци ја чи сте мо ли тве, ко ја је код Ева гри ја има ла при лич но не ја сну са др жи ну.

2. Ве ли ки ду хов ни Оци

Ори ге ни стич ка ду хов ност и ме са ли јан ски псе у до про фе ти-зам- у ко ји ма су мо ли тва и ви зи је тре ба ло да за ме не све те тај-не - пред ста вља ли су два глав на ис ку ше ња ис точ ног мо на штва. При ме ри Ева гри ја и Ма ка ри ја по ка зу ју да у че твр том и пе том ве ку ни је би ло ла ко по ву ћи ли ни ју у мо на шкој сре ди ни из ме ђу пра во слав ног и сек та шког. По сле мно гих са бор ских од лу ка про-тив ме са ли а ни зма (Си да 390, Ца ри град 426. го ди не, Ефес 431. го ди не), и осу де Ева гри ја 553. го ди не, збр ка је би ла не мо гу ћа. Ме ђу тим, и у са мим мо на шким кру го ви ма по че ло је да до ла зи до раз би стра ва ња, у исто вре ме ка да су и са бо ри о овим про бле-ми ма до но си ли од лу ке. Ов де ће мо украт ко по ме ну ти три ауто ра ве ли ке ва жно сти, ко ји су, усво јив ши до при нос Ева гри је ве и Ма-ка ри је ве тра ди ци је, да ли кла сич не об ли ке ис точ ној хри шћан ској

100


ду хов но сти.Ди а дох, епи скоп Фо ти ци је у Епи ру, у пе том ве ку и уче сник на

са бо ру у Хал ки до ну (451), аутор је Гно стич ких по гла вља и још не ких ма њих ду хов них ра до ва. На слов ње го вог глав ног де ла от-кри ва ње го ве од но се са Ева гри јем. Па ипак је глав на ин спи ра ци ја Ди а до хо вог уче ња о мо ли тви ве о ма бли ска Ма ка ри је вом уче њу, иако га је од ме са ли а ни зма одва ја ла ве ћа раз да љи на не го што је то био слу чај код пи сца Ду хов них оми ли ја.

Кр ште ње је за Ди а до ха је ди ни основ ду хов ног жи во та: »Од мо мен та кр ште ња бла го дат је скри ве на у ду би ни на шег ду ха и да је очи шће ње и ду ши и те лу«.10 Ово по сма тра ње чо ве ка као це-ли не, ми сти ци зам је из ра зио у пој му »ср ца«, као не чег су прот ног Ева гри је вом ин си сти ра њу на »уму«. У ства ри, Ди а дох, исто као и Ма ка ри је, сме шта дух или ду шу »у ср це«:

»Бла го дат скри ва сво ју при сут ност у кр ште ном, оче ку ју ћи на под сти цај ду ше. Али ка да се цео чо век окре не Го спо ду, при сут-ност бла го да ти от кри ва се у ср цу пре ко нео пи си вог до жи вља ја... И ако чо век по чи ње сво је на пре до ва ње одр жа ва њем за по ве сти и не пре ста ним при зи ва њем Го спо да Ису са, огањ све те бла го да ти про ди ре чак до спо ља шњих треп та ја ср ца... «11

Ди а дох, у мно гим при ли ка ма у сво јим По гла вљи ма об ја шња-ва за мр ше ност Ма ка ри је ве тра ди ци је о ко ег зи стен ци ји Бо га и Са та не у људ ском ср цу. Он се у пот пу но сти сла же са Ма ка ри јем твр де ћи да хри шћа нин све сно до жи вља ва, чак мо ра да до жи вља-ва, и »спо ља шње« (то јест не са мо »ин те лек ту ал но« у Ева гри је-вом сми слу) при сут ност Ду ха Све тог у свом ср цу. Ње го ва де фи-ни ци ја хри шћан ске ве ре као лич ног до жи вља ја, би ће при хва ће на од стра не Си ме о на Но вог Бо го сло ва и дру гих ви зан тиј ских ду-хов них пи са ца. Ди а дох при хва та од Ма ка ри ја да се мо на шка не-пре ста на мо ли тва са сто ји у при зи ва њу име на Ису со вог.12 Али, Ева гри је во спи ри ту а ли стич ко и ап стракт но по и ма ње мо ли тве би ва за ме ње но Ди а до хо вом су штин ском ори јен та ци јом пре ма Лич но сти ова пло ће ног Ло го са и по нов ним на гла ша ва њем уло ге, ко ју је у би блиј ском бо го сло вљу игра ло схва та ње »име на« Бо жи-

10 Ди ја дох, Сар. 77, 78. ed. des Pla ces, SC, 5 bis / Pa ris: Cerf, 1955 /, str. 135 - 136.11 Исто, 85. стр. 144 - 145.12 Ви ди исто, 31, 32, 61, 88.

101


јег.Јо ван Ле ствич ник (Кли ма кус) - аутор Ле стви це - игу ман

ма на сти ра на Си на ју, је још је дан од ве ли ких све до ка мо на шке ду хов но сти, ба зи ра не на при зи ва њу »име на Ису со ва«. Ви ше је по знат на За па ду тек од сред њег ве ка, али је на Ис то ку ви ше ве-ли чан (где је у ње го ву част уве де но по себ но про сла вља ње, ко је па да у Пе ту не де љу ве ли ког по ста). Ве о ма се ма ло зна о ње го-вом жи во ту. Чак ни да тум ње го ве смр ти ни је тач но уста но вљен (углав ном се ве ру је да је то би ло не где око 649. год).

Ње го ва чу ве на књи га Рај ска ле стви ца ви ше се осла ња на Ева-гри ја ни зам не го на Ди а до хо ва »по гла вља«, што се мо же ви де ти из ње не де таљ не кла си фи ка ци је стра сти и из екс трем ног об ли ка аске ти зма ко ји Јо ван зах те ва од сво јим мо на ха, у ко ме се огле да ори ге ни стич ка лу хов ност. Овај се екс тре ми зам свиђao фран цу-ским Јан се ни сти ма се дам на е стог ве ка, ко ји су на За па ду до при-не ли по пу ла ри за ци ји Ле стви це. Ме ђу тим, Јо ва но во по зи тив но уче ње о мо ли тви, исто као и уче ње Ма ка ри ја и Ди а до ха, усред-сре ђе но је на лич ност и име Ису со во: оно по ста вља чи сто хри-шћан ски те мељ уче њу о ова пло ће њу и об у хва та це лог чо ве ка, а не са мо ње гов »дух«.

»Не ка се ћа ње на Ису са бу де спо је но са тво јим ди са њем: та-да ћеш раз у ме ти ко рист иси хи је«.13 Код Јо ва на тер мин »иси хи-ја« - (»ти хо ва ње«) и »иси хаст« озна ча ва са свим спе ци фи чан, пу-сти њач ки жи вот уса мље ног мо на ха, ко ји упра жња ва »Ису со ву мо ли тву«. Иси хаст је онај ко ји ка же »ср це је мо је чвр сто« (Пс. 57:8); иси хаст је онај ко ји ка же »Ја спа вам, али ср це је мо је буд но« (Пе сма 5:2). Иси хи ја је не пре ста но про сла вља ње и слу же ње Бо гу. Иси хаст је онај ко ји те жи да жи ве ћи у те лу опи ше Не те ле сно га... «14

Тер ми но ло ги ја ко јом се слу жи Јо ван, до би ће по себ ну по пу-лар ност ме ђу доц ни јим ви зан тиј ским иси ха сти ма, у три на е стом и че тр на е стом ве ку, са њи хо вом прак сом да ду хов ну мо ли тву по ве зу ју са ди са њем. Ни је а при о ри не мо гу ће да је прак са би ла по зна та на Си на ју у Јо ва но во вре ме. У сва ком слу ча ју, он раз у ме »обо же ње« као за јед ни чар ство це лог чо ве ка са пре о бра же ним 13 Јо ван Ле ствич ник, »Ле стви ца ра ја«, De gree 28. PG 88: 1112 с.14 Исто, De gree 27. PG 88: 1097 ab.

102


Хри стом. »Се ћа ње на Ису са« баш је ово озна ча ва ло, а не про-сто »ме ди ти ра ње« о исто риј ском Ису су или о би ло ко јој епи зо ди из ње го вог жи во та. У ис точ ној хри шћан ској ду хов ној тра ди ци ји стал но се скре ће па жња про тив иза зи ва ња фи гу ра у ма шти, ко је су из ван »ср ца«. Мо нах се не пре ста но по зи ва да у се би, (у свом »ср цу«) схва ти објек тив ну ре ал ност пре о бра же ног Хри ста, ко ји ни је ни сли ка ни сим бол, не го ре ал ност Бо жи је при сут но сти у тај на ма, не за ви сно од би ло ка квог об ли ка има ги на ци је.

У ово ме би тре ба ло ви де ти нео п ход ну и не из бе жну ве зу ко ја по сто ји у овој тра ди ци ји из ме ђу ду хов но сти и бо го сло вља. Ако је не ки по је ди нач ни пи сац ус пео да фор му ли ше ову ве зу, он да је то био Мак сим Ис по вед ник.

Већ смо ви де ли хе рој ску и уса мље ну уло гу Мак си мо ву у хри-сто ло шким спо ро ви ма и ње го ву спо соб ност да спо ји у до сле дан хри сто ло шки и ан тро по ло шки си стем уче ња ко ја су би ла спор на из ме ђу пра во слав них и мо но те ли та. Исто та ко је из ван ред на ње-го ва спо соб ност да са гле да про бле ме ду хов ног жи во та, ко ји су на ста ли у ње го во вре ме, у све тло сти на сле ђа Ева гри ја и Ма ка ри-ја с јед не, и пра во слав не хри сто ло ги је, са другe стра не.

Ори ген и Ева гри је су си гур но за у зи ма ли пр во ме сто у Мак-си мо вом шти ву и ње го вом ин те лек ту ал ном фор ми ра њу. У свом уче њу о ду хов ном жи во ту, Мак сим при хва та Ева гри је ву хи је рар-хи ју стра сти и ње го во схва та ње о »бе стра шћу« као ци љу аскет ске прак се. Пре ма Ева гри ју, осло ба ђа ње од «стра сти» је не га тив на де лат ност, ко јом се по сти же то тал на пра зни на у од но су на сва уз бу ђе ња ду ше или те ла, да би дух пу тем зна ња, оства рио сво ју бо жан ску при ро ду и по но во вас по ста вио су штин ско је дин ство са Бо гом. Ово се уче ње очи глед но на сла ња на ори ге ни стич ку ан тро по ло ги ју у ко јој је сва ка ве за »ума«, би ло са »ду шом«, или »те лом«, по сле ди ца па да. До след но то ме, по Ева гри ју је исти ни-то одва ја ње од стра сти та ко ђе и одва ја ње од вр ли на. Зна ње над-ви су је и са му ак тив ну љу бав. Ме ђу тим, код Мак си ма, љу бав је схва ће на не са мо као нај ве ћа вр ли на, већ као је ди ни исти ни ти ре зул тат осло бо ђе ња. Због »бе стра сно сти«, љу бав мо же би ти са-вр ше но јед на ка за све, по што је људ ско да ва ње пред но сти не ко ме или не че му, ре зул тат не са вр шен ства.15 У крај њем слу ча ју, људ ска 15 О Ева гри ју и Мак си му, ви ди Ларс Тун берг, Mic ro co smos and Me di a tor: The The o lo gi-

103


љу бав у ко јој је нео п ход но укљу чен и еле ме нат же ље (eros), мо ра да бу де пре о бра же на, Бо жи јом по мо ћи, и да та ко по ста не ага па (aga pe).16

Тран сфор ма ци ја Ева гри је ве ду хов но сти код Мак си ма иде упо ре до са основ ном мо ди фи ка ци јом ори ге ни зма у уче њу о ства ра њу, и за у зи ма по зи ти ван став пре ма чо ве ку, чи ја се крај-ња суд би на не са сто ји у ста па њу са Бо жан ском су шти ном, не го у »при род ној ак тив но сти«, ко ја је омо гу ће на бо гом да ном ак тив-но.м љу ба вљу. Пот пу на тран сцен дент цост и не при сту пач ност Бо жи је су шти не, по ста је пре ма Мак си му, - исто као пре ње га код Гри го ри ја Ни ског, а по сле ње га у ка сни јој ви зан тиј ској те о ло ги-ји - пред мет хри шћан ске ве ре, и од фун да мен тал не ва жно сти је за ду хов ни жи вот.17 Уко ли ко је љу бав, а не »су штин ски гно сис«, нај ви ши циљ ду хов ног жи во та, чо век, бу ду ћи ује ди њен са Бо гом, оста је пот пу но чо век у сво јој при ро ди и де лат но сти. Али он та-ко ђе има за јед ни чар ство са Бо жи јом ак тив но шћу, ко ја је ди на мо же да га ран ту је чо ве ко во пот пу но осло бо ђе ње од »стра сти« и пре о бра жа ва ње гов ерос у ага пе. У ви зан тиј ској мо на шкој ду-хов но сти »сле ди ти за по ве сти ма«, тј. ак тив ној љу ба ви, оста ће и услов и нео п ход ни аспект ви зи је Бо га.

Да би до сти гао до урав но те же ног раз у ме ва ња ду хов ног жи-во та, Мак сим се ни је осла њао са мо на мо на шку ду хов ну тра ди-ци ју. Он је био, пре све га, до сле дан Хал ки до нац и при ла зио je про бле му са основ ним убе ђе њем да сва ка Хри сто ва при ро да за-др жа ва сво је ка рак те ри сти ке и ак тив ност. »Обо же ње« не спу та-ва људ ску при ро ду, већ је чи ни још ви ше аутен тич но људ ском.

3. Опо зи ци ја све тов ној фи ло со фи ји

Тра ди ци о нал на не по пу лар ност Ви зан ти је у за пад ном сред-њем ве ку и у мо дер но вре ме, до не кле је убла же на са вре ме ним при зна њем да су баш ви зан тиј ски на уч ни ци са чу ва ли бла га хе-cal Anthro po logy of Ma xi mus the Con fes sor«, /Lund, Gle e rup, 1965/, str. 317 - 325.16 Ви ди П. Шер вуд, O Мак си му Ис по вед ни ку, »Аскет ски жи вот«, ACW 21 / West min-ster: New man, 1955 /, str. 83.17 Ви ди код Ло ског »Ви зи ја Бо га«, стр. 9 - 10.

104


ле ни стич ке ста ри не и пре да ли их ита ли јан ској ре не сан си. Ако се за и ста ра ди о тран сми си ји (сви рас по ло жи ви ма ну скрип ти пи са-ца грч ке кла сич не ста ри не по свом по ре клу су ви зан тиј ски, а че-сто мо на шки), нео спор на је чи ње ни ца да је кроз це лу ви зан тиј ску исто ри ју ин те лек ту ал них стру ја ња, ин те ре со ва ње за фи ло со фи ју, ко је се с вре ме на на вре ме ја вља ло у ин те лек ту ал ним кру го ви ма, на и ла зи ло на же сток от пор, че сто од зва нич не Цр кве, а увек од мо на ха. У зва нич ним са бор ским од лу ка ма по ја ви ло се 553. го ди-не, за вре ме Ју сти ни ја на, са оп ште ње упе ре но про тив »хе лен ских ми то ва«. Тер мин се углав ном од но сио на пла тон ску ме та фи зи-ку, али је доц ни је упо тре бљен и при ли ком осу де Ита ло са, а и на па ла ми стич ким са бо ри ма че тр на е стог ве ка. Суп тил ни је, али не ма ње од луч но, по сте пе но на пу шта ње ори ге ни стич ког уче ња би-ло је та ко ђе по бе да Би бли је над Ака де ми јом.

Без об зи ра на ра ши ре но ми шље ње да је ис точ на хри шћан ска ми сао пла то ни стич ка на су прот за пад ном ари сто те ли ја ни зму, ва жан ко рек тив је у чи ње ни ци да су осу де ра зних об ли ка пла-то ни зма би ва ле по на вља не из го ди не у го ди ну, као део Си но дико на пра во сла вља, ко ји се чи тао у свим цр ква ма на пр ву не де љу Ве ли ког по ста. На уни вер зи те ти ма се пре да ва ла Ари сто те ло ва ло ги ка, као део »оп штег про гра ма«, ко ји се тра жио од сту де на та од осам на е сте го ди не уз ра ста. Али по бо жне по ро ди це су спре-ча ва ле да њи хо ва де ца про ду же обра зо ва ње на ви шим шко ла ма, где се од сту де на та тра жи ло да чи та ју Пла то на. Ово, углав ном, об ја шња ва при мед бу, на ко ју се стал но вра ћа ју ха ги о гра фи, да су све ти те љи а по себ но мо на си, у осам на е стој го ди ни пре ки да ли шко ло ва ње да би сту пи ли у ма на стир.

У мо на шким кру го ви ма стал но је при сут но кле ве та ње »све-тов не фи ло со фи је«. По ла ри за ци ја, до ко је је до шло у де ве том ве-ку из ме ђу стра на ка мо на шких »зи ло та« (че сто при ста ли ца Те о-до ра Сту ди та) са јед не, и ви шег цр кве ног кли ра, са дру ге стра не, би ла је и ин те лек ту ал на и по ли тич ка. Мо на си се про ти ве ком-про ми су са др жа вом, а та ко ђе од ба цу ју и ре не сан су све тов ног ху ма ни зма. По зна то је да се па три јарх Иг на ти је, ве ли ки Фо ти јев кон ку рент, по др жан мо на шком пар ти јом, од но сио са пре зи ром пре ма за го вор ни ци ма све тов не фи ло со фи је.18 Си ме он Но ви Бо-18 Ana sta si us Bi bli ot he ca ri us, »Pre fa ce to the Eighth Co un cil« Man si XVI, 6.

105


го слов пи ше про тив њих жуч не сти хо ве, 19 а Гри го ри је Па ла ма (+ 1359) ори јен ти ше сво ју це ло куп ну по ле ми ку про тив Вар ла а-ма из Ка ла бри је на про бле му »хе лен ске му дро сти«, ко ју сма тра за глав ни из вор Вар ла а мо вих по гре ша ка. Мо жда баш за то што је Ви зан ти ја »грч ки го во ри ла« и »грч ки ми сли ла«, ме ђу Ви зан-тиј ци ма је остао да жи ви про блем грч ке фи ло со фи је у од но су на хри шћан ство. У сва ком слу ча ју, мо на шка ми сао је оста ла да их под се ћа на обра ћа ње у ве ру, ко ју је про по ве дао је вреј ски Ме си ја и на то да су они по ста ли »Но ви Је ру са лим«.

4. Хри шћан ска ве ра као до жи вљај: Си ме он Но ви Бо го слов

При ме ти ли смо код Ма ка ри ја и Ди а до ха иден ти фи ка ци-ју хри шћан ске ве ре са све сним до жи вља јем Бо га. Си ме он Но ви Бо го слов ( 949 - 1022) ће би ти про рок те иде је у сред ње ве ков-ној Ви зан ти ји. Уче ник Сту дит ског ма на сти ра, »Но ви Бо го слов« - ти ту ла ко ју су му да ли доц ни ји по кло ни ци да би га из јед на чи ли са Јо ва ном еван ђе ли стом и Гри го ри јем На зи јан зи ном ко ји су та-ко ђе на зи ва ни у ви зан тиј ској ли те ра ту ри »бо го сло ви« - от по чео је свој мо на шки жи вот као ис ку ше ник у Сту дит ском ма на сти ру. Ме ђу тим, стрикт но вој на ди сци пли на ве ли ког ма на сти ра би ла је очи глед но стра на ње го вом тем пе ра мен ту, те се по ву као у ма-лу за јед ни цу Све тог Ма ме, та ко ђе у Ца ри гра ду, где је уско ро био иза бран за игу ма на и по све ћен за је ро мо на ха. Ње го во ру ко во-ђе ње ма на сти ром је тра ја ло пре ко два де сет пет го ди на, али се за вр ши ло су ко бом, ка да се јед на гру па мо на ха у ње го вој за јед-ни ци по жа ли ла цр кве ним вла сти ма на зах те ве ко је он по ста вља сво јим мо на си ма. Про те ран, па за тим ре ха би ли то ван, Си ме он је сво је по след ње го ди не про вео у са ста вља њу ду хов них спи са, је дин стве них по сво јој ми стич ној ори ги нал но сти, из ван ред ној по е тич но сти, ко ји су има ли ве ли ки ути цај на доц ни ју ви зан тиј-ску ми сао. Ње го ва де ла об у хва та ју Ка ти хет ске по у ке упу ће не мо на си ма Св. Ма ме, Те о ло шке и мо рал не рас пра ве, пе де сет осам хим ни, и ви ше ма њих ра до ва.

Си ме о на су че сто сма тра ли као јед ног од глав них пред став-19 I. Ha us he rr, ed. »Ori ent Chr.« 12/1928/, 45.

106


ни ка иси ха стич ке ви зан тиј ске тра ди ци је, ко ји се др жао Ева гри-је вог и Ма ка ри је вог прав ца и био пре те ча Гри го ри ја Па ла ме. Ова се кла си фи ка ци ја мо же при хва ти ти, али са ре зер вом, по што Си-ме он ниг де не спо ми ње »мо ли тву ума« или »Ису со ву мо ли тву«, ни ти да је ја сно фор му ли са ну бо го слов ску раз ли ку из ме ђу Бо жи-је »су шти не« и »енер ги је«. Ипак се ја сно ви ди да Си ме он за сту па основ но раз у ме ва ње хри шћан ства као лич но за јед ни чар ство са Бо гом и као ви зи ју Бо га, ста но ви ште ко је су за сту па ли иси ха-сти, а и па три стич ка тра ди ци ја у це ли ни. Као и сви про ро ци, он из ра жа ва хри шћан ски до жи вљај, не во де ћи стро го ра чу на о пре-ци зној тер ми но ло ги ји. Сто га се код ње га ла ко мо же да про на-ђе од сту па ње од утвр ђе не тра ди ци је, или би ло ког бо го слов ског си сте ма. Усред тра ди ци о на ли стич ки на стро је ног ви зан тиј ског дру штва, Си ме он сто ји као је дин ствен за ступ ник лич ног ми стици зма, али и као ва жан све док не из бе жних за тег ну тих од но са у хри шћан ству из ме ћу свих об ли ка »ин сти ту ци о на ли зма« и сло-бо де ду ха.

Си ме он је у сво јим де ли ма, ко ја су че сто са ауто би о граф-ским при ме са ма, усред сре ђен на ре ал ност све сног су сре та са Хри стом. Очи глед но и у ово ме он сле ди Ма ка ри ја. »Да, мо лим вас, - обра ћа се он сво јим мо на си ма-« по ку шај мо у овом жи во ту да Га ви ди мо и со зер ца ва мо. Јер, ако се на ђе да смо до стој ни да га чул но ви ди мо, не ће мо ви де ти смр ти. Смрт не ће има ти власт над на ма (Рим.6:9)«.20 Уче ње о »чул ном« ви ђе њу ста вља Си ме о на, као и Ма ка ри ја, на иви цу ме са ли а ни зма. Ипак је да нас 21 ге не-рал но при зна то да се Си ме о но во ми шље ње су штин ски раз ли ку-је од сек та шког, ко ји су »до жи вљај« де фи ни са ли као су прот ност све то та јин ској струк ту ри Цр кве. Си ме он же ли да раз ја сни да је Цар ство Бо жи је за и ста по ста ло до сти жна ре ал ност, да оно не при па да са мо »бу ду ћем жи во ту« и да у овом жи во ту оно ни је огра ни че но са мо на »ду хов ну« или »ин те лек ту ал ну« стра ну чо-ве ка, не го об у хва та ње го во це ло куп но би ће. Он пи ше: »Ду хом Све тим вас кр се ње се де ша ва сви ма на ма. Не го во рим ја са мо о ко нач ном вас кр се њу те ла... (Хри стос) пре ко Сво га Ду ха Све то га

20 Си ме он Но ви Бо го слов, »Сат.« II ed. V. Kri voc he i ne, »Symeon le No u ve au The o lo gien, Cat hec he ses«, SC 96/Pa ris: Cerf, 1963/ str. 421 - 424.21 Ви ди код J. Dar ro u zes, SC 122, - Увод, стр. 26.

107


да ри ва чак и са да, Цар ство Не бе ско«.22 Да би по твр дио да овај до жи вљај Цар ства Бо жи јег ни је, у не ком сми слу, људ ска »за слу-га«, про ста и ду жна на гра да за аскет ски под виг, Си ме он под вла-чи ње гов »из не над ни« и нео че ки ва ни ка рак тер. У одељ ци ма у ко ји ма се се ћа свог вла сти тог обра ћа ња, он во ли да на гла си да ни је био све стан ко га то из вла чи из »бла та« овог све та, да би му по ка зао крај њу ле по ту Цар ства.23

Си ме о но во про роч ко ис ти ца ње да је хри шћан ска ве ра до жи-вљај жи вог Хри ста, на и шла је на от пор. Ле га ли стич ки и ми ни ма-ли стич ки по глед на хри шћан ство, ко ји је ве ру сво дио на из вр ша-ва ње »оба ве за«, из гле дао је да ле ко ре а ли стич ни ји и мо на си ма и све тов ња ци ма. Ови ми ни ма ли сти су за Си ме о на би ли мо дер ни је ре ти ци:

»Ево ове ја на зи вам је ре ти ци ма »(из ја вљу је он у јед ној оми-ли ји упу ће ној ње го вој за јед ни ци): оне ко ји ка жу да не по сто ји ни ко у на шем вре ме ну и у на шој сре ди ни ко ји ис пу ња ва за по ве-сти Бо жи је и по ста је као све ти Оци... и оне ко ји твр де да је то не-мо гу ће. Ови љу ди ни су па ли у не ку по себ ну је рес, већ од јед ном у све је ре си, јер ова јед на по сво јој не по бо жно сти, ве ћа је од свих... Они ко ји ова ко го во ре уни шта ва ју Све то Пи смо. Ови ан ти хри-сти твр де: »ово је не мо гу ће, не мо гу ће,«24

Кра јем жи во та Си ме он је био упле тен у же сток су коб са Сте-фа ном, бив шим ми тро по ли том Ни ко ми диј ским, ко ји је по стао син ђел, или ад ми ни стра тив ни слу жбе ник Па три јар ши је, о про-бле му ка но ни за ци је ње го вог ду хов ног оца, Си ме о на По бо жног, ко ју је он био из вр шио у сво јој епар хи ји, без пра ве хи је рар хиј-ске по твр де. То је да ло при ли ку Но вом Бо го сло ву да по ста ви пи та ње ауто ри те та у Цр кви, су прот ста вља ју ћи ха ри зма тич ку лич ност све ти те ља, ха ри зма тич но сти ин сти ту ци је. Ње го ве по-став ке у ве зи са овим про бле мом, мо гу се вр ло ла ко ту ма чи ти као прин ци пи ел но ан ти хи је рар хич не. По Си ме о ну, ако се не ко, ко ни је имао ви зи ју, при ми епи скоп ства, тај ни је ни шта дру го не го уљез.25 У ово ме Си ме он од ра жа ва на чин ми шље ња, ко ји је

22 Си ме он Но ви Бо го слов Сат. VI. ed Kri voc he i ne, 358 - 368.23 Си ме он Но ви Бо го слов, Euch. 2 ed. Kri voch., 47 - 73.24 Сат. 29, izd. Kri voc he i ne, 166 - 190.25 Cap. Eth. 6, ed. J. Dar ro u zes, 406 - 454

108


по сто јао и у ста рој Цр кви и ви зан тиј ском хри шћан ству, код псе-у до - Ди о ни си ја и у Ма ка ри је вој мо на шкој тра ди ци ји. Ме ђу тим, су бјек ти ви зам ко ји се мо гао по ја ви ти при та квим ин тер пре та ци-ја ма, сам по се би је је дан екли си о ло шки про блем.

И ов де, Си ме о на мно го не бри не умо ва ње; ње гов је циљ да фор му ли ше на прег нут од нос из ме ђу Цар ства Бо жи јег и »ово га све та«, да по твр ди да је на прег нут од нос из ме ђу »ин сти ту ци је« и »до га ђа ја« угра ђен у са мо по сто ја ње Цр кве кроз исто ри ју. Ре-а ли стич ки са кра мен та ли зам Но вог Бо го сло ва - ње го ва хим на о ев ха ри сти ји, део је мо ли тве пре све тог при че шћа у ви зан тиј ском Слу жбе ни ку - по ка зу је ја сно да за ње га по себ ну ва жност пред-ста вља овај за тег ну ти од нос, а не не ги ра ње све то та јин ске при-ро де Цр кве. Ви зан тиј ска цр ква је ка но ни зо ва ла Си ме о на Но вог Бо го сло ва, и мно ге ге не ра ци је ис точ ног хри шћан ства су у ње му ви де ле нај ве ћег ми сти ка сред њег ве ка. На тај на чин је ви зан тиј-ско хри шћан ство при зна ло да је у цр кви Дух Све ти нај ве ћи кри-те риј исти не и је ди ни ко нач ни ауто ри тет.

5. Бо го сло вље иси ха зма: Гри го ри је Па ла ма

Ди ску си је до ко јих је до шло у Ви зан ти ји у че тр на е стом ве ку, об у хва ти ле су се ри ју про бле ма, уку љу чу ју ћи и пи та ња фор ме мо-на шке ду хов но сти. Ди ску си ја је ипак у осно ви би ла бо го слов ска: рас пра вља ло се о иси ха стич ком ме то ду мо ли тве у све тлу ра ни је тра ди ци је, ко ја се од но си ла на бо го по зна ње, хри сто ло ги ју и ан-тро по ло ги ју. По др шка ко ју је Ви зан тиј ска цр ква пру жи ла иси ха-стич ким бо го сло ви ма, об у хва та та ко ђе и став у од но су на основ-не про бле ме хри шћан ске ве ре. Спор је на стао из кон фрон та ци је атон ског мо на ха Гри го ри ја Па ла ме (1296-1359) и ка ла бриј ског ита ло-грч ког »фи ло со фа« Вар ла а ма. У по чет ку се про блем од но-сио на уче ње о чо ве ко вом зна њу о Бо гу и о при ро ди бо го сло вља. Пре ма Па ла ми, не по сред но бо го по зна ње у Хри сту, до ступ но је сви ма ко ји су кр ште ни и сто га је, оно ре ал на осно ва и кри те риј исти ни тог бо го сло вља. Вар ла ам је твр дио да се о Бо гу не мо же ни шта зна ти, осим ин ди рект но, ство ре ним сред стви ма - пре ко от кри ве ног Све тог Пи сма, ин ди рект ним за кљу чи ва њем из ство-

109


ре ног све та или пре ко из у зет них ми стич них от кро ве ња. У ства-ри, про бле ма ти ка се ни је ра ди кал но раз ли ко ва ла од оне о ко јој је рас пра вљао Си ме он Но ви Бо го слов са не ким од сво јих мо на-ха, ко ји су не ги ра ли мо гућ ност ди рект ног ви ђе ња Бо га. У дру гој ета пи де ба те, Вар ла ам је на пао иси ха стич ки ме тод мо ли тве ко ји су упра жња ва ли ви зан тиј ски иси ха сти, као је дан об лик ме са ли-јан ског ма те ри ја ли зма.

Не ки сма тра ју овај ме тод као по вра так пр во бит ном мо на-штву. Ме ђу тим, он се по ја вљу је са мо у спе ци фич ним, пи са ним до ку мен ти ма ка сног три на е стог и че тр на е стог ве ка. Де таљ но га је опи сао Ни ки фор Иси хаст, ано ним ни аутор чи ји »Ме тод све те мо ли тве и па жње« се при пи су је у не ким ма ну скрип ти ма, Си ме-о ну Но вом Бо го сло ву и Гри го ри ју Си нај ском (1255-1346), ко ји је по стао ве о ма по знат у сло вен ским зе мља ма. Без сум ње, ме тод је био до бро по знат по што Гри го ри је Па ла ма на во ди као ње го-ве при ста ли це та кве ве ли ке лич но сти Цр кве као што су па три-јарх Ата на си је I (1289-1293, 1303-1310) и Те о лепт, ми тро по лит фи ла дел фиј ски (1250-1321 /26).26 Ме тод се са сто јао у по сти за њу »па жње« (pro soc he) - пр вог усло ва аутен тич не мо ли тве – кон-цен тра ци јом чо ве ко вог ума »у ср це«, за др жа ва њем ди са ња и ум-ног ре ци то ва ња крат ке мо ли тве: »Го спо де Ису се Хри сте Си не Бо жи ји, сми луј ми се«. Ла ко се мо же про на ћи па ра ле ли зам у не-хри шћан ској ду хов ној прак си на Ис то ку, а мо гле су да се де се и »ма те ри ја ли стич ке« зло у по тре бе код ви зан тиј ских мо на ха. Ме-ђу тим, глав ни пред став ни ци иси ха зма че тр на е стог ве ка су јед-но ду шни у из ја ва ма да пси хо со мат ски ме тод ни је сам се би циљ, већ је ко ри сно сред ство да се чо век до ве де бу квал но »у ста ње па жње«, спре ман да при ми Бо жи ју бла то дат на рав но, под усло-вом да је то за слу жио »ис пу ња ва ју ћи за по ве сти«. Вар ла ам је на-су прот овом ме то ду по ста вљао Пла то нов по глед на чо ве ка: Сва-ко те ле сно уче ство ва ње у мо ли тви мо же да бу де са мо пре пре ка исти ни том »ин те лек ту ал ном« су сре ту (са Бо гом). Са бор је 1341. го ди не осу дио Вар ла а ма због ње го вог на па да на мо на хе. Па ипак су мно ги ви зан тиј ски бо го сло ви - Гри го ри је Акин дин, Ни ки фор Гри го рас и, доц ни је, то ми ста Про кло Ки дон ски - про ду жи ли да 26 Гри го ри је Па ла ма »Три а да«, I, 2. изд. Ма јен дорф, De fen se des sa ints he si ha stes, Spe ci-le gi um Sac ro rum Lo va ni en se 30, /Lo u vain, 1959/, стр. 99.

110


про те ству ју про тив бо го слов ских по став ки Гри го ри ја Па ла ме. Нај зад је Па ла ма до био са бор ску по твр ду свог бо го сло вља 1347. го ди не и 1351. го ди не и по смрт но, 1368. го ди не, ка да је био ка-но ни зо ван.

Бо го слов ске по став ке Гри го ри ја Па ла ме се мо гу украт ко све-сти на сле де ће три тач ке:

1) По зна ње Бо га је до жи вљај, ко ји је дат свим хри шћа нима кр ште њем и стал ним уче ство ва њем у жи во ту Те ла Хри стовог у ев ха ри сти ји. То зах те ва ан га жо ва ност це лог чо ве ка у мо-ли тви и слу же њу, пре ко љу ба ви пре ма Бо гу и бли жње му. Та да се оно мо же рас по зна ти не са мо као »ин те лек ту ал ни« до жи вљај је ди-но ума, не го као »ду хов но чу ло«, ко је опа жа њем не пре но си ни чи сто »ин те лек ту ал но« ни ти чи сто ма те ри јал но. У Хри сту, Бог је пре у зео це лог чо ве ка, ду шу и те ло, и чо век је као та кав био обо жен. У мо ли тви - на при мер, у »ме то ду« - у све тим тај на ма, у це ло куп ном жи во ту Цр кве као за јед ни це, чо век је по зван да учеству је у Бо жан ском жи во ту: ово уче ство ва ње је та ко ђе исти ни то бо го по зна ње.

2) Бог је пот пу но не при сту пан у сво јој су шти ни, ка ко у овом, та ко и у бу ду ћем жи во ту. Јер је ди но су три Бо жан ска ли ца »Бог по су шти ни«. Чо век у »обо же њу« мо же да по ста не Бог са мо »бла-го да ћу« или »Бо жан ском енер ги јом«. Не при ступ ност Бо жан ске су шти не би ла је јед на од основ них тврд њи ка па до киј ских Ота ца про тив Ев но ми ја и исто та ко, у раз ли чи том кон тек сту, про тив Ори ге на. Тврд ња да је Бог ап со лут но тран сцен ден тан, по твр ђу је се, на дру ги на чин, да је он Ство ри тељ ех ni hi lo: све што по сто ји ван Бо га, по сто ји је ди но ње го вом »во љом« или »енер ги јом« и мо же да уче ству је у Ње го вом жи во ту са мо по Ње го вој во љи или »бла го да ти«.

3) Сна га са ко јом Па ла ма по твр ђу је Бо жи ју не при ступ ност, а исто та ко сна жна по твр да обо же ња и уче шћа у Бо жи јем жи во ту, као пр во бит не свр хе и ци ља људ ског по сто ја ња, та ко ђе да ју пу ну ре ал ност Па ла ми ном раз ли ко ва њу из ме ђу »су шти не« и »енер ги-је« у Бо гу. Па ла ма не по ку ша ва да раз ли ку оправ да фи ло соф ски: ње гов Бог је жи ви Бог, и тран сцен ден тан и има нен тан, ко ји се не мо же да сме сти у уна пред ство ре не пој мо ве фи ло соф ских ка те-го ри ја. Ме ђу тим, Па ла ма сма тра да се ње го во уче ње раз ви ло из

111


од лу ка Ше стог ва се љен ског са бо ра, да Хри стос има две при ро де или »су шти не« и две при род не во ље, или »енер ги је«27 Јер са мо Хри сто ва људ ска при ро да оли че на као та ква у Ло го су, по ста ла је исти ни та Бо жан ска чо веч ност, али ни је по ста ла »Бог по су шти-ни«. Она је би ла про же та Бо жан ском енер ги јом пре ко оп ште ња при ро да (cir cu min ces sio idi o ma tum) - и у њој на ша људ ска при-ро да на ла зи при ступ Бо гу у Ње го вим енер ги ја ма. Пре ма то ме, енер ги је ни ка да ни су по сма тра не као Бо жан ске ема на ци је, или као ума ње ни Бог. Оне су Бо жан ски жи вот, она кав ка квог је Он дао сво јим ство ре њи ма; а она су Бог, јер у Ње го вом Си ну Он се исти ни то жр тво вао за на ше спа се ње.

По бе да па ла ми зма у че тр на е стом ве ку би ла је по бе да спе ци-фич но хри шћан ског, бо го цен трич ног ху ма ни зма за ко ји се увек за ла га ла па три стич ка тра ди ци ја, на су прот свим дру гим уче њи-ма о чо ве ку, ко ја су га сма тра ла за ауто ном но или »се ку лар но« - ово зе маљ ско би ће. Ње го ва су штин ска ин ту и ци ја да »обо же ње« не по ти ску је чо веч ност, не го чо ве ка чи ни за и ста људ ским, је, на-рав но, ве о ма ва жно за наш са вре ме ни при ступ; чо век мо же да бу де пот пу но »чо ве чан« са мо ако вас по ста ви сво је из гу бље но за-јед ни чар ство са Бо гом.

.

27 Syno dal To me 1351. PG 151: 722 b.

6

ЕКЛИ СИ О ЛО ГИ ЈА: КА НОН СКИ ИЗ ВО РИ

У грч кој па три стич кој ли те ра ту ри, при хва ће ној за вре ме це ло куп ног ви зан тиј ског по сто ја ња, као крај њи из раз цр-кве ног пре да ња, уоп ште но го во ре ћи, ни је би ло си сте мат ске об ра де »екли си о ло ги је«. То ипак не зна чи да та кви фак то ри хри шћан ског жи во та, као што су цр кве ни по ре дак, све те тај не и пре да ње, - ни су би ли бит ни за Ви зан тиј це. Глав ни из вор на-шег зна ња о ви зан тиј ским екли си о ло шким иде ја ма на ла зи се у ста рим ка нон ским тек сто ви ма: са бор ским од лу ка ма, ко мен-та ри ма и у доц ни јем си но дал ном за ко но дав ству. Чак и цар ски за ко ни, ко ји су се ти ца ли Цр кве, уко ли ко су би ли при хва ће ни као ме ро дав ни прин ци пи цр кве ног си сте ма, че сто све до че о цр кве ној све сти су штин ски иден тич ној са све шћу са бор ских ка но на.

По сма тра но са ју ри дич ке тач ке гле ди шта, це ло ку пан збир ви зан тиј ских ка нон ских из во ра, не пред ста вља по ве за ну це-ли ну. По ку ша ји ко ди фи ка ци је, о че му ће мо доц ни је го во ри ти, да ле ко су од пот пу но сти, и њи ма ни су од стра ње не ве о ма ва-жне кон тра дик ци је. Они ни су ни има ли на ме ру да ви зан тиј ску цр кву снаб де ју ком плет ним cor pus ju ris. Мно ги за пад ни по ле-ми ча ри ука зи ва ли су на ова кво ста ње ства ри као на сла бост ис точ ног хри шћан ства, ко је ни је би ло спо соб но да се снаб де не за ви сним, до след ним и чвр стим ка нон ским пра вом, и на тај на чин се пот чи ни ло др жа ви. Овај суд углав ном за сно ван на не сум њи вој чи ње ни ци да је Цр ква бо жан ска »уста но ва«, чи је

114


уну тар ње устрој ство мо же да бу де аде кват но де фи ни са но прав-ним тер ми ни ма, је прет по став ка ко ју ви зан тиј ско хри шћан ство ни је узи ма ло у раз ма тра ње. За њих је Цр ква би ла пре све га све-то та јин ска за јед ни ца са Бо гом у Хри сту и у Ду ху Све том, чи је члан ство - це ло куп но Те ло Хри сто во, ни је огра ни че но зе маљ-ском еку ме ном (»на се ље ном зе мљом«), где дру штвом упра вља ју за ко ни, већ об у хва та и ми ри ја де ан ђе ла и све ти те ља, а та ко ђе и Бо жан ску Гла ву. Упра ва зе маљ ске цр кве би ла је при зна ва на као ну жда, у ко јој је упо тре ба прав них тер ми на и по став ки би ла не-из бе жна. Ме ђу тим, ови ста во ви ни ка да ни су ис цр пљи ва ли крај-њу ре ал ност Цр кве Бо жи је, и би ва ли су од ре ђи ва ни по вре ме но од стра не са бо ра, или чак оста вља ни до бро на мер ној и у прин ци-пу хри шћан ској бри зи ца ре ва.

Ово ста но ви ште не зна чи да су Ви зан тиј ци би ли ин ди фе-рент ни пре ма ка но ни ма, или да су би ли ју ри дич ки не ком пе тент-ни. На про тив. Они су, углав ном, би ли све сни да бар не ки ка но ни од ра жа ва ју веч ну и Бо жан ску при ро ду Цр кве и да је хри шћан ска, и ап со лут на ду жност хри шћа на да им се по ко ра ва ју. Ме ђу тим, рим ска тра ди ци ја је увек би ла до вољ но ја ка у Ви зан ти ји, та ко да је у њој го то во стал но би ла чи та ва се ри ја ви со ко ква ли фи ко ва-них цр кве них прав ни ка, ко ји су ца ру да ва ли са ве те у од но су на де кре те ко ји су се ти ца ли Цр кве, и уво ди ли су прин ци пе рим ског пра ва у цр кве но за ко но дав ство и суд ство. Па ипак, они су увек сво ју уло гу раз у ме ва ли као под ре ђе ну фун да мен тал ни јој и бо-жан ској при ро ди Цр кве, из ра же ној у све то та јин ском и дог мат-ском за јед ни чар ству, ко је ује ди њу је не бо и зе мљу. Они су при зна-ва ли да на не бу не ма ни ка квог ка нон ског пра ва (јер »ако прав да до ла зи по за ко ну, та да је Хри стос уза луд умро« - Гал. 2:21), и да је њи хов за да так огра ни чен.

1. Са бо ри и Оци

Ви зан тиј ска стан дард на збир ка ка но на - ко ја ће би ти ба за ка-нон ског пра ва у сло вен ским зе мља ма и у са вре ме ној Пра во слав-ној цр кви - та ко зва ни Но мо ка нон у XIV по гла вља (доц ни је ће мо спо ме ну ти ње го во по ре кло и раз вој) - са др жи сле де ће ка нон ске тек сто ве чи сто цр кве ног по ре кла:

115

Еклисиологија: канонски извори

I Апо стол ски ка но ни, ра на збир ка од 85 ди сци плин ских пра-ви ла, ко ја су слу жи ла као стан дард ни ка нон ски текст у Си ри ји у пр вој по ло ви ни че твр тог ве ка. Њи хо ва са др жи на у мно го ме од-ра жа ва прак су до ни кеј ског пе ри о да, али си гур но не пр во бит ног апо стол ског. Јед ну кра ћу збир ку пе де сет ка но на - на ла тин ски је пре вео Ди о ни си је Ег зи гу ус (ка сни пе ти век) и она је би ла ши ро-ко при хва ће на на за па ду. Уно ше ње пот пу не се ри је од осам де сет пет ка но на у ка нон ско пра во Цр кве у Ца ри гра ду, би ло је де ло па-три јар ха Јо ва на III Схо ла сти ка (565-577), што је би ло по твр ђе но од Пе то-ше стог са бо ра (692). Раз ли ка из ме ђу кра ће и ду же збир-ке од и гра ће сво ју уло гу у грч ко-ла тин ским пре пир ка ма.

II Ка но ни Ва се љен ских са бо ра:1. Ни кеј ски (325) - 20 ка но на.2. Ца ри град ски I (381) - 7 ка но на.3. Ефе ски (431) - 8 ка но на.4. Хал ки дон ски (451) - 30 ка но на.5. Кви ни секст (Пе то ше сти 692) - по знат и као Трул ски са бор

на ко ји се че сто ви зан тиј ски тек сто ви по зи ва ју као на »Ше сти са бор«, по што је ње го вом ком плет ном ка нон ском cor pus-y дат post fac tum »ва се љен ски« ста тус, про це ду рал но га при пи су ју ћи ва се љен ским са бо ри ма из 553. и 680. го ди не - 102 ка но на.

6. Ни кеј ски III (787) - 22 ка но на.III Ка нон ски по ме сни са бо ри:1. Ан ки ра (314) - 25 ка но на.2. Нео ке са ри ја (314 - 325) - 15 ка но на.3. Ан ти о хи ја (341) - 25 ка но на.4. Сар ди ка (343) - 20 ка но на.5. Ган гра (пр ва по ло ви на че твр тог ве ка) - 21 ка нон.6. Ла о ди киа (че твр ти век) - 60 ка но на.7. Ца ри град (394) - 1 ка нон.8. Кар та ги на (419) - 133 (по не кад 147) ка но на. Збир ка je по-

зна та и као Co dex ca no num ec cle si ae Afri ca nae. Ова ко лек ци ја ка-но на је ре зул тат кон ти ну и ра не ле ги сла ци је од стра не африч ких са бо ра, а ком пи ла ци ја је из вр ше на 419 го ди не.

9. Ца ри град (859-861). По знат као »Пр во-дру ги« са бор, по-

116


што се ра ди ло о два са бо ра из 859. и 861. год., али из прак тич них раз ло га, сма тра ло се да је био је дан - 17 ка но на.

10. Ца ри град (879-880), на ко ји се че сто по зи ва ју као на »Осми ва се љен ски са бор« - 3 ка но на.

IV Ка но ни све тих Ота ца: Па три стич ки тек сто ви са ку пље ни у ову ка те го ри ју са ста вље ни су ве ли ким де лом из пи са ма на пи-са них по во дом не ког од ре ђе ног слу ча ја, или ауто ри та тив них од-го во ра да ва них по је дин ци ма. Они су у збир ка ма че сто по де ље ни или кла си фи ко ва ни у »ка но не«. У Но мо ка но ну се по ја вљу ју сле-де ћи ауто ри:

1. Ди о ни си је Алек сан дриј ски (+265). 2. Гри го ри је Нео ке са риј ски (+270). 3. Пе тар Алек сан дриј ски (+311). 4. Ата на си је Алек сан дриј ски (+373). 5. Ва си ли је Ке са риј ски (+379) - вр ло ауто ри та тив на збир ка

од 92 »ка но на«. 6. Гри го ри је Ни ски (+395). 7. Гри го ри је На зи јан зин (+389). 8. Ам фи ло хи је Ико ниј ски (+395). 9. Ти мо теј Алек сан дриј ски (+355).10.Те о фил Алек сан дриј ски (+412).11. Ки рил Алек сан дриј ски (+444).12. Ге на ди је I Ца ри град ски (+471).У доц ни је ви зан тиј ске збир ке укљу че ни су и тек сто ви ца ри-

град ских па три ја ра ха Та ра си ја ( + 809), Јо ва на По сни ка(+595), Ни ки фо ра (+818), и Ни ко ле III (1084—1111), ко ји су та ко ђе ушли у сло вен ску Крм чи ју. Це ло куп на ова се ри ја ауто ри та тив них ка-нон ских тек сто ва је за ми шље на, пре све га, као оквир на збир ка ци та та и стан дар да, раз ли чи тих по вр сти и ва жно сти. Нај ва жни-ја збир ка ка но на ве ро ват но је она са Трул ског са бо ра (692). Са зи-вач са бо ра цар Ју сти ни јан дру ги, имао је на уму да из вр ши пр ви по ку шај ко ди фи ка ци је за ко но дав ства ра ни јих са бо ра. У ства ри, ве ћи на ових тек сто ва - укљу чу ју ћи Апо стол ска пра ви ла и ка но-не Ота ца - до би ли су свој ауто ри тет од стра не Трул ског са бо ра. Ипак је по треб но да се на по ме не, да иако је »Пе то-ше сти« са бор био при хва ћен у ви зан тиј ској цр кве ној тра ди ци ји као »ва се љен-

117


ски«, за пад га ни је ни ка да као та квог при хва тио. По што он из ри-чи то осу ђу је мно ге ла тин ске ли тур гич ке и ка нон ске прак се, он ја сно по ка зу је да се раз у ме ва ње пре да ња и ауто ри те та Цр кве већ раз ли ко ва ло од оно га у Ла тин ској цр кви.

2. Цар ско за ко но дав ство

Прин цип ко ји смо ра ни је на ве ли о про ла зном и ре ла тив ном зна ча ју пра ва у цр кве ној за јед ни ци, мо же да нам по слу жи као кључ за раз у ме ва ње ла ког и прак тич но нео по вр га ва ног при хва-та ња у Цр кви цар ског за ко но дав ства у обла сти цр кве не ад ми ни-стра ци је, ка да је сам цар по стао члан Цр кве и при стао да шти ти основ не све то та јин ске и дог мат ске прин ци пе, на ко ји ма је Цр ква осно ва на. Ни ка да ни ка кав текст ни је дао ца ру власт да ове прин-ци пе де фи ни ше или фор му ли ше. Ме ђу тим, уни вер зал но је би ло при хва ће но, да он има од го вор ност да их по ве же са ем пи рич ком исто риј ском ствар но шћу и та ко, где је то нео п ход но, усме ра ва прак тич не по сло ве ви дљи ве Цр кве. Ово је зна че ње чу ве них ре чи ко је се при пи су ју Кон стан ти ну -»Бог ме је по ста вио за над зи ра-те ља спољ них по сло ва Цр кве«1 - ко је су до след но при ме ње не у Ју сти ни ја но вом за ко но дав ству. Ко декс и Но ве ле са др же низ за-ко на у ве зи са Цр квом и од но се се на да ле ко ве ћи број цр кве них функ ци ја и де лат но сти, не го це ло куп но са бор ско за ко но дав ство, пре и по сле Ју сти ни ја на. Ди ван при мер Ју сти ни ја но вог сти ла је ње гов едикт из 528. го ди не, ко ји се од но си на на чин из бо ра кан-ди да та за епи ско пе:

»Има ју ћи увек на уму нај све ти ју Цр кву и част и сла ву Све-те Пре чи сте, као и је ди но су шне Тро ји це, ко јом ве ру је мо да ће мо ми са ми и за јед нич ка др жа ва би ти спа се ни, и сле де ћи уче њу све-тих апо сто ла... овим за ко ном уста но вља ва мо да ка да се де си да у не ком гра ду оста не упра жњен епи скоп ски пре сто, не ка на род, ко ји ста ну је у ре че ном гра ду, иза бе ре три кан ди да та по зна та по чи сто ти ве ре, све то сти жи во та и оста лим вр ли на ма, и не ка од ових нај до стој ни ји бу де иза бран за епи ско па... «2 Чу ве на Ше ста 1 De Vi ta Con stan ti ni, 4, 24. PG 20: 1172 ab.2 Co dex Ju sti ni a nus I, 3, 41, енгл. текст. P.R. Co le man - Nor ton, Ro man Sta te and Cri stian

118


Но ве ла са др жи, с дру ге стра не цео низ за кон ских про пи са о по-сто ја њу Цр кве у окви ру рим ског им пе ри јал ног си сте ма.

У прин ци пу је би ло са мо по се би ја сно да из ме ђу цр кве них ка но на и др жав них за ко на ни је мо гло да бу де кон тра дик ци је. Сам је Ју сти ни јан на ре дио да ка но ни има ју »си лу за ко на«3 (le-gum vi cem, Nov 131,1) али су доц ни ји ви зан тиј ски ко мен та то ри до зво ља ва ли мо гућ ност кон тра дик ци је из ме ђу ка но на и цар ских за ко на. У та квим је слу ча је ви ма да ва на пред ност ка но ни ма.Ва-жно је да се увек под ву че да, без об зи ра на власт ко ја им је да ва на у цр кве ним по сло ви ма, ца ре ви у цр кви ни су би ли ни из над дог-ме ни ти из над ка но на. Из ри чи то не ги ра ње дог мат ског ауто ри-те та ца ре ва, од стра не ан ти ико но кла стич ких пи са ца, као што су Јо ван Да ма скин и Те о дор Сту дит, и про ти вље ње па три јар ха Ни-ко ле I Ми сти ка (901 - 907, 912 - 925), не ка нон ском че твр том бра-ку ца ра Ла ва VI (886 - 912) су са мо не ки од мно гих рас по ло жи вих при ме ра. На ве де не по вла сти це ни у ком слу ча ју не ис кљу чу ју чи-ње ни цу, да је не мо гу ће раз у ме ти ви зан тиј ску цр кве ну упра ву и свест, ако се цар ско за ко но дав ство не узме у раз ма тра ње. По сле Ју сти ни ја но вог ко да (Сode), нај ви ше се ва жних тек сто ва на ла зи у Le ges No vel lae, ко је су про мул ги ра ли Ју сти ни јан и ње го ви на-след ни ци, на ро чи то Лав VI, као до пу ну ко да.

Дру га ва жна збир ка за ко на, ин те ре сант на за Цр кву, су Екло ге Иса ври ја на ца, из да те из ме ђу 739. и 741. го ди не, у ко је је укљу че-на мо ди фи ка ци ја Ју сти ни ја но вог за ко но дав ства, на ро чи то о бра-ку, и за ко ни о раз во ду. Ва си ли је I (867 - 886) об ја вио је нај ва жни је за ко но дав не тек сто ве - де ли мич но ко ди фи ку ју ћи ра ни је за ко но-дав ство или мо ди фи ку ју ћи гa. Про хе и рон, ко ји се по ја вио из ме ђу 870. и 878. го ди не био је 4 при руч ник за адво ка те, као и Екло ге, - са др жа вао је за кон о бра ку и о цр кве ним по сло ви ма - Ти тла VII о за бра ње ним бра ко ви ма, Ти тла XI о раз во ду, Ти тла XXVI II о ква ли фи ка ци ја ма и про це ду ри за име но ва ње кли ра. Та ко зва-не Ва си ли ке, ко је су се де ли мич но по ја ви ле за вла де Ва си ли ја I, а де ли мич но Ла ва VI, ре про ду ку ју не ке Ју сти ни ја но ве за ко не, а дру ге из о ста вља ју, и та ко чи не из бор, ва жан за сред ње ве ков ну

Church, III /Lond. SPCK 1966/br. 579, стр. 1017.3 No ve la 131, 1.4 Вал са мон, »Ко мен тар Но мо ка но на«, I, 2. PG 104: 981 с.

119


цр кве ну прак су у Ви зан ти ји и сло вен ским зе мља ма. Та чан ка рак-тер јед ног дру гог тек ста, ко ји се та ко ђе по ја вио под ма ке дон ском ди на сти јом, и ве ро ват но га је са ста вио па три јарх Фо ти је, ни је та-ко ја сан: Epa na go ge (»Ре ка пи ту ла ци ја за ко на«) је по знат по свом опи су ца ри град ског ца ра и па три јар ха као »нај у зви ше ни јих и нај по треб ни јих чла но ва дру штва«. Епа на го ге та ко ђе са др жи за-ко но дав ство о цр кве ној ди сци пли ни (Ти тла VII и IX), о прав ном ста ту су цр кве не имо ви не (Ти тла X) и о брач ним про пи си ма (Ти-тла XVII и XXI). Ни је са свим ја сно да ли су Епа на го ге ика да би ле зва нич но про мул ги ра не и до би ле си лу за ко на, али су у доц ни јим за кон ским збир ка ма би ле че сто ци ти ра не и ре про ду ко ва не. Њи-хо ва схе ма о Бо гом уста но вље ној ди јар хи ји ца ра и па три јар ха - у ду ху Ју сти ни ја но ве те о ри је о »сим фо ни ји« из ме ђу Цр кве и др жа-ве, али са по себ ним уз ди за њем је дин стве ног по ло жа ја ца ри град-ског »ва се љен ског па ри јар ха«, као нај ве ћег слу жбе ни ка им пе ри је - бли ска је иде о ло ги ји, ко ја је вла да ла у Ви зан ти ји у де ве том ве ку, по сле по бе де над ца ре ви ма ко ји су за сту па ли ико но бор ство. Ова ће схе ма доц ни је би ти стан дард но при ме њи ва на у сло вен ским зе мља ма, где су на род ни »па три јар си« уче сто ва ли у ди јар хи ји са ра зним ло кал ним вла да ри ма.

3. Ко ди фи ка ци ја цр кве ног пра ва

По ред чу ве ног Ко дек са, Ју сти ни ја но ва ера је ви де ла и ко ди-фи ко ва но цр кве но за ко но дав ство, ма да су и ра ни је по сто ја ле раз ли чи те фор ме хро но ло шких и си сте мат ских збир ки. За вре-ме Ју сти ни ја но ве упра ве и у го ди на ма по сле ње го ве смр ти, Јо-ван III Схо ла стик, Ца ри град ски па три јарх (565 - 577), прав ник по обра зо ва њу, нај ви ше је до при нео овој ко ди фи ка ци ји. Ње му се при пи су је да је са ста вио »Збир ку од пе де сет по гла вља« у ко јој су са бор ски ка но ни по де ље ни по пред ме ти ма, а па ра лел но је збир-ка цар ских за ко на, по де ље на на осам де сет се дам гла ва (Col lec tio LXXXVII ca pi tu lo rum). Крај ше стог ве ка је обе ле жен са по ја вом још јед не ано ним не збир ке, слич не збир ци Јо ва на Схо лас хи ка, али са под ра спо де ла ма на че тр на ест за гла вља, са па ра лел ном ко-лек ци јом цар ских за ко на са истим за гла вљи ма. Ано ним ни аутор

120


је био упо знат са де лом за пад ног са вре ме ни ка и ко ле ге, мо на ха Ди о ни си ја Екс и гу у са (+555), ауто ра пр ве ла тин ске збир ке са бор-ских ка но на, и од ње га је пре у зео »Африч ки ка нан ски ко декс« ко ји је под на зи вом »Ка но ни Кар та гин ског са бо ра«, у Ви зан ти-ји ужи вао ве ли ки ауто ри тет. Це ло куп но де ло Јо ва на Схо ла сти-ка, исто као и ано ним ног ауто ра, би ло је упот пу ње но и по но во из да то у сле де ћим ве ко ви ма у об ли ку Но мо ка но на. Прин цип ове но ве фор ме ка нон ског при руч ни ка вид но од ра жа ва по тре бу ви зан тиј ског прав ни ка, ка но ни сте, или цр кве ног чи нов ни ка, да има си сте мат ски уре ђе но по за гла вљи ма, це ло куп но за ко но дав-ство о про бле ми ма ко ји се по ја вљу ју у жи во ту Цр кве.

Но мо ка нон од че тр на ест на сло ва, ко ји је свој ко на чан об лик до био 883. го ди не ве ро ват но под над зо ром Фо ти ја, об у хва тао је мно го ве ћи број тек сто ва и, углав ном је за до во ља вао ге не ра ци-је ка но ни ста. Шта ви ше, он је че сто слу жио као ба за за доц ни-је ка нон ске ко мен та ре. Оба Но мо ка но на су би ла пре ве де на на сло вен ски је зик. Но мо ка нон од че тр на ест на сло ва је по слу жио као ба за за стан дард ну сло вен ску ка нон ску збир ку у ра зним вер-зи ја ма, та ко зва ну Књи гу Крм чи је. За јед но са Но мо ка но ни ма у ви зан тиј ском све ту је кру жи ло ви ше ка нон ских при руч них књи-га. Ка нон ски си ноп сис Сте фа на Ефе ског, ко ји се ве ро ват но од-но си на ше сти век, доц ни је ре ви ди ран и до пу њен, об у хва тао је Ари сте но ве ко мен та ре. Два про ми нент на прав ни ка из Со лу на об ја ви ли су у че тр на е стом ве ку си сте мат ску збир ку, у кojoj су ка но ни ја сно из дво је ни од цар ских за ко на: Кон стан тин Хер ме-но пу лос, по знат код исто ри ча ра рим ског пра ва по свом спи су, Хек са би блон, та ко ђе је ком пи ло вао Ерitоmе ка но на, ко ји су слу-жи ли као до да так ње го вом при руч ни ку гра ђан ског пра ва. И Ма-теј Вла стар све ште ник и мо нах, са ста вио је ка нон ску »збир ку« про пра ће ну са са вре ме ним до ку мен ти ма и кри тич ким члан ци ма на ка нон ске те ме.

4. Ауто ри та тив ни ко мен та ри и кри ти ка

За вла де Јо ва на II Ком не на (1118-1143), Јо ван Зо на ра, ви зан-тиј ски ен ци кло пе ди ста, на уч ник и исто ри чар, са ста вио је ко мен-

121


та ре на ано ним ну ка нон ску збир ку од че тр на ест на сло ва. Си-сте мат ски, ум но, Зо на ра раз ја шња ва ка нон ске тек сто ве, пре ма њи хо вој ва жно сти. При ово ме он при хва та и ло гич ки до след ну, али исто риј ски ве штач ку схе му, ко ја сма тра да та ко зва на Апо-стол ска пра ви ла има ју ве ћи ауто ри тет не го са бор ски тек сто ви, а од лу ке Ва се љен ског са бо ра су из над од лу ка по ме сних са бо ра. Нај ма њу вред ност да је ка но ни ма по је ди них »ота ца«. По те шко ћу до след не при ме не овог ло гич ког прин ци па (јер су и Ва се љен ски са бо ри че сто из да ва ли де кре те про ла зног и по вре ме ног зна ча ја, док су ве о ма ва жни дог мат ски и екли си о ло шки про бле ми тре ти-ра ни у тек сто ви ма ко је би Зо на ра сма трао »се кун дар ним«) - већ је, без сум ње, осе тио Зо на рин са вре ме ник Алек си је Ари сте нос, аутор бу квал ни јег и кра ћег ко мен та ра, ба зи ра ног на скра ће ном збор ни ку ка но на, или ерitоmе. Ње гов глав ни циљ је био ви ше да об ја сни зна че ње тек сто ва у њи хо вој исто риј ској усло вље но сти, не го ли да про су ђу је њи хо ве од но се, је дан пре ма дру гом, или пре ма њи хо вом зна ча ју.

Тре ћи ве ли ки ко мен та тор два на е стог сто ле ћа Те о дор Вал-са мон, у свом глав ном де лу ко је у це ли ни ба зи ра на Фо ти је вом Но мо ка но ну, при хва тио се спе ци фич ног за дат ка, ко ји су му по-ве ри ли цар Ма ну и ло I Ком нен и ва се љен ски па три јарх Ми ха-ил Ан хи а лос (1170 - 1178): ко ор ди на ци је цр кве ног и др жав ног за ко но дав ства. За да так је уства ри под ра зу ме вао ко ди фи ка ци ју др жав них за ко на, по што је у не ки ма би ло кон тра дик ци ја у од-но су на Цр кву. Вал са мо нов кон кре тан за да так об у хва тао је оне при ме ре где је Ју сти ни ја нов за кон укљу чен у Но мо ка нон, био или ис пу штен, или је био у кон тра дик ци ји са Ва си ли ка ма. У прин ци пу он да је пре ва гу Ва си ли ка ма над Ју сти ни ја ном и, до-след но то ме, у не ким слу ча је ви ма пре ва гу над Фо ти је вим Номо ка но ном. Вал са мон ста вља ве лик на гла сак на др жав но за ко-но дав ство но ви јег об ли ка, али му то не сме та да из ри чи то да је пр вен ство цр кве ним ка но ни ма над за ко ни ма5, ма да се у прак-си он по не кад по зи ва на др жав не за ко не пре не бре га ва ју ћи ја-сне са бор ске де фи ни ци је.6 Ово ис ти ца ње цар ске уло ге, на го ни

5 Исто6 Ви ди ко мен тар ла о ди киј ског 58 и Пе то - ше стог 59, ко ји ма се за бра њу је слу же ње све тих тај ни по при ват ним ку ћа ма, али ко је уки да »Но ве ла« 4 Ла ва VI. ed. cit., II, 440. Изд.

122


Вал са мо на да под вла чи и ауто ри тет ва се љен ског па три јар ха у оп штим по сло ви ма Цр кве.Он увек има пред очи ма Цр кву као цен тра ли зо ва ну у окви ру иде ал ног уни вер зал ног хри шћан ског цар ства.

У оби љу ка нон ске ли те ра ту ре, чи је ауто ре би би ло ов де не-мо гу ће на бро ја ти, ди ску то ва ли су се про бле ми ко ји су ис кр са-ва ли из са мих ка но на, из цар ског за ко но дав ства и из ко мен та ра: ова ли те ра ту ра, ве ћи ном по ле мич ке при ро де, са чи ња ва је дан од бит них из во ра за на ше раз у ме ва ње ви зан тиј ске сред ње ве ков не екли си о ло ги је, ко ја ина че ни је би ла си сте мат ски из ло же на.

Је дан од глав них про бле ма ко ји су на ста ја ли у овој ли те ра ту-ри је сте ка нон ски од нос из ме ђу па три јар ха и по кра јин ских ве ли-ко до стој ни ка или ми тро по ли та. У ства ри кон тро вер зи је у ве зи са овим про бле мом из ри чи то су се ти ца ле уло ге ца ра у по сло ви-ма Цр кве. Јер чи ње ни ца је да ва се љен ски па три јарх ни је био са мо цр кве ни не го и др жав ни чи нов ник. Ње го ва све тов на функ ци ја се из ра жа ва ла у пра ву да кру ни ше ца ра (при ви ле ги ја ко ја да ти ра од де се тог ве ка) и оби ча ја да је у слу ча ју по тре бе пре у зи мао ре гент-ство. Име но ва ње па три јар ха за др жав ног чи нов ни ка за ви си ло је од цар ске »ин ве сти ту ре«, ко ја је сле ди ла од мах по што је Си-нод иза брао јед ног од тро ји це кан ди да та.7 Ме ђу тим, тек сто ви не пред ви ђа ју зва нич но ме ша ње ца ра у из бор ло кал них ми тро по ли-та, а у не ким се ка но ни ма ово чак стро го осу ћу је. Та ко, за ви сност или не за ви сност ми тро по ли та од па три јар ха као гра ђан ског слу-жбе ни ка, у ове од но се је увла чи ла та ко ђе и ца ра.

У де се том ве ку је на ста ла ди ску си ја из ме ђу Ев ти ми ја, ми-тро по ли та из Сар да - ко ји је бра нио пра во па три јар ха да би ра ми тро по ли та из ме ђу тро ји це кан ди да та, ко је је пред ла гао Си-нод - и јед ног ано ним ног ауто ра, ко ји је ту ма чио ка но не та ко да они да ју па три јар ху пра во вр ше ња хи ро то ни је ми тро по ли та, а не и ње го вог из бо ра. Ни ки та, ми тро по лит из Ама си је, на пи сао је та да трак тат у ко рист па три јар хо вих пра ва.8

Из гле да да се де ба та за вр ши ла у ко рист цар ске и па три јар-Les no vel les de Leon VI. Изд. No a il les and A. Dain / Pa ris: Bel les Let tres 1944/.7 Кон стан тин Пор фи ро ге нит, »O це ре мо ни ја ма«, II, 14, PG 112: 1044 a Си ме он Со лун-ски, De sac ris or di ni bus, PG 155: 440 d.8 Сви тек сто ви и фран цу ски пре вод код Ј. Dar ro u zes, Do cu ments d’ ec cle si o lo gie byzan-ti ne Pa ris: In sti tut franc. d’ etu de byuzan ti ne, 1966.

123


шиј ске цен тра ли за ци је, иде је ко ја је та ко ђе би ла из ра же на у Вал-са мо но вим ко мен та ри ма (на ро чи то на 28. ка нон Хал ки до на). Али у три на е стом и че тр на е стом ве ку је цар ска власт осла би ла, па три јарх је до био ве ћи пре стиж, на за ви сан од ца ра. Јед на се-ри ја па три ја ра ха из пе ри о да Па ле о ло га, исто вре ме но је бра ни ла пра во ве ће не за ви сно сти од др жа ве и ве ћу власт над ми тро по-ли ти ма. Па три јарх Ата на си је I (1289 - 1293, 1303 -1310), чак је био пот пу но рас пу стио Си нод. Ње го ва не из да та пре пи ска и по-сла ни це, по бу ђу ју знат но ка нон ско и екли си о ло шко ин те ре со ва-ње9 При ме ру Ата на си ја су сле ди ли па три јар си че тр на е стог ве ка, на ро чи то Ка лист и Фи ло теј, са сво јим уче њем о »уни вер зал ном вођ ству« (ke de mo nia pan ton) ко је су при пи си ва ли ца ри град ском па три јар ху, а што се од ра жа ва ло у па три јар шиј ским ак ти ма то га вре ме на.

5. Си нод ски и па три јар шиј ски де кре ти

За вре ме це ло куп ног ви зан тиј ског пе ри о да, ца ри град ски па-три јарх је де фак то био по гла вар це ле ис точ не Цр кве. Ње го ва власт би ла је нај пре опи са на као »пр вен ство ча сти по сле рим-ског епи ско па« (Дру ги ва се љен ски са бор, ка нон 3). Че твр ти ва се-љен ски са бор, у свом чу ве ном 28. ка но ну, го во ри о при ви ле ги ји »ис тој« као и при ви ле ги ји Ри ма и епи ско пу пре сто ни це да је ши-ро ку па три јар шиј ску ју рис дик ци ју, као и пра ва апе ла ци је про тив су да ло кал них ве ли ко до стој ни ка. Ове при ви ле ги је и пра ва су би ла за сно ва на на пре сти жу »цар ског гра да«, али ни ка да ни су во ди ли ни слут њи о па три јар хо вој не по гре ши во сти. Ме ђу тим, би ло је не из бе жно да глав не дог мат ске про бле ме у Ца ри гра ду ре ша ва па три јарх и епи ско пи ко ји су око ње га и ко ји су са чи-ња ва ли пер ма нен тан Си нод. Ви ше ре пре зен та тив них ску по ва, ко ји ма је по не кад пред се да вао цар, и на ко ји ма су уче ство ва ли и дру ги ис точ ни па три јар си или њи хо ви де ле га ти, одр жа но је у из у зет ним при ли ка ма, да би ре ши ли не ке ва жни је про бле ме.

9 R. Gu il land, Не из да та ко ре спон ден ци ја ца ри град ског па три јар ха, Me lan ges Di ehl 1 /Pa ris 1930/ str. 131 - 140. M. Ba ne scu, »Le pa tri ar che At ha na se I et An dro nic II« Aca de mie ro u ma i ne, Bul le tin de la sec tion hi sto ri que 23 /1942/, 1 - 28.

124


Глав не од лу ке ових стал них ма ги сте ри ју ма су уне ти у Си но ди кон пра во сла вља, по ду жи ли тур гич ки текст, ко ји се од 843. го ди не чи та у свим цр ква ма пр ве не де ље Ве ли ког по ста, као успо ме на по бе де над ико но бор ством. Си но ди кон, у ра зним вер зи ја ма и до-ку мен ти ма из да ва ним од па три јар шиј ског Си но да, пред ста вља при мар ни из вор за на ше зна ње ви зан тиј ског екли си о ло шког са-мо по и ма ња.

По чи њу ћи са све ча ним бла го да ре њем за по бе ду пра во сла-вља над »свим је ре си ма« текст Си но ди ко на са др жи спе ци јал но про сла вља ње у спо мен бра ни ла ца исти ни те ве ре за вре ме ико-но бор ства. До да ју се то ме по хва ле пра во слав ним па три јар си ма сле де ћег вре мен ског раз до бља и, нај зад, ана те ме про тив ра зних је ре ти ка. Од кра ја де ве тог ве ка у до ку мент су уне ти не ки до да ци као ре зул тат мно го број них доц ни јих дог мат ских спо ро ва, ко ји су би ли ре ше ни де кре ти ма Си но да у Ца ри гра ду.

По пис па три ја ра ха у пе ри о ду од 715. и 1416. го ди не пред ста-вља, сам по се би, ва жно све до чан ство на чи на на ко ји су ра зни уну тра шњи и спо ља шњи про бле ми би ли ре ша ва ни. Сук це сив но по ми ња ње Иг на ти ја, Фо ти ја, Сте фа на, Ан то ни ја, Ни ко ле и Ев ти-ми ја као »пра во слав них па три ја ра ха ве чи тог по ме на«10 по ка зу је да су чу ве ни рас ко ли ко ји су се де си ли у де ве том и де се том ве ку из ме ђу Иг на ти ја и Фо ти ја и из ме ђу Ни ко ле и Ев ти ми ја, и уза јам-не екс ко му ни ка ци је до ко јих је до шло, про сто сма тра не као да их ни је ни би ло. Али, из о ста вља ње у ли ста ма име на па три ја ра ха ка сног три на е стог ве ка - Ни ки фо ра II (1260 - 1261) Гер ма на III (1265-1267), Јо ва на XI Ве ко са (1275-1282), Гри го ри ја II Ки пар-ског (1283-1289) Јо ва на ХП Ко сме (1294-1303) од ра жа ва од ба-ци ва ње ли он ске уни је (1274) и тер ми не из ми ре ња »Ар се ни та« са зва нич ном Цр квом у 1310. го ди не Ар се ни ти су од би ли да при-зна ју свр га ва ње па три јар ха Ар се ни ја 1260. го ди не и 1310. го ди не из во је ва ли су ње го ву пот пу ну ре ха би ли та ци ју, као и де ли мич но dam na tio me mo ri ae за мно ге од ње го вих на след ни ка.11

Си но ди кон та ко ђе при ка зу је ви зан тиј ски ма ги сте ри јум у ак-ци ји про тив пла то ни зма Јо ва на Ита ло са (1076 - 1077, 1082) као

10 Syno di con, ed. J. Go u il lard, II, 103.11 O Ар се ни ти ма, ви ди И. Тро иц ки »Ар се ни је и Ар се ни ти«, (Ст. Пе тер бург 1874, ре пр. Лон дон: ва ри о рум, 1973 (са уво дом и би бли о граф ским по да ци ма од Ј. Ма јен дорф).

125


и хри сто ло шка од сту па ња Јо ва но вих са вре ме ни ка, Ни ла из Ка-ла бри је, Ев стра ти ја Ни кеј ског (1117) Со те ри хо са Пан те у ге но са (1155 - 1156), Кон стан ти на Крф ског и Јо ва на Ири ни ко са (1169 - 1170) и нај зад, ре ше ња ве ли ких док три нал них спо ро ва о »обо же-њу« и о »енер ги ја ма«, у че тр на е стом ве ку. Ак та па три јар шиј ског Си но да, на жа лост, ни су са чу ва на за чи тав пе ри од, не го са мо два по след ња ве ка ви зан тиј ског цар ства. Они пред ста вља ју не ис цр-пан из вор ин фор ма ци ја о од но си ма Цр ква - др жа ва, о ка нон ским про це ду ра ма и прак си ико но ми је (оikonomia) јед ној од ва жних илу стра ци ја на чи на на ко ји су Ви зан тиј ци раз у ме ва ли од нос за-ко на и бла го де ти у хри шћан ској Цр кви.

6. Ико но ми ја (оikоnоmiа)

Исто риј ска бо го слов ска ли те ра ту ра се че сто по зи ва на прин-цип ико но ми је, да би илу стро ва ла спе ци фич но ви зан тиј ску спо-соб ност сло бод ног ту ма че ња за ко на, ка ко би био за до во љен не ки по ли тич ки или лич ни циљ. Ова упо тре ба по ка зу је очи глед но не-ра зу ме ва ње тер ми на и чи ни не прав ду и са мом прин ци пу и ње го-вој пра вој при ме ни. Тер мин оikonomiay осно ви не при па да ју ри-дич ком реч ни ку. Ико но ми ја зна чи »упра вља ње до ма ћин ством«, она у Но вом За ве ту озна ча ва Бо жан ски план спа се ња: »Он нас је упо знао, по сво јој бла го на кло но сти, са тај ном сво је во ље, пре ма свр си ко ју је по ста вио у Хри сту, као план (оikоnоmiа) за из вр ше-ње вре ме на, да у Хри сту по но во са ста ви све што је на не бе си ма и на зе мљи« (Еф. 1:9-10; ви ди 3:2-3). Али овај Бо жан ски план за упра вља ње исто ри јом и све том, био је по ве рен љу ди ма. За апо-сто ла Па вла, про по ве да ње ре чи је ико но ми ја ко ју је Бог на ре дио (I Кор. 9:17) и сто га на нас тре ба гле да ти »као на слу ге Хри сто ве и слу жи те ље (оikоnоmоi) тај ни Бо жи јих (I Кор. 4:1). Још спе ци фич-ни је »упра вља ње« или »слу же ње« при па да они ма ко ји вр ше слу-жбу ру ко во ђе ња Цр квом: »Цр ква ко јој ја по ста дох слу га по Бо-жи јој на ред би (оikоnоmiа) ко ја ми је да на за вас« (Кол. 1:24,25). У па стир ским по сла ни ца ма ико но ми ја при па да на ро чи то епи ско-пу: »Јер епи скоп као до мо у пра ви тељ Бо жи ји (оikоnоmоs), тре ба да је бес пре ко ран... » (Тит 1:7).

Ме ђу грч ким Оци ма, ико но ми ја има стан дард но зна че ње

126


»исто ри ја ова пло ће ња«, осо би то за вре ме хри сто ло шких кон-тро вер зи ја пе тог ве ка.Она се та ко ђе упо тре бља ва и у ка нон ским тек сто ви ма, и та да, очи глед но, по ста вља па сто рал но »упра вља-ње« по ве ре но Цр кви у кон текст Бо жи јег пла на за спа се ње чо-ве чан ства. Та ко Ва си ли је из Ке са ри је, у свом чу ве ном Пи сму Ам фи ло хи ју, ко је је по ста ло ауто ри та тив ни део ви зан тиј ских ка нон ских збир ки, по што је по но во по твр дио Ки при ја нов прин-цип о не ва же њу кр ште ња ко је су из вр ши ли је ре ти ци, про ду жа ва: »Ако ипак ово по ста је пре пре ка (Бо жи јој) оп штој ико но ми ји, мо-же мо се по но во по зва ти на оби чај и прак су Ота ца, ко ји су ру ко-во ди ли (Цр квом)«. »Оби ча ја« на ко ји се Ва си ли је по зи ва, при др-жа ва ла се про вин ци ја »Ази ја« где је »упра ва мно гих« при хва та ла прак су при зна ва ња кр ште ња, ко је су оба ви ли је ре ти ци. У мно-гим слу ча је ви ма Ва си ли је оправ да ва »ико но ми ју« из стра ха да су ви ше ве ли ка стро гост не би би ла пре пре ка не чи јем спа се њу.12 У ла тин ској вер зи ји Но вог За ве та и у доц ни јем цр кве ном реч-ни ку, из раз ико но ми ја се ве о ма до след но пре во ди ca di spen sa tio. Ме ђу тим, у за пад ном ка нон ском пра ву из раз dis pen sa ti o je до био ве о ма од ре ђе но зна че ње »из у зи ма ње« од за ко на, по ста вље ног од од го ва ра ју ће вла сти«. Ва си ли јев на ве де ни текст и без број по зи-ва ња на ико но ми ју у ви зан тиј ској ка нон ској ли те ра ту ри, ја сно јој да ју да ле ко ши ри сми сао. Не ра ди се са мо о из у зи ма њу за ко на, не го о оба ве зи да се од лу ка до но си о ин ди ви ду ал ним пред ме-ти ма у ге не рал ном кон тек сту Бо жи јег пла на за спа се ње све та. Ка нон ска сте га, мо же по не кад да не од го ва ра пу ној ре ал но сти и уни вер зал но сти еван ђе ља и са ма по се би не да је си гур ност да ће чо век, са мим тим што је до след но спро во ди, и би ти по слу шан во љи Бо жи јој. За Ви зан тиј це - да се по слу жим из ра зом па три-јар ха Ни ко ле Ми сти ка (901 - 907, 912 - 925) - ико но ми ја је »опо-на ша ње Бо жи је љу ба ви пре ма чо ве ку«, 13 а не са мо »из у зе ће од пра ви ла«.

По вре ме но, ико но ми ја - без об зи ра да ли је реч упо тре бље-на или не - по ста је са став ни део са мог пра ви ла. Ка нон 8. Ни-кеј ског са бо ра, на при мер, од ре ђу је да но ва ци јан ски епи ско пи

12 Ва си ли је Ке са риј ски, Ер. ad Amp hi loc hi um. PG 32: 669 b.13 Ни ко ла Ми стик, По сла ни ца 32 (па пи), изд. А. Mai, Spe ci le gi stor Ro ma num 10 /1844/, 300 PG 111: 213 a.

127


бу ду при мље ни као епи ско пи ка да се упра зни ло кал на епи скоп-ска сто ли ца, али да бу ду при хва ће ни као све ште ни ци или хо репи ско пи, ако пра во слав ни епи скоп већ за у зи ма ло кал ну ка те дру. У овом слу ча ју иде ја о је дин ству и бла го ста њу Цр кве пре ва зи ла-зе сва ко дру го мо гу ће уче ње о »ва ља но сти« ру ко по ло же ња ван ка нон ских гра ни ца Цр кве, те ико но ми ја, то јест Бо жи ји план за Цр кву - пред ста вља жи ву флек си бил ност, ко ја пре ва зи ла зи ле га-ли стич ко ту ма че ње ва ља но сти све тих тај ни.

Ико но ми ја, с дру ге стра не, игра ва жну уло гу у ви зан тиј ском за ко ну о бра ку. Овај је за кон, као што ће мо доц ни је ви де ти, усме-рен у осно ви на то да из ра зи и за шти ти уче ње да је је дан хри-шћан ски брак све то та јин ска ре ал ност и од ра жа ва »од нос Хри ста и Цр кве« (Еф. 5:32) - у веч ном Цар ству Бо жи јем. Брак, пре ма то-ме, ни је про сто уго вор, ко ји је не рас ки див све док су две стран ке жи ве у овом све ту, не го је то веч на ве за, ко ју смрт не рас ки да. Пре ма св. апо сто лу Па влу (I Кор. 7:8-9), дру ги се брак то ле ри ше, али се сам по се би не сма тра »ле ги тим ним«, би ло да је скло пљен по сле смр ти јед ног парт не ра, или по сле раз во да. У оба слу ча ја два бра ка се то ле ри шу »по ико но ми ји«, као ма ње зло, док је че-твр ти брак ис кљу чен.

По сво јој при ро ди се ико но ми ја не мо же де фи ни са ти као прав на нор ма, и че сто су се де ша ва ле прак тич не зло у по тре бе. То ком це ле сво је исто ри је, Ви зан тиј ска цр ква је по зна ва ла по-ла ри за ци ју из ме ђу стран ке »ри го ри ста«, ко ја се ре гру то ва ла, углав ном, из мо на шких ре до ва, и по пу стљи ви је гру пе цр кве них зва нич ни ка, ко ји су се за у зи ма ли за ши ру при ме ну ико но ми је, на ро чи то у од но су на др жа ву. У ства ри, ико но ми ја до зво ља ва ју-ћи мно го број не пу те ве при ме не хри шћан ског еван ђе ља у прак-си, укљу чу је са ве то ва ње, ди ску си ју, а че сто и не из бе жно за те за-ње од но са. Цр ква је до пу сти ла да пред став ни ци и јед не и дру ге гру пе на ђу ме сто у ка та ло гу ње них све ти те ља - Те о дор Сту дит, а та ко ђе и па три јар си Та ра си је, Ни ки фор и Ме то ди је, Иг на ти је, а исто та ко и Фо ти је. Сви ма њи ма она је ода ла по част, при зна ју ћи да је очу ва ње пра во слав не ве ре би ла њи хо ва за јед нич ка бри га. У ства ри, у Ви зан ти ји ни ко ни ка да ни је по ри цао прин цип ико номи је. Пре се мо же ре ћи да се сва ко сла гао са Евло ги јем, па три-јар хом алек сан дриј ским (581 -607), ко ји је пи сао: »Ико но ми ја се

128


мо же увек при ме њи ва ти ка да по бо жно уче ње оста је непо вре ђе-но«.14 Дру гим ре чи ма, ико но ми ја се од но си на прак тич ну при-ме ну хри шћан ске ве ре, али она ни ка да не пра ви ком про ми се са ње ним исти на ма.

14 Евло ги је, пре ма Фо ти је вом на во ду у »Би бли о те ци«, 227. изд. R. Неnrу / Pa ris: Bel les Let tres, 1965. /, 4: 112.

7

РАС КОЛ ИЗ МЕ ЂУИС ТО КА И ЗА ПА ДА

Хри сто ло шки спо ро ви су, као што смо ви де ли, иза зва ли на ис то ку ко на чан рас цеп из ме ћу ви зан тиј ског хри шћан ства и дру гих древ них хри шћан ских за јед ни ца: Си риј ске, Еги пат-ске и Јер мен ске. Гр ци и Ла ти ни су оста ли са ми у за јед нич кој вер но сти Хал ки до ну, као два кул тур на из ра за хри шћан ства у рим ском све ту. Рас кол, ко ји их је нај зад одво јио, не мо же да се иден ти фи ку је ни са јед ним по себ ним до га ђа јем, па чак не мо же тач но ни да се да ти ра. У овом про це су сво ју уло гу су од и гра ли и по ли тич ка опо зи ци ја из ме ђу Ви зан ти је и Фра-нач ке им пе ри је, и по сте пе но оту ђи ва ње у ми сли и прак си, и ди вер ген тан раз вој у бо го сло вљу и екли си о ло ги ји. Ме ђу тим, без об зи ра на исто риј ске фак то ре, ко ји су све ви ше и ви ше уда ља ва ли две по ло ви не хри шћан ства јед ну од дру ге, по сто-ја ле су по ли тич ке сна ге ко је су ра ди ле у ко рист је дин ства. Ви зан тиј ски им пе ра то ри су, на при мер, од че тр на е стог до пет на е стог ве ка си сте мат ски по ку ша ва ли да по но во вас по-ста ве цр кве но је дин ство са Ри мом, да би на тај на чин обез-бе ди ли по моћ за па да про тив Ту ра ка.

У ства ри, ни рас кол ни не у спе ли по ку ша ји око вас по ста-вља ња по нов ног је дин ства, не мо гу да бу ду об ја шње ни ис-кљу чи во со ци јал но по ли тич ким или кул тур ним фак то ри ма. По те шко ће ко је је исто ри ја са зда ла мо гле су би ти пре ва зи-ђе не да је по сто ја ло оп ште екли си о ло шко ме ри ло за ре ша-ва ње бо го слов ских, ка нон ских или ли тур гич ких про бле ма,

130


ко ји су раз два ја ли Ис ток и За пад. Али сред ње ве ков ни раз вој рим ског при ма та као ко нач ног ме ри ла у дог мат ским ства ри ма, ста јао је у очи глед ној су прот но сти са уче њем о Цр кви, ко је је пре о вла да ва ло на Ис то ку. На тај на чин ни је би ло мо гућ но сти да до ђе до спо ра зу ма о са мом про бле му, ни ти о на чи ну ка ко да се он ре ши, све док је по сто ја ло раз ми мо и ла же ње у уче њу о вла сти у Цр кви.

1. Фи ли о кве

Ви зан тиј ци су сма тра ли да је Фи ли о кве цен трал на тач ка не-сла га ња из ме ђу Ис то ка и За па да. У њи хо вим очи ма, уно се ћи до да так у Сим вол ве ре, Ла тин ска цр ква се су про ста ви ла тек сту при хва ће ном на ва се љен ском са бо ру, и да ла дог мат ски ауто ри тет не пра вил но схва ће ном уче њу о Тро јич но сти. Ме ђу Ви зан тиј ци-ма, чак и уме ре ни, као што је био Пе тар па три јарх ан ти о хиј ски, ко ји је за ме рао си сте мат ском ан ти ла ти ни зму свог ца ри град ског ко ле ге Ми ха и ла Ке ру ла ри ја, сма трао је да је ин тер по ла ци ја »зло, па чак и ro pe од зла«.1

Узе то у це ли ни, Ви зан тиј ци ма је не до ста ја ло пот пу ни је зна-ње ком пли ко ва них исто риј ских при ли ка, ко је су до ве ле до при-хва та ња Фи ли о кве на За па ду: о ин тер по ла ци ји у Сим вол ве ре у Шпа ни ји у ше стом ве ку, као сред ству ја ча ња ан ти-ари јев ских по зи ци ја у Шпан ској цр кви; о ши ре њу ин тер по ли ра ног Вје ру ју у Фра нач ком цар ству; о упо тре би ова квог Сим во ла од стра не Кар-ла Ве ли ког у ње го вој ан ти-грч кој по ле ми ци; о по зи ва њу фра нач-ких бо го сло ва post fac tum на Ав гу сти нов спис О тро јич но сти (De Trinitatе), да би се оправ да ла ин тер по ла ци ја (што Ав гу стин ни је ни ка да раз ма трао) и, нај зад, о при хва та њу Фи ли о кве у Ри му, ве ро ват но 1014. го ди не. Фо ти је је пр ви од Гр ка по би јао Фи ли о кве 866. го ди не, ка да је у ин тер по ла ци ји у Вје ру ју ви део не са мо из-ме ну ко ју су из вр ши ли не ка кви фра нач ки »вар ва ри« на да ле ком 1 П етар А нт и охи јски, »П исмо М их а илу«, изд. Co rn el ius Will, A cta et scri pta que de co-ntr ove rs iis e ccl es iae gr a ecae et l at inae e xtant /L ei pzig, 1856/, 196.

131

Раскол између истока и запада

За па ду, не го и оруж је ан ти ви зан тиј ске про па ган де ме ђу су сед-ним Бу га ри ма, за ко је се ви зан тиј ски па три јарх сма трао лич но од го вор ним.

У сво јој окру жни ци ис точ ним па три јар си ма (866), Фо ти је је твр дио да су Фи ли о кве »кру на зла«, ко ју су фра нач ки ми си о на-ри уве ли у Бу гар ску.2 Већ смо ви де ли да су ње го ве глав не бо го-слов ске за мер ке на ин тер по ла ци ју би ле у то ме што она до во ди до збр ке ипо ста сних ка рак те ри сти ка ли ца Све те Тро ји це, те је сто га то но ва фор ма мо да ли зма или »по лу са ве ли јан ства«.По сле са бо ра 879 - 880 го ди не, ко ји је све ча но по твр дио ори ги нал ни текст Сим во ла ве ре, и фор мал но ана те ми сао сва ко га ко би »са-ста вљао но ви »Сим вол ве ре« или га ква рио »не за ко ни тим ре чи-ма или му би ло шта до да вао или од у зи мао,«3 Фо ти је је био пот-пу но за до во љан. Да би про сла вио оно што је сма трао за ко нач ну по бе ду пра во сла вља, Фо ти је је са ста вио де таљ но по би ја ње уче ња о »дво стру ком ис хо ђе њу« - сво ју чу ве ну Ми ста го ги ју - у ко јој је та ко ђе по хва лио па пу Јо ва на VI II, ко ји је омо гу ћио да до ђе до овог три јум фа.4

По што је Фи ли о кве ко нач но при хва ће но у Ри му и на це лом За па ду, овај је про блем по те зан при сва ком су сре ту из ме ђу Гр ка и Ла ти на, би ло да се ра ди ло о по ле мич ком или при ја тељ ском су-сре ту. Ви зан тиј ска ли те ра ту ра о овом пред ме ту ве о ма је обил на. Mar tin Ju gie, Ханс - Ге орг Бек и дру ги, на пра ви ли су њен пре глед у сво јим де ли ма. Ар гу мен ти Фо ти ја да је »Фи ли о кве не ле гал на ин тер по ла ци ја«, да »ра за ра мо нар хи ју (јед но на чал ство) Оца« и да »ре ла ти ви зи ра ре ал ност ли ца или ипо ста сно по сто ја ње у све-тој Тро ји ци«, оста ло је цен тар ди ску си је. Али че сто се спор сво-дио, са јед не и дру ге стра не, на бес крај на на бра ја ња па три стич-ких тек сто ва у ко рист тврд њи би ло Гр ка или Ла ти на.

По зи ва ње на ста ре ауто ри те те че сто је би ло усред сре ђе но на тек сто ве оних Ота ца - на ро чи то Ата на си ја, Ки ри ла Алек сан дриј-ског, Епи фа ни ја Ки пар ског - чи ја се глав на бри га са сто ја ла у ан-ти-ари јев ској или ан ти-не сто ри јев ској по ле ми ци, то јест у уста-но вље њу Хри сто вог иден ти те та, као веч ног и пре ег зи стент ног

2 Ф от ије »Е нц икл ика« 8 PG 102: 725 c.3 Ма нси, XVII, 520 e.4 Ф от ије, »М ист аг ог ија«, 89. PG 102: 380 - 381.

132


Бо жан ског Ло го са. У од но су на Све тог Ду ха они су не из бе жно упо тре бља ва ли из ра зе слич не они ма ко ји су би ли при хва ће ни у Шпа ни ји ше стог ве ка, где се ин тер по ла ци ја нај пре и по ја ви ла. У би блиј ским тек сто ви ма, као што су Јо ван 20:22 (»Он ду ну на њих и ре че: При ми те Све тог Ду ха«), они су ви де ли до каз Хри-сто ве бо жан стве но сти: ако је »Дух Бо жи ји« та ко ђе и »Дух Хри-стов« (Рим. 8:9), Хри стос је си гур но »јед но би тан« са Бо гом. Та ко је мо гу ће и да се ка же да је Дух »у пра вом сми слу« Дух Си на5, па чак и да »про ис хо ди су штин ски од обо ји це« - Оца и Си на6. Ко-мен та ри шу ћи ове тек сто ве и при зна ју ћи њи хо ву по ду дар ност са ла тин ском па три стич ком ми шљу, Мак сим Ис по вед ник с пра вом ту ма чи да њи хо во зна че ње ни је у то ме да је »Син по че так Све тог Ду ха« не го да »Дух ис хо ди кроз Си на, из ра жа ва ју ћи та ко је дин-ство при ро де«7. Дру гим ре чи ма из де лат но сти Ду ха у све ту по-сле ова пло ће ња, мо гао би се из во ди ти за кљу чак о јед но бит но сти три ли ца Све те Тро ји це, али се не мо же из во ди ти ни ка ква узроч-ност у веч ним лич ним од но си ма Ду ха и Си на.

Ме ђу тим, они ко је су Ви зан тиј ци зва ли La ti nop hro nes-»ла-тин ски на стро је ним« - на ро чи то Јо ва на Ве ко са (1275 - 1282), ко га је цар Ми ха и ло VI II Па ле о лог по ста вио на па три јар шиј ски пре сто са из ри чи тим ци љем про-па ги ра ња у Ви зан ти ји Ли он ске уни је (1274), чи ни ли су знат не на по ре да грч ке па три стич ке тек-сто ве о ис хо ђе њу Ду ха »кроз Си на«, упо тре бе у ко рист Фи ли окве. Пре ма ла ти но фро ни ма и »кроз Си на« и »од Си на« пред ста-вља ју ле ги тим ни из раз исте Тро јич не ве ре.

Уоби ча је ни про ту ар гу мент пра во слав не стра не је био да у Би бли ји и па три стич ком бо го сло вљу, ис хо ђе ње »од« и »кроз« Си на озна ча ва ју сharisma Ду ха, a не Ње го во ипо ста сно по сто-ја ње.8 Јер, за и ста, pne u ma мо же да озна ча ва да ро дав ца и дар; а у овом дру гом слу ча ју, ис хо ђе ње Ду ха од или кроз Си на - то јест кроз ова пло ће ног, исто риј ског Хри ста - де ша ва се у вре ме ну и не по ду да ра се са веч ним ис хо ђе њем Ду ха од ипо ста си Оца, је ди ног »из во ра бо жан стве но сти«.

5 Ат ан ас ије, »С ер ап и ону«, III, 1. PG 26: 625 b.6 К ир ило, »Th es a urus«. PG 68: 148 а.7 Ма ксим И сп ове дник, П исмо М ар ину«. PG 91: 136 ad.8 Д оказ се н ал ази код Ф от ија у »М ист аг ог ија«, 59 PG 102: 337.

133


Ве ћи на бо го сло ва три на е стог и че тр на е стог ве ка су ипак до шли до за кључ ка да је про ту ар гу мент не до во љан. Гри го ри је Ки пар ски, на след ник Ве ко са на па три јар шиј ском тро ну (1283 - 1289) и пред сед ник на Са бо ру (1285), ко ји је зва нич но од ба цио Ли он ску уни ју, учи нио је да овај Са бор одо бри текст ко ји, осу-ђу је Фи ли о кве, при зна је »веч но про ја вљи ва ње« Ду ха кроз Си на.9 Са бо ру је као осно ва по слу жи ло уче ње да cha ri sma ta Ду ха ни су вре мен ске ство ре не ре ал но сти, већ веч на не ство ре на бла го дат или »енер ги ја« Бо жи ја. Овом не ство ре ном бо жан ском жи во ту чо век има при ступ у Те лу ова пло ће ног Ло го са. Сто га нам бла го-дат Све тог Ду ха не до ла зи »кроз« или »од« Си на; оно што нам је да но ни је ни са ма ипо стас Ду ха, ни ти ство ре на, вре мен ска бла-го дат, не го спо ља шња »про ја ва« Бо га, раз ли чи та и од Ње го вог ли ца и од Ње го ве су шти не. Ве ли ки ви зан тиј ски бо го слов че тр-на е стог ве ка Гри го ри је Па ла ма, пре у зео је и раз вио овај ар гу мент као и Гри го ри је Ки пар ски, фор мал но при зна ју ћи да је Дух као енер ги ја, »Дух Хри стов и до ла зи од Ње га, по што га је Он ду нуо, по слао и про ја вио, али, у Ње го вом са мом би ћу и Ње го вом по-сто ја њу, али ни је од Хри ста, не го од Оца.«10

Ка ко је вре ме про ла зи ло, по ста ло је очи глед но да спор око Фи ли о кве ни је ди ску си ја о тер ми ни ма - јер је би ло раз ло га да се обе стра не са гла се и ка жу да Дух ис хо ди »од Си на« - не го је то спор о про бле му да ли ипо ста сно по сто ја ње ли ца све те Тро ји це мо же да бу де све де но на сво је уну тар ње од но се, као што је то до пус гио пост-ав гу стин ски За пад, или да ли је пр во бит ни хри-шћан ски до жи вљај био Трој ство Ли ца, а њи хо во лич но по сто ја-ње ни је би ло мо гу ће све сти на за јед нич ку су шти ну. По ста вља ло се пи та ње да ли је пр ва и основ на са др жи на хри шћан ског ре ли-ги о зног до жи вља ја би ла тро лич ност или јед но бит ност. Али да би се ди ску си ја по ста ви ла на тај ни во и да би до шло до исти ни-тог ди ја ло га о пра вој су шти ни ства ри, би ло је по треб но да обе стра не по ка жу уза јам но раз у ме ва ње. То се, на жа лост, ни кад ни је де си ло. Чак на са бо ру у Фло рен ци ји, где је до ла зи ло до не пре ста-не кон фрон та ци је око про бле ма Фи ли о кве, ди ску си ја се кре та ла

9 Гр иг ор ије К ипа рски, »Т омос из 1285. PG 142: 240 с.10 Гр иг ор ије П ал ама, »Ап оди кти чки тра ктат«, 1, 9. изд. Б обри нској у Р. Chr estou, P al-ama Syngr am ata /S olun, 1962), I, 37.

134


око уса гла ша ва ња грч ких и ла тин ских фор му ла ци ја. Нај зад је са-бор усво јио у осно ви Ав густ нов ску де фи ни ци ју о све тој Тро ји ци, по твр ђу ју ћи исто вре ме но да грч ке фор му ла ци је ни су са њом у су прот но сти. Ме ђу тим, ово ни је би ло ре ше ње основ ног про бле-ма.

2. Дру ге кон тро вер зи је

У сво јој окру жни ци из 867. го ди не, Фо ти је је та ко ђе кри ти ко-вао мно го број ну ли тур гич ку и ка нон ску прак су, ко ју су у Бу гар ску уве ли фра нач ки ми си о на ри (опо зи ци ја оже ње ном све штен ству, ми ро по ма за ње вр ши са мо епи скоп, пост у су бо ту), али ње го ва кри ти ка је би ла упе ре на и на чи ње ни цу да су ми си о на ри зах те-ва ли од но во кр ште них Бу га ра да пот пу но на пу сте грч ку прак су. Он још увек ни је сма трао да су раз ли ке у прак си и ди сци пли ни пре пре ка за је дин ство Цр кве. Ла тин ска ин тер по ла ци ја у Сим вол ве ре и уче ње ко је је из то га из ла зи ло би ли су је ди ни дог мат ски про бле ми ко ји су, по Фо ти ју, во ди ли рас ко лу.

Овај став ће углав ном пре о вла да ти ме ђу нај бо љим ви зан-тиј ским бо го сло ви ма. Пе тар Ан ти о хиј ски (око 1050. го ди не) и Те о фи лакт Бу гар ски (око 1100. го ди не) из ри чи то под вла че да су Фи ли о кве је ди ни про блем ко ји де ли Ис ток и За пад. Па чак и у доц ни јем пе ри о ду, ка да је одво је ни раз вој две те о ло ги је ства рао но ве про бле ме, на ла зи мо мно ге вид не Ви зан тиј це ко ји у сво јим ан ти ла тин ским трак та ти ма не по кре ћу ни је дан дру ги про блем, осим про бле ма о ис хо ђе њу Све тог Ду ха.

На ма ње про све ће ном ни воу на род не по бо жно сти, ме ђу-тим, по ле ми ка је би ла оштри ја и че сто ори јен ти са на на спо ред не про бле ме. Ка да су до бро на мер ни, али рђа во ин фор ми са ни фра-нач ки ре фор ма то ри у Бу гар ској под Фо ти јем, или у Ита ли ји под Ми ха и лом Ке ру ла ри јем, на па да ли прак су Грч ке цр кве, Цр ква је че сто од го ва ра ла са про ту на па ди ма на ла тин ску ди сци пли ну и ла тин ски об ред. На тај на чин се рас кол је да на е стог ве ка сво дио ис кљу чи во на ди ску си ју о ри ту ал ној прак си. Као до да так про-бле ми ма, ко је је на во дио Фо ти је, Ми ха и ло Ке ру ла ри је спо ми ње ме ђу »ла тин ским је ре си ма« и упо тре бу бес ква сног хле ба у ев-

135


ха ри сти ји, по пу стљи вост у по сту, кр ште ње са јед ним, уме сто са три по гру жа ва ња, и дру ге слич не про бле ме.11

Ке ру ла ри је ву ли сту је ре си че сто су по пу ња ва ли и про ши ри-ва ли доц ни ји по ле ми ча ри. Од про бле ма на ве де них у ли сти, Гр ци су са мо је дан упор но на во ди ли као бо го слов ски про блем, ко ји је по не кад ста вљан по ва жно сти на исти ни во као Фи ли о кве - а то је про блем ази ме са, упо тре бе бес ква сног хле ба у ла тин ској ев ха ри сти ји. То је раз лог да су у ка сном сред њем ве ку грч ки и сло вен ски на ро ди Ла ти не на зи ва ли ази ми сти ма.

Ар гу мен ти ко је су про тив ла тин ске прак се из но си ли Ке ру-ла ри је ви при ја те љи и са вре ме ни ци - Лав Охрид ски и Ни ки та Сте та тос-а њи хо ви на след ни ци их по на вља ли, мо гу се све сти на сле де ће три тач ке:(1) упо тре ба бес ква сног хле ба је ју да и зам; (2) то про ти ву ре чи исто риј ском по дат ку са оп ште ном у си ноп-тич ким еван ђе љи ма (Исус је узео «хлеб«); и (3) ње го ва сим бо-ли ка је »смрт« а не »жи вот«, јер ква сац у те сту је као ду ша у те лу. За сла бост ових ар гу ме на та ни су по треб ни до ка зи. На ро-чи то за дру гу тач ку по треб но је да се ре ше мно ги ег зе гет ски и исто риј ски про бле ми: да ли је Тај на ве че ра би ла пас хал на ве че-ра? У том слу ча ју је био упо тре бљен бес ква сни хлеб. Или да ли је Исус на мер но пре кр шио за кон да би уста но вио »но ви« за вет? Мо же ли ар тос, што нор мал но озна ча ва обич ни хлеб, та ко ђе да озна ча ва и »бес ква сни хлеб«?

Тре ћи ар гу мент су та ко ђе упо тре би ли грч ки по ле ми ча ри у хри сто ло шком кон тек сту ан ти-јер мен ске по ле ми ке. Ни ки та Сте-та тос је био уву чен у рас пра ву са Јер ме ни ма ко ји су, по сле по бе де ма ке дон ских им пе ра то ра де се тог ве ка, би ли у те сном кон так ту са Ви зан ти јом. Јер ме ни су у ев ха ри сти ји упо тре бља ва ли бес ква-сни хлеб, и Гр ци су под вла чи ли па ра ле лу из ме ђу ове прак се и мо-но фи зит ске или, пре ци зни је, Апо ли на ри је ве - јер мен ске хри сто-ло ги је: хлеб, сим бо ли зу ју ћи Хри сто ву чо ве чан ску при ро ду, да би од ра жа вао Хал ки дон ско пра во сла вље, мо ра да бу де »оду хо вљен« и ди на ми чан, ис пу њен жи вим енер ги ја ма чо ве чан ске при ро де. Ими ти ра ју ћи мо но фи зит ске Јер ме не у њи хо вој упо тре би »мр-твог« ази ме са, Ла ти ни су са ми па ли у апо ли на ри ја ни зам и од ри-11 M. К ер ул ар ије, »П исмо П етру А нт и охи јском« изд. Will A cta et Scri pta, str. 179 - 183.

136


чу да Хри стос као чо век има ду шу, На тај на чин то ком сред њег ве ка и на да ље, у грч ким и сло вен ским зе мља ма се сма тра ло да су Ла ти ни па ли у »апо ли на ри је ву је рес«. Ова оп ту жба се, на при-мер, по ја вљу је у де ли ма мо на ха Фи ло те ја, чу ве ног ру ског иде о-ло га из ше сна е стог ве ка »о Мо скви као тре ћем Ри му«.

По сле три на е стог ве ка, схо ла стич ка пре ци зност, ко ја се по-ја ви ла у ла тин ском бо го сло вљу у од но су на суд би ну ду ше по сле смр ти и чи сти ли шни огањ, од ра жа ва ла се и у ра зним су сре ти ма из ме ђу ла тин ских и грч ких бо го сло ва. У уни о ни стич ко ис по ве-да ње ве ре, ко је је тре ба ло да пот пи ше цар Ми ха и ло VI II Па ле-о лог (1259- 1282), би ла је укљу че на ду гач ка кла у зу ла у ко јој се твр ди ло да се ду ше «по сле смр ти чи сте ог њем пур га то ри ја«, пре не го што на не бу ужи ва ју пло до ве по ка ја ња, а мо ли тве за умр ле су по треб не да би олак ша ле њи хо ве »бо ло ве«.12 Иако је ви зан тиј-ска тра ди ци ја увек при зна ва ла да су мо ли тве за умр ле оправ да не и ну жне и да је дин ство свих чла но ва Хри сто вог Те ла ни је смр ћу пре ки ну то, те да за ступ ни штвом Цр кве мо гу по кој ни ци да до-ђу бли же Бо гу, она ни је при зна ва ла уче ње о ис ку пље њу пре ко »за до во ље ња«, а »чи сти ли шне му ке« су би ле из раз чи сто ле га-ли стич ког ста ва. Ла ти ни су са овим ви ше за чу ди ли не го им пре-си о ни ра ли ви зан ти је ке бо го сло ве и овај про блем ни су ни ка да ус пе ли да по ста ве у ши ри кон текст уче ња о спа се њу, а то је је ди-ни ни во на ко ме је уче ње мо гло да бу де успе шно опо врг ну то или да му се на ђе ал тер на ти ва. Чак у Фло рен ци ји, где је по пр ви пут во ђен дуг ди ја лог о овом про бле му, ди ску си ја се све ла на по је ди-но сти и ни ка да се ни је до та кла уче ња о ис ку пље њу као та квом.13 За вр ши ла се при хва та њем, од стра не из мо ре не грч ке ве ћи не, де-таљ не и чи сто ла тин ске де фи ни ци је.

Де се так го ди на пре са бо ра у Фло рен ци, због по ве ћа ног ин-те ре со ва ња ме ђу Ви зан тиј ци ма за ла тин ску ли тур гич ку прак су, ис кр снуо је ме ђу цр ква ма још је дан про блем, а то је од нос из ме ђу ре чи уста но вље ња и при зи ва Све тог Ду ха - или епи кле зе, у ка но-ну ев ха ри сти је. Ви зан тиј ски по ле ми ча ри, за ме ра ју ћи Ла ти ни ма што у рим ском ка но ну ми се не ма епи кле зе, под вла чи ли су чи-

12 Ма нси, XXIV, 70 a.13 В иди гла вне д ок уме нте о д иск ус ији, к оје је о бј авио L. P etit P atr. Or, 15 /P aris: 1903/, 71 - 79.

137


ње ни цу да сва ки све то та јин ски акт би ва де ло тво ран пре ко Ду ха Све тог. Ни ко ла Ка ва си ла (+пре 1391), чу ве ни ду хов ни пи сац, у свом Об ја шње њу све те ли тур ги је14, у ко рист ове тач ке по зи ва се на ауто ри тет са мог ла тин ског об ре да, чи ју хри шћан ску аутен-тич ност он из ри чи то при зна је. Он се по зи ва на то да је при зи-ва ње Све тог Ду ха део ла тин ског об ре да ру ко по ло же ња и да је у рим ској ми си у мо ли тву sup pli ces te ro ga mus укљу че на мол ба за да ро ве, ко ја сле ди од мах иза ре чи уста но вље ња, чи ње ни ца ко ја, пре ма Ка ва си ли, зна чи да ре чи уста но вље ња ни су са ме по се би осве ћу ју ће. Ма ко ли ко сна жан био овај по след њи ар гу мент, ја сно је да је грч ко из ри чи то ин си сти ра ње на при зи ва њу Све тог Ду ха у ду ху тра ди ци о нал ног па три стич ког бо го сло вља о све тим тај на-ма, на ро чи то што се ти че епи кле зе, не као »фор му ле« по све ће-ња, су прот но ла тин ском, уче њу, већ као нор мал но и нео п ход но ис пу ње ње ев ха ри стич ке мо ли тве, код ко је ре чи уста но вље ња та-ко ђе са чи ња ва ју основ ни део.

3. Власт у Цр кви

Ве ћи на спо ро ва, ко ји су у сред њем ве ку усме ри ли Гр ке про тив Ла ти на, мо гли су би ти ла ко ре ше ни да су обе Цр кве при зна ва-ле за јед нич ку власт, ко ја би би ла спо соб на да ре ша ва не из бе жне раз ли ке усло вље не раз ли чи тим кул тур ним и исто риј ским си ту а-ци ја ма. На жа лост, иза раз ли чи тих дог мат ских, ди сци плин ских и ли тур гич ких рас пра ва ста ја ла је екли си о ло шка ди хо то ми ја. Да-нас ће сва ки исто ри чар при зна ти да је сред ње ве ков но пап ство би ло ре зул тат ду гог дог мат ског и ин сти ту ци о нал ног раз во ја, у ко ме Ис точ на цр ква ни је има ла ни мо гућ но сти, а ни же љу, да уче ству је. Пра во слав ни и ри мо ка то ли ци се још увек спо ре о то-ме да ли је, са ста но ви шта хри шћан ског от кро ве ња, овај раз лог био ле ги ти ман.

Ре фор ми са но пап ство је да на е стог ве ка слу жи ло се уста ље-ном за пад ном тра ди ци о нал ном ег зе ге зом: одељ ци о уло зи Пе тра (на ро чи то Мт. 16:18, Лк. 22:32 и Јн. 21:15-17) си сте мат ски и ле-14 Н ик ола К ав ас ила, »О бј ашњ ење Б ожа нске л иту рг ије« 29 - 30, изд. P eri chon, SC 4 bis /P aris: Cerf, 1967/, str. 179 - 199. X M Hu ssey i P. A. McNulty /Lond. SPCK, 1960/, 71 - 79.

138


га ли стич ки су при ме њи ва ни на епи ско па Ри ма. Ову тра ди ци ју Ис ток ни је при хва тао, ма да је Ви зан ти ја ни је пот пу но ни иг но-ри са ла, не го је, по не кад, чак и упо тре бља ва ла, осо би то у до ку-мен ти ма упу ћи ва ним Ри му, с на ме ром да се за до би је сим па ти ја не ког па пе. Ме ђу тим, ово ме ни ка да ни је при да ван не ки ко на чан бо го слов ски зна чај. Ви зан тиј ски цр кве ни пи сци су ла ко при зна-ва ли лич ну уло гу Пе тра као »сте не« на ко јој је са гра ђе на Цр ква. Доц ни ји по ле ми ча ри, си сте мат ски на стро је ни про тив Ла ти на, на сто ја ли су да то ума ње. Али ово ни је био слу чај код нај про-све ће ни јих ви зан тиј ских бо го сло ва. Та ко, пре ма Фо ти ју, Пе тар је »пре стол ник апо стол ског хо ра и по ста вљен је као сте на Цр кве, а Исти на га је од ре ди ла да бу де кљу че но сац Цар ства Не бе ског.«15 Мно го број ни одељ ци, слич ни овом код Фо ти ја, мо гу се на ћи и у дру гој ви зан тиј ској цр кве ној ли те ра ту ри и хим но гра фи ји. Ме-ђу тим, њи хо во пра во зна че ње се не мо же раз у ме ти из дво је но из оп штих пред по став ки о при ро ди хри шћан ске ве ре и о на чи ну ње ног чу ва ња и ње ног тра ја ња у Цр кви.

Ори ген, оп шти из вор па три стич ке ег зе гет ске тра ди ци је, ко-мен та ри шу ћи Ма те ја 16:18, ту ма чи чу ве ни ло ги он као Ису сов од го вор на Пе тро ву ис по вест: Си мон по ста је »сте на« на ко јој је уста но вље на Цр ква, јер из ра жа ва исти ни ту ве ру у Хри сто во бо жан ство. Ори ген про ду жа ва: »Ако и ми ка же мо« »Ти си Хри-стос, Син Бо га жи во га«, та ко ђе по ста је мо Пе тар... јер сва ки ко ји се сје ди њу је с Хри стом, по ста је сте на. Да ли је Хри стос дао са мо Пе тру кљу че ве цар ства, а да их дру ги бла го сло ве ни љу ди не мо гу да до би ју?«16Сто га, пре ма Ори ге ну, Пе тар ни је ни шта дру го не го пр ви »вер ник«, а кљу че ви, ко је је при мио, са мо су ње му отво ри-ли не бе ске две ри: ако дру ги же ле да га сле де, мо гу да »опо на-ша ју« Пе тра и при ме исте кљу че ве. На тај на чин Хри сто ве ре чи има ју со ти ри о ло шко, а не ин сти ту ци о нал но зна че ње. Оне са мо по твр ђу ју да је хри шћан ска ве ра, она ве ра ко ју је ис по ве дао Пе-тар на пу ту за Ке са ри ју Фи ли по ву. У це ло куп ној па три стич кој ег зе ге зи пре о вла да ва овај сми сао »Пе тро ве« logiае и оста је као ва же ћи у ви зан тиј ској ли те ра ту ри. У ита ло-грч ким оми ли ја ма

15 Ф от ије, Hom. I пр евод код C. Ma ngo, The H om il ies of Ph ot ius /Ca mbri dge: Ha rvard Un ive rsity Press, 1958/, str. 50.16 Ор иген, Hom. in Mat., XII, 10. izd. Kl oste rmann GCS 40 /L ei pzig, 1935/, 85 - 89.

139


из два на е стог ве ка, ко је се при пи су ју Те о фа ну Ке ра ме у су, мо же се та ко ђе про чи та ти: »Го спод да је кљу че ве Пе тру и сви ма они ма ко ји су слич ни Пе тру; вра та Цар ства Бо жи јег оста ју за тво ре на за је ре ти ке, али су ла ко до ступ на ве ру ју ћим.«17 Пре ма то ме, го во ре-ћи о Пе тру, Исус је под вла чио зна чај ве ре као осно ве Цр кве, а не ор га ни зо ва ње Цр кве као чу ва ра ве ре. Це ло куп на екли си о ло шка де ба та из ме ђу Ис то ка и За па да мо же да се све де на пи та ње - да ли ве ра за ви си од Пе тра или Пе тар од ве ре. Про блем по ста је ја-сан ка да се упо ре де две ко ни еп ци је о Пе тро вој на след но сти (сукце си ји).

Ако мно ги ви зан тиј ски цр кве ни пи сци сле де Ори ге на у при зна ва њу ове на след но сти у сва ком вер ни ку, дру ги има ју на хри шћан ство ма ње ин ди ви ду а ли стич ки по глед. Они сма тра ју да ве ра мо же да бу де пот пу но оства ре на са мо кроз све то та јин-ско за јед ни чар ство, где епи скоп, на вр ло спе ци фи чан на чин, ис пу ња ва Хри сто ву учи тељ ску слу жбу и та ко одр жа ва ве ру. У овом сми слу по сто ји де фи ни тив ни од нос из ме ђу Пе тра, ко га је Хри стос по звао да »утвр ди бра ћу« (Лк. 20:32) и епи ско па као чу ва ра ве ре у сво јој ло кал ној цр кви. Ра но хри шћан ско уче ње, ко је је нај бо ље из ра зио Ки при јан Кар та гин ски у тре ћем ве ку,18 а пре ма ко ме »сто ли ца Пе тро ва« при па да епи ско пу у сва кој ло-кал ној цр кви - оста ло је стал ни и очи глед ни узор за Ви зан тиј це. Гри го ри је Ни ски, на при мер, мо же да на пи ше да је Исус »пре ко Пе тра дао епи ско пи ма част по се до ва ња кљу че ва Цар ства Не-бе ског.«19 Псе у до - Ди о ни си је, ка да спо ми ње хи је рар хе - то јест епи ско пе ра не Цр кве - од мах се по зи ва на Пе тро ву лич ност.20 При ме ри узе ти из доц ни јих пе ри о да, и то са свим не за ви сно од ан ти - ла тин ске по ле ми ке, мо гу би ти мно го број ни. Пе тро ва

17 Т е офан К ер ам еус, Hom., 55 PG 142: 965 a. Р ади д ета љн ијег ув ида у п атр исти чку е гз-ег езу на М ат еја 16: 18, в иди п осе бно код Ј. Л удв ига, Die Pr imat Wo rte Mt. 16, 18. 19 in der al tki rchli chen Ex eg ese /M ue nster, 1952/ i J. Maye ndorff, »St. P eter in Byza nt ine Th e ology«, »Пр имат П етров у Пр ав осла вној ц ркви« (на енгл.), и здао Ј. М аје ндорф (Ло ндон: F aith Press) str. 7 - 29.18 О К ипр иј ану, в иди, на пр., А, d’ Ales, La th e ol ogie de St. Cyprien /P aris; B e au ch esne, 1922/. P. Th. C am elot, »St. Cyprien et la pr im a ute.« Ист ина 4 /1957/, 421 - 434. В иди и M. B ev enot’s. Увод и б ел ешке за К ипр иј ан ову De ca th ol icae e ccl es iae un it ate, ACW 25 /Wes tmi-nster: Ne wman, 1957/.19 Гр иг ор ије Н иски De c ast ig at i one, PG 46: 312 c.20 Пс е удо - Д и он ис ије, Eccl. h ier., VII, 7. PG 3: 561 - 564.

140


сук це си ја се ви ди у чу ва њу пра ве ве ре, и као та ква не мо же би-ти ге о граф ски ло ка ли зо ва на или мо но по ли зо ва на од јед не Цр-кве или јед не лич но сти. Сто га је при род но да Ви зан тиј ци ни су мо гли раз у ме ти уче ње о рим ском при ма ту ка кво је раз ви је но у сред њем ве ку. Та ко, у три на е стом ве ку, не по сред но по за у зи ма-њу Кон стан ти но по ља од стра не кр ста ша (1204) Ни ко ла Ме са-рит се обра ћа Ла ти ни ма: »Ви по ку ша ва те да пред ста ви те Пе тра са мо као учи те ља Ри ма. Ме ђу тим, бо жан ски Оци го во ре да је обе ћа ње, ко је му је дао Спа си тељ, има ло ка то ли чан ско зна че ње и да се од но си на све оне ко ји су ве ро ва ли и ко ји ве ру ју, а ви га си лом сво ди те на уско и ла жно ту ма че ње, при пи су ју ћи га са мо Ри му. Ако би то би ло та ко, би ло би не мо гу ће да сва ка Цр ква вер них, а не са мо она у Ри му, у пот пу но сти по се ду је Спа си те ља и да сва ка Цр ква бу де осно ва на на сте ни, то јест на ис по ве да њу Пе тро вом, у са гла сно сти са обе ћа њем.«21

Очи глед но је да је овим Ме са ри то вим тек стом об у хва ће но уче ње Цр кве, ко је при зна је пу но ћу ка то ли чан ства у сва кој ло калној цр кви у сми слу у ко ме су, на при мер, мо гли да го во ре апо-стол ски Оци о »ка то ли чан ској Цр кви Бо жи јој у Ко рин ту«. Ка-то ли чан ство, а са њим и исти на и апо сто лич ност, та ко по ста ју Бо гом да ни атри бу ти, ко ји при па да ју сва кој све то та јин ској ев-ха ри стич но - цен тра ли стич ној за јед ни ци, ко ја има исти ни ти епи ско пат, исти ни ту ев ха ри сти ју и, сто га, аутен тич ну Хри сто ву при сут ност. Ви зан тиј ци ма је би ла стра на иде ја да јед на по себ на Цр ква, ви ше не го дру га, мо же има ти, у пу ном бо го слов ском сми-слу, ви ше овла шће ња у очу ва њу ве ре Пе тро ве. Кон сен сус епи ско-па, а не власт јед ног по себ ног епи ско па, био је за њих нај ви ши мо гу ћи знак исти не. Оту да, њи хо во не пре ста но ин си сти ра ње на вла сти са бо ра и њи хо ва не спо соб ност да раз у ме ју рим ско уче ње о пап ству. Не ра ди се, ме ђу тим, о то ме да је са ма иде ја при ма та би ла стра на Ви зан тиј ци ма; они су га углав ном сма тра ли ме ро-дав ним за са бор ско за ко но дав ство, а не као Бо гом да ну функ ци ју не ке по себ не Цр кве.

21 Н ик ола М ес арит, код A. H e ise nberg, ed. N eue Oue llen zur Geschi chte des l at e inischen K a ise rtums und der Ki rch en union, II. Die Un io nve rha ndlu ngenvon 30. Aug. 1206., Abh. M uench. Ak. phil. Kla sse /1923/ II, 34 - 35.

141


4. Две идeje о при ма ту

»Ва жна раз ли ка из ме ђу ис точ ног и за пад ног ста ва, за слу жу је да бу де по себ но на гла ше на... У раз во ју Цр кве у ис точ ним про-вин ци ја ма, иде ја апо сто лич но сти игра ла је ве о ма oгpaничену уло гу, ме ђу тим... Рим је ду го вао свој пре стиж у Ита ли ји и дру гим за пад ним про вин ци ја ма... по што ва њу, ко је је мла да хри шћан ска за јед ни ца на за па ду ис ка зи ва ла све том Пе тру... чи ји на след ни ци су рим ски епи ско пи.22

Исто ри ча ри су че сто на во ди ли чи ње ни цу да је Рим је ди на ло-кал на Цр ква За па да, ко ја је мо гла до ка зи ва ти пра во »апо стол ског по ре кла« и при вла чи ла је хо до ча сни ке adli mi na apo sto lo rum. На ис то ку су без број ни гра до ви и ма ња на се ља мо гли аутен тич но до ка за ти да су их осно ва ли Пе тар, Па вле, Јо ван, Ан дреј, или дру-ги апо сто ли. Ове раз не »апо сто лич но сти« ни су мо гле по ста вља-ти ни ка кве прав не (ју ри дич ке) пре тен зи је: епи скоп је ру са лим ски и у че твр том ве ку, био је са мо ви кар ми тро по ли та из Ке са ри је, гра ђан ске пре сто ни це Па ле сти не.

Ка да је са бор у Ни ке ји у свом чу ве ном ше стом ка но ну сме-ло по ме нуо ста ре оби ча је, ко ји су при зна ва ли из у зет ну пред ност цр ка ва Алек сан дри је, Ан ти о хи је и Ри ма, из бор ових цр ка ва ни је био опре де љен њи хо вим апо стол ским осно ва ма, не го чи ње ни-цом да су се на ла зи ле у нај ва жни јим гра до ви ма цар ства. Јер, да је ме ри ло би ло апо сто лич ност, на че му је ин си сти ра ло доц ни је за-пад но ту ма че ње, по ло жај Алек сан дри је, ко ју је осно вао апо стол Мар ко, не би био ве ћи од Ан ти о хиј ске цр кве, где Но ви За вет по-твр ђу је при сут ност апо сто ла Пе тра.

Ис ток је остао праг ма ти чан у сво јој де фи ни ци ји све оп штег или ло кал ног при ма та ме ђу цр ква ма. Овај став је учи нио да су-коб бу де не из бе жан чим је Рим при знао ап со лут ни и дог мат ски зна чај »апо стол ском« ме ри лу пр вен ства. У ства ри, у ви зан тиј-ском цар ству »праг ма ти зам« је озна ча вао при ла го ђа ва ње струк-ту ри др жа ве и ово при ла го ђа ва ње об ја шња ва текст ка но на 28. 22 Fra nsis Dvo rnik, »The Idea of Ap ost ol icity in Byza nt ium«, /Ca mbri gde: Ha rvard Un ive-rsity Press, 1958/, 39.

142


са бо ра у Хал ки до ну:»Оци су с пра вом да ли при ви ле ги је ста ром Ри му, за то што

је био цар ски град. И сто пе де сет нај вер ни јих епи ско па (у Ца ри-гра ду 381), ру ко во ђе ни истим ми сли ма, да до ше исте при ви ле ги-је нај све ти јем тро ну Но вог Ри ма, оправ да но су де ћи да град, ко ји је по ча шћен при сут но шћу ца ра, се на та, ужи ва исте при ви ле ги је као и ста ри цар ски Рим, тре ба да и у цр кве ним ства ри ма бу де уз-ви шен као он, а по ран гу од мах по сле ње га.«

Ни у ком слу ча ју овај текст ни је имао за циљ да по ти сне пре-стиж Ри ма (био је упра вљен про тив пре тен зи ја Ди о ску ра Алек-сан дриј ског ко ји је на са бо ру у Хал ки до ну био зба чен). Али он је си гур но од ба цио »Пе тров ско« ту ма че ње рим ског при ма та и » био је у са гла сно сти са ло гич ким раз во јем цр кве ног ор га ни зма у ви зан тиј ском пе ри о ду, по што је Кон стан ти но ва ера при хва ти ла прин цип да се цр кве на ад ми ни стра ци ја по ду да ра са све тов ном струк ту ром им пе ри је.«23

Као што смо ви де ли, сма тра ло се да је Пе тро ва на след ност укљу че на у сва ку епи скоп ску слу жбу у сва кој Цр кви, и по сма тра-ло се као од го вор ност у ко јој је сва ки »на след ник Пе тров, укљу-чу ју ћи и епи ско па Ри ма, мо гао да по гре ши. Бо го слов ше сна е стог ве ка, Си ме он Со лун ски, мо гао је да на пи ше:

»Не тре ба се про ти ви ти Ла ти ни ма кад го во ре да је епи ском Ри ма пр ви. Ово пр вен ство ни је штет но за Цр кву. Не ка са мо до-ка жу сво ју вер ност ве ри Пе тро вој и ве ри Пе тро вих на сле дн ика. Ако је т ако, н ека уж ив ају све П етр ове п овл аст ице... «24

5. Зн ачај ра ск ола

Ку лту рне и ист ори јске ра зл ике су л ако м огле да д ов еду до б ог-осло вских ра зм им о ил аж ења. Али из н есл аг ања се н ису м ор але да ра зв ију с упро тн ости и и скљ уч ив ости. И зм еђу И ст ока и З ап-ада су п ост ој але ра зл ике, чак и т ешки ко нфли кти, већ у ч етв ртом в еку, но без о бз ира на в еч иту з ате гн утост о дн оса, све до ј ед ан-а естог в ека је п ост ој ала уз аја мно пр изн ата пр оц ед ура за р еш ав-

23 J. М аје ндорф, »Пр ав осл авље и к ат оли чност« (на енгл) /New York: Sheed & Ward, 1956/, 74.24 С им еон С олу нски, D i al ogus co ntra h a er eses, 23. PG 155: 120 ab.

143


ање п от ешк оћа: с абор. З аје дни чки с аб ори, угла вном на И ст оку, к оје је с аз ивао цар и на к ој има је ри мским л ег ат има д ав ано п оч-асно м есто, сл уж или су као п осле дњи суд, на дл ежан за р еш ење н аст алог сп ора. Т ако је кр иза, до к оје је д ошло у сп ору Ф от ија и Н ик оле I, око нч ана на п осле дњем с аб ору (879 - 880), пр им еном те пр оц ед уре. Овај с абор је, по ра нг ир ању у Пр ав осла вној ц ркви, ск оро на истом н ивоу као р ан ији в ас еље нски с аб ори.

Ге рма нски ор ије нт ис ано р ефо рм ис ано па пство ј ед ан а естог в ека, д еф ин ити вно н ије в ише б ило н астр ој ено на ов акав вид с або рн ости. К рст аши су мн ого уч ин или да се пр од уби а нт аг-он изам дв еју ку лту рно ра зл ич итих ц ив ил из ац ија И ст ока и З ап-ада. И к ада је па пство, п ољ уљ ано в ел иким з апа дним ра ск олом, а В иза нт ија, угр ож ена од Т ур ака, на јзад пр ист ала да се од ржи ун и-он исти чки с абор у Фл оре нци, б ило је с ув ише к асно да се ств ори а тмо сф ера уз аја мног п ошт ив ања и п ов ер ења, у к ојем је ј ед ино м огло да д ође до ауте нти чно б ог осло вског д иј ал ога.

8

CУCPET CA ЗА ПА ДОМ

Глав ни уче сни ци у ве ли ким бо го слов ским спо ро ви ма, ко-ји су се за вр ши ли 1351. го ди не, - са из у зет ком Вар ла а ма Ка ла-бриј ског - има ли су не пот пу но зна ње о за пад ном бо го сло вљу. Ди ску си је из ме ђу Гр ка и Ла ти на су се вр ти ле око фор му ла, ко-ји ма су се слу жи ле и јед на и дру га стра на, али сва ка у пот пу но дру га чи јем кон тек сту. За са мог Вар ла а ма, без об зи ра на ње-го во дво стру ко бо го слов ско обра зо ва ње, те шко се мо же ре ћи да је био еми нен тан пред став ник за пад не бо го слов ске ми сли. Пре би се ка за ло да је он ма ни пу ли сао иде ја ма, а ве ро ват но је био под ути ца јем но ми на ли зма.

Ме ђу тим, фор мал не са бор ске од лу ке из 1341. и 1351. го-ди не, ко је су по твр ђи ва ле бо го сло вље о ре ал ном »уче ство ва-њу« чо ве ка у Бо гу, па пре ма то ме, о ре ал ној ра зли ци из ме ђу »су шти не« и »енер ги је« у Бо гу, би ле су не по ду дар не са та да-њим вла да ју ћим ла тин ским бо го сло вљем. Зна ча јан ди ја лог о са др жи ни ових од лу ка и о њи хо вом пра вом од но су пре ма па-три стич ком пре да њу, на јед ној стра ни, и ла тин ској схо ла сти-ци, на дру гој, зах те вао би мно го вре ме на, ве ли ког исто риј ског зна ња и исти ни те отво ре но сти ду ха. Ових усло ва је не до ста-ја ло на јед ној и дру гој стра ни али - они су би ли у Ви зан ти ји у про це су ре а ли за ци је, за вре ме по след њег ве ка по сто ја ња ца-ре ви не. Ово ће би ти глав на те ма у овом по гла вљу.

1. Кан та ку зе нов кру жок

146


Јо ван Кан та ку зен, зет ле ги тим ног ца ра Јо ва на V Па ле о ло га, и сам цар из ме ђу 1347. и 1354. го ди не, вр шио је од лу чу ју ћи ути цај на обез бе ђе ње по бе де па ла ми зма у Ви зан ти ји, а и по сле аб ди ка-ци је је остао, ско ро че тр де сет го ди на, моћ на по ли тич ка и ин те-лек ту ал на сна га у ви зан тиј ском дру штву. Иако је 1354. го ди не при мио мо на шки по стриг, без об зи ра на то, имао је на лич ном рас по ла га њу до вољ но ма те ри јал них сред ста ва и ути ца ја да де лу-је на ви зан тиј ске ин те лек ту ал це као пле ме ни ти ме це на. Пу ту ју-ћи из ме ђу Ца ри гра да и Ми стре на Пе ло по не зу, он је у обе сво је глав не ре зи ден ци је био по кро ви тељ пре пи си ва ња ма ну скри па та и раз во ја на уч них про је ка та.

И сам бо го слов, Кан та ку зен је био аутор уче них апо ло ги ја па ла ми зма и по ду жег спи са о опо вр га ва њу исла ма. Ме ђу тим, за вре ме це ло куп ног свог жи во та ни је гу био из ви да за пад но хри-шћан ство и мно го пу та је уче ство вао у де ба та ма са иза сла ни ци-ма па пе. Цр кве на уни ја са Ри мом је не пре ста но би ла на ди пло-мат ском днев ном ре ду то га вре ме на, као услов уче шћа за пад них кр ста ша про тив Ту ра ка. Мно ги Ви зан тиј ци, укљу чу ју ћи и ца-ра Јо ва на V Па ле о ло га, ко ји је на сле дио Кан та ку зе на, би ли су спрем ни да на бр зи ну при хва те све пап ске усло ве да би до би ли хит ну вој ну по моћ. Кан та ку зен, по др жан од нај ве ћег де ла цр кве-них кру го ва, на ро чи то од Па ла ми них уче ни ка, ко ји су за у зи ма-ли ва жне по ло жа је у хи је рар хи ји - за сту пао је иде ју да је дин ство мо же да бу де по стиг ну то под усло вом да на јед ном са бо ру бу ду ре ше ни про бле ми ко ји де ле Ис ток и За пад. Он је био оправ да но скеп ти чан у то ме да би За пад мо гао да бу де од лу чу ју ћи у би ло ком слу ча ју и, са ве ћи ном ви зан тиј ског ста нов ни штва, тур ској по бе ди је да вао пред ност над из да јом пра во сла вља.

Кан та ку зен се ни је ни ка да су прот ста вљао кон так ти ма са За-па дом, али је у мно го на вра та пред ла гао озби љан бо го слов ски ди ја лог и ак тив но се за ла гао на ви зан тиј ској стра ни за сту ди о-зну при пре му за евен ту ал ни су срет. Нео п хо дан пред у слов је био по зна ва ње ла тин ске бо го слов ске ми сли, и баш у Кан та ку зе но-вим кру жо ци ма си сте мат ски су пре во ђе ни ла тин ски бо го слов-ски из во ри на грч ки је зик. Сам им пе ра тор се слу жио са не ким од ових пре во да у сво јој по ле ми ци про тив исла ма, ме ђу тим, ње-гов се кре тар и при ја тељ Ди ми три је Ки до нис, уз одо бра ва ње и

147

Сусрет са западом

по др шку Кан та ку зе на, по све тио је цео свој жи вот пре во ђе њу и про у ча ва њу То ми зма. За то вре ме, је дан дру ги при ја тељ - Ни ко-ла Ка ва си ла - ожи вља вао је све то та јин ски ми сти ци зам у нај бо-љим тра ди ци ја ма грч ких Ота ца. У раз го во ру са пап ским ле га том Па влом 1367. го ди не, Кан та ку зен раз ви ја сво је уве ре ње да уни ја ни ка да не мо же да бу де оства ре на цар ским де кре ти ма: »То је не-мо гу ће у на шој цр кви«, ка же он »по што ве ра не мо же да бу де из-ну ђе на.«1 Ње гов по глед на си ту а ци ју био је ре а лан, тим пре што је ве ћи на пра во слав ног све та би ла ван до ма ша ја ви зан тиј ског ца ра. Ве ли ки део грч ких ма са био је већ под тур ском оку па ци-јом, бал кан ски Сло ве ни су би ли по ли тич ки и цр кве но не за ви-сни, а ни је би ло ве ро ват но да би Ру си ја при хва ти ла план не ка кве уни је, ски ци ра не без ње ног уче сто ва ња. Ви зан ти ја ни је мо гла да се на да да ће ле га ли зо ва ти ства ри у Цр кви као што је то чи ни ла у вре ме Фо ти ја, али је мо гла да се на да да у пред сто је ћем ди ја ло гу обез бе ди ин те лек ту ал но воћ ство. Кан та ку зен је чи нио све што је мо гао да би Ви зан ти ји дао нео п ход но ин те лек ту ал но ору ђе, да би се, као услов за цр кве ну уни ју, по сти гло оно што су он и ње го ви са вре ме ни ци сма тра ли за ре ал ну мо гућ ност: те о ло шка по бе да Ис то ка над За па дом на уни о ни стич ком са бо ру.

На осно ви ко ју је по ста вио Кан та ку зе нов кру жок, из ра сле су две или три ге не ра ци је ин те лек ту а ла ца, ко ји су че сто за у зи ма-ли ра ди кал но су прот не ста во ве у од но су на глав не, у то вре ме са вре ме не, те о ло шке по став ке. Тек не дав но је от по че ло ис тра-жи ва ње њи хо вих спи са и ми сли, али, у са да шњем ста њу на шег зна ња, ско ро да је ја сно да је, без об зи ра на ин ди ви ду ал на за-стра њи ва ња и ве ли ке гре шке, »у по та ји« био у при пре ми су срет са за пад ном те о ло ги јом.

2. Ху ма ни сти и То ми сти

Ен ци кло пе ди ска за ин те ре со ва ност Кан та ку зе на упу ћи ва ла га је да пру жа по др шку свим об ли ци ма са зна ња, укљу чу ју ћи про-у ча ва ње се ку лар не фи ло со фи је - тра ди ци је ко ја је увек би ла жи-1 Ви ди Ј. Ма јен дорф, »Про јект ва се љен ског са бо ра 1367: нео бја вље ни ди ја лог из ме ћу Јо ва на Кан та ку зе на и ле га та Па вла«, (на фран.) Dum bar ton Oaks Pa pers 14/1960, 174.

148


ва у ма лим гру па ма ви зан тиј ских ари сто кра та и ин те лек ту а ла ца. Си но дал ни де кре ти је да на е стог и два на е стог ве ка опо ми ња ли су ху ма ни сте на опа сност да се грч ка фи ло со фи ја по сма тра као кри те риј бо го слов ске ми сли, али Вар ла ам из Ка ла бри је, ко ји је у по чет ку био шти ће ник Кан та ку зе но вог кру жо ка, сво де ћи те-о ло ги ју на ни во ин те лек ту ал не му дро сти и рас пли ну тог зна ња, пре ко ра чио је гра ни це до зво ље ног. Са бор из 1341. го ди не дао је сиг нал за ње го во по би ја ње и осу ду. Кан та ку зе но во пре у зи ма ње вла сти 1347. го ди не се по ду да ра ло са пот пу ном по бе дом Па ла ме и иси ха ста, у че му су ху ма ни сти ви де ли ап со лут ну ка та стро фу. Ме ђу ху ма ни сти ма је ан ти па ла ми стич ка стран ка ре гру то ва ла ве ћи ну сво јих чла но ва. Украт ко, Ви зан тиј ска цр ква је од ба ци-ва ла пла то ни зи ра ни ху ма ни зам и од би ја ла да при хва ти уз о ре ху ма ни стич ке ци ви ли за ци је, ко ја је на За па ду би ла у про це су усва ја ња.2 Баш у ово вре ме мно ги ис так ну ти ху ма ни сти, чи ји су ин те лек ту ал ни узо ри - Фо ти је, Ми ха и ло Псел, Те о дор Ме то хит - са пре зи ром го во ри ли о Ла ти ни ма као »бар ба ри ма«, от кри ли су да је ла тин ски за пад, а по себ но Ита ли ја, по след ње при бе жи ште исти ни тог хе ле ни зма.

Ди ми три је Ки до нис (око 1324-око 1398), бли ски по ли тич ки са-ве зник Кан та ку зе нов, си гур но при па да овој ка те го ри ји. Не по ко ле-би ви пра во сла вац у сво јој мла до сти, по не кад је био за бри нут што су га про то ко лар ни зах те ви цар ског по сла ни ка код па пе при мо-ра ва ли да рим ског пр во све ште ни ка осло вља ва са »бла жен ство«, »све то сти«, »оп шти па сти ру«, »оче« и »на ме сни че Хри стов«, а то мо же да бу де по губ но за ве ру.3 Ме ђу тим, из не на да Ки до нис от-кри ва То ми зам. Ка да је због сво јих ди пло мат ских ду жно сти био при ну ђен да из у ча ва ла тин ски је зик код јед ног до ми ни кан ца из Пе ре, слу жио се књи гом Sum ma con tra Gen ti les као при руч ни ком. Ефект ко ји је књигa учи ни ла на Ки до ни са, при ја те ља Вар ла а мо-вог, раз о ча ра ног не дав ном по бе дом иси ха ста (1347), био је за па-њу ју ћи. И Ла ти ни, ко је су Ви зан тиј ци сма тра ли не спо соб ним да се уз диг ну из над вој нич ких и ко мер ци јал них по сло ва,4 по зна ва ли 2 Ви ди код Ј. Ма јен дор фа »Увод у сту ди ју о Гри го ри ју Па ла ми« (на фран цу ском), /Pa-ris: du Se uil 1959/, 194.3 Ди ми три је Ки до нис, Пи смо 1 код Дим. Ки до ни са, Ко ре спон ден ци ја, из дао (на фран.) G. Ca mel li /Pa ris: Bel les Let tres, 1930/, 2.4 Дим. Ки до нис, Апо ло гиа I, код G. Mer ca ti, »No ti zie di Pro co ro e De me trio Ci do ne... «,

149


су грч ку фи ло со фи ју! »Јер Ви зан тиј ци, ко ји су за по ста ви ли сво ју вла сти ту му дрост, сма тра ху да су ла тин ска ре зо но ва ња чи сте из-ми шљо ти не.« У ства ри, ако би се не ко по тру дио да раз от кри је ми-сли са др жа не у ла тин ским књи га ма, за Ви зан тиј це са кри ве не због не по зна ва ња је зи ка, уви део би да су »Ла ти ни по ка зи ва ли ве ли ку же љу да се сна ђу у ла ви рин ти ма Ари сто те ла и Пла то на, за шта се на ши љу ди ни су ни ка да ин те ре со ва ли.«5

Са одо бре њем и уз по др шку Кан та ку зе на, Ди ми три је је про-ду жио рад на пре во ду. Ком плет на Sum ma con tra Gen ti les нај ве ћи део Sum ma the o lo gi ca и ва жни ји тек сто ви Аугу сти на и Ан сел ма, би ли су до ступ ни у грч ком пре во ду Ди ми три је вим са вре ме ни-ци ма и бу ду ћим ге не ра ци ја ма ви зан тиј ског бо го сло вља. Сам Кан та ку зен се слу жио Ди ми три је вим пре во дом По би ја ње Кора на од до ми ни кан ца Ри кол диа де Мон те кро че, као из во ром за сво је спи се про тив исла ма.

Пре во ди лач ка де лат ност, кон так ти са Ла ти ни ма, пу то ва ња у Ита ли ју, учвр сти ли су Ди ми три ја Ки до ни са у ње го вом убе ђе њу да је То ми зам у ства ри ви ше »грч ки«, не го што је то Па ла ми зам. У то ме је он био у пра ву. Ње го во оду ше вље ње ин те лек ту ал ним мо гућ но сти ма схо ла сти ци зма и ита ли јан ске ре не сан се, учи ни ли су да је по стао глав ни са вет ник ца ра Јо ва на V у ње го вој уни о ни-стич кој по ли ти ци. Око 1365. го ди не он је, не зва нич но, при сту пио ри мо ка то лич кој цр кви. Об ја вио је мно го трак та та у за шти ту Фили о кве, на пи са них у ду ху То ми зма, ко га је при хва тио. Ме ђу тим по сле си но дал не осу де ње го вог бра та Про кла - та ко ђе пре во ди-о ца То ме Аквин ског и убе ђе ног ан ти па ла ми сте - 1368. го ди не, од стра не та да њег па три јар ха Фи ло те ја, он ни је ви ше мо гао да се на да да ће се ку лар ни хе ле ни зам има ти бу дућ ност у Ви зан ти ји. Ипак је про ду жио, са убе ђе њем и очи глед ном искре но шћу, све до сво је смр ти, да игра уло гу по ли тич ког за го вор ни ка уни је. Али, да би смо раз у ме ли пра ви зна чај Ки до ни со вог убе ђе ња, тре ба да има мо на уму да је за ње га ан тич ка Грч ка - не Рим или Ца ри град - би ла крај њи кри те ри јум му дро сти. На при мер, у јед ном пи сму фи ло со фу Ге ор ги ју 1365-1369 го ди не, ње го во да ва ње пред но сти све том То ми усло вље но је То ми ном су пер и ор но шћу над Пла-Stu di de Te sti 56/ 1931/, 365.5 Исто, 366.

150


то ном;6 а ње гов див ни, крат ки трак тат De con tem nan da Mor te7, рас пра вља о бе смрт но сти чи сто Пла то но вим тер ми ни ма, и ни на јед ном ме сту се не по зи ва на хри шћан ску ре ли ги ју. Ди ми три-је је исто вре ме но пи сао тех нич ке бо го слов ске трак та те и бе се-де без ди рект ног фи ло соф ског пре на гла ша ва ња. Ово двој ство ин те лек ту ал ног жи во та би ло је ка рак те ри стич но за ви зан тиј ске ху ма ни сте, пре и по сле Ки до ни са. Ре ли гиј ска ево лу ци ја мно гих »ла ти на ша« (La ti nop hro nes) раз ви ја ла се по истом обра сцу.

Ма ка кав да је био слу чај бра ће Ки до нис, утицаj њи хо вих пре во да био је да ле ко ши ри не го њи хов лич ни став и убе ђе ње, и во дио је то ме да су не ки Гр ци при ми ли ри мо ка то лич ку ве ру, па су чак и ула зи ли у до ми ни кан ски ред. Ово је био слу чај Ма ну и-ла Ка ле ка са (+ 1410) и Мак си ма Хри со бер га (рко 1430), у чи јем обра ћа њу из гле да да је грч ки ху ма ни зам играо ма њу уло гу не го код Ди ми три ја. Оста ли, као што је на уч ник Ма ну ил Хри со лар (+ 1415), ни су на ла зи ли код св. То ме то ли ко бо го слов ских »исти на« ко је би слу жи ле као до каз ла тин ске ин те лек ту ал не над моћ но сти. Ма ну ил је при хва тио по ну ду да у Фи рен ци пре да је грч ки, а доц-ни је је играо во де ћу уло гу на са бо ру у Кон стан ци, где је чак био кан ди дат за па пу. У сле де ћој ге не ра ци ји, чу ве ни кар ди нал Ви са-ри он, имао је вр ло слич ну ин те лек ту ал ну и лич ну ка ри је ру. Па ла-ми зам је сим бол од ба ци ва ња све тов ног ху ма ни зма. Је дан од њих је био Про кло Ки до нис, ко ји је, у пр во вре ме, по би јао пла то ни-зам слу же ћи се то ми стич ким ар гу мен ти ма: То ми зам и ла ти нофро ни ја су та ко по ста ли при хва тљи во ре ше ње за ма ле гру пе ин-те лек ту а ла ца, ко ји су се су прот ста вља ли па ла ми стич кој ми сли.

Ме ђу тим, од пре во да су има ли ко ри сти и бо го сло ви па ла ми-сти. Не ки од њих чак су по ку ша ли да пре ва зи ђу ди ле му из ме ђу Па ла ми зма и То ми зма. Ни ла Ка ва си лу, ко ји је на сле дио Гри го ри-ја Па ла му као ар хи е пи скоп Со лун ски (+ 1363), а пре то га је био учи тељ Ди ми три је Ки до ни са, опи сао је Ди ми три је као »па си о-ни ра ног ен ту зи ја сту у од но су на То ми не књи ге«.8 Он је био пр-ви ме ђу Гр ци ма са пот пу ним по зна ва њем ла тин ског бо го сло вља, ко ји је пи сао у ко рист па ла ми зма и про тив Фи ли о кве. Исто се

6 Дим. Ки до нис, Пи смо 33, из дао R. Ј. Lo e nertz; SeT 186 /1956/, 66.7 Дим. Ки до нис, De con tem nan da Mor te. PG 154: 1169 - 1212.8 Дим. Ки до нис, Апо ло гиа III. Код Mer ca ti, »No ti zie«, 391.

151


мо же при ме ни ти, ма да не што у ма њој ме ри, на Јо си фа Ври је ни-са (+ 1439), уче ног »учи те ља«, по зна ва о ца ла тин ског, по сла ни ка на са бо ру у Кон стан ци, а ко ји је ипак остао ва тре ни про тив ник сва ког дог мат ског ком про ми са са Ла ти ни ма. Још је је дан То мист - па ла ми ста - Ге ор ги је - Ге на ди је Схо ла рис, био ак ти ван у Фло-рен ци ји пре не го што је по стао пр ви па три јарх под тур ском оку-па ци јом.

3. Па ла ми стич ко бо го сло вље:Ни ко ла Ка ва си ла

Ве о ма ве ли ки број па ла ми стич ких спи са у јед ном од ре ђе ном раз до бљу, об ја шња ва да је по сто ја ла упор на опо зи ци ја па ла ми-зму од стра не изо ло ва них, али ути цај них, ин те лек ту а ла ца и ду-бо ки јаз на ре ла ци ји Ис ток-За пад. По ред Ни ла Ка ва си ле и Јо-си фа Ври е ни о са, по себ но су ва жна име на Јо ва на Кан та ку зе на и па три јар ха Фи ло те ја Ко ки но са (1353 - 1354, 1364 -1376).

Ме ђу чла но ви ма ужег кру га око Кан та ку зе на, на ла зи ла се и мар кант на лич ност бо го сло ва ла и ка, Ни ко ле Ка ва си ле (око 1320 - око 1390). Не ћак Ни ла Ка ва си ле, Ни ко ла је био ин тим ни при ја тељ Ди ми три ја Ки до ни са, са ко јим је одр жа вао и пи сме ну ве зу. Ње го ва про шлост је би ла слич на про шло сти Ди ми три је-вој, а по сти гао је и слич ну по ли тич ку ка ри је ру у Кан та ку зе но-вој сен ци. Али ка да је Кан та ку зен аб ди ци рао (1354), Ки до нис се са свим пре дао ства ри уни је са Ла ти ни ма, а Ка ва си ла је по стао ори ги нал ни екс по нент тра ди ци о нал ног и па три стич ког све то та-јин ског бо го сло вља.

Глав ни бо го слов ски спи си Ни ко ле Ка ва си ле су Жи вот у Христу, оп шир но ду хов но и бо го слов ско ту ма че ње све тих тај ни, Обја шње ње бо жан стве не ли тур ги је и три ма ри о ло шке про по ве ди. Ва жне бо го слов ске ми сли се мо гу на ћи и у ње го вим По хва ла ма (En co mia, la u da ti o nes) ра зним све ти те љи ма. Ма да су не ки пи сци ви де ли ма лу ве зу име ђу ње го вог и Па ла ми ног бо го сло вља,9 ме ђу њи ма је, у ства ри, пот пу но је дин ство ин спи ра ци је и ци ља: по твр да да је за јед ни чар ство са Бо гом у Хри сту, пре ко Ду ха Све тог, је ди-ни пра ви сми сао људ ског жи во та. Ка ва си ла је на пи сао кра так, али 9 Ви ди H. G. Beck, KTLBR, str. 781.

152


оштар пам флет про тив ан ти па ла ми те Ни ки фо ра Гри го ре и ја сно се опре де лио у овом су ко бу. Сма тра ло се да су ње го ви глав ни бо-го слов ски спи си из ра зит ма ни фест, упе рен про тив иде о ло ги је ху-ма ни ста, од ко јих су мно ги би ли ње го ви при ја те љи. Ње го ва ми сао ни је ни шта дру го не го ми стич но бе жа ње од про бле ма сва ки да-шњи це. Он на мер но ни је ди ти рао Па ла му, али мно го број ни одељ-ци у Жи во ту у Хри сту су па ра фра зе Па ла ми не Три ја де. Слич но то ме, он ниг де не на во ди цр кве не Оце, али го то во на сва кој стра-ни ци Жи во та у Хри сту се мо гу про на ћи па ра ле ле код Јо ва на Зла-то у ста и Ки ри ла Је ру са лим ског. Ве ли чи на Ка ва си ле је у то ме да је ус пео да бра ни бо го сло ве за јед ни чар ства са Бо гом, у ве ку пу ном иза зо ва, а да при том не бу де ни схо ла сти чан ни по ле ми чан. Што је Па ла ма пре дао у тер ми ни ма пој мо ва и иде ја, Ка ва си ла је из ра зио као ег зи стен ци јал ну ре ал ност, не са мо за мо на хе иси ха сте, не го за сва ког хри шћа ни на. Да би се раз у ме ла бо го слов ска де лат ност у Ви зан ти ји че тр на е стог ве ка, по треб но је да се Па ла ма и Ка ва си ла чи та ју за јед но.

У Ту ма че њу бо жан стве не ли тур ги је, још увек се чи ни да Ка-ва си ла по ла зи од псе у до - Ди о ни си ја и ње го вог сим во ли зма. Али ка да се упо ре ди са са мим Ди о ни си јем и са дру гим сред ње ве ков-ним ли тур ги ча ри ма, по ста је ја сно да Ка ва си ла пред ста вља ко рак да ље у прав цу све то та јин ског ре а ли зма, срод ни јег по ду ху са ра-ним хри шћан ским схва та њем све тих тај ни. Овај ре а ли зам про-жи ма Жи вот у Хри сту, где се аутор ви ше ба ви све то та јин ским бо го сло вљем и ду хов но шћу, не го об ја шња ва њем по је ди нач них де та ља об ре да. У пр вој гла ви Ка ва си ла се тру ди да по ка же да је бо жан ски жи вот, ко ји ће би ти »са вр шен« у ес ха то ну, жи ви до-жи вљај, до сту пан и у са да шњем ве ку.10 Кр ште ње је но во ро ђе ње за овај жи вот. Као код ра ни јих грч ких Ота ца, Ка ва си ли ном те о-ло ги јом кр ште ња до ми ни ра пре по зи тив но по и ма ње »но вог жи-во та«, не го ли не га тив но уче ње о »опра шта њу гре ха«. У но вом жи во ту, у ко ји ула зи кр ште њем, чо век при ма »до жи вљај«: »Он по ста је око да би са гле дао све тлост«.11

Ако кр ште ње да је но во би ће, ми ро по ма за ње - дар Ду ха Све-то га да ру је »енер ги ју« и »по крет«, то јест сло бод ну лич ну ра дост 10 Ни ко ла Ка ва си ла, Жи вот у Хри сту. PG 150: 496 d.11 Исто, PG 150: 560с - 561а.

153


бла го да ти кр ште ња.12 У ев ха ри сти ји, Хри стос не да је чо ве ку »не што од Се бе, не го Се бе.« »Ово је нај слав ни ја свад ба у ко јој Же них во ди Цр кву као Не ве сту Дје ву... , ка да ми по ста је мо ме-со Ње го вог ме са и кост Ње го ве ко сти.«13 Па ра докс ег зи стен ци је Цр кве је у то ме да ми као де ца, оста је мо сло бод ни, али и за ви сни од Ње га као Ње го ви удо ви.«14 Осве ће ње до ла зи је ди но од Хри-ста,15 али се све тост са сто ји у са гла сно сти на ше во ље са Ње го вом бо жан ском во љом. Ово по след ње Ка ва си ла раз ја шња ва ка да го-во ри о уче њу о »све то сти« у Цр кви: Чу да су Бо жи ји да ро ви, ко ји ни су за слу же ни и не пред ста вља ју све тост, јер све тост је сло бод-на људ ска ак тив ност.16

Упо ре до са Па вло вом сли ком Хри ста као Гла ве Цр кве, Ка ва-си ла ће го во ри ти о Ису су као »ср цу« Те ла: »Као што вас кр сли Хри стос не зна за смрт, та ко ни удо ви Хри сто ви не ће оку си ти смрт. Ка ко мо же смрт да се до так не удо ва ко ји су у за јед ни ци са жи вим ср цем?« Овај па сус и одељ ци ко ји су му па ра лел ни, во де нас раз у ме ва њу лич ног сти ла, ко јим Ка ва си ла опи су је хри шћан-ску ми сте ри ју,17 и по ка зу је сво ју за ви сност од Ма ка ри је ве ан тро-по ло ги је, ко ја је пре о вла да ва ла у кру го ви ма иси ха ста и опре де-љи ва ла баш ср це за цен тар пси хо со мат ског људ ског ком плек са.

Екли си о ло ги ја схва ће на кроз ев ха ри сти ју - ко ја је, по Ка ва си-ли, кру на и »скуп« свих све тих тај ни, а не про сто јед на од њих;18 ду хов ност за сно ва на на но вом до жи вља ју Хри ста; те о цен трич на ан тро по ло ги ја: ова Ка ва си ли на за ве шта ња су у из ра зи тој опреч-но сти са иде о ло ги јом ху ма ни ста. Ипак, овај кон траст не зна чи да је Ка ва си ла би ло ка да, чак и у по ле ми ка ма, имао не ке пред ра су де у од но су на ла тин ски За пад. Ви де ли смо да и он да ка да је осу ђи-вао Ла ти не што су из ка но на ев ха ри сти је ис пу сти ли епи кле зу, он ипак при зна је ле ги тим ност са мог ла тин ског об ре да. Очи глед но

12 Исто. PG 150: 569а - 580с.13 Исто, PG 150: 593d.14 Исто, PG 150: 600a.15 За ово по гле дај Ка ва силнн ко мен тар на во зглас »свја та ја свја тим« у ли тур ги ји. Ви ди та ко ђе »Жи вот у Хри сту«, PG 150: 613a.16 Ка ва си ла, »О св. Те о до ри«, PG 150: 753 - 772.17 О ово ме се мо гу на ћи ле па раз ма тра ња код М. Lot-Bo ro di ne »Ni ko la Каvasila« (Па-рис: L’ Oran te 1958), str. 114 - 116.18 Ка ва си ла, «Жи вот у Хри сту«, PG 150: 585 b.

154


је, да је ње гов став пре ма За пад ној цр кви сли чан ста ву ње го вог при ја те ља Кан та ку зе на, ко ји се тру дио да об ја сни па ла ми стич ко бо го сло вље пап ском ле га ту Па влу и ин си сти рао на сло бод ном ди ја ло гу на јед ном за јед нич ком са бо ру. Сли чан је чак и ста ву па-три јар ха Фи ло те ја, ко ји је по др жао про јект о са зи ва њу са бо ра и по звао оста ле па три јар хе да на ње му уче ству ју, из ра жа ва ју ћи же-љу да ће ипак »на са бо ру на ше уче ње би ти бо ље из ло же но не го ла тин ско, та ко да би они мо гли да нам се при дру же у за јед нич-ком ис по ве да њу.«19 У на ред ном ве ку, ка да је про је кат са бо ра био при хва ћен од стра не па пе, па ла ми ста Мар ко Ефе ски се укр цао на брод за Фе ра ру са истим те жња ма и на да ма.

4. Фло рен ци ја

Са бор у Фе ра ри - Фло рен ци, до га ђај је од ве о ма ве ли ке те о ло-шке ва жно сти, без об зи ра на мно го број не не те о ло шке фак то ре ко ји су до при не ли усло ви ма под ко ји ма се он одр жа вао. Ње го во са зи ва ње пред ста вља ве лик усту пак са стра не Ри ма - усту пак, ко-ји су па пе три на е стог и че тр на е стог ве ка си сте мат ски од би ја ли, без об зи ра на ви зан тиј ске зах те ве. Одр жа ва ње уни о ни стич ког са бо ра, на ко ме ће се сло бод но рас пра вља ти о сви ма раз ли ка ма - укљу чу ју ћи и оне са ко ји ма се Рим већ био сло жио - тре ба ло је у ства ри да ста ви, на из ве стан на чин, на про ве ру за пад ни дог-мат ски раз вој. Овај пап ски усту пак је био мо гућ је ди но због »са-бор ског иза зо ва« од стра не са бо ра у Кон стан ци и Ба зе лу. Да би по ка зао да не мо же би ти са бо ра без па пе, Ев ге ни је IV је при знао да је и па пи по тре бан са бор.

Али ако је ма ла гру па »ла тин ски на стро је них« ху ма ни ста у Ви зан ти ји би ла спрем на за уни ју јед но став ним при хва та њем пап ских уче ња, огром на ве ћи на – укљу чу ју ћи кон зер ва тив не па-ла ми сте - сма тра ла је да је са бор је ди ни нор мал ни пут за уни ју и то на ба зи пра во сла вља. Им пре сив на и фор мал но вр ло ре пре-зен та тив на ви зан тиј ска де ле га ци ја, ко ја је до шла у Фе ра ру, би ла је оме та на озбиљ ним пре пре ка ма. Пр во, би ла је ин тер но раз де ље на у по гле ду зна ња: иако су се фор мал но, при ли ком свог епи скоп-ског по све ће ња за кли ња ли на па ла ми зам, мно ги ва жни чла но ви 19 Па три јарх Фи ло теј, »Пи смо бу гар ском па три јар ху«, PG 152: 1412 b.

155


су, у ства ри, би ли вар ла а ми ти и сто га скеп тич ки на стро је ни у то ме да ли је пра во са зна ње Бо жан ске исти не ствар но мо гу ће и до ступ но. Дру го, без об зи ра на стал ни кон такт са За па дом то-ком не ко ли ко про шлих де це ни ја, из гле да да Ви зан тиј ци (мо жда под ути ца јем те о ри је о »пен тар хи ји«, ко ја је при зна ва ла да је па-па па три јарх це лог За па да), ни су раз у ме ва ли ду би ну су штин ских екли си о ло шких про бле ма, ко ји су де ли ли За пад, те су про пу сти-ли да ову де о бу ис ко ри сте. Они су во ди ли пре го во ре са па пом под пред по став ком да је он тај ко ји мо же да го во ри у име свих Ла ти на и да од мах мо же да пру жи вој ну по моћ про тив Ту ра ка. И, нај зад, ре пре зен та тив ни ка рак тер ви зан тиј ске де ле га ци је био је са мо фор ма лан - де ле га ци ја је у ства ри, би ла иза бра на из ма ле ца ри град ске ели те, ко ји је у то вре ме био град на умо ру са ма ње од 50.000 ста нов ни ка,20 и са не што ра штр ка них по се да у Егеј ском мо ру. Ми ли о ни ис точ них хри шћа на - епи ско па, све ште ни ка и све тов ња ка - у Сред њој и Ма лој Ази ји и на Бал ка ну, би ли су већ под тур ском оку па ци јом, при ла го ћа ва ју ћи се но во на ста лој си ту-а ци ји и скеп тич ки су се од но си ли пре ма евен ту ал ним ла тин ским кр ста шким ра то ви ма. Мо сков ска Ру си ја је ина че би ла сум њи ва пре ма За па ду.

Па ипак све ове пре пре ке ни су спре чи ле да са бо ру у Фе ра ри - Фло рен ци бу де пру же на при ли ка за ко ри стан, дра ма ти чан и у осно ви сло бо дан те о ло шки ди ја лог.

Де крет La e ten tur ca e li, ко нач но пот пи сан 6. ју ла 1439. го ди не, био је ре зул тат са свим раз ли чит од те о ло шке »по бе де« ко ја је оче ки ва на у Кан та ку зе но вом кру жо ку. Де крет ели ми ни ше јед ну тач ку спо ра из ме ђу Гр ка и Ла ти на: про блем ев ха ри стич ког хле-ба, из ја вљу ју ћи да и ква сни и бес ква сни хлеб мо гу да бу ду упо-тре бље ни у све тој тај ни; и укљу чу је три дог мат ске де фи ни ци је: о ис хо ђе њу Све тог Ду ха, о чи сти ли шту и о рим ском при ма ту.

Што се ти че Фи ли о кве, де крет по твр ђу је пред по став ку да не по сто ји су штин ска раз ли ка из ме ђу грч ких и ла тин ских све тих Ота ца у њи хо вом уче њу о Тро јич но сти, и де фи ни ше ис хо ђе ње тра ди ци о нал но ла тин ским ав гу сти нов ским тер ми ни ма (ехu tro-que aeter na li tei tan qu am ab uno pri ci pio etu ni ca spi ra ti o ne pro ce-20 Ви ди код А. М. Шнај дер, »Ста нов ни штво Ца ри гра да у XV ве ку«, (на нем.), Ге тин ген-ска Ака де ми ја На у ка, Nac hric hten phil.- hist. Klas se /Go e tin gen, 1949/, 235 - 237.

156


dit). Да ље он из ри чи то по но во по твр ђу је да је реч Фи ли о кве би ла ле ги тим но (li ci te ac ra ti o na bi li ter) уне та у Сим вол ве ре. Ипак се под ра зу ме ва ло да се од Гр ка не тра жи да вр ше из ме ну у тек сту Сим во ла, ко јим се слу же.

Де фи ни ци ја о чи сти ли шту- по тек сту исто то ли ко ду гач ка и де таљ но из ло же на као о ис хо ђе њу Све то га Ду ха - та ко ђе ни је би-ла у скла ду са ге не рал но при хва ће ним ми шље њем на Ис то ку о суд би ни ду ше по сле смр ти. У њој је фор му ли са на ла тин ска сред-ње ве ков на док три на о очи шће њу по сле смр ти, ко је је би ло ну-жно кад год ни је би ло до вољ но »пло до ва по ка ја ња« пре смр ти. Де фи ни ци јом је би ла об у хва ће на фор мал на тврд ња да не кр ште-не ду ше »си ла зе не по сред но у ад« (mo xi nin fer num de scen de re).

Де фи ни ци ја o при ма ту по твр ђу је да је рим ски пон ти фекс, »исти ни ти на ме сник Хри стов«, »гла ва це ле Цр кве, отац и учи тељ свих хри шћа на«, и да је ње му пре ко бла го сло ве ног Пе тра »би ла да та пу на власт да па се, упра вља и вла да ва се љен ском Цр квом.« Де фи ни ци ја је би ла све ча но упу ће на за пад ним уче сни ци ма са бо-ра, чак ви ше не го Гр ци ма, и спе ци фич но у овом по гле ду јe по сти-гла же ље ни успех - у ства ри, је ди ни ве ћи успех Фло рен тин ског са бо ра.21 Ви зан тиј ци су олак ша ли сво ју са вест ти ме miu су обез-бе ди ли је дан уме так, ко ји је, по њи хо вом ми шље њу, пред ста вљао огра ни ча ва ње пап ске вла сти: Она тре ба да се вр ши »са гла сно од-лу ка ма ва се љен ских са бо ра и све тих ка но на«.

Пра во слав ни апо ло ге ти че сто под вла че да су Гр ци би ли под-врг ну ти фи зич ким и мен тал ним при ти сци ма кад су пот пи са ли овај текст, али ово се те шко мо же одр жа ти, по што је Мар ко Ефе-ски од био да пот пи ше и вра тио се ку ћи жив и здрав. Мо ра се сто-га прет по ста ви ти да су оста ли, у мо мен ту пот пи си ва ња, сма тра-ли да су у пра ву, би ло те о ло шки или бар по ли тич ки. Ве ћи на од њих уско ро је про ме ни ла ми шље ње, а они ко ји су оста ли вер ни сво ме пот пи су, пот пу но су се уто пи ли у свет ита ли јан ске ре не-сан се и пап ске по ли ти ке и ни су ви ше има ли бо го слов ски ути цај на сво је зе мља ке.

Че ти ри осо бе из грч ке де ле га ци је, од и гра ле су во де ћу ин-те лек ту ал ну уло гу у Фе ра ри и Фло рен ци, и у го ди на ма ко је су 21 J. Џил, »Фло рен тин ски са бор«, (на енгл.), (Кем бриџ: Хар вард Ју ни вер зи ти Прес, 1959), стр. 411.

157


не по сред но сле ди ле са бо ру: Мар ко, ми тро по лит ефе ски, Ви са-ри он, ми тро по лит ни кеј ски и два све тов ња ка, ар хон та: Ге ор ги је Схо ла рис и Ге ми стос Пли тон. Ви са ри он је био пред вод ник ве ћи-не Гр ка, ко ји су нај зад пот пи са ли де крет о уни ји; дру ги пред ста-вља ју три при лич но опреч на об ли ка опо зи џи је уни ји.

Мар ко Ев ге ник (1392 - 1444) је по стао ефе ски ми тро по лит го ди ну да на пре са бо ра (1437). Бо го сло вље је из у ча вао код Јо си-фа Ври е ни са, а фи ло со фи ју код Ге ми ста Пли то на; код Пли то на је до био да ле ко пот пу ни је и со лид ни је фи ло соф ско обра зо ва ње не го што је то би ло уоби ча је но у мо на шким кру го ви ма. Мар ков по глед на ла тин ски За пад се по ду да рао са ста но ви штем кру жо-ка око Кан та ку зе на, у прет ход ном сто ле ћу. И он је био во љан да при зна са бор за ва се љен ски све док ни је из гу био на ду да ће оно што је сма трао за исти ну, пре ваг ну ти на са бор ским сед ни ца ма. На по чет ку са бор ских сед ни ца у Фе ра ри, пот стак нут кар ди на-лом Це за ри ни јем, Мар ко се обра тио па пи Ев ге ни ју јед ним пре-ли ми нар ним го во ром у ко ме се обра ћа »нај све ти јем оцу« да при-ми »сво ју де цу ко ја до ла зе са Ис то ка« и »тра же ње гов за гр љај«. Али он је та ко ђе на гла сио ми ни мум усло ва за пра ву уни ју: из ба-ци ва ње ин тер по ла ци је, ко ју су Ла ти ни јед но стра но уне ли у за јед-нич ко Ис по ве да ње ве ре.22 Ка ко су се ди ску си је кре та ле са свим у су прот ном прав цу, ње гов је став, ра зу мљи во, по стао све огор-че ни ји. У рас пра ва ма су обич но уче ство ва ли као глав ни грч ки ди ску тан ти, он и Ви са ри он. Ње го ва сла ба тач ка је би ла из ве сна не спо соб ност да се ви не из над фор мал ног днев ног ре да - чи сти-ли шта, Фи ли о кве, епи кле зе - и да до ђе до ствар них про бле ма, као што су Ан сел мо во ју ри дич ко по и ма ње »оправ да ња«, или раз ли ке из ме ђу три ни тар не те о ло ги је Ка па до ки ја ца и Ав гу сти-но ва ца. Рас ко рак је ство рио и не до ста так исто риј ске пер спек-ти ве на јед ној и дру гој стра ни и убе ђе ње да сви Оци мо ра ју да се сла жу је дан са дру гим: ни је би ло дру ге ал тер на ти ве, не го или од ба ци ти или при хва ти ти ла тин ско ста но ви ште. Ка да је Мар ко од био да пот пи ше са бор ску од лу ку, ка же се да је па па из ја вио: »Ни шта ни смо свр ши ли.«23 Очи глед но је та да Ев ге ни је IV био

22 Fer ra ri ae ge sta, ed. I. Gill /Ro me: Pon ti fi ci um In sti tum Ori en ta li um Stu di o rum, 1952/, Vol. 5, fasc. 1, str. 28 - 34.23 Си ро пу лос, »Me mo i re«, X, 15. Les »Me mo i res« du Grand Ec cle si ar que de l’ Egli se de

158


све стан ствар не си ту а ци је на Ис то ку, и знао да је Мар ко ви ше не го оста ли чла но ви грч ке де ле га ци је, пред ста вљао мен та ли тет ко ји је пре о вла дао на Ис то ку. Све до смр ти је Мар ко остао гла ва ан ти у ни о ни ста у Ца ри гра ду. У пра во слав ној цр кви је про гла шен за све ти те ља.

Ге ор ги је Схо ла рис је це лог жи во та био обо жа ва лац То ми зма и то ми стич ког бо го сло вља и остао је ин те лек ту ал на ениг ма, ко-ја че ка да је мо дер ни на уч ни ци раз ре ше. »О, уз ви ше ни То мо«, пи ше он у пре ам бу ли не ких сво јих трак та та, »за што си се, по бо-гу, ро дио на За па ду? Да си ро ђен на Ис то ку, ти се не би ста вио у за шти ту по гре шног уче ња За пад не цр кве о ис хо ђе њу Све тог Ду ха и о ра зли ци из ме ђу Бо жи је су шти не и Ње го ве енер ги је, и био би наш не по гре ши ви учи тељ ве ре, као што си и са да у обла-сти ети ке.«24 Са ова квим ста вом, слич ним ста ву Ни ко ле Ка ва си-ле, при хва та ње то ми зма, са из у зет ком ис хо ђе ња Све то га Ду ха и па ла ми зма - он је оти шао у Фло рен цу и та мо је у пот пу но сти по др жа вао уни ју све до пред до но ше ње са бор ске од лу ке. Та да је от пу то вао за Ца ри град, али је из бе га вао да за у зме из ри чит став све док му 1444. го ди не Мар ко Ефе ски ни је на са мр ти по ве рио вођ ство пра во слав не стран ке. Он се то га при хва тио, обу као мо-на шку одо ру под име ном Ге на ди је, а по сле па да Ца ри гра да 1453. го ди не Му ха мед II га је по ста вио за па три јар ха. Са свим је мо гу ће да би чо век, као што је Схо ла рис - да ви зан тиј ско бо го сло вље ни-је умр ло на сил ном смр ћу 1453. го ди не - био у ста њу да при пре ми со ли дан ди ја лог, ко ји у Фло рен ци ји ни је ус пео, али ко ји је мо гао да до ве де до исти ни те уни је.

Ге ор ги је Ге ми стос (око 1360- 1452), све тов њак као и Схо ла-рис, а бо ље по знат по на дим ку »Пли тон« - са звуч но са »Пла тон«, био је ме ђу го вор ни ци ма, ко је су Гр ци иза бра ли као сво је за ступ-ни ке на са бо ру у Фе ра ри - Фло рен ци. Он сво ја овла шће ња ни је мно го ко ри стио за вре ме јав них сед ни ца, али је за то био ве о ма ак ти ван у грч ким ди ску си ја ма ван сед ни ца. Оно што је, ве ро ват-но, мно ги ма би ло не по зна то, а што је тек доц ни је би ло от кри ве-

Con stan ti no ple Sylve stre Syro po u los /Pa ris: Cen tre Na ti o nal de la Rec her che Sci en ti fi que, 1971/, 496.24 Г. Схо ла рис, Це ло куп на де ла, (на франц.), иза до L. Pe tit i М. Ju gie /Pa ris: Bon ne Pres se, 1928 - 936/, VI, 1.

159


но, осо би то од стра не Схо ла ри са, Пли тон је пре ки нуо сво је оба-ве зе пре ма хри шћан ској ре ли ги ји и за ме нио их, са гру пом сво јих уче ни ка, пла то ни чар ским па га ни змом. Пре ма нај бо љој рас по ло-жи вој сту ди ји о Пли то ну, ње го во ме ша ње у бо го слов ске ди ску-си је би ло је, пре ма то ме, »са вр ше но ли це мер но«.25 Он је у Фло-рен ци по др жа вао Мар ка Ев ге ни ка, али је, за јед но са Схо ла ри сом, на пу стио Фло рен ци ју пре про гла ша ва ња уни је. Ипак, из гле да да је уни ју доц ни је при мио. У сва ком слу ча ју, све ово за ње га ни је има ло ни ка квог зна ча ја. Убе ђе ни де тер ми ни ста у сво јој фи ло со-фи ји исто ри је,26 он је ве ро вао да не мо гу ни шта да учи не за пред-о дре ђе ну суд би ну Хе ле на, ни за пад на по моћ ни ти вер ност пра-во сла вљу. Пре ма то ме, код Пли то на је »се ку лар ни ху ма ни зам« до сти гао свој вр ху нац и, из гле да да је до вео ско ро до бе жа ња од исто риј ске ре ал но сти.

Пли то нов де фе ти зам, сва ка ко ни је био као та кав при хва тљив за све ви зан тиј ске ху ма ни сте. За ово je нај бо љи при мер слу чај јед ног од ње го вих уче ни ка и бли ског при ја те ља - Ви са ри о на Ни кеј ског (1402 - 1472). За мо на шен 1429. го ди не, Ви са ри он би-ва иза бран за ми тро по ли та 1436. го ди не ка да је већ са бор био у при пре ми. Ме ђу тим, ње го ва цр кве на ка ри је ра, ни је му сме та ла да из ра жа ва бли ске сим па ти је за ху ма ни сте. Ње го ва, очи глед но искре на, ре ли гиј ска ево лу ци ја у Фло рен ци (ко ја је ишла у рас-ко рак са ево лу ци јом Схо ла ри са: у по чет ку ва тре ни за го вор ник пра во сла вља, Ви са ри он је по стао во ђа уни о ни стич ке стран ке), мо же би ти нај бо ље об ја шње на ње го вим основ ним ста вом пре-ма бо го слов ском зна њу, ко је је би ло слич но зна њу Вар ла а ма из Ка ла бри је. По што не по сто ји фун да мен тал но и на уч но обра зло-же но зна ње о глав ном про бле му ко ји де ли Гр ке и Ла ти не - Фили о кве - не ма раз ло га да ла тин ски За пад не би мо гао да од и гра уло гу спа си о ца, или бар не би мо гао да бу де при бе жи ште за веч-не вред но сти хе ле ни зма. Зна чај но је да се це ло куп но ли те рар но на сле ђе Ви са ри о на - са из у зет ком не ко ли ко бо го слов ских го во-ра у Фе ра ри - Фло рен ци ји - од но си на грч ку фи ло со фи ју. Ње-го во мо ну мен тал но де ло По би ја ње ху ље ња упра вље ног про тив Пла то на, пред ста вља ма ни фе ста ци ју прин ци па, ко ји са чи ња ва ју 25 F. Ma sai, Plet hon et le Pla to ni sme de Mi stra /Pa ris: Bel les Let tres 1956/, 321.26 Исто, стр. 98.

160


фи ло со фи ју ње го вог учи те ља Пли то на. Пи смо, пот пу но ин спи-ри са но па га ни змом, ко је је по сле Пли то но ве смр ти упу тио ње-го вом си ну, на го ве шта ва мо гућ ност да је он чак био тај ни члан Пли то но ве па ган ске сек те.27 У Ви са ри о но вој би бли о те ци је био Пли то нов ру ко пис са ти пи ком (оrdо), што из гле да да по твр ђу је на ве де ну чи ње ни цу, ко ју не мо же да де ман ту је Ви са ри о но ва ду га и ча сна ди пло мат ска слу жба у ку ри ји па па ху ма ни ста дру ге по-ло ви не пет на е стог ве ка. Он је за и ста остао Грк по ду ху, да ле ко ви ше не го ње го ви зе мља ци на Ис то ку. Али, ко ли ко је остао као хри шћан ски бо го слов?

Лич ност Ви са ри о на и ње го ва ин те лек ту ал на ево лу ци ја нај-бо ља су илу стра ци ја чи ње ни це да, иако је »фло рен тин ска де фи-ни ци ја пап ског при ма та за да ла смрт ни уда рац са бор но сти«28, и та ко из ме ни ла ток за пад не цр кве не исто ри је и ре фор ма ци ју учи ни ла нео п ход ном; она је у ства ри за о би шла про бле ме, ко ји де ле Ис ток и За пад, а за о штра ва њем си ту а ци је на јед ној и дру гој стра ни, учи ни ла да рас кол по ста не ве ћа ре ал ност не го што је то ра ни је био.

27 Кар динал Ви са ри он, изд. L. Mo hler /Pa der born: Scho e ningh 1942/ III 468 - 469. Ви ди ко мен тар на франц. пре во ду код Ma sai, Plet hon, 306 - 307.28 Gill. Co un cil of Flo re ri če, p. VII.

9

LEX ORAN DI

Ви зан тиј ско хри шћан ство je по зна то по бо гат ству сво је ли тур ги је, бо гат ству ко је од ра жа ва бо го слов ски - или бо ље -њен екли си о ло шки по ло жај. Пре ко ли тур ги је је Ви зан ти-јац при зна вао и до жи вља вао сво је члан ство у Те лу Хри сто-вом. Док је за пад ни хри шћа нин про ве ра вао сво ју ве ру пре ма спо ља шњем ауто ри те ту (учи тељ ству и Би бли ји), ви зан тиј ски хри шћа нин је ли тур ги ју сма трао за из вор и до жи вљај свог бо-го сло вља. Оту да и ве ли ки кон зер ва ти зам, ко ји је че сто имао пре ва гу у Ви зан ти ји и пост-ви зан тиј ском вре ме ну, у ства ри ма ли тур гиј ске тра ди ци је и прак се. У све ту ко ји се ме ња, ли тур-ги ја је оста ла иден ти тет и кон ти ну и тет Цр кве.

Ме ђу тим, кон зер ва ти зам не зна чи да ли тур гич ке струк ту-ре Ви зан тиј ске цр кве ни су пре тр пе ле знат ну ево лу ци ју. Јер ни бо го сло вље ни ли тур гич ка по бо жност ни су мо гли да у пот пу-но сти оста ну да ле ко од про бле ма ко ји су се ра ђа ли из исто ри-је, и ако их про у ча ва мо за јед но, мо же мо да сле ди мо ево лу ци ју ре ли гиј ске ми сли у Ви зан ти ји. Без об зи ра на свој кон зер ва ти-зам као жи ву хри шћан ску тра ди ци ју, ви зан тиј ска ли тур ги ја је кре а тив но од го во ри ла иза зо ву исто риј ских про ме на. Ис пре-пле те ност кон ти ну и те та и про ме не, је дин ства и су прот но сти, вер но сти цен трал ном про то ти пу и ло кал ној ини ци ја ти ви, не-из бе жни сy y Le xo ran di Цр кве. Про у ча ва ње ове ис пре пле те-но сти у Ви зан ти ји је сте пред у слов за раз у ме ва ње ње ног lex cre den di.

162


1. »Ве ли ка цр ква« Ца ри гра да

Чу ве ни храм, ко ји је са гра дио Ју сти ни јан, а ко ји је био по-све ћен Хри сту »Му дро сти Бо жи јој« или »Агиа Со фиа«, ве ко ви-ма је био нај ве ћа ре ли гиј ска згра да у хри шћан ству. Слу же ћи као ка те дра ла за »епи ско па Но вог Ри ма«, »ва се љен ског па три јар ха«, иза зи вао је ди вље ње у це лом све ту, и вр шио је ве ли ки естет ски, а са тим и ми си о нар ски ути цај. Ка да су га по се ти ли 988. го ди не по сла ни ци ру ског кне за Вла ди ми ра Ки јев ског, при зна ли су да су се пи та ли »да ли су на не бу или на зе мљи«, а ру ски хро ни чар ту ма чи да је ру ско при ма ње ви зан тиј ског хри шћан ства би ло по-сле ди ца њи хо вог из ве шта ја.1 Ути цај »Ве ли ке цр кве« ни су осе ћа-ли са мо »вар ва ри«. Оста ле хри шћан ске за јед ни це ко је су има ле вла сти ту тра ди ци ју, при ма ле су га та ко ђе. За вре ме ви зан тиј ске оку па ци је Ита ли је (ше сти - сед ми век), Рим ска цр ква је усво ји ла ве ли ки број ви зан тиј ских хим ни.2 Си риј ски Ја ко ви ти, без об зи ра што су се из дво ји ли од пра во сла вља на ба зи хри сто ло шких про-бле ма, пре во ди ли су и усва ја ли ви зан тиј ску хим но гра фи ју, ве ћи-ном за вре ме ви зан тиј ског по нов ног за у зи ма ња Сред њег ис то ка под ма ке дон ском ди на сти јом (867 - 1056).3 По знат је сли чан ути-цај и на Јер ме ни ју.

Овај пре стиж Ца ри гра да на ро чи то је зна ча јан због то га што не по сто је ни ка кви по да ци о не кој цр кве ној или цар ској по ли ти-ци на ме та ња ње го ве прак се, би ло за ко ном или ад ми ни стра тив-ним ме ра ма. У са мом пра во слав ном све ту, ко ји је био ди рект но у ор би ти Ца ри гра да и по стао је чак ви ше ли тур гич ки цен тра ли-зо ван не го рим ски свет, ли тур гич ка раз но о бра зност је по сто ја ла све до пет на е стог ве ка (срав ни Си ме он Со лун ски). Ова ли тур-гич ка цен тра ли за ци ја про из и ла зи ла је, не из план ске по ли ти-ке цен трал не вла сти, не го из из ван ред ног кул тур ног пре сти жа Ца ри гра да, као пре сто ни це. При хва та ње ли тур гич ке прак се или тра ди ци је од стра не »Ве ли ке цр кве«, озна ча ва ло је ко нач ну санк-ци ју и, нај зад, ква зи га ран ци ју уни вер зал ног при хва та ња.

1»The Russian Primary C hro nicle«, prev. na engl. S. H. Cross, Harvard St udies in Ph ilology and L it er ature 12, /1930, 199.2A. B aumstark, »Li turgie co mparee«, /C hev togne, 1953/ 109 - 113.3Ibid., 104 - 106.

163

Lex orandi

Са из у зет ком ма лог бро ја, при лич но по вр шних, еле ме на та ко ји су по зајм ље ни из цар ског, двор ског це ре мо ни ја ла, ли тур-ги ја »Ве ли ке цр кве« је би ла пре син те за раз ли чи тих еле ме на та, не го ори ги нал но ства ра ла штво.4 Ова син те за и »ка то ли чан ски« ка рак тер, вер но од ра жа ва ју уло гу Ви зан ти је у по ли ти ци и бо го-сло вљу. Као цар ство, Ви зан ти ја је мо ра ла да по при ми ра зл ич ите ку лту рне тр ад иц ије, к оје су је обр аз ов але, а као це нтар и мп ер-ија лне Ц ркве, н епр ест ано је п ок уш ав ала да од ржи ра вн от ежу и зм еђу ра зл ич итих п ом есних б ог осло вских те нде нц ија, к оје су хр ишћа нство д ел иле п осле ч етв ртог в ека.

О блик в иза нти јске л иту рг ије, а от уда и њ еног б ог осл овља, о др еђ ив али су сл ел ећи гла вни ел еме нти:

а) Р ано хр ишћа нско, д око нста нт ино вско ј езгро, к оме је В иза-нти јска ц рква (као и др уге гла вне тр ад иц ије И ст ока), ост ала д осле дно ве рна у пр осл ављ ању дв еју м ист ер ија, к оје »р ек ап ит ул-ир ају« све др уге: к ршт ења и е вх ар ист ије.5 Без о бз ира на по тп уно др уг ач ије усл ове хр ишћа нског ж ив ота и на пр ихв ат ању к ршт ења д еце као св ео пштег обр асца, чин к ршт ења је з ад ржао р ед ослед р ечи и би тне о бл ике к оји су б или с азд ани у др угом и тр ећем в еку. Об ављ ано по тп уним п огр уж ав ањем, к ршт ење је ост ало пр-ец изан и св ечан пр иказ па сха лне м ист ер ије и »пр ел аска« из ст-арог ж ив ота у н ови, о др иц ање од С ат ане и з аје дн ица са Хр истом. Чин је остао чист од до цн ијих о бл ика си мв ол изма и н ед оди рнут од св ега што је и зван св ет от аји нског б ог осло вског ра зв оја. М ир-оп ом аз ање, к оје св ешт еник в рши осв ећ еним »св етим м иром«, н ик ада н ије б ило од ељ ено од к ршт ења. Не офит, чак ако је д ете, био је о дмах пр ип уштен пр им ању св етог пр ич ешћа.

Д око нста нт ино вско ј езгро је м ање в идљ иво у ра зв иј еној в иза нти јској е вх ар ист ији, ч ији су п ер ифе рни д ел ови б или уле-пш ани си мб ол измом и пр от ум ач ени као св ет от аји нско п оно вно д ов ођ ење у ства рност ж ив ота Хр ист овог. Це нтра лни део - то јест сам к анон е вх ар ист ије - ипак је в рло ве рно з ад ржао осно-вни о блик и ј евре јски к орен е вх ар ист ије. Ово в ажи за обе е вх-ар исти јске л иту рг ије, В ас ил иј еву и Ј ов ана Зл ат о уста - к оје су у

4Види A. Шмеман, »Ви зан тијске си нтезе«, Увод у ли тур гичко б ого словље / Лондон: Феит прес, 1966/, стр. 116 - 166 (на енгл.).5 Гр иг орије П алама, Hom., 60, ed. S. O ik onomos /Athens, 1861/, 250.

164


в иза нти јском св ету з ам ен иле ст ару п ал ести нску л иту рг ију »Св. Ј ак ова«. Обе п от ичу из ч етв ртог или п етог в ека, са д ирек тним ауто рством В ас ил ија из К ес ар ије (+379), г от ово с игу рном у сл-уч ају к ан она, к оји н оси њ ег ово име. Али В ас ил ије се сл ужио ст-ар ијом тр ад иц ијом к оју је он пр ип ис ивао с амим ап ост ол има.6 Њ ег ова е вх ар исти чка м ол итва »је с игу рно је дна од на јди вн ијих и на јха рм они чн ијих фо рм ула ове в рсте, к оја нам је ост ала у н асл-еђе из хр ишћа нске ст ар ине... , в рло бл иска по р еч има на јст ар ијој хр ишћа нској м ол итви, са и зр аз има к оји су т ак ође бл иски с амој ј евре јској м ол итви.«7

Пр ема сре дњ ев еко вном в иза нти јском т ип ику (o rdo), о к оме ра зм ишља к ан онист дв ан а естог в ека Ва лс амон,8 л иту рг ија Ј ов-ана Зл ат о уста пре дст авља уоб ич ај ени о блик е вх ар ист ије, к оја се сл уж ила т оком ц еле г од ине, и з узев вр ем ена в ел иког п оста. В ас ил иј ева л иту рг ија је сл уж ена с амо у д есет св еч аних пр ил ика. Ст ара л иту рг ија »Св. Ј ак ова« ипак н ије б ила с асвим з аб ор ављ-ена у Ј ер ус ал иму и н еким др угим л ока лним з аје дн иц ама. Од екл-ис и ол ошке је в ажн ости ч ињ ен ица да је у В иза нт ији е вх ар ист ија ост ај ала св еч ано сл авље, и у при нц ипу пре дст ављ ала скуп ц ел-оку пне л ока лне хр ишћа нске з аје дн ице око т рп езе Г оспо дње. У овом п огл еду, у о дн осу на сре дњ ев еко вни З апад, ко нтраст је в рло уп адљив. Не с амо да В иза нти јска ц рква и гн ор ише »т ихе м исе« или м исе са н ам еном, већ она не см атра за пр ав ило св ак одне вно сл уж ење е вх ар ист ије, и з узев у м ан аст ир има. Шта в ише, св ешт-ен ику н ије д озв ољ ено да сл ужи е вх ар ист ију у истом д ану в ише п ута. На с амо је дном о лт ару не м оже да се сл ужи в ише од је дне е вх ар ист ије дне вно. Ова пр ав ила ст ављ ају екл ис и ол ошку р еа-лност Ц ркве, оств ар ену у је дној е вх ар ист ији, и знад свих п аст-ора лних ра зл ога и пра кти чних ра зм атр ања. Као и у р аној Ц ркви, е вх ар ист ија н ик ада н ије ра дња п осе бне гр упе ве рних, н ити сл-ужи н екој па рц ија лној или сл уча јној св рси; е вх ар ист ију увек ц ела Ц рква пр ин оси »о всјех и за всја«.

б) Л иту рги чка ев ол уц ија т акозв аног »к ат едра лног« о бр еда је и зраз, к оји је уп отр ебио А. Б ау мштарк, за пра ксу у ц ркв ама гла-

6В ас илије К еса ријски, »О Светом Духу«, 27, изд. В. P ruche, SC 17 /Paris: Cerf, 1945/, 233. 7Luis Воиуеr, »Ev charist«, /Notre Dame: Uni verzity, of Notre Dame Press 1968/, 302 - 303.8PG 119: 1033.

165

Lex orandi

вних гр ад ова, за ра зл ику од о бр еда у м он ашким з аје дн иц ама.9 У је дном м ан ускри пту је с ач уван опис овог о бр еда, он аквог к ако је об ављан од 802 до 806 г од ине,10 у Св етој С оф ији, а С им еон С олу-нски (+ 1429) оп ис ује »п ев ано бд ен ије«, к оје је пр ип ад ало и стој тр ад иц ији, иако он пр изн аје да се то у њ ег ово вр еме н ије пра кт ик-ов ало у свом ч истом о бл ику чак ни у Св етој С оф ији.11

П осв ећ уј ући р ел ати вно м ало вр ем ена ч ит ању Св етог П исма или п ев ању пс ал ама, овај је о бред д авао пре дност и з об иљу хи-мн огр аф ије и ра зв оју л иту рг ије као »м ист ер ије« или »др аме«. З а иста је б ило т ешко с ач ув ати з аје дн ича рски к ара ктер хр ишћа-нског б ог осл уж ења или уч ења да је е вх ар ист ија пр ич асни обед, к ада су п оч ели да л иту рг ију сл уже у огро мним б аз ил ик ама, к оје су пр им але по н ек ол ико х иљ ада уч есн ика. С ад аје р ана хр ишћа-нска з аје дн ица тра нсфо рм ис ана у г ом илу н ом ина лних хр ишћ-ана. Хр из остом, у св ојим ч ув еним б ес ед ама у Ц ар игр аду, оп ис ује ову тра нсфо рм ац ију као ства рну тр аг ед ију, и ст ога је б ило не-о пхо дно да Ц рква по дв уче д ухо вни к ара ктер хр ишћа нских св-етих та јни; да их с ач ува од св ето вне пр оф ан ац ије и да их окр ужи в елом и б ар иј ер ама, и т ако пра кти чно и скљ учи м асу св ето вњ ака од а кти вног уч ешћа у њ еном сл уж ењу, са и з узе тком уч еств ов ања у п ев ању хи мни.

Ова ев ол уц ија је м огла да се ра зв ије на пра кти чном и п аст-ора лном пл ану и да на тај н ачин б уде опра вд ана, али ра звој је д обио по тп уно н ездрав б ог осло вски и зраз. На ј изр аз ит ији св-едок т ога је пс е удо - Д и он ис иј ева Ц ркв ена х иј ера рх ија. Р ан ије смо оп ис али к ако је Д и он ис ије о бј аснио »з ема љску« л иту рг ију - као си мв оли чно и с амо си мв оли чно, пре дст ављ ање н еи зме нљ-иве х иј ера рх ије б ића к оја ст оје и зм еђу п ој ед ина чног хр ишћ ан ина и Б ога. Л иту рг ија је п осле Д и он ис ија п оч ела да игра ул огу н ек-аквог св еч аног ув ођ ења у та јне гн ост иц изма, а уч ење о з аје дни-чком и о пштем ж ив оту у Хр исту ч есто је б ило п от исн уто. Ипак је св ет от аји нски р е ал изам и тр ад иц и она лн ије схв ат ање л иту рг ије, б ило с ач ув ано у с амом о бр еду, те су б ог осл ови, као што је био

9B aumstark, »Li turgie Comp«, 124.10Патмос 266, о бјавио A. Дми три јевски, » Оп исание ли ту рг ических р ук описеи«, (Киев, 1901) I, 1 - 152.11С имеон Со лунски, PG 155: 556d.

166


Н ик ола К ав ас ила, м огли да у св ојим сп ис има о л иту рг ији, пр ев-аз иђу з ам рш ену тр ад иц ију и нд ив ид у ал изма и гн ости чког си мв-ол изма, кoјe је био увео Д и он ис ије у ш естом в еку.

в) М он аштво: Од п оче тка Ко нста нт ин ове ере, п ост ојао je м онашки ред б ог осл уж ења, а уп ор едо је н аст ајао т ако зв ани »к ат-едра лни« тип, к оји му је уск оро п очео да ко нк ур ише. М он ашко б ог осл уж ење је к ара кт ер исао в ел ики број н ез ав исних ј ед ин ица о пштег б ог осл уж ења (в ече рње, п ов ече рје, п оно ћне и ј ута рње м ол итве, ч ет ири к ано нска ч аса, к ој има су у Ј ер ус ал иму д од ати и »м еђ уч ас ови«), з атим, ск оро и скљ уч ива уп отр еба пса лм од ије, и, у п оче тку, пр от ивљ ење хи мн огр аф ији.12 М он ашка сл ужба је м огла, као што је то и б ило, на пр имер у м ан аст иру »н есп ав ача« у Ц ар игр аду, да тр аје д ан оно ћно, без пр ек ида. М он ашке су з аје-дн ице ра зв иј але и п ока јни чке аспе кте к асно в иза нти јске си нтезе: п осни ц иклус м ол ит ава, д уб оке п окл оне и пост.

У на јр ан ијим ра сп ол ож ивим оп ис има Т ип ика Ст уди јског м ан аст ира у Ц ар игр аду и п ал ести нског Т ип ика св. С аве - н егде из д ес етог в ека - с ач уван је л иту рги чки п ор едак у ова два на јв ећа м он ашка це нтра. Већ т ада је у оба це нтра б ила и зг убљ ена п рв-оби тна ч ист оћа м он ашког б ог осл уж ења. Не с амо да је пр ест ала оп оз иц ија хи мн огр аф ији, н его су обе з аје дн ице п ост але в ажни це нтри с аст ављ ања хи мни (Т е одор у Ст уд и ону и Ј ован Д ам аскин у св. С ави). С др уге стр ане, пс е удо - Д и он ис ијев си мв оли чни гн-ост иц изам је у то вр еме имао в ел ики ут ицај у м он ашким кр уг ов-има: Ако је циљ з ема љске ц ркве да оп он аша »н еб еску х иј ера рх-ију«, о нда су и м он аси см атр али да су они ти к оји, тим в ише, им ају циљ да ж иве »а нђ е оским ж ив отом«. У ств ари, о пште пр ихв ат ање Д и он ис иј евог п о им ања л иту рг ије, м ор ало је да пр ибл ижи »м он-ашки« и »к ат едра лни« тип б ог осл уж ења. Ипак та и нт егр ац ија н ије о тп оч ела у Ц ар игр аду. Т ипик »В ел ике ц ркве« и Т ипик Ст уд-и она су б или и зр аз ито одв ој ени још у д ес етом в еку (к ада су пр-ав ила Ст уд и она, м од иф ик ов ана од стр ане п атр ија рха Але кс еја, б ила д он ета у К ијев и пр ихв аћ ена од Т е од ос ија П ече рског). До и нт егр ац ије је д ошло у Ј ер ус ал иму, где је у »к ат едра лни« о бред укљ уч ена м он ашка пра кса. Б ило је то н егде у ј ед ан а естом в еку.

Л ати нска ок уп ац ија Ц ар игр ада (1204 - 1261), а са тим и д ек-12B aumstark, »Li turgie comp.«, 114.

167

Lex orandi

аде нц ија Ст уд и она, д опр ин ели су да »В ел ика ц рква« у Ц ар игр-аду пр ихв ати и нт егр ис ани ј ер ус али мски Т ипик, и да то п ост ане св ео пшта пра кса у в иза нти јском св ету.13 В ел ики п атр ија рси ис-их асти у ч ет рн а естом в еку, н ар оч ито Ф ил отеј К ок инос, б или су гла вни н ос и оци ове л иту рги чке ун иф ик ац ије.

Пр ихв ат ање је дног ј еди нств еног с ист ема л иту рг ије у св ето-вним и м он ашким ц ркв ама, ола кш ало је л иту рги чку ун иф ик ац-ију у ц елој Ц ркви. В иза нти јска пр евласт на хр ишћа нском И ст-оку, в од ила је још в ећој л иту рги чкој це нтр ал из ац ији, к акву Рим н ик ада н ије м огао да оств ари на З ап аду. Ра зл ика је, ипак, б ила у т оме што овој це нтр ал из ац ији н ије пр ид аван п ос ебан екл ис и ол-ошки зн ачај, п ошто је до ње д ошло због н еп он овљ ивог ку лту рног пр ест ижа »В ел ике ц ркве«. У ств ари, в иза нти јски о бред у св ојој п рвој ве рз ији, уо пште н ије био ц ар игра дски н его с ири јски, а у др угој ве рз ији је био п ал ести нски. М огу ћност к оја је б ила пр-уж ена н ов о обр аћ еним н ар од има да л иту рг ију пр ев еду на св оје ј ез ике, ств ар ала је пр от ут ежу н е удо бн ост има, к оје су д ол аз иле од це нтр ал из ац ије, и б ила је мо ћно ор уђе за м ис и она рску д ела-тност. У св аком сл уч ају, л иту рг ија је ост ала гла вни и зраз ј еди-нства у Пр ав осла вној ц ркви.

Пр ихв ат ање м он ашког Т ип ика од стр ане В иза нти јске ц ркве, б ило је в ажно за р ег ул ис ање л иту рги чког ж ив ота ц ел оку пне хр-ишћа нске з аје дн ице. У в ези са овим, и ост але хр ишћа нске з аје-дн ице - Ко пти, Ј ак ов ити, Је рм ени - им але су исте пр обл еме. Пр-ихв ат ај ући м он ашку д ухо вност као о пшти обр азац б ог осл уж ења, хр ишћа нски је И сток као ц ел ина и зр азио е сх ат ол ошко зн ач ење хр ишћа нске п ор уке. В ел ича нств еност л иту рги чких за хт ева оп-ис аних у Т ип ику, н ем огу ћност да их пр осе чна з аје дн ица и сп уни у ц ел ини, и стр огост п ока јне д исц ипл ине, к оја је с ад рж ана у л иту-рги чким књ иг ама, сл уж ила је увек као бр ана пр отив п ок уш аја да се Ц рква с ув ише бл иско иде нт иф ик ује са с ад ашњим еоном (в еком) већ да б уде п ут оказ за Ца рство к оје д ол ази. Ако се д обро ра з уме, и сто чна л иту рг ија ст авља Ц ркву у ст ање н епр ест ане е сх-ат ол ошке бу дн ости.

2. Л иту рги чки кр уг ови13Види код М. Ск аб ал ан овича » Толковый« (Киев, 1910, стр. 410 - 416).

168


В иза нти јским о бр едом, у њ ег овом по тп уно ра зв иј еном о бл-ику д ости гн утом у ч ет рн а естом в еку, још увек д ом ин ир ају па-сха лне т еме р ан охр ишћа нске п ор уке: У Хр исту ч овек пр ол ази од ро пства у сл об оду, од т аме у св етлост, од см рти у ж ивот. Ч есто је, ист ина, в иза нти јска л иту рг ија уп отр ебљ ав ала по јм ове д еф-ин иц ије, фо рма лна до гма тска и сп ов ед ања или р ома нти чну п о-ез ију - као што ћ емо в ид ети у н ашој ра спр ави о хи мн огр аф ији - али, н ем ог уће је ра з ум ети њ ену стру кт уру и ун ута рњу л ог ику њ ених кр уг ова, ако се не схв ати д ин ами чни по дст ицај пр ел аска од »ст арог« у »н ово«, што је це нтра лна т ема г от ово св аке л иту-рги чке ј ед ин ице. Св уда су пр ису тне в ар иј ац ије на ову т ему. Б еди ч ов ек овог б ит ис ања у »ст аром Ад аму« дат је п ос ебан н агл асак, у м ањем или в ишем о бл ику, исто као што се бл аже нство н овог ж ив ота п осм атра или као већ оств ар ена р еа лност или као циљ к оји тек тр еба да б уде оств арен.

Но рма лно, св аки круг о дг ов ара н екој сп ец ифи чној л иту рги-чкој књ изи. Дне вни круг б ог осл уж ења, к оји се н ал ази у Пр ош иреном пса лт иру, или у њ ег овом скр аћ еном о бл ику Х ор ол ог и ону (Ч ас осл ову), уп отр ебљ ава па сха лне т еме у в ези са дне вним пр-ом ен ама св етл ости и т аме. Д рж ећи се у св ојој п ост ој аној, н еи зм-ењ ивој стру кт ури ст арих м он ашких обр аз аца, к оји су и зб ег ав али уп отр ебу хи мн огр аф ије, в иза нти јске в ече рње и ј ута рње сл ужбе су од аб ир але и скљ уч иво б ибли јске те кст ове, да би п ов ез али д ол-азак н оћи са ч ов ек овим п адом и одв ај ањем од Б ога, а и зл азак су нца са д ол аском Хр иста »ист ин ите Св етл ости«. В ече рње п оч-иње са б уђ ењем усп ом ене на ств ар ање (Пс. 103), и по дс ећ ањем на ч ов ек ову бе сп омо ћност п осле гр ех оп ад ења (Пс. 140, 141, 129 и 116), а з ав рш ава се С им е он овом м ол итвом (Лк. 2:29-32), н адом на сп ас ење, ид ејом да и ноћ и смрт м огу да п ост ану бл аг осл ов-ени о дмор за оне к оји се н ад ају у д ол азак М ес ије. М ењ ај ући т еме п ок ај ања и н аде, ј утр ење пре дст авља н аше у зн ош ење у с усрет св етл ости: Д есет ст ар оз аве тних хи мни - укљ уч уј ући у зв иш ену Мо јс еј еву па сха лну хи мну (Исх. 15:1-18; Пон.зк. 32:1-43), и хи-мну три мл ад ића у В ав ил ону (Дан. 3:26-56; 67-88) - к оје су део пса лм оди чне ск уп ине, зв ане к анон, к оја д ост иже ку лм ин ац ију у ко мб ин ац ији хи мни В ел ичај д ушо м оја Г осп ода (Лк. 1:46-55) и

169

Lex orandi

Бл аг осл овен Г оспод Бог Изр а иљев (Лк. 1:68-79). У освит з оре тр-иу мфа лни пса лми 148, 149, 150 (з апад. р ед ослед), у склик »Сл ава Т еби, к оји си нам п ок азао св етлост«, и сл ав осл овље, о др аж ав ају хр ишћа нску р адост и ув ер еност у Б огом д ано сп ас ење.

В ече рње св ак ако ц иља на »ст ару« с ит у ац ију ч ов ека и ст ога и у ра зв иј еном в иза нти јском о бр еду о б ухв аћ ена су ч ит ања из Ст арог З ав ета с амо на в ече рњу. Као ко нтраст, ј утр ење је у о др-еђ ене д ане об асј ано ч ит ањем ева нђ еља. Н еде љни круг се т ак ође сл ужи т ем ама »ст арог« и »н овог«, усре дср еђ уј ући их на н ед ељу, »осми дан«,14 »дан Г оспо дњи«, и дан Њ ег овог др угог д ол аска (О ткр. 1:10), дан Њ ег овог ва ск рс ења и Њ ег ове пр ису тн ости у е вх ар ист ији. Ипак, »ст ара« ј евре јска с уб ота н ије пр осто о дб-ач ена. Она је дан оч ек ив ања, дан с ећ ања на м ртве, к оји ч ек ају ва ск рс ење, а и дан к ада је Хр истос, б уд ући у гр обу, с ишао у ад да ув ери м ртве у пре дст ој еће осл об ођ ење. На тај н ачин се с уб-ота, з аје дно са н ед ељом, см атра е вх ар исти чким д аном, чак и за вр еме В ел иког п оста.

П окре тни це нтар г од ишњег б ог осл ужб еног кр уга је Уcкрс. Њ ему пре дх оди п ер иод пр ипр еме (в ел ики пост) и п ед ес ет одне-вно сл авље (Пе нт екост), а њ егов д атум о др еђ ује сл ед ећу л иту-рги чку г од ину. За св аки од ових п ер и ода је пре дв иђ ена п осе бна л иту рги чка књ ига, к оја с ад ржи о дг ов ар ај ућу хи мн огр аф ију: Триод за в ел ики пост, Пе нт ик остар за п ер иод и зм еђу У ск рса и С ил аска Св етог Д уха, а О кт оих (Осм огл асник) с ад ржи ц иклус од осам н ед еља, к оји cе п он авља и зм еђу др уге н ед еље п осле Д ух-ова и сл ед ећег в ел иког п оста.

На јзад дв ан аест т ом ова М ин еја (M en aion - књ ига м ес еци) с ад ржи сл ужбе за св аки дан к але нда рске г од ине. Огро мни хи-мн огра фски м ат ер ијал, к оји је кроз в ек ове п ост еп ено ул азио у М инеј, в е ома je н е ује дн ачен по кв ал ит ету, но ипак сл ужбе в ел-иким пр азн иц има и в ел иким св ет ит ељ има и з об ил ују хи мн ама, к оје су с аст ав или на јб ољи л иту рги чки п есн ици В иза нт ије. М инеј, исто као з апа дни Сан кт орал, с ад ржи до цн ији пос тко нста нт ино-вски ра звој л иту рг ије, б аз иран на ист ори јском и нт ер ес ов ању за пр ошле д ог ађ аје, на л ока лној п об ожн ости п ов ез аној са пр-осл ављ ањем п осе бних св ет ит еља и њ их ових м ошт ију и на х од-14В ас илије К еса ријски, »О Св. Духу«, 27, P ruche ed., 237.

170


оч ашћу св етим м ест има у П ал ест ини. У св аком сл уч ају, М инеј обр аз ује в езу са це нтра лном, па сха лном с ад рж ином хр ишћа нске в ере. Т ако, на пр имер, пр азн ику Р ожд ества (25. д еце мбра) и Б ог-ој ављ ења (6. ј ан у ара) пре дх оди п ер иод пр ипр еме к оји, хи мн огра-фски и м узи чки, има узор у сл ужб ама стр асне се дм ице. На тај н ачин, крст и ва ск рс ење су пре дст ављ ени као кра јњи циљ ов апл-оћ ења.

Три гла вна кр уга г од ишњих пр азн ика пр осл ављ ају Хр иста, Дј еву М ар ију и Ј ов ана К рст ит еља. Хр ист ол ошки круг о б ухв ата пр азн ике Бл аг ов ести, Б ожић, Б ог ој ављ ање, О бр ез ање. »С усрет« са С им е оном (Ср ет ен ије) (2. ф ебр у ара) и Пр е обр аж ење, пр азник у зд из ања к рста Г оспо дњег (14. се пте мбра), је с аста вни део овог кр уга. Круг Пр есв ете Б ог ор од ице о б ухв ата пр осл аву њ еног з ач-ећа, р ођ ења, в ав ед ења и см рти. Круг Ј ов ана Пр ет ече је р ан оп ал-ести нска тв ор ев ина са б ибли јском осн овом и сл ужи као м одел за м ар и ол ошки ц иклус. У њ ега су укљ уч ени пр азн ици з ач ећа, р ођ ења, и п ог убљ ења (ус ек ов ања). Цео овај с истем, ик он огра-фски пре дст ављен на т ако зв аном »Д е ис ису« - к оји је ч есто пр-ик азан као це нтра лна ко мп оз иц ија на ик он ост асу, са Хр истом као це нтра лном ф иг уром, а М ар ијом и Ј ов аном са стр ане - н аг-ов ешт ава п ар ал ел изам и зм еђу Б ог ом ат ере и Пр ет ече, два пре-дста вн ика р ода љу дског, к оји су ст ај али на јбл иже Хр исту. Н ије обр аћ ена п осе бна л иту рги чка п ажња на св етог Ј ос ифа, и з уз им-ај ући р ел ати вно скр оман п омен 26. д еце мбра, к ада се п ом иње са ост алим Хр ист овим »пре тц има.«

М инеј ипак с ад ржи и зр ич ито сп ом ињ ање мн ог обро јних ст-ар оз аве тних ли чн ости - пр ор ока, ц ар ева и др угих - а б ог осло-вски см исао т ога је тај да су, п осле Хр ист овог с ил аска у ад, и они исто т ако ж иви у Хр исту, као и они к оји су уг од или Б огу у н овом с ав езу.

3. Хи мн ол ог ија

171

Lex orandi

Ув ођ ење в е ома оби мне хи мн ол ог ије у »к ат едра лни« о бред, угла вном је п ов ез ано са Р ом аном Сла тк опе вцом. П ост оји в рло м ало ист ори јских п од ат ака из к ојих би б или в идљ иви ра зл ози з ашто су ко нд аци (ko nt akia) Р ом ана и њ ег ових им ит ат ора, у в иза-нти јским л иту рги чким кр уг ов има б или т ако б рзо з ам ењ ени др-уг ач ијим т ип ов има хи мн огр аф ије, м ада се м оже пре дп ост ав ити да је ко ндак био с у очен са пр от ивљ ењем м он аха. Иако је п рв оби-тно о б ухв атао б ибли јске те кст ове, ипак ко ндак н ије с ач ињ авао з ам ену б ибли јских пс ал ама или с амих хи мни, а по дстр ек авао је уп отр ебу м уз ике, к оју су м он аси см атр али с ув ише св ето вном. Р ом ан ови д уга чки п есни чки с аст ави св ак ако да н ису им али о рга нску в езу са стр огим и стрик тно б ибли јским окв иром в ече-рњег б ог осл уж ења, ј утр ења и др угих л иту рги чких сл ужби - к ако су оне б иле уст ан овљ ене м ан асти рским Т ип иц има. М еђ утим, ч ињ ен ица да је Р ом ан ова п о ез ија, иако и зр аз ито ха лк идо нска и К ир ило вска, угла вном б ила п остр ани в ел иких хр ист ол ошких сп-ор ова ш естог и се дмог в ека, и као т аква је м огла да д опр ин есе п ој ави хи мн огр аф ије, к оја је б ила б ог осло вски и до гма тски и зр-аз ит ија од ко нд ака.

П рв оби тна аске тска оп оз иц ија мн огих м он ашких це нт ара хи-мн огра фском ств ар ал аштву, н ије се м огла од рж ати. У п етом в еку А ксе нт ије (+ у В ит ин ији око 470) је с аст авио тр оп аре, кра тке п ое-тске с аст аве од две или три р еч ен ице, к оји су п ев ани пр ема узо-рц има б ибли јске пса лм од ије и, в ер ова тно, п ов ез ано са пса лм има и хи мн ама.15 Овај стил хи мн огр аф ије је сл ужио као а лте рн ат ива д угим и с ам оста лним Р ом ан овим ко нд ац има. Кра тки тр оп ари или ст их ире су с аст ављ ени да би б или п ев ани п осле св аког ст иха б ибли јских те кст ова, к оји су пр ихв аћ ени као д ел ови в ече рња и ј утр ења, а не као н ез ав исне л иту рги чке сл ужбе. Б ила је н ап ис ана ко мпле тна с ер ија тр оп ара да би пр ат ила д есет б ибли јских ј ута-рњих хи мни. Ове с ер ије су д об иле н азив к анон или »пр ав ило«. П осле ш есте п есме у њих је ч есто укљ учен о дл омак Р ом ан овог ко нд ака, док су д ел ови истог ко нд ака п ар афр аз ир ани у др угим ст их ир ама или тр оп ар има (на пр имер у сл ужб ама на Б ожић). На тај н ачин је с ач ув ано н ек ол ико кра тких о дл ом ака Р ом ан ове 15Види »Живот Авк се нтија, ActSS, Febr. II, 770ff.

172


п о ез ије у л иту рги чким књ иг ама, п осле пр ихв ат ања н ових о бл ика хи мн огр аф ије у д ев етом и д ес етом в еку. И згл еда да су п ал ести-нски м он аси л авре Св етог С аве (А ндреј, к оји је до цн ије п остао Кри тски еп ископ, Ј ован из Д ам аска, К осма М ају мски) о д игр али о дл уч уј ућу ул огу у осмом в еку, у р ефо рми к оја је у ств ари пре-дст ављ ала ко мпр омис и зм еђу п рв оби тне б ибли јске стр ог ости м ан асти рског пр ав ила и сл обо дног Р ом ан овог л ир изма.

У свом к она чном о бл ику, к оји је п опр имио у д ев етом в еку - до цн ија д от ер ив ања су с амо п ер ифе рна - в иза нти јски хи мн огра-фски с истем је п ое тска е нц икл оп ед ија п атр исти чке д ухо вн ости и б ог осл овља. Пр ев ел ика је њ ег ова в ажност за н аше ра з ум ев ање в иза нти јске р ел иги јске м исли. Сре дњ ев еко вна В иза нт ија н ик ада н ије пр ид ав ала т акву в ажност шк ол ама, и нт еле кт уа лном ум ов-ању, па чак ни уч ите љству, к акво су пр ид ав али и п ост игли они на З ап аду. М ер ило пр ав осл авља и на јв ећи и зраз ц ркв ене тр ад иц ије у сре дњ ев еко вној В иза нт ији, т ем ељио се на ст ол ећ има ст арој хи-мн огра фској тр ад иц ији, на к оју су се п оз ив али - на пр имер Гр-иг ор ије П ал ама пр отив Ва рл а ама. Т ако ће се то з ад рж ати и у сл-ове нским и др угим обл аст има, где ће се р аш ир ити в иза нти јско хр ишћа нство.

П от ешк оћа да се за б ог осл овље к ор исти хи мн огра фски м ат-ер ијал, л ежи у огро мном и з об иљу и ра зл ич ит ости хи мни. Мн оге х аг и огра фске л еге нде и п ое тска пр е ув ел ич ав ања, к оја се у њ има н ал азе, м огу се уп отр еб ити ј ед ино у ко нте ксту у к оме су б ила п рв оби тно н ап ис ана. В иза нти јци су, оч игле дно, ра з ум ев али ра-зл ику и зм еђу до гма тских п оста вки и п о ез ије, јер су н еке хи мне и зр ич ито н аз ив ане до гм ат ици (do gm at ika tr op aria). На пр имер, они на с убо тњем в ече рњу увек су п осв ећ ени зн ач ају ов апл оћ ења и зр аж еног ха лк идо нском д еф ин иц ијом:

»Ко да Те не пр осл авља, пр есв ета Дј ево? Ко да не п ева Он ога к ога си пр еч исто р од ила? Ј ед ин оро дни Син, к оји од Оца пре две-чно з ас ија, тај исти из ађе из Т ебе, Пр еч иста, н еи зр еч ено се ов-апл оти вши и п оста вши - р ади нас - по пр ир оди ч овек, не д ел ећи се у два л ица, н его је п ознат у две н есл ив ене пр ир оде. Њ ега м оли, на јбл аж ен ија, да се см ил ује н ашим д уш ама.«(глас 6)

Овај текст је имао за циљ да б уде и сп ов ед ање в ере, а исто т ако да б уде м ол итва и р ел иги јска п есма. То н ије сл учај са мн ог-

173

Lex orandi

обро јним ос ећа јним хи мн ама М ар ији Б ог ор од ици (Т е от окос):»Р адуј се, з емљо н ес еј ана! Р адуј се, к уп ино н ес аг ор ива! Р адуј

се д уб ино н еи зр ец ива! Р адуј се, м осте, к оји в одиш на н ебо и у зв-иш ена л есн ице к оју је Ј аков в идео. Р адуј се, б ожа нски с ас уде м ане! Р адуј се Ти к оја си ук ин ула пр окле тство! Р адуј се Ти, к оја си оп озв ала Ад ама! Г оспод је с Т обом.« (В ече рње на Бл аг ов ести).

Д уб око ос ећ ање љ уб ави пр ема М ар ији, к оју су и зр аз или в иза нти јски хи мн огр афи, исти они к оји су м огли да се сл уже пр-ец изним и с ув опа рним б ог осло вским ј ез иком у др угим те кст ов-има, ч есто је и зраз л иту рги чке м удр ости и здр авог р аз ума. Л иту-рг ија Ц ркве, т аи нств ена пре дст ава к оја о б ухв ата ц елог ч ов ека, м ора да п опр ими и пр е обр ази све о бл ике љу дског ос ећ ања и не сме да б уде огр ан ич ена с амо на з ад ов ољ ење ч ов ек овог и нт еле-кта. Уз аја мне и зм ене и пр ом ене и о дн оси и зм еђу р азних асп ек-ата р ел иги јских д ож ивљ аја, в ер ова тно су та јна ве чног п еч ата, к оји је в иза нти јска хи мн огр аф ија ут исн ула на мн ога п ок ол ења љу дских д уша.

Ч ове чност в иза нти јске хи мн огр аф ије п ок аз ана је у Тр и оду, књ изи к оја се уп отр ебљ ава за вр еме п оста, а ч ији је в ел ики део с аст авио Т е одор Ст удит и њ ег ови н еп осре дни уч ен ици. Тр иод, сп ом еник м он ашке д ухо вн ости, пр ихв ата п атр исти чки с истем а нтр оп ол ог ије, пр ема к оме је ч овек ист ин ити ч овек ј ед ино к ада је у ства рном з аје дн ича рству са Б огом: т ада је он и исти нски сл-об одан. М еђ утим, у с ад ашњем п алом ст ању, ч овек је роб С ат ане и, као што смо в ид ели у в ези са д ухо вном Ев агр иј евом до ктр-ином, њ ег ово осл об ођ ење и сп ас ење пре дп ост авља о б узд ав ање »стр асти« - то јест он ога што га н ав оди да в ише в оли ств ор ење н его Ств ор ит еља. П ок ај ање је пут к оји в оди »б естр асн ости« (а р а t h е i а):

»К ол ико д об ара се л иших, ја пр окле тник. К акво ди вно Ца-рство и зг убих због св ојих стр асти. Пр ест упи вши з ап ов ести, ра-ст очих б ог аство, к оје сам пр имио. Т ешко т еби, стр аст има ра сп-аљ ена д ушо! Ос уђ ена си на огањ ве чни. Па ипак, пре н его што д ође крај, з ав апи Хр исту н ашем Г осп оду: Пр ими ме као блу дног с ина, о Б оже, и см илуј ми се!« (в ече рње, Н ед еља блу дног с ина).

У зд рж ав ање и аск ет изам су сре дства к оја се пре дл ажу у бо-рби са стр аст има. Али ако је аске тски тон и н ешто п ов ишен,

174


д име нз ија хр ишћа нског ж ив ота и н аде н икад н ије и зг убљ ена: »Ца рство Б ож ије н ије ни ј ело ни п иће н его р адост у Д уху Св ет-оме«, н ај ављ ује је дна ст их ира у п рву н ед ељу в ел иког п оста. »Уд-ели с ир ом аху, с а уч ествуј у стр ад ању: то је ист ин ити пост, к оји је уг одан Б огу.« П исци м он ашки усм ер еног аск ет изма не губе из вида брак, п оро дични живот и друш твену о дго ворност:

»Брак је частан, ложа н епос тидна; јер Христос унапред бл аг осиља и једно и друго уз им ајући учешће у храни као човек и пре тв ар ајући воду у вино у Кани . . . да би се и ти, душо, пр ом енила« (Канон Ан дрије К ритског, ода 9).

Али сви п озиви на »п ок ајање« и » пр омену« били би бе сми-слени да није дат пр едукус бл аго сл овеног и р адосног Царства које д олази. Тр иум фалне химне пас халне ноћи, које је са ставио Јован Д амаскин, п ара фр аз ир ајући пас халне б еседе Гр иг орија Н ази ја нзина, бес мртни су сп ом еници хриш ћанске р адости:

»Ово је дан ва ск рсења! Н ароде, з аси јајмо од р адости! Пасхо, Пасхо Гос подња� Христос нас пр еведе из смрти у живот,са земље на небо� З апе вајмо песму п обеде!О, Христе, в елика и света Пасхо!О Му дрости, Л огосе и Сило Б ожија! До зволи дa по тп уније учес тв ујемо у Тебиу бе ско начном дану Тв ојега Царства�

2

догматскетеме

177

Исто риј ски осврт у пр вих де вет по гла вља ове књи ге, пред-ста вља по ку шај да се из ло же бо го слов ске кон тро вер зи је, из ра зи-те тен ден ци је и основ ни из во ри бо го слов ске ми сли у Ви зан ти ји. Ни ка да ни је ни је дан ви зан тиј ски бо го слов по ку шао да на пи ше Summа. To ипак не зна чи да иза про бле ма о ко ји ма су бо го сло-ви рас пра вља ли, ни је по сто ја ло основ но је дин ство ин спи ра ци је и сми сао је дин стве ног и до след ног вер ског пре да ња. Исти на, Ис ток је био ма ње склон не го За пад да ово је дин ство тра ди ци је уоб ли-чи или дог ма ти зу је. Он је био ви ше на кло њен да одр жи вер ност »Хри сто вом уму« кроз ли тур ги ју Цр кве и кроз тра ди ци ју све то-сти, кроз жи ви гно сис Исти не. Сто га, у би ло ком си сте мат ском при ка зи ва њу ви зан тиј ског бо го сло вља, по сто ји опа сност ње го вог на сил ног свр ста ва ња у ка лу пе ра ци о нал них ка те го ри ја, стра них ње го вој при ро ди. И баш до ово га је до шло у мно гим уџ бе ни ци ма дог мат ског бо го сло вља, ко ји су се по ја ви ли на пра во слав ном Ис-то ку у осам на е стом ве ку, а ко ји су пре тен до ва ли да оста ну вер ни ви зан тиј ским све тим Оци ма. Ге ор ги је Фло ров ски их је ока рак те-ри сао као из раз »за пад ног роп ства« пра во слав ног ду ха. Јер ни је до вољ но да се на ве де из о би ље ци та та из па три стич ких или ви-зан тиј ских пи са ца: пра ва до след ност зах те ва је дин ство ме то да и иден тич ност при ла за.

По ку шао сам да ово по стиг нем у сле де ћим по гла вљи ма, при-ла го ђа ва ју ћи план из ла га ња са др жи ни хри шћан ског до жи вља ја: чо век, ство ре ни и огре хо вље ни, су сре ће Хри ста, при хва та де лат-ност Ду ха, и та ко би ва уве ден у за јед ни чар ство са Тро јич ним Бо-гом. Сам ће чи та лац про су ди ти да ли је овај план по год ни ји или не по год ни ји у од но су на пред мет ко ји се тре ти ра.

У ви зан тиј ском бо го сло вљу си сте мат ско из ла га ње дог мат ских те ма, не из бе жно је зах те ва ло че сто по зи ва ње на спи се, ко ји су, по-не кад, из ла зи ли из хро но ло шких гра ни ца, ко је су де фи ни са не у уво ду. Не мо гу ће је да се у Ви зан ти ји, на при мер, го во ри о ан тро-по ло ги ји или три ни тар ном бо го сло вљу, а да се не ци ти ра Ори ген или уче ње ве ли ких Ота ца че твр тог ве ка, ко је су Ви зан тиј ци сма-тра ли за сво је пре вас ход не учи те ље.

Не из бе жно је би ло, с дру ге стра не, и да мо је раз ма тра ње ви-зан тиј ских пи са ца бу де под ути ца јем чи ње ни це, да ја лич но, као пра во слав ни бо го слов, у Ви зан ти ји ви дим про ду же так ве ли ке

тра ди ци је не раз де ље не Цр кве, а пре ко ње и по ру ку на шем вре-ме ну.

179

10

СТВА РА ЊЕ

Па три стич ка ми сао о ства ра њу се раз ви ја ла у окви ру ве ков-не по ле ми ке про тив ори ге ни зма. У осно ви де ба те је би ло грч-ко схва та ње о веч ном ко смо су и би блиј ски ли не ар ни по глед на исто ри ју, ко ја је по че ла са ства ра лач ким FIАТ. (не ка бу де). По ла-зна тач ка Ори ге но вог по гле да на по ре кло све та би ло је у том да је акт ства ра ња из раз Бо жан ске при ро де, а по што је ова при ро да не про мен љи ва, ни ка да ни је би ло »вре ме на« да Бог ни је ства рао. До след но то ме, свет је увек по сто јао, јер је Бо жи јој до бро ти увек био нео п хо дан је дан објект.1 У ори ге ни зму, веч ност ства ра ња се, у ства ри, он то ло шки ни је раз ли ко ва ла од веч но сти Ло го са. И јед но и дру го од веч но сти ис хо де из Бо га. Ова иден ти фи ка ци ја је од ве ла Ари ја, по што је од ба цио веч ност ства ра ња, уче њу да је Ло гос ро ђен у вре ме ну. Ан ти а ри јан ска те о ло ги ја Ата на си ја Алек-сан дриј ског је де фи ни са ла ка те го ри је, ко је су по ста ле обра зац за ка сни је ви зан тиј ске пи сце: раз ли ку из ме ђу ра ђа ња и ства ра ња.

1. Ство ри тељ и ство ре ње

Пре ма Ата на си ју2, ства ра ње је акт Бо жи је во ље, а во ља је он-то ло шки раз ли чи та од Бо жи је при ро де. По при ро ди Отац ра ђа Си на - и Ње го во ра ђа ње је за и ста из над вре ме на - али ства ра ње би ва по во љи Бо жи јој, што зна чи да је Бог ап со лут но сло бо дан да

1 Ори ген, De prin ci pi is, I, 2, 10. Ed. Ko etschau, str. 41 - 42 у прев. на енгл. од But ter worth, str. 23.2 Ви ди код Фло ров ског, »Уче ње о ства ра њу код Св. Ата на си ја«, Stu dia Pa tri sti ca VI, deo IV, TU 81/Ber lin: Aka de mie Ver lag, 1962/, 36 - 37.

180


ства ра или да не ства ра и да, по сле ства ра ња, оста не тран сцен-ден тан у од но су на свет. Од су ство раз ли ко ва ња из ме ђу Бо жи је при ро де и Бо жи је во ље, би ло је свој стве но Ори ге ну и Ари ју. По-ста вља ње ове раз ли ке пред ста вља Ата на си јев глав ни ар гу мент.

Пот пу но је не мо гу ће за ми сли ти Оца без Си на, јер »Син ни-је ство ре ње ко је је по ста ло ак том во ље; по при ро ди Он је пра ви је ди но су шни Син /Очев/«3. Син je, пре ма то ме, по при ро ди Бог, док је »при ро да ство ре ња, кoje по ста де из ни чег, флу ид на, не-моћ на, смрт на и сло же на«.4 По би ја ју ћи Ари је ву иде ју да је Ло-гос ство рен као и свет, Ата на си је твр ди да »Он ни је ство рен ра-ди нас, не га смо ми ство ре ни ра ди Ње га«5. У Бо гу, ред при ро де пред хо ди ре ду вољ не ак ци је6 и Он je не за ви сан и уз ви ше ни ји од ре да при ро де. За то што je Бог oнaj ко ји је сте, Он ни је де тер ми-ни сан или огра ни чен на би ло ко ји на чин, у оном што чи ни, чак ни сво јом су шти ном или би ћем.

Пре ма то ме, Бо жан ска »при ро да« и ство ре на »при ро да« су одво је ни и пот пу но раз ли чи ти ви до ви по сто ја ња. Пр ва је са свим сло бод на од дру ге. Ство ре ња за ви се од Бо га; она по сто је »по Ње-го вој ми ло сти, Ње го вој во љи и Ње го вој ре чи... та ко да чак мо гу и да пре ста ну да по сто је, ако Ство ри тељ то за же ли.«7 Да кле, по Ата на си ју смо оти шли да ле ко од Ори ге но вог ко смо са, ко ји је по-сма тран као нео п ход ни из раз Бо жи је до бро те, иден ти фи ко ва не са са мом Бо жан ском при ро дом. Чак у овој тач ки, уче ње о ства-ра њу, ка ко га је из ло жио Ата на си је, во ди до раз ли ко ва ња у Бо гу из ме ђу Ње го ве тран сце дент не су шти не и Ње го вих осо би на, као што су »си ла« или »до бро та«, ко је из ра жа ва ју Ње го во по сто ја ње и де ло ва ње ad ex tra, а не Ње го ву су шти ну. Раз ли ку по при ро ди из ме ђу Бо га и Ње го вих ство ре ња, и из ме ђу »при род ног« ра ђа ња Си на од Оца и ства ра ња »ак том во ље«, на гла ша ва ли су и Ки рил Алек сан дриј ски8 и Јо ван Да ма скин.9 Раз ли ка та ко ђе пред ста-вља ra i son d’ etre хал ки дон ске де фи ни ци је о »две ма при ро да ма у

3 Ата на си је, Con tra Ari a nos, II, 60. PG 26: 448 - 449.4 Con tra Gen tes, 41. PG 25: 81 cd.5 Con tra Ari a nos, II, 31. PG 26: 212 b.6 Исто, II, 2 PG 26: 149 c.7 Исто, I, 20, PG 26: 55a.8 Ви ди на пр. The sa u rus, 15. PG 75: 276 b ibid., 18. PG 75: 313c.9 De fi de orth., I, 8. PG 94: 812 - 813.

181

Lex orandi

Хри сту. Мо же се раз у ме ти да су две при ро де у »за јед ни чар ству« јед на са дру гом, као »ипо ста сно« сје ди ње не, али оне ни ка да не мо гу да бу ду »сме ша не« - то јест схва ће не као »јед на при ро да«.

Ата на си је во на сто ја ње на про ла зном ка рак те ру ства ра ња, не тре ба да нас за ве де. Он же ли да по ка же кон траст из ме ђу ап-со лут не, са ме се би до вољ не Бо жи је при ро де, и од Ње га за ви сне сва ке ство ре не при ро де. Сва ка ко да он не же ли да ство ре ње све-де са мо на »фе но мен«. Бо жи ји ства ра лач ки акт је про из вео но ви »ство ре ни« по ре дак, јед ну дру гу »су шти ну« раз ли чи ту од Ње-го ве. »Су шти ну« до стој ну Бо га, ко ја за слу жу је Ње го ву љу бав и Ње го во ста ра ње, а ко ја је у осно ви »вр ло до бра«. Бог не ства ра, као код Ори ге на, про сто збир јед на ких ин те ле ка та, ко ји до би ја-ју сми сао по сто ја ња је ди но кроз со зер ца ва ње Бо жи је су шти не, а ко ји су учи ње ни раз ли чи тим услед по сле ди це њи хо вог па да. За то што је ства ра ње су шти на, а не про сто фан том или при ви-ђе ње, има сми сла да оно на ла зи у са мом се би зна че ње, та ко да чак и Бог »љу би« свет, то јест, по сма тра га као ствар ност у од но-су на Се бе. Чак и он да ка да је Ло гос пре у зео ство ре ну при ро ду у ипо ста сну за јед ни цу, пре ма хал ки дон ској де фи ни ци ји, она је »за др жа ла сво је осо би не«. Мак сим Ис по вед ник и пра во слав ни бо го сло ви ико но бо рач ког пе ри о да, на ро чи то су об ра ди ли по јам ове ство ре не ауто но ми је све та. Ов де тре ба са мо да на гла си мо да са ма иде ја о про ми слу, љу ба ви и за јед ни чар ству, ко ји од ра жа ва ју де лат ност Ство ри те ља у од но су на свет, пред по ста вља ју раз ли ку и раз ли ко ва ње из ме ђу Ње га и ство ре ног све та.

2. Бо жан ски план Ства ра ње у вре ме ну - т.ј. мо гућ ност ствар ног по чет ка ство-

ре ног би ћа - пред ста вља глав но ра зи ла же ње из ме ђу грч ке ми сли и би блиј ског от кро ве ња. Ме ђу тим, иде ја о веч ном пла ну, ко ји је Бог по ста вио ка да је ство рио свет у вре ме ну, ни је не по ду дар на са уче њем ко је се на ла зи у је вреј ској ли те ра ту ри »му дро сти«, или још кон крет ни је, у Јо ва но вој те о ло ги ји Ло го са, али до не кле од-го ва ра и по не ким пре о ку па ци ја ма грч ке фи ло соф ске ми сли.

То ком це ло куп не сво је исто ри је, ви зан тиј ско бо го сло вље,

182


би ло »грч ко« или би блиј ско, бо ри ло се са мо гућ но шћу да у до-сле дан хри шћан ски по глед о ства ра њу ин те гри ше те о ри ју о бо-жан ским »иде ја ма« о све ту. Пла то нов ko smos no e tos мо рао је да бу де од ба чен по што је пред по ста вљао јед ну веч ну ре ал ност из ван Бо га, без лич ну и »суб стан ци јал ну«, ко ја би огра ни ча ва ла ап сло лут ну сло бо ду кре а тив ног ак та, ис кљу чи ва ла ства ра ње из ни че га (ех ni hi lo) и те жи ла да ума њи суб стан ци ал ну ре ал ност ви-дљи вог све та, сма тра ју ћи га са мо за сен ку ве чи тих ре ал но сти. Ово од ба ци ва ње је би ло им пли цит но за вр ше но осу дом Ори ге-на 553. го ди не и екс пли цит но, у си но дал ним од лу ка ма про тив Јо ва на Ита ло са 1081. го ди не. У ме ђу вре ме ну се па три стич ка и ви зан тиј ска ми сао раз ви ја ла у прав цу ре ак ци је пре ма ори ге ни-зму. Гри го ри је На зи јан зин, на при мер, го во ри о »сли ка ма све та« као ми сли ма о Бо гу.10 Ове »ми сли« не огра ни ча ва ју сло бо ду лич-ног Бо га, по што су раз ли чи те од Ње го ве при ро де; оне су »са вр-ше не, ве чи те ми сли о веч ном Бо гу«,11. По што ни шта не мо же да бу де ство ре но »у Бо гу«, ми сли или иде је о све ту су не ство ре ни из ра зи бо жан ског жи во та, ко је пред ста вља ју нео гра ни че ну мо-гућ ност бо жан ске сло бо де. Бог ства ра свет не »из њих«, не го из ни чег. По че так све та је по че так пот пу но но ве ре ал но сти, на ста ле ак том ства ра ња, ко ји до ла зи од Бо га и са гла сан је са Ње го вим веч ним пла ном.

По сто ја ње у Бо гу веч не, не ство ре не »мо гућ но сти«, ко ја ни-је Бо жи ја су шти на, ни ти су шти на све та, ни ти је су шти на са ма по се би, али ко ја под ра зу ме ва из ве сну кон тин гент ност у од но-су на свет, пред по ста вља ан ти но миј ско по и ма ње Бо га, и на ла зи раз ли чи те из ра жај не об ли ке у ви зан тиј ском бо го сло вљу. Да би је опи сао, Ге ор ги је Фло ров ски пи ше да »ми мо ра мо да раз ли ку је-мо два ви да веч но сти: су штин ску веч ност у ко јој жи ви је ди но Све та Тро ји ца и кон тин гент ну веч ност сло бод не де лат но сти Бо жи је бла го да ти.12 У ства ри, у овој тач ки је ви зан тиј ско бо го-сло вље до шло до ди рект ног осе ћа ња раз ли ке из ме ђу без лич ног фи ло соф ског уче ња о Бо гу као ап со лут ном, и би блиј ског раз у ме-10 По себ но ви ди код Гри го ри ја На зи јан зи на, Carm. theol. IV de mun do, V, 67 - 68. PG 37: 421.11 Мак сим Ис по вед ник, Schol., PG 4: 317.12 Ге ор ги је Фло ров ски, »Иде ја ства ра ња у хришћ. фи ло со фи ји,« (на енг) Е Church Q 8/1949/, 67.

183

Lex orandi

ва ња лич ног Бо га, тран сцен дент ног и сло бод ног.Да би из ра зио ве зу из ме ђу Ство ри те ља и ство ре ног, ве ли ки

Мак сим Ис по вед ник се слу жи ста ром те о ло ги јом о Ло го су као цен тру и жи вом је дин ству ло го са ства ра ња. Тер ми но ло ги ја је већ по сто ја ла код Фи ло на и Ори ге на. Али док код Ори ге на lоgоi као ло гои по сто је са мо у су штин ском је дин ству са јед ним Ло го сом, за Мак си ма њи хо во ствар но и »ло гич но« по сто ја ње је та ко ђе из-ра же но у њи хо вој ра зно вр сно сти. Ве ли ка раз ли ка из ме ђу Ори-ге на и Мак си ма је у то ме што Мак сим од ба цу је Ори ге нов по глед да су ви дљи ва ство ре ња по ста ла ра зно вр сна тек по сле па да. »До-бро та« ства ра ња, пре ма Мак си му, пре би ва у ство ре ном све ту, а не са мо у ње го вој за јед ни ци са бо жан ском су шти ном. Ме ђу тим, ства ра ње не мо же да бу де истин ски »до бро« уко ли ко ни су ње-го ви ди фе рен ци ра ни ло го си (1оgоi), ко ји су пре ег зи сти ра ли као Бо жи је »ми сли« и »во ље«, би ли фик си ра ни у Ње му и одр жа ли за-јед ни чар ство са јед ним »над су штин ским« бо жан ским Ло го сом.13 Сто га ство ре ња не по сто је са мо »као ло го си«, ни ти са мо због то га што их Бог од веч но сти »по зна је«; она по сто је »по се би« од оног мо мен та ка да је Бог ста вио у ак ци ју сво је пред зна ње. У Ње-го вој ми сли, веч но, свет по сто ји са мо по тен ци јал но, док се ње го-во ствар но по сто ја ње де ша ва у вре ме ну. Ово вре мен ско, ствар но по сто ја ње ство ре них би ћа ни је ауто ном но, не го је усред сре ђе но у јед ном Ло го су и с њим је у за јед ни чар ству. Сми сао је, пре ма то ме, да је »је дан Ло гос, мно го ло го са (1оgоi) и мно ги ло го си су Је дан«; »Је дан је мно ги пре ма ства ра лач ком и ује ди њу ју ћем ис хо-ђе њу Јед ног у мно ге, али мно ги су Је дан пре ма про ми слу ко ји во-ди мно ге да се вра те Јед ном, као сво ме све мо гу ћем прин ци пу.«14 Пре ма то ме, па ра док сно је да су ство ре ња јед но у јед ном Ло го су, ко ји је ипак »над су шта ствен« и пре ва зи ла зи мо гућ ност за јед ни-чар ства.15 »Та ко, ло го си (1оgоi), пре ма Мак си му, ни су иден тич ни ни са Бо жи јом су шти ном ни са би ћем ства ри у ство ре ном све ту. У ства ри, код Мак си ма је ком би но ва на апо фа тич на тен ден ци-ја са ан ти пан те и стич ком тен ден ци јом... Ово је по стиг ну то, пре све га, за хва љу ју ћи то ме што су ло го си (1оgоi) схва ће ни као од лу-

13 Lars Thun berg, »Mic ro cosm and Me di a tor«, 76 - 84.14 Мак сим Ис по вед ник, Am big., 7. PG 91: 1081 c.15 Исто, PG 91: 1081b.

184


ке Бо жи је во ље.«16

Оста ју ћи ве ран Ата на си је вом раз ли ко ва њу при ро де и во ље, Мак сим је ус пео да из ра ди аутен тич но хри шћан ску он то ло ги-ју ства ра ња, ко ја ће оста ти обра зац и ствар но нео бо ри ви ауто-ри тет,17 кроз сву исто ри ју ви зан тиј ске ми сли. Ова он то ло ги ја пред по ста вља у Бо гу раз ли ко ва ње из ме ђу »при ро де« (или »су-шти не«) и »енер ги је«, раз ли ку, ко ја ће доц ни је би ти на зва на »па-ла ми зам«. Она пред по ста вља лич но и ди на мич но раз у ме ва ње Бо га, а та ко ђе ди на мич но или »енер ге тич но« схва та ње ство ре не при ро де.

3. Ди на ми зам ства ра ња

Пре ма Ори ге ну, пр во бит но, ин те лек ту ал но ства ра ње, је ста-тич но. Оно на ла зи сво је пра во, ло гич но по сто ја ње у со зер ца њу Бо жи је су шти не, а ње гов пр ви по крет је у об ли ку по бу не про тив Бо га. Про ме не и раз ли чи то сти у ства ра њу су по сле ди ца па да и, сто га су у осно ви зле. За Мак си ма и за це ло куп ну ви зан тиј ску бо го слов ску тра ди ци ју, по крет (kinеsis) ство ре ног je нео п ход на и при род на по сле ди ца ње го вог ства ра ња од стра не Бо га.18 Бог је, сто га, у ства ра њу све та, по ста вио из ван Се бе, си стем ди на мич-них би ћа, ко ја су од Ње га раз ли чи та у то ме што се ме ња ју и кре ћу пре ма Ње му.19 Пре ма то ме, ло гос сва ког ство ре ња се са сто ји у то-ме да је су штин ски де ло тво ран;20 не ма «при ро де« без »енер ги је« или по кре та.

Ова ди на мич ка кон цеп ци ја ство ре не при ро де чи ни Мак си-мов глав ни ар гу мент про тив »мо но е нер ги ста» сед мог ве ка, чи ја је хри сто ло ги ја сма тра ла да је Хри сто ва људ ска при ро да из гу-би ла сво ју пр во бит ну људ ску »енер ги ју« или во љу, услед ње не за јед ни це са бо жан ском при ро дом. Али, по Мак си му, ство ре на

16 Thun berg, Mic ro cosm and Med., 81.17 Ви ди C. Л. Епи фа но вич, »Пре по доб ни Мак сим Ис по вед ник и ви зан ти и ское бо го-сло вие«, (Ки ев, 1915), стр. 136 - 137.18 Ви ди Ј. Ма јен дорф, »Хри стос у пра во слав ној ис точ ној ми сли«, (на енгл.), (Ва шинг-тон: Cor pus, 1969), str. 100 - 102.19 Ви ди Мак сим Ис по вед ник, Ad Thal., 60 PG 90: 621 а.20 Мак сим Ис по вед ник, Am big., PG 91: 1057b.

185

Lex orandi

при ро да би пре ста ла да по сто ји ако би би ла ли ше на соп стве не енер ги је, соп стве не свр хе, соп стве ног ди на мич ког иден ти те та. Овај соп стве ни по крет при ро де, мо же да бу де пот пу но свој са мо ако сле ди соп стве ни циљ (skороs), ко ји се са сто ји у те жњи пре ма Бо гу, ула ску у за јед ни чар ство са Њим и та ко ис пу ње њу ло го са или бо жан ске свр хе кроз ко га и за ко га је и ство ре на. Пра ва свр-ха ства ра ња је, пре ма то ме, не со зер ца ње бо жан ске су шти не (ко-ја је не при ступ на), већ уче ство ва ње у бо жан ској енер ги ји, пре-о бра жа ју и при јем чи во сти за бо жан ску ак ци ју у све ту. Доц ни је ће мо се освр ну ти на ан тро по ло шке и хри сто ло шке ди мен зи је овог уче ња о ства ра њу. Ме ђу тим, оно има очи глед но и ко смо ло-шко зна че ње.

У Ви зан ти ји је би ло углав ном при хва ће но ко смо ло шко уче ње, на сле ђе но из Би бли је или из кла сич не ста ри не. Ви зан тиј ци су то ли ко окле ва ли да при хва те на уч но зна ње, да је чак би ло на пи-са но да »скром ни ре зул та ти Ви зан ти ја ца у при род ним на у ка ма, оста ју као јед на од ми сте ри ја грч ког сред њег ве ка«.21 У сва ком слу ча ју, ви зан тиј ском бо го сло вљу не би тре ба ло при го ва ра ти због овог про пу ста, јер је оно по твр ди ло ди на ми зам при ро де и та ко да ло фун да мен тал ни под сти цај из у ча ва њу и кон тро ли са њу ње го вог раз во ја.

За вре ме це лог ви зан тиј ског сред њег ве ка, Ва си ли је ве оми ли-је на Нехаеmеrоn (о Ше сто дне ву) би ле су обра зац и нај а у то ри та-тив ни је шти во о по ре клу, струк ту ри и раз во ју све та. По дра жа ва-ју ћи Ата nа си је ву опо зи ци ју хе лен ском и ори ге ни стич ком уче њу о ства ра њу као ве чи том ци клич ном по на вља њу све та, и по твр-ђу ју ћи ства ра ње у вре ме ну, Ва си ли је по др жа ва ре ал ност ство ре-ног по кре та и ди на ми зам ство ре ног. Ство ре ња не при ма ју јед но-став но свој об лик и раз ли чи тост од Бо га. Она по се ду је енер ги ју, та ко ђе Бо гом да ну, али ко ја је аутен тич но њи хо ва вла сти та. »Не-ка зе мља пу сти из се бе... « (Пост. 1:24) -»ова крат ка за по вест,« ка же Ва си ли је, »од мах је по ста ла ве ли ка ре ал ност, а ства ра лач ки ло гос је учи нио да, на на чин ко ји пре ва зи ла зи наш ум, ник ну без-број не вр сте би ља ка... Та ко, при род ни по ре дак, при мив ши свој по че так од пр ве за по ве сти, ула зи у пе ри од сле де ћег вре ме на, све 21 Мил тон В. Ана стос, »Исто ри ја ви зан тиј ске на у ке: Из ве штај на кон фе рен ци ји у Дам-бар том Оук 1961«, (на енгл.), Dum bar ton Oak Pa pers 16 /1962/, 411.

186


док се не оства ри пот пу но фор ми ра ње уни вер зу ма.«22 Слу же ћи се на уч ним до стиг ну ћи ма свог вре ме на, а та ко ђе и сто јич ком тер ми но ло ги јом »искон ских раз ло га«, Ва си ли је оста је бо го слов-ски не за ви сан од сво јих ван би блиј ских из во ра. На при мер, он од ба цу је сто јич ку иде ју да су ло го си ство ре ња истин ски ве чи те су шти не би ћа, уче ње ко је је мо гло да во ди ве чи том об на вља њу »све то ва по сле њи хо вог уни ште ња.«23 Слич но Ата на си ју и Мак-си му, Ва си ли је оста је ве ран би блиј ском уче њу о ап со лут ној тран-сцен дент но сти Бо жи јој и сло бо ди у ак ту ства ра ња; бо жан ском про ми слу, ко ји је пре ко ло го са (1оgоi) дао све ту би ће и одр жа ва свет у ње го вом по сто ја њу, али не на ра чун ње го вог ство ре ног ди-на ми зма, ко ји је део са мог ства ра лач ког пла на.

По сто ја ње све та као ди на мич не »при ро де« (то јест као ре ал-но сти »из ван« Бо га - за ко га је он објект љу ба ви и про ми сла), ко ји се раз ви ја по ре ду свог ево лу тив ног ра ста и раз во ја, да је мо гућ-ност људ ском ду ху да све ство ре но објек тив но и на уч но ис тра-жу је. То ипак не зна чи да је ство ре на при ро да он то ло шки »ауто-ном на«. Она је ство ре на за то да би би ла »у за јед ни чар ству« са Бо гом, ко ји ни је са мо пр ви по кре тач не го циљ ства ра ња и крај-њи сми сао (ло гос) ње го вог тра ја ња. »Бог је прин цип, цен тар и крај« - пи ше Мак сим - »уко ли ко Он де лу је без пре стан ка... Он је прин цип као ство ри тељ; Он је цен тар као про ми сли тељ и Он је крај као за кљу чак, јер је од Ње га и кроз Ње га и у Ње му све« (Рим. 11:36).24 На уч но са зна ње ко је би иг но ри са ло ово крај ње зна че ње ства ра ња, би ло би, сто га, опа сно и јед но стра но.

4. Осве ће ње при ро де

У овом са да шњем, де фект ном ста њу, ство ре на при ро да не ис пу ња ва на од го ва ра ју ћи на чин оно за шта је од ре ђе на. Би блиј-ско, ан тро по цен трич но уче ње о све ту, са чу ва ло се у грч кој па-три стич кој ли те ра ту ри: при ро да стра да због па да чо ве ка »ми-кро ко смо са«, ко ме је Бог по ве рио кон тро лу над при ро дом, а ко ји

22 Ва си ли је Ке са риј ски, In Не., hom. 5. PG 29: 1160d.23 Исто, 3, PG 29: 73c.24 Мак сим Ис по вед ник, Cap. gno sti ca, I, 10. PG 91: 1085d - 1088a.

187

Lex orandi

је, уме сто то га, ви ше во лео да при ро да ње га кон тро ли ше. Уме сто да пре ко свог уну тра шњег сми сла (ло го са) и свр хе (ско поса) по-ста не бо жан ски план ства ра ња и пре ко то га сам Бог, при ро да је по ста ла до мен и ин стру мент Са та не: кроз це ло куп но ства ра ње »при род на енер ги ја«, ко ја се по ду да ра ла са пр во бит ним Бо жи-јим пла ном, на ла зи се у бор би са ра зор ним си ла ма смр ти. Ви зан-тиј ски бо го сло ви су у глав ном сма тра ли да са да шње би ти са ње ство ре ног све та има дра ма ти чан ка рак тер. Ово је нај и зра зи ти је фор му ли са но у ли тур ги ји и ду хов но сти.

Ви зан тиј ски об ред кр ште ња је на сле дио из хри шћан ске ста-ри не јак дав на шњи на гла сак на ег зор ци зми ма. Про ми шље но и све сно од ри ца ње Са та не, све то та јин ско ис те ри ва ње си ла зла из ду ше но во кр ште ног под ра зу ме ва пре лаз из роп ства »кне зу овог све та«, у сло бо ду у Хри сту. Ипак ли тур гич ки ег зор ци зми ни су по-ве за ни са мо са де мон ским си ла ма, ко је кон тро ли шу људ ску ду шу. У »Ве ли ком осве ће њу во де« на пра зник Бо го ја вље ња, ис те ру ју се не чи сте си ле из ко смо са, у чи јем ос-нов ном еле мен ту - во ди, се сма тра да је при бе жи ште »зма је ва ко ји се гне зде«. Че сто по ми-ња ње де мон ских си ла ва се ље не у ли тур гич ким и па три стич ким тек сто ви ма, тре ба раз у ме ти у бо го слов ском кон тек сту, по што се оно не мо же све сти са мо на Би бли ју или сред ње ве ков не ми то ло-шке пре ста ве, без об зи ра што се у њи ма че сто од ра жа ва ју ми то-ло шка ве ро ва ња. »Де мон ско« до ла зи у при ро ду због то га што је ство ре ни свет скре нуо са свог пр во бит ног прав ца и на зна че ња. Бог је по ве рио чо ве ку, сво јој »сли ци и при ли ци«, кон тро лу над при ро дом. Али чо век је иза брао да бу де кон тро ли сан од све та, те је та ко из гу био сло бо ду. Он је та ко по стао су бјект ко смич ког де тер ми ни зма, за ко ји су га ве за ле ње го ве »стра сти«, а у ко ји ма крај ња власт при па да смр ти. Ово је ту ма че ње ко је Гри го ри је Ни-ски и Мак сим при ме њу ју на оде љак из По ста ња 3:21 о »ко жној оде ћи«, ко ја је, по сле па да, да та Ада му и Еви. Од ба цу ју ћи Ори ге-но ву иден ти фи ка ци ју »оде ће« са ма те ри јал ним све том - ту ма че-њу за сно ва ном на ори ге ни стич кој иде ји о пре ег зи стен ци ји ду ше - Мак сим опи су је про ме ну чо ве ко вог по ло жа ја са мо тер ми ни ма но ве за ви сно сти од ани мал не стра не по сто ја ња све та. Уме сто да је упо тре био мо гућ ност сво је при ро де да се сам уз диг не, а уз диг-не и све ство ре но пре ма Бо гу, чо век се под чи нио же ља ма ма те-

188


ри јал них чу ла.25 И као ре зул тат, свет, ко ји је пр во бит но ство рен од Бо га као »вр ло до бар«, по ста де чо ве ко ва там ни ца и ње го во стал но ис ку ше ње, пре ко ко га »кнез овог све та« уста но ви сво ју власт смр ти.

Осве ћу ју ћи во ду, хра ну, биљ ке, па и ре зул та те чо ве ко вог ства ра ла штва, као што су де ла умет но сти и тех ни ке - (Ви зан тиј-ска ли тур ги ја је вр ло бо га та све то та јин ским рад ња ма осве ће ња или бла го сло ва), Цр ква их ста вља у њи хо ве пр во бит не и пра ве од но се, не са мо пре ма Бо гу не го и пре ма чо ве ку, ко ји је »сли ка« Бо жи ја. Об ја вљу ју ћи Бо жи ју власт над све ми ром, као што се то чи ни на бо го ја вљен ском бла го си ља њу, у ства ри се по твр ђу је да чо век ви ше ни је роб ко смич ких си ла:

»Пред То бом дрх те не ма те ри јал не си ле; Сун це Те сла ви и ме-сец Те про сла вља. Зве зде су Тво је слу ге. Све тлост се кла ња Тво-јој си ли. Олу је стре пе, а из во ри Те обо жа ва ју. Ра за пео си не бо као ша тор. По ста вио си зе мљу над во да ма... (Сто га) скри ва ју ћи ду би ну свог са о се ћа ња, Го спо де, Ти ни си мо гао да под не сеш да ви диш ка ко је Твој људ ски род по бе ди ло зло, те си до шао и спа-сао си нас... Осло бо дио си ро до ве на ше при ро де... «

Пре ма то ме, осве ће ње при ро де под ра зу ме ва ње ну де ми сти-фи ка ци ју. За хри шћа ни на, при род не си ле не мо гу да бу ду бо жан-ство, ни ти мо гу да бу ду под врг ну те би ло ком об ли ку при род ног де тер ми ни зма: Хри сто во вас кр се ње, ки да ју ћи за ко не при ро де, осло бо ди ло је чо ве ка од ро бо ва ња при ро ди и по зва ло га да у Бо-жи је име оства ри сво ју суд би ну као го спо дар при ро де.

Ка да ви зан тиј ска ли тур ги ја об ја вљу је осве ће ње ко смо са, че-сто по ми ње не са мо де мон ске си ле ко је су узур пи ра ле власт над све том, не го и »бес те ле сне не бе ске си ле«, ко је са ра ђу ју са Бо гом и чо ве ком у вас по ста вља њу пр во бит ног и »при род ног« по рет ка у све ту. Ме ђу тим, Ви зан ти ја ни кад ни је има ла не ки уни вер зал но при хва ће ни си стем или опис ан ђе о ског све та -из у зи ма ју ћи Небе ску хи је рар хи ју псе у до - Ди о ни си ја, у ко јој је сва ки од де вет ре до ва сма тран као по сред ник из ме ђу нај ви ше си ле, го ре на ви-си ни, и об ли ка по сто ја ња, до ле на зе мљи. Ди о ни си јев је циљ да са чу ва, уну тра шње и спо ља шње, хи је рар хиј ско по и ма ње ва се ље-не, при мље но из нео пла то ни зма.25 Ви ди по себ но код Макс. Ис по вед. Ad Thal., 61. PG 90: 628 ab.

189

Lex orandi

Без об зи ра на ње го ву про ши ре ност, али и пе ри фер ни ути цај, Ди о ни си је во уче ње о ан ђе о ском све ту ни ка да ни је ус пе ло да ели-ми ни ше ста ри је и бли же Би бли ји иде је о ан ђе ли ма.

По себ но па да у очи су прот ност из ме ђу не знат не уло ге, ко ју Ди о ни си је при пи су је »ар хан ге ли ма« (дру ги ред од о здо у ан ђе о-ској хи је рар хи ји), и уче ња ко је се на ла зи у је вреј ским апо ка лип-тич ким спи си ма, укљу чу ју ћи Да ни ла, Ју ду и От кро ве ње, где су ар хан ге ли Ми ха ил и Га врил пред ста вље ни као »глав не вој ско-во ђе« Бо жи је не бе ске вој ске. Иде ја се одр жа ла у ли тур ги ји, ко-ју тре ба сма тра ти за глав ни и нај по у зда ни ји из вор ви зан тиј ске »ан ђе ло ло ги је«.

Уме ша ни у бор бу про тив де мон ских си ла све ми ра, ан ђе ли пред ста вља ју, на из ве стан на чин, иде ал ну стра ну ства ра ња. Пре-ма ви зан тиј ским бо го сло ви ма, они су ство ре ни пре ства ра ња ви дљи вог све та,26 а њи хо ва је основ на функ ци ја да слу же Бо гу и Ње го вој сли ци - чо ве ку. Би блиј ска иде ја да ан ђе ли непре ста но сла ве Бо га (Ис. 6:3, Лк. 2:13) је че ста те ма ви зан тиј ске ли тур ги је, на ро чи то ка но на ев ха ри сти је, ко ји по зи ва вер не да се при дру-же хо ру ан ђе ла - то јест да вас по ста ве сво ју пр во бит ну ве зу са Бо гом. Ово је дин ство не ба и зе мље, са др жа но у ев ха ри сти ји, је ес ха то ло шки циљ све га ство ре ног. Ан ђе ли до при но се ње го вој при пре ми, уче ству ју ћи не ви дљи во у жи во ту ко смо са.

11Јо ван Да ма скин, De fi de orth., II 2. PG 94:865.12Исто, I, 9. PG 94:837.

(OSTAVILA SAM OVE FUS NOTE OVDE DA BI IH PREBACILA u фусноте, DOK SE u telu NE PRONADJE NJIHOVO MESTO.)

26 Гри го ри је На зи јан зин, Or., 28, 9. PG 36: 320 c. Јо ван Да ма скин, De fi de ort ho do xa, II, 3. PG 94: 873.

11

ЧО ВЕК

По глед на чо ве ка, ко ји је пре о вла дао на хри шћан ском Исто ку, за сно ван је на уче њу о »уче ство ва њу« у Бо гу� Чо век ни је ство рен као ауто ном но или са мо се би до вољ но би ће� Ње го ва при ро да је пра ва при ро да са мо уко ли ко по сто ји »у Бо гу« или »у бла го да ти«. Бла го дат, да кле, да је чо ве ку ње гов »при род ни« раз вој. Ова основ на пред по став ка об ја шња ва за што из ра зи »при ро да« и »бла го дат«, ка да их упо тре бља ва ју ви зан тиј ски пи сци, има ју зна че ње ко је је са свим раз ли чи то од упо тре бе на За па ду. Тер ми ни »при ро да« и »бла го дат«, из ра жа ва ју ди-на ми чан, жив и нео п хо дан од нос из ме ђу Бо га и чо ве ка ко ји су раз ли чи ти по сво јој при ро ди, али су у за јед ни чар ству је дан са дру гим пре ко Бо жи је енер ги је или бла го да ти. Чо век је ипак цен тар ства ра ња, »ми кро ко смос« - и ње го во сло бод но са мо о-пре де ле ње де фи ни ше крај њу суд би ну уни вер зу ма.

1. Чо век и Бог

Пре ма Мак си му Ис по вед ни ку, Бог је, ства ра ју ћи чо ве ка, »пре нео« на ње га че ти ри сво је осо би не: би ће, веч ност, до бро-ту и му дрост.1 Од ове че ти ри бо жан ске осо би не, пр ве две при-па да ју чо ве ко вој су шти ни. Тре ћа и че твр та су са мо по ну ђе не чо ве ко вој вољ ној при род ној скло но сти.

Иде ја да је »уче ство ва ње« у Бо гу чо ве ко ва по себ на при-ви ле ги ја, из ра же на је у грч кој па три стич кој тра ди ци ји на раз-ли чи те на чи не, али до след но. Ири неј, на при мер, пи ше да је

1 Мак сим Ис по вед ник, De char., III, 25. PG 90: 1024 bc

192


чо век са ста вљен од три еле мен та: те ла, ду ше и Ду ха Све тог2. Ка-па до киј ски Оци го во ре о »из ли ва њу« Ду ха Све тог у чо ве ка.3 Гри-го ри је Ни ски у свом трак та ту »О ства ра њу чо ве ка«, ка да го во ри о чо ве ку пре огре хо вље ња, при пи су је му »бла жен ство бе смрт-но сти«, »прав ду«, »чи сто ту«. »Бог је љу бав«, пи ше Гри го ри је, »и из вор љу ба ви. Ство ри тељ на ше при ро де дао нам је и осо би ну да во ли мо... Ако не ма љу ба ви, де фор ми са ни су сви еле мен ти сли ке Бо жи је,« 4 Жан Да ни е лу, ко мен та ри ше овај па сус и тај ко мен тар мо же да се при ме ни на грч ку па три стич ку ми сао у це ли ни:

»Гри го ри је иден ти фи ку је ре ал но сти, ко је за пад на те о ло ги ја по сма тра дру га чи је. Он чо ве ку при пи су је из ве сне цр те, као што су ра зум или сло бо да, ко је За пад при пи су је (ство ре ном) ду ху. Оста ло, као што је apat he ia или љу бав (ко ју за пад ња ци на зи ва ју »ми лост«) при пи су је бо жан ском жи во ту. Исто је и са ефек ти ма ко нач ног про сла вља ња: не про па дљи во шћу и бла жен ством. За Гри го ри ја, раз ли ке не по сто је.«5

На тај на чин, нај глав ни ји аспект па три стич ке ан тро по ло ги је, ко ји ће ви зан тиј ски бо го сло ви то ком це лог сред њег ве ка сма тра-ти не при ко сно ве ним, је уче ње да чо век ни је ауто ном но би ће, да се ње го ва пра ва чо веч ност оства ру је је ди но кад он жи ви »у Бо гу« и по се ду је бо жан ске ква ли те те. Да би ову иде ју из ра зи ли, ра зни ауто ри су се слу жи ли раз ли чи том тер ми но ло ги јом - ори ге ни-стич ком, нео пла то ни чар ском или би блиј ском. Па ипак по сто ји са гла сност о су штин ској отво ре но сти чо ве ка, уче ње ко је се не укла па у за пад њач ке ка те го ри је о »при ро ди« и »бла го да ти«.

Као што смо ви де ли из ци та та Мак си ма Ис по вед ни ка у по-чет ку овог по гла вља, »при род но« уче ство ва ње чо ве ка у Бо гу ни је ста тич ка де лат ност. То је иза зов и чо век је по зван да ра сте у Бо-жан ском жи во ту. Бо жан ски жи вот је дар, али и за да так, ко ји тре-ба да бу де из вр шен сло бод ним људ ским тру дом. Овај по ла ри тет из ме ђу »да ра« и »за дат ка« че сто је из ра жен тер ми ни ма ко ји ма се пра ви раз ли ка из ме ђу схва та ња »сли ке« и »при ли ке«. У грч-ком тер мин ho mo i o sis, ко ји од го ва ра из ра зу »при ли ка« у По ста-

2 Ири неј, Adv. Ha er., 5, 6, 13 Гри го ри је На зи јан зин, Carm, Pg 37: 4524 Гри го ри је Ни ски, De opif. hom. 5. Pg 44: 137 c5 Jean Da ni e lou, »Pla to ni sme et the o lo gie mysti que«, /Pa ris: Aubi er 1944/ стр. 54

193

Човек

њу 1:26, на во ди на иде ју ди на мич ног про гре са (»аси ми ла ци је«) и под ра зу ме ва људ ску сло бо ду. Да се по слу жи мо из ра зом Гри-го ри ја Па ла ме: Адам је пре па да по се до вао »искон ско до сто јан-ство сло бо де«.6 Пре ма то ме, у ви зан тиј ској тра ди ци ји не по сто ји су прот ност из ме ђу сло бо де и бла го да ти: по сто ја ње Бо жан ских осо би на у чо ве ку - »бла го да ти«, ко ја је део чо ве ко ве при ро де и чи ни га да бу де пот пун чо век - не уни шта ва ње го ву сло бо ду ни-ти га огра ни ча ва да сво јим вла сти тим си ла ма и сна га ма по ста не пра ви чо век. Шта ви ше, она обез бе ђу је да са рад ња или си нер ги ја из ме ђу бо жан ске во ље и људ ског из бо ра, чи ни мо гу ћим на пре-до ва ње »из сла ве у сла ву« и во ди аси ми ла ци ји чо ве ка са бо жан-ским до сто јан ством, за ко је је и ство рен.

По и ма ње чо ве ка као »отво ре ног би ћа«, ко је по при ро ди по-се ду је Бо жан ску »искру« и ко је је ди на мич но усме ре но да на пре-ду је у Бо гу, има ди рект ну ва жност за те о ри ју са зна ња, а по себ но за те о ри ју бо го по зна ва ња. За пад на схо ла сти ка је учи ла да се ово са зна ње за сни ва на от кри ве ним пре ми са ма - Све том Пи сму или учи тељ ству Цр кве - ко ји слу же за ба зу раз во ја, у са гла сно сти са прин ци пи ма ари сто те лов ске ло ги ке. Ово бо го слов ско уче ње, ко-је, у де фи ни са њу хри шћан ских исти на на ба зи от кро ве ња пред-по ста вља ауто ном ност људ ског ума, би ло је основ на по став ка у спо ру из ме ђу Вар ла а ма из Ка ла бри је и Гри го ри ја Па ла ме у че-тр на е стом ве ку. Пре ма Вар ла а му, при род ни људ ски ум не мо же ни ка да да до сег не до бо жан ске исти не са ме по се би, не го је ди но мо же да из вла чи за кључ ке из от кри ве них пре ми са. У слу ча ју ка-да от кри ве не пре ми се по себ но по твр ђу ју да ту пред по став ку, ло-гич ки ин те лек ту ал ни про цес во ди »апо дик тич ким« за кључ ци ма, то јест ин те лек ту ал но еви дент ним исти на ма. Ипак бо го слов ско твр ђе ње не мо же да ба зи ра на от кри ве ним пре ми са ма, не мо же да се сма тра да је »до ка за зно« не го са мо да је »ди ја лек тич ки мо-гу ће«. Па ла ма, да би опо вр гао ове ста во ве раз ви ја екс пе ри мен-тал ни кон цепт на шег са зна ња о Бо гу на уче њу да Бог не мо же да се са зна пу тем чи стог ин те лек ту ал ног про це са, али да чо век, ка да је са Бо гом у за јед ни чар ству (т.ј. пре о бра ћен у сво је природ но ста ње) мо же, па чак и мо ра, да до ђе до ди рект ног по зна ња и до жи вља ја свог Ство ри те ља. Ово ди рект но са зна ње је мо гу ће 6 Гри го ри је Па ла ма, »Три а да« I 1, 9 изд. Ј. Ма јен дорф (Лу вен, 1959), 27

194


за то што је чо век, по што ни је ауто ном но би ће не го са мо сли ка Бо жи ја »окре ну та пре ма го ре«, по се ду је при род ну осо би ну да пре ва зи ђе се бе и до сег не до бо жан ског. Ова осо би на ни је про-сто ин те лек ту ал на, она об у хва та очи шће ње це ло куп ног би ћа, аскет ско из два ја ње и етич ко на пре до ва ње. Па ла ма пи ше:»Не мо-гу ће је има ти Бо га у се би или до жи ве ти Бо га у чи сто ћи или би ти сје ди њен са чи стом све тло шћу, уко ли ко се сам чо век не очи сти пу тем вр ли не, уко ли ко не иза ђе из се бе, или бо ље, уко ли ко не пре ва зи ђе се бе«7.

Очи глед но да се ово па ла ми стич ко раз у ме ва ње са зна ња по-ду да ра са уче њем Гри го ри ја Ни ског о »осе ћа њу ср ца« или »очи-ма ду ше«8 и са Мак си мо вим по и сто ве ћи ва њем бо го по зна ња са »обо же њем«. За це ло куп ну па три стич ку и ви зан тиј ску тра ди ци-ју, под бо го по зна њем се под ра зу ме ва »уче ство ва ње« у Бо гу - т. ј. не са мо ин те лек ту ал но са зна ње, већ ста ње це ло куп ног људ ског би ћа, пре о бра же ног бла го да ћу, и сло бод но са деј ство ва ње са њом на по ром и во ље и ума. У Ма ка ри је вој мо на шкој тра ди ци ји ко ја се, на при мер огле да у спи си ма Си ме о на Но вог Бо го сло ва, ова иде ја »уче ство ва ња« је нео дво ји ва од иде је сло бо де и све сти. Пра ви хри шћа нин по зна је Бо га сло бод ним и све сним до жи вља-јем. То је, у ства ри, при ја тељ ство са Бо гом, а то је би ло чо ве ко во ста ње пре па да - ста ње у ко ме је Бог же лео да чо век жи ви и ко је је по но во вас по ста вље но у Ису су Хри сту.

2. Чо век и свет

Под »сли ком и при ли ком« Бо жи јом у чо ве ку, не под ра зу ме ва се са мо отво ре ност чо ве ка пре ма Бо гу не го и функ ци ја и за да так чо ве ка у це ли ни ства ра ња.

У бор би про тив Ори ге на, Оци су јед но ду шно по твр ди ли да чо век пред ста вља је дин ство ду ше и те ла. У ово ме, би блиј ско је ста но ви ште од луч но пре ва зи ла зи ло пла то ни чар ску ду хов ност. Исто вре ме но, при зна ва но је да ви дљи ви свет и ње го ва исто ри ја има ју свој зна чај за спа се ње и ис ку пље ње. Ако су у ори ге ни стич-ком си сте му раз ли чи то сти ви дљи вих фе но ме на са мо по сле ди ца 7 Исто, изд. Ма јен дорф, стр. 2038 Ви ди Да ни е лу, »Пла то ни зам и ми стич но бо го сло вље«, (на фран.) стр. 240 - 241

195

Човек

па да чо ве ко ве те ле сне при ро де - »уве ли чан« и де фек тан об лик по сто ја ња ду ше, је ди не ствар не и веч не ре ал но сти, ко ја је ду хов-на и бо жан ска - би блиј ско и хри шћан ско уче ње је схва та ло све-мир у сво јој це ло ви то сти, као »вр ло до бар«. И ово уче ње је, пре све га, би ло при ме ње но на чо ве ка.

Пре ма Мак си му Ис по вед ни ку, ду ша и те ло су ком пле мен тар-ни и не мо гу да по сто је одво је но9. Ово твр ђе ње, иако је пр во бит-но би ло усме ре но про тив ори ге ни стич ке иде је о пре ег зи стен ци ји ду ша, иза зва ло је про блем о жи во ту ду ше по сле смр ти. На рав но да пре жи вља ва ње ду ше ни је не ги ра но, али ни је схва ће но ни као »осло бо ђе ње« од те ла, у пла то ни чар ском сми слу. Раз два ја ње ду-ше и те ла у ча су смр ти, су прот но је »при ро ди« исто као и са ма смрт, а ко нач но и веч но пре жи вља ва ње ду ше је мо гу ће је ди но ако цео чо век вас кр сне на дан вас кр се ња. Па ипак бе смрт ност ду ше ни је усме ре на са мо ка вас кр се њу це лог чо ве ка. Она је та-ко ђе усло вље на срод ством ду ше са Бо гом. У ду хов ној ли те ра ту-ри ви зан тиј ског Ис то ка се че сто го во ри о »смр ти ду ше« као по-сле ди ци бун та про тив Бо га, то јест као по сле ди ци гре ха. »По сле пре сту па на ших пре да ка у ра ју«, пи ше Гри го ри је Па ла ма »грех је ушао у жи вот. Ми са ми смо мр тви и пре смр ти те ла, ми под но си-мо смрт ду ше, то ће ре ћи, одва ја ње ду ше од Бо га«.10

Очи глед но да двој ство чо ве ко ве при ро де ни је јед но став но ста тич ко по ста вља ње два хе те ро ге на еле мен та јед ног по ред дру-гог - смрт ног те ла и бе смрт не ду ше; оно од ра жа ва ди на мич ку функ ци ју чо ве ка из ме ђу Бо га и све та. Опи су ју ћи ан тро по ло ги ју Мак си ма, Ларс Тун берг је пот пу но у пра ву ка да пи ше:»Из гле да да Мак сим на гла ша ва не за ви сност еле ме на та (т. ј. ду ше и те ла) не пр вен стве но да би до ка зао бе смрт ност ду ше без об зи ра на ње ну по ве за ност са те лом, већ да би под ву као ства ра лач ку Бо жи ју во-љу као је ди ни кон струк тив ни фак тор за ду шу и те ло и за њи хо во је дин ство.«11 Опет се вра ћа мо на по став ку ко ју смо на ве ли на по чет ку овог одељ ка: Чо век је исти ни ти чо век за то што је сли ка Бо жи ја, а бо жан ски фак тор у чо ве ку ти че се не са мо ду хов ног

9 Мак сим Ис по вед ник, Amb. 7 PG 91: 1109 cd10 Гри го ри је Па ла ма, Hom. 11. PG. 151: 125 а оста ло код Ма јен дор фа у сту ди ји о Гри го-ри ју Па ла ми (Лон дон: Fa ith Press) 122 - 124 (на енгл.)11 Thun berg, Mic ro cosm and me di a tor, 103

196


аспек та - ка ко су твр ди ли Ори ген и Ева гри је - не го це ло куп ног чо ве ка, ду ше и те ла.

Ово по след ње је раз лог да ве ћи на ви зан тиј ских бо го сло ва опи су је чо ве ка тер ми ни ма три хо то ми стич ке схе ме: дух (или ум), ду ша, те ло. Њи хов три хо то ми зам је ди рект но по ве зан са уче њем о уче ство ва њу у Бо гу као осно ви ан тро по ло ги је.

Ви де ли смо да се ова бо го цен трич ност по ја вљу је у Ири не је-вој упо тре би Па вло вог три хо то ми зма: ду ха, ду ше и те ла.12 Под ори ге ни стич ким ути ца јем, Оци че твр тог ве ка, за ко ји ма су сле-ди ли доц ни ји ви зан тиј ски пи сци, ви ше су во ле ли да го во ре о уму (no us), ду ши и те лу. Же ља да се из бег не не ја сност у од но су на иден ти тет »ду ха« и да се по твр ди ство ре ни ка рак тер људ ског »ду ха«, мо жда је до при нео овој ево лу ци ји. Али, чак и та да ни је за до во ља ва ла ори ге ни стич ка и ева гри јев ска тер ми но ло ги ја јер је уче ње о ду ху (no us) би ло по ве за но са ми том о веч ној пре ег зи-стен ци ји, пр во род ном гре ху и по нов ном вас по ста вља њу ста ња пре ова пло ће ња. Ма да је ова тер ми но ло ги ја успе шно од ра жа ва ла аспект па три стич ке тер ми но ло ги је, она је про ма ши ла да на гла си чо ве ко ву функ ци ју у овом ви дљи вом све ту. Та ко, код Мак си ма Ис по вед ни ка људ ски ум, иако по сма тран као еле ме нат par ex cel-len ce ко ји по ве зу је чо ве ка са Бо гом, по сма тра се и као ство ре на функ ци ја чо ве ко вог ство ре ног пси хо со мат ског је дин ства.

No us, сто га ни је у то ли кој ме ри »део« чо ве ка ко ли ко је: 1. спо соб ност ко ју чо век по се ду је да би пре ва зи шао са мог се бе ра-ди уче ство ва ња у Бо гу; 2. је дин ство чо ве ко ве сло же не при ро де, ка да је су о чен са сво јом крај њом суд би ном у Бо гу и у све ту; 3. чо ве ко ва сло бо да, ко ја мо же или да се раз ви је ако про на ђе Бо-га или да по ста не де фект на ако се пот чи ни те лу. »Дух (no us) у људ ској при ро ди од го ва ра нај бли же лич но сти«, пи ше Вла ди мир Ло ски13. Суд Лар са Тун бер га о Мак си му, од но си се на це ло куп ну ви зан тиј ску тра ди ци ју: »Мак сим је спо со бан да из ра зи сво је уве-ре ње да по сто ји лич ни аспект чо ве ко вог жи во та ко ји пре ва зи ла-зи ње го ву при ро ду и од го ва ра ње го вом уну тра шњем је дин ству и ње го вом од но су пре ма Бо гу.«14 Ово уче ње о ли цу или ипо ста си

12 Ири неј, Adv. Ha er., 5, 6, 113 Вла ди мир Ло ски, »Ми стич но бо го сло вље«, стр. 201 (на енгл.)14 Thum berg, ор. cit., 119

197

Човек

ко је се не мо же све сти на при ро ду или на не ки њен део, пред ста-вља цен трал но уче ње и те о ло ги је и ан тро по ло ги је, као што ће мо доц ни је ви де ти у ве зи са уче њем о Тро јич но сти.

Као сли ка Бо жи ја, чо век је го спо дар све га ство ре ног и »ми-кро ко смос«. Ово дру го уче ње о чо ве ку као »ми кро ко смо су«, би-ло је на ве ли ко у упо тре би код пла то ни ча ра и сто и ка, а при хва-ти ли су га и ка па до киј ски Оци и да ли му хри шћан ску ди мен зи ју: чо век је »Ми кро ко смос« за то што 1. ује ди њу је у сво јој ипо ста си ра зум не и чул не аспек те све га ство ре ног; 2. Бог му је дао за да так и функ ци ју да стал но уса вр ша ва ово је дин ство, на ро чи то по сле гре хо па да, ка да су сна ге дез ин те гра ци је и де ле ња по ста ле ак тив-не у све му ство ре ном. У ово ме, на ро чи то код Мак си ма Ис по вед-ни ка, на ла зи мо још је дан аспект по ла ри те та сли ка - при ли ка: Бо-жи ји дар је за чо ве ка и за да так и иза зов. У чу ве ном одељ ку де ла Am bi gua 41, 15 Мак сим на бра ја пет по лар но сти ко је чо век мо ра да пре ва зи ђе: Бо га и све мир, ра зум но и чул но, не бо и зе мљу, рај и свет, чо ве ка и же ну. По лар но сти су би ле из о штре не гре хом и ни су мо гле да бу ду пре ва зи ђе не са мо људ ским спо соб но сти ма. Је ди но чо век Исус је мо гао да их пре ва зи ђе, јер је он и Бог. Он је Но ви Адам и у Ње му све ство ре но по но во на ла зи за јед ни чар-ство са Ство ри те љем и хар мо ни ју са са мим со бом.

Цен трал на уло га чо ве ка се та ко ђе огле да у ко смо су - мо жда бо ље не го у би ло ком си сте му пој мо ва - у ви зан тиј ској ли тур ги ји са ње ним на гла ша ва њем је дин ства не ба и зе мље, ње ним све то та-јин ским ре а ли змом, ње ним об ре ди ма бла го си ља ња пло до ва зе-маљ ских, при ро де и људ ског жи во та и у твр ђе њу да је по при ро ди чо век бли же Бо гу не го са ми ан ђе ли. Иде ја по ти че из по сла ни це Је вре ји ма 1:14, а раз ра дио је Гри го ри је Па ла ма у кон тек сту те о-ло ги је ова пло ће ња:»Сло во по ста де те ло, да би про сла ви ло те ло, чак и ово смрт но те ло. Сто га гор ди ду хо ви не тре ба да са ми се бе сма тра ју, ни ти да их дру ги сма тра ју, да су до стој ни ји ве ће ча сти не го чо век, ни ти да се обо жа ва ју због сво је бес те ле сно сти и сво је при вид не бе смрт но сти.»16

Ме ђу свим ство ре њи ма, не ма ве ће сла ве од те да не ко бу де го спо дар све га ство ре ног: чо ве ку је да та ова сла ва под усло вом 15 Мак сим Ис по вед ник, Ambg., 41 PG 91: 1305 d16 Гри го ри је Па ла ма, Hom. 16. Pg 157: 204 а

198


да у се би са чу ва сли ку Бо жи ју, т.ј. да уче ству је у жи во ту и сла ви са мог Ство ри те ља.

3. Пр во род ни грех

Да би се раз у ме ли мно ги ве ли ки бо го слов ски про бле ми ко ји су се пре или по сле рас ко ла по ја вљи ва ли из ме ђу Ис то ка и За па-ла, мopa се има ти у ви ду ути цај ко ји је на за пад ну ми сао из вр ши-ла Ав гу сти но ва по ле ми ка про тив Пе ла ги ја и Ју ли ја на из Екла-ну ма. У Ви зан тиј ском све ту, где Ав гу сти но ва ми сао ни је има ла прак тич но ни ка квог ути ца ја, зна чај Ада мо вог гре ха и ње го ве по-сле ди це за људ ски род, схва ћа ни су са свим дру га чи је.

Ви де ли смо да је на Ис то ку од нос чо ве ка пре ма Бо гу раз у ме-ван као оп ште ње људ ске лич но сти са оним што је из над при ро де. »При ро да« озна ча ва оно што је по си ли ства ра ња раз ли чи то од Бо га. Но при ро да мо же и мо ра да бу де пре ва зи ђе на; ово је при-ви ле ги ја и функ ци ја сло бод ног ду ха ство ре ног »по сли ци Бо жи-јој«.

У грч кој па три стич кој ми сли, је ди но овај сло бод ни, лич ни дух мо же да из вр ши грех и сно си »кри ви цу« као по сле ди цу гре-ха - уче ње ко је је на ро чи то ја сно из ра зио Мак сим Ис по вед ник у раз ли ко ва њу »при род не во ље« и »гно мич ке во ље«. Људ ска при-ро да, бу ду ћи ство ре на од Бо га, увек про ја вљу је сво је ди на мич-ке осо би не (ко је за јед но пред ста вља ју »при род ну во љу« - или ство ре ни ди на ми зам) у са гла сно сти са Бо жи јом во љом, ко ја ју је ство ри ла. Али ка да људ ска лич ност или ипо стас, бун ту ју ћи про-тив Бо га и при ро де, зло у по тре би сво ју сло бо ду, она мо же да из о-па чи »при род ну во љу« и та ко ис ква ри са му при ро ду. То она мо же сто га што по се ду је сло бо ду или »гно мич ку во љу«, ко ја је спо соб-на да чо ве ка усме ри пре ма до бру и »опо на ша њу Бо га« (»Бог је је ди ни до бар по при ро ди«, пи ше Мак сим, »и је ди но је онај ко ји Бо га по дра жа ва, до бар по сво јој »gno me«) 17 Она је та ко ће спо-соб на да из вр ши грех јер »на ше спа се ње за ви си од на ше во ље«18.

17 De Cha rit., IV, 90. PG 90: 1069 c18 Мак сим Ис по вед ник, Li ber Asce ti cus. RG 90: 953 b.

199

Човек

Ме ђу тим, грех је увек лич ни акт, ни кад акт при ро де.19 Па три јарх Фо ти је иде чак та ко да ле ко да ка же, по зи ва ју ћи се на за пад но уче ње, да је ве ро ва ње у »грех при ро де« - је рес.20

Од ове основ не иде је о лич ном ка рак те ру гре ха, бунт Ада ма и Еве про тив Бо га мо гао је да бу де схва ћен, са мо као њи хов лич ни грех. Сто га, у ова кој ан тро по ло ги ји не би има ло ме ста схва та ње о на след ној кри ви ци или о »гре ху при ро де«, иако оно до зво ља ва да је људ ска при ро да из ло же на по сле ди ца ма Ада мо вог гре ха.

Грч ко па три стич ко по и ма ње чо ве ка ни ка да ни је не ги ра ло је-дин ство чо ве чан ства или га за ме њи ва ло ра ди кал ним ин ди ви ду-а ли змом. Уче ње апо сто ла Па вла о два Ада ма (»Као што у Ада му сви уми ру, та ко ће и у Хри сту сви ожи ве ти« - I Кор. 15:22) као и Пла то но во уче ње о иде ал ном чо ве ку, на во ди Гри го ри ја Ни ског на то да твр ди да се стих из По ста ња 1:27: »Бог је ство рио чо ве ка по сво јој сли ци«, од но си на ства ра ње чо ве чан ства као це ли не.21 Сва ка ко да се због то га и Ада мов грех мо ра да од но си на све љу де, исто као што је и Хри сто во ис ку пље ње, ис ку пље ње це ло-куп ног чо ве чан ства. Ме ђу тим ни пр во род ни грех ни ис ку пље ње не мо гу у ин ди ви ду ал ном жи во ту да бу ду оства ре ни без лич не и сло бод не од го вор но сти.

Текст Све тог Пи сма ко ји је у по ле ми ци из ме ђу Ав гу сти на и Пе ла ги ја играо од лу чу ју ћу уло гу, про на ђен је у по сла ни ци Ри мља-ни ма 5:12, где Па вле, го во ре ћи о Ада му пи ше: »За то као што кроз јед ног чо ве ка до ђе на свет грех и кроз грех смрт, и та ко смрт уђе у све љу де, јер сви са гре ши ше.« Пре вод овог сти ха пред ста вља основ ни про блем. По след ње че ти ри грч ке ре чи пре ве де не су на ла тин ски са »in quo om nes pec ca ve runt« »у ко ме« - т. ј. у Ада му - »су сви са гре ши ли« и на За па ду су се слу жи ли овим пре во дом да би оправ да ли уче ње о кри ви ци на сле ђе ној од Ада ма и пре не тој на ње го ве на след ни ке. Ме ђу тим ова кво зна че ње не мо же се из-ву ћи из грч ког ори ги на ла - тек ста ко ји су чи та ли Ви зан тиј ци. Об-лик eph ho - са жи ма ње од epi са ре ла тив ном за ме ни цом ho мо же да бу де пре ве де но са »јер«, »по што«, зна че ње ко је је при хва ће но

19 Мак сим Ис по вед ник, Ex pos. or. dom. Pg 90: 905 a. O ово ме ви ди J. Ма јен дорф, »Хри-стос« стр. 112 - 11320 Фо ти је, »Би бли о те ка«, 177 изд. R. Неnrу /Pa ris: Bel les Le tres 1960 2: 17721 Гри го ри је Ни ски, De opif. hom. 16. PG 44: 185 b

200


од ве ћи не са вре ме них на уч ни ка свих ве ро и спо ве да ња.22 Та кав пре вод да је Па вло вој ми сли зна че ње да је смрт, ко ја је за Ада ма »пла та за грех« (Рим. 6:23), исто вре ме но ка зна ко ја се при ме њу је на оне ко ји су, исто као Адам, згре шли. То Ада мо вом гре ху да је ко смич ко зна че ње, али не ка же да су ње го ви по том ци »кри ви« исто као и он, уко ли ко не са гре ше исто као што је он са гре шио.

Из ве стан број ви зан тиј ских пи са ца, укљу чу ју ћи и Фо ти ја, раз-у ме ва ли су да eph ho зна чи »за то што« и у Па вло вом тек сту ни су ви де ли ни шта што би пре ва зи ла зи ло мо рал ну слич ност из ме ђу Ада ма и дру гих гре шни ка, по што је смрт нор мал на по сле ди ца гре ха. Али по сто ји и кон сен сус ве ћи не ис точ них Ота ца, ко ји ту-ма че по сла ни цу Ри мља ни ма 5:12 у ве зи са Пр вом по сла ни цом Ко-рин ћа ни ма 15:22 - да из ме ђу Ада ма и ње го вих по то ма ка по сто ји за јед ни ца, је дин ство, у смр ти исто као што по сто ји за јед ни ца у жи во ту из ме ђу вас кр слог Го спо да и оних ко ји су кр ште ни.

Очи глед но је да ту ма че ње до ла зи од бу квал ног гра ма тич-ког сми сла тек ста по сла ни це Ри мља ни ма 5:12. Eph ho, ако зна чи »за то што«, за ме ни ца је сред њег ро да. Али мо же би ти и му шког ро да ако се од но си на име ни цу ко ја јој не по сред но пред хо ди - tha na tos (смрт). Тач на ре че ни ца мо же има ти зна че ње ко је из гле-да не ве ро ват но чи та о цу вас пи та ном на Aвгустину, а то је пра во зна че ње при хва ће но од ве ћи не грч ких Ота ца: »По што је грех до-22 Ви ди Јо зеф A. Фиц ма јер, Ису со вац, у »Је ро ни мов би блиј ски ко мен тар« /En gle wo od Clifs: Pren ti ce - Hall, 1968/53 - 56 - 57, II 307 - 308: О зна че њу фра зе eph’ ho се мно го рас пра-вља ло. Нај у бе дљи ви је је да је то ре ла тив на фра за: 1)« у ко ме«, ин тер пре та ци ја, за сно ва на на пре во ду Вул га те, in quo што је у оп штој упо тре би у За пад ној цр кви од Ам бро зи а сте ра. Ово ту ма че ње је би ло не по зна то грч ким Оци ма пре Те о фи лак та. Али да је ова ко ми слио и Па вле, он би на пи сао en ho ви ди 1 Кор. 15: 22... 4) »по што, уто ли ко уко ли ко, за то што«,... ово ту ма че ње у оп штој упо тре би код гpчких па три стич ких пи са ца, за сни ва се на 2. Кор. 5: 4 Фил. 3: 12. 4: 10, где је eph’ ho нор мал но пре ве де но »за то што«... Та ко би би ла при пи са на свим љу ди ма ин ди ви ду ал на од го вор ност за смрт... сви су са гре ши ли... Гла гол не би тре-ба ло пре ве сти са »сви су са гре ши ли ко лек тив но« или »са гре ши ли су у Ада му«, јер су ово до да ци тек сту. Ов де се he mar ton од но си на лич не, ствар не гре хо ве љу ди, као што се то ви ди из дру гих ме ста код апо сто ла Па вла... и ка ко су то углав ном раз у ме ва ли грч ки Оци... Ова ре че ни ца из ра жа ва се кун дар ну - ква зи па рен те тич ну - уло гу ствар них људ ских гре-хо ва у њи хо вој осу ди »смр ти«. Ме ђу тим, уче ње о »пр во род ном гре ху« са др жа но је већ у пр вом де лу сти ха, као раз лог за што се »смрт« про ши ри ла на све љу де. Ако ово не би би ла исти на, он да оста так па су са не би имао ни ка квог сми сла. Уни вер зал ни ка у за ли тет Ада-мо ва гре ха пред по ста вљен је у 5: 15 а, 16 а, 17 а, 18 a, 19 а. Би ло би сто га по гре шно да се ту ма чи 5: 12 та ко као да су усло ви у ко ји ма је чо век жи вео пре Хри сто вог до ла ска би ли та кви са мо због ње го вих лич них гре хо ва«.

201

Човек

шао у свет пре ко јед ног чо ве ка, а смрт пре ко гре ха, смрт се та ко ра ши ри ла на све љу де и због смр ти сви су са гре ши ли... «

Смрт ност или »про па дљи вост« или про сто - смрт (схва ће на у пер со на ли зи ро ва ном сми слу) би ла је од ра не хри шћан ске ста-ри не, по сма тра на као уни вер зал на бо лест ко ја др жи чо ве чан ство у сво ме за гр ља ју - и ду хов но и фи зич ки - и кон тро ли са на је од оно га ко ји је »уби ца од по чет ка« (Јн. 8:44). И баш ова смрт чи ни грех не из бе жним и у ово ме сми слу » ква ри« при ро ду.

Пре ма Ки ри лу Алек сан дриј ском, по сле Ада мо вог гре ха људ-ски род се »раз бо лео од про па дљи во сти«.23 Ки ри ло ви про тив-ни ци - бо го сло ви ан ти о хиј ске шко ле - са гла си ли су се са њим у по гле ду по сле ди ца Ада мо вог гре ха. Пре ма Те о до ру Моп су е-стиј ском »по што смо по ста ли смрт ни, до би ли смо по ве ћан под-сти цај за гре ше ње«. Нео п ход ност да се за до во ље по тре бе те ла за хра ном, пи ћем и оста лим, не по сто ји код бе смрт них би ћа, али код смрт них она до во ди до »стра сти«, јер пред ста вља ју не из бе-жно сред ство да би се при вре ме но пре жи ве ло.24 Те о до рит Кир-ски у свом ту ма че њу по сла ни це Ри мља ни ма ско ро бу квал но по-на вља Те о до ро ве ар гу мен те. На јед ном дру гом ме сту он го во ри про тив гре шно сти бра ка твр де ћи да пре но ше ње смрт ног жи во та ни је са мо по се би гре шно, без об зи ра на пса лам 51:7 (»у гре ху ме ро ди ма ти мо ја«). Овај се стих, пре ма Те о до ре ту, не од но си на сек су ал ни акт не го на оп ште гре шне усло ве смрт ног људ ског ро да: »По што су (Адам и Ева) по ста ли смрт ни, за че ли су смрт ну де цу, а смрт на би ћа су по нео п ход но сти под ло жна стра сти ма и стра ху, ра до сти и ту зи, љут њи и мр жњи.«25

У грч кој па три стич кој и ви зан тиј ској тра ди ци ји по сто ји уса-гла ше ност у по и сто ве ћи ва њу на сле ђа пр во род ног гре ха са на-сле ђем смрт но сти, пре не го гре шно сти, по што је гре шност са мо по сле ди ца смрт но сти. Ова ми сао се по ја вљу је код Хри зо сто ма, ко ји не ги ра при пи си ва ње гре ха Ада мо вим по том ци ма; 26 ову ми-сао за сту па и ко мен та тор Те о фи лакт Охрид ски 27 у је да на е стом

23 Ки ри ло Алек сан дриј ски, In. Rom., PG 74: 789b24 Те о дор Моп су е стиј ски, In Rom. PG 66: 801 b25 Те о до рит Кир ски, In Rom., PG 66: 125a26 J. Зла то уст, In Rom, hom 10. PG 60: 474 - 47527 Те о фи лакт Охрид ски, Ehp, in Rom., PG 124: 404c.

202


ве ку, и доц ни ји ви зан тиј ски пи сци, на ро чи то Гри го ри је Па ла ма.28 Ка да Мак сим Ис по вед ник, увек со фи сти чан у ре зо но ва њу, го во-ри о по сле ди ца ма Ада мо вог гре ха, по и сто ве ћу је их, углав ном, са под ре ђе но сти ду ха те лу, а у сек су ал ном об на вља њу на ла зи нај-о чи глед ни ји из раз чо ве ко вог уступ ка ани мал ним ин стинк ти ма. Али, као што смо ви де ли, по Мак си му, грех оста је лич ни акт,а на след на кри ви ца је не мо гу ћа.29 Пре ма ње му, а и пре ма дру ги ма »по гре шни из бор ко ји је учи нио Адам, до нео је страст, про па-дљи вост и смрт ност«, 30 али не и на след ство кри ви це.

Ка да ис точ ни пи сци рас пра вља ју о зна ча ју кр ште ња, кон траст у од но су на За пад ну тра ди ци ју до би ја сво ју оштри ну. Ав гу сти но-ви до ка зи у ко рист кр ште ња де це узе ти су из тек ста Сим во ла ве ре (кр ште ње »ра ди опра шта ња гре хо ва«) и из ње го вог раз у ме-ва ња по сла ни це Ри мља ни ма 5:12. Де ца су ро ђе на гре шна, не за то што су она лич но са гре ши ла, не го за то што су са гре ши ла »у Ада му«. Сто га је њи хо во кр ште ње »ра ди опра шта ња гре хо ва«. У исто вре ме, Те о до рит Кир ски, са вре ме ник Ав гу сти на на Ис то ку, из ри чи то по ри че да је фор му ла Сим во ла »за опра шта ње гре хо ва - при мен љи ва при кр ште њу де це. Пре ма Те о до ри ту »опра шта ње гре хо ва« је у ства ри спо ља шњи ефект кр ште ња и пот пу но ре а-лан при кр ште њу од ра слих, што је би ла нор ма у ра ној Цр кви, и ствар но се од но си ло на »опра шта ње гре хо ва«. Ме ђу тим основ но зна че ње кр ште ња је ши ре и по зи тив ни је. «Ако би је ди но зна че ње кр ште ња би ло опра шта ње гре хо ва«, пи ше Те о до рит,« за што да кр сти мо но во ро ђен чад ко ја још ни су оку си ла грех? Али ми сте-ри ја (кр ште ња) ни је огра ни че на са мо на ово. То је обе ћа ње ве ћих и са вр ше ни јих да ро ва. У њој су обе ћа ња бу ду ћих ра до сти. Она је је дан вид бу ду ћег вас кр се ња, за јед ни це у Учи те ље вом стра да њу, уче ство ва ње у Ње го вом вас кр се њу, плашт спа се ња, одо ра ра до-сти, ха љи на све тло сти, и, бо ље ре че но, са ма све тлост«.31

На тај на чин Цр ква кр шта ва де цу не ра ди »опра шта ња« њи хо-вих још не по чи ње них гре хо ва, не го да би им да ла но ви и бе смрт-ни жи вот ко ји им ни су мо гли пре не ти њи хо ви смрт ни ро ди те-28 Ви ди J. Ма јен дорф, »Гри го ри је Па ла ма«, стр. 121 - 12629 Ви ди Епи фа но вич, Пре по доб ни Мак сим Ис по вед ник и Ви зан тиј ское бо го сло вие, стр. 65 и 530 Мак сим Ис по вед ник, Qu est, ad. Thal., PG 90: 408 Bc31 Те о до рит Кир ски, Ha e ret. fa bul. com pen di um, 5: 18. PG83: 512

203

Човек

љи. Су прот ност из ме ђу два Ада ма ни је у тер ми ни ма кри ви це и опра шта ња, већ у тер ми ни ма смр ти и жи во та. »Пр ви је чо век од зе мље, зе мљан; дру ги је чо век Го спод с не ба; ка кав је зе мља ни, та кви су и зе мља ни, а ка кав је не бе ски, та кви су и не бе ски«. ( I Кор. 15:47-48). Кр ште ње је пас хал на ми сте ри ја »про ла ска«. Сви ње ни ста ри об ли ци, по себ но ви зан тиј ски, са др же од ри ца ње од Са та не, тро крат но по гру жа ва ње као сим бол смр ти и вас кр се ња, и по зи тив ни дар но вог жи во та, ко ји се да је ми ро по ма за њем и при ма њем при че шћа.

По овом уче њу, смрт и смрт ност се не схва та ју као од ма зда за грех (ма да су они и пра вед на од ма зда за лич ни грех) ко ли-ко сред ство ко јим ђа во вр ши крај ње не пра вед ну »ти ра ни ју« над људ ским ро дом по сле Ада мо вог гре ха. Пре ма ово ме, кр ште ње је осло бо ђе ње, јер оно омо гу ћа ва при ступ у но ви, бе смрт ни жи вот, ко ји је све ту до не ло Хри сто во вас кр се ње. Вас кр се ње осло ба ђа љу де од стра ха смр ти и, сто га, од нео п ход но сти бор бе за оп ста-нак. Са мо у све тло сти вас кр слог Го спо да, Бе се да на Го ри до би ја сво ју пот пу ну ре ал ност. »Не бри ни те се за жи вот свој, шта ће те је сти или шта ће те пи ти; ни за те ло сво је у шта ће те се обу ћи. Ни-је ли жи вот пре те жни ји од хра не, а те ло од оде ла?« (Мат. 6:25)

У цен тру ви зан тиј ског раз у ме ва ња хри шћан ске по ру ке, за јед-ни чар ство у вас кр слом Хри сто вом те лу пре је уче ство ва ње у бо-жан ском жи во ту, осве ће ње пу тем Бо жи је енер ги је ко ја про жи ма исти ни ту људ ску при ро ду и вас по ста вља ње но »при род но« ста-ње, не го што је оправ да ње или опра шта ње на сле ђе не кри ви це.

4. Но ва Ева

Још од вре ме на Ју сти на и Ири не ја, пр во бит на хри шћан ска тра ди ци ја је по ста ви ла па ра ле лу из ме ђу По ста ња 2 и Лу ки ног из ве шта ја о бла го ве сти и су про ста ви ла две де вој ке - Еву и Ма-ри ју, као сим во ле две чо ве ко ве мо гућ но сти да се слу жи да том му сло бо дом. По пр вој, да се под чи ни ђа вол ској по ну ди ла жног обе-ћа ња, а по дру гој, да смер но при хва ти Бо жи ју во љу.

У па три стич кој тра ди ци ји це лог ви зан тиј ског пе ри о да је при-сут но уче ње о Ма ри ји као Но вој Еви, ко ја је мо гла да при ми до-

204


ла зак но вог »за ве та« у име це ло куп ног па лог људ ског ро да, без об зи ра што је ово уче ње би ло за ме ње но, по сле са бо ра у Ефе су, про сла вља њем Ма ри је као Бо го ро ди це или The o to kos. Про кло, па три јарх ца ри град ски (434-446), у сво јим оми ли ја ма се че сто слу жи овом иде јом. Сма тра ло се да је Ма ри ја Дје ва ка мен ме-ђаш ста ро за вет не исто ри је, ко ја је от по че ла са Еви ном де цом: »Из ме ђу де це Ада мо ве, Бог је иза брао пре див ног Си та«, пи ше Па ла ма, »а из бор Оне, ко ја је по Бо жи јем пред зна њу тре ба ла да по ста не Ма ти Бо жи ја, пао је на њу, ко ја је по ти ца ла од де це са мог Ада ма, ко ја су, јед но за дру гим, ис пу ни ла сва по ко ле ња од ца ра и про ро ка Да ви да, па на да ље... Ка да је до шло вре ме да се из бор из вр ши, Бог је иза брао Јо а ки ма и Ану из до ма Да ви до ва. Њи ма је Он обе ћао и по да рио де те, ко је ће по ста ти Мај ком Бо жи јом.«32 Из бор Дје ве Ма ри је је, сто га, кул ми на ци о на тач ка Изра и ље вог на пре до ва ња у прав цу по ми ре ња са Бо гом, али Бо жи ји ко нач ни од го вор на ово на пре до ва ње и по че так но вог жи во та, до шао је са Ова пло ће њем Ре чи. За спа се ње је био по тре бан »Но ви ко рен«, пи ше Па ла ма у ис тој оми ли ји, »јер ни ко осим Бо га ни је без гре-ха. Ни ко не мо же да по да ри жи вот, ни ко да опро сти гре хо ве.«33 Овај »но ви ко рен« је Бог Сло во, ко је по ста де те ло. Дје ва Ма ри ја је Ње гов »храм«

Ви зан тиј ски оми ли тич ки и хим но граф ски тек сто ви че сто сла ве Дје ву као »пот пу но спрем ну«, очи шће ну и »осве ће ну«. Али ове тек сто ве тре ба по сма тра ти у кон тек сту уче ња о пр во род ном гре ху, ко је је би ло оп ште при хва ће но на Ис то ку: Од Ада ма је на-сле ђе на смрт ност, а не кри ви ца. Ме ђу бо го сло ви ма ни је ни ка да би ло сум ње да је Ма ри ја би ла за и ста смрт но би ће.

За пад ни бо го сло ви, у на сто ја њу да у Ви зан ти ји про на ђу ста ре ауто ри те те за уче ње о без гре шном за че ћу Ма ри је Дје ве, че сто су се слу жи ли овим одељ ци ма, ван кон тек ста. И, за и ста, Со фро ни је Је ру са лим ски (+638) про сла вља Ма ри ју: »Мно ги све ти те љи су се по ја ви ли пре Те бе и ни је дан од њих ни је био ис пу њен бла го да ћу као Ти... «34 Ан дри ја Крит ски (+ 740) је још од ре ђе ни ји у про по-

32 Гри го ри је Па ла ма Hom. in Pre sent., 6-7 ed. Oiko no mos /Ath. 1861/ str. 126 - 127. Prev. u E churchQ /1954 - 1955/ No. 8, 381 - 38233 Исто, 2, стр. 12234 Со фро ни је Је ру са лим ски, Ora tio, II 25. Pg 87: 3248 a

205

Човек

ве ди на пра зник Дје ви ног ро ђе ња: »Ка да је ро ђе на Ма ти Оно га ко ји је сам по се би ле по та, (људ ска) при ро да је у Ње ној осо би за до би ла пр во бит но пре и мућ ство и би ла је об ли ко ва на пре ма са вр ше ном мо де лу, за и ста до стој ном Бо га... Јед ном реч ју, са да-на шњим да ном по чи ње пре о бра жај на ше при ро де... «35 Ову те му, ко ја се по ја вљу је у ли тур гич ким хим на ма на пра зник 8. сеп тем-бра (Ма ле Го спо ји не), да ље је раз вио Ни ко ла Ка ва си ла у че тр на е-стом ве ку: »Зе мља је Она, јер је од зе мље. Али Она је Но ва зе мља, јер ни у ком слу ча ју не по ти че од сво јих пре да ка и ни је на сле ди ла ста ри ква сац. Она је... но во те сто и од Ње во ди по ре кло но во по-ко ле ње.«36

Ла ко би се мо гло на ве сти још мно го ци та та и они ја сно по ка-зу ју да би ма ри о ло шка по бо жност до ве ла Ви зан тиј це до то га да при хва те фор му ла ци ју дог ме о Ма ри ји ном без гре шном за че ћу ка ко је би ла де фи ни са на 1854. го ди не, под усло вом да су при хва-ти ли за пад но уче ње о пр во род ном гре ху. Али тре ба има ти на уму - осо би то у кон тек сту по ет ских, емо ци о нал них или ре то рич ких пре у ве ли ча ва ња, - ка рак те ри стич них за ви зан тиј ску ли тур гич-ку ма ри о ло ги ју - да су пој мо ви као »чи сто та« и »све тост« мо гли би ти уоче ни чак и код љу ди пре хри шћан ског вре ме на ко ји су се сма тра ли смрт ним, али не и кри вим. У слу ча ју Ма ри је, њен од-го вор ан ђе лу и Њен ста тус »Но ве Еве«, да ли су јој по се бан од нос пре ма »но вом по ко ле њу« ко је је од ње ро ђе но. Но код ви зан тиј-ских пи са ца се ниг де не на ла зи тврд ња из ко је би се мо гло за кљу-чи ти да је при ми ла и по се бан бла го дат ни дар бе смрт но сти. Је-ди но се из та квог твр ђе ња мо же из ве сти да ње на људ ска при ро да ни је де ли ла оп шту суд би ну по то ма ка Ада мо вих.

Је ди ни ви зан тиј ски пи сац ко ји је пот пу но раз у мео и при хва-тио за пад но по и ма ње пр во род ног гре ха и уче ње о без гре шном за че ћу је Ге на ди је Схо ла рис (+ око 1472): »Бла го дат Бо жи ја јој је да та пот пу но«, пи ше Ге на ди је, »баш као да је за че та без гре шно... И по што је би ла са свим осло бо ђе на пра ро ди тељ ске кри ви це и ка зне - по вла сти ца ко је је у ро ду људ ском је ди на она би ла удо-сто је на - ње на ду ша је би ла не при сту пач на обла ци ма (не чи стих)

35 Ан дри ја Крит ски, Hom. I in Na tiv. B. Ma ri ae. PG 97: 812 a36 Ни ко ла Ка ва си ла, Hom. in Dorm., 4. PG 19: 498

206


ми сли и по ста ла је, ду шом и те лом, Бо жи је све ти ли ште.«37 Ин-те ре сант но да се у усти ма убе ђе ног То ми сте, Схо ла ри са ко ји у овом уче њу на пу шта не га тив но ста но ви ште са мог св. То ме, од-ра жа ва за пад но уче ње о »кри ви ци« и на слу ћу је доц ни је твр ђе ње пра во слав них бо го сло ва, ко ји ће по че ти да ра су ћу ју у ка те го ри-ја ма за пад не схо ла сти ке.

Да би смо са чу ва ли пот пу но урав но те жен став ви зан тиј ске ма ри о ло ги је, нео п ход но је да се има у ви ду су штин ски хри сто ло-шки оквир по што ва ња The o to kos (Бо го ро ди це) у Ви зан ти ји, о че-му ће би ти ре чи у сле де ћем по гла вљу. Ипак от су ство би ло ка кве фор мал не дог мат ске де фи ни ци је у ма ри о ло ги ји, да ло је сло бо ду пе сни ци ма и про по вед ни ци ма и уз др жа ност су хим ег зе ге та ма. Њи ма су би ле на рас по ла га њу сто ти не спи са нај ве ћег ви зан тиј-ског па три стич ког ауто ри те та, Јо ва на Зла то у ста, ко ји је мо гао да Ма ри ји при пи ше не са мо »пр во род ни грех« не го и »уз бу ђе ње«, »не во ље« па чак и »ча сто љу бље«. 38

Ни ко не би мо гао да се усу ди да оп ту жи ве ли ког Хри зо сто ма за не по бо жност. На тај на чин Ви зан тиј ска цр ква, му дро чу ва ју ћи ред бо го слов ских вред но сти ко је су да ва ле пред ност основ ним исти на ма еван ђе ља, уз др жа ва ла се од би ло ка квог фор му ли са ња дог ме у од но су на Ма ри ју, осим да је Она би ла исти ни та и ствар-на The o to kos »Ма ти Бо жи ја«. Без сум ње, ова див на ти ту ла ко ја је на ста ла по ну жди Ки ри ло ве хри сто ло ги је, оправ да ла је ње но сва ко днев но ли тур гич ко сла вље као »ча сни је од хе ру ви ма и не у-по ре ди во слав ни је од се ра фи ма«.

Ка ква ве ћа част мо же да се да људ ском би ћу? Мо же ли се на ћи чи сти ја осно ва за хри шћан ску бо го цен трич ну ан тро по ло ги ју?

37 Ге на ди је Схо ла рис, »Це ло куп на де ла Ге на ди ја Схо ла ри са« (на фран цу ском), из дао J. Pe tit i М. Ju gie /Pa ris: 1928/, II, 50138 Јо ван Зла то уст, Ноm. 44 in Matt. PG 57: 464. Hom. 21 in Jn. 2 PG 59: 131

12

ИСУС ХРИ СТОС

У ви зан тиј ској хри сто ло ги ји су увек до ми ни ра ле ка те го-ри је ми сли и тер ми но ло ги је ве ли ких спо ро ва пе тог, ше стог и сед мог ве ка, о лич но сти и иден ти те ту Ису са Хри ста. Као што смо по ка за ли у пр вом де лу књи ге, овим спо ро ви ма су би ли об у хва ће ни дог мат ски про бле ми и бо го слов ске осно ве жи во-та. У све сти ис точ них хри шћа на, пот пу ни сми сао хри шћан ске ве ре је за ви сио од од го во ра на пи та ње »Ко је Исус Хри стос«.

По не кад се сма тра ло да пет ва се љен ских са бо ра, на ко ји ма су до не те спе ци фич не де фи ни ци је у од но су из ме ђу бо жан ске и чо ве чан ске при ро де у Хри сту, ни су има ли урав но те жен раз-вој: кре тао се од на гла ша ва ња Хри сто вог бо жан ства у Ефе су (431); до по нов не по твр де Ње го ве пу не чо веч но сти, у Хал ки-до ну (451); та да су се по но во вра ти ли на Ње го во бо жан ство са усва ја њем Ки ри ло вог уче ња о те о пас хи зму (бо го стра да њу), у Ца ри гра ду (553); на то се на до ве за ло но во уче ње о Ње го-вој људ ској »енер ги ји« или »во љи«, опет у Ца ри гра ду (680) и о мо гућ но сти да Ње го во људ ско те ло мо же да бу де на сли ка но - у ан ти и ко но бо рач кој де фи ни ци ји, у Ни ке ји (787). Па ипак у за пад ној бо го слов ској ли те ра ту ри че сто се ис ти че ми сао да је ви зан тиј ска хри сто ло ги ја крип то-мо но фи зит ска. Да је се об ја шње ње да је то би ло та ко код ис точ них хри шћа на у не-до стат ку бри ге за чо ве ка у ње го вом све тов ном и со ци јал ном ства ра ла штву. На да мо се да ће рас пра ва ко ја сле ди до не кле осве тли ти ове про бле ме, ко ји се че сто по ста вља ју.

208


1. Бог и чо век

Тврд ња да је Бог по стао чо век и да Ње го ва чо ве чан ска при-ро да по се ду је све осо би не људ ске при ро де, под ра зу ме ва да је ова пло ће ње ко смич ки до га ђај. Чо век је ство рен да бу де го спо дар ко смо са и Ство ри тељ га је по звао да све ство ре но при ве де Бо гу. Ње гов про пуст да то учи ни, пред ста вљао је ко смич ку ка та стро-фу ко ју мо же да ис пра ви је ди но сам Ство ри тељ.

Шта ви ше, чи ње ни ца ова пло ће ња под ра зу ме ва да је са вез из ме ђу Бо га и чо ве ка, из ра жен у би блиј ском уче њу о »сли ци и при ли ци«, не раз ру шив. Вас по ста вља ње ства ра ња је »но во ства-ра ње«, али, што се чо ве ка ти че, оно не да је ње гов но ви мо дел. Оно вас по ста вља чо ве ка у ње го вој пр во бит ној бо жан ској сла ви ме ђу свим ство ро ви ма, са пр во бит ном од го вор но шћу за свет. Оно по но во по твр ђу је да је чо век пра ви и исти ни ти чо век ка да уче ству је у Бо жи јем жи во ту; да он ни је ауто но ман, би ло у од но су на Бо га или у од но су на свет; да пра ви људ ски жи вот ни ка да не мо же да бу де »све то ван«. У Ису су Хри сту су Бог и чо век јед но. У ње му Бог по ста је до сту пан, не пре ва зи ла же њем или ели ми-ни са њем чо веч но сти, не го оства ре њем и про ја вом чо веч но сти у ње ној чи стој и нај а у тен тич ни јој фор ми.

Ви зан тиј ски бо го сло ви су до след но твр ди ли да ова пло ће ње Ло го са има ко смич ки зна чај. Ко смич ка ди мен зи ја Хри сто ве по ја-ве је на ро чи то ле по из ра же на у ви зан тиј ској хим но ло ги ји:

»Сва ки Твој створ при но си Ти хва лу: ан ђе ли хим не, не бе са зве зде, ма ги да ро ве, па сти ри ди вље ње, пу сти ња ја сле, а ми Ти при но си мо Ма тер Дје ву.«1 У хим на ма се стал но под вла чи ве за из ме ђу ства ра ња и ова пло ће ња: »Чо век је от пао од Бо га и бо-љег жи во та; иако је ство рен по сли ци Бо жи јој, пре сту пом је по-стао под ло жан из о па че но сти и про па дљи во сти. Али га је му дри Ство ри тељ по но во ство рио, јер се (Ство ри тељ) про сла вио«.2 На сли чан на чин хим но ло ги ја на Ве ли ки пе так по ве зу је све што је ство ре но са Хри сто вом смр ћу: »Ви дев ши Те на кр сту, сун це по-

1 Дец. 24. ве чер ње »Ми неј«. Пре вод Ма ти Ма ри ја и К. Вер (Лон дон: Фа бер, 1969), стр. 254.2 Дец. 25. ју тре ње. исто, стр. 269.

209


мра чи, а зе мља се за тре се од стра ха... «3

На тај на чин по ет ске сли ке од ра жа ва ју па ра ле ли зам из ме ђу По ста ња 1:2 и Јо ва на 1. До ла зак Хри ста пред ста вља ова пло ће ње Ло го са »кроз ко га« је све ство ре но: то је но во ства ра ње, али је Ство ри тељ исти. Про тив гно сти ка ко ји су ис по ве да ли ду а ли зам и де ли ли Бо га Ста рог За ве та од Ису са Хри ста, па три стич ка тра-ди ци ја је по твр ђи ва ла њи хо ву ап со лут ну исто вет ност и, са гла-сно то ме, су штин ску »до бро ту« пр во бит ног ства ра ња.

По ја ва Хри ста је ко смич ки до га ђај због то га што је Хри стос Ло гос и узроч ник ства ра ња - а по што је Он чо век, и чо век је »ми-кро ко смос«. Чо ве ков грех је ба цио свет у смрт и про па дљи вост, али чо ве ко ва об но ва у Хри сту је об но ва ко смо са у ње го вој пр во-бит ној ле по ти. Ви зан тиј ска хим но ло ги ја је за то нај ве ћи све док:

»Да вид је пред ви део у ду ху бо ра вак ме ђу љу ди ма је ди но род-но га Си на у те лу и по зи ва све ство ре но да се ра ду је. Он про роч-ки уз ви ку је: »Та вор и Ер мон о твом се име ну ра ду је« (Пс. 89:12). По пев ши се, Спа си те љу, на ову го ру са сво јим уче ни ци ма и пре о бра зив ши се, учи нио си да огре хо вље на Ада мо ва при ро да пoнoвo за бли ста пре тво рив ши се у сла ву и све тлост сво га бла-жен ства... «4

Про сла вља ње чо ве ка, што је исто вре ме но про сла вља ње све-га ство ре ног у це ли ни, сва ка ко тре ба да се раз у ме ес ха то ло шки. У лич но сти Хри ста, у све то та јин ској ре ал но сти Ње го вог Те ла и у жи во ту све ти те ља, огле да се пре о бра жај це ло куп ног ко смо са. Али Ње гов до ла зак у си ли тек тре ба да бу де. Али ово је про сла-вља ње већ жи ви до жи вљај свих хри шћа на, на ро чи то у ли тур ги ји. Је ди но овај до жи вљај мо же да по ста ви циљ и да зна че ње људ ској исто ри ји.

Ко смич ка ди мен зи ја ова пло ће ња је об у хва ће на Хал ки дон-ском де фи ни ци јом из 451. го ди не, ко јој ви зан тиј ско бо го сло вље оста је вер но: »Хри стос је по сво јој људ ској при ро ди од исте тва-ри као и ми, по до бан на ма у све му осим гре ха«. Он је Бог и чо век »јер раз ли ка у при ро да ма ни је због је дин ства уки ну та; шта ви ше, ка рак те ри стич не осо би не сва ке при ро де су са чу ва не«. По след-ња ре че ни ца де фи ни ци је се од но си на ства ра лач ке, ин вен тив не, 3 Ве ли ки Пе так, ве чер ње.4 Ауг. 6., Пре о бра же ње, ве чер ње, Ми неј 476 - 477.

210


кон трол не функ ци је чо ве ко ве у ко смо су. Ова ми сао је раз ра ђе на у бо го сло вљу Мак си ма Ис по вед ни ка ка да се спо ри са мо но те ли-ти ма, и до ка зу је да у Хри сту по сто ји људ ска »во ља« или »енер-ги ја«, на гла ша ва ју ћи да је без то га не за ми сли ва пра ва људ ска при ро да. Ако је Хри сто ва људ ска при ро да исто вет на са на шом при ро дом у све му осим гре ха (и уко ли ко се не кла си фи ку је као »грех« сва ки људ ски »на гон«, »ства ра ла штво« и »ди на ми зам«) мо ра се при хва ти ти да је Хри стос, ко ји је био чо век по свом те-лу, ду ши и ду ху, за и ста де лао свим овим функ ци ја ма пра ве људ-ске при ро де. Мак сим је био пот пу но све стан да Хри сто ву људ ску енер ги ју или во љу ни је при гу ши ла Ње го ва бо жан ска во ља, већ је са њом би ла ускла ђе на. »Две при род не во ље Хри сто ве ни су у су-прот но сти јед на са дру гом... већ људ ска во ља сле ди (бо жан ску)«.5 Сто га овај склад hu ma num-a са di vi num-om у Хри сту ни је сма-ње ње чо веч но сти већ ње го ва об но ва: »Хри стос об на вља при ро-ду у скла ду са њом са мом... По ста ју ћи чо век, Он за др жа ва сво ју сло бод ну во љу у бе стра сно сти и ми ру са при ро дом«.6 »Уче ство-ва ње у Бо гу, као што смо по ка за ли, је су штин ски сми сао чо ве ка, а не ње го во не ги ра ње. Ово је кључ пра во слав ног хри шћан ског раз у ме ва ња од но са Бог-чо век.

У Хри сту је је дин ство две при ро де, ипо ста сно: »оне обра-зу ју јед ну лич ност (pro so pon) и јед ну ипо стас (ли це)«, са гла сно Оци ма Хал ки до на. Спо ро ви ко ји су на ста ли услед хал ки дон ске фор му ла ци је, во ди ли су да љем де фи ни са њу зна че ња тер ми на ипо стас. Док је Хал ки дон твр дио да је Хри стос за и ста био јед-но у Свом лич ном иден ти те ту, он ни је ја сно спе ци фи ци рао да из раз ипо стас, упо тре бље на са ци љем да озна чи ову це ло сност, озна ча ва та ко ђе и ипо стас пре ег зи стент ног Ло го са. Опо зи ци ја Хал ки до на на Ис то ку је усред сре ди ла сво је ар гу мен те на уче ње о ипо ста си. Ви зан тиј ско бо го сло вље из вре ме на Ју сти ни ја на је би ло ве о ма ан га жо ва но да де фи ни ци ју Хал ки до на о »про со пон или ипо стас« ту ма чи као »про со пон је дин ства« ста ре Ан ти о хиј-ске шко ле. На и ме, по ово ме ту ма че њу про со пон озна ча ва но ву син те ти зо ва ну ре ал ност, ко ја је ре зул тат је дин ства две при ро де. На су прот то ме, по Ки ри лу Алек сан дриј ском, то по твр ђу је да је 5 Ца ри град ски са бор 680. Денц. 291.6 Мак сим Ис по вед ник, Ex pos. orat. do min., PG 90: 877 d.

211


Хри сто ва је дин стве на ипо стас, пре ег зи стент на ипо стас Ло го са. Ово по ка зу је да је тер мин упо тре бљен у хри сто ло ги ји, пот пу-но истог зна че ња као у три ни тар ном бо го сло вљу ка па до киј ских Ота ца: јед на од три веч не ипо ста си све те Тро ји це »узе ла је те ло«, оста ју ћи иста по свом бо жан ству. Пре ма то ме, Хри сто ва ипо стас је пре ег зи сти ра ла по свом бо жан ству, а од Ма ри је Дје ве је до би-ла људ ску при ро ду.

Ово фун да мен тал но уче ње има две основ не при ме не: а/ Из ме ђу бо жан ске и чо ве чан ске при ро де у Хри сту не по-

сто ји ап со лут на си ме три ја за то што је је дин стве на ипо стас са мо бо жан ска, а људ ска во ља сле ди за бо жан ском. »Си ме трич на« хри-сто ло ги ја је у Ефе су (431) би ла од ба че на као не сто ри јан ска. Ова »аси ме три ја« пра во слав не хри сто ло ги је од ра жа ва иде ју ко ју су ве о ма по др жа ва ли Ата на си је и Ки ри ло Алек сан дриј ски. Је ди но Бог мо же да спа са ва, а људ ска при ро да мо же са мо да са ра ђу је са Бо жи јим спа со но сним ак том и во љом. Ипак, као што смо ра ни је на гла си ли, у па три стич ком уче њу о чо ве ку, »бо го цен трич ност« је при род на осо би на људ ске при ро де. Ова аси ме три ја не оспо ра-ва чи ње ни цу да је Хри стос био пот пу но и «ак тив но« чо век.

б/Хри сто ва људ ска при ро да ни је пер со на ли зо ва на у оде ље ну људ ску ипо стас, што зна чи да уче ње о ипо ста си ни је из раз при-род ног по сто ја ња, би ло у Бо гу или чо ве ку. Она озна ча ва лич но по сто ја ње. Хри сто ло ги ја по сле Хал ки до на по ста вља као по сту-лат да је Хри стос био пот пун чо век и да је исто та ко људ ска ин диви дуа, али од ба цу је не сто ри јан ско ста но ви ште да је био људ ска ипо стас или осо ба. Пот пу ни чо веч ји ин ди ви ду ал ни жи вот био је ипо ста сно сје ди њен у ипо ста си Ло го са, не гу бе ћи ни јед ну од људ ских ка рак те ри сти ка. Те о ри ја, по ве за на са име ном Апо ли-на ри ја из Ла о ди ки је, пре ма ко јој је Ло гос у Ису су за у зео ме сто људ ске ду ше, би ла је од ба че на од стра не ви зан тиј ских бо го сло ва, по што је под ра зу ме ва ла да Хри сто ва људ ска при ро да ни је би ла пот пу на. Чу ве на Ки ри ло ва фор му ла - по гре шно при пи си ва на Ата на си ју - а ко ју је у ства ри из ре као Апо ли на ри је, »јед на при-ро да ова пло ће ног Бо га Сло ва«, би ла је при хва ће на са мо у кон-тек сту Хал ки до на. Бо жан ска и чо ве чан ска при ро да се ни ка да не мо гу сли ти у јед но или по ме ша ти та ко да до пу њу ју јед на дру гу, не го су оне у Хри сту сје ди ње не у јед ну бо жан ску ипо стас Ло го са:

212


бо жан ски мо дел од го ва ра људ ској сли ци.Чи ње ни ца да се уче ње о ипо ста си не мо же све сти на уче ње о

»по себ ној при ро ди« или »ин ди ви ду ал но сти«, од бит не је ва жно-сти не са мо у хри сто ло ги ји не го и у три ни тар ном бо го сло вљу. Ипо стас је лич ни, »де ло твор ни« из вор при род ног жи во та, али она ни је »при ро да«, или сам жи вот. У ипо ста си, две Хри сто ве при ро де оства ру ју је дин ство без ме ша ња. Оне за др жа ва ју сво је при род не осо би не. Али по што уче ству ју у за јед нич ком ипо ста-сном жи во ту, ме ђу њи ма по сто ји »оп ште ње при ро да« или pe ric-ho re sis, ко је, на при мер, омо гу ћа ва да не ка Хри сто ва де ла, ре чи или ге сто ви, има ју по сле ди це ко је је је ди но Бог мо гао да про у-зро ку је. На при мер, пра ши на по ме ша на са Ње го вом пљу вач ком мо гла је да вра ти слеп цу вид.

»Хри стос је је дан« пи ше Јо ван Да ма скин. »Сто га је сла ва, ко-ја по при ро ди до ла зи од бо жан ства по ста ла за јед нич ка (за обе при ро де) за хва љу ју ћи исто вет но сти ипо ста си; пре ко те ла, по ни-зност је та ко ђе по ста ла за јед нич ка (обе ма при ро да ма)... , а бо-жан ска при ро да је та ко ја сво ја пре и мућ ства пре но си на те ло, оста ју ћи не так ну та стра сти ма те ла«.7

Ипо ста сно је дин ство под ра зу ме ва и то да је Ло гос учи нио да људ ска при ро да у це ло куп ном свом то та ли те ту, по ста не Ње го ва. Та ко је дру го ли це Све те Тро ји це за и ста би ло су бјект или по кре-тач ка сна га Ису со вих људ ских до жи вља ја или де ла. Спор из ме-ђу Ки ри ла Алек сан дриј ског и Не сто ри ја о тер ми ну The o to kos за Ма ри ју Дје ву, су штин ски се од но сио на овај про блем. Да ли је Исус, чи ја је мај ка би ла Ма ри ја, имао људ ску при ро ду? Ки ри лов од го вор - не дво сми сле но не га ти ван - пред ста вљао је у ства ри хри сто ло шку оп ци ју од ве ли ке ва жно сти. У Хри сту бе ше са мо је дан Син, Син Бо жи ји, и Ма ри ја ни је мо гла да бу де ма ти ни ког дру гог. Сто га је она би ла за и ста »Ма ти Бо жи ја«. Пот пу но исти про блем се по ја вио у ве зи са Хри сто вом смр ћу: Не про ла зност и бе смрт ност су ка рак те ри стич не цр те бо жан ске при ро де. Ка ко је он да, пи та ли су ан ти о хиј ски бо го сло ви, мо гао да умре Син Бо-жи ји? Очи глед но је да је »пред мет« Хри сто ве смр ти би ла Ње го ва људ ска при ро да. Про тив ова квог ста но ви шта, а сле де ћи Ки ри ла, Пе ти ва се љен ски са бор (553) утвр ђу је; »Ако не ко не ис по ве да да 7 Јо ван Да ма скин, De fi de ort ho do ha, III, 15, PG 94: 1057d.

213


је наш Го спод Исус Хри стос, ко ји је рас пет у те лу, исти ни ти Бог и Го спод сла ве и је дан од Све те Тро ји це - не ка бу де ана те ма«.8 Овај са бор ски текст, ко ји па ра фра зи ра I по сла ни цу Ко рин ћа ни ма 2:8 (»јер да су је /Пре му дрост Бо жи ју/ по зна ли, не би Го спо да сла ве ра за пе ли«) ин спи ри сао је хим ну »Је ди но род ни Си не... «, ко ја се при пи су је ца ру Ју сти ни ја ну и пе ва на сва кој ви зан тиј ској ли тур-ги ји: »Је дан од Све те Тро ји це, ко ји је рас пет за нас«.

»Те о пас хи зам« - при хва та ње фор му ле пре ма ко јој је »Син Бо жи ји умро у те лу«, илу стру је ко ли ке су раз лич но сти у уче њу о »ипо ста си« и »при ро ди« или »су шти ни«. Је дан од глав них хал-ки дон ских бо го сло ва Ју сти ни ја но ве епо хе, Ле он ти је Је ру са лим-ски, под вла чи ове раз лич но сти: »За Ло го са - пи ше Ле он ти је - се ка же да је стра дао по ипо ста си, јер је у Сво ју ипо стас при мио про ла зну (људ ску) су шти ну по ред сво је не про ла зне су шти не, па оно што се мо же твр ди ти за (људ ску) су шти ну мо же да се твр-ди и за ипо стас«.9 Овим се под ра зу ме ва то да осо би не бо жан ске су шти не - не про ла зност, не про мен љи вост итд. - ни су ап со лут но ве за не за лич но или ипо ста сно по сто ја ње Бо га. Доц ни је ће мо ви-де ти ко ли ко је ова чи ње ни ца ва жна за па три стич ко и ви зан тиј-ско по и ма ње Бо га. Ме ђу тим, на ни воу со ти ри о ло ги је, тврд ња да је Син Бо жи ји за и ста »умро у те лу« од ра жа ва, бо ље не го би ло ко-ја дру га хри сто ло шка фор му ла, бес крај ност Бо жи је љу ба ви пре-ма чо ве ку, ствар ност да је Ло гос »узео под сво је« па лу и смрт ну људ ску при ро ду и од ра жа ва ми сте ри ју спа се ња.

Че сто се чу је кри ти ка да је ви зан тиј ско бо го сло вље де фи ни-ци јом при хва ће ном на Пе том ва се љен ском са бо ру, оси гу ра ло три јумф јед но стра ног ста но ви шта не ка да ње алек сан дриј ске хри-сто ло ги је и на тај на чин, у ства ри, из да ло Хал ки дон. Пре ма овим кри ти ка ма, људ ска при ро да у Хри сту ко ју је пре у зе ла Бо жан ска ипо стас Ло го са, би ла је ли ше на аутен тич но људ ских осо би на. »У алек сан дриј ској хри сто ло ги ји«, пи ше Мар сел Ри шар, »ни ка-да не ће би ти ме ста за пра ву Хри сто ву пси хо ло ги ју, за ствар ни култ Спа си те ље ве чо веч но сти, чак да је из ри чи то и при зна то да је Реч узе ла ме сто људ ске ду ше«.10 А Карл Ме лер та ко ђе др жи

8 Денц. 222. Ана те ма 10. Са бо ра 553 г.9 Ле он ти је Је ру са лим ски, Adv. Nest., VI II, 9. PG 86: 1768 a.10 Мар сел Ри шар, »Св. Ата на си је и пси хо ло ги ја Хри сто ва по ари јев ци ма« (на франц.),

214


да је: »Тен ден ци ја Ис то ка да ви ди Хри ста све ви ше и ви ше као Бо га (тен ден ци ја ко ја је та ко уоч љи ва у њи хо вој ли тур ги ји) ода је из ве сну екс клу зив ност, ко ја ће по сле рас це па би ти по ве ћа на«.11 Та ко је овај »нео хал ки до ни зам« ви зан ти ја ца, ко ји је у рас ко ра-ку са хал ки дон ском хри сто ло ги јом, жи го сан као крип то-мо но-фи зит ство. Он се са сто ји, углав ном, у раз у ме ва њу ипо ста сног је дин ства ко је мо ди фи ку је Ису со ве људ ске осо би не та ко да Он ни је ви ше пот пун чо век.12

Не ма сум ње да су ви зан тиј ско бо го сло вље и ду хов ност, ве о-ма све сни је дин стве но сти Ису со ве лич но сти, уз др жа ни у ис пи-ти ва њу Ње го ве људ ске »пси хо ло ги је«. Од ме ре ни суд у ве зи са овим пред ме том ипак се мо же до би ти, ако се има на уму, не са мо уче ње о ипо ста сном је дин ству не го и уче ње, ко је је пре о вла да-ва ло на Ис то ку, о то ме штa је то »при род ни« чо век. Јер у Ису су, Но вом Ада му, »при род на« чо веч ност је по но во вас по ста вље на. Као што смо ви де ли, за »при род ног« чо ве ка сма трао се онај чо-век ко ји уче ству је у сла ви Бо жи јој. Без сум ње, та кав чо век ни је ви ше пред мет за ко на »па ле« пси хо ло ги је. Деј ство ва ње ових за-ко на у Ису су ни је би ло про сто не ги ра но, не го су они по сма тра ни у све тлу со ти ри о ло ги је.

Ви зан тиј ски бо го сло ви ни ка да ни су ди рект но рас пра вља ли о пу ној ди мен зи ји про бле ма, ме ђу тим има ин ди ка ци ја ко је нам мо гу по мо ћи да раз у ме мо њи хов по ло жај: а/ њи хо во ту ма че ње оде ља ка као што су код Лу ке 2:52 (»И Исус на пре до ва ше у пре-му дро сти и ра сту«); б/ њи хов став пре ма је ре си аф тар то до ке та и в/ ста но ви ште пра во слав них бра ни ла ца ико на про тив ико но-бо ра ца.

а/ Иде ја »ра ста у му дро сти« под ра зу ме ва да је код Ису са по-сто јао из ве стан сте пен не зна ња. Ово по твр ђу ју и по зна ти одељ-ци еван ђе ља, на при мер Мар ко 13:32. Ви зан тиј ску ми сао у ве зи са овим че сто је бу ни ла Ева гри је ва ми сао да је »зна ње су шти не« основ на ка рак те ри сти ка људ ског ро да пре па да. Ева гри је је та-ко ђе ми слио да је Исус био ство ре ни »ин те лект«, ко ји је са чу вао

Mel Sеi Rеl. 4/1947/, 54.11 Шарл Ме лер, »Хал ки до ни зам и нео хал ки до ни зам на Ис то ку 451. до кра ја VI ве ка«, (на франц.), Gril lme i er - Bacht, I, 717.12 Исто, стр. 715 - 716.

215


ово пр во бит но зна ње. У Ева гри је вој ду хов ној тра ди ци ји, ко ја је на Ис то ку оста ла ве о ма жи ва, сма тра ло се да је са др жи на ду хов-ног жи во та у те жњи за зна њем (гно си сом). Баш због ове чи ње ни-це је ве ћи на ви зан тиј ских пи са ца од ба ци ва ла мо гућ ност по сто-ја ња »не зна ња« код Хри ста. На при мер, Јо ван Да ма скин је мо гао да на пи ше:

»Чо век мо ра да зна да је Реч при ми ла иг но рант ну и пот чиње ну при ро ду, али за хва љу ју ћи исто вет но сти ипо ста си и не раз-двој ном је дин ству, ду ша Го спод ња је би ла обо га ће на зна њем о ства ри ма ко је тре ба да до ђу и о дру гим бо жан ским зна ци ма; док је те ло Го спод ње, иако смрт но по при ро ди, по ста ло жи во то дав-но за хва љу ју ћи ње го вом ипо ста сном је дин ству са Реч ју (Ло го-сом).«13

Овај текст при ка зу је ја сан став јед ног ре пре зен та тив ног ви-зан тиј ског пи сца, ко ји по твр ђу је да ипо ста сно је дин ство -услед »оп ште ња при ро да« - мо ди фи ку је ка рак тер људ ске при ро де. Ме-ђу тим ова се мо ди фи ка ци ја по сма тра у окви ру ди на мич не и со-ти ри о ло шке хри сто ло ги је. Хри сто ва чо веч ност је »пас хал на« у сми слу да у њој чо век про ла зи од смр ти у жи вот, од не зна ња у зна ње и од гре ха у пра вед ност. Ипак у не ким ма ње оправ да ним слу ча је ви ма, Ису со во не зна ње, ка ко је опи са но у еван ђел ским тек сто ви ма, ту ма че но је као пе да го шко сред ство то јест, као да се Хри стос та ко »пред ста вљао« да би по ка зао сво ју »снис хо дљи-вост«. Ова кво, очи то не за до во ља ва ју ће ре ше ње, су од ба ци ва ли не ки пи сци ко ји су твр ди ли да је Хри сто во људ ско не зна ње би ло ствар но.

Ано ним ни пи сац де ла De sec tis пи ше да »ве ћи на Ота ца до-пу шта да Хри стос не ке ства ри ни је знао; по што је у све му јед но-би тан са на ма, а ми смо та ко ђе не зна ли це у из ве сним ства ри ма, ја сно је да је Хри стос па тио од не зна ња. Све то Пи смо ка же за Хри ста да »на пре до ва ше у пре му дро сти и ра сту« (Лк. 2:52). Ово зна чи да је Он учио оно што ра ни је ни је знао«.14 Ви зан тиј ски бо-го сло ви су се тру ди ли да код Хри ста пре по зна ју на шу па лу људску при ро ду, али су им ми сли ма ње ја сне о мо мен ту ка да је та људ ска при ро да у Ису су по ста ла пре о бра же на, са вр ше на и »при-13 Јо ван Да ма скин, De fid. orth., III, 21. PG 94: 1048 b - 1085 a.14 Ано ним ни, De sec tis. PG 86: 1264 a.

216


род на« људ ска при ро да Но вог Чо ве ка.б/ Је рес аф тар то до ке та, чи ји је во ђа у ше стом ве ку био бо-

го слов Ју ли јан Ха ли кар на шки, сма тра ла је да Хри сто ва људ ска при ро да ни је под ло жна про па дљи во сти. Због ово га је био оп ту-жен да на ова пло ће ње гле да до кет ски. Р. Дра гуе (R. Dra gu et) је до ка зао да се про блем ни је у то ли кој ме ри од но сио на ве зу из ме-ђу ипо ста сног је дин ства и про па дљи во сти, ко ли ко на са му људ-ску при ро ду. Да ли је чо век по при ро ди про па дљив (као што је по при ро ди не зна ли ца) или да ли про па дљи вост до ла зи са гре хом? Аф тар то до ке ти су од ри ца ли да је чо век по при ро ди про па-дљив. По што је Хри стос Но ви Адам и пра ви »при род ни« чо век, Ње го ва људ ска при ро да је ствар но би ла не про па дљи ва. Пра во-слав ни, у по би ја њу аф тар то до ке та, су твр ди ли:1. да смо од Ада ма на сле ди ли смрт ност, али не и кри ви цу због гре ха;2. да је Ло гос узео, не не ка кво ап стракт но, иде ал но, људ ско те-ло, не го на шу па лу људ ску при ро ду, са свим по сле ди ца ма гре-ха, укљу чу ју ћи и про па дљи вост. Опо зи ци ји аф тар то до ке ти зму тре ба сва ка ко да се при пи ше очу ва ње ја сног уче ња о Хри сто вој ствар ној и пот пу ној људ ској при ро ди.

в/ Ико но бор ство је пред ста вља ло још је дан об лик не ги ра-ња Хри ста као чо ве ка у кон крет ном и ин ди ви ду ал ном сми слу. Је дан од во де ћих пра во слав них по ле ми ча ра, па три јарх Ни ки-фор, на зи вао је ико но бор ство аф тар то до ке ти змом по што су ико но бор ци сма тра ли да се Хри стос »не мо же опи са ти«.15 Јо ван Да ма скин, да би оправ дао мо гућ ност сли ка ња Хри сто ва ли ка, а још из ра зи ти је, Те о дор Сту дит, ин си сти рао је на Ње го вим лич-ним људ ским осо би на ма: »Нео пи си ви Хри стос«, пи ше Те о дор, »био би не те ле сни Хри стос. Али Иса и ја (8:3) Га опи су је као му-шко би ће, а са мо по об ли ку те ла се мо же раз ли ко ва ти му шко од жен ског«.16 Да би од бра нио упо тре бу ико не, Ни ки фор ве о ма убе-дљи во под вла чи Ису со ва људ ска огра ни че ња, Ње гов до жи вљај умо ра, гла ди, же ђи.17 »Он је де лао, же лио, ни је све знао, тр пио је

15 Па три јарх Ни ки фор, An ti rrh., I. PG 100: 272 b.16 Те о дор Сту дит. An ti rrh., Ш. PG 99: 409 c.17 Ни ки фор, An ti rrh., I. PG 100: 272 b.

217


као чо век«.18 То зна чи да је био чо век као и сва ки од нас, те мо же да бу де пред ста вљен на сли ци. По ту ма че њу пра во слав них бо го-сло ва осмог и де ве тог ве ка, ко ји су се бо ри ли про тив ико но бор-ства, ико на Хри сто ва је по ста ла ис по ве да ње ве ре у ова пло ће ње.

»Нео б у хват ни људ ским умом за чет је у утро би Дје ве -пи ше Те о дор Сту дит - Не из мер љи ви по ста де ви сок три лак та, нео д ре-ди ви по ста де од ре ђен, Нео пре де љи ви, уста је, се ди и ле же. Онај ко ји је сву да при су тан, би ва сме штен у ја сле. Онај ко ји је из над вре ме на, по сте пе но на пу ни два на е сту. Онај ко ји је без об ли ка, по ја ви се у об ли ку чо ве ка, а Бес те ле сни се усе ли у те ло... Сто га је Он и опи сив и нео пи сив.«19

Те о до ро ва ико на Хри ста је нај бо ља мо гу ћа илу стра ци ја оног што се под ра зу ме ва под ипо ста сним је дин ством. Оно што се по ја вљу је на сли ци је са ма ипо стас Бо га Сло ва у те лу. У ви зан-тиј ској тра ди ци ји око оре о ла ко ји окру жу је Ису со ву гла ву, сто ји на пи са но »Онај ко ји је сте«, што је екви ва ле нат све том име ну Ја-хве, име ну Бо жи јем, чи ја је лич ност от кри ве на, али чи ја су шти-на је не до ку чи ва. То ни је ни ти Бо жи ја нео пи си ва бо жан стве ност ни ти Ње го ва људ ска при ро да, ко ја је пред ста вље на на ико ни. То је лич ност Бо га Си на, ова пло ће ног. »Сва ки пор трет« пи ше Те о-дор, »је пор трет ипо ста си, а не при ро де«.20 На сли ка ти бо жан ску су шти ну или Бо га пре Ње го вог ова пло ће ња, сва ка ко је не мо гу-ће. Исто та ко, људ ску при ро ду је не мо гу ће пре ста ви ти са мо сим-бо лич но. Тре ба има ти у ви ду да сим бо лич не сли ке ста ро за вет не те о фа ни је, ни су још »ико не« у пра вом сми слу. Ме ђу тим, ико на Хри сто ва је не што дру го. Те ле сним очи ма мо же да се ви ди ипо-стас Ло го са у те лу, иако Ње го ва бо жан ска су шти на оста је са кри-ве на. Ми сте ри ја ова пло ће ња је та ко ја чи ни да све та ико на бу де мо гу ћа и ко ја зах те ва ње но по шти ва ње.

Од бра на ико на је при ну ди ла ви зан тиј ску ми сао да по но во по твр ди пот пу ну, кон крет ну Хри сто ву људ ску при ро ду. Уко ли ко је би ло нео п ход но да се за у зме до дат но дог мат ско ста но ви ште про тив мо но фи зи ти зма, Цр ква је и то учи ни ла у осмом и де ве-том ве ку. Но ва жно је да се ка же да ово ста но ви ште ни је ишло

18 Исто, PG 100: 328 bd.19 Te o dor Stu dit, An ti rrh., III. PG 99: 396 b. 20 Исто, III, PG 99: 405 ab.

218


на уштрб уче ња о ипо ста сном је дин ству ни ти на уштрб Ки ри-ло вог схва та ња ипо ста сне исто вет но сти ова пло ће ног Ло го са у све тлу ра ни јих хри сто ло шких фор му ла ци ја. По бе да над ико но-бор ством озна ча ва ла је по твр ду хал ки дон ске и пост хал ки дон ске хри сто ло ги је.

2. Ис ку пље ње u обо же ње

Хал ки дон ска де фи ни ци ја је про гла си ла да је Хри стос је ди но-су шан не са мо са сво јим Оцем, не го и »са на ма«. Иако пот пу но чо век, Хри стос не по се ду је чо веч ју ипо стас, јер је ипо стас Ње го-ве две при ро де, бо жан ска ипо стас Ло го са. Сва ка људ ска осо ба је пот пу но »јед но су шна« и са сва ким дру гим чо ве ком, па ипак је ра ди кал но раз ли чи та од тог дру гог чо ве ка по сво јој је дин-стве ној не по но вљи вој, не а си ми ло ва ној лич но сти или ипо ста си: ни је дан чо век не мо же да бу де пот пу но у дру гом чо ве ку. Али Ису со ва ипо стас има фун да мен тал ну срод ност са свим људ ским осо ба ма, по што је Он њи хов мо дел. Јер сви су љу ди ство ре ни по сли ци Бо жи јој то јест по сли ци Ло го са. Ка да се Ло гос ова пло-тио, бо жан ски пе чат се по ду да рао са свим сво јим оти сци ма. Бог је узео људ ску при ро ду на тај на чин да ни је ис кљу чио ни јед ну људ ску ипо стас, већ је сви ма љу ди ма дао мо гућ ност да вас по ста-ве је дин ство у Ње му. Он је за и ста по стао »Но ви Адам« у ко ме је сва ки чо век на шао сво ју при ро ду, оства ре ну са вр ше но и пот пу-но, без огра ни че ња, што би би ло не мо гу ће да је Исус био са мо чо век.

Ова кво уче ње о Хри сту имао је на уму Мак сим Ис по вед ник ка да је на гла ша вао ста ру Па вло ву сли ку о »ре ка пи ту ла ци ји« у ве зи са ова пло ће ним Ло го сом,21 и у Ње му ви део по бе ду над де-о ба ма, ко је су раз би ја ле људ ску це ло ви тост. Као чо век, Хри стос је »нај и сти ни ти је ис пу нио пра ву људ ску суд би ну ко ју је Он Сам пред о дре дио као Бог, а од ко је се чо век окре нуо: Он ује ди њу је 21 Ви ди на ро чи то код Мак си ма Ис по вед ни ка, Ambg. PG 90: 1308 d 1312 a.

219


чо ве ка са Бо гом«.22 Ова хал ки дон ска и пост хал ки дон ска хри-сто ло ги ја би би ла бе сми сле но умо ва ње да ни је би ла усме ре на на уче ње о ис ку пље њу. »Основ на иде ја: ова пло ће ње Ре чи, као спа се ње, опре де љу је це ло куп ну исто ри ју хри сто ло шког уче-ња«.23

Ви зан тиј ско бо го сло вље ни је да ло зна чај ни ји до при нос раз ра-ди уче ња апо сто ла Па вла о оправ да њу, из ра же ног у пoсланицама Ри мља ни ма и Га ла ћа ни ма. Грч ки па три стич ки ко мен та то ри оде-ља ка, као што су у по сла ни ци Га ла ћа ни ма 3:13 (»Хри стос нас је от ку пио од кле тве за ко на, по став ши за нас кле тва«) углав ном из ла жу иде ју о ис ку пље њу ко ја је, у ши рем кон тек сту, за ме ње на иде јом о по бе ди над смр ћу и иде јом о осве ће њу. Они ни су ни ка-да раз ви ли ми сао у сми слу Ан сел мо ве те о ри је о »за до во ље њу«. Ло го со во до бро вољ но узи ма ње људ ске смрт но сти би ло је де ло Бо жи је »снис хо дљи во сти« ко јом је Он се би при са је ди нио це ло-куп но чо ве чан ство. »Јер«, ка ко пи ше Гри го ри је На зи јан зин, »све што ни је пре у зе то, ни је ис це ље но, а све што је ује ди ње но са Бо-гом, спа ше но је«.24 Сто га, на ма је био по тре бан Бог ко ји је по стао те ло и умро да би смо мо гли по но во жи ве ти«.25

Смрт »јед ног ли ца Све те Тро ји це у те лу« би ла је вољ на рад-ња, Бо жи је до бро вољ но пре у зи ма ње све у куп не ди мен зи је људ ске тра ге ди је. »Не ма у Ње му ни шта по при ну ди или нео п ход но сти. Све је сло бод но: до бро вољ но је гла до вао, био же дан, до бро вољ-но је био у стра ху и до бро вољ но је умро«.26 Али - и ово је основ на раз ли ка из ме ђу пра во слав них и аф тар то до ке та - ова бо жан ска сло бо да Ло го со вих ипо ста си ни је огра ни чи ла ствар ност Ње го-вог људ ског ста ња: Го спод је узео смрт но људ ско те ло у са мом ча су ова пло ће ња, ка да је бећ би ла до не та сло бод на бо жан ска од-лу ка - да умре. »Он узи ма те ло, те ло ко је се не раз ли ку је од на-шег«, пи ше Ата на си је; »од нас Он узи ма при ро ду, слич ну на шој, а по што смо ми про па дљи ви и смрт ни, Он за нас пре да је Сво је

22 J. Ма јен дорф, »Хри стос«, стр. 108.23 Ге ор ги је Фло ров ски, »Јаг ње Бо жи је« (на енгл), Scot tish Jo ur nal of The o lo gu /March 1961/, 16.24 Гри го ри је На зи јан зин, EP. 101 ad Cle do ni um. PG 37: 181c - 184 a.25 Гри го ри је На зу ин зин. Hom. 45 PG 36: 661 c.26 Јо ван Да ма скин, De fi de orth., IV, 1. PG 94: 1101 a.

220


те ло смр ти«.27

Иде ја да је свр ха са мог ова пло ће ња био крст, жи во је при-ка за на у ви зан тиј ским ли тур гич ким тек сто ви ма о Хри сто вом ро ђе њу. Пред пра знич ка хим но ло ги ја (де цем бар 20 - 24) је ком-по но ва на пре ма хим но ло ги ји Стра сне не де ље, а у по ни зно сти Ви тле је ма се са гле да ва Гол го та: »Кра ље ви, пр ва ци не зна бо штва, до но се Ти да ро ве... смир ном озна ча ва ју Тво ју смрт... « »Ро ђен у те лу, у те лу ћеш умре ти и би ти по гре бен и по но во ћеш уста ти тре ћи дан«.28

У Ви зан ти ји ни кад ни је би ло у цен тру па жње пи та ње да ли би се де си ло ова пло ће ње да ни је би ло па да. Ви зан тиј ски бо го сло ви су ра ди је рас пра вља ли о кон крет ној чи ње ни ци људ ске смрт но-сти: ко смич кој тра ге ди ји у ко јој Бог, пре ко ова пло ће ња по ста је људ ско би ће или бо ље, у ко јој ипо ста сно уче ству је. Глав ни и, ка-ко се чи ни, је ди ни из у зе так у од но су на овај оп шти по глед, дао је Мак сим Ис по вед ник. Пре ма ње му, ин кар на ци ја и »ре ка пи ту ла-ци ја« све га у Хри сту је исти ни та »свр ха« и »циљ« ства ра ња. Пре-ма то ме, ова пло ће ње је пред ви ђе но и пред о дре ђе но не за ви сно од чо ве ко ве тра гич не зло у по тре бе сло бод не во ље«.29 Овај по глед се пот пу но укла па у Мак си мо ву иде ју о ство ре ној »при ро ди«, као ди на мич ном про це су усме ре ном пре ма ес ха то ло шком ци љу - Хри сту, ова пло ће ном Ло го су. Као ство ри тељ, Ло гос је »по че-так« ства ра ња, а у ова пло ће њу Он је ње гов »крај«, ка да ће све по сто ја ти не са мо »кроз Ње га« не го и »у Ње му«. Да би ство ре но би ло »у Хри сту« мо ра да га Бог пре у зме и учи ни »сво јим«. Ова-пло ће ње је сто га пред у слов ко нач ног чо ве ко вог про сла вље ња, не за ви сно од чо ве ко ве гре шно сти и про па дљи во сти.

Пред у слов за ко нач ну об но ву је чо ве ко во гре шно ста ње и Хри сто ва ис ку пи тељ ска смрт. Хри сто ва смрт је ствар но ис ку-пи тељ ска и »жи во то дав на« сто га што је то смрт Си на Бо жи јег у те лу (тј. због ипо ста сног је дин ства). На Ис то ку ни је крст по сма-тран као сим бол ка зне пра вед ни ка ко јом се »за до во ља ва« тран-сцен дент ни зах тев прав де и осве те за чо ве ков грех. Пра вил но пи ше Ге ор ги је Фло ров ски да је »смрт на кр сту би ла де ло твор на,

27 Ата на си је, De in carn., 8. PG 25: 109 c.28 Дец. 24. Ка нон, 5 и 6. ода. Ми неј 206 - 207.29 Мак сим Ис по вед ник, Ad. Thal., 60. PG 90: 621 ас.

221


не као смрт Не ви ног, већ као смрт ова пло ће ног Го спо да«.30 Су-шти на ни је у за до во ље њу прав них зах те ва не го у по ра зу стра-шне ко смич ке ре ал но сти смр ти ко ја је др жа ла чо ве чан ство под сво јом узур пи ра ном вла шћу и гу ра ла га у за ча ра ни круг гре ха и про па дљи во сти. И, ка ко је Ата на си је Алек сан дриј ски по ка зао у сво јој по ле ми ци про тив ари јан ства - је ди ни Бог мо же да по бе ди смрт, јер Он је »је ди ни бе смр тан«. (I Тим.6:16) Исто као што пр-во род ни грех ни је у на сле ђе ној кри ви ци, та ко ни ис ку пље ње ни је пр вен стве но у оправ да њу не го у по бе ди над смр ћу. Пре ма Гри го-ри ју Ни ском, ви зан тиј ска ли тур ги ја упо тре бља ва сли ку ђа во ла ко ји гу та уди цу са кри ве ну те лом Ема ну и ла. Иста ми сао се на ла зи и у јед ној псе у до - Хри зо сто мо вој бе се ди ко ја се чи та на слу жби пас хал не но ћи: »Ад је при мио те ло и су срео се са Бо гом. Oн је при мио смрт ни прах, а су о чио се са не бе си ма«.

Ре зи ми ра ју ћи ово па три стич ко уче ње о смр ти и вас кр се њу у све тлу хри сто ло шких по став ки пе тог и ше стог ве ка, Јо ван Да ма-скин пи ше:

»Иако је Хри стос умро као чо век, Ње го ва све та ду ша је одво-је на од нај чи сти јег те ла, Ње го ва бо жан ска при ро да је оста ла са ду шом и те лом нео де љи ва и од те ла и од ду ше. Та ко јед на ипо-стас ни је раз де ље на у две ипо ста си, јер од по чет ка су те ло и ду ша по сто ја ли у ипо ста си Ре чи. Ма да су у ча су смр ти те ло и ду ша раз дво је ни, сва ко од њих је би ло са чу ва но по што су има ли јед ну ипо стас Ре чи. Јер, ни те ло ни ду ша ни су ни кад има ли сво ју ипо-стас, ко ја би би ла дру га чи ја не го што је ипо стас Ре чи. Ипо стас Ре чи увек је јед на, а ни кад ни су би ле две ипо ста си Ре чи. Са гла сно то ме, ипо стас Хри сто ва је увек јед на. Па и ако је ду ша про стор но одво је на од те ла, те ло и ду ша оста ју пре ко Ре чи ипо ста сно сје ди-ње ни«.31

Три ду ум Ус кр са - то су она три да на ка да је Хри сто ва чо ве-чан ска при ро да тр пи ла оп шту чо ве ко ву суд би ну, али је оста ла ми сте ри о зно ипо ста сно сје ди ње на у јед ној Бо жан ској ипо ста-си Ло го са. Ово је гра фич ки из ра же но у тра ди ци о нал ној ви зан-тиј ској ико но гра фи ји вас кр се ња: Хри стос га зи вра та Ше о ла (адо ва) и вра ћа Ада ма и Еву у жи вот. Бо ље од би ло ког научнoг 30 Фло ров ски, »Јаг ње Бо жи је«, стр. 24.31 Јо ван Да ма скин, De fi de orth., III, 27 PG94: 1097 ab.

222


је зи ка и бо ље од би ло ко је сли ке не ког дру гог до га ђа ја или аспек-та ми сте ри је - пра зног гро ба, или чак са мог рас пе ћа - ова ико на по ка зу је ди на мич ну, со ти ри о ло шку ди мен зи ју Хри сто ве смр ти. То је Бо жи ји ула зак у област ко ју је ђа во узур пи рао, и ло мље ње ње го ве вла сти над чо ве чан ством. Иста ми сте ри ја ипо ста сног је-дин ства ко је је оста ло не рас ки ну то и у са мој смр ти, из ра же на је у ви зан тиј ској слу жби Стра сне не де ље: На ве чер њу Ве ли ког пет ка, у ча су кад Хри стос ис пу шта дух, по чи њу да од зва ња ју пр ве хим не вас кр се ња: »Смир на је озна ка смр ти, али по ка за се да је Хри стос сло бо дан од про па дљи во сти«. Скри ве ни, али од луч ни три јумф над смр ћу, про жи ма ли тур гич ко сла вље Ве ли ке су бо те: »Иако је храм Твог те ла раз ру шен у ча су стра да ња, чак и та да је оно би ло јед на ипо стас Твог бо жан ства и Твог те ла«.32 У овим се тек сто-ви ма от кри ва по след њи, со ти ри о ло шки раз лог за што је Ки ри ло-ва те о пас хиј ска фор му ла по ста ла ме ри ло пра во сла вља у ше стом ве ку ви зан тиј ског бо го сло вља: смрт је по бе ђе на баш за то што ју је оку сио сам Бог ипо ста сно, у те лу ко је је узео. Ово је пас хал на по ру ка хри шћан ства.

У ве зи са на шим рас пра вља њем о грч ком па три стич ком по-гле ду на пр во род ни грех и на на сле ђе ну смрт ност, на по ме ну ли смо и исто вре ме но по и ма ње вас кр се ња као осно ва хри шћан ске ети ке и ду хов но сти. Јер Хри сто во вас кр се ње озна ча ва да је смрт за и ста пре ста ла да има пре власт над чо ве ко вим жи во том. Сто га је чо век сло бо дан од ро бо ва ња гре ху. Смрт сва ка ко оста је као фи зич ки фе но мен, али она не до ми ни ра над чо ве ком као не из-бе жна и ко нач на коб: »Као што у Ада му сви уми ру та ко ће исто у Хри сту сви ожи ве ти« (I Кор. 15:22). Ата на си је пи ше: »Од са да смо ра ста вље ни са мо при вре ме но, због смрт не при ро де на ших те ла, да би смо мо гли вас кр сну ти; као се ме ба че но у зе мљу, ми не про па да мо, не го по се ја ни у зе мљу по но во ће мо уста ти, по што је уни ште на смрт, бла го да ћу Спа си те ља«.33 А Хри зо стом пи ше: »Исти на је да ми још увек уми ре мо као пре, али смрт не ма власт над на ма па то и ни је уми ра ње. Си ла и ре ал ност смр ти је баш у то ме што мр тав чо век не ма мо гућ но сти да се по вра ти у жи вот. Али, ако по сле смр ти чо век мо же да бу де ожи вљен, чак и ви ше, 32 Ве ли ка су бо та, ју тре ње, ка нон, 6. ода.33 Ата на си је, De in carn., 21. PG 25: 129 d.

223


да до би је бо љи жи вот, то он да ни је ви ше смрт, не го сан«.34 По-што је смрт пре ста ла да бу де је ди ни мо гу ћи крај жи во та, чо век је осло бо ђен од стра ха, а грех, за сно ван на ин стинк ту са мо о др-жа ња, ни је ви ше не из бе жан. На вас кр сну не де љу је рас ки нут круг по ро ка, и он би ва рас ки нут сва ки пут »ка да се об ја ви Хри сто ва смрт и ис по ве да Ње го во вас кр се ње«.

Али шта кон крет но зна чи »би ва ње у Хри сту«? По след њи ци-тат из ви зан тиј ског ев ха ри стиј ског ка но на све тог Ва си ли ја, на-ме ће нам од го вор: кроз кр ште ње, ми ро по ма за ње и ев ха ри сти ју чо век сло бод но по ста је члан вас кр слог Хри сто вог те ла.

Овај еле ме нат сло бо де - чак и »све сти« - би тан је за уче ње о спа се њу, ка ко га је раз у ме ва ло ви зан тиј ско па три стич ко све то та-јин ско и ли тур гич ко пре да ње. С дру ге стра не, по себ но је на гла-ше на уни вер зал ност ис ку пље ња. Гри го ри је Ни ски нас увepaвa, на при мер, да је »прин цип смр ти по те као од јед ног чо ве ка и пре-шао у на сле ђе це ло куп не људ ске при ро де. Исто та ко и прин цип вас кр се ња са јед не осо бе се про ши рио на све чо ве чан ство... Ово је тај на Бо жи јег пла на у од но су на Ње го ву смрт и Ње го во вас кр-се ње из мр твих«.35

Ми сли Гри го ри ја Ни ског о све оп штем ис ку пље њу и »ре ка пи-ту ла ци ји« на ла зе свој од јек код Мак си ма Ис по вед ни ка. С дру ге стра не, но ви жи вот у Хри сту под ра зу ме ва лич ну сло бод ну оба-ве зу. Суд њег да на ће вас кр се ње за и ста би ти све оп ште, али бла-го слов ће би ти дат са мо они ма ко ји су за њим жу ди ли. Ни ко ла Ка ва си ла нам ка же да је кр сно »вас кр се ње при ро де« сло бод ни дар Бо жи ји, ко ји се да је чак де ци ко ја не из ра жа ва ју свој при ста-нак. Али »Цар ство Бо жи је, со зер ца ње Бо га и за јед нич ки жи вот са Хри стом, при па да ју обла сти сло бод не во ље«.36

Ви зан тиј ски бо го сло ви су рет ко по све ћи ва ли по себ ну па жњу раз ми шља њи ма о суд би ни ду ше по сле смр ти. Чи ње ни ца да је Ло гос узео људ ску при ро ду, под ра зу ме ва ла је да ис ку пље ње има све оп шту вред ност, али не и apo ka ta sta sis од но сно оп ште спа се-ње, уче ње ко је је 553. го ди не би ло фор мал но осу ђе но као ори-

34 Јо ван Зла то уст, IN Ha e br, hom. 17: 2 PG 63: 129.35 Гри го ри је Ни ски, Ca tec he ti cal Ora tion, 16. ed. J. H. Straw ley /Cam brid ge: Har vard Uni-ver sity Press, 1956/ 71 - 72.36 Никола Кавасила, »Живот у Христу«, II PG 150: 541 c.

224


ге ни стич ко. Сло бо да мо ра да оста не нео ту ђив еле мент сва ког чо ве ка. Ни ко не мо же да бу де си лом на те ран у Цар ство Не бе ско, про тив вла сти тог сло бод ног из бо ра, Апо ка та ста сис тре ба да бу де од ба чен за то што пред по ста вља крај њу огра ни че ност људ-ске сло бо де - сло бо де ко ја тре ба да оста не из ван Бо га.

Ме ђу тим, са од ба ци ва њем Бо га уни шта ва се и са ма сло бо да. Из ван Бо га чо век пре ста је да бу де аутен тич но и пот пу но чо век. Он је пре ко смр ти у роп ству ђа во ла. Ова иде ја пред ста вља цен-трал ну Мак си мо ву ми сао. Она је усло ви ла ње го во чвр сто ис по-ве да ње да чо ве чан ска ство ре на во ља у Хри сту, слу жи за основ ви зан тиј ског по и ма ња чо ве ко ве суд би не: да уче ству је у Бо гу, од-но сно бу де »обо жен« (the o sis). Ово је крај њи циљ чо ве ко вог по-сто ја ња.

Хри сто ва људ ска при ро да ипо ста сно сје ди ње на у Ло го су, услед »оп ште ња при ро да«, про же та је бо жан ском »енер ги јом«. То је, сто га, обо же на људ ска при ро да ко ја, ипак, ни у ком по гле-ду не гу би сво је људ ске осо би не. Баш на про тив. Људ ске осо би-не по ста ју још ствар ни је и аутен тич ни је у до ди ру са бо жан ским узо ром, пре ма ко ме су ство ре не. Чо век је по зван да у овој обо-же ној Хри сто вој људ ској при ро ди уче ству је и да има уде ла у ње-ном обо же њу. То је сми сао све то та јин ског жи во та, и осно ва хри-шћан ске ду хов но сти. Хри шћа нин је по зван не да »по дра жа ва« Ису са - штo је чи сто спо ља шњи и мо рал ни акт - не го, као што постављa Ни ко ла Ка ва си ла, да жи ви у Хри сту пр еко кр ште ња, ми ро по ма за ња и ев ха ри сти је. Мак сим је опи сао обо же ње као уче ство ва ње »це ло куп ног чо ве ка« у »це ло куп ном Бо гу«:

»На исти на чин као што су сје ди ње ни ду ша и те ло, Бог тре-ба да по ста не при сту па чан да у Ње му уче ству је ду ша, а по сред-ством ду ше, и те ло, да би ду ша мо гла да при ми не про мен љи ви ка рак тер, а те ло бе смрт ност. И нај зад, да цео чо век по ста не Бог, обо жен бла го да ћу ова пло ће ног Бо га, ко ји је по при ро ди по стао цео чо век од ду ше и те ла, а бла го да ћу, цео Бог, од ду ше и те ла.«37

»И та ко«, по Мак си му, »дог мат ска осно ва чо ве ко вог обо же-ња, ја сно мо же да се на ђе у ипо ста сном је дин ству бо жан ске и чо ве чан ске при ро де у Хри сту«.38 Чо век Исус, ипо ста сно је Бог и, 37 Мак сим Ис по вед ник, Am big. PG 91: 1088 с.38 Thum berg, Mic ro cosm and Me di a tor, 457.

225


пре ма то ме, у Ње му је »оп ште ње« (pe ric ho re sis - cir cu min ces sio) »енер ги ја« бо жан ске и чо ве чан ске. Ово »оп ште ње« по сти жу и они ко ји су »у Хри сту«. Али то су, на рав но, људ ске ипо ста си, а са Бо гом су сје ди ње не не ипо ста сно не го »бла го да ћу« или »енер-ги јом«. »Чо век ко ји по ста не по ко ран Бо гу у све му, чу је ка ко Бог го во ри: Ре као сам, ви сте »бо го ви« (Јн. 10:34); он је та да Бог и зо-ве се »Бог«, не по при ро ди или од но су, већ по (бо жан ској) за по-ве сти и бла го да ти«.39 Чо век не мо же би ти обо жен по сред ством сво је де лат но сти или »енер ги је« - то би би ло пе ла ги јан ство - не го бо жан ском »енер ги јом«, ко јој је »под чи ње на« ње го ва људ ска де-лат ност. Из ме ђу ове две »енер ги је« је »си нер ги ја«, што пред ста-вља он то ло шку осно ву од но са две енер ги је у Хри сту. Али сме ша при ро де не по сто ји, исто као што чо век ни ка ко не мо же да уче-ству је у бо жан ској су шти ни. Ово је бо го сло вље обо же ња ко је ће-мо та ко ђе на ћи код Гри го ри ја Па ла ме: »Бог у сво јој пот пу но сти обо жа ва оне ко ји су то га до стој ни, ује ди њу ју ћи се са њи ма, не ипо ста сно - то је при па ло је ди но Хри сту - ни ти су штин ски, не го пре ко ма лог де ла не ство ре них енер ги ја и не ство ре не бо жан стве-но сти... а бу ду ћи ипак у пот пу но сти при су тан у сва ком«.40 Ви зан-тиј ски са бор из 1351. го ди не, ко ји је по твр дио Па ла ми но бо го-сло вље, де фи ни сао га је као »раз вој« од лу ка Ше стог ва се љен ског са бо ра (680) о две Хри сто ве во ље или »енер ги је«.41

У »обо же њу« чо век до сти же вр хун ски циљ за ко ји је ство рен. Овај циљ, ко ји је оства рен у Хри сту јед но стра ном де лат но шћу Бо жи је љу ба ви, је и сми сао људ ске исто ри је и суд над чо ве ком. Он је отво рен за чо ве ков од го вор и сло бо дан на пор.

3. Те о то кос

Је ди на дог мат ска де фи ни ци ја у ве зи са Ма ри јом Дје вом, ко је се Ви зан тиј ска цр ква фор мал но при др жа ва ла, је од лу ка Ефе ског са бо ра ко ји је на зи ва The o to kos или »Ма ти Бо жи ја«. Хри сто ло-

39 Мак сим Ис по вед ник, Amb., PG 91: 1237 ab.40 Гри го ри је Па ла ма, »Про тив Акин ди на«, V 26, нео бја вљен а про на ђен у ма ну скрип ту Pa ri si nus Co i sli ni a nus f 90 145 Ци ти ран код Ј. Ма јен дор фа »Гри го ри је Па ла ма«, стр. 182.41 То мос са бо ра 1351. ПГ 151: 722 b.

226


шки, а не ма ри о ло шки, од лу ка ипак од го ва ра ма ри о ло шкој те ми о »Но вој Еви«, ко ја се ја вља у хри шћан ској бо го слов ској ли те ра-ту ри још од дру гог ве ка и све до чи, у све тло сти пра во слав ног по-гле да на Ада мо во на сле ђе, да је људ ска сло бо да на Ис то ку схва-ће на са ви ше оп ти ми зма не го на За па ду.

Бо го сло вље Ки ри ла Алек сан дриј ског, ко је је по све до чи ло лич ну, ипо ста сну исто вет ност Ису са са пре ег зи стент ним Ло го-сом, као што је по твр ђе но у Ефе су, слу жи ло је као хри сто ло шка осно ва за огром ни по раст по бо жно сти, усред сре ђе не на Ма ри-ји ну лич ност по сле пе тог ве ка. Бог, по став ши чо век, по стао је наш Спа си тељ. Али ово се »оче ло ве че ње« Бо жи је де си ло кроз Ма ри ју, ко ја је та ко нео дво ји ва од осо бе и де ла сво га Си на. По-што у Ису су ни је људ ска ипо стас, а по што ма ти мо же би ти са мо »не чи ја« ма ти, а не ма ти не че га, Ма ри ја је за и ста ма ти ова пло-ће ног Ло го са, »Ма ти Бо жи ја«. По што се обо же ње чо ве ка де си ло »у Хри сту«, она је та ко ђе - у из ве сном сми слу - исто та ко ствар-на као чо ве ко во уче ство ва ње »у Хри сту« - ма ти це ло куп ног те ла Цр кве.

Ова бли скост Ма ри је са Хри стом во ди ла је на Ис то ку до по-ве ћа не по пу лар но сти оних апо криф них пре да ња ко ја су јој при-пи си ва ла те ле сно про сла вља ње по сле смр ти. Ова су пре да ња на шла ме сто у хим но граф ској по е зи ји пра зни ка Ус пе ња (смр ти, Ko i me sis 15. ав гу ста), али она ни кад ни су би ла пред мет бо го слов-ских умо ва ња и дог мат ских де фи ни ци ја. Пре да ње о Ма ри ји ном те ле сном »ваз не се њу«, пе сни ци и про по вед ни ци су тре ти ра ли као ес ха то ло шки знак, сле де ћи Хри сто вом вас кр се њу, као пред-зна ку оп штег вас кр се ња. Тек сто ви из ри чи то го во ре о при род ној смр ти Дје ве, ис кљу чу ју ћи сва ку мо гу ћу ве зу са уче њем о не по-роч ном за че ћу (Im ma cu la tae con cep tio) ко је би јој да ло атри бут бе смрт но сти и би ло би пот пу но не схва тљи во у све тлу ис точ ног по гле да на пр во род ни грех као на след ну смрт ност.42 Та ко, без-број ни из ра зи по бо жно сти и ода но сти Ма ри ји у ви зан тиј ској ли тур ги ји, ни су ни шта дру го не го илу стра ци ја уче ња о ипо ста-

42 Ја ов де не под ра зу ме вам оно што за пад на дог ма о не по роч ном за че ћу под ра зу ме ва под Ма рији ном бе смрт но шћу, иако не ки ри мо ка то лич ки бо го сло ви су ге ри ра ју ову им-пли ка ци ју (на пр. M. Ju qie L’ Im ma cu lee Con cep tion da nas l’ Ec ri tu re sa in te et dans la Tra di-tion ori en ta le, Bi bli to e he ca Im ma cu la tae Con cep ti o nis, 3 /Ro me, 1952/.

227


сном је дин ству чо ве чан ске и бо жан ске при ро де у Хри сту. Они, у из ве сном сми слу, пред ста вља ју ле ги тим ни и ор ган ски на чин сво ђе ња, у из ве сној ме ри, ап стракт них хри сто ло шких уче ња пе-тог и ше стог ве ка, на ни во обич ног вер ни ка.

228


13

СВЕ ТИ ДУХ

Ра но хри шћан ско по и ма ње ства ра ња и чо ве ко ве крај ње суд би не, не раз двој но је од пне у ма то ло ги је (уче ња о Све том Ду ху). Ме ђу тим дог ма о Све том Ду ху у Но вом За ве ту и код ра них Ота ца не мо же се ла ко све сти на не ки на уч ни си стем. Рас пра ве че твр тог ве ка о бо жан ству Ду ха за др жа ле су се у со ти ри о ло шком и ег зи стен ци јал ном кон тек сту. По што де ло-твор ност Ду ха да је жи вот »у Хри сту«, Дух не мо же да бу де ство рен. Он је за и ста јед но би тан са Оцем и Си ном. Овај ар-гу мент је упо тре био Ата на си је у сво јим Пи сми ма Се ра пи о ну и Ва си ли је у свом чу ве ном спи су О Све том Ду ху. Ова два па-три стич ка спи са су ва жи ла као стан дард ни ауто ри тет у обла-сти пне у ма то ло ги је то ком це ло куп ног ви зан тиј ског пе ри о да. Из у зи ма ју ћи спор око Фи ли о кве, а то је пре де ба та о при ро ди Бо жи јој не го по себ но о Све том Ду ху - у ви зан тиј ском сред њем ве ку би ло је ма ло на уч не раз ра де у обла сти уче ња о Све том Ду ху. Ипак, до жи вља ва ње Ду ха би ло је на Ис то ку на гла ше ни-је не го на За па ду, на ро чи то у хим но ло ги ји, у све то та јин ском бо го сло вљу и у ду хов ној ли те ра ту ри.

»Као онај ко ји до хва ти је дан крај лан ца, са њим ву че и дру ги крај, та ко и онај ко ји при ми Ду ха, при ма Си на и Оца за јед но са Њим«, пи ше Ва си ли је.1 Овај оде љак, ве о ма ка рак-те ри сти чан за ми шље ње Ка па до ки ја ца, под ра зу ме ва пр во да су сва ве ли ка де ла Бо жи ја, де ла Све те Тро ји це, и дру го, да је по себ на уло га Све то га Ду ха да учи ни »пр ви кон такт«, на ко ји се на до ве зу је - су штин ски али не хро но ло шки - от-

1 Пи смо 38, 4. PG 32: 332 с, пре вод R Ј. De fer ra ri /Lon don: He i ne mann, 1961/ 211.

230


кри ве ње Си на, а кроз Ње га, от кри ве ње Оца. Лич но би ће Ду ха оста је ми сте ри о зно са кри ве но, чак ка да је Он де ло тво ран у сва-ком ве ли ком ак ту бо жан ске де лат но сти: ства ра њу, ис ку пље њу, по след њем су ду. Ње го ва функ ци ја ни је у то ме да по ка же Се бе, већ да по ка же Си на »ко јим је све ство ре но. »Не мо гу ће је да ти пре ци зну де фи ни ци ју ипо ста си Ду ха Све тог и ми јед но став но мо ра мо да пру жи мо от пор за блу да ма ко је се на Ње га од но се, а ко је до ла зе са ра зних стра на.«2 На тај на чин лич но по сто ја ње Ду ха Све то га оста је тај на. То је »ке нот ско« по сто ја ње ко је се са сто ји у ма ни фе ста ци ји цар ства Ло го са у ства ра њу и у исто-ри ји спа се ња.

1. Дух у ства ра њу

Код ка па до киј ских Ота ца, све то тро јич но ту ма че ње свих де ла Бо жи јих, под ра зу ме ва уче шће Све тог Ду ха у ак ту ства ра ња. Стих из књи ге по ста ња »Дух Бо жи ји ди за ше се над во дом« (Пост. 1:2), па три стич ко пре да ње ту ма чи у сми слу да Дух Све ти пра и скон-ски све одр жа ва. То је омо гу ћи ло да се доц ни је по сред ством Ре чи Бо жи је по ја вио ство ре ни ло гич ки по ре дак. На рав но да се под овим не под ра зу ме ва не ки хро но ло шки ре до след. Де лат ност Ду ха је део не пре кид не ства ра лач ке Бо жи је ак тив но сти у све ту: »Прин цип све га је је дан«, пи ше Ва си ли је, »ко ји ства ра пре ко Си-на, а уса вр ша ва у Ду ху.«3

Ва си ли је ову функ ци ју »уса вр ша ва ња« ство ре ног из јед на ча ва са »осве ће њем«, под ра зу ме ва ју ћи да су не са мо чо век не го и при-ро да као це ли на, са вр ше ни са мо кад су у за јед ни чар ству са Бо-гом и кад су »ис пу ње ни« Ду хом. »Све тов но« је увек не са вр ше но, од но сно по сто ји са мо као па ло, огре хо вље но и де фект но ста ње ство ре ња. Ово ва жи осо бит но за чо ве ка чи ја је при ро да »бо го-цен трич на«. Ову »бо го цен трич ност«, ко ју грч ки Оци увек под-ра зу ме ва ју као ствар но »уче ство ва ње« у Бо жи јем жи во ту, чо век је до био кад је био ство рен и кад му је Бог »ду нуо у нос дух жи во-та (Пост. 2:7). Овај »дух« Бо жи јег жи во та, ко ји је по и сто ве ћен са 2 Cat. 16,11 PG 33: 932 c.3 De Spirp S. 16, 38. PG 32: 136 b.

231

Свети Дух

Све тим Ду хом на осно ву пре во да Сеп ту а гин те, је сте оно што је учи ни ло да чо век бу де »сли ка Бо жи ја«. »По што је узет (ство рен) од зе мље«, пи ше Ки ри ло Алек сан дриј ски, »у ње му се не би мо-гла ви де ти сли ка Све ви шње га да ни је при мио овај (дух)«.4 На тај на чин, »уса вр ша ва ју ћа« де лат ност Ду ха не при па да ка те го ри ји »чу да«, већ је део пр во бит ног и при род ног Бо жан ског пла на. Он узи ма, оду хо вља ва и ожи вља ва све што је у осно ви до бро и ле по, без об зи ра на пад, и од ра жа ва у ство ре њи ма пр ве пло до ве ес ха-то ло шког пре о бра жа ја. У овом сми слу, Дух је су штин ска са др жи-на Цар ства Бо жи јег. Гри го ри је Ни ски нам са оп шта ва ста рин ску ва ри јан ту тек ста мо ли тве Го спод ње, »Не ка до ђе цар ство Тво је«, код Лу ке 11:2, као »Не ка Дух Твој Све ти си ђе на нас и очи сти нас«.5 А ви зан тиј ско ли тур гич ко пре да ње се др жи истог, по чи-њу ћи сва ко бо го слу же ње са ес ха то ло шким при зи ва њем Све тог Ду ха, обра ћа ју ћи му се као »Не бе ском Ца ру«.

Ли тур гич ке слу жбе Пе де сет ни це, иако усред сре ђе не углав-ном на уло гу Ду ха у ис ку пље њу и спа се њу, та ко ђе сла ве Ду ха као »оно га ко ји вла да свим, ко ји је го спо дар (Го спод) све га и ко-ји одр жа ва све што је ство ре но«.6 На род ни ви зан тиј ски оби чај по ве зан са Пе де сет ни цом на го ве шта ва да је из ли ва ње Ду ха за и-ста сли ка ко смич ког пре о бра жа ја. Тра ди ци о нал но укра ша ва ње хра мо ва са зе ле ни лом и цве ћем на тај дан, пред ста вља до жи вљај но вог ства ра ња. Иста ми сао до ми ни ра и у »Ве ли ком во до о све-ће њу«, ко је се све ча но оба вља на пра зник Бо го ја вље ња (6 ја ну а-ра). Во да, пра и скон ски ко смич ки еле ме нат, осве ћу је се, »си лом и деј ством« (»енер ги јом«) и си ла ском Све тог Ду ха« (ве ли ка јек-те ни ја на тај дан). По што су ко смич ки еле мен ти по сле па да би ли кон тро ли са ни од »кне за овог све та«, де лат ност Све тог Ду ха мо-ра има ти функ ци ју очи шће ња: »Ти си осве тио то ко ве Јор да на«, ка же све ште ник, »та ко што си с не ба по слао сво га Све тог Ду ха и сло мио гла ве зми ја, ко је су он де има ле сво ја зми ја ња«.7

Пу но зна че ње овог об ре да ег зор ци за ма по ста је ја сно ако има-мо у ви ду да је во да, у би блиј ским ка те го ри ја ма, из вор жи во та 4 In Joh. XI, 10. PG 74: 541.5 Ви ди P. Ли ни, »Лу ка нов текст мо ли тве Го спод ње (код Гри го ри ја Ни ског)«, No vum Te sta men tum I (1956), 103 - 111.6 Апо де ип нон, ка нон, ода 5.7 Ве ли ко бла го си ља ње во де (Во до о све ће ње).

232


це лог ко смо са, над ко јим је чо век по зван да вла да. Са мо па дом у грех, при ро да је би ла под чи ње на Са та ни. Али Дух осло ба ђа чо-ве ка за ви сно сти од при ро де. Уме сто да бу де из вор де мон ске си-ле, при ро да при ма »бла го дат ис ку пље ња, бла го слов Јор да на« и по ста је »вре ло бе смрт но сти, дар осве ће ња, опра шта ње гре хо ва, ис це ље ње бо ле сти, уни ште ње де мо на«. Уме сто да вла да чо ве ком, при ро да по ста је ње гов слу га за то што је чо век сли ка Бо жи ја. Пр-во бит ни рај ски од нос из ме ђу Бо га, чо ве ка и све та је по но во об ја-вљен: си ла зак Ду ха озна ча ва ко нач но ис пу ње ње ка да ће Бог би ти »све у све му«.

Ипак ово ни је не ка ма гич на рад ња ко ја се зби ва у ма те ри јал-ном све ту. Ва се ље на се не ме ња у свом ем пи риј ском по сто ја њу. Про ме на се ви ди је ди но очи ма ве ре - то јест за то што је чо век при мио у сво је ср це Ду ха, ко ји зо ве »ава оче« (Гал. 4:6), он мо же да у ми сте ри ји ве ре до жи ви рај ску ствар ност при ро де ко ја му слу жи и да пре по зна да ње гов до жи вљај ни је су бјек тив на ма шта-ри ја не го до га ђај ко ји от кри ва крај њу исти ну о при ро ди и све му ство ре ном, као це ли ни. Си лом Ду ха, исти ни ти и при род ни од-нос је ус по ста вљен из ме ђу Бо га, чо ве ка и све та.

2. Дух и чо ве ко во ис ку пље ње

У »ико но ми ји« спа се ња Син и Дух су нео дво ји ви: »Ка да је Сло во осе ни ло све ту Дје ву«, пи ше Ата на си је, »Дух је за јед но са Сло вом ушао у њу; у Ду ху, Сло во је за Се бе об ли ко ва ло те ло, чи-не ћи га да у скла ду са Со бом, са сво јом во љом, све ство ре но, пре-ко Се бе, при ве де Оцу«.8 Глав ни ар гу мент јед но бит но сти Ду ха са Си ном и Оцем, ко јим се слу же Ата на си је, Ки рил Алек сан дриј ски и ка па до киј ски Оци, је сте је дин ство Бо жи је ства ра лач ке и ис ку-пи тељ ске де лат но сти, ко ја је увек тро јич на: »Отац чи ни све Си-ном у Ду ху Све том«.9

Ме ђу тим су штин ска раз ли ка из ме ђу де лат но сти Ло го са и де-лат но сти Ду ха је у то ме што је Ло гос, а не Дух, по стао чо век и мо гао је да бу де ви ђен као кон крет но ли це и ипо стас Ису са Хри-8 Ad Se rap. 1, 31. PG 26: 605 а.9 исто, 1, 28 PG26: 596 а.

233

Свети Дух

ста, док је лич но би ће Све тог Ду ха оста ло по кривб но бо жан ском не са зна тљи во шћу. Дух у сво јој де лат но сти не от кри ва Се бе не-го Си на. Ка да је Он осе нио Ма ри ју, за че то је Сло во. Ка да Он, за вре ме кр ште ња на Јор да ну, си ла зи на Си на, от кри ва до бру во љу Оца пре ма Си ну. Ово је би блиј ска и бо го слов ска ба за уче ња ко ја се на ла зи код Ота ца и у ли тур гич ким тек сто ви ма о Све том Ду ху као сли ци Си на.10 Ду ха је не мо гу ће ви де ти, али у Ње му се ви ди Син, док је Сам Син сли ка Оца.

У кон тек сту ди на мич не и со ти ри о ло шке ми сли, ста тич ко хе ле ни стич ко уче ње о сли ци од ра жа ва жи ву ве зу ме ђу бо жан-ским ли ци ма, у ко ју је уве ден људ ски род ова пло ће њем Си на.

Већ смо ви де ли да је у грч кој па три стич кој и ви зан тиј ској ми-сли спа се ње раз у ме ва но су штин ски као уче ство ва ње и за јед ни-чар ство са обо же ном људ ском при ро дом ова пло ће ног Ло го са, Но вог Ада ма. Ка да Оци на зи ва ју Ду ха »сли ком Си на«, они под-ра зу ме ва ју да је Он глав ни чи ни лац ко ји чи ни да ово за јед ни чар-ство бу де ствар ност. Син нам је дао »пр ве пло до ве Ду ха«, пи ше Ата на си је, »да би смо мо гли би ти пре о бра ће ни у си но ве Бо жи је, пре ма сли ци Си на Бо жи јег«.11 Та ко, ако је пре-ко Ду ха Ло гос по-стао чо век, он да је ди но кроз Ду ха исти ни ти жи вот се да је свим љу ди ма. »Ка кав је ефе кат и ре зул тат стра да ња, де ла и уче ња Хри-сто вог? »пи та Ни ко ла Ка ва си ла. »У од но су на нас са ме, то ни је ни шта дру го не го си ла зак Све тог Ду ха на Цр кву«.12

Дух пре о бра жа ва хри шћан ску за јед ни цу у »Хри сто во те ло«. У ви зан тиј ским хим на ма Пе де сет ни це, Ду ха по не кад на зи ва ју »сла вом Хри сто вом«, ко ја је по сле ваз не се ња да ро ва на уче ни ци-ма,13 а на сва кој ев ха ри сти ји хри шћан ска за јед ни ца по сле при ма-ња све тог при че шћа пе ва »Ви де ли смо исти ни ту све тлост, при-ми ли смо не бе ског Ду ха, про на шли смо исти ни ту ве ру, сла ви мо не де љи ву Тро ји цу, јер нас је она спа сла«. Пе де сет ни ца, ро ђен дан Цр кве, је мо ме нат ка да се ма ни фе сту је зна чај Хри сто вог кр ста и вас кр се ња, ка да се но во чо ве чан ство вра ћа у бо жан ску за јед-ни цу, ка да је »ри ба ри ма« да ро ва но но во са зна ње. Ово је глав на 10 Ви ди на пр. код Ва си ли ја, »О св Ду ху«, 9, 23, PG 32: 109b.11 О Ова пло ће њу и Про тив Ари је ва ца, 8, PG 26: 997 а.12 Ту ма че ње све те ли тур ги је, 37, 3 SC 4 bis, str. 229, prev. J. M. Hus sey i P. A. McNulty /Lon doh: SPCK, 1969/, 90.13 Ка ти зма, по сле По ли је ле ја.

234


те ма пра зни ка Пе де сет ни це у ви зан тиј ском пре да њу, и, ин те ре-сант но, она се по ду да ра са са зна њем мно гих са вре ме них ис пи ти-ва ча на стан ка хри шћан ства да је у до жи вља ју ра не Цр кве пот пу-но раз у ме ва ње Хри сто вог уче ња на ста ло по сле вас кр се ња. »Дух је сво јом по ја вом, у ви ду ва тре них је зи ка, чвр сто уса дио се ћа ње на оне спа со но сне ре чи ко је је Хри стос, при мив ши их од Оца, го во рио апо сто ли ма«14. Али »зна ње« или »се ћа ње« при мље-но од Ду ха, ни је не ка ква ин те лек ту ал на функ ци ја. Под њи ма се под ра зу ме ва »про све тле ње« це ло куп ног људ ског жи во та. Те ма »све тло сти« ко ја пре ко Ори ге на и Гри го ри ја Ни ског на во ди на асо ци ја ци ју би блиј ске те о фа ни је са грч ким нео пла то ни чар ским ми сти ци змом, та ко ђе про жи ма ли тур гич ку хим но гра фи ју Пе де-сет ни це. »Отац је све тлост, Реч је све тлост и Све ти Дух је све-тлост, ко ја је по сла на апо сто ли ма у ви ду ва тре них је зи ка, ко јом је цео свет осве тљен те про сла вља Све ту Тро ји цу« (Све ча на хим на зва на еxa po ste i la ri on). Јер, за и ста је Све ти Дух Хри сто ва »сла ва«, ко ји не са мо да пре о бра жа ва те ло исто риј ског Ису са, као што је то би ло на Пре о бра же ње, већ про сла вља Ње го во ши ре »Те ло«, то јест све оне ко ји у Ње га ве ру ју.

У ства ри, упо ре ђе ње ви зан тиј ских ли тур гич ких тек сто ва на Пе де сет ни цу са тек сто ви ма од ре ђе ним за пра зник Пре о бра же-ња, по ка зу је да је чу до Пе де сет ни це по сма тра но као про ду жен об лик ми сте ри је на Та во ру. Ва жно је има ти на уму да је за Ви-зан тиј це ли тур ги ја би ла нај ве ћи из раз њи хо ве ве ре и хри шћан-ског до жи вља ја. На бр ду Та во ру бо жан ска све тлост се по ка за ла огра ни че ном кру гу уче ни ка, а на Пе де сет ни цу је Хри стос, ша-љу ћи Ду ха, оба сјао све тлом цео свет«, 15 јер је Дух »про све тлио уче ни ке и увео их у не бе ске тај не«.16

Мо же се до да ти још мно го при ме ра ко ји по ка зу ју да је ви-зан тиј ско бо го слов ско пре да ње стал но све сно да у »ико но ми ји« ства ра ња и спа се ња, Син и Дух оба вља ју је дан је ди ни бо жан ски акт, а да ни су ипо ста сно или лич но је дан дру гом под ре ђе ни. »Гла ва« но вог ис ку пље ног чо ве чан ства је, сва ка ко, Хри стос, али Дух ни је са мо по сред ник Си на. Он је, по ре чи ма Јо ва на Да ма-

14 Ка нон 2, ода 8.15 Ка нон 1, ода 1.16 Ка ти зма 1.

235

Свети Дух

ски на (ко је су па ра фра зи ра не у хим на ма Пе де сет ни це) »Дух Бо-жи ји ко ји упра вља и упу ћу је; из вор зна ња, жи во та и све то сти; Бог ко ји по сто ји и ко ме се обра ћа мо за јед но са Оцем и Си ном. Не ство рен, пот пун, ства ра лач ки све у пра вља ју ћи, све по сти жни, све мо гу ћи, без гра нич ни, Го спод све га ство ре ног, а ни чем не под-чи ње ни, ко ји обо жа ва а нео бо жен, ко ји ис пу ња ва а не ис пу њен, ко ји уче ству је а не у че ству ју ћи је, ко ји осве ћу је, нео све ћен«.17

Ова лич на »не за ви сност« Ду ха по ве за на је, ка ко по ка зу је Вла-ди мир Ло ски, са це ло куп ном ми сте ри јом ис ку пље ња, ко ја је и уни фи ка ци ја (или »ре ка пи ту ла ци ја«) чо ве чан ства у јед ној бо го-чо ве чан ској ипо ста си Хри ста, Но вог Ада ма, и са ми сте ри о зним лич ним су сре том из ме ђу сва ког чо ве ка и Бо га. Уни фи ка ци ја људ-ске при ро де је сло бо дан бо жан ски дар, али лич ни су срет за ви-си од људ ске сло бо де: »Хри стос по ста је је ди на сли ка по де сна да озна чи оп шту при ро ду људ ског ро да. Дух Све ти да ру је сва-ком чо ве ку, ство ре ном по сли ци Бо жи јој, мо гућ ност да оства-ри »при ли ку« у оп штој при ро ди људ ског ро да. Је дан по зајм љу је сво ју ипо стас при ро ди, а дру ги да је сво ју бо жан стве ност лич но-сти«.18 На рав но по сто ји са мо јед но бо жан ство и јед на бо жан ска де лат ност или »енер ги ја«, ко ја чо ве чан ство во ди обо же њу, као је ди ном ес ха то ло шком ци љу. Али лич не, ипо ста сне функ ци-је Си на и Ду ха ни су исто вет не. Бо жан ска бла го дат и бо жан ски жи вот су је ди не ре ал но сти, али Бог је тро јич ност, а не без лич на су шти на, у ко ју би људ ска при ро да тре ба ла да се сто пи. На тај на-чин, ов де, као што смо ви де ли, ви зан тиј ско хри шћан ско пре да ње тра жи раз ли ко ва ње у Бо гу, из ме ђу Јед не не при ступ не Су шти не, три ипо ста си и бла го да ти или енер ги је пре ко ко је Бог ула зи у за-јед ни чар ство са отво ре њи ма.

Ми сте ри ја Пе де сет ни це ни је ова пло ће ње Ду ха, не го да ри-ва ње да ро ва. Дух не от кри ва сво је Ли це као што то чи ни Син у Ису су и не сје ди њу је ипо ста сно људ ску при ро ду као це ли ну. Он са оп шта ва Сво ју не ство ре ну бла го дат сва ком људ ском би ћу, сва-ком чла ну Те ла Хри сто вог. Но ва људ ска при ро да је оства ре на у ипо ста си ова пло ће ног Си на, али она да ро ве при ма је ди но од Ду ха. Раз ли ка из ме ђу ли ца Ду ха и Ње го вих да ро ва по при ми ће у 17 De fi de orth. I 8. PG 94: 821 bc.18 Ло ски, Ми стич но бо го сло вље, 166 - 167.

236


ви зан тиј ском бо го сло вљу по се бан на гла сак у ве зи са бо го слов-ским спо ро ви ма у три на е стом и че тр на е стом ве ку. Гри го ри је Ки-пар ски и Гри го ри је Па ла ма ће твр ди ти, у раз ли чи том кон тек сту, да су на дан Пе де сет ни це апо сто ли при ми ли ве чи те да ро ве или »енер ги је« Све то га Ду ха, али да та да ни је до шло до но вог ипо-ста сног је дин ства из ме ђу Ду ха и људ ске при ро де.19

Та ко је у бо го сло вље о Све том Ду ху уне та уна кр сна по ла р-ност, ко ја се од но си и на при ро ду са ме хри шћан ске ве ре. Пе де-сет ни ца је све док ро ђе ња Цр кве - за јед ни це ко ја ће по при ми ти свој об лик и има ти кон ти ну и тет и ауто ри тет. Она је би ла из лив ду хов них да ро ва, осло ба ђа ју ћи чо ве ка од ро бо ва ња, да ју ћи му сло бо ду и лич ни до жи вљај Бо га. Ви зан тиј ско хри шћан ство ће оста ти све сно не из бе жне на пе то сти из ме ђу ова два аспек та ве-ре: ве ре као дог мат ског кон ти ну и те та и ауто ри те та, и ве ре као лич ног до жи вља ја све ти те ља. Оно ће раз у ме ти да пре на гла ша-ва ње јед ног или дру гог аспек та под ри ва сам зна чај хри шћан ског еван ђе ља. Дух да је устрој ство за јед ни ци Цр кве. Он уста но вља-ва слу жбе ко је има ју власт да одр же то устрој ство, да ру ко во де и по у ча ва ју. Али исти Дух одр жа ва у Цр кви про роч ке функ ци је и сва ком чла ну Хри сто вог Те ла от кри ва пот пу ну исти ну, са мо ако он мо же да је »при ми« и ако је то га до сто јан. Жи вот Цр кве, по што је ство рен од Ду ха Све тог, не мо же да бу де све ден ни на »ин сти ту ци ју« ни на »до га ђај«, ни на власт, ни на сло бо ду. То је »но ва« за јед ни ца ство ре на од Ду ха у Хри сту, где је пра ва сло бо да по но во от кри ве на у ду хов ној за јед ни ци Хри сто вог Те ла.

3. Дух и Цр ква

У ви зан тиј ском ли тур гич ком је зи ку ко и но ниа (»за јед ни ца«) је по се бан из раз ко ји озна ча ва при су ство Све тог Ду ха у ев ха-ри стич кој за јед ни ци, и је дан од кључ них пој мо ва у Ва си ли је вом трак та ту о Све том Ду ху.20 Ово раз ма тра ње је ва жно у то ли ко што

19 Ј. Ма јен дорф, »Гри го ри је Па ла ма« стр. 14 - 15, 231.20 Бо рис Бо брин ској »Li tur gie et ec cle si o lo gie tri ni ta i re de St. Ba si le«, Etu des pa tri sti-que: le tra i te sur le Sa int Esprit de St. Ba si le, Foi et Con sti tu tion, 1969, str. 89 - 90. i u Ver bum Ca ro 23 no 88.

237

Свети Дух

оно по себ но на гла ша ва да је »за јед ни ца« Оца, Си на и Ду ха, као бо жан ске Тро ји це, »за јед ни ца Ду ха Све тог« ко ја уво ди чо ве ка у бо жан ски жи вот, и »за јед ни чар ство« или »за јед ни ца«, ко ја је по-том ство ре на ме ђу љу ди ма у Хри сту, озна че на је не са мо истим из ра зом већ пред ста вља исти ду хов ни до жи вљај и исту ствар-ност. Ни је Цр ква јед но став но дру штво људ ских би ћа удру же них истом ве ром и ци ље ви ма. То је kоinоniа у Бо гу и са Бо гом. И да сам Бог ни је тро јич на kоinоniа, да у Ње му ни су три ли ца, Цр ква ни ка да не би би ла удру же ње би ћа ко ја се не мо гу у свом лич ном иден ти те ту, све сти јед но на дру го. Уче ство ва ње у бо жан ском жи во ту не би би ло ни шта ви ше од нео пла то ни чар ске или бу ди-стич ке ин ге гра ци је у без лич ном »не ко«.

Са свим спе ци фич но »јед но«, оства ре но у ев ха ри стич кој ko i-no nia je par ex cel len ce, дар Ду ха.

Јед на од че стих те ма у ви зан тиј ској хим но гра фи ји на дан Пе-де сет ни це је па ра ле ла ко ја се по вла чи из ме ђу »збр ке« Ва ви ло на и »је дин ства« и »сим фо ни је« оства ре них си ла ском Ду ха Све тог у ог ње ним је зи ци ма: »Ка да је Све ви шњи си шао и сму тио је зи ке, раз де лио је на ро де. Али кад је рас по де лио ог ње не је зи ке, све је по звао на је дин ство. Сто га, јед но гла сно про сла ви мо нај све ти јег Ду ха.«21 Дух не по ти ску је плу ра ли зам и раз ли чи тост ство ре ња. Ни ти Он ис кљу чу је исти ни ти лич ни до жи вљај Бо га, ко ји је до-сту пан сва ком чо ве ку. Он пре ва зи ла зи де о бу, су прот ност и про-па дљи вост. Сам Он је » сим фо ни ја« све га ство ре ног, ко ја ће би ти пот пу но оства ре на у ес ха то ло шком ис пу ње њу. Функ ци ја Цр кве је да ово ис пу ње ње учи ни при сту пач ним пре ко »осве ће ња« ко је вр ши Дух Све ти.

»Ство ре ње је осве ће но, а Дух је онај ко ји осве ћу је«, пи ше Ва си ли је. На исти на чин ан ге ли, ар хан ге ли и све не бе ске си ле, при ма ју сво је осве ће ње од Ду ха. Али сам Дух има све тост по при ро ди. Он је не при ма бла го да ћу не го су штин ски. Сто га је Он из ри чи то на зван све тим. Пре ма то ме, Он је свет по при ро ди исто као што су Отац и Син све ти по при ро ди«.22 Та јан стве на, али пре вас ход на уло га Ду ха у »ико но ми ји« спа се ња не мо же се дру га чи је из ра зи ти не го овом су ге стив ном та у то ло ги јом: Све ти 21 Кон дак на Ду хо ве.22 Пи смо 159, 2 PG 32: 621 ab ed. De fer ra ri, str. 396.

238


Дух »осве ћу је« то, јест ства ра ко и но ни ју чо ве ка са Бо гом и оту да и ме ђу соб но је дин ство љу ди као »за јед ни це све тих«. То је нај бо-ље из ра же но у »ана фо ри све тог Ва си ли ја«, ко ја се сва ке го ди не слу жи де сет пу та у Ви зан тиј ској Цр кви, у нај све ча ни јем мо мен ту епи кле зе:

»Мо ли мо Те и при зи ва мо Те, о Све ти над све ти ма, да Тво јом до бро том Твој Дух Све ти си ђе на нас и на пред ло же не да ре, да бла го сло ви, осве ти и по ка же да је овај хлеб ча сно Те ло на шег Го спо да, Бо га и Спа си те ља Ису са Хри ста, а ова ча ша ча сна крв Го спо да, Бо га и Спа си те ља Ису са Хри ста, про ли ве на за жи вот све та, и (не ка Дух) све нас сје ди ни јед ног са дру гим, ко ји по ста је-мо уче сни ци хле ба и ча ше у за јед ни ци (koinoniа) Све тог Ду ха«.

По што је сва ки вер ник по је ди нач но кр штен »у смрт Хри сто-ву« и при мио »пе чат да ра Све тог Ду ха« у све тој тај ни ми ро по-ма за ња, они сви за јед но уче ству ју у тај ни ев ха ри сти је. До жи вљај њи хо ве ко и но ни је је и услов ев ха ри стиј ског чу да - Дух се не при-зи ва са мо на »; да ро ве« не го »на нас и на да ро ве« - и Дух осве ћу је да ро ве та ко да kоinоniа мо же да по ста не об на вља на ре ал ност.

Уло га Све тог Ду ха у пре о бра жа ју за јед ни це гре шни ка у »Цр-кву Бо жи ју« је дру га чи ји, али не су штин ски раз ли чит, од Ње го ве уло ге у ства ра њу. Јер »Но ви Адам«, бу ду ћи »но во ство ре ње« је пред знак све оп штег пре о бра же ња све та, што је крај ња на ме ра и свр ха Бо жи је ства ра лач ке де лат но сти. Ви зан тиј ска ли тур ги ја и те о ло ги ја су увек све сни чи ње ни це да »Све тим Ду хом сва ка ду-ша жи ви«,23 и да је, сто га, Цр ква, као но ви храм Ду ха, об да ре на бо жан ском ми си јом у све ту. Она не при ма Ду ха са мо ра ди се бе већ да би био оства рен Бо жи ји план у људ ској исто ри ји и це лој ва се ље ни. Па ра ле ли зам, а исто та ко раз ли ку из ме ђу »пр вог« и »но вог« ства ра ња из ра зио је Ни ко ла Ка ва си ла: »(Бог) не ства ра по но во од исте ма те ри је ко ју је ство рио у по чет ку. Та да се Он по-слу жио пра хом зе маљ ским. Да нас се Он по зи ва на сво је вла сти то те ло. Он вас по ста вља наш жи вот, не та ко што би обра зо вао не ки но ви ви тал ни прин цип ко ји је пр во бит но био са др жан у при род-ном по рет ку, не го га вас по ста вља про ли ва ју ћи Сво ју крв у ср ца при ча сни ка, та ко да би се Ње гов жи вот по ја вио у на ма. Не ка да је

23 Не дељ но ју тре ње, ан ти фон, глас 4.

239

Свети Дух

Он удах нуо дах жи во та. Са да нам пру жа Сво га Ду ха«.24

Под »но вим ство ре њем« се под ра зу ме ва по сла ње у свет. По-што је Цр ква увек »апо стол ска« то јест не са мо за сно ва на на ве ри оних ко ји су ви де ли вас кр слог Го спо да, не го су пре у зе ли функ ци ју »да бу ду по сла ни« да об ја ве и уста но ве Цар ство Бо жи-је. Ово по сла ње до би ја сво ју ве ро до стој ност од Све тог Ду ха. Ви-зан тиј ске хим не на дан Пе де сет ни це про сла вља ју Хри ста »ко ји учи ни ри ба ре нај му дри јим, ша љу ћи на њих Ду ха Све то га и њи ма је уло вио свет у сво ју мре жу«.25

Дух је да ро вао Цр кви ње ну »апо сто лич ност« на дан Пе де сет-ни це. И је ди но пре ко Ду ха, Цр ква мо же да одр жи склад и кон-ти ну и тет са пр во бит ним хри шћан ским еван ђе љем. Раз не слу жбе ко је је Дух ство рио у хри шћан ској ко и но ни ји, а осо би то слу жба епи скоп ска има ју циљ да одр же и обра зу ју овај кон ти ну и тет и обез бе де чи сто ћу и де ло твор ност Цр кве не ми си је у све ту.

4. Дух и чо ве ко ва сло бо да

Ви де ли смо у 11. по гла вљу да у грч кој па три стич кој тра ди ци-ји чо век ни је био схва ћен као ауто ном но би ће. Сма тра ло се да је чо ве ко во уче ство ва ње у бо жан ском жи во ту са став ни део ње го ве при ро де. Али, по што је чо век ство рен сло бо дан, он да очи глед но не мо же да по сто ји су прот ност из ме ђу »бла го да ти« и сло бо де, као што је то у за пад ном бо го сло вљу. Баш на про тив, чо век мо-же аутен тич но да бу де сло бо дан је ди но »у Бо гу«, ка да је, кроз Све тог Ду ха, осло бо ђен под ре ђе но сти ство ре ног и па лог би ћа и ка да је при мио си лу да уче ству је у Бо жи јој вла сти над свим ство-ре ним.

Овај при ступ сло бо ди има пре суд ни зна чај за чо ве ков став пре ма Цр кви и за ње гов дру штве ни и лич ни мо рал. С јед не стра-не, он пред по ста вља да ниг де, осим у све то та јин ској цр кве ној за-јед ни ци не ма мо гућ но сти да се до ђе до истин ски сло бод ног бо-жан ског жи во та. С дру ге стра не, цео при ступ чо ве ко вом спа се њу оста је за сно ван на лич ном, од го вор ном и сло бод ном до жи вља ју 24 Жи вот Хри стов, IV PG 150: 617 b.25 Тро пар.

240


Бо га. Овај па ра докс, ко ји се не мо же све сти на ра зу ман на чин ми шље ња, од го ва ра су штин ском еле мен ту пне у ма то ло ги је: Дух исто вре ме но га ран ту је кон ти ну и тет и ве ро до стој ност цр кве них све то та јин ских уста но ва и да ри ва сва ком људ ском би ћу мо гућ-ност сло бод ног бо жан ског до жи вља ја и, сто га, пу ну од го вор ност и за лич но спа се ње и за оп шти кон ти ну и тет Цр кве у Бо жан ској исти ни. Из ме ђу оп штег и све то та јин ског с јед не стра не, и лич-ног, с дру ге, по сто ји сто га нео п ход но, на пе тост у ду хов ном жи-во ту хри шћа ни на и у ње го вим мо рал ним по ступ ци ма. Цар ство Бо жи је ко је до ла зи, већ је оства ре но у све тим тај на ма, али сва ки по је ди ни хри шћа нин је по зван да уз ра ста у ње га ве жбом сво јих спо соб но сти, слу же ћи се при том бо гом да ном сло бо дом, у са-рад њи са Све тим Ду хом.

У ви зан тиј ском пре да њу ни је ни ка да би ла на гла ше на тен-ден ци ја из град ње си сте ма хри шћан ске ети ке, а на хри шћан ску Цр кву се ни ка да ни је гле да ло као на из вор ауто ри та тив ног и де-таљ ног из ла га ња о хри шћан ском по на ша њу. Че сто се по зи ва ло на цр кве ни ауто ри тет да би се ре шио не ки кон кре тан слу чај, а сма тра ло се да су од лу ке би ле ме ро дав ни кри те риј за бу ду ћи суд. Али глав ни ства ра лач ки ток ви зан тиј ске ду хов но сти се са сто јао у по зи ву на »са вр шен ство« и »све тост«, а не на ства ра ње не ка-квог етич ког си сте ма. Ми стич ки, ес ха то ло шки па, пре ма то ме, и мак си ма ли стич ки ка рак тер овог по зи ва на све тост, пред ста вља основ ну раз ли ку у од но су на ле га ли зам сред ње ве ков ног рим ског ка то ли ци зма, на пу ри та ни стич ки мо ра ли зам оста лих за пад них сме ро ва и на ре ла ти ви зам са вре ме не »етич ке си ту а ци је«. Ви зан-тиј ски хри шћа ни су гле да ли на све ти те ље и »хе ро је ве ре«, осо би-то на мо на хе, кад су год тра жи ли уз о ре хри шћан ског по на ша ња. Мо на шка ли те ра ту ра је из вор par ex cel len ce за на ше раз у ме ва-ње ви зан тиј ске ду хов но сти, а у њој пре о вла да ва »тра же ње« Ду ха Све то га. Ово тра же ње, по ве за но са тра ди ци јом Ма ка ри ја, еви-дент но је по себ но у рас пе ва ним хим на ма Си ме о на Но вог Бо го-сло ва, упу ће ним и по све ће ним Све том Ду ху:

»Хва ла Ти за то што си Ти, Бо жан ско би ће из над све га, по стао је дан дух са мном, - без ме ша ња, без про ме на и што си по стао све у све му са мном, не из ре ци ва хра на ко ја се сло бод но раз да је, ко ја

241

Свети Дух

па да са уса на мо је ду ше, ко ја у из о би љу те че из из во ра мо га ср ца; рас ко шна одо ра ко ја ме по кри ва и чу ва ме и ко ја уни шта ва де мо-не. Очи шће ње ко је ме пе ре од сва ке мр ље, овим све тим и не пре-кид ним су за ма, ко је Тво ја при сту ност пру жа они ма ко је по се ћу-јеш. Хва ла Ти што си ми се от крио као дан без су мра ка, као сун це без за ла ска. О, Ти, ко ји не маш ме ста где да се са кри јеш јер Ти нас се ни ка да не кло ниш, ни ка да ни ког ни си пре зрео. Ми смо ти ко ји се скри ва мо и не же ли мо да Ти иде мо у су срет«.26

Пре ма то ме, све сни и лич ни до жи вљај Све то га Ду ха је, нај ве-ћи циљ хри шћан ског жи во та у ви зан тиј ској тра ди ци ји, до жи вљај ко ји пред ста вља стал ни раст и уз ди за ње. Овај до жи вљај ни је су-про тан су штин ски хри сто цен трич ном раз у ме ва њу еван ђе ља, јер је он мо гућ је ди но »у Хри сту«, то јест у за јед ни чар ству у обо-же ној Ису со вој људ ској при ро ди. Ни је он ни су про тан прак тич-ним етич ким зах те ви ма, јер је не мо гућ ако ови зах те ви ни су ис-пу ње ни. Но, очи глед но је, да та кав до жи вљај од ра жа ва у осно ви пер со на ли стич ки при ступ хри шћан ству. Ви зан тиј ска ће Цр ква, у ви шем сте пе ну не го на За па ду, у све ти те љу и ми сти ку ви де ти ве ћег чу ва ра ве ре и ви ше ће му ве ро ва ти не го не кој стал ној уста-но ви. И она не ће ство ри ти за кон или да ти ка нон ску га ран ци ју за са мо стал ну хри шћан ску де лат ност у све ту на да ју ћи се да ће, уко ли ко она и бу де по треб на, про ро ци уста ти и са чу ва ти исто-вет ност еван ђе ља. Ова на да ће ствар но и би ти ис пу ње на у по сто-ја ној не при ла го дљи во сти мо на ха и мо на шких за јед ни ца то ком це ле ви зан тиј ске исто ри је.

Очи глед но је ипак да ће ви зан тиј ско хри шћан ство би ти су-о че но са ис ку ше њи ма због пер со на ли стич ког по гле да ко ји му је био уро ђен. Спи ри ту а ли стич ке и ду а ли стич ке сек те ће че сто има ти успех у ви зан тиј ском и пост ви зан тиј ском све ту и раз ви ја-ти се упо ре до са пра во слав ном ду хов но шћу. Из ме ђу че твр тог и че тр на е стог ве ка, ра зни об ли ци ме са ли јан ства -»ис точ ног пе ла-ги јев ства«, 27 про па ги ра ће ан ти цо си јал но, несве то та јин ско и ду-а ли стич ко ту ма че ње мо на шких иде а ла. Њи ма ће сле ди ти ру ски »стри гољ њи ки« и дру ге сек те. Њи хов ути цај из ра жен у об ли ку

26 PG 120: 509 bc.27 I. Ha us he rr, »L’ er re ur fon da men ta le et la lo gi que du mes sa li a ni sme«, OCP 1 / 1955, 328 - 360.

242


пре те ра ног ан ти ин сти ту ци о на ли зма, осе ћа ће се увек и уну тар ка нон ских гра ни ца и окви ра са ме пра во слав не Цр кве.

Раз у ме се да Цр ква ни ка да ни је до пу шта ла да се спи ри ту а-ли стич ки ин ди ви ду а ли зам и »ен ту зи ја зам« на мет ну као не ка кав екли си о ло шки си стем, не го је одр жа ва ла сво ју све то та јин ску струк ту ру и ка нон ску ди сци пли ну. Све сна чи ње ни це да у Цар ству Бо жи јем не ма дру гих за ко на осим за ко на Све тог Ду ха, Цр ква је има ла на уму да је Цар ство Бо жи је већ до ступ но као исти ни ти и ди рект ни до жи вљај, да још ни је до шло у си ли и да оста је са кри-ве но све то та јин ским ве лом. У са да шњем аiоn струк ту ре, за ко ни, ка но ни и уста но ве су не из бе жне као сред ство пу ни је ре а ли за ци-је Цар ства. Ви зан тиј ски свет је у прак си при зна вао да хри шћан-ска им пе ри ја мо ра да од и гра ле ги тим ну уло гу у ко ди фи ка ци ји прак тич не хри шћан ске ети ке и у над зо ру на ње ној при ме ни. Номо ка нон, збир ка цр кве них пра ви ла и др жав них за ко на о ре ли ги-ји, био је стан дард ни ко декс хри шћан ског по на ша ња. Чак и та мо је био са чу ван основ ни пер со на ли зам ви зан тиј ског хри шћан ства у чи ње ни ци да је ли це, а не ин сти ту ци ја, има ло ди рект ну од го-вор ност у хри шћан ском све ту: - »бо го и збра ни« хри шћан ски цар. Исто риј ски, ове ко ве че ње им пе ри је на Ис то ку је од и гра ло уло гу у том прав цу да Цр ква ни је тра жи ла пу та и на чи на да по ли тич ки упра вља дру штвом, не го се др жа ла сво је функ ци је да бу де пу то-каз Цар ства Бо жи јег ко је до ла зи - Цар ства дру га чи јег од по ли-тич ких си сте ма ово га ве ка.

Без об зи ра на очи глед ну дво лич ност и хи по кри зи ју ко ја је по не кад би ла еви дент на у ви зан тиј ској др жа ви, она је слу жи ла као исто риј ски оквир тра ди ци ји у ко јој се одр жао ес ха то ло шки ка рак тер хри шћан ства. У са вре ме ном дру штву не ких зе ма ља Евро пе или у зе мља ма исла ма, пра во сла вље је при ну ђе но да жи-ви жи во том ге та: у за тво ре ној ли тур гич кој за јед ни ци са сво јим до жи вља јем не бе ског, ко ји му слу жи као уто чи ште и шко ла. И ту оно по ка зу је из у зет ну спо соб ност да пре жи ви па чак и да ути че на ин те лек ту ал ни раз вој. Ње го во на гла ше но на сто ја ње на сло-бод ном до жи вља ју Све тог Ду ха, као на осло ба ђа ју ћем ци љу људ-ског жи во та, мо же да бу де чак и ви ше це ње но од оних ко ји да нас тра же ал тер на ти ву у пре на гла ше ним цр кве ним ин сти ту ци ја ма за пад ног хри шћан ства.

243

14

ТРО ЈИЧ НИ БОГ

Гри го ри је На зи јан зин пи ше: »Кад ка жем Бог, ми слим на Оца, Си на и Ду ха Све тог.«1 Да ле ко од то га да бу де об лик ап стракт ног умо ва ња, дог ма о Све тој Тро ји ци је за Гр ке увек пред ста вља ла све то о тач ко пре да ње, пред мет ре ли ги о зног до жи вља ја - ли тур-гич ког, ми стич ног и че сто, пе снич ког:

»Не схва ћам Јед ног све док ни сам осве тљен све тло шћу Тро-ји це. Њих не раз ли ку јем све док ни сам вра ћен к Јед но ме. Кад раз ми шљам о би ло ко ме од Тро ји це ми слим о Ње му као це ли ни, очи су ми пу не и ве ли ки део оног о че му раз ми шљам, по бег не мо јој ми сли«.2

Основ овог тро јич ног бо го слов ство ва ња, ко је су уоб ли чи ли ка па до киј ски Оци у че твр том ве ку, кад су је ња ва ли ари јан ски спо-ро ви, за др жао се као стан дард но уче ње то ком ви зан тиј ског пе ри-о да у со ти ри о ло ги ји: све ти Оци су би ли пре за у зе ти, не умо ва њем, већ чо ве ко вим спа се њем. Ни кеј ско ис по ве да ње о јед но бит но сти, зна чи ло је ис по ве да ње пу но ће бо жан ства у Хри сту и под ра зу ме-ва ло је да је ова пло ће ње би ло од бит не ва жно сти за Хри стов ис ку-пи тељ ни чин«; слич но то ме, твр ди ло се да »ако Дух не би био пот-пу ни Бог, не би мо гао да ро ва ти осве ће ње«.3 Ка па до киј ско уче ње о тро јич но сти би би ло пот пу но бе сми сле но ако не би смо има ли на уму да је ње гов циљ био да са чу ва хри сто ло шке и пне у ма то-ло шке пред по став ке ко је су об ра ђе не у два по след ња по гла вља: ова пло ће ни Ло гос и Дух Све ти су нај пре упо зна ти и до жи вље ни као бо жан ски чи ни о ци спа се ња, а тек он да се по ка за ло да су они

1 Ora tio 45, 4. PG 36: 628 с. 2 Ora tio 40, 41. PG 36: 417 bc.3 Оба ци та та из Г. Фло ров ског »Во сточ ние От ци (Па рис: ИМ КА прес, (1931), стр. 23.

244


су штин ски је дан Бог. По зна то је да су за вре ме бо го слов ских спо-ро ва че твр тог ве ка ка па до киј ски Оци оп ту жи ва ни за три те и зам. Гри го ри је Ни ски је чак мо рао да из да свој чу ве ни апо ло гет ски спис ко јим до ка зу је да »не по сто је три Бо га«4 Ипак се мо же да ди-ску ту је да ли је он ус пео да сво ју тач ку гле ди шта до ка же фи ло софским пу тем. Уче ње о три ипо ста си, ко је су ка па до киј ски Оци при-хва ти ли да би озна чи ли три бо жан ска ли ца, де фи ни тив но под се ћа на пла то ни стич ке и ори ге ни стич ке иде је ко је су би ле су штин ски дру га чи је. Оци су оста ли вер ни тер ми но ло ги ји ко ју су усво ји ли, без об зи ра на по те шко ће и кри ти ку - и од »ста ро ни ке ја ца«, вер-них Ата на си ју, и од бо го сло ва ла тин ског За па да - јер они ни су ви-де ли дру го сред ство да би са чу ва ли би блиј ски до жи вљај спа се ња у пот пу но сти рас по зна тљи вих и раз ли чи тих ли ца Хри ста и Све тог Ду ха, до жи вљај ко ји не мо же ни ка ко да уђе у ка те го ри ју фи ло соф-ског есен ци а ли зма.

Ла тин ски За пад је усво јио дру га чи ји при ступ бо го сло вљу тро јич но сти, а су прот но сти је од лич но из ра зио Те о дор де Ре њон (Т. Rеgnоn): »Ла тин ска фи ло со фи ја сма тра да је при ро да са ма по се би пр ва, и пре ла зи у по кре тач ку си лу (агенс). Грч ка фи ло со фи ја сма тра да је по кре тач ка си ла пр ва, и пре ко ње до ла зи до при ро-де. Ла ти ни раз ми шља ју о лич но сти као о об ли ку при ро де. Гр ци раз ми шља ју о при ро ди као о са др жи ни ли ца«.5 Прак тич но го во-ре ћи, раз ли ка на гла ша ва ња озна ча ва да је и у Lехоrаndi, (ли тур-ги ци) и у Lех crеdеndi (дог ма ти ци) ви зан тиј ског хри шћан ства, тро јич ност би ла при мар ни и кон крет ни до жи вљај. Је дин ство Бо-жи је при ро де је би ло од ред ба ве ре, увек спо је на са тврд њом да се бо жан ска су шти на ап со лут но не мо же са зна ти. Ме ђу тим, на За-па ду, осо би то по сле Ав гу сти на, је дин ство бо жан ског би ћа је слу-жи ло као по ла зна тач ка бо го сло вља о Све тој Тро ји ци. Све док су две шко ле би ле отво ре не за ди ја лог и уза јам но раз у ме ва ње, оне су мо гле да се раз ви ја ју та ко да јед на дру гу до пу њу ју. На жа-лост, же сто ке по ле ми ке о про бле му Фи ли о кве до ве ле су до кру-тих ста во ва и по ста ле су је дан од глав них раз ло га рас ко ла. Са-

4 Трак тат је упу ћен Абла би ју, из да ње Ф. Ми лер (Лај ден, 1958), стр 37 - 57.5 The o do re de Reg non, »Etu de de the o lo gie po si ti ve sur la Sa in te Tri ni te /Paris: 1892/, 1433. G. L. Pre sti ge, »God in Pa tri stic Tho ught« /Lon don: SPCK. 1952/ str. 233 - 241. J. N. D. Kelly »Early Chri stian Doc tri nes« /Lon don: Black, 1958/ str. 253 - 279.

245

Тројични Бог

вре ме на кри за де и зма, по ве ћа не по те шко ће са ко ји ма су су о че ни са вре ме ни бо го сло ви да раз ја сне и оправ да ју би ће Бо жи је као фи ло соф ски об ја шњив ен ти тет, мо гле би би ти ко ри сне не са мо за ре ше ње сред ње ве ков ног спо ра из ме ђу Ис то ка и За па да, не го и за ожи вље ње да ле ко аутен тич ни јег три ни та ри зма. »Из гле да«, пи ше Те о дор де Ре њон, »да је у на ше вре ме уче ње о бо жан ском је дин ству као та квом, за по ста ви ло дог мат о тро јич но сти, о ко ме се го во ри као о не ка квој успо ме ни«.6 Али »дог ма о бо жан ском је дин ству« по вла чи са со бом дог му о »смр ти Бо жи јој«. Оту да по сто ји по вра так ег зи стен ци јал ном и до жи вљај ном при сту пу уче њу о Бо гу, по сма тра ном у кон тек сту исто ри је спа се ња: »Без на шег до жи вља ја Оца, Си на и Ду ха у исто ри ји спа се ња« - пи ше Карл Ре нер - « ми не би смо би ли у ста њу уоп ште да схва ти мо да они по сто је из ра зи то као је дан Бог«.7

Са вре ме ни при ступ је у скла ду са ста вом ви зан тиј ског бо го-сло вља.

1. Је дин ство и тро јич ност

Ка па до киј ски Оци су усво ји ли фор му ла ци ју, ко ја се на Ис то-ку одр жа ла као кри те риј пра во слав ног бо го сло вља о Све тој Тро-ји ци: Бог је јед на су шти на у три ипо ста си. Ка па до киј ско ре ше ње, да то као ре зул тат при ли ка у че твр том ве ку, ни ка да ни је пре тен-до ва ло да бу де ни шта ви ше не го нај бо љи мо гу ћи опис бо жан ске ми сте ри је, а не ре ше ње фи ло соф ског про це са, слич но пло ти но-вој »Тро ји ци ипо ста си«. Оци су увек твр ди ли да ми не мо же мо зна ти шта је Бог, не го са мо да Он је сте, јер се сам от крио - у исто ри ји спа се ња - као Отац, Син и Дух, Бог је Тро ји ца, »и ова чи ње ни ца не мо же да бу де из ве де на из ни ка квог прин ци па ни ти да бу де до вољ но ра зло жно об ја шње на, јер не по сто је ни прин ци-пи ни узро ци ко ји би би ли ра ни ји од Тро ји це.«8

За што су он да овај опис и ова тер ми но ло ги ја бо љи од дру гих? Углав ном сто га што су сви та да рас по ло жи ви из бо ри из гле да-

6 De Reg non, Etu des, I, 365.7 Karl Rah ner, The Tri nity /tro ji nost/, u prev. Jo seph Don ceel. S. J. /Lon don: Burns Oates, 1969/, 110 - 111.8 Ло ски, »Ми стич но бо го сло вље«, стр. 47.

246


ли не а де кват ни. Фор му ла »јед на су шти на, три про со па (ли ца), на при мер, ни је мо гла да ис кљу чи мо да ли стич ку тро јич ност, по што из раз про со пон ма да се обич но упо тре бља вао да озна чи »ли це« мо гао је та ко ђе да зна чи »ма ска« или »по ја ва«. Ка па до киј ски Оци су, ме ђу тим, хте ли да исто вре ме но по твр де да је Бог је дан објект и три објек та, да су и Ње го во је дин ство и Ње го ва тро јич-ност пот пу не ре ал но сти. »Кад го во рим о Бо гу« - пи ше Гри го ри је из На зи јан за - »мо раш од јед ном да бу деш оба сјан јед ним мла зом све тло сти и са три мла за. Три по осо би на ма, по ипо ста си ма или ли ци ма, ако ви ше во лиш да их та ко на зи ваш, јер не ће мо се спо-ри ти о име ни ма све док нам гла со ви да ју исто зна че ње. Али је дан је у од но су на уси ју (оusiа = су шти на) то јест Бог«.9

Не по ста вља се ов де зах тев за фи ло соф ску до след ност ма да се чи ни на пор да се упо тре бља ва са вре ме на фи ло соф ска тер ми-но ло ги ја. Крај ње зна че ње тер ми на се ипак упа дљи во раз ли ку је од њи хо вог зна че ња у грч кој фи ло со фи ји и њи хо ва не а де кват-ност се мо гла ја сно уочи ти. Ово по себ но ва жи за тер мин ипо стас, тер мин пре су дан у бо го сло вљу тро јич но сти и у хри сто ло ги ји. Ни у ари сто те ли јан ству ни у нео пла то ни зму тер мин ни је озна ча вао ли це у хри шћан ском (и у са вре ме ном) сми слу, по кре тач ку си лу аgеns), ко ја има вла сти ту при ро ду и »де ла« са гла сно то ме, је динстве ни су бјект, чи ја ап со лут на исто вет ност ни у ко ме слу ча ју не мо же да бу де ду пли ра на. На су прот »ста ро ни кеј ци ма«, ка па до-киј ски Оци су же ле ли да на гла се да ни кеј ско ho mo o u sion (јед но-би тан) не по и сто ве ћу је Си на са Оцем на лич ном ни воу не го са мо на ни воу су шти не (оusiа). »Ни ти је Син Отац, јер Отац је је дан, али Он је исто што и Отац. Ни ти је Дух Син, јер је Он од Бо га, јер Је ди но род ни је је дан, али је Он исто што и Син«.10 Та ко у Бо-гу »што је сте« је јед но, ме ђу тим три ипо ста си су лич не осо би не (иден тич но сти), не сво дљи ве јед на на дру гу по свом лич ном би ћу. Оне »има ју бо жан стве ност«,11и бо жан стве ност је »у њи ма«.12

»Чо век рас по зна је ипо ста сну осо би ну (Ду ха) по то ме што је Он от кри вен по сле Си на и са Си ном и по то ме што сво је би ће

9 Ora tio 39, 11 PG 36: 345 cd.10 Г. На зи јан зин, Ora tio, 31, 9. PG 36: 414 a.11 Г. На зи јан зин, Po em. Dogm. 20, 3. PG 37: 414 a.12 Г. На зи јан зин, Ora tio 31, 41. PG 36: 149 a.

247


при ма од Оца. А Син у се би и са со бом от кри ва Ду ха ко ји ис хо ди од Оца, сам си ја не ство ре ном све тло шћу и не ма ни шта за јед нич-ко са Оцем и Ду хом у исто вет но сти сво јих спе ци фич но сти, већ је от кри вен сам у осо би на ма свој стве ним Ње го вој ипо ста си. И Отац има по себ ну ипо ста сну осо би ну би ћа Оца и би ћа не за ви-сног од сва ке узроч но сти... «13

Исто се пер со на ли стич ко на гла ша ва ње по ја вљу је у уче њу грч-ких ота ца о »мо нар хи ји« Оца. На су прот уче њу ко је је пре о вла-да ло на За па ду по сле Ав гу сти на и у ла тин ској схо ла сти ци, грч-ко бо го сло вље при пи су је по ре кло ипо ста сног »би ћа« ипостacи Оца - не за јед нич кој су шти ни. Отац је »узрок« (аitiа) и »прин-цип« (аrсhе) бо жан ске при ро де, ко ја је у Си ну и Ду ху. Што је још уоч љи ви је, је сте чи ње ни ца да ову »мо нар хи ју« Оца не пре ста но упо тре бља ва ју ка па до киј ски Оци про тив оних ко ји су их оп ту-жи ва ли за »три те и зам« (тро бож је): »Бог је је дан«, пи ше Ва си ли-је, »за то што је Отац је дан«.14 Иста се ми сао на ла зи и код Гри го-ри ја На зи јан зи на: »Бог је за јед нич ка при ро да Тро ји це, али Отац је њи хо во је дин ство (hеnоsis).15 Псе у до-Ди о ни си је та ко ђе го во ри о Оцу као »из во ру бо жан ства«16, а Јо ван Да ма скин у свом Тачном из ла га њу пра во слав не ве ре та ко ђе по твр ђу је су штин ску за-ви сност Си на и Ду ха од ли ца Оца:

»Све што Син има од Оца, има и Дух, укљу чу ју ћи сво је би ће. Па ако Отац не по сто ји, не по сто ји ни Син ни Дух. И ако Отац не што не ма, та да то не ма ни Син ни Дух. Шта ви ше, због Оца, то јест због чи ње ни це да Отац по сто ји, по сто је и Син и Дух; и због Оца, Син и Дух има ју све оно што има ју«.17

При хва та ју ћи Ни ке ју, ка па до киј ски Оци су од стра ни ли он то-ло шку под ре ђе ност Ори ге на и Ари ја, али су за и ста са чу ва ли, за-јед но са сво јим по и ма њем ипо ста сног жи во та, би блиј ски и пра-во слав ни суб ор ди на ци о ни зам, по др жа ва ју ћи лич ни иден ти тет Оца као крај ње по ре кло све га бо жан ског, би ћа и ак ци је«. »Три су је дан Бог ка да су со зер ца ва ни за јед но; сва ки (је Бог) за то што (су) 13 Ва си ли је Вел. Epist. 38. 4, PG 32: 329 cd.14 Ва си ли је Вел. Con tra Sab. 3, PG 31: 605 a.15 Ora tio 42, 15. PG 36: 476 b.16 Псе у до-Ди о нис. De div. nom. 2, 7. PG 3: 645.17 De fi de ort ho do xa 1, 8. PG 94: 324 b. Prev. F. H. Cha se, »Fat hers of the Church 37 /New York, 1958/, 184.

248


јед но су шни; три су је дан Бог због мо нар хи је (Оца)«.18 Раз ви ја ју-ћи по зна то уче ње о бо жан ској сли ци у чо ве ку, Гри го ри је Ни ски опре де љу је је дан вид људ ског лич ног по сто ја ња, ко је је са свим раз ли чи то од по сто ја ња Бо жи јег: сва ки чо век има си лу да се ре-про ду ку је, док је у Бо га са мо »јед но исто ли це Оца, од ко га је Син ро ђен и Дух ис хо ди«.19 Та ко је људ ски род у стал ном про це су рас-пар ча ва ња и мо же да по стиг не сво је је дин ство са мо ако га Бог у Хри сту усво ји - то јест, ако по ста не де те је ди не ипо ста си ко ја ра ђа без рас пар ча ва ња или умно жа ва ња. На ста нак је дин ства је у Тро ји ци, Отац вас по ста вља је дин ство све га ство ре ног та ко што Ње гов Син, Но ви Адам, узи ма људ ску при ро ду, а људ ска при ро да је у Ње му »ре ка пи ту ли ра на« де лат но шћу Ду ха.

Уче ње о тро јич но сти сто ји у са мом цен тру ви зан тиј ског ре-ли ги о зног до жи вља ја: има нент на тро јич ност се ма ни фе сту је као тро јич ност »ико но ми је« то јест као спа со но сно от кро ве ње Бо-га у исто ри ји, а не као ап стракт но ин те лек ту ал но умо ва ње. Ово је осо би то ја сно из ра же но у ли тур ги ји, на ро чи то у ка но ну ев ха-ри сти је. Као све ча на мо ли тва Оцу од стра не уси но вље не људ ске за јед ни це, ује ди ње не у ова пло ће ном Си ну, при зи ва ју ћи Ду ха, ев ха ри сти ја је за и ста све та тај на бо жан ског је дин ства, ко је је да-ро ва но љу ди ма. Иста тро јич на ре ал ност је из ра же на у без број-ним хим на ма, ра су тим по ви зан тиј ском ли тур гич ком кру гу. Ту је све ча на хим на Пе де сет ни це, ко ја се при пи су је ца ру - пе сни-ку Ла ву VI (886-912), а ко ја је ва ри ја ци ја на по зна ти три са ги он (три свја тое):

»До ђи те, љу ди, по кло ни мо се три и по ста сном Бо жан ству.Си ну у Оцу са Све тим Ду хом.Пре вре ме на је Отац ро дио Си на, са веч на и са пре стол на.И Дух Све ти бе ше у Оцу, про сла вљен за јед но са Си ном.Јед на Си ла, јед на Су шти на, јед но Бо жан ство, ко је про сла вља-

мо и ка же мо: Све ти Бо же, ко ји си све ство рио кроз Си на и са деј ством Све-

тог Ду ха.Све ти креп ки, пре ко ко га смо по зна ли Оца, а Све ти Духдо ђе у свет.

18 Григ. На зи јан зин, Ora tio 40, 41. Pg. 36: 417 b.19 Adv. Gra e cos. PG 45: 180.

249


Све ти Бе смрт ни, уте ши те љу Ду ше, ко ји од Оца ис хо диши оби та ваш у Си ну.Све та Тро ји це, сла ва Ти.«20

У кла сич ном ла тин ском уче њу о Све тој Тро ји ци, »Отац, Син и Дух су са мо по од но су »ре ла тив но раз ли чи ти«.21 Би ло ка кво ту ма че ње да се да иде ји »од но са« у ве зи са овом трд њом, ја сно је да је за пад на ми сао при зна ва ла он то ло шки при мат су штин-ском је дин ству над лич ним раз ли ка ма ли ца у Бо гу. То зна чи да је Бог су штин ски је дан, из у зев у Бо жан ским ли ци ма, ко ја су де-фи ни са на тер ми ни ма од но са. У ви зан тиј ској ми сли, ипак, - да се по слу жи мо из ра зом Мак си ма Ис по вед ни ка -»Бог је у исто вре ме мо на да и три а да«,22 и ве ро ват но по сто ји тен ден ци ја, у бо го слу-же њу и фи ло соф ским фор му ла ци ја ма (као раз ли чи тим од дог-мат ских по став ки) да се лич ним раз ли ка ма да из ве сна пре ва га над су штин ским је дин ством. Ни кеј ско по зи ва ње на »јед но бит-ност« био је ви зан тиј ски од го вор на оп ту жбе за »три те и зам«.

Ипак ово по зи ва ње не би, са мо по се би, би ло од од лу чу ју-ће ва жно сти, про сто сто га што је грч ка па три стич ка ми сао, по-себ но ми сао ка па до ки ја ца, увек пред по ста вља ла по ла зну тач ку апо фа тич не те о ло ги је: да је Бо жи је би ће, а до след но то ме крај њи сми сао ипо ста сних од но са пот пу но из над људ ског раз у ме ва ња, де фи ни ци је или ар гу ме на та. Основ ни по јам о Бо жи јем би ћу, ка-ко је дин ству та ко и о тро јич но сти, је у от кро ве њу, ко је илу стру је ову не схва тљи вост. Јер ни јед на уму до ступ на ре ал ност не би мо-гла да бу де ни »јед но« ни »три«. Као што ка же Вла ди мир Ло ски: »Не појм љи во се са мо от кри ва у са мој чи ње ни ци сво је не појм љи-во сти, јер Ње го ва не појм љи вост има ко рен у чи ње ни ци да Бог ни је са мо При ро да не го та ко ђе Три Ли ца«.23

Сто га је по зна ње Бо га мо гу ће је ди но у тој ме ри у ко јој се Он сам от кри је, уко ли ко се има нент на Тро јич ност са ма ма ни фе сту је у »ико но ми ји« спа се ња, уко ли ко тран цсен дент но де лу је на ни воу има нент ног. У фун да мен тал ној исто вет но сти ових »де ла« или »енер ги ја« Бо жи јих, грч ки су Оци, на ро чи то Ва си ли је и Гри го-

20 Пен ти ко стар /At hens: Phos 1960/, 218.21 K. Rah ner, op. cit. str. 68.22 Ca pi ta theol. et oeco nom. II, 1. PG 90: 1125 a.23 Op. cit. p. 64.

250


ри је Ни ски, ви де ли од лу чу ју ћи и ег зи стен ци јал ни знак је дин ства Бо жи је су шти не. Ва си ли јев по зна ти до каз у ко рист бо жан ства Све тог Ду ха је у то ме што Он има исту »енер ги ју« као Отац и Син. Слич но то ме, Гри го ри је Ни ски до ка зу је су штин ско је дин-ство Оца, Си на и Ду ха из је дин ства њи хо ве де лат но сти.24 Овај се до каз укла па у кон текст по ле ми ке ка па до ки ја ца про тив Ев но ми-ја, ко ји је твр дио да се мо же по зна ти и Бо жи ја су шти на. Је ди но Бо га мо же мо по зна ти, они су твр ди ли, из Ње го вих »енер ги ја«. »Ико ном ска« тро јич ност, от кри ве на у Бо жи јој де лат но сти у све-ту је, сто га, је ди на мо гу ћа осно ва за тврд њу да је Бог за и ста па-ра док сал но и не појм љи во, тран сцен дент на и има нент на Тро ји-ца. Уче ње Гри го ри ја Ни ског о »енер ги ја ма« је до бро опи сао Г.Л. Пре стиж (G. L.Pre sti ge):

»У љу ди ма,... без об зи ра на мо но лит ност људ ског ро да, сва-ка ин ди ви дуа де лу је по себ но, та ко да је уме сно по сма тра ти их као мно штво. Та ко ни је са Бо гом. Отац ни ка да не де лу је не за ви-сно од Си на, ни ти Син од Ду ха. Бо жи ја де лат ност... увек по чи ње са Оцем, на ста вља се пре ко Си на и за вр ша ва се у Ду ху Све том. Не по сто ји по себ на ин ди ви ду ал на де лат ност би ло ког од ли ца. Енер ги ја не про мен љи во про ла зи кроз три ли ца, ма да ре зул тат ни су три де лат но сти, не го јед на«.25

У ства ри, тер ми но ло шка по за ди на па три стич ког уче ња о »енер ги ји« за сно ва на је на ари сто те лов ском прин ци пу пре ма ко ме сва ка »при ро да« (рhi sis) има »енер ги ју« (ener ge ia) то јест су штин ски уоч љи ву ма ни фе ста ци ју. (На ла зи мо да је ова тер ми-но ло ги ја та ко ђе упо тре бље на и у хри сто ло ги ји, где ће, на при мер Мак сим Ис по вед ник, твр ди ти да две Хри сто ве при ро де пред по-ста вља ју две »енер ги је« или во ље). Зна чај но је, ипак, да ари сто-те лов ска ди а да, при ро да - енер ги ја - ни је до вољ но раз ма тра на са ма по се би ка да је при ме ње на на Бо га, јер је у Бо жи јој при ро-ди од лу чу ју ћи де ло твор ни фак тор ипо ста сан. Оту да бо жан ска »енер ги ја« не са мо да је је дин стве на не го је три и по ста сна, по што »енер ги ја« од ра жа ва за јед нич ки жи вот три ли ца. Лич ни аспек ти бо жан ске ипо ста си не ис че за ва ју у јед ној »енер ги ји« не го се сам тро јич ни жи вот Бо жи ји про ја вљу је у »енер ги ји« и у »енер ги ји« 24 G. L. Pre sti ge, op. cit, 257 - 260.25 op. cit. p. 260.

251


уче ству је мо у Бо жан ском жи во ту: пре ма то ме, кроз »енер ги ју се по ка зу је бо жан ска ипо стас у сво јој не раз луч ној це ло сно сти (реriсhоrеsis)«26 »Ja сам у Оцу и Отац је у ме ни« (Јн. 14:11). Љу ди иако су исти по при ро ди и би ћу, де лу ју раз је ди ње но и че сто су у кон флик ту је дан са дру гим. Ме ђу тим, у Бо гу реriсhоrеsis из ра-жа ва са вр ше ну љу бав и сто га са вр ше но је дин ство »енер ги је« три ипо ста си, без би ло ка квог ме ша ња или пре пли та ња. За то што је тро јич на, »енер ги ја« је увек из раз и оп ште ње љу ба ви: »Као што Отац има љу бав к ме ни и ја имам љу бав к ва ма. Бу ди те у љу ба ви мо јој« (Јн. 15:9).

Ве ро ват но да у кон тек сту уче ња о пе ри хо ре сис тре ба раз у ме-ти и је дин стве но ме сто код Па ла ме, у ко ме као да је био ин спи-ри сан Ав гу сти но вом »пси хо ло шком« сли ком о Све тој Тро ји ци.27 Па ла ма пи ше: »Овај Дух Ре чи са ви си не је као ми сте ри о зна љу-бав Оца пре ма Ре чи, ми сте ри о зно ро ђе ној. То је оно што је по-се до ва ла Реч, во зљу бље ни Син, пре ма Оцу ко ји Га је ро дио. Ово Син чи ни по што до ла зи од Оца са овом љу ба вљу и ова љу бав, при род но, оста је на Ње му«.28 По што је цео при ступ тро јич но сти код Па ла ме раз ли чит од Ав гу сти но вог, то је си гур но ре зул тат пер со на ли стич ког ту ма че ња ко је мо же би ти да то »пси хо ло шкој« сли ци ко ја је ов де упо тре бље на да из ра зи ми сте ри ју тро јич но-сти: Љу бав ује ди њу је три бо жан ске ипо ста си и из ли ва пре ко њих за јед нич ку бо жан ску »енер ги ју« или »ак ци ју« на оне ко ји су до-стој ни да је при ме.

2. Ипо стас, су шти на, енер ги ја

Ствар на раз ли ка из ме ђу бо жан ске »су шти не« и бо жан ске »енер ги је« по ста ла је не из бе жна у кон тек сту уче ња о »обо же њу«, под ко јим се под ра зу ме ва »уче ство ва ње« ство ре ног чо ве ка у не-ство ре ном жи во ту Бо жи јем, чи ја су шти на оста је тран сцен дент-26 Тер мин je пр ви пут упо тре бљен у хри сто ло ги ји (ви ди код Pre sti ge »God in Pa tri stic Tho ught«, 291 - 299. По чео je да гa при ме њу је на ипо ста сне од но се Псе у до-Ки ри ло и Јо-ван Да ма скин.27 Св. Ав гу стин »О Тро јич но сти«, Мак сим Пла ну дес пре вео на грч ки у 13. в., и мо гао је да бу де по знат Па ла ми.28 Сар. phis., 36. PG 151: 1144d - 1145 а.

252


на и не до ку чи ва. Сви ови аспек ти уче ња о Бо гу би ће у ства ри исто вре ме но су о че ни за вре ме спо ро ва из ме ђу Гри го ри ја Па ла-ме и ње го вих про тив ни ка у че тр на е стом ве ку. Па ла мин за кљу чак се сво ди на то да су »у Бо гу три еле мен та: су шти на, енер ги ја и три а да бо жан ских ипо ста си«.29

Ова тро стру ка од ли ка се не из бе жно на ме ће чим се од ба ци Ав гу сти но ва оп ци ја три ни та ри зма у ко рист ка па до ки ја ца. Јер ако су ли ца са мо уну тар њи од но си у од но су на су шти ну, Бо жи је от кро ве ње, је от кри ва ње »су шти не« или »ана лог но« ство ре них сим бо ла; Та да су »енер ги је« или Бо жи ја су шти на, или ство ре ни зна ци, те не ма ни ка квог ре ал ног раз ли ко ва ња у Бо гу. Али, на су-прот то ме, ако се ли ца раз ли ку ју од су шти не ко ја им је за јед нич-ка, али тран сцен дент на и чо ве ку не при ступ на и ако се у Хри сту чо век су сре ће са Бо гом »ли цем у ли це« та ко да за и ста »уче ству-је« у бо жан ској ствар но сти, то уче ство ва ње мо же да бу де са мо сло бод ни дар Бо жи ји, ко ји чу ва не при ступ ни ка рак тер Бо жи је су шти не и тран сцен дент но сти. Ово Бо жи је са мо да ва ње је Бо жи-ја »енер ги ја«. Жи ви и лич ни Бог је за и ста де ло твор ни« Бог.

Ви де ли смо да је у ви зан тиј ском пре да њу уче ње о »енер ги-ја ма« цен трал но за раз у ме ва ње ка ко ства ра ња та ко и хри сто ло-ги је. Од би ја ју ћи да би ће Бо жи је све де на фи ло соф ско по и ма ње про сте »су шти не«, ви зан тиј ска ми сао по твр ђу је пот пу ну и раз-ли чи ту ре ал ност тро јич ног ипо ста сног жи во та Бо жи јег аd intrа, као и Ње го во »умно жа ва ње« као Ство ри те ља, аd ехtrа. Ипак се ове две »мно го стру ко сти« не по ду да ра ју. Тер ми но ло ги ја ко ју је по при ми ло уче ње о енер ги ја ма у од но су на три ипо ста си, би ла је уста ље на тек у Па ла ми ним син те за ма у че тр на е стом ве ку:

Пра ва на и ме но ва ња бо жан ских ипо ста си, за јед нич ка су енер ги ја ма; док су на зи ви за јед нич ки за ипо ста си, спе ци фич ни за сва ку од бо жан ских енер ги ја. Та ко, жи вот је за јед нич ки на зив за Оца, Си на и Ду ха, али пред зна ње се не на зи ва жи во том ни-ти јед но став ност ни ти не про мен љи вост ни ти би ло ко ја дру га енер ги ја. На тај на чин сва ка од ре ал но сти, ко је смо на бро ја ли при па да у исто вре ме Оцу, Си ну и Ду ху. Али оне са мо при па да ју јед ној енер ги ји, а не сви ма. У ства ри, сва ка ре ал ност има са мо јед но зна че ње. Обр ну тим ре дом Отац је пра ви на зив јед не је-29 Сар. phis., 75 PG 151: 1173b.

253


ди не ипо ста си, али се она ма ни фе сту је у свим енер ги ја ма... Исто ва жи и за на зи ве Си на и Ду ха. И та ко, по што је Бог у сво јој све у-куп но сти пот пу но ова пло ћен, Он је не из мен љи во при са је ди нио це лом мом би ћу... бо жан ску при ро ду и сву ње ну си лу и енер ги ју, у јед ну од бо жан ских ипо стас. Исто та ко, пре ко сва ке од бо жан-ских енер ги ја чо век уче ству је у це лом Бо гу... Оцу, Си ну и Све том Ду ху... «30

Тро стру ка од ли ка - су шти на, ипо стас и енер ги ја - ни је де ле-ње Бо жан ског би ћа; она од ра жа ва та јан стве ни жи вот »Оног ко ји је сте« - тран сцен ден тан, тро ји чан и при су тан у сво јим ство ре-њи ма.

Па ла ми стич ким фор му ла ци ја ма че тр на е стог ве ка пред хо дио је бо го слов ски раз вој у ко ме се су сре ћу исте тро стру ке од ли ке. Два су по ме сна са бо ра у Ца ри гра ду 1156-1157. го ди не, рас пра-вља ла о про бле му да ли је Хри сто ва жр тва, у сво јој исто риј ској и ев ха ри стич кој ди мен зи ји, би ла при не та са мо Оцу или све тој Тро ји ци. Бо го слов Со те ри хос је био осу ђен за то што је сма трао да је де ло жр тво ва ња и при ма ња жр тве са чи ња ва ло ипо ста сне ка рак те ри сти ке Си на, од но сно Оца. Са бо ри су сма тра ли да ово ми шље ње ства ра збр ку из ме ђу »има нент не« и »ико ном ске« тро-јич но сти, или из ме ђу ипо ста сних осо би на и »енер ги ја«. И за и ста, у ви зан тиј ске ли тур ги је Ва си ли ја и Јо ва на Зла то у ста, укљу че на је и мо ли тва упу ће на Хри сту: »Јер Ти си Онај ко ји при но сиш жр-тву и ко ји се на жр тву при но сиш, ко ји при ма и би ва при мљен«. Ми сте ри ја ипо ста сног жи во та, от кри ве на у ова пло ће њу и у свим де ли ма ис ку пље ња, из ра же на је та ко ђе и у вас кр шњем тро па ру (ко ји све ште ник по на вља за вре ме при но ше ња на ев ха ри сти ји): »О Хри сте, нео пи си ви! Ти ис пу ња ваш све ства ри: те лом у гро бу, у аду са ду шом као Бог, у ра ју са раз бој ни ком. Се диш на бо жан-ском пре сто лу са Оцем и Ду хом«.

Пре ма то ме, ако се у ев ха ри стиј ској мо ли тви чак и обра ћа са мо Оцу, де ло »при ма ња« жр тве је тро јич ни акт, као и сва бо-жан ска Де ла аd ехtrа.31 Ми сте ри ја ова пло ће ња се ипак са сто ји у чи ње ни ци да је бо жан ска ипо стас Ло го са узе ла та ко ђе уло гу

30 »Про тив Акин ди на«, V, 27. Нео бја вље но. Упо тре био ra Ј. Ма јен дорф у »Гри го ри је Па ла ма«, стр. 220-31 О са бо ри ма 1156 и 1157, ви ди Ј. Ма јен дорф, »Хри стос«, стр. 152 - 154.

254


жр тво ва ња, при но се ћи чо ве чан ство Оцу. Ев ха ри стиј ска жр тва пред ста вља то при но ше ње, оства ре но у Те лу Хри сто вом где је људ ску при ро ду про же ту бо жан ском енер ги јом узео Ло гос, она-кву ка ква је сте.

Ипо ста сно лич но по сто ја ње под ра зу ме ва »отво ре ност« ко ја омо гу ћа ва да ова пло ће ни Ло гос »при но си« жр тву и »при ма«, да бу де чо век и Бог и да бу де са Оцем и Ду хом »ак тер« »енер ги ја« ко је ка рак те ри шу бо жан ску при ро ду.

3. Жи ви Бог

»Ка да је Бог го во рио са Мој си јем, ни је ре као »Ја сам су шти на« не го »Ја сам онај ко ји је сте« (Исх. 3:14). Пре ма то ме »Онај ко ји је-сте« не до ла зи из су шти не не го је су шти на та ко ја до ла зи од »Оно-га ко ји је сте«, јер »Онај ко ји је сте« Со бом об у хва та све«.32 Ка да се Па ла ма, у одељ ку ко ји је на ве ден, из ри чи то по зи ва на би блиј ско уче ње о жи вом Бо гу, или ка да од би ја да по и сто ве ти би ће Бо жи је са фи ло соф ским уче њем о су шти ни -»Су шти на је по нео п ход но-сти би ће, али би ће ни је по нео п ход но сти су шти на«33 - он из ра жа-ва са др жи ну свог спо ра са Вар ла а мом и Акин ди ном, али при том оста је при бо го сло вљу ка па до киј ских Ота ца.

Већ смо за бе ле жи ли да је у ви зан тиј ском дру штву, у спо ру ко ји је по ста вио мо на хе про тив »ху ма ни ста«, би ло укљу че но и схва-та ње чо ве ко ве суд би не за сно ва но на Би бли ји, на су прот схва та њу за сно ва ном на пла то ни чар ском спи ри ту а ли зму. Сли чан се про-блем раз вио на ни воу чи сте »те о ло ги је«, то јест уче ња о Бо гу. Про-блем је био ком пли ко ван чи ње ни цом да је ла тин ска схо ла сти ка снаб де ла ви зан тиј ске ан ти па ла ми сте са пра вим »грч ким« ту ма че-њем бо жан ског би ћа и та ко су оти шли у ла ти но фро не (ла ти на ше). Јер, за и ста, ствар ни зна чај бор бе око Фи ли о кве сacтojao се у чи-ње ни ци да су две стра не има ле раз ли чит при ступ у од но су на Бо га. Ис ток је од би јао да Бо жи је би ће по и сто ве ћу је са уче њем о »про-

32 Гри го ри је Па ла ма »Три ја де« III 2, 12 изд. Ма јен дорф у Spe ci le gi um Sać rum Lo va ni en-se, 31 /Lo u vain 1959/ Па ла ма па ра фра зи ра Григ. На зи јан зи на, Ora tio, 45, 3 PG 36: 625 с.33 Про тив Акин ди на, 2. 10 нео бја вље но. Ци ти ра ra ј. Ма јен дорф у »Гри го ри је Па ла ма«, стр. 213.

255


стој су шти ни«, док је За пад до пу штао то по и сто ве ће ње на осно ву грч ких фи ло соф ских прет по став ки. Си гур но је да про блем не би мо гао да бу де ре шен при ку пља њем ду хов них и па три стич ких »до-ка зних тек сто ва«, чак ка да би са гла сност очи глед но би ла мо гу ћа на ка нон ском ни воу (јед но стра на ла тин ска ин тер по ла ци ја у оп шти Сим вол ве ре) и на тер ми но ло шком ни воу (ис хо ђе ње »од јед ног и дру гог« мо гли би пра во слав ни до пу сти ти на ни воу »ико но ми је«). Спор се ствар но ти цао, ка ко ка же Вла ди мир Ло ски, чи ње ни це да је »дог мом Фи ли о кве Бог фи ло со фа и му дра ца ста вљен на ме сто жи вог Бо га... Не са знај на су шти на Оца, Си на и Све тог Ду ха при ма по зи тив на од ре ђе ња. Она по ста је пред мет при род ног бо го сло вља ко је се од но си пре ма »Бо гу уоп ште но« ко ји мо же да бу де Де кар-тов бог, или бог Лајб ни цов, па мо жда, у из ве сном сми слу, и бог Вол те ров и де хри сти ја ни зо ва них де и ста осам на е стог ве ка.«34

Мо жда ће овај за кљу чак не ком из гле да ти као пре те ри ва ње. Али ка рак те ри стич но је и пред ста вља осве же ње, да баш они са-вре ме ни бо го сло ви За па да, ко ји су за и те ре со ва ни да хри шћан-ско бо го сло вље по но во по ста не ки риг ма тич но и при влач но као не кад, пред ла жу по вра так пре дав гу сти нов ском схва та њу Бо га »ка да су три ипо ста си, пре све га, по сма тра не у сво јим лич ним, не сво дљи вим функ ци ја ма.«35 »Без до жи вља ја Оца, Си на и Ду ха у исто ри ји спа се ња, крај ње је не мо гу ће да ја сно схва ти мо да они уоп ште по сто је као је дан Бог«. 36

34 »Ис хо ђе ње Све тог Ду ха у пра во слав ној три ја до ло ги ји«, (на ен гле ском), у Eastern Church Qu ar terly. До пун ско из да ње »у ве зи Све тог Ду ха« /1958), стр. 46. Ви ди та ко ђе де-ба ту о Фи ли о кве из ме ђу пра во слав них (епи скоп Ка си јан, Ма јен дорф, Вер хов ској и др.). Об ја вље но у Rus sie et Chre ti en te /1950), No. 3 - 4.35 Ј. Ма јен дорф, »Хри стос«, 166. 36 К. Ра нер, ци ти ра но де ло, стр. 111.

15

СВЕ ТО ТА ЈИН СКО БО ГО СЛОВЉЕ:

КРУГ ЖИ ВО ТА

У књи зи Жи вот у Хри сту у ту ма че њу кр ште ња, ми ро по-ма за ња и при че шћа - Ни ко ла Ка ва си ла пи ше: »По сто ји мо-гућ ност да све ти те љи у овом све ту бу ду не са мо усме ре ни и при пре мље ни за (веч ни) жи вот (у Хри сту), не го да већ са да са гла сно са тим жи во том жи ве и де ла ју.«1

Цар ство Бо жи је је, у сми слу ес ха то ло шке пу но ће, већ до-ступ но у Те лу Хри сто вом. Ова мо гућ ност пре би ва ња »у Хри-сту«, »уче ство ва ња« у бо жан ском жи во ту - што је »при род но« ста ње за људ ску при ро ду, за Ви зан тиј це се су штин ски ма ни-фе сто ва ло у све тим тај на ма или mуstеriа - mа Цр кве. Све те тај не су ма ње сма тра не за по себ не све ште но рад ње у ко ји ма се, пре ко за тo од ре ђе них све ште но слу жи те ља, по је дин ци ма да је »по себ на« бла го дат, а ви ше су сма тра не као вид је дин-стве не тај не Цр кве у ко јој Бог де ли са чо ве ком бо жан ски жи-вот, из ба вља ју ћи чо ве ка од гре ха и смр ти и из ли ва ју ћи на ње-га сла ву бе смрт но сти.

1. Број све тих тај ни

Ви зан тиј ско бо го сло вље је ома ло ва жа ва ло за пад но раз ли-

1Ка ва си ла »О жи во ту у Хри сту«, I, 3 PG 150: 496 d.

258


ко ва ње из ме ђу »са кра мен ти« (све те тај не) и »са кра мен та лан« и ни ка да се ни је огра ни ча ва ло на не ки од ре ђе ни број све тих тај-ни. У па три стич ком пе ри о ду ни је ни по сто јао не ки из раз ко ји би озна ча вао »све те тај не« као спе ци фич ну ка те го ри ју цр кве них рад њи: тер мин myste rion ce упо тре бља вао пр вен стве но у ши рем и оп штем сми слу »ми сте ри ја спа се ња«2 и то са мо као до пун ски из раз за озна ку по себ них рад њи ко је да ју спа се ње. У овом дру-гом сми слу упо тре бља ва ли су се упо ре до и из ра зи »све ште но-рад ње« и »осве ће ња«.3 Те о дор Сту дит у де ве том ве ку да је ли сту од шест све тих тај ни: све то »про све тле ње« (кр ште ње), »си нак-сис« (ев ха ри сти ја), све то ми ро по ма за ње, ру ко по ло же ње, мо на-шки по стриг и слу жба са хра не.4 Уче ње о »се дам тај ни« се пр ви пут по ја вљу је, то је вр ло ка рак те ри стич но, у Ис по ве да њу ве ре ко је је при пре мио рим ски па па Кли мент IV и тра жио да га при-хва ти цар Ми ха и ло Па ле о лог 1267. го ди не.5 Ис по ве да ње су, сва-ка ко, при пре ми ли ла тин ски бо го сло ви.

Очи глед но за пад но по ре кло овог стрикт ног на бра ја ња све-тих тај ни, ни је сме та ло да бу де по сле три на е стог ве ка при хва-ће но и од пра во слав них хри шћа на, чак и оних ко ји су ва тре но од ба ци ва ли уни ју са Ри мом.

Из гле да да ово при хва та ње ни је би ло то ли ко под ути ца јем ла тин ског бо го сло вља, ко ли ко под ути ца јем по себ не сред ње ве-ков не ви зан тиј ске за се ње но сти сим бо ли ком бро је ва. По себ но је број се дам иза зи вао асо ци ја ци је на се дам да ро ва Ду ха Све тог код Иса и је 11:2-4. Али и ме ђу мно гим ви зан тиј ским пи сци ма ко ји су при хва ти ли »се дам тај ни« на ла зи мо раз ли чи те су прот-не спи ско ве. Мо нах Јов (три на е сти век) аутор рас пра ве о све-тим тај на ма, укљу чу је у спи сак и мо на шки по стриг, као што је то чи нио и Те о дор Сту дит, али то ком би ну је са тај ном по ка ја ња и је ле о све ће ња.6 Си ме он Со лун ски (пет на е сти век) та ко ђе при-зна је све то та јин ски ка рак тер мо на шком по стри гу, али га ста вља

2Ви ди код Зла то у ста, Ho mi lia 7 in I Cor. PG 61: 55.3Зла то у сти, Cat hec he ses bap ti sma les, ed. A. Weng еr, So ur ces Chre ti en nes 50/ Pa ris: Cerf, 1957/, II 17, str. 143.4Ep. II, 165. PG 99: 1524 b.5G. M. Ju gie, The o lo gia dog ma ti ca Chri sti a no rum ori en ta li um, III /Pa ris, 1930/, 16.6Ци ти ра но код M. Ju gie, ibid. pp 17 - 18.

259

Светотајонско богословље: круг живота

за јед но са по ка ја њем,7 а сма тра да је је ле о све ће ње по себ на све та тај на. Ме ђу тим, Јо а саф, ми тро по лит ефе ски, са вре ме ник Си ме-о нов, из ја вљу је: »Ја ве ру јем да не ма се дам све тих тај ни Цр кве, не го да их је ви ше«, и да је ли сту од де сет тај ни, у ко ју је укљу че но осве ће ње цр кве, по греб на слу жба и мо на шки по стриг.8

Ви зан тиј ска се цр ква ни ка да ни је фор мал но оба ве за ла ни на је дан спе ци фич ни спи сак. Мно ги пи сци при хва та ју стан дар ни број од се дам све тих тај ни - кр ште ње, ми ро по ма за ње, ев ха ри-сти ја, све штен ство, брак, по ка ја ње и је ле о све ће ње - док дру ги да ју ду гач ки спи сак, а не ки под вла че ис кљу чи во и пре вас ход ну ва жност кр ште ња и ев ха ри сти је, као основ них хри шћан ских пу-то во ђа у »но ви жи вот«. Та ко, Гри го ри је Па ла ма са оп шта ва да је »у овим две ма (тај на ма) су шти на на шег спа се ња, по што је у њи ма са же та це ло куп на ико но ми ја бо го чо ве ка«.9 А Ни ко ла Ка ва си ла са ста вља сво ју чу ве ну књи гу Жи вот у Хри сту као ко мен тар све-тих тај ни кр ште ња, ми ро по ма за ња и ев ха ри сти је.

2. Кр ште ње и ми ро по ма за ње

У Пра во слав ној цр кви се кр ште ње и ми ро по ма за ње оба вља ју за јед но. Ми ро по ма за ње се вр ши по ма зи ва њем »све тим ми ром« бла го сло вље ним од епи ско па. Од мах по сле кр ште ња и ми ро-по ма за ња де те ту је до зво ље но при сту па ње све том при че шћу. Пре ма то ме, не ма раз ли ке из ме ђу де те та и од ра слог у од но су на члан ство у Цр кви. У јед ном и дру гом слу ча ју, људ ско би ће, ко-је је сво јим при род ним ро ђе њем при па да ло »ста ром Ада му«, уче ству ју ћи у кр ште њу, ми ро по ма за њу и при че шћу, уво ди се у »но ви жи вот«. Све ча ност уво ђе ња у хри шћан ство је је дин стве-на и не ви дљи ва рад ња: »Ако не ко не при ми ми ро по ма за ње, ни је пот пу но кр штен«, пи ше Си ме он Со лун ски.10 Као што смо ви де-ли, све то о тач ко уче ње о спа се њу ни је за сно ва но на иде ји гре ха

7De sac ra men tis, 52. PG 155: 197 a.8Re spon sa ca no ni ca, ed. A. I. Al ma zov /Ode sa, 1903/, 38.9Hom, 60, ed. S. Oiko no mos /At hens, 1860/, 250.10De sac ra men tis, 43. PG 155: 188 a.

260


на сле ђе ног од Ада ма од ко га је осло бо ђен у Хри сту, не го на ег-зи стен ци јал ни јем раз у ме ва њу »па лог« и »из ба вље ног« чо ве ка. Пре ко при род ног ро ђе ња чо век на сле ђу је од »ста рог Ада ма«, не са вр ше ни об лик жи во та - услед смрт но сти не из бе жно на сле-ђу је гре шност, не до ста так основ не сло бо де од »кне за овог све-та«. Ал тер на ти ва овом »па лом« ста њу је »жи вот у Хри сту«, ко ји је пра ви и »при род ни« људ ски жи вот, дар Бо жи ји да ро ван у ми-сте ри ји Цр кве. »Крш тeње«-пи ше Ни ко ла Ка ва си ла - ни је ни шта дру го не го ра ђа ње за Хри ста и при ма ње на шег ствар ног би ћа и на ше при ро де.«11

У об ре ду кр ште ња и у бо го слов ским ко мен та ри ма ви зан-тиј ског пе ри о да, на гла ша ва се по зи тив но зна че ње кр ште ња као »но вог ро ђе ња«. »Дан кр ште ња« - про ду жа ва Ка ва си ла - »по ста-је за хри шћа не имен дан јер су они та да фор ми ра ни, и уоб ли че ни, и наш без о блич ни и нео пре де ље ни жи вот до би ја об лик и опре-де ле ње«.12 Пре ма Ка ва си ли, све на по ме не о кр ште њу у Све том Пи сму и пре да њу, ука зу ју на исто по зи тив но зна че ње: »Ро ђе ње« и »но ви жи вот«, »по нов но уоб ли ча ва ње« и »пе чат«, та ко ђе »кр-ште ње«, »обла че ње« и »по ма зи ва ње«, »дар«, »про све ће ње« и »пра ње« све ово озна ча ва са мо јед но: да је об ред по че так по сто-ја ња оних ко ји су у Бо гу и ко ји жи ве са Бо гом«.13

По сма тра ју ћи кр ште ње као »но во ро ђе ње« та ко ђе се под ра-зу ме ва да је оно до бро вољ ни Бо жи ји дар ко ји ни у ком сми слу ни је за ви сан од чо ве ко вог из бо ра, са гла сно сти, па чак ни од све-сти: »Исто као у слу ча ју при род ног ро ђе ња, ми ни шта не до при-но си мо бла го да ти ма ко је по ти чу од кр ште ња«.14 Сто га на Ис то ку ни ка да ни је би ло сум њи или спо ро ва о ле ги тим но сти кр ште ња де це. Ова ле ги тим ност је би ла за сно ва на, не на иде ји »гре ха« по ко јој би чак и но во ро ђен че би ло кри во у очи ма Бо жи јим и тре ба да се кр сти ра ди оправ да ња, не го на чи ње ни ци да чо век тре ба да бу де »по но во ро ђен« у свим ста ди ји ма жи во та, укљу чу ју ћи и де тињ ство - а то зна чи да за поч не но ви, ве чи ти жи вот у Хри сту. Крај њи ес ха то ло шки циљ но вог жи во та не мо же да бу де пот пу но

11De vi ta in Chri sto, II 3. PG 150: 524 a.12Исто, 4, 525 a.13Исто, 524 c.14Исто, 5, 525 d.

261


схва ћен чак ни од стра не »све сног од ра слог чо ве ка«.»Као што је не мо гу ће да се без све тло сти раз у ме си ла очи ју

или ле по та бо је, и да они ко ји спа ва ју на у че де ла оних ко ји су буд ни - исто та ко у овом жи во ту ни је мо гу ће раз у ме ти но ве чла-но ве и њи хо ве спо соб но сти ко је су упра вље не са мо на жи вот ко-ји до ла зи... Ми смо чла но ви Хри сто ви, а то је ре зул тат кр ште ња. Сјај и ле по та чла но ва до ла зи од Гла ве, јер чла но ви не би би ли ле-пи ако не би би ли при са је ди ње ни Гла ви. Гла ва је од ових чла но ва са кри ве на у са да шњем жи во ту, али ће би ти пот пу но ви дљи ва кад за си ја ју за јед но са Гла вом.15

По што је пре ко кр ште ња члан Те ла Хри сто вог, чо век опет по ста је »бо го цен три чан« - то јест, он по но во от кри ва сво ју пр во-бит ну суд би ну, ко ја је ес ха то ло шка и та јан стве на јер он уче ству је у са мој ми сте ри ји Бо га. Као дар Бо жи ји, дат де те ту и од ра слом, кр ште ње је по че так но вог жи во та. Те о до рит Кир ски пи ше:

»Ако би је ди ни зна чај кр ште ња био у опра шта њу гре хо ва, за-што би смо ми кр шта ва ли но во ро ђен чад ко ја још ни су оку си-ла грех? Али ми сте ри ја кр ште ња ни је на то огра ни че на. Она je обе ћа ње ве ћих и са вр ше ни јих да ро ва. У њој су обе ћа ња бу ду ће ре ал но сти. Она је пра о браз бу ду ћег вас кр се ња, за јед ни чар ство са Учи те ље вим стра да њем, уче ство ва ње у Ње го вом вас кр се њу, плашт спа се ња, ту ни ка ра до сти, одо ра све тло сти, или бо ље, она је са ма све тлост«.16

Као »по че так« и обе ћа ње но вог жи во та, кр ште ње под ра зу-ме ва сло бод но са мо о пре де ле ње и раст. Оно не по ти ску је људ ску сло бо ду већ је вас по ста вља у ње ном пр во бит ном и »при род ном« об ли ку. У слу ча ју кр ште ња но во ро ђен че та, ово вас по ста вља ње је, на рав но, са мо по тен ци јал но, али у све тој тај ни се увек под-ра зу ме ва по зив за сло бо ду. У ви зан тиј ској тра ди ци ји, фор му ла кр ште ња ни је као на За па ду, из го во ре на у име све ште ни ка ко ји оба вља све ту тај ну (»Ја те кр стим«), не го је то све ча на из ја ва у име оно га ко ји се кр шта ва: »Кр шта ва се раб Бо жи ји Н. у име Оца, Си на и Све тог Ду ха«. »Ово« - пи ше Си ме он Со лун ски - »озна ча-ва сло бо ду кр ште ног«.17 По сле кр ште ња, пут пре ма Бо гу је »си-

15Исто, 22: 548 bc.16Ha e ret. fa bul. com pen di um 5, 18. PG 83: 512.17De sac ra men tis, 64. PG 155: 228 d - 229 b. Исто код Ema nu i la Ko rint skog »Apo lo gi ja«. 7

262


нер ги ја« Бо жи је си ле и сло бод ног чо ве ко вог на по ра. То је та ко ђе осло бо ђе ње од око ва Са та не -ти ра ни на и узур па то ра - што озна-ча ва ју ег зор ци зми, ко ји пред хо де са мој све тој тај ни кр ште ња.18

Ви зан тиј ска тра ди ци ја је при кр ште њу за др жа ла ста ру хри-шћан ску прак су тро крат ног по гру жа ва ња. Не ка да је по гру жа ва-ње сма тра но као бит но за ва ља ност све те тај не. Не ки екс трем-ни ан ти ла тин ски по ле ми ча ри по ста вља ли су пи та ње ва ља но сти за пад ног кр ште ња због то га што је оба вље но шкро пље њем. По-гру жа ва ње ствар но сим бо ли ше оно што кр ште ње ствар но зна чи: »Во да ра за ра је дан жи вот, али об на вља дру ги. Она по та па ста-рог чо ве ка, а вас кр са ва но вог«, пи ше Ка ва си ла.19 »По та па ње« не мо же би ти осми шље но по ка за но на дру ги на чин не го по гру жа-ва њем. На јед ном дру гом ме сту Ка ва си ла из ра жа ва да чо ве ку, осло бо ђе ном кр ште њем, од роп ства Са та ни, Дух Све ти да је спо-соб ност да »бу де де ло тво ран у ду хов ним енер ги ја ма«.20 Већ смо ви де ли да ви зан тиј ско све то о тач ко пре да ње при зна је по ве за-ност да ро ва Све тог Ду ха и чо ве ко ве сло бо де. Ис ку пље ње чо ве ка под ра зу ме ва да ће не са мо људ ска »при ро да« не го сва ки чо век, сло бод но и лич но на ћи сво је ме сто у но вом ства ра њу, »ре ка пи-ту ли ра ном« у Хри сту. Дар Ду ха у ми ро по ма за њу је глав ни све-то та јин ски знак по себ не ди мен зи је спа се ња. Ми ро по ма за ње је, пре ма ли тур гиј ској нор ми, нео дво ји во од кр ште ња. Та ко »жи вот у Хри сту« и »жи вот у Ду ху Све то ме« ни су два одво је на об ли ка ду хов но сти. То су ком пле мен тар ни ви до ви истог пу та ко ји во ди ес ха то ло шком »обо же њу«.

Ми ро по ма за ње, нор мал но ује ди ње но са кр ште њем у је дан је-дин ствен об ред све ча ног уво ђе ња у хри шћан ство, оба вља се по-себ но је ди но у слу ча је ви ма по ми ре ња са Цр квом је ре ти ка или рас кол ни ка од ре ђе них ка те го ри ја, ко ји су по бро ја ни у 95. ка но ну Трул ског са бо ра. Ње го во зна че ње је да »пе ча том да ра Ду ха Све-тог« - (фор му ла ко ју из го ва ра све ште ник при ми ро по ма за њу) - учи ни пра во сна жним хри шћан ско кр ште ње, из вр ше но у не ре-дов ним при ли ка ма, то јест, из ван ка нон ских окви ра Цр кве.

PG 140: 480.18Ни ко ла Ка ва си ла, loc. cit, 6: 528 b.19Та мо, 9: 532 б.20Та мо, III, 1. 569 a.

263


3. По ка ја ње

Све то та јин ско по ка ја ње - то јест, из ми ре ње са Цр квом по сле по чи ње ног гре ха по сле кр ште ња - раз ви ја ло се па ра лел но на Ис-то ку и За па ду. Пр во бит но јав ни акт, ко ји се тра жио од гре шни ка ко ји су би ли или зва нич но из оп ште ни или су учи ни ли де ла ко-ја за со бом по вла че ка зну из оп ште ња, по ка ја ње је по сте пе но, а осо би то по сле че твр тог ве ка, до би ло об лик при ват не ис по ве сти, пра ће не мо ли твом опра шта ња ко ју је из го ва рао све ште ник. Оно се та да го то во са свим по и сто ве ти ло са прак сом при ват не ду хов-не упу те, по себ но ра ши ре не у ма на стир ским за јед ни ца ма.

Раз вој по кај не прак се и по кај ног бо го сло вља у ви зан тиј ском све ту се раз ли ко вао од раз во ја на За па ду. Ви зан тиј ски свет ни-ка да ни је по зна вао ути цај ле га ли стич ког ту ма че ња спа се ња, као што је би ло Ан сел мо во уче ње о »за до во ље њу« и ни је ни кад био су о чен са кри зом ко ја би се мо гла упо ре ди ти са за пад ном ре фор-ма ци јом и кон тра ре фор ма ци јом и њи хо вим угро жа ва њем све-ште нич ког ауто ри те та.

Све то о тач ка и ви зан тиј ска ли те ра ту ра о по ка ја њу го то во у це ли ни је аскет ска и мо рал на. Ве о ма ма ли број пи са ца аскет-ских са ста ва о по ка ја њу, по себ но спо ми ње све то та јин ско раз-ре ше ње, као фор мал ни зах тев. Ово ћу та ње не зна чи да све то та-јин ско по ка ја ње ни је по сто ја ло, осим у слу ча је ви ма фор мал ног из оп ште ња, ка да је мо ра ло да до ђе и до фор мал ног из ми ре ња, по ка ја ње је под сти ца но, али ни је из ри чи то зах те ва но. Зла то уст, у сво јим без број ним по зи ви ма на по ка ја ње, че сто спо ми ње »ис-по ве да ње«, то јест, отва ра ње чо ве ко ве са ве сти пред све до ком или »Цр квом«. Ме ђу тим, из гле да, да се ни је ми сли ло на ре дов-ну све то та јин ску ис по вест. У сво јих де вет про по ве ди, ко је по-себ но рас пра вља ју о »по ка ја њу«, Зла то уст се све га јед ном по зи-ва на Цр кву као уто чи ште: »Да ли си са гре шио? Уђи у цр кву и по кај се за свој грех... Оста рио си, па још гре шиш? Уђи у цр кву и по кај се. Јер ту је ле кар, а не су ди ја. Ту се не во ди ис тра жни по сту пак, не го се при ма опра шта ње гре хо ва«.21

Је дан фран цу ски исто ри чар Цр кве је, ве ро ват но, у пра ву ка да 21O по ка ја њу (De pe ni ten tia) III, 1. PG 49: 292.

264


пи ше: »Ви зан тиј ци су рет ко ишли на ис по вест, бар у по све тов-ња че ном све ту. Ме ђу тим у ма на сти ри ма... је ис по вест ре дов но прак ти ко ва на. Али да ли је ово би ла ис по вест или је ду хов ни отац упра вљао све шћу обич ног све тов ња ка? Обе прак се су по-сто ја ле, а у ма на сти ри ма су се раз ли ко ва ле јед на од дру ге«.22

Аскет ска и ка нон ска ли те ра ту ра вр ло че сто по ми њу зах те-ве за по ка ја ње - пе ри о де из оп ште ња, ме та ни са ња, до бро твор не де лат но сти - ко ји се тра же као от пла та за учи ње не и ис по ве ђе не гре хо ве, све осим »смрт них« гре хо ва - уби ства, от пад ни штва од ве ре, пре љу бе - због ко јих је до ла зи ло до фор мал ног из оп ште ња. Ме ђу тим, ниг де ни је ви дљи во да је нео п ход но тра жи ти раз ре ше-ње од стра не све ште ни ка, ко је би за пе ча ти ло де ло по ка ја ња. Баш на су прот то ме, мно го број ни из во ри опи су ју да су раз ре ше ње да-ва ли не ру ко по ло же ни мо на си, 23 прак са, ко ја се у пра во слав ним ма на сти ри ма одр жа ла до на ших да на.

Ра зни об ли ци раз ре ша ва ња ко ји се на ла зе у ви зан тиј ским мо ли тве ни ци ма (еuсhо1оgiа24) има ју об лик мо ли тве: »На Ис то-ку«, пи ше А.Ал ма зов, »увек се под ра зу ме ва ло да је раз ре ше ње из ра же но кроз мо ли тву. Чак и он да ка да се упо тре бља ва ла де-кла ра тив на фор му ла, опра шта ње гре хо ва се при пи си ва ло са мом Бо гу«.25 Де кла ра тив не фор му ле (»Ја, не до стој ни све ште ник... опра штам и раз ре шу јем... «) ко је су се уву кле у грч ке и сло вен ске слу жеб ни ке«, све су ла тин ског, постсхо ла стич ког по ре кла и при-мље не су у окви ри ма оп ште ла ти ни за ци је ви зан тиј ског об ре да.

Са ми ви зан тиј ски бо го сло ви су би ли у не до у ми ци у ве зи ста-ту са по ка ја ња ме ђу све тим тај на ма (mуstеriа - ) Цр кве. Че сто су гa увр шћи ва ли, би ло у мо на шки по стриг, или у тај ну је ле о о све-ће ња. Ипак од пет на е стог ве ка би ла је оп ште при хва ће на прак са при ват не ис по ве сти код све ште ни ка и, ње го ва мо ли тва раз ре-ше ња. У ма на сти ри ма је по сто ја ло, као ал тер на ти ва, ис по ве да-ње чак не ру ко по ло же ном мо на ху. Не до ста так ја сно сти, ка ко у бо го сло вљу та ко и у прак си, има ло је и сво ју по зи тив ну стра ну: 22J. Par go i re, L’Egli se byzan ti ne de 527 a 847 /Pa ris, Le coff re, 1932/ str. 347.23Исто, стр. 348.24Нај ра ни ји рас по ло жи ви ма ну скрип ти по ти чу из 10. вeка. До са да шња нај бо ља збир ка по кај них об ре да, у грч кој и сло вен ској вер зи ји, на ла зи се код Ај ва зо ва »Та йна ис по вед в пра во слав ной во сточ ной цер кве« III (Оде са 1894).25Ор. cit. I, рр 149 - 150.

265


ис по вест и по ка ја ње су ту ма че ни пр вен стве но као об лик ду хов-ног ле че ња. Јер, у пра во слав ној хри шћан ској ан тро пло ги ји, сам грех је пр вен стве но бо лест, »стра да ње«. Не не ги ра ју ћи Пе тро ву по вла сти цу о кљу че ви ма, ко ја је пре не та на све епи ско пе, ни ти власт да ту апо сто ли ма да от пу шта ју гре хе, а но си лац ове апо-стол ске вла сти је Цр ква, ви зан тиј ски бо го сло ви ни су ни кад под-ле гли ис ку ше њу да грех све ду на уче ње о за кон ском пре сту пу, ко ји тре ба да бу де су ђен, ка жњен или опро штен. Они су ипак би ли све сни да је гре шник пре све га за ро бље ник Са та не и да је као та кав бо ле сник. Из овог раз ло га, ис по ве да ње и епи ти ми ја у нај ма њу ру ку иде ал но, са чу ва ли су ка рак тер, ви ше осло бо ђе ња и ле че ња не го ли су ђе ња. Оту да, ве ли ка ра зно вр сност об ли ка и прак се и не мо гућ ност да они бу ду за тво ре ни у ста тич не бо го-слов ске ка те го ри је.

4. Брак

Ви зан тиј ска бо го слов ска, ли тур гич ка и ка нон ска тра ди ци-ја јед но ду шно под вла чи ап со лут ну је дин стве ност хри шћан ског бра ка. Ово за сни ва ју на уче њу из ло же ном у по сла ни ци Ефе сци-ма гл. 5. Као све та тај на или myste rion,брак од ра жа ва за јед ни цу из ме ђу Хри ста и Цр кве, из ме ђу Ја хве и Изра и ља, и као та кав мо-же би ти са мо је дан веч ни са вез, ко ји не раз ре ша ва ни са ма смрт. По сво јој све то та јин ској при ро ди брак пре о бра жа ва и пре ва зи-ла зи те ле сну ве зу и уго вор ни прав ни са вез: људ ска љу бав би ва про и ци ра на у веч но Цар ство Бо жи је.

Ово основ но раз у ме ва ње хри шћан ског бра ка мо же да об ја-сни чи ње ни цу да до де се тог ве ка Цр ква ни је бла го си ља ла дру ги брак, ни оних ко ји су об у до ви ли ни ти оних ко ји су би ли раз ве-де ни. По зи ва ју ћи се на оби чај »вен ча ња« брач ног па ра, што је ка рак те ри сти ка ви зан тиј ског об ре да бра ка, ка нон ко ји се при-пи су је Ни ки фо ру Ис по вед ни ку (806-815) од ре ђу је: »Они ма ко ји сту па ју у дру ги брак не ста вља ју се вен ци и не при пу шта ју се при-ма њу нај чи сти јих све тих тај ни за две го ди не. Они ко ји сту па ју у тре ћи брак из оп шта ва ју се у тра ја њу од пет го ди на«.26

26Ка нон 2. у Syntag ma Ca no num IV ed. G. Rhal les & M. Po tles /Ati na 1854/, 457. O брач ној ди сципли ни у Ви зан тиј ској цр кви ви ди углав ном код Чи шма на »Брач но пра во у ори јен-

266


Овај текст ко ји са мо по на вља ра ни је про пи се Ва си ли је вих ка но-на«.27 пред по ста вља да дру ги и тре ћи брак, об у до ве лих или раз-ве де них, мо же да бу де за кљу чен са мо као гра ћан ски спо ра зум. По што је бла го слов бра ка био нор мал но да ван на све тој ли тур-ги ји, где је брач ни пар при мао при че шће, при вре ме но из оп ште-ње из за јед ни це ко је се тра жи ло, ис кљу чи ва ло је да Цр ква уче-ству је или да је свој бла го слов у слу ча је ви ма по но вље ног бра ка.

Ап со лут на јед но брач ност, као нор ма хри шћан ског бра ка, по твр ђе на је и чи ње ни цом да то ви зан тиј ско ка нон ско пра во стрикт но зах те ва од чла но ва кли ра. Чо век ко ји је био два пу та же њен или оже њен удо ви цом, или рас пу ште ни цом, не мо же да бу де ру ко по ло жен за ђа ко на или све ште ни ка.28 Ме ђу тим, све-тов њак, по сле пе ри о да ка ја ња и уз др жа ва ња од при ма ња све тих тај ни, по но во се при ма у пот пу ну за јед ни цу са Цр квом, чак по-сле дру гог и тре ћег бра ка. Раз у ме ва ње и то ле ран ци ја про те же се на њих ка да не мо гу да се са гла се да оста ну са ми, или же ле да им се да још јед на при ли ка да из гра де пра ви хри шћан ски брак. Очи глед но је да је ви зан тиј ска тра ди ци ја при ла зи ла про бле му по нов ног бра ка - по сле раз во да или об у до вље ња - у тер ми ни ма по кај нич ке ди сци пли не. Брак као тај на под ра зу ме ва из лив Бо-жи је бла го да ти. Али да би ова бла го дат би ла де ло твор на, тра жи се људ ско са деј ство (»си нер ги ја«). Ово ва жи за све све те тај не, а осо би то за кр ште ње чи је пло до ве грех мо же да раз ве је, а по ка-ја ње да их вас по ста ви. У слу ча ју бра ка, ко ји пред ста вља лич но раз у ме ва ње и пси хо ло шко при ла го ђа ва ње, ви зан тиј ска тра ди-ци ја при хва та мо гућ ност по гре шке, а и чи ње ни цу да је уса мљен жи вот, у слу ча ју смр ти или от су ства парт не ра, ве ће зло не го по-нов ни брак за оне ко ји то не мо гу да »но се«.

Мо гућ ност раз во да је за све вре ме оста ла ин те грал ни део ви-зан тиј ског гра ђан ског пра ва. У окви ру »сим фо ни је« из ме ђу Цр-кве и др жа ве, ко ја ни ка да ни је би ла оспо ра ва на, то је чи ње ни ца ко ја не мо же да бу де об ја шње на про стим по зи ва њем на це за ро-тал ној цр кви« (на нем.), (Беч, 1864). К. Ри цер, »Брак у хри шћан ским цр ква ма од I до XI b.« (на франц.) (Па риз: Серф, 19702 стр. 163 - 213 и Ма јен дорф, »Пра во слав но уче ње о бра ку« (Њу јорк, Из да ње Ака де ми је св. Вла ди ми ра) - на енгл. 1971 (пре ве де но и oбјављено на cpп.)27На ро чи то ка но ни 4 и 50 код Rhal les - Po tles, ор. cit. рр 102, 203.28Пе то - ше сти са бор ка нон 3. ibid. II, рр 312 - 314.

267


па пи зам. Ви зан тиј ској цр кви ни кад ни је не до ста ја ло све ти те ља ко ји су би ли спрем ни да жи го шу цар ски де спо ти зам, дру штве ну не прав ду и дру га зла, су прот на еван ђе љу. Јо ван Зла то уст (398-404), Те о дор Сту дит (+820) или па три јарх По ли евк тос (956-970), мо гли су без стра ха да се су прот ста ве др жав ној си ли. Ме ђу тим, ни је дан од њих ни је про те сто вао про тив за ко на о раз во ду бра-ка. Сва ка ко да су га они по сма тра ли за не из бе жни фак тор људ-ског жи во та у огре хо вље ном све ту, у ко ме чо век мо же бла го дат да при ми или да је од ба ци; где је грех не из бе жан, али и по ка ја ње је увек при сту пач но; где функ ци ја Цр кве ни ка да не пра ви ком-про мис са нор ма ма еван ђе ља, али по ка зу је са стра да ње и ми лост пре ма људ ским сла бо сти ма.

Овог ста ва се др жа ла Ви зан тиј ска цр ква све док су би ле ја сно оде ље не - при мар на функ ци ја Цр кве (да учи ни да Цар ство Бо-жи је бу де при сут но у чо ве ко вом жи во ту) и при мар на функ ци ја др жа ве (да упра вља огре хо вље ним људ ским ро дом и да би ра ју ћи као ма ње зло, одр жа ва по ре дак за кон ским сред стви ма). У пи та-њу бра ка, не ста ла је ова су штин ска раз ли ка, бар у прак си, ка да је цар Лав VI (+912) об ја вио сво ју 89� Но ве лу, да ју ћи фор мал но Цр кви за кон ску оба ве зу да про це њу је ва ља ност бра ка.29 Гра ђан-ски брак је за сло бод не гра ђа не не стао као ле гал на мо гућ ност. И уско ро, са свим ло гич но, Алек сеј I Ком нен је оба ве зао и ро бо ве на цр кве ни брак. Овим цар ским ак ти ма Цр ква је фор мал но кон-тро ли са ла брач ну ди сци пли ну свих гра ђа на. Али, у ства ри, она је би ла ди рект но од го вор на за све не из бе жне ком про ми се ко ји су до та да би ли ре ша ва ни мо гућ но шћу гра ђан ског бра ка и гра-ђан ског раз во да. Цр ква је са овим из гу би ла мо гућ ност да при-ме ни сво ју ра ни ју по кај ну ди сци пли ну. Ако је са да Цр ква да ва ла бра ку за кон ски ауто ри тет, она је мо ра ла и да ре ша ва за кон ске про бле ме ко ји су про ис ти ца ли из ове оба ве зе. И за и ста Цр ква је по че ла да »да је раз во де« (ко је је ра ни је да вао са мо гра ђан ски суд), да одо бра ва »по нов ни брак« у Цр кви, јер без та квих »по-нов них бра ко ва«, дру ги и тре ћи брак би би ли прав но не ва же ћи. Цр ква је ус пе ла да се че твр ти брак сма тра не за ко ни тим (Са бор

29»Но ве ле Ла ва VI му дрог« на франц. из да ње А. Dain /Pa ris: Bel les Le tres, 1944/ pp 294 - 297.

из 920. го ди не), 30 али је мо ра ла да пра ви ком про ми се у дру-гим слу ча је ви ма.

Ипак је Цр ква одр жа ла, бар у прин ци пу, раз ли ку из ме ђу пр вог и сле де ћих бра ко ва: за ове по след ње је уве де на по себ-на слу жба, одво је на од ев ха ри сти је, по кај на по свом ка рак те-ру. Под ра зу ме ва ло се да дру ги и тре ћи брак не пред ста вља ју нор му и да су, као та кви, би ли све то та јин ски мањ ка ви. Нај у-па дљи ви ја раз ли ка из ме ђу ви зан тиј ске и сред ње ве ков не ла-тин ске те о ло ги је бра ка је у то ме да ви зан тиј ско бо го сло вље не по ко ле бљи во на гла ша ва да је хри шћан ски брак је дан и да је брач на ве за веч на. Оно ни ка да ни је сма тра ло да је брак прав-ни уго вор, ко ји се ауто мат ски рас ки да смр ћу јед ног од парт-не ра. По нов ни брак об у до ве лих, исто као и брак раз ве де них, био је са мо то ле ри сан. Али ова »то ле ран ци ја« ни је зна чи ла и одо бра ва ње. Она је усло вља ва ла по ка ја ње, а сту па ње у но ви брак је до зво ља ва но са мо они ма чи ји су пред ход ни бра ко ви сма тра ни прак тич но не по сто је ћи и ни штав ни (ра зни цар ски ко дек си на бра ја ју та кве слу ча је ве). Ме ђу тим, ла тин ски За пад је по стао ле га ли стич ки не то ле ран тан пре ма раз во ду, док је об у до ве ли ма без огра ни че ња до пу шта но сту па ње у по нов ни брак. Ру ко во ђен у сво јој прак си ле га ли стич ким ста вом пре-ма уго во ру, сма трао је да је уго вор не рас ки див док су стран-ке у жи во ту. Из гле да да се За пад ни је оба зи рао на иде ју да брак, ако је све та тај на, мо ра да бу де про и ци ран, као веч на ве за, у Цар ство Бо жи је; да брак, као и све све те тај не, тра жи сло бо дан од го вор и под ра зу ме ва мо гућ ност људ ског од би ја-ња и људ ске по гре шке; по ка ја ње увек до зво ља ва но ви по че-так. То је бо го слов ска осно ва за то ле ран ци ју раз во да у ра ној хри шћан ској Цр кви, па и у Ви зан ти ји.

5. Ле че ње и смрт

Слу жба »све тог је ле о све ће ња«, че сто удру же на са по ка ја-њем као јед на све та тај на, ни је се раз ви ла - из у зев у не ким

30Rhal les - Po tles, opus cit. V, pp 4 - 10.

обла сти ма хри шћан ског Ис то ка, по сле ше сна е стог ве ка - у »по-след ње по ма за ње«, у све ту тај ну ре зер ви са ну за оне ко ји су на са мр ти. У Ви зан ти ји је све ту тај ну оба вља ло ви ше све ште ни ка, обич но се дам са гла сно са Ја ко вље вом по сла ни цом 5:14. Сма тра се да је овај текст из Све тог Пи сма под ло га за уста но вље ње ове тај-не. Слу жба је са ста вље на из чи та ња оде ља ка из Све тог Пи сма, мо-ли тва за оздра вље ње, тек сто ва ко ји де фи ни тив но ис кљу чу ју мо-гућ ност да се об ре ду да је ма гич но ту ма че ње. Из ле че ње се тра жи са мо у гра ни ци ма по ка ја ња и ду хов ног спа се ња, а не као да је оно са мо се би циљ. Без об зи ра на ис ход бо ле сти, по ма зи ва ње сим бо-ли ше бо жан ско опра шта ње и осло бо ђе ње из по роч ног кру га гре-ха, стра да ња и смр ти, у ко ме је за ро бљен огре хо вље ни људ ски род. Са у че ству ју ћи у људ ском стра да њу, оку пље на у мо ли тви за свог бо ле сног чла на, Цр ква пре ко сво јих све ште ни ка, мо ли по моћ, опра шта ње и веч ну сло бо ду. Ово је сми сао све тог је ле о све ће ња.

За у по ко је на слу жба, ко ју су та ко ђе не ки ви зан тиј ски пи сци сма тра ли за »све ту тај ну«, има исто зна че ње као и слу жба је ле о-све ће ња. И у смр ти хри шћа нин оста је члан жи вог и вас кр слог Те-ла Хри сто вог, у ко је је уте ло вљен пре ко кр ште ња и ев ха ри сти је. У за у по ко је ној слу жби оку пља се Цр ква да по све до чи ову чи ње ни цу, ви дљи ву је ди но очи ма ве ре, али ко ју је до жи вео сва ки хри шћа нин ко ји је жи вео у оче ки ва њу бу ду ћег Цар ства Не бе ског.

16

ЕВ ХА РИ СТИ ЈА

Фор мал ни кон зер ва ти зам је био јед на од основ них цр та ви зан тиј ске ци ви ли за ци је. Он је ути цао на све тов ни и ду хов-ни об лик жи во та, а осо би то на ли тур гич ке об ли ке. Али, ако је по себ на па жња би ла обра ће на на то да се одр же ства ри она-квим ка кве оне је су, ако основ на струк ту ра ева ха ри стиј ске ли-тур ги је ни је би ла ме ња на још од нај ра ни јих ве ко ва хри шћан-ства, па чак и да нас за др жа ва об ли ке ко је је до би ла у де ве том ве ку ту ма че ње ре чи и ге сто ва је пре тр пи ло знат ну про ме ну и ево лу ци ју. Тај ви зан тиј ски об ред ни кон зер ва ти зам био је ин-стру мент чу ва ња ори ги нал ног хри шћан ског le xo ran di, ина-че че сто ту ма че ног у кон тек сту пла то ни стич ког или мо ра ли-стич ког сим бо ли зма, ма да је он не кад, по себ но са Ни ко лом Ка ва си лом и иси ха стич ким бо го сло ви ма че тр на е стог ве ка, до зво ља вао ве о ма ја ку по нов ну по твр ду пр во бит ног све то та-јин ског ре а ли зма у ли тур гич ком бо го сло вљу.

1. Сим бо ли, сли ке и ре ал ност

Ра но хри шћан ство и па три стич ка тра ди ци ја раз у ме ва-ли су ев ха ри сти ју као ми сте ри ју истин ског и ствар ног за јед-ни чар ства са Хри стом. Хри зо стом, го во ре ћи о ев ха ри сти ји, твр ди да је »Хри стос чак и са да при су тан, да и са да де лу је.«1 А Гри го ри је Ни ски, без об зи ра на пла то ни стич ке тен ден ци је ње го ве ми сли, сто ји на истом ста но ви шту у од но су на ев ха ри-

1Hom. in II Tim. 2. 4. PG 62: 612.

272


сти ју, сма тра ју ћи је за ми сте ри ју ствар ног »уче ство ва ња« у про-сла вље ном Те лу Хри сто вом, се ме ну бе смрт но сти:

»По не из мер ној сво јој бла го да ти Он се уса ђу је у сва ког вер-ни ка пре ко оног те ла ко је по ста је од хле ба и ви на, ме ша ју ћи се са сва ким вер ни ком да би омо гу ћио да чо век овим је дин ством са Бе смрт ним бу де та ко ђе не про па дљив. Он да је ове да ро ве си-лом бла го сло ва ко ји пре тва ра (me te to ic he i o sis) при род не осо би-не ви дљи вих ства ри у бе смрт не.«

Уче ство ва ње у овим из во ри ма бе смрт но сти и је дин ства стал-на је бри га сва ког хри шћа ни на:

»До бро је и бла го сло ве но - пи ше Ва си ли је - при че шћи ва ти се сва ки дан и уче ство ва ти у све том те лу и кр ви Хри сто вој. Јер Он из ри чи то го во ри: »Онај ко ји је де мо је те ло и пи је мо ју крв има жи вот веч ни« (Јн. 6:55). А ко сум ња да је че сто уче ство ва ти у жи во ту исто што и има ти мно го жи во та? Ја се ствар но при-че шћу јем че ти ри пу та не дељ но: у дан Го спод њи, сре дом, пет ком и су бо том, а у оста ле да не ако се про сла вља успо ме на на не ког све ти те ља.«2

Ово ре а ли стич ко и ег зи стен ци јал но бо го сло вље о ев ха ри сти-ји би ло је, као што смо ви де ли,3 иза зва но па стир ским по тре ба ма пост кон стан ти нов ске Цр кве: ве ли ке бо го слу жбе не за јед ни це у огром ним цр ква ма би ле су узрок сма ње ног уче ство ва ња све тов-ња ка.

Мо же да се оспо ра ва да су па стир ска раз ми шља ња ко ја су про у зро ко ва ла ову ево лу ци ју би ла са мо де ли мич но оправ да на. Ес ха то ло шко зна че ње ев ха ри сти је има ло је за циљ по вла че ње из »све та« у »за тво ре ну« за јед ни цу ан га жо ва них уче сни ка. Ме-ђу тим, у Кон стан ти но вом и Ју сти ни ја но вом цар ству, др жа ва и Цр ква су по ста ли не раз двој ни, као јед на зајд ни ца. Ев ха ри сти ју је тре ба ло за шти ти од »ма се«, ко ја је пре ста ла да бу де »на род Бо жи ји«. Ипак, још под ве ћим зна ком пи та ња је бо го слов ско осми шље ње ове но ве си ту а ци је, ко ју су по твр ди ли не ки ту ма чи ли тур ги је, ко ји су ев ха ри сти ју по че ли да об ја шња ва ју као си стем

2Пи смо 93. изд. De fer ra ri, II, 145.3Ви ди по гла вље I. Ра ди до брог уви да у ви зан тиј ско ев ха ри стич ко бо го сло вље и прак су (са ра ни јом би бли о гра фи јом) ви ди Н. Ј. Schultz, Die byzan ti nische Li tur gie - von Wer den ihrer Symbol ge stalt /Fre i burg Lam ber tus Ver lag, 1964/.

273

Евхаристија

сим во ла о ко ји ма тре ба »со зер ца ва ти«. Та ко је све то та јин ско уче-ство ва ње би ло по сте пе но за ме ње но са ин те лек ту ал ном ви зи јом. Не по треб но је да се ка же, да се овај но ви став са вр ше но укла пао у Ори ге но во и Ева гри је во схва та ње да је ре ли ги ја уз но ше ње ума Бо гу, а да је ли тур гич ка рад ња ње гов сим вол.

У про па ги ра њу сим во лич ног схва та ња ев ха ри сти је би ли су нај у ти цај ни ји спи си псе у до - Ди о ни си ја. Сво де ћи ев ха ри стич ки си нак сис на мо рал ни апел, Аеро па гит по зи ва сво је чи та о це на »ве ће« со зер ца ње:

»Оста ви мо не са вр ше ни ји ма, као што сам ре као, ове зна ке ко-ји су ве ли чан стве но на сли ка ни у пре двор ји ма све ти шта. Они ће би ти до вољ ни да на хра не њи хо ва раз ми шља ња. А што се нас ти-че, у раз ма тра њу све тог си нак си са вра ти мо се од по сле ди ца на њи хо ве узро ке и за хва љу ју ћи све тло сти ко ју ће нам Исус да ти, ми ће мо мо ћи да хар мо нич но со зер ца ва мо ра зум не ре ал но сти у ко ји ма се ја сно од ра жа ва бла го сло ве на до бро та обра сца.«4

Пре ма то ме, ев ха ри сти ја је са мо ви дљи ва »по сле ди ца« не ви-дљи вог »обра сца« и све ште ник »жр тву ју ћи Ису са Хри ста пред на шим очи ма, по ка зу је нам на опи пљив на чин као на сли ци, наш ра зум ни жи вот.«5 За Ди о ни си ја »нај у зви ше ни ји сми сао ев ха ри-стиј ског об ре да и са мог све то та јин ског за јед ни чар ства је у сим-во ли ци је дин ства иашег ума са Бо гом и са Хри стом... Ди о ни си је ни ка да фор мал но не пред ста вља ев ха ри стиј ско за јед ни чар ство као уче ство ва ње у Те лу и Кр ви Хри сто вој.«6

Ма да се Ди о ни си јев сим во ли зам са мо по вр шно до ти че са-мог ев ха ри стиј ског об ре да, он је по стао по пу ла ран ме ђу ко мен-та то ри ма ли тур ги је. Та ко, Мак сим Ис по вед ник, чи је је уче ње о упо тре би »сим во ла« ве ро ват но ре а ли стич ни је не го Ди о ни си је-во, ипак си сте мат ски при ме њу је из ра зе »сим вол« или »сли ка« на ев ха ри стиј ску ли тур ги ју уоп ште, а по себ но на еле мен те хле ба и ви на.7

4Eccl. Hi er. III, 3, 1 - 2. PG 3: 428 ac.5Исто, III, 13, ви ди наш ко мен тар ових тек сто ва у »Хри стос«, 79 - 80.6R. Ro qu es, L’ uni vers dionysien. Struc tu re hi e rar chi que du mon de se lon le pse u do - Denys /Pa ris: Aubi er, 1954/, 267, 269.7Ви ди по себ но »пи та ње и сум ње« (Ouesti o nes et du bia 41). PG 90: 820 a. O ли тур гиј ском бо го сло вљу Мак си мо вом, по гле дај R. Bor net, Les com men ta ri es byzan tins de la di vi ne li tur-gie du VII au XV si ec le. Ar chi ves de l’Ori ent chre tien, 9 /Pa ris, Inst. franc, d’ etu des byz. 1966/,

274


Овај сим во ли зам је у осмом ве ку до вео до озбиљ ног бо го-слов ског спо ра у ве зи са ев ха ри сти јом - је ди ног спо ра ко га је уоп ште по зна ва ла Ви зан ти ја. Ико но бо рач ки са бор из 754. го ди-не, осу ђу ју ћи упо тре бу ико на, про гла сио је да је је ди на до пу сти-ва »сли ка« Хри сто ва она ко ју је Хри стос сам уста но вио: ев ха ри-стич ко Те ло и Крв.8 Ова ра ди кал на и ја сна по став ка, за сно ва на на ду гој тра ди ци ји, пред ста вља ла је иза зов пра во слав ној стран-ци. Дво сми сле ност Аеро па ги та би ла је још јед ном по ка за на, те је би ло нео п ход но да се сим во ли зам раз ја сни.

Бра ни о ци ико на, на ро чи то Те о дор Сту дит и па три јарх Ни-ки фор, су то од луч но од ба ци ли. По Те о до ру, ев ха ри сти ја ни је »обра зац« или »тип« већ са ма »исти на.« Она је »ми сте ри ја ко ја ре ка пи ту ли ра све (бо жан ске) да ро ве«.9 По Ни ки фо ру она је »Те-ло Бо жи је«, »јед на те иста ствар« са Те лом и Кр ви Хри сто вом,10 ко ји је до шао да спа се са му ре ал ност људ ског те ла на тај на чин што је сам по стао и остао »те ло«, чак и по сле свог про сла вља-ња. Та ко, у ев ха ри сти ји, ка ква је ко рист од све те тај не, ако те ло ни је ре ал но, та ко да гa ви ди мо ка ко до сти же са вр шен ство од Ду-ха«.11

Као ре зул тат ико но бо рач ког спо ра, ви зан тиј ски »ев ха ри-стич ки ре а ли зам«, на пу стив ши Ди о ни си је ву тер ми но ло ги ју, био је пре у сме рен у хри сто ло шком и со ти ри о ло шком прав цу. У ев ха ри сти ји чо век учеству је у про сла вље ној Хри сто вој људ ској при ро ди, а то ни је »су шти на Бо жи ја«.12 То је те ло јед но бит но са чо ве ко вим те лом и чо ве ку до ступ но као је ло и пи ће. У сво јој рас-пра ви Про тив Јев се ви ја и Епифа ни ја па три јарх Ни ки фор је на ро-чи то жу стар у осу ди ори ге ни стич ке иде је да чо век у ев ха ри сти ји со зер ца ва или уче ству је у »су шти ни« Бо жи јој.13 Пре ма ње му и пре ма доц ни јим ви зан тиј ским бо го сло вима, ев ха ри сти ја је пре-о бра же ни Хри стос, жи во то дав ни, али још увек људ ски, те ле сан, ко ји има ипо стас у Ло го су и про жет је бо жан ским »енер ги ја ма«.

str. 82 - 124.8Ман си, XI II, 261 d - 264 c.9An ti rrh., I PG 99: 340 ac.10An ti rrh. II PG 100: 336 b - 337 a.11Con tra Ev se bi um, ed. J. B. Pi tra, Spe ci le gi um So le smen se, I /Pa ris, 1852/, 440 - 442.12Ni ki for, ibid., p. 446.13Ibid. pp 468 - 469.

275


Ка рак те ри стич но је да се ни кад ниг де не на ла зи да су ви зан тиј-ски бо го сло ви у кон тек сту са ев ха ри сти јом, упо тре бља ва ли ка те-го ри ју »су шти на« (оusiа). Они сма тра ју да је из раз пре су шта ство (mеtousiosis - tran sub stan ti a tio) не по де сан да озна чи ев ха ри стиј-ску ми сте ри ју, и углав ном упо тре бља ва ју из раз mеtаbо1е, ко ји се на ла зи у ка но ну Јо ва на Зла то у ста, или та кве ди на мич не из ра зе као што су »транс - еле мен та ци ја« (me ta sto ic he i o sis) или »по нов-но по све ће ње« (me ta rrhythmi sis). Тер мин тран суб стан ци ја ци ја (mеtоusiоsis) ce по ја вљу је са мо у де ли ма ла ти на ша (La ti nop hro-nes) три на е стог ве ка, и ни је ни шта дру го не го ди рек тан пре вод са ла тин ског. Ге на ди је Схо ла рис је пр ви пра во слав ни пи сац ко ји га упо тре бља ва,14 али у ње го вом слу ча ју ди рект ни ла тин ски ути-цај је очи гле дан. Ев ха ри сти ја ни је ни сим вол о ко ме тре ба спо ља »со зер ца ва ти«, ни ти »су шти на«, раз ли чи та од људ ске при ро де, већ сам Исус, вас кр сли Го спод »пре по знат по ло мље њу хле ба« (Лк. 24:35). Рет ко су ви зан тиј ски бо го сло ви умо ва ли из ван окви-ра ове ре а ли стич ке и со ти ри о ло шке тврд ње о ев ха ри стич кој при сут но сти про сла вље ног Хри сто вог те ла.

Од ба ци ва ње уче ња да је ев ха ри сти ја »сли ка« или »сим вол«, с дру ге стра не, вр ло је зна чај но за раз у ме ва ње це ло куп не ев ха ри-стич ке »пер цеп ци је« Ви зан ти ја ца. За њих ев ха ри сти ја увек оста-је у осно ви ми сте ри ја, ко ја се при ма као хра на и пи ће и не мо же да се »ви ди« фи зич ким очи ма. Еле мен ти оста ју по кри ве ни, осим за вре ме мо ли тве осве ће ња и при че шћи ва ња. И, на су прот за пад-ној сред ње ве ков ној по бо жно сти, ни ка да ни су »обо жа ва ни« ван окви ра са ме ев ха ри стиј ске ли тур ги је. Ев ха ри сти ја не мо же ни-шта да от кри је чу ли ма ви да. То је са мо не бе ски хлеб. Ви ду се ну-ди дру ги ка нал от кро ве ња - ико на. Оту да бо го са знај ни про грам ви зан тиј ских ико но ста са, са ли ком Хри ста и све ти те ља, по ста-вље ним та ко да би мо гли да бу ду виђенu и по шти ва ни. »Хри стос се не по ка зу је у све тим да ри ма« - пи ше Ле о нид Ус пен ски. »Он се да је. Он је по ка зан на ико на ма. Ви дљи ва стра на ре ал но сти ев ха-ри сти је је пра о браз ко ји не мо же да за ме ни ма шта или по сма тра-ње све тих да ро ва.«15

14De sac ra men ta li cor po re Chri sti, ed. L. Pe tit — M. Ju gie, I /Pa ris Bon ne Pres se, 1928/, pp, 126, 134.15»Про блем ико но ста са« (на енгл.) у St. Vla di mir’sSe mi nary Qu ar terly 8 /1964/ No. 4, 215.

276


Ре зул тат ико но бо рач ког спо ра био је у то ме да је ви зан тиј ско ев ха ри стич ко бо го сло вље за др жа ло и још јед ном на гла си ло ми-сте ри ју и са кри ве ност ове цен трал не ли тур гич ке рад ње. Али оно је и по но во по твр ди ло да је ев ха ри сти ја у су шти ни обед у ко ме се мо же уче ство ва ти је ди но у је лу и пи ћу, јер је Бог узео пу но ћу на-ше људ ске при ро де са свим ње ним пси хич ким и фи зич ким функ-ци ја ма, да би је од вео вас кр се њу.

Ви зан тиј ски бо го сло ви су има ли при ли ку да у ан ти ла тин ској по ле ми ци про тив упо тре бе бес ква сног хле ба у ев ха ри сти ји, за у-зму исти став. Ди ску си ја о ази мес-у, ко ја је по че ла у је да на е стом ве ку, би ла је углав ном, ис пре пле те на ар гу мен ти ма чи сто сим во-лич не при ро де. (Гр ци су, на при мер, твр ди ли да ев ха ри стич ни хлеб тре ба да је ква сан да би сим во ли сао оду хо вље ну Хри сто ву људ ску при ро ду, док су Ла ти ни упо тре бу ква сног хле ба (ази мес) по ве зи ва ли са апо ли на ри јев ством, то јест, не ги ра њем да је Хри-стос имао људ ску ду шу . Спор је исто та ко по ка зао да су Ви зан тиј-ци раз у ме ва ли да је ев ха ри стиј ски хлеб нео п ход но кон суб станци ја лан (са су шта ствен) са људ ском при ро дом, док је ла тин ска сред ње ве ков на по бо жност под вла чи ла ње го ву »су пер суб стан-ци ал ност« (над при род ност), ње го ву при пад ност дру гом све ту. Упо тре ба обич ног хле ба, исто вет ног са хле бом за сва ко днев ну упо тре бу, био је знак исти ни тог ова пло ће ња: Шта је хлеб сва-ко днев ни (у мо ли тви Го спод њој) - пи та Ни ко ла Сте та тос - »ако ни је јед но су шан са на ма? А хлеб јед но су шан са на ма ни је ни шта дру го не го Те ло Хри ста, ко ји је по стао са на ма јед но су шан пре ко те ла сво је људ ске при ро де.«16

Ви зан тиј ци ни су ви де ли да се у ехва ри стиј ској ли тур ги ји суп стан ца хле ба не ка ко ме ња, у дру гу суп стан цу - Те ло Хри сто-во - не го су овај хлеб по сма тра ли као »образ« људ ске при ро де: на ша људ ска при ро да је про ме ње на у пре о бра же ну људ ску Хри-сто ву при ро ду.17 Из овог раз ло га је бо го сло вље ев ха ри сти је игра-ло та ко из ван ред ну уло гу у бо го слов ским спо ро ви ма че тр на е-стог ве ка, ка да је основ ни про блем био кон фрон та ци ја из ме ђу 16Di a le xis et an ti di a lo gus, ed. A. Mic hel, Hum bert und Ke rul la ri os II /Pa der born: Qu el len und For schun gen, 1930/, 322 - 323.17Овај аспект спо ра око ази ме са див но је об ра ђен код Ј. X. Ерик сон »Ква сни и без ква сни: Не ки те ло ло шки раз ло зи рас ко ла из 1054« (на енг.) St, Vla di mir’s The o lo gi cal Qu ar terly 14 /1970/ No. 3, 155 - 176.

277


ауто ном ног уче ња о чо ве ку и иси ха стич ке од бра не »обо же ња«. Ве ли ки Ни ко ла Ка ва си ла, иако још увек ве зан ста рим Ди о ни си-је вим сим во ли змом, пре ва зи шао је опа сно сти но ми на ли зма. За ње га, као и за Гри го ри ја Па ла му, ев ха ри сти ја је ми сте ри ја ко ја не »пред ста вља« са мо жи вот Хри ста и пред ла же га на шем »со зер-ца њу«. То је вре ме и ме сто ка да Хри сто ва обо же на чо ве чан ска при ро да по ста је на ша при ро да.

»Он ни је са мо се бе обу као у те ло. Он је узео ду шу, дух и во-љу сва ког људ ског би ћа да би мо гао да се сје ди ни са на ма, да нас скроз про жме и рас тво ри у Се бе, да у сва ком по гле ду по ве же се-бе са на ма... И по што ни је би ло мо гу ће да се ми ваз не се мо и уче-ству је мо у оно ме што је Ње го во, Он си ла зи до нас и уче ству је у оном што је на ше. Он се та ко при ла го дио ства ри ма ко је је пре у-зео да, да ју ћи на ма оно што је од нас узео, да је нам Се бе са мо га. Уче ству ју ћи у те лу и кр ви Ње го ве људ ске при ро де, ми при ма мо са мо га Бо га у на ше ду ше - Те ло и Крв Бо жи ју, и ду шу, ум и во љу Бо жи ју - ни шта ма ње не го Ње го ву људ ску при ро ду.«18

На тај на чин, по след ња реч о ев ха ри сти ји у ви зан тиј ском бо-го сло вљу раз у ме ва ми сте ри ју ан тро по ло шки и со ти ри о ло шки. »У раз ма тра њу ев ха ри сти је Ви зан тиј ци су по чи ња ли не са хле-бом quа хлеб (што је хлеб), не го са хле бом quа чо век.«19 Ви но и хлеб се при но се са мо за то што је Ло гос узео људ ску при ро-ду. Они би ва ју из ме ње ни и обо же ни де лат но шћу Ду ха због то га што је Хри сто ва људ ска при ро да, пре ко кр ста и вас кр се ња, би ла про сла вље на. Ово је Ка ва си ли на ми сао. А зна че ње ка но на Јо ва-на Зда то у ста је: »По ша љи Све тог Ду ха на нас и на ове да ро ве, и учи ни овај хлеб ча сним те лом Тво га Хри ста, а то што је у ча ши, ча сном кр вљу Тво га Хри ста, та ко да они ма ко ји уче ству ју они мо гу би ти очи шће ње ду ше, опра шта ње гре хо ва, за јед ни чар ство Ду ха Све то га, пу но ћа Цар ства Не бе ског... «

Све та тај на но ве људ ске при ро де раr ех се1lеnсе, ев ха ри сти ја, пре ма Ка ва си ли, »је ди на од тај ни од ко је оста ле све те тај не до би-ја ју са вр шен ство... јер без ње оне не мо гу да бу ду де ло твор не.«20 18De vi ta in Chri sto, VI 9. PG 150: 592 d - 593 a.19Eric kson, op. cit. p. 165.20De vi ta in Chr. IV, 4, 585 b. Ви ди та ко ђе код Гри го ри ја Па ла ме »Ис по ве да ње ве ре« PG 151: 765.Пре вео на енгл. А. Па па да кис, »Гри го ри је Па ла ма на са бо ру у Вла хер ни 1351,« Gre ek, Ro man and Byzant. Stu di es 10 /1969/, 340.

278


Хри шћа ни у њој уче ству ју »не пре ста но«, јер »је она са вр ше на све та тај на за све по тре бе, и оно ме ко ји у њој уче ству је ни шта не не до ста је што му она не да је на из ван ре дан на чин.«21 Ев ха ри сти-ја је и »ве о ма уз ви ше ни брак у ко ме нај све ти ји Же ник за ру чу је Цр кву као не ве сту.«22 То зна чи да је ев ха ри сти ја све та тај на ко ја истин ски пре о бра жа ва људ ску за јед ни цу у »Цр кву Бо жи ју«, те је сто га, као што ће мо доц ни је ви де ти, крај ње ме ри ло и осно ва цр-кве ног устрој ства.

2.Eв xa pu cт u ja и Цр ква

Ви зан тиј ски 1ехоrаndi очу вао је екли си о ло шки зна чај ев ха-ри сти је, а по твр ди ли су га они ко ји су се при др жа ва ли тра ди ци о-нал ног бо го сло вља, без об зи ра на иза зов хе ле ни стич ког по гле да на свет ко ји је те жио да ев ха ри сти ју ту ма чи као си стем »сим во-ла« ко је по је ди нац ви дљи во со зер ца ва. У спо ру о ази мес-у на ви-зан тиј ској стра ни се твр ди ло да је ев ха ри сти ја ствар но пас хал на ми сте ри ја у ко јој је на ша огре хо вље на при ро да пре о бра же на у про сла вље ну при ро ду Но вог Ада ма, Хри ста: ова про сла вље на људ ска при ро да је оства ре на у Те лу Цр кве.

Ан тро по ло шке пред по став ке ви зан тиј ског ев ха ри стиј ског бо го сло вља нео п ход но су мо ра ле да се на до ве жу на уче ње о »си-нер ги ји« и је дин ству људ ског ро да.

Без по зна ва ња грч ког па три стич ког уче ња о »си нер ги ји« чо-век ствар но не мо же да раз у ме зна чај ви зан тиј ског ин си сти ра ња на епи кле зи у ев ха ри стиј ској ли тур ги ји, дру гом про бле му о ко ме су се у че тр на е стом и пет на е стом ве ку спо ри ли грч ки и ла тин-ски бо го сло ви. Текст епи кле зе, она кав ка кав је у ка но ну Јо ва на Зла то у ста и у дру гим ис точ ним ли тур ги ја ма, под ра зу ме ва да се ми сте ри ја де ша ва по мол би це ло куп не Цр кве (»ми Те мо ли мо... «)- уче ње ко је нео п ход но не ис кљу чу је иде ју да епи скоп или све-ште ник ко ји из го ва ра ре чи уста но вље ња, де ла in per so na Chri sti, на че му ин си сти ра ла тин ско бо го сло вље. Ме ђу тим ово ла тин ско уче ње је ли ше но осно ве сво јом ис кљу чи во шћу, ту ма че ћи да све-21Исто, 11, 596 ц.22Исто, 10, 593.

279


ште ник има »власт« да из вр ша ва све ту тај ну као функ ци ју уме-сто це ло куп ног мо ли тве ног те ла Цр кве.

У по зна том одељ ку свог Ту ма че ња ли тур ги је, Ни ко ла Ка-ва си ла, бра не ћи епи кле зу, са пра вом под се ћа да све све те тај не би ва ју де ло твор не по сред ством мо ли тве. По себ но на во ди осве-ће ње све тог ми ра, мо ли тве при ру ко по ло же њу, по ка ја њу и је ле-о све ће њу.23 Та ко, он пи ше: »Пре да ње је Ота ца, ко ји су ово уче ње при ми ли од апо сто ла и од њи хо вих след бе ни ка, да све те тај не би ва ју де ло твор не пре ко мо ли тве. Ре као сам, за све све те тај не, а то осо би то ва жи за све ту ев ха ри сти ју.«24 Овај »мо ли тве ни« об-лик све то та јин ског об ре да ипак не под ра зу ме ва да уче ње до би ја сво ју ва ља ност ех оpere ope ran tis то јест да је за ви сно од до сто-јан ства из вр ши о ца рад ње. »Онај ко ји сва ко днев но вр ши жр тву« - про ду жа ва Ка ва си ла - »је са мо ору ђе бла го да ти. Он јој сам ни-шта не при до да је. Он се не усу ђу је да би ло шта учи ни или ка же по свом вла сти том ра су ђи ва њу или ра зу му... Бла го дат чи ни све. Све ште ник је са мо слу жи тељ, па и то слу же ње до ла зи од бла го-да ти. Не вр ши он жр тву за свој ра чун.«25

Слу же ње Цр кве, оства ре но пот пу но у ев ха ри сти ји, пре ва зи-ла зи ди ле му мол бе и од го во ра, при ро де и бла го да ти, бо жан ског на су прот чо ве чан ском јер је Цр ква као Хри сто во Те ло, за јед ни-чар ство Бо га и чо ве ка. Цр ква је не са мо ме сто Бо жи је при сут-но сти не го ме сто где људ ски род по ста је пот пу но »при хва тљив за Бо га«, пот пу но исто ве тан са пр во бит ним бо жан ским пла ном. Та да мо ли тва по ста је акт за јед ни чар ства где не мо же да бу де пи та ња ко је Бог не би чуо. Кон фликт, »пи та ња«, одво је ност и гре шност су још увек при сут ни у сва ком чла ну Цр кве, али са мо уко ли ко он ни је усво јио бо жан ску при сут ност и од би ја да јој се при ла го ди. Ипак, и са ма при сут ност је »но ви са вез мо јом кр вљу« (Лк. 22:20), ко га Бог не ће рас ки ну ти. На тај на чин, сви су хри шћа-ни по је ди нач но, укљу чу ју ћи и епи ско па и све ште ни ка, са мо гре-шни ци чи је мо ли тве не мо ра ју оба ве зно да бу ду усли ше не, осим кад су ску пље ни за јед но у име Хри сто во, ка да су »Цр ква Бо жи ја«, 23»Ту ма че ње све те ли тур ги је«, 29, изд. R. Bor nert, Ј. Go u il lard, P. Pe ric hon, So ur ces Chre ti-en nes, 4 bis /Pa ris: Cerf 1967/, 185 - 187, prev. na engl. Hus sey and McNulty /Lon don : SPCK 1960/, 74 - 75.24Исто, стр. 190 и стр. 75 - 76.25На ве де но из да ње, 46, стр. 262; стр. 104 - 105.

280


та да су они део но вог Са ве за, ко ме се Бог ве чи то оба ве зао пре ко сво га Си на и Ду ха Све тог.

Ев ха ри сти ја, као бо го чо ве чан ско за јед ни чар ство и »си нер-ги ја« је мо ли тва упу ће на Оцу »у Хри сту« и из вр ше на си ла ском Све тог Ду ха. Епи кле за је, сто га, ис пу ње ње ев ха ри стиј ске рад ње исто као што је Пе де сет ни ца ис пу ње ње Бо жан ске »ико но ми је« спа се ња. Спа се ње је увек три ни тар на рад ња. Пне у ма то ло шка ди-мен зи ја ев ха ри сти је се огле да у уче њу о »си нер ги ји«. Дух Све ти је тај ко ји чи ни да Хри стос бу де при су тан у све ту из ме ђу Ње го ва два до ла ска: ка да се бо жан ско де ла ње не на ме ће људ ском ро ду не го се ну ди да бу де при мље но сло бод ном људ ском од лу ком, а да ју ћи се чо ве ку, чи ни га аутен тич но сло бод ним.

Ви зан тиј ски бо го сло ви су увек раз у ме ва ли да је ев ха ри сти ја цен тар со ти ри о ло шке и три а до ло шке ми сте ри је, а не са мо јед но-став на про ме на ве шта ства хле ба и ви на. Они ко ји су би ли при-ста ли це Ди о ни си је вог сим во ли зма, при ла зи ли су ев ха ри сти ји у кон тек сту хе ле ни стич ког хи је рар хиј ског ко смо са и раз у ме ва ли су је као цен тар спа со но сне рад ње, што она по ста је пре ко ми-стич ког »со зер ца ња« у ко је је укљу че на сва суд би на људ ског ро-да и све та као це ли не. Они ко ји су се при др жа ва ли би блиј ског по гле да на чо ве ка и има ли хри сто цен трич но схва та ње исто ри-је, при ла зи ли су ев ха ри сти ји као кљу чу екли си о ло ги је. За њих је Цр ква, пре све га, ме сто где се Бог и чо век са ста ју у ев ха ри сти ји, а ев ха ри сти ја је ме ри ло цр кве не струк ту ре и ин спи ра ци ја свих хри шћан ских рад њи и од го вор но сти у све ту. И у јед ном и дру-гом слу ча ју су по и ма ли ев ха ри сти ју у ко смо ло шкој и ес ха то ло-шкој ди мен зи ји, по твр ђе ној у фор му ли ви зан тиј ског при но ше ња »Тво ја од Тво јих при но си се Те би од свих и за све«.

Јед на од иде ја, ко ја се стал но по ја вљу је у ви зан тиј ском »сим-во лич ном« ту ма че њу ев ха ри сти је, је сте да је храм у ко ме се слу жи ев ха ри стиј ска ли тур ги ја, сли ка »но вог«, пре о бра же ног ко смо са. Иде ја се на ла зи код мно гих ра них хри шћан ских пи са ца. По но во се по ја вљу је код Мак си ма Ис по вед ни ка26 и доц ни је, код Си ме о на Со лун ског.27 Без сум ње је она оду ше ви ла и ви зан тиј ске ар хи тек те ко ји су гра ди ли Све ту Со фи ју у Ца ри гра ду, мо дел свих ис точ них 26По гле дај реф. код Бор неа, на ве де но де ло, стр. 93 - 94.27»О све том хра му« (De sac ro tem plo) 131, 139, 152, PG 155: 337 d, 348 c, 357 a.

281


хра мо ва, са кру гом као цен трал ном ге о ме триј ском те мом. У нео-пла то ни чар ској тра ди ци ји круг је сим вол пу но ће, стан дард сли ке Бо жи је. Бог се огле да у сво јим ство ре њи ма кад су јед ном об но вље-на са гла сно пр во бит ном пла ну: »Он огра ни ча ва њи хо во про сти-ра ње у кру гу и по ста вља Се бе за узор би ћи ма ко је је ство рио« - пи-ше Мак сим - од мах до да ју ћи да је »све та Цр ква сли ка Бо жи ја«,28 по што, исто као и Бог, оства ру је је дин ство вер них. Цр ква је сто га и као за јед ни ца и као зда ње знак но вог до ба, ес ха то ло шки пред-знак но вог ства ра ња, ство ре ни ко смос, об но вљен у пр во бит ном са вр шен ству. Ја сно је да се бо го слов, као што је Мак сим, слу жи узо ри ма и ка те го ри ја ма свог вре ме на, да би опи сао пу но ћу све та ко ји до ла зи. Ње го во је ту ма че ње ев ха ри стиј ске ли тур ги је »ма ње увод у ми сте ри ју ли тур ги је, а ви ше уво ђе ње у ми сте ри ју, са ли тур-ги јом као по ла зном тач ком.«29 Али са ма иде ја, да је ев ха ри сти ја пре ду кус ес ха то ло шке пу но ће, по твр ђе на је у ка но ну ви зан тиј ске ли тур ги је, ко ји под се ћа на дру ги до ла зак Хри стов као на до га ђај ко ји се већ де сио: »Се ћа ју ћи се ове спа со но сне за по ве сти и све га што се до го ди ло ра ди нас: кр ста, гро ба, вас кр се ња у тре ћи дан, ваз не се ња на не бо и дру гог и слав ног до ла ска, при но си мо Ти... «

Овај ес ха то ло шки ка рак тер ев ха ри стиј ске ми сте ри је, ве о ма из ра жен у ли тур ги ји, у ре ли гиј ској умет но сти ко ја је по слу жи ла као њен оквир, и у бо го слов ским ко мен та ри ма, без об зи ра ко јој су шко ли при па да ли, об ја шња ва за што су Ви зан тиј ци увек ве ро ва ли да је у ев ха ри сти ји Цр ква пот пу на »Цр ква« и да је ев ха ри сти ја по-след ње ме ри ло и пе чат свих оста лих све тих тај ни. Сле де ћи псе у до - Ди о ни си ја, ко ји је о ев ха ри сти ји го во рио као »тај ни над тај на-ма«30, као о »ср жи« сва ке по је ди нач не све те тај не31, ви зан тиј ски бо го сло ви су твр ди ли да ев ха ри сти ја има ап со лут но цен трал но ме сто у жи во ту Цр кве. »То је за вр шна све та тај на«, пи ше Ка ва-си ла, »за то што је без ње не мо гу ће ићи да ље, а њој је не мо гу ће би ло шта до да ти.«32 Ев ха ри сти ја, је ди на од ми сте ри ја, да је са вр-шен ство оста лим све тим тај на ма... јер без ње оне не мо гу да из вр-

28Mysta go gia, 1. PG 91: 668 b.29R. Bor nert, op. cit. p. 92.30Eccl Hi er., III, 1. PG 3: 424 c.31Ibid. col. 444 d.32De vi ta in Chri sto, IV, 1. PG 150: 581 b.

282


ше уво ђе ње у ми сте ри ју.«33 Си ме он Со лун ски ову иде ју при ме њу је кон крет но на по је ди нач не све те тај не. Што се ти че бра ка, на при-мер, он пи ше да брач ни пар »мо ра да бу де спре ман да при ми све то при че шће да би ње го во вен ча ње би ло до стој но, а брак ва љан.« Он на во ди да се све то при че шће не да је они ма чи ји је брак мањ кав са ста но ви шта цр кве не ди сци пли не, те услед то га ни је пот пу на све та тај на већ са мо »до бра за јед ни ца«.34

Пре ма то ме, сва ка ло кал на за јед ни ца у ко јој се слу жи »бо-жан ска ли тур ги ја« ев ха ри сти је, има »озна ке« исти ни те Цр кве Бо жи је: је дин ство, све тост, ка то лич ност, апо стол ство. Ове озна ке не мо гу да при па да ју сва ком људ ском ску пу. То су ес-ха то ло шки зна ко ви ко ји се да ју за јед ни ци пре ко Све тог Ду ха Бо жи јег. Уко ли ко је ло кал на Цр ква из гра ђе на на ев ха ри сти ји и око ње, она је про сто »део« све оп штег на ро да Бо жи јег. Она је пу но ћа Цар ства Бо жи јег, ко је се огле да у ев ха ри сти ји, а Цар-ство ни ка да не мо же да бу де »де ли мич но« или »де ли мич но ка-то ли чан ско«. »Де ли мич ност« је ин ди ви ду ал на озна ка у од но су на »пу но ћу« код по је ди них чла но ва, ко ји су огра ни че ни при-пад но шћу »Ста ром Ада му«. Она не по сто ји у Те лу Хри сто вом, не де љи вом, бо жан ском и слав ном.

Ли тур гич ка ди сци пли на и ви зан тиј ско ка нон ско пра во су по ку ша ли да за шти те ује ди њу ју ћи и ка то ли чан ски ка рак тер ев-ха ри сти је. Они су усло ви ли да на јед ном ол та ру не мо же да се у јед ном те истом да ну слу жи ви ше од јед не ли тур ги је. Исто та-ко, све ште ни ку или епи ско пу ни је до зво ље но да слу жи у јед ном да ну две ли тур ги је. Без об зи ра на прак тич не не у доб но сти, ова пра ви ла су има ла за циљ да са чу ва ју ев ха ри сти ју, бар но ми нал-но, да бу де скуп »свих на истом ме сту« (Де ла 2:1). Сви тре ба да се оку пе код истог ол та ра, око истог епи ско па, у исто вре ме, јер су са мо је дан Хри стос, јед на Цр ква и јед на ев ха ри сти ја. Иде-ја да је ев ха ри сти ја све та тај на ко ја сје ди њу је це ло куп ну Цр кву оста ла је жи ва на Ис то ку и спре чи ла је мно же ње »по себ них« и »ти хих« ми са. У Ви зан ти ји је ев ха ри стиј ска ли тур ги ја оста-ла пра знич ни до га ђај, а у ње но сла вље би ла је, бар у прин ци пу, укљу че на це ло куп на Цр ква.33Ibid., IV, 4. 585 b.34De sac ro tem plo, 282. PG 155: 512 d - 513 a.

283


Као ма ни фе ста ци ја је дин ства и це ло сно сти Цр кве, ев ха ри-сти ја је слу жи ла и као крај ња бо го слов ска нор ма цр кве не ор га-ни за ци је: увек се сма тра ло да ло кал не Цр кве у ко ји ма се слу жи ев ха ри сти ја, ни су са мо »део ва се љен ске Цр кве, не го су потпу но Те ло Хри сто во, све то та јин ски по твр ђе но, ко је об у хва та це ло куп ну »за јед ни цу све тих«, жи вих и усоп ших. Ово је би ла нео п ход на ба за за ге о граф ско ши ре ње хри шћан ства, али ни је би ла са њом исто вет на. Бо го слов ски гле да но, све та тај на је знак и ре ал ност ес ха то ло шког оче ки ва ња Цар ства Бо жи јег, а епи скоп - нео п ход ни цен тар ове ре ал но сти - ви ше је по сма тран кроз све то та јин ске функ ци је и кроз дру ге аспек те сво је слу жбе (па стир ске, учи тељ ске), за сно ва не на »пр во све ште нич кој« слу-жби у ло кал ној за јед ни ци, не го кроз иде ју о ње го вом укљу чи-ва њу у све оп шти збор апо сто ла. Епи скоп је, пре све га, сли ка Хри ста у ев ха ри стиј ској ми сте ри ји. »О, Го спо де Бо же наш«, ка-же се у мо ли тви епи скоп ске хи ро то ни је, »ко ји си нам у свом про ми слу по ста вио учи те ље, исте по при ро ди са на ма, да чу-ва ју Твој ол тар, да вр ше жр тво ва ње и при но ше ње, за сав Твој на род. Ти, Го спо де, учи ни да и овај ко ји је про гла шен да бу де но си лац епи скоп ске бла го да ти, опо на ша Те бе, да бу де исти ни-ти па стир... «35

Пре ма псе у до - Ди о ни си ју, ар хи је реј по се ду је »пр ви« и »по-след њи« хи је рар хиј ски сте пен и »ис пу ња ва сва ко хи је рар хиј ско по све ће ње«.36 Си ме он Со лун ски та ко ђе опре де љу је епи скоп ско до сто јан ство кроз ње го ве све то та јин ске функ ци је. По ње му, епи-скоп је онај ко ји вр ши све све те тај не - кр ште ње, ми ро по ма за ње, ев ха ри сти ју, ру ко по ло же ње. Он је тај »ко ји оба вља све цр кве не све ште но рад ње.«37 Ев ха ри сти ја је, за и ста, по след ња про ја ва Бо-га у Хри сту; сто га не ма ве ћег слу же ња од слу же ња ев ха ри сти је. Цен трал ност ев ха ри сти је, свест да пу но ћа Хри сто вог Те ла оби-та ва у њој, да је епи скоп ска функ ци ја нај ве ћа функ ци ја у Цр кви - пред ста вља ће глав ну осно ву за ви зан тиј ско су прот ста вља ње сва кој те о ло шкој ин тер пре та ци ји о не ком при ма ту, ко ји би био 35Ja co bus Go ar, Euc ho lo gion si ve Ri tu a le Gra e co ram /Ve ne ci ja 1730 re pr. Grac: Aka de mische Druck - und Ver lag san stalt, 1960/, p. 251. Prev. na engl. Ser vi ce Bo ok of the Holy Ort ho dox Cat ho lic Apo sto lic Church, izd. I. F. Hap good /New York; As so ci a cion Press, 1922/ str. 330.36Hi er, eccl. V, 5. PG 3: 505 a. 6: 505 c etc.37De sac ris or di na ti o ni bus 157. PG 155: 364 b.

284


из над епи ско па. По ово ме, не мо же да по сто ји ни ка ква власт »по Бо жан ском пра ву« из над ев ха ри сти је и епи ско па, ко ји на чал-ству је ев ха ри стиј ском ску пу.

Прак са Ви зан тиј ске цр кве ни је увек би ла до след на уну тра-шњој ло ги ци ев ха ри стиј ске екли си о ло ги је. Исто риј ски раз вој епи скоп ске функ ци је - ко ја, с јед не стра не, по сле че твр тог ве ка пре но си слу же ње ев ха ри сти је на пре зви те ре и, с дру ге стра не, по ста је dе fасtо део ши рих ад ми ни стра тив них струк ту ра (епар-хи ја, па три јар ха та) - из гу би ла јe не ке од сво јих ис кљу чи вих и ди-рект них ве за са све то та јин ским аспек ти ма жи во та Цр кве. Али су штин ске бо го слов ске и екли си о ло шке нор ме су би ле увек из-но ва по твр ђи ва не кад год им је био по ста вљен ди рек тан иза зов, те су оста ле су штин ски део оно га што је за Ви зан тиј це би ло пре-да ње ка то ли чан ске Цр кве.38

2. Ca tec he ti cal ora tion, 37 ed. Straw ley, 152. (ОВУ ФУС НОТУ ТРЕБА СТАВИТИ НА ОДРЕЂЕНО МЕСТО НА СТР. 315.)

38De vi ta in Chri sto, IV, 8. PG 150: 604 b.

285

17

ЦР КВА У CBETУ

»Хри шћа ни су би ли хри шћа ни је ди но сто га што им је хри-шћан ство до не ло сло бо ду од смр ти. Ка да би не ко хтео да про-ник не у ср це ис точ ног хри шћан ства, мо рао би да при су ству је вас кр сној ли ту р ги ји: сви дру ги об ре ди су са мо од сјај и сен ка ове ли тур ги је. Че ти ри ре чи вас кр шњег тро па ра - Ус кр шње хим не - по на вља ју се на хи ља де пу та, све у три ум фал ни јем и три ум фал-ни јем то ну, до ек ста зе, и пре пу не су ми стич не ра до сти: »Смр ћу си зга зио смрт«. У ово ме је ве ли ка по ру ка Ви зан тиј ске цр кве: ра-дост Вас кр са, про го ње ње искон ског стра ха ко ји је об у зи мао чо-ве ков жи вот. То је оно што је за до би ло и одр жа ло вер ност ма са. Ве ро и спо ве да ње три ум фа је пре ве де но на све је зи ке Ис то ка, па ипак ни ка да ни је из гу би ло сво ју си лу. Ово је ве ра ко ја је на шла свој ма те ри јал ни из раз у ико ни, људ ски не до ста так ни је мо гао по му ти ти зна чај ра до сне ми сте ри је.«1

Oве ре чи јед ног све тов ног исто ри ча ра са свим аде кват но од-ра жа ва ју оно што смо по ку ша ли да ка же мо о ви зан тиј ском хри-шћан ству као до жи вља ју. Без об зи ра да ли је ви зан тиј ски хри-шћа нин био бо го слов, мо нах, или оби чан све тов њак, он је знао да ње го ва ве ра ни је не ка кво па у шал но при хва та ње ин те лек ту ал них про по зи ци ја, ко је је пред ло жи ла од го ва ра ју ћа власт, не го је она до каз ко ји му је лич но до сту пан у ли тур гич ком и све то та јин ском жи во ту Цр кве, а та ко ђе и у жи во ту мо ли тве и со зер ца ња, што је јед но од дру гог нео дво ји во. Не фи зич ки, или емо ци о нал но или ин те лек ту ал но, овај до жи вљај је опи сан као gnоsis или као »ду-хов но чу ло« или као уну тра шња »си гур ност«. Си ме он Но ви Бо-1Hen ri Gre go i re, Byzan ti um: An In tro duc tion to East Ro man Ci vi li sa tion, izd. N. H. Baynes - H. St. L. B. Moss /Lon don: Ox ford Uni ver sity Press, 1948/, pp.134 - 145.

286


го слов је сма трао да је нај ве ћа »је рес« тврд ња да је по сти за ње овог зна ња не мо гу ће за сва ког хри шћа ни на.

Без об зи ра да ли се не ко сла же са Вла ди ми ром Ло ским да је »у из ве сном сми слу све бо го сло вље ми стич но«2 или са скеп-сом гле да на ви зан тиј ски »оба ве зни ми сти ци зам«, очи глед но је да де фи ни ци ја хри шћан ства као »до жи вља ја« по кре ће про блем ње го вог све до че ња у све ту тер ми ни ма вер бал них из ра за, или де фи ни ци је и тер ми ни ма де лат но сти, по на ша ња и прак тич не од го вор но сти. У очи ма за пад них хри шћа на, Ис точ на Цр ква че-сто из гле да са свим оно свет ски. За и ста, За пад се тра ди ци о нал но ви ше не го Ис ток ба вио ор га ни зо ва њем људ ског дру штва, де фи-ни са њем хри шћан ске исти не, тер ми но ло ги јом ко ја би се мо гла ла ко раз у ме ти, да ва њем чо ве ку кон крет них нор ма тив них фор-му ла по на ша ња и вла да ња. По ку шај да се кри тич ки опи ше овај про грам у ви зан тиј ском бо го сло вљу, зна чи по кре ну ти је дан од основ них бо го слов ских и ан тро по ло шких про бле ма хри шћан-ског жи во та: од нос из ме ђу ап со лут не бо жан ске исти не и ре ла-тив них спо соб но сти опа жа ња и де ло ва ња ко је по се ду је ство ре ни и огре хо вље ни чо век.

1. Цр ква и дру штво

Нај ве ћи сан ви зан тиј ске ци ви ли за ци је је био уни вер зал но хри шћан ско дру штво ко јим би упра вљао цар, а ду хов но га во ди ла Цр ква. Ова иде ја је очи глед но ком би но ва ла рим ски и хри шћан-ски уни вер за ли зам у је дин ствен со цио-по ли тич ки про грам. Он је та ко ђе био за сно ван на бо го слов ским пред по став ка ма о чо ве-ку, ко је су на пред из ло же не:3 чо век је по при ро ди бо го цен три чан у свим аспек ти ма свог жи во та, и од го во ран је за суд би ну све га ство ре ног. Док је хри шћан ство би ло го ње но, ова би блиј ска тврд-ња ни је мо гла да бу де ни шта ви ше не го је дан од чла но ва Сим во ла ве ре, ко ја тре ба да бу де оства ре на на кра ју исто ри је и ко ја је на-слу ће на у све тим тај на ма. Са »обра ћа њем« Кон стан ти на, од јед-ном је ово по ста ло кон кре тан и до сти жан циљ. Пр во бит ни ен ту-2Mysti cal The o logy, p. 7. 3.3 Ви ди по гла вље 11.

287

Црква у свету

зи ја зам са ко јим је хри шћан ска Цр ква при ми ла цар ску за шти ту, ни ка да ни је био ко ри го ван од стра не би ло ко га ко је си сте мат ски раз ми шљао о при ро ди и уло зи др жа ве, или све тов ног дру штва, у жи во ту огре хо вље ног чо ве чан ства. У то ме ле жи тра ге ди ја ви-зан тиј ског си сте ма: он је сма трао да др жа ва као та ква, мо же да по ста не су штин ски хри шћан ска.

Зва нич на вер зи ја ви зан тиј ског со ци јал ног иде а ла је из ра же-на у чу ве ном тек сту Ју сти ни ја но ве Ше сте но ве ле:

»Два су нај ве ћа да ра ко је је Бог са ви си не, из сво је љу ба ви пре ма чо ве ку, да ро вао: све ште нич ко и цар ско до сто јан ство. Пр-во слу жи бо жан ским ства ри ма, а дру го, упра вља и ад ми ни стри ра људ ским де ли ма. Оба, ме ђу тим, има ју исто по ре кло и под јед на ко укра ша ва ју жи вот чо ве чан ства. Оту да, за ца ра не ма ве ће бри ге од чу ва ња до сто јан ства све ште нич ког, по што је на до бро цар-ства да се све ште ни ци стал но мо ле Бо гу. Јер ако је све штен ство у сва ком по гле ду бес пре кор но и има при ступ Бо гу, а ако ца ре ви упра вља ју др жа вом ко ја им је по ве ре на, пра вич но и пра вед но, до ћи ће до оп ште хар мо ни је и род људ ски ће би ти об да рен сва-ким до бром.«4

Ју сти ни ја но ва иде ја »сим фо ни је« из ме ђу »бо жан ских ства-ри« и »људ ских де ла«, би ла је за сно ва на на ова пло ће њу, пре ко ко га су ује ди ње не бо жан ска и чо ве чан ска при ро да, та ко да је Хри стос био је дин ствен из вор гра ђан ске и цр кве не хи је рар хи је. Основ на гре шка ова квог при сту па би ла је у то ме што се твр ди ло да је иде ал на људ ска при ро да, ко ја се пре ко ова пло ће ња ма ни фе-сто ва ла у лич но сти Ису са Хри ста, мо гла та ко ђе да на ђе аде ква-тан из раз и у Рим ском цар ству. Ви зан тиј ска те о крат ска ми сао је би ла, у ства ри, за сно ва на на јед ном об ли ку »оства ре не ес ха то-ло ги је«, као да се Цар ство Бо жи је већ ја ви ло »у си ли« и као да је ви зан тиј ско цар ство би ло ма ни фе ста ци ја ове си ле у све ту и у исто ри ји. Ви зан тиј ска хри шћан ска ми сао је сва ка ко при зна ва ла ре ал ност зла, ка ко лич ног та ко и дру штве ног, али је пред по ста-вља ла, бар у зва нич ној фи ло со фи ји цар ског за ко но дав ства, да 4 No vel la VI, Cor pus ju ris ci vi lis, izd. Ru dol fus Scho ell / Ber lin 192»/, III, 35 - 36. Основ на сту ди ја по овом пред ме ту је Фран цис Двор ник »Ра на xpишћаска и ви зан тиј ска по ли тич-ка фи ло со фи ја: По ре кло и по за ди на« (на енгл.) изд. (Ва шинг тон: Dum bar ton Oak Stu di es, IX, 1966), у два то ма и са др жи обил ну би бли о гра фи ју. По гле дај и Ј. Ма јен дорф, »Ју сти ни-јан, им пе ри ја и цр ква« (на енгл.), Dum bar ton Oak Pa pers 22 /1968 /, 45 - 60.

288


зло мо же да бу де од го ва ра ју ће кон тро ли са но ка да се це ла »ва се-ље на« под чи ни упра ви јед ног ца ра и ду хов ној вла сти јед ног пра-во слав ног све штен ства.

Зна чај јед не свет ске им пе ри је, ко ју је да ро ва ло про ви ђе ње, сла вљен је не са мо у цар ским за ко ни ма, не го и у цар ској хим-но гра фи ји. Бо жић на хим на, ко ја се при пи су је мо на хи њи Ка си ји из де ве тог ве ка, об ја вљу је ди рект ну, ве зу из ме ђу свет ске Рим ске им пе ри је и »ре ка пи ту ла ци је« људ ског ро да у Хри сту. Рах Ro ma na по ду да ра ла се са Раx Сhristiаnа:

»Ка да je Ав густ је ди ни вла дао на зе мљи, не ста ла су мно га људ ска цар ства. А ка да си Ти по стао чо век од пре чи сте Дје ве, раз ру ше ни су мно ги не зна бо жач ки бо го ви.

Гра до ви све та су до шли под јед ну је ди ну упра ву, а на ро ди су по ве ро ва ли у јед но га Бо га твор ца.

По на ред би Це за ра пoписани су на ро ди; а ми, вер ни, по пи са-ни смо у име ну Бо жи јем ка да си Ти, Бо же, по стао чо век. Ве ли ка је Тво ја ми лост, сла ва Ти.«5

У ка сно до ба 1397. го ди не ка да је већ био по стиг нут вр ху нац по ли тич ке бе де, Ви зан ти јац је још увек сма трао да је ва се љен ско цар ство нео п ход ни осло нац хри шћан ског уни вер за ли зма. Ка да је мо сков ски кнез Ва си ли је за мо лио па три јар ха ца ри град ског Ан то ни ја IV да Ру си из о ста ве по ми ња ње ви зан тиј ског ца ра на ли тур ги ји, а про ду же да по ми њу са мо па три јар ха, до био је од го-вор: »Не мо гу ће је да хри шћа ни има ју Цр кву, а да не ма ју цар ство. Јер Цр ква и цар ство обра зу ју ве ли ко је дин ство и за јед ни цу. Не-мо гу ће је да они бу ду одво је ни јед но од дру гог.«6

Иде ја о хри шћан ској и ва се љен ској им пе ри ји је пред по ста-вља ла да цар има оба ве зу да бу де чу вар ве ре и да бу де све док Бо жи је ми ло сти пре ма чо ве ку. Пре ма Epa na go ge из де ве тог ве ка, »свр ха ца ра је да чи ни до бро, те се сто га и на зи ва до бро чи ни тељ. Ка да про пу сти да вр ши ову оба ве зу, он се од ри че свог цар ског до сто јан ства«.7 Овај си стем је пред ста вљао аутен ти чан по ку шај да се цео људ ски жи вот по сма тра у Хри сту: Ни је се до пу шта-

5Пра знич ни ми неј, на енгл. стр. 254.6 Ac ta Pa tri ar cha tus Con stan ti no po li ta ni, изд; Ф. Ми кло шић -I. Mu el ler / Беч 1862 / 188 - 192.7 Ti tle 2, Jus gra e co - ro ma num, izd Ze pos /Ati na, 1931/, II, 241.

289


ло ни ка кво двој ство из ме ђу ду хов ног и ма те ри јал ног, све тог и све тов ног, ин ди ви ду ал ног и со ци јал ног, или, дог мат ског и мо-рал ног, не го се при зна ва ла из ве сна по лар ност из ме ђу »бо жи јих ства ри« - су штин ски све то та јин ског за јед ни чар ства чо ве ка са Бо гом - и »људ ских де ла«. Ме ђу тим из ме ђу овог дво га, мо ра ла је да бу де »сим фо ни ја« у окви ру јед ног хри шћан ског »дру штва« у ко ме Цр ква и др жа ва са ра ђу ју на чу ва њу ве ре и на из град њи дру-штва за сно ва ног на ми ло ср ђу и ху ма но сти.8

У све у куп но сти ви зан тиј ског кон цеп та о хри шћан ској ми си ји у све ту, од ра жа ва се хал ки дон ска ве ра да је Син Бо жи ји у ова пло-ће њу пот пу но при мио у се бе це ло куп ну људ ску при ро ду. Сма тра-ло се сто га, да хри шћан ска ве ра во ди пре о бра жа ју и »обо же њу« це ло куп ног чо ве ка. И, као што смо ви де ли, ово »обо же ње« је за и-ста до ступ но, као жи ви до жи вљај, чак и са да, а не са мо у бу ду ћем Цар ству. Ви зан тиј ска екли си о ло ги ја и ви зан тиј ска по ли тич ка фи ло со фи ја су сма тра ле да кр ште њем чо век при ма до жи вљај ко-ји пре о бра жа ва не са мо »ду шу« не го це ло куп ног чо ве ка и чи ни га, већ у са да шњем жи во ту, гра ђа ни ном Цар ства Бо жи јег.

Уоч љи ва је глав на ка рак те ри сти ка ис точ ног хри шћан ства, у ње го вом етич ком и со ци јал ном ста ву, да чо ве ка по сма тра као већ ис ку пље ног и про сла вље ног у Хри сту. На су прот то ме, за-пад но хри шћан ство је тра ди ци о нал но гле да ло на са да шње ста ње људ ског ро да ре а ли стич ни је и са ви ше пе си ми зма: иако је чо век жр твом кр ста ис ку пљен и »оправ дан« у очи ма Бо жи јим, он је и да ље гре шник. Основ на функ ци ја Цр кве је да му по ста ви обра-сце у ми шље њу, а ди сци пли ну у по на ша њу, ко ји би му по мо гли да пре ва зи ђе сво ју гре шну усло вље ност и усме ри је на чи ње ње до брих де ла. Под овом пред по став ком Цр ква је схва ће на пр вен-стве но као уста но ва осно ва на у све ту, ко ја слу жи све ту и сло-бод но се ко ри сти рас по ло жи вим сред стви ма све та по де сним за ру ко во ђе ње огре хо вље ним људ ским ро дом, по себ но за ко ни ма, ауто ри те том и ад ми ни стра тив ним ме ра ма. Кон траст из ме ђу струк ту ра ко је је из гра ди ло сред ње ве ков но пап ство и ес ха то ло-шких, до жи вљај них и »оно свет ских« кон це па та, ко ји су пре о вла-да ва ли у екли си о ло шком ми шље њу ви зан тиј ског Ис то ка, по ма-8 O овом по след њем аспек ту ви зан тиј ске иде о ло ги је ви ди код Д. Ј. Кон стан те лос »Ви-зан тиј ска фи лан тро пи ја и со ци јал на де лат ност« (енгл.).

290


жу нам да раз у ме мо исто риј ску суд би ну Ис то ка и За па да. Цр ква се на За па ду раз ви ја ла као моћ на ин сти ту ци ја. На Ис то ку је она по сма тра на пр вен стве но као све то та јин ски или »ми стич ни« ор-га ни зам, за ду жен за »бо жан ске ства ри«, са огра ни че ним ин сти-ту ци о нал ним струк ту ра ма. Са ма др жа ва је ства ра ла струк ту ре (па три јар ха те, ми тро по ли је и оста ле слу жбе) све осим три пар-тит не хи је рар хи је - епи ско па, све ште ни ка и ђа ко на, у сва кој ло-кал ној Цр кви - и сма тра ло се да те струк ту ре не ма ју бо жан ско по ре кло.

Ово де ли мич но под вр га ва ње »ин сти ту ци о нал не« стра не хри шћан ства др жа ви, до при не ло је да се са чу ва све то та јин ско и ес ха то ло шко по и ма ње Цр кве, али оно ни је би ло без озбиљ них опа сно сти. Ис точ на Цр ква је у сво јој доц ни јој исто ри ји ис ку си ла чи ње ни цу да др жа ва ни је увек оправ да ва ла по ве ре ње и че сто је ја сно по ка зи ва ла сво је де мон ско ли це.

То ком ви зан тиј ског пе ри о да, Ју сти ни ја но ва »сим фо ни ја« је ипак функ ци о ни са ла бо ље не го што би се мо гло оче ки ва ти. Ми-стич ни и оно зе маљ ски ка рак тер ви зан тиј ског хри шћан ства је био уве ли ко од го во ран за основ не ка рак те ри сти ке са ме др жа ве. Цар ска лич на власт је, на при мер, по сма тра на као је дан об лик ха ри зма тич не слу жбе, су ве ре на је иза брао Бог, а не љу ди. Оту да у Ви зан ти ји од су ство сва ке прав но де фи ни са не про це ду ре у по-гле ду цар ског на сле ђа. Сма тра ло се да стрикт ни ле ги ти ми зам и де мо крат ска из бор ност иду на огра ни че ње Бо жи је сло бо де у од-ре ђи ва њу Ње го вог кан ди да та.

Овом ха ри зма тич ном гле да њу на др жа ву очи глед но је не до-ста јао по ли тич ки ре а ли зам и ефи ка сност. »Узур па ци је по Бо-жи јем про ми слу« би ле су ве о ма че сте, а по ли тич ка ста бил ност из у зе так. У по ли тич ком сми слу, ви зан тиј ски цар ски си стем је за-и ста био уто пи ја. Схва ће но као уни вер зал на ко пи ја ва се љен ске Цр кве, цар ство ни ка да ни је по сти гло ту уни вер зал ност. Схва ће-но као од раз Не бе ског Цар ства Бо жи јег, има ло је исто ри ју кр ва-вих ре во лу ци ја, ра то ва и - као све сред ње ве ков не др жа ве - со ци-јал не не прав де. Као увек и сву да, по ка за ло се да су хри шћан ски иде а ли не при мен љи ви и нео ствар љи ви пу тем ле гал них и ин-сти ту ци о нал них тер ми на. Они су са мо да ва ли на ду ин ди ви ду-ал ним хе ро ји ма ве ре и им пулс они ма ко ји су те жи ли да чо ве ка

291


при ве ду бли же иде а лу »жи во та у Хри сту«, ко ји му је био до сту-пан. Ви зан тиј ци су при зна ва ли ове чи ње ни це, бар пре ћут но, ука-зи ва њем по себ ног по што ва ња све ти те љи ма у ко ји ма су ви де ли Бо жан ску све тлост, ко ја је оба сја ва ла »свет«, ко ји је те о рет ски био хри сти а ни зо ван, а у ства ри се био ве о ма ма ло про ме нио од осни ва ња хри шћан ства. Стал на при сут ност мно го број них мо на-шких за јед ни ца ко је су се по вла чи ле из све та - бар нај бо ље од њих - да би по ка за ле да Цар ство Бо жи је још ни је до шло, би ле су још је дан под сет ник у ви зан тиј ском дру штву, да из ме ђу Бо га и све та не мо же да бу де ствар не и стал не »сим фо ни је«, већ са мо не по сто ја ни и ди на мич ни по ла ри зам. Овај по ла ри зам у ства ри и ни је ни шта дру го не го су коб из ме ђу »ста рог« и »но вог« Ада ма у чо ве ку. У тер ми ни ма со ци јал не ети ке, по ла ри зам је ис кљу чи-вао мо гућ ност да се све тач но фор му ли ше и од ре ди за ко ни ма ко ји би има ли ап со лут но ва же ње. Он је био смет ња да се Цр ква пот пу но по и сто ве ти са ин сти ту ци јом де фи ни са ном тер ми ни ма по ли ти ке или со ци о ло ги је. Ме ђу тим, по не кад је то ту ма че но као пла то ни стич ки или ма ни хеј ски ду а ли зам што је во ди ло пот пу-ном по вла че њу од дру штве не од го вор но сти. По вре ме но је ова-кав став до во дио до то га да је др жа ва пре у зи ма ла цр кве ну ми си-ју, оста вља ју ћи мо на хе са ме да бу ду све до ци не из бе жног су да ра и по ла ри те та из ме ђу Цар ства Бо жи јег и цар ства це за ро вог.

2. Цр кве на ми си ја

Ви зан тиј ско уче ње по ко ме су цар ство и Цр ква би ли са-ве зни ци у вођ ству је ди не уни вер зал не хри шћан ске еку ме не (оikоumеnе) под ра зу ме ва ло је њи хо ву са рад њу и на по љу ми си је. Озна ка »рав но а по стол ни« (isa po sto los) од но си ла се на Кон стан-ти на Ве ли ког баш због то га што је он до при нео да се еку ме на обра ти Хри сту. Ца ре ви Ца ри гра да, ње го ви на след ни ци, по пра-ви лу су би ли са хра њи ва ни у цр кви Све тих апо сто ла. Њи хо ва ми-си о нар ска од го вор ност би ла је на гла ше на у двор ском це ре мо ни-ја лу. Од ца ра се оче ки ва ло да уна пре ђу је хри шћан ску ве ру и да се др жи хри шћан ске ети ке и по на ша ња и да овај циљ оства ри кроз за ко но дав ство, по др шком, ко ју је пру жао цр кве ној ми си ји и ха-

292


ри та тив ној де лат но сти.Из ван цар ских гра ни ца, у очи ма не хри шћа на, са вез Цр ква

- др жа ва је че сто во дио dе fасtо по и сто ве ћи ва њу по ли тич ких ин те ре са цар ства са суд би ном пра во слав ног хри шћан ства. Не-хри шћан ски вла да ри Пер си је и арап ских ка ли фа, че сто су про-го ни ли хри шћа не не са мо из вер ског фа на ти зма, не го и због то га што су сум ња ли у њих као ца ре ве са ве зни ке. Сум ња је че сто би-ла оправ да на, осо би то за вре ме ду гог све тог ра та из ме ђу исла ма и хри шћан ства, ко ји је оне мо гу ћио ду хов не кон так те, уза јам но раз у ме ва ње и осми шље ни ди ја лог. Из овог раз ло га, осим у из у-зет ним слу ча је ви ма, ви зан тиј ско хри шћан ство ни је ни ка да мо-гло да из вр ши не ки ми си о нар ски про дор ме ђу ислам ске за во је-ва че, ко ји су на ди ра ли са ис то ка.

Ми си о нар ска де лат ност је ипак би ла са свим успе шна ме ђу вар ва ри ма ко ји су до ла зи ли са се ве ра - Мон го ли ма, Сло ве ни ма и кав ка ским пле ме ни ма - ко ји су пре пла ви ли ви зан тиј ске те ри то-ри је или се на се ли ли као ње ни се вер ни су се ди. Ми си о нар ска де-лат ност је та ко ја је са чу ва ла ва се љен ски ка рак тер пра во слав не цр кве по сле па да не грч ких за јед ни ца сред њег ис то ка у мо но фи-зит ство и по сле ве ли ког рас ко ла са За па дом. Ви зан тиј ско хри-шћан ство се спек та ку лар но про ши ри ло, на ро чи то по сле де ве тог ве ка, про ди ру ћи до Ка спиј ског мо ра и се вер ног оке а на.9

Ви зан тиј ска ми си ја ме ђу Сло ве ни ма се обич но по ве зу је са тзв. »Ки ри ло - Ме то ди јев ском иде о ло ги јом« и ка рак те ри ше се пре во дом Све тог Пи сма и ли тур ги је на сва ко днев ни је зик но во-о бра ће них на ро да, ко ји су из вр ши ли бра ћа Кон стан тин -Ки ри ло и Ме то ди је у де ве том ве ку. Чи ње ни ца је, ипак, да ви зан тиј ски цр кве ни љу ди ни су увек би ли до след ни у прин ци пи ма ко је су усво ји ли пр ви ми си о на ри. Исто риј ски по да ци све до че да је та ко-ђе прак ти ко ва на при сил на хе ле ни за ци ја и кул тур на ин те гра ци ја, на ро чи то он да ка да је цар ство ус пе ло да оства ри ди рект ну по-ли тич ку кон тро лу над сло вен ским зе мља ма. Ипак, у прин ци пу, ни кад ни је оспо ра ван основ ни бо го слов ски зна чај хри шћан ске

9 Исто ри ја ових ми си ја и њи хо ве кул тур не по сле ди це, ви ди Фран цис Двор ник »Ви-зан тиј ске миси је ме ђу Сло ве ни ма« (на енгл.) /New Brun swick: Rut gers Uni ver sity Press, 1970 /. и Д. Обо лен ски, »Ви зан тиј ски Ко мен велт: Ис точ на Евро па, 500 - 1453« (на енгл.) /Lo ri don, We i den feld & Ni col son, 1971 /.

293


ми сли, ко ји је под ву као Ки рил (или »Кон стан тин фи ло соф«, што је Ки ри ло во све тов но име):

По што си, Сло вен ски на ро де, на у чио да слу шаш,по слу шај Реч, јер је до шла од Бо га�Реч, ко ја хра ни људ ске ду ше,Реч, ко ја учвр шћу је ум и ср це��Сто га је све ти Па вле учио:»При но се ћи мо ли тву Бо гу, ра ди је ћу ре ћи пет ре чико је ће бра ћа раз у ме ти, не го де сет хи ља да ре чи,ко је су не схва тљи ве�«10

Ја сно је да пи сац ви ди да је об ја вљи ва ње еван ђе ља бит но за са му при ро ду хри шћан ске ве ре ко ја је от кро ве ње ве чи те Ре чи или Ло го са Бо жи јег. Реч се мо ра чу ти и раз у ме ти. Оту да нео п ход ност пре во да Све тог Пи сма и слу жбе Бо жи је на на род ни је зик. Овај прин цип ће оста ти као из ра зи та ка рак те ри сти ка пра во слав них ми си ја у то вре ме ка да је хри шћан ски За пад усво јио је дин ствен, али мр тви ла тин ски је зик, као је ди ни ка нон са оп шта ва ња Ре чи. За вре ме сво је ми си је у Мо рав ској и бо рав ка са фра нач ким ми си-о на ри ма ко ји су се при др жа ва ли »је ре си три ју је зи ка«, ве ру ју ћи да се еван ђе ље мо же про по ве да ти је ди но на три је зи ка на ко ји ма је био Пи ла тов нат пис на Ису со вом кр сту: је вреј ском, грч ком и ла тин ском. На су прот то ме, Ки ри ло и Ме то ди је су под вла чи ли да на Ис то ку Сло ве ни, исто та ко Јер ме ни, Пер си јан ци, Егип ћа ни, Гру зи ни и Ара пи - сла ве Бо га на сво јим је зи ци ма.11

Про ми шље на по ли ти ка пре во да зна чи ла је ми си ју ко ја се раз-ви ла у Цр кву »мно гих на ци ја« и по ста ла са став ни део ра зних на-ци о нал них кул ту ра. Ви зан тиј ско пра во слав но хри шћан ство се ду бо ко уко ре ни ло у њи хо вим жи во ти ма и ни су гa мо гли ис ко ре-ни ти ни стра на до ми на ци ја ни све тов не иде о ло ги је. Али ово је та ко ђе озна ча ва ло на ста ја ње »на род них« Цр ка ва, на ро чи то по-сле рас пар ча ва ња Ви зан ти је у де ло ве, што је Обо лен ски на звао

10 Пре вео Ро ман Ја коб сон на енгл. у »Про лог еван ђе љу св. Кон ста ти на« об ја вље но у St. Vla di mir’s Se mi nary Qu a terly 7 /1963/, No. 1. 17 - 18.11Vi ta Con stan ti ni 16, 7 - 8 u Сonstantinus et Met ho di us The sa lo ni cen ses. Fon tes, Ra do vi sta-ro slo ven skog In sti tu ta 4 /1960 /, 131.

294


»Ви зан тиј ски ко мон велт«. Мо дер ни на ци о на ли зам је још ви ше по све тов ња чио на ци о нал ну са мо свест ис точ но е вроп ских на ро-да и та ко код њих по ре ме тио сми сао за хри шћан ски уни вер зали зам.

Ви зан тиј ски ми си о нар ски ме то ди и прин ци пи су има ли свој про ду же так у пра во слав ној Ру си ји. Сте фан Перм ски (1340 - 1396), на при мер, је по знат као апо стол Зи ри ја на, јед ног фин ског пле-ме на на се ве ро и сто ку Ру си је. По што је на у чио грч ки, Сте фан је пре вео Све то Пи смо и ли тур ги ју на је зик Зи ри ја на и по стао њи-хов епи скоп.12 Ње го вом при ме ру су сле ди ли све до два де се тог ве ка у ми си о нар ском ши ре њу Ру ске пра во слав не цр кве у Ази ји, па чак и на Аме рич ком кон ти нен ту, пре ко Аља ске.

3. Ес ха то ло ги ја

У хри шћан ском бо го сло вљу ес ха то ло ги ја не мо же ни кад да бу де по сма тра на као по себ но по гла вље, јер она вред ну је ка рак-тер бо го сло вља, као це ли ну. Ово се на ро чи то од но си на ви зан-тиј ску хри шћан ску ми сао, као што смо по ку ша ли да по ка же мо у пред ход ним по гла вљи ма. Она се ба ви чо ве ко вом суд би ном и суд би ном све га ство ре ног у од но су на крај. Ова ори јен та ци ја је и глав на ка рак те ри сти ка уче ња о све тим тај на ма, о њи хо вој ду-хов но сти и о њи хо вом од но су пре ма »све ту«. Осим то га, пре-ма Гри го ри ју Ни ском и Мак си му Ис по вед ни ку, ес ха то ло ги ја се ба ви и про бле мом са мог кра ја као ди на мич ног ста ња чо ве ка и све га ство ре ног: циљ ство ре ног би ћа ни је, као што је Ори ген ми-слио, ста тич ко со зер ца ва ње бо жан ске »су шти не«, не го ди на мич-ни успон љу ба ви, ко ји не ма кра ја, јер је Бо жи је тран сцен дент но би ће не ис црп но и, сто га, увек са др жи но ве под сти ца је ко је тре ба от кри ти (nоvissima) пу тем је дин ства љу ба ви.

Ес ха то ло шко ста ње, ипак, ни је са мо ре ал ност бу дућ но сти већ са да шњи до жи вљај, до сту пан у Хри сту да ром Ду ха. Ев ха ри стиј ски ка нон ли тур ги је Јо ва на Зла то у ста про сла вља дру ги до ла зак Хри-стов за јед но са до га ђа ји ма про шло сти - кр стом, гро бом, вас кр се-њем и ваз не се њем. У ев ха ри стиј ској при сут но сти Го спо да, Ње гов 12O Сте фа ну ви ди на ро чи то код Ге ор ги ја Фе до то ва »Ру ска ре ли ги о зна ми сао« (на енгл.) (Кем бриџ Har vard Uni ver sity Press, 1966 / II str. 230 - 245.

295


пред сто је ћи до ла зак је већ оства рен, а »вре ме« је пре ва зи ђе но. Слич но то ме, це ло куп но пре да ње ис точ не мо на шке ду хов но сти је за сно ва но на пре ми си да хри шћа ни са да, у овом жи во ту, мо гу да до жи ве ви зи ју Бо га и ре ал ност »обо же ња«.

Овај по се бан на гла сак на »већ оства ре ној« ес ха то ло ги ји об ја шња ва за што ви зан тиј ском хри шћан ству не до ста је осе ћај ди рект не од го вор но сти за исто ри ју као та кву. Или ако оно и при зна је та кву од го вор ност, оно те жи да се осло ни на та кве ин-сти ту ци је ка кве са мо исто ри ја мо же да обра зу је, осо би то на хри-шћан ску им пе ри ју. Хри шћан ска др жа ва и Цр ква, као та кве, пре-у зи ма ју од го вор ност за дру штво у це ли ни, при ма ју ћи упут ство и ин струк ци ју из хри шћан ског еван ђе ља. Ме ђу тим, ди на мич ки »по крет«, ко ји ка рак те ри ше »но ви род људ ски у Хри сту« за ко ји је Цр ква од го вор на, ни је исто риј ски по крет, не го ми стич ки раст у Бо гу, по знат је ди но све ти те љи ма. По крет се сва ка ко де ша ва у исто ри ји и мо же, до из ве сног сте пе на, да ути че на исто риј ски про цес, али су штин ски не при па да исто ри ји, јер он под ра зу ме-ва крај исто ри је. То је, за и ста, »по крет« при ро де и при род ног чо ве ка, али при род ни људ ски род - она кав ка квог је Бог пр во-бит но за ми слио и ство рио - пред по ста вља за јед ни чар ство са Бо-гом, сло бо ду од све та, го спо да ре ње над свим ство ре ним па и над исто ри јом. Он, сто га, мо ра да бу де не за ви сан од оног што свет под ра зу ме ва под исто ри јом.

Цр ква, по сто је ћи у исто ри ји, оче ку је дру ги до ла зак Хри стов у си ли, као ви дљи ви три умф Бо га у све ту и као ко нач ни пре о бра-жај све га ство ре ног. Чо век као цен тар и го спо дар све га ство ре-ног, би ће та да вас по ста вљен у пр во бит ном ста њу, ко је је из ме ње-но услед огре хо вље ња и смр ти. Ово вас по ста вља ње пр во бит ног ста ња ће об у хва ти ти »вас кр се ње те ла«, јер чо век ни је са мо »ду-ша«, већ је пси хо со мат ска це ли на, ко ја је без те ла не пот пу на. Нај зад, дру ги до ла зак би ће и суд, јер ће ме ри ло сва ке пра вед но-сти, сам Хри стос, би ти при су тан, не са мо »у ве ри«, апе лу ју ћи на чо ве ков сло бо дан одо го вор, већ у пу ној ствар но сти и си ли.

Ове три основ не ка рак те ри сти ке па ру си је - ко смич ки пре о-бра жај, вас кр се ње, и суд - ви зан тиј ски бо го сло ви ни су де таљ но об ра ђи ва ли. Па ипак су тe, ка рак те ри сти ке у цен тру ви зан тиј-ског ли тур гич ког до жи вља ја.

Закључак антиномије

По ку шај да се опи ше ви зан тиј ско бо го сло вље слу же ћи се упо ре до исто риј ским и си сте мат ским ме то дом, пред ста вља из ла га ње очи глед ном ри зи ку да се под стак не не за до вољ ство и исто ри ча ра и струч ња ка си сте мат ског бо го сло вља. Пи сац је ипак сма трао да вре ди ри зи ко ва ти и у осно ви се сла же са по-став ком Ја ро сла ва Пе ли ка на о хри шћан ској дог ми: »Пре да ње без исто ри је све ста ди је раз во ја ви ди као хо мо ге ну це ли ну, као јед ну ста тич ки де фи ни са ну исти ну. Исто ри ја без пре да ња во ди исто ри ци зму, ко ји ре ла ти ви зи ра раз вој хри шћан ске дог-ме на тај на чин као кад би се пра ви ла раз ли ка из ме ђу при род-ног ра ста и кан це ро зне не нор мал но сти, што из гле да са свим про из вољ но.«1

У слу ча ју ви зан тиј ског бо го сло вља, Пе ли ка но ва ме то до-ло шка тврд ња је ва жна са ма по се би због уну тар њих ка рак те-ри сти ка пра во слав ног до жи вља ја. Увек има ју ћи на уму са му исти ну, а, у прин ци пу, ис кљу чу ју ћи сва ки ре ла ти ви зам, ви зан-тиј ска ми сао је из бе гла и пој мов ни ра ци о на ли зам и ауто ри та-тив ност, ко ји су на За па ду увек би ли ком по нен те »тра ди ци о-на ли зма«. Ви зан тиј ско се бо го сло вље у свом кон зер ва ти зму осла ња на уну тар ња и до жи вље на ме ри ла, ко ја су, као и сам жи вот, под ло жна про ме ни, али под ра зу ме ва ју вер ност пре ма про шло сти. Ипак ни про ме на ни кон зер ва ти зам ни су са ми се би циљ. Пре да ње, ко је је све де но на чу ва ње пој мо ва и фор-му ла, ис кљу чу је жи вот ни на пре дак и гу би осе ћај за вр ли ну и на ду. У сво јим пас хал ним хим на ма и на сва кој ев ха ри стиј ској ли тур ги ји, ни су Ви зан тиј ци пре ста ли да се на да ју на »још ве-ће за јед ни чар ство« са Бо гом у Цар ству ко је до ла зи. Али за њих је овај на пре дак био мо гућ је ди но под усло вом да се из-бег ну зам ке »но во та ри ја«, не са гла сне са »апо стол ским« осно-ва ма ве ре, ко ја нам је да та јед ном за сваг да у Све том Пи сму и 1 Ја ро слав Пе ли кан »Хри шћан ско пре да ње: Исто ри ја раз во ја дог ме I. По ја ва ка то-лич ког пре да ња (100 - 600). /Чи ка го: Уни вер си ти Чи ка го Прес, 1971/, стр. 9 (на енгл.)

298

у пр во бит ној ки риг ми све до ка о Ису су.Ви зан тиј ско бо го сло вље ни је би ло си сте мат ски ан ти кон цеп-

ту ал но (про ти пој мов но) ни ти ан ти хи је рар хиј ско. Обра ћа ње грч-ких ин те лек ту а ла ца у хри шћан ство, по Ори ге ну, во ди ло је екс-тен зив ној упо тре би фи ло соф ских пој мо ва и ар гу ме на та ло ги ке у из ра жа ва њу и раз во ју хри шћан ских исти на. Ме ђу тим, све то о-тач ко по и ма ње Цр кве са др жи у се би хи је рар хиј ску ор га ни за ци-ју, кон ти ну и тет учи тељ ске слу жбе и, нај зад, са бор ску власт. Али ни пој мо ви ни хи је рар хи ја ни су схва ће ни као из вор хри шћан ског до жи вља ја, не го као сред ство ње го вог чу ва ња, ње го вог усме ра-ва ња пре ма пр во бит ним пра ви ли ма ве ре и ње го вог из ра жа ва ња на та кав на чин да би про ме на и исто риј ски раз вој ни про цес би ли ожи во тво ре ни и осми шље ни.

Да би очу ва ла свој иден ти тет, ви зан тиј ска бо го слов ска ми-сао је мо ра ла да пре тр пи не ко ли ко кри за: ис ку ше ње да при хва ти ори ге ни стич ки хе ле ни стич ки по глед на свет; су коб са рим ским пап ством о при ро ди цр кве не вла сти; дог мат ске спо ро ве о »енер-ги ја ма« Бо жи јим, у че тр на е стом ве ку, и мно ге дру ге. Спо ро ви су не из бе жно во ди ли за у зи ма њу фор мал них ста во ва и де фи ни ци ја, ко је су де ли мич но би ле усло вље не са мом по ле ми ком. Као не из-бе жан ре зул тат све га ово га, би ло је »за мр за ва ње« пој мо ва и фор-му ла. Ипак су ви зан тиј ски бо го сло ви успе ва ли, чак и у сво јим фор мал ним де фи ни ци ја ма, да са чу ва ју осе ћај да фор му ла ни је аде кват на са др жи ни ве ре: нај о чи глед ни је и нај по зи тив ни је исти-не хри шћан ског до жи вља ја су би ле из ра же не у ан ти но ми ја ма то јест у про по зи ци ја ма ко је су се, по фор мал ној ло ги ци, уза јам но ис кљу чи ва ле, а ипак ни су би ле ира ци о нал не.

Та ко, ви зан тиј ска бри га за дог му о Бо гу, ко ја је на ста ла из по-ле ми ке ка па до киј ских Ота ца про тив Ев но ми ја и кри ста ли зо ва-ла се у че тр на е стом ве ку у Па ла ми зму, по твр ђу је у Бо гу ствар ну раз ли ку из ме ђу ли ца и за јед нич ку »су шти ну« , као и то да је исти Бог и тран сцен ден тан (по »су шти ни«) и има нен тан (по »енер ги-ја ма«). Слич но то ме, твр ди се да Бог, иако по су шти ни не про мен-љив, по ста је ство ри тељ све та у вре ме ну пре ко сво је »енер ги је«. Али, по што је »енер ги ја« не ство ре на, то јест она је Бог, сма тра-но је да је про мен љи вост ре ал ни Бо жан ски атри бут. Фи ло соф ске ан ти но ми је у овом бо го сло вљу су од ра жа ва ле пер со на ли стич ко

299

и ди на мич ко по и ма ње Бо га, по зи ти ван до жи вљај би блиј ског Бо-га, ко ји не мо же да бу де из ра жен тер ми ни ма грч ких фи ло со фа.

И на ни воу ан тро по ло ги је, у ви зан тиј ској хри шћан ској ми-сли на и ла зи мо на ан ти но миј ске пој мо ве. Чо век, бу ду ћи ство-ре ње, је екс те ран Бо гу (из ван Бо га), де фи ни сан је та ко да је по сво јој при ро ди је ди но он да пот пун чо век ако је у за јед ни чар ству са Бо гом. Ово за јед ни чар ство ни је ста тич но со зер ца ва ње Бо жи је »су шти не« (као што је учио Ори ген) не го веч но на пре до ва ње у не ис црп но бо гат ство Бо жан ског жи во та. Ово je раз лог да је уче-ње о »обо же њу« (thеosis) - про це су пре ко ко га чо век у Хри сту по-но во от кри ва свој пр во бит ни од нос са Бо гом и у Бо гу, ра сте »из сла ве у сла ву« - цен трал на те ма ви зан тиј ског бо го сло вља и са мог пра во слав ног до жи вља ја. Ов де се опет упо тре бља ва ју ста тич ки пој мо ви као што су »људ ска при ро да« (то јест оно по че му је он пра ви чо век) и »Бо жан ска бла го дат« (то јест оно што до ла зи од Бо га) - ко ји мо гу би ти упо тре бље ни са мо ан ти но миј ски: бла го-дат је по сма тра на као део са ме при ро де.

Исто та ко, ако се крај ња чо ве ко ва суд би на и ње го во »спа се-ње« раз у ме ју у тер ми ни ма »обо же ња« (thеоsis), а не оп-рав да ња од гре ха и кри ви це, Цр ква се по сма тра пре све га као за јед ни ца сло бод них Бо жи јих си но ва, а тек он да као уста но ва ко јој је да-та власт да упра вља и су ди. Опет под вла чим да се ви зан тиј ска екли си о ло ги ја не мо же де фи ни са ти без при бе га ва ња ан ти но ми-ји, по себ но у опи си ва њу од но са из ме ђу »Ле ви та« и »про ро ка«, из ме ђу »хи је рар хи је« и »све ти те ља«, из ме ђу »уста но ве« и »до-га ђа ја«. У не до стат ку ле гал ног или не по гре ши вог кри те ри ја вла-сти, са че сто по на вља ним тврд ња ма да власт ни је из вор исти не не го је са мо за ви сна од ве ре оних ко ји су по зва ни да је оба вља ју, би ло је не из бе жно да се мо на шке за јед ни це, а и дру ге ду хов не лич но сти, так ми че са епи ско пи ма и са бо ри ма као за го вор ни ци аутен тич ног пре да ња и све до че ња исти не. Ова је по лар ност, у ства ри, би ла са став ни део цр кве ног жи во та и ни је нео п ход но во-ди ла до су ко ба. Она је са мо од ра жа ва ла ми сте ри ју људ ске сло бо-де, ко ја је по сма тра на као дар Све тог Ду ха, дат сва ком хри шћа-ни ну на кр ште њу, ко ји га чи ни пот пу но од го вор ним чла ном Те ла Хри сто вог. Ме ђу тим, чак и та да је све то та јин ско раз у ме ва ње екли си о ло ги је слу жи ло као га ран ци ја про тив ин ди ви ду а ли зма и

300

про из вољ но сти: од го вор ност се је ди но мо гла раз у ме ти у овом екли си о ло шком и све то та јин ском окви ру, што је, с дру ге стра не, би ло не мо гу ће без од ре ђе не слу жбе епи ско па и све ште ни ка.

Ово су основ не ин ту и ци је ко је су опре де љи ва ле дру штве ну и лич ну ети ку ви зан тиј ског хри шћа ни на. У ства ри, је два мо же да се на ђе у це ло куп ној ви зан тиј ској ре ли ги о зној ли те ра ту ри би ло ка кво си сте мат ско из ла га ње хри шћан ске ети ке или раз ма тра ње о хри шћан ском по на ша њу, али се на ла зи без број при ме ра мо рал-них ту ма че ња Све тог Пи сма и аскет ских трак та та о мо ли тви и ду хов но сти. Ово зна чи да је ви зан тиј ска ети ка би ла еми нент но »бо го слов ска ети ка«. Би ла је при зна та основ на тврд ња да је сва-ки чо век, био хри шћа нин или не, ство рен по сли ци Бо жи јој те је сто га по зван на за јед ни чар ство и »обо же ње«, а ни ка да ни је би-ло по ку ша ја да се из гра ди не ка ква »све тов на« ети ка за чо ве ка »уоп ште«. Ви зан тиј ци су би ли спрем ни да и у по у ка ма ста рих фи ло со фа, а по не кад и код му сли ман ских Ара па, про на ђу се ме Бо жан ског ло го са и да сма тра ју да су и ови ди на мич но ори јен-ти са ни пре ма је ди ном истин ски ова пло ће ном Ло го су и да сви тре ба са Њим да бу ду ис пу ње ни.

Ре ли гиј ско на сле ђе хри шћан ске Ви зан ти је је вр ло че сто би ло де фи ни са но као су прот ност За па ду јер, за и ста, це ло куп но уче ње о од но су Бог - чо век је раз ли чи то од уче ња ко је је пре о вла да ва ло у ла тин ском хри шћан ству по сле Ав гу сти на. Са-вре ме ни чо век, у тра же њу Бо га ко ји не би био са мо тран сцен ден тан не го и ег зи-стен ци јал но до жи вљен и има нент но при су тан у чо ве ку, и по сте-пе но от кри ва ње чо ве ка као су штин ски отво ре ног, ко ји се раз ви ја и ра сте - би ће спо соб ни ји да при ми основ не по став ке ви зан тиј-ске ми сли, ко ја та да мо же да по ста не за чу ђу ју ће са вре ме на.

Библиографија

Ова би бли о гра фи ја, ко ја је бит но оса вре ме ње на за но во из да ње 1983. го ди не, омо гу ћа ва да ље чи та ње. Она ука зу је на књи ге и чланке ко ји ма сам се слу жио и ко ји са др же да-ље би бли о граф ске по дат ке.Ис црп на би бли о гра фи ја до 1959. го ди не мо же се на ћи у сту ди ји Ханс Ге орг Бе ка »Kir che und the lo gische Li te ra tur im byzan ti nischen Re ich«. (Цр ква и бо-го слов ска ли те ра ту ра у Ви зан тиј ском цар ству). Све књи ге и члан ци, ко ји су на ве де ни у »Бе ле шка ма«, ни су ов де по на-вља ни, иако је очи глед но да су ва жни за пред мет ну ма те ри ју, ко ја се у по гла вљи ма об ра ђу је.

Гла ва 1.

Beck, Hans - Ge org. »Kir che und the o lo gische Li te ra tur im byzan ti nischen Re ich,» Mu en chen, Beck 1959. Нај о бим ни ја књи га ca по да ци ма o ви зан тиј ској цр кве ној ми сли и уста но ва-ма. Би бли о гра фи ја је ком плет на, осим за ли те ра ту ру на сло-вен ским је зи ци ма.

Bo u lard, Е. »L’euc ha ri stie d’apres le pse u do-Denys l’Are o pa-gi te«, Bul le tin de lit te ra tu re ec cle si a sti que 58 (1957), 193 - 217; 59 (1958), 129 - 169 (»Ев ха ри сти ја, пре ма псе у до-Ди о ни си ју Аеро па ги ту« - на франц.)

Фло ров ски, Ге ор гиј, »Ви зан тиј ски От ци V - VI II вје ков« (на рус.) Па риз, YMCA Press, 1933.

Gu il lard, Jean. »Le Syno di kon de l’Ort ho do xie. Edi tion et com-men ta i re«, Tra va ux et me mo i res II. Pa ris: Cen tre fran ca is d’etu des byzan ti nes, 1967. Фун да мен тал ни из вор за исто ри ју бо го сло-вља у Ви зан ти ји по сле 843 г. Ко мен тар се до ти че свих основ-них бо го слов ских про бле ма.

Ju gie, Mar tin. »The o lo gia dog ma ti ca Chri sti a no rum ori en ta li-

302

um ab Ec cle sia Cat ho li ca dis si den ti um I - V«. Pa ris: Le to u zey, 1926- 1935. Мо ну мен тал ни пре глед ca мно го ди рект них ци та та и са пре ци зном библи о гра фи јом. Кри ти ку је ви зан тиј ске пи сце због уског схо ла стич ког при сту па бо го слов ским про бле ми ма.

Losky, Vla di mir. »The Mysti cal The o logy of the Eastern Church« Lon don: Clar ke, 1957. Ми стич но бо го сло вље Пра во слав не цр кве« (на енгл.), пoстало је јед на вр ста кла си ке за раз у ме ва ње од но са Бог - човек у пра во сла вљу.

Lossky, Vla di mir. »Vi sion of God«. Lon don: Fa ith Press 1963. »Ви зи ја Бо га« je исто риј ско тре ти ра ње предмeта у грч кој па три-стич кој ми сли.

Meyen dorff, John. »Li ving Tra di tion«. Crest wo od, New Yоrк: St. Vla di mirs Se mi nary Press, 1978.

Pe li kan, Ja ro slav. »The Chri stian Tra di tion: A Hi story of the De ve lop ment of Doc tri ne. I. The Emer gen ce of the Cat ho lic Tra di-tion. II. The Spi rit of Eastern Chri sten dom« (600 - 1700). Chi ca go: Uni ver sity of Chi ca go Press. 1971, 1974. (»Хри шћан ско пре да ње: Исто ри ја раз во ја дог ме. I На ста нак ка то лич ког пре да ња. II. Дух пра во сла вља.« (600 - 1700). Нај пот пу ни ја исто ри ја иде ја и ми сли пра во слав ног Ис то ка. На уч на и иза зов на сту ди ја.

Гла ва 2.

Che snut, Ro ber ta С. »Three Mo nophysi te Chri sto lo gi es: Se ve rus of An ti och, Phi lo he nus of Mab bug and Ja cob of Sa rug«. Oh ford: Oh-ford Uni ver sity Press, 1976.

Elert, Wer ner. »Der Aus gang der alt kir chlic hen Chri sto lo gie: Eine Un ter suc hung ueber The o dor von Pha ran und se i ne Ze it als Ein fu e-rung in die al te Dog men geschic hte«. Ber lin: Lut he risches Ver lag ha-us, 1957. Сту ди ја ва жна за раз у ме ва ње те о пас хи зма и та ко зва ног нео-хал ки дон ског по кре та у ше стом ве ку.

Gril lme i er, Aloys. »Christ in Chri stian Tra di tion from the Apo-sto lic Age to Chal ce don (451)«. New York: Sheed & Ward, 1965.

Le bon, Jo seph. Le Mo nophysi ti sme Se ve rien: Etu de hi sto ri que, lit te ra i re et the o lo gi que sur la re si stan ce mo nophysi te au con ci le de Chal ce do i ne ju squ’a la con sti tu tion de l’Egli se ja co bi te«, Uni ver si tas Cat ho li cas Lo va ni en sis, Diss. II, 4. Lo u vain, 1909. У осно ви мо но-

303

гра фи ја по ка зу је да je »Мо но фи зит ска« хри сто ло ги ја Се ве ра Ан-ти о хиј ског би ла, у ства ри, хри сто ло ги ја св. Ки ри ла Алек сан дриј-ског.

Meyen dorff, John. »Christ in Eastern Chri stian Tho ught«. Was-hing ton: Cor pus, 1969 (пре вод ca фран цу ског: Le Christ dans la the o lo gie byzan ti ne, Pa ris: Cerf, 1969. »Хри стос у пра во слав ној хри шћан ској ми сли« - је оп шти пре глед хри сто ло шког уче ња по-сле ва се љен ског са бо ра у Хал ки до ну.

Mo el ler, Char les. »Le Chal ce do ni sme et le neo-chal ce do ni sme en ori ent de 451 a la fin du VI si ec le,« Das Kon zil von Chal ke don: Geschic hte und Ge gen wart edd. A Gril lme ir and H. Bach, 3 vol. Wur zburg: Ec hter, 1951 - 1952. I, 637 - 720. Ва жно де ло ко је ту ма чи глав на стру ја ња ви зан тиј ске хри сто ло ги је као »мо но фи зит ску« из да ју Хал ки до на.

Ок си ук, М. »Те о пас хит ские спо ри« (на рус), Ки јев, Ду хов на ја Ака де ми ја, Тру ди 1 (1913), 529-559. Ско ро исто вет но са ста но ви-штем Ме ле ра.

Гла ва 3.

Ale xan der, Р. Ј. »The Pa tri arch Ni cep ho rus«. Ox ford, 1958. Мо-но гра фи ја o јед ном ве ли ком пра во слав ном бо го сло ву.

Ana stos, Mil ton V. »The Ar gu ment for Ico noc lasm as Pre sen ted by the Ico noc la stic Co un cil of 754«, La te Clas si cal and Me di e val Stu di es in Honor of A. M. Fri end, Jr. Prin ce ton, 1955. pp 177 - 188.

Вrуеr, A., Her rin, J., »Ico noc lasm«. Bir ming ham, 1976.Flo rovsky, Ge or ges. »Ori gen, Ev se bi us and the Ico noc la stic Con-

tro versy«, Church Hi story 19 (1950), 77 - 96. Про на ла зи ори ге ни-стич ке ко ре не у из ве сним бо го слов ским ста во ви ма ико но бо ра-ца.

Gra bar, An dre. »L’Ico no sla sme byzan tin: Dos si er ar che o lo gi que. Pa ris: 1957. Ва жан рад за раз у ме ва ње кул та ико на, на ро чи то ње-гов раз вој у сед мом ве ку. Ар хе о ло шки по да ци ко је је аутор са ку-пио, пру жа ју бо го сло ву из о би ље по да та ка.

Gra bar, An dre. »Cri stian Ico no graphy: A Study of Its Ori gins«. The. A. W. Mel lon Lec tu res in the Fi ne Arts, 1961. Bol lin gen Se ri es XXXV, 10. Prin ce ton: Prin ce ton Uni ver sity Press, 1980. Сaмe спо-

304

ме ни ке су про ту ма чи ли во де ћи исто ри ча ри умет но сти.Јо ван Да ма скин, »О сли ци Бо жи јој« (на енгл.), New York; St.

Vla di mir’s Semi nary Press, 1980. За јед но ca де ли ма св. Те о до ра Сту ди та, ко ја су ни же на ве де на, ово је кла сич ни па три стич ки текст у од бра ну по шти ва ња ико на, про тив ико но бо ра ца. По пу-ла ран пре вод, ко ји се ла ко чи та.

Kit zin ger, Ernst. »The Cult of Ima ges in the Age Be fo re Ico noc-lasm«, Dum bar ton Oaks Pa pers 8 (1954), 83 - 150. (»Култ ико на у ве ку пре ико но бор ства« - на енгл.)

Meyen dorff, Ј. »Christ in Eastern Tho ught«, Was hing ton: Cor-pus, 1969 pp. 132 - 148, 203 - 207. Ве за ca хри сто ло ги јом. »Опи-сив ност« Бо га.

Ostro gorsky, Ge or ge. »Stu dien zur Geschic hte des byzan ti-nischen Bil der stre i tes«. Bre slau, 1929, re pr. Am ster dam: Hak kert, 1964. У осно ви исто риј ска сту ди ја.

Ouspensky, Le o ni de. »The o logy of the Icon«, I - II Crest wo od, New York: St. Vla di mir’s Se mi nary Press, 1978 - 1983. »Те о ло ги ја ико не«, по сма тра на на ба зи стрикт но пра во слав ног уче ња.

Schon born, Chri stoph von. »L’ico ne du Christ: fon de ments the-lo logi qu es ela bo res en tre le I et le II Con ci le de Ni cee (325 - 787)«. Fri bo urg, 1976.

The o do re the Stu di te, st. »On Holy Icons«. Crest wo od, N. York: St. Vla di mir’s Se mi nary Press, 1981.

Гла ва 4.

Do bro klonsky, A »Pre po dob nij Te o dor, igu men Stu dij ski« (на рус.) у два то ма, Оде са, 1913 - 1914. Основ на сту ди ја о ве ли ком реформатoру мо на штва.

Dvor nik, F. »The Pho tian Schism: Hi story and Le gend«.Cam brid-ge: Har vard Uni ver sity Press, 1984. Исто риј ска ре ха би ли та ци ја Фо ти ја од стра не јед ног ри мо ка то лич ког на уч ни ка.

Gard ner, А. »The o do re of Stu di um, His Li fe and Ti me«, Lon don, 1905.

Go u il lard, J. »L’he re sie dans l’Em pi re byzan tin des ori gi nes au XII

305

si ec le«, Tra v aux et M em o ires, I (P aris, 1965), 299 - 324; r epr. in G o ui-llard, J. La vie r el ig i e use a Byza nce. Lo ndon: V ar i orum, 1981.

Gro ssu, N ik olaj »Пр еп одо бниј Тх е одор Ст удит« (на рус.), К ијев 1907.

He rge nr oe ther, Ј. »Ph ot ius, P atr iarch von Ko nsta nt in opel: Sein L eben, s e ine Schri ften und das gri chische Sch isma«, 3 vol., R ege-nsburg, 1867 - 1869; r epr. Dar mstadt: Wi sse nsch aftli che Bu chg-esellschaft, 1960. Још увек ј ед ини с ист ем аски пр еглед Ф от иј евог б ог осл овља; В рло кр ит ичан у о дн осу на гр чке »ш изм ат ике«.

J oa nnou, Р. »Chr istli che Me tha ph isik in Byzanz. I. Die I ll um in at-ions - l ehre des Mi chael Pse llos und J oa nnes It alos«. St udia P atr ist ica et Byza nt ina, 3, Heft. E ttal, 1956.

L eme rle, R. »Le pr em ier h um an isme byza ntin«. P aris: Pre sses Un ive rs it a ires de Fra nce, 1971. Пр еглед в иза нти јске ц ив ил из ац ије у р аном сре дњ ев еко вном п ер и оду.

Ste ph anou, Р. Е. »Jean It alos, ph il oso phe et h um an iste«. Or ie-nt alia Chr ist i ana An ale cta, 134. R ome, 1949. У спе нски, Ф е одор »Оче рки по и ст ории В иза нти јској обр аз ова нн ости« (на рус.), Ст. П етер сбург, 1891. Ос об ито в ажно д ело за пр аћ ење и нт еле кт уа-лног ра зв оја у ј ед ан а естом в еку.

Ze rvos, Chr. »Un ph il oso phe ne opl at on icien du XI s ie cle: Mi chel Pse llos«. P aris, 1920.

Гл ава 5.

Chitty, De rwas J. »The D esert a City: An i ntr odu ction to the Study of Egyptian and P al est inian M on ast icism u nder the Chr istian E mp-ire«. O xford, 1966. r epr. Cres tw ood, N. York: St. Vl ad imir’s S em inary Press, 1977.

D oe rr ies, He rmann. »Symeon von M es op ot amien: Die Ube rl i ef-erung des mes- s al i anischen »M ak ar ios« Schri ften«. Te xze u. U nte rsu chu ngen, 55, 1. L ei pzig, 1941.

На ј а ут ор ит ати вн ије и зл аг ање »м ес ал иа нске« т е ор ије о сп ис-исма пс е удо - М ак ар ија.

D oe rr ies, He rmann. »Die Th e ol ogie des M ak ar ios / Symeon«.

306

A bha ndlu ngen der Ak ad emie der Wi sse nscha ften in Go tti ngen, ph-il oso phisch - h ist orische Kla sse 103. G oe tti ngen, 1978.

G ui ll a umont, A nt o ine. »Les »Ke ph al aia Gn ost ica« d’Ev agre le Po nt ique et I’h ist o ire de l’Or ig en isme chez les Grecs et les Syr iens.« P aris: du S euil, 1962. К она чна ст уд ија o Ев агр ију и њ ег овом пр ед-ању.

Kr ivo ch e ine, B asil. »St. Symeon the New Th e ol ogian: L ife, Sp-ir it u ality, Do ctr ine.« Crestvvood, N. York: St. Vl ad imir’s S em inarw Press, 1983 (фра нц уско и зд ање: Ch ev eto gne, 1980). Је дна о дм ер-ена и р аз умљ ива ст уд ија о в ел иком в иза нти јском м ист ич ару.

Meye ndorff, Ј. »Me ss al i anism or A nti - Me ss al i anism?« Ј едан н ови п оглед на пр облем »М ак ар ија«. О бј ављ ено у Kyr i akon: Fest-schrift J oha nnes Q u asten edd. P. Gra nfi eld i J. A. Jun gmann. M ue-nster: Asche ndorff, 1970. II, 585 - 590. Пр еглед д ок аза пр отив »м ес ал ија нске« т е ор ије. (Прев. на срп. у »Б ог осл овљу«, Бгд. 1981 св еска 1 и 2).

Meye ndorff, Ј. »А Study of Gr egory P al amas«. Lo ndon: F aith Press, 1962. Ор иг ина лно фра нц уско и зд ање (I ntr odu ction а l’et ude de Gr eg o ire P al amas. P aris: du S euil, 1959) с ад ржи по тп уну ан ал-изу свих о бј ављ ених и не обј ављ ених П ал ам иних д ела.

M inin, Р. »Glavnya n apr avl en iia dre vne-ce rko vnoi m ist iki«. (»Гла вни пра вци м ист иц изма у дре вној ц ркви«) Б ог осло вски В есник Д еце мбар 1911, 823 - 838; Мај 1913, 151 - 172; Ј уни 1914, 304 - 326; Се пте мбар 1914, 42 - 68. Кра тка али в рло у мна ра спр ава о »ев агр ије вском« и »м ак ар ије вском« пр ед ању.

V oe lker, W. »M ax imus Co nfe ssor als M e ister des g e ist igen L ebens«. W ie sb aden: St e iner, 1965. Ма ксим И сп ове дник и тр ад иц-ија Ор иг ена и Гр иг ор ија Н иског.

З арин, С. »Аск етизм по пр ав осла вно - хр ист ија нск ому уч-ении«. Ст. П етер сбург, 1907. В ажна к оле кц ија п атр исти чких те-кст ова и њ их ово о бј ашњ ив ање.

Гл ава 6.

He rman, Е. »The S ec ular Church«, Ca mbri dge, M ed i eval H istory IV. 2. Ca mbri dge, 1967. Пр еглед в иза нти јске ц ркв ене о рг ан из ац-

307

ије.Ko ts onis, Н. »Pr ovl em ata e kkl es i ast ikes oik on im ias« (Пр обл еми

ц ркв ене »ик он ом ије«), Ат ина, 1957. Ра спр авља о »ик он ом ији« угла вном у в ези о дн оса са н епр ав осла вним хр ишћ ан има. П исац је био ати нски а рх и еп ископ од 1967 до 1973.

Н ик один М илош, еп ископ да лм ати нски »Пр ав осла вно ц ркв-ено пр аво« 2. изд. М остар 1905. Кл ас ичан у џб еник. Пр ев еден је са ср пског на мн оге и сто чн о евро пске ј ез ике. (П исац се сл ужио нем. прев. Das Ki rche nrecht der mo rge nl ae nl ae ndischen Ki rche).

П авлов, A. »Курс це рко вн аго пр ава«, М осква, 1902. На јо пс-ежн ија књ ига, са и з об иљем п од ат ака.

Ж ужек, I. »Коrmсhауа Kn iga: St ud ies on the Ch ief C ode of the Ru ssian C anon Law«. Or ie nt alia Chr ist i ana An ale cta. R ome, 1964. С ад ржи мн ого и нфо рм ац ија o ист ор ији в иза нти јског к ано нског пр ава и б ог ату б ибл и огр аф ију у в ези са тим.

Гл ава 7.

B aker, D erek ed. »The Or th odox Church and the West«. St ud ies on Church H istory, 13. O xford, 1976. Мн ого з ап аж ених чл ан ака од стр ане ко мп етен тних н ау чн ика.

De nzler, G. »Li gnes fo nd ame nt ales de l’e ccl es i ol ogie dans l’e mp-ire byza ntin«. Co nc il ium 67 (1971), 57 - 68.

Dvo rnik, F. »The L egend od the Ap ostle A ndrew and the Idea of Ap ost ol icity in Byza nt ium.« Ca mbri dge: Ha rvard Un ive rsity Press, 1958. Ист ори јске ч ињ ен ице, укљ уч уј ући и сто чну и з апа дну екл-ис и ол ог ију. С ак упио и и зва нре дно к оме нт ар исао ј едан р им ок ат-оли чки ист ор ичар.

Dvo rnik, F. »Byza nt ium and R oman Pr imacy«. N. York: For dham un ive rsity Press, 1979. Општи п реглед који је п ро тиван р имском ин сис ти рању на »а пос тол ич ности« у од носу на пр аг мат ични став виз ан ти наца.

Haugh, R ichard. »P ho tius and Ca rol in gians: The T ri ni tarian C ont roversy«. B elmont, M ass ac husetts: N ordland, 1975.

Jugie, M artin. »De p roc es s ione S pi ritus S ancti ех f on tibus re ve la t ionis et sec undum O ri en tales d is sid entes«. Rome, 1936. П роблем Fi l ioque пос матран ca стри ктно то мист ичког с та но-

308

вишта. M eijer, Johann. »A s uccessful Co uncil of Union: A Th eo lo gical

Analysis of the P hotian Synod of 879 - 880.« Th es sa lo niki, 1975. Ри мо ка тол ичко и зу ча вање са бора који je не када с матран за » ва сељ енски«, како на Ис току тако и на За паду.

Mey endorff, Ј. A fan as sieff, N., Sch memann. A., K oul om zine, N. »The P rimacy of Peter in the O rt hodox Church«. L ondon: Fait Press. 1963. Са држи а на лизу виз ант ијског п ре дања о с ук це сији Петра.

Исти ау тори: »O rt hodoxy and C at ho licity«. N. York: Sheed & Ward, 1965. Не ко лико ч ла нака o ек ли с ио лошкој по за дини р ас-кола.

Sh errard, P hilip. »The G reek East and the Latin West«. L ondon, Oxford U niv ersity Press, 1959. Дис ку сије o бо госл овској п ри роди р ас кола, при чему се пос ебно наг ла ша вају Fi l ioque.

Г лава 8.

Амв росиј ( По годин), ар хим андрит. »Св јатој Марк Е фески и Ф лор ент иј каја у нија« (на рус.). J ord anv ille, N. York, 1963.

C andal, Е. » Nilus Ca ba silas et t h eo logia S. Th omae de p roc es-s ione Sp ri ritus S ancti«. S tudi e testi, 116. Va tican, 1945. Ис пи тује гл авне из воре ко јима се ко рис тила г рчка де ле га ција у Ф лор ен-цији.

Gill, J. »The Co uncil of F lor ence«. C ambr igde: H arvard U niv-ersity Press, 1959. Ст анда рдна ис то рија са бора, об ра ђена са с та-но вишта ри мо ка тол ичног ис то ри чара.

L aurent, Ven ance, ed. Les » Me m oires« du grand ecc le si arque de l’eg lise de C onst an ti nople, Syl vestre Sy ro p oulos sur la C on cile de F lor ence (1438 - 1439). Pub li ca tions de l’ ins titut fr an cais d’e tudes byz an tines. Paris: C entre Na t ional de la R ech erche S ci en ti fique, 1971. Први п ревод осн овних извoра о са бору у Ф лор ен цији на сав ре мени језик.Увод и ком ентар са држе и зо биље по да така о бо госл овским п роб ле мима.

Lot - Bo ro dine, Муrrhа. » Ni colas Ca ba silas«. Paris: l’Or ante 1958. Ка вас илско бо гос ловље o о бо жењу.

Ma mone, К. »M arkos ho Ev ge nikos. Bios kai ergon«. Th eo logia 25 (1954), 377 - 404, 521 - 575.

M ar cati, G iov anni. » No tizie di P ro coro e De metrio Ci done,

309

Ma n uele Ca leca e Th eo doro Me li te n iota ed altri app unti per la s toria d ella t eo logia e d ella l et te ra tura biz an tina del se colo XIV«, S tudi e testi, 56, Va tican, 1931. O виз ант ијским то мис тима у че тр н аестом веку.

M oehler, L. »K ar dinal B es sarion als Th eo loge, Hu manist und S ta-atsman«. I - III. Pad erborn: Sc h oeningh, 1923 - 1942. Ви са р ио нова б иог ра фија са о ри гин алним из во рима.

Pa pa d ou pulos, S. G. »H el le nikai met aph ra seis t ho mis tikon ergon. P hil ot ho mistai kao ant it ho mistai en Biz an tino«. (Г рчки п ре-води то мист ичких дела. То мисти и ан ти то мисти у Виз ан тији). А ТИНА, 1967. Важан к рит ички п реглед.

P odsk alski, G erhard. »Th eo logie und P hi los ophie in Byzanz: Der St reit um die t h eo logische M et hodik in der s paetbyz an tinischen G eist esgesch ichte (14/15 Jh.), s eine sys te matischen Gr und lagen und s eine his torische E ntw icklung«. Mu enchen, Beck, 1977. У ме рени ан ти па ла мист ички поглед ра но виз ант ијског бо госл овског р аз-воја.

ev enko, I. » In tel ectual Rep erc us sions of the Co uncil of F lor ence.« Church Histоry 24 (1955), 291 - 323. Дело важно за р а зу ме вање виз ант ијског м ен та ли тета.

S in kewicz, Robert Е. »The D oct rine of the Kn owl edge of God in the Early W ritings of B ar laam the Ca labrian.« Me d i aeval S tu dies 44 (1982), 181 - 242.

T urner, C. J. G. » Ge orge Ge na dius Sc ho laris and the Union of F lor ence«. Jo urnal of Th eo lo gical S tu dies 18 (1967), 83 - 103. Ко ле бања ј едног од н ај већих међу г рчким бо гос ло вима.

Vo elker, W. »Die Sak ramentsmystik des Ni ko laus Ka ba silas«. Wi es baden, 1977.

Г лава 9.

Brig htman, F. E. » Lit ur gies East-ern and Western. I: Eastern Lit ur gies.« Oxford, 1896. К лас ично дело.

D al mais, H. I. »The Eastern Lig ur gies«. N. York: Ha wthorn, 1960. Ко ристан увод.

»The Festal Me naion.« M other Маrу and K al listos Ware,

310

L ondon: Faber 8 Faber, 1969. (П разн ични минеј - у п ре воду на енгл.). Виз ант ијске х имне за гл авне п раз нике; кoристан увод, об јаш њење и стр ук тура виз ант ијских об реда.

Gr os di dier de Matons, Jose. » Ro manos le Me lode et les o ri gines de la p oesie re li g i euse a Вуzаnсе«. Paris. 1977. Ј една општа с ту дија o ј едном од н ај већих виз ант ијских лит ург ичких пес ника.

Gr os di dier de Maton, Jose. » Lit urgie et hym nogr aphie: K on takion et Canon«. D umb arton Oaks Papers 34 - 35 (1980 - 1981), 31 - 93.

H apgood, I. F. »S er vice Book of The Holy O rt hodox C at-holic A pos tolic Church«. N. York: As so c iation Press, 1922. Са држи енг лески текст лит ур гија и с ветих т ајни.

The L enten T r iodion. M other Маrу and K al listos Ware. L ondon, Faber & Faber, 1980. (« Посни Минеј« у п ре воду на енгл.). Х им ног-ра фија за се зону поста - н ај важ нији извор аск етске и с ве-то тај инске мисли.

Ma teos, Ј. »Le Ty picon de la Grand Eg lise. Ms. Sa inte-C roix. No 40. Int rod uction, t exte c ri tique, t rad uction et notes.« O ri en talia Ch-ris t iana A nal ecta, 165 - 166. Rome, 1962 - 1963. Ф ун дам ент ални извор за и зу ча вање виз ант ијског бо гос лу жења.

Sc hmemann, A. »In tro duction to Li tu rgical Th eology«. London: Faith Press 1966. Развој ви зан тијских по јмова, по сматран са ст ан овишта сав ремног пр авос лавног б ого слова.

Uspensky, N ikolas. » Evening Worship in the Or thodox Church.« Cr es twood, N. York: St. Vl adimir’s S eminary Press, 1983. ( »Ве черње б ого служење у пр авос лавној цркви«). У кљ учује важне те олошке пос тавке о ве черњој ли ту ргији » Пр е ђео св ећених д арова«.

Wellesz, Е. А. »А History of By za ntine Music and Hy mnography«. Oxford, 1961. 2. изд. Ос новне пос тавке.

Глава 10.

Фло ровскиј Г еоргиј. »Твар и Т варност«, Пр авос ла внаја Мисљ 1 (1927), 176-212. О бимна ст удија о па трис тичком учењу о с тв арању. Д ели мично пр ев едено на енгл. у » Идеја с тв арања у хриш ћанској ф ил ос офији«, (The Idea of C reation in C hristian Ph ilosophy,« East. Church Q uarterly 8 1949).

311

Еп иф анович C. Л. » Пр епо добниј Максим И спо ведник и ви-зан тијское б ого сл овије, Кијев, 1915. (на рус.) Још увек н ајо би мније дело о Ма ксиму И спо ве днику, њ еговом си стему у о дносу на ви зан тијско б ого словље као ц елину. Важан рад у о дносу на Ма кс имово учење о л ог осима (логои).

B al thasar Н. Urs. von »Kosmische L itugie. Das W eltbild M aximus des Be kenners«, 2 nd. edd. Ei n siedeln, 1961. ( Пио нирски рад o Ма ксиму. П ов езати ca Тан бе рговим »Ми кр окосмос и М ед-ијатор« - гл. 11)

R oques Rene. »L’ Univers dionysien. St ru cture hie rar chique du monde selon le p seudo - Denys«. Paris: A ubier, 1954. Веома важна ст удија o »х ије ра рх ијама«.

Me yendorff J. »Note sur l ‘in fl uence dion ys ienne en Orient,« Studia pa tri stica II, Oxford, 1955. Texte u. Un ter suc hungen 64 1957, 547 - 553. - Пр ед авање од ржано на Другој м еђ уна родној ко нфе ре нцији па трис тичких ст удија. Г овори о о гр ан иченом ут ицају Ди он ис ијеве а нг ел ол огије на ви зан тијске б ого слове.

Глава 11.

Gross Jules. »La d iv in isation du c hretien d’apres les peres grecs: con tr ibution hi st orique a la doc trine de grace«. Paris: Ga balda, 1938.

Lot - B or odine M yrrha. »La de ifi cation de l’ homme«, Paris: Cerf, 1969 у » Об ожењу ч овека« преш та мпана је важна с ерија чл анака који су о бја вљени у »И сто ријском пре гледу р ел игије« (на франц.) 1932 - 1933.

Попов И. В. » Идеја об ож енија в д ревње вос точној церкви« (на рус.) Во проси ф ил ософии и пс их ологии 97 (1906), 165 - 213. Веома важан чланак.

Th unberg Lars. » Mi crocosm and M e diator: The Th e ol ogical Ant hr opology of M aximus the Con tessor« Lund: G leerup, 1965. На јн овија и на јса вр ем енија ст удија о Ма ксиму чији су ан тр оп-олошки по гледи били веома ути цајни на ви зан тијске б ого слове.

B urghardt W. J. »The Image of God in Man A cc oording to Cyril of Ale xandria. Wash ington: Ca tholic Uni versity Press, 1957. Ан тр-

312

оп олошка база учења o об ожењу. Gaith J. »La con ception de la li berte chez Gr e goire de Nysse«.

Paris: Vrin, 1953. » Св атање сл ободе код Гр. Ниског« рас правља важан проблем о дноса сл обода - бл агодат.

Ladner G. В. »The Phil os phical Ant hr opology of St. Gregory of Nyssa«, Dum barton Oaks Papers 12 (1958), 58 - 94. ( »Ф ило софска антропoлогија св. Гр иг орија Ниског«)

Leys R. »L’ Image de Dieu shez Saint Gr e goire de Nysse«, Bru xelles & Paris, 1951. » Слика Б ожија код св. Гр иг орија Ниског« (на фр.)

Ки пријан (Керн), а рхи мандрит, »Ан тр оп ол огија с вј атаго Гр иг орија П алами«, Парис: Имка, 1950. С адржи ор иг иналан преглед ц ело купне па трис тичке тр ад иције.

Р ом анидес Ј. С. »П рво родни грех« (на грч.) Атина: 1957. »То pr op at orikon ha ma rtema«. Контраст и змеђу грчког и а угу сти-новског по гледа на п рво родни грех.

Ма јендорф ј. »Еп хо« код К ирила А лек санд ријског и Те од орита. »Eph ho« chez Суrille d Ale xandria et Th e odoret«, Studia Pa tri stica IV, Texte u. Un ter suc hunge 79 (1961) 157 - 161. Цитат у по сл аници Рим. 5:12 како су гa с хв атили грчки свети Оци.

Лоски В. »О слици и пр илици« (на енгл.) Њујорк: St. Vl adimir’s S eminary Press, 1974 »On the Image and L ikeness«. Веома с угес-тивна з бирка р адова о па трис тичкој ан тр оп ол огији, с от и ри ол-огији и другим б огос ловским п ре дм етима.

Глава 12.

Gor dillo М. »M a ri ologia Or ie ntalis«. Or ie ntalia C hri s tiana Ana lecta 141 (1954) » Пр авос лавна М а ри ол огија« je п окушај да се п омири ис точна и за падна тр ад иција тако што је за о снову узета за падна тр ад иција.

Mascall. E.L. »The Mother of God: A Sy mp osium.« London: Dacre Press, 1949. Важни су пр илози B. Лоског и Г. Фло ровског.

Dr aguet Rene. »Julien d ‘H ali car nasse et la co nto verse avec S evere d ‘A nt ioche sur l ‘in cor ru pt ib ilite du corps du Christ.« Louvain, 1924. Ди ск усија o ј у лиа нинс тичком »аф та рт од ок етизму« je важна за р аз ум евање ан тр оп олошких ди ме нзија хри ст ол огије.

313

Du barle А. М. »L ‘i gno rance du Christ cnez S. Суrillе d’ Ale xanrie,« E ph em erides Th e ol ogicae L ov an ienses 16 (1939). »O не знању по ик он омији«, кл асичан приступ у ви зан тијској хри ст ол огији.

Глава 1З.

Аф ан асиев, Н иколај. » Церков Духа С вј атога«. (на рус.) Par-is: YMCA Press, 1970. Ст удија једног са вр еменог пр авос лавног б ого слова о е кл и си ол огији, која с адржи увид н ео пходан за р аз ум евање ви зан тијске мисли.

G altier, Paul. »L e Saint - Esprit e n nous d’apres ie s peres grecs«. An alecta G re g oriana 37 (1946) . Користан а нал итички прегле д п атри стичких те кстова.

Kr iv o cheine , Vasile. »The Most E nt h usiasti c Zealot: St. Symeon the New Th eologian a s Abbot and S piritue l Ins tructor.« Os tkirc-hliche 4 (1955), 108 - 128 . Живот у Свето м Дух у како га ј е живе о велик и в иза нтијск и мистик. Ово ј е један од многих ау торови х суге стивних ч ланака о С имеону и његовим с писима.

S taniloe , Dumitru. » Priere d e Jesus e t ex pe rience d u Saint Esprit« . Paris: Desc-

Глава 14.

Co ncerning the Holy Spirit, Eastern Churc h Quarterly 7 (1948) ; Обј ављено и ка о сепарат. С им посион одржа н између п раво-славних и ри мо кат олички х бог ослова п о питањ у F ilioque.

M eyendorff, Ј. »The Holy Trinity i n Pa lamite Theology«. T ri-nitarian Theology East and West. Br okline, Ma ss achusetts: Holy Cross Press, 1977. pp 25 - 43 .

Popov, I. V. »Lichnostj i uchenie bla zh ennag o AVG USTINA. (Личност и учење б лажено г Авг устина - на рус.) I. S ergie v Posad, 1918 . Врл о добра кр итичка а нализа Ауг устина од стране с тр-учњака за п раво славн у п атри стичк у мисао. Други том с е никад а ниј е појавио . Дело ј е важно за ра зу мевање п раво славног пр-

314

иступа Ауг ус тиново м начин у м ишљења. Pr estige, G. L. »God i n P atristie Thaught«. London: SPCK, 1952.

Најбољи увод на енгл . језику . Радовић, А. »То M ysterion te s hagias Triado s kato to n hagian

G regori o Palaman«. (М ис терија Св. Т ројице по Св. Г ри гориј у Палами. ) Солун, 1973.

Regnon, Th. de. »Etudes de th eologi e po sitive surl a Sainte T rinite«. Tr o isiem e serie, II , Paris: 1893. (Грчк е т еорије o б ожанско м ис хођењу) . Базн о дело о р аз ликам а између грчке у ауг уст иновск е мисли о Светој Т ројици.

S ta niloae , Dumitru. » Theology and Church«. C re stwood, N. York: St. V ladimir’ s Seminary Press . Не колик о важних ч ланака o Светој Т ројици , које ј е написа о с ав ремен и р умунск и богослов.

Глава 15 .

Ca basilas , Nicolas. »Th e Life in Christ«. Превео на енгл. C. J. d e Ca tazaro; уво д написао Б . Бо бринској, New York: St. V ladimir’ s Seminary Press, 1974 . Први превод на енгл . јези к чувено г дела D e vita in Christo.

King, A. A. »Th e Rites of Eastern Chri stendom«. 2. edit . Rome, C atholi c Book Agency, 1947 .

Raes, A. »I ntr oductio i n l it urgiam o ri entalem« . Rome, 1947.S chmemann, A. »S acraments and O rthodoxy«. New Yоrк: Herd-

er, 1966.

Глава 16.

B ornaert, R. »Les co mm e ntaires b yzantins de l a divin e l iturgie du VII au X V siecle« . A rchives de L ‘Orient Chretien 9 . Paris : I nstitut fr ancais d ‘etudes b yz antines, 1966. Текст, фр анцуски превод и к оментар . Важно за пр оу чавање р азвој а л иту ргичког с им-болизма.

Ca basilas , Nicolas. »А Co mmentary on th e Divin e Liturgy«. Tr. J. M. Hussey and P. A. McNulty; увод од R. M. French. C re stwood, N. York: St. V ladimir’s Seminаrу Press, 1977. Превод н ај поп ул арније г к ас нов иза нтијско г к ом ентар а ев хари стијск е л ит ургије .

315

К ипријан (Керн) , арх имандрит. » Ев хар истија« . Paris: YMCA Press, 1947 . П осебн о важн о дело у вез и питања еп иклезе .

Sal aville, А. »A n I ntr oduction in the Study of Easter n L it urgies«. London: Sands, 1938.

Taft , Robert. »The Grea t En trance: A History of the Transfer of Gifts an d Other Pre - An aphora l Rites of th e Liturgy of St. John Ch rysostom.« O ri entalia Chr i stiana An alecta, 200 . Rome, 1975. П рецизна с тудиј а в иза нтијско г л иту ргичког п редања са обимно м б и бли ог рафијом.

Ист и писац: »Th e Liturgy of the Great Church: An Initial Sy-nthesis of S tr ucture an d I nte rp retation on the Eve of Ic onoclasm. « D ubarton Oak s Papers 34-35 (1980 - 1981), 45 - 75. Кр итичк и поглед н а л иту ргичк и к омента р п атр ијарха Г ермана I (око 730).

Глава 17.

Ales, А. d. »L a qu estion du p ur g atoire au c oncile de Fl orence en 1438«. G re g orianum 3 (1922), 9-50 .

Jugie, M. »L a qu estion du p ur g atiore au c oncile de F errare - Fl-orence« . Echos d ‘Orient 20 (1929), 322 - 332.

M eyendorff, J. »The B yz antin e Legacy in the O rthodox Church«. C re stwood, New York: St. V ladimir’ s Seminary Press, 1982.

Michel, A. »Di e Ka isermacht in der Os tkirche (843 - 1204).« Darmstadt: Gentner, 1959 . Важн о дело, али гa треб а кор истит и з аједно са Дв ор никовом » Пол итичко м фи ло софијом« ( Po litical P hilosophy).

Сергиј (С та рог ородски). »П раво славное учение о с пасении« (рус.) С ергие вПосад, 1894. Ау то рит ативн а п атри стичка с тудиј а кој а садржи м ного бројн е цитат е в иза нтијски х бог ослова . Будућ и мо сковск и п атријарх к ри тикује » ле гализам « з ападни х бог ослова.

Documents

Dzon Majendorf-Vizantijsko Bogoslovlje