Dzozef Bedijer - Roman o Tristanu i Izoldi

5/22/2018 Dzozef Bedijer - Roman o Tristanu i Izoldi

DOZEF BEDIJER

ROMAN O TRISTANU I IZOLDI

I TRISTANOVO DETINJSTVO

S pravom se kae: Mladost je lepa i vesela!

(Gotfrid Strazburki)

Velmoe, elite li da ujete divnu priu o ljubavi i

smrti? Priu o Tristanu i kraljici Izoldi. ujte kako

su se, na svoju veliku radost i veliku tugu, voleli ikako su potom od te ljubavi istoga dana umrli, on

zbog nje, ona zbog njega. Kada je Rivalen, kralj


od Lunoa, saznao da su protiv Marka1zaratili

neprijatelji, pree preko mora da mu pritekne u

pomo.

Poslui mu maem i savetom tako predano kao

to bi uinio neki vazal, pa mu Mark, kao nagradu,

dade svoju sestru, lepu Blanfler, koju je kralj

Rivalen voleo neobinom ljubavlju.

Vena se s njom u tintedejlskom manastiru. Tek

to se s njom oeni, stie mu glas da je njegov

stari neprijatelj vojvoda Morgan provalio u Lunoa i

da razara sela, kule i gradove. Rivalen brzo

opremi lae i sa bremenitom Blanfler otplovi

prema svom dalekom zaviaju. Pristade pred

svojim zamkom u Kanoelu, poveri kraljicu

upravniku dvora Roaltu na uvanje Roaltu kogasu svi zbog njegove odanosti nazivali divnim

1U davna vremena vladao je Kornvolom. Kornvol

grofovija u jugozapadnoj Engleskoj. Prim.prev.


imenom Roalt Verni i poto je sakupio svoje

barone, Rivalen krenu u rat.

Blanfler ga je dugo ekala. Ali, avaj! On joj se

nee vratiti. Jednoga dana saznade da ga je

vojvoda Morgan na prevaru ubio. Ona ne zaplaka,

niti zakuka, samo joj telo klonu od nemoi, a dua

oseti neodoljivu elju da se odvoji od tela. Roalt

se trudio da je utei.

Kraljice govorio je on nita se ne postie

ako se stalno tuguje. Zar svako ko se rodi ne

mora umreti? Bog neka primi mrtve i zatiti ive!

Ona ne htede da ga poslua. Tri dana je ekala da

se pridrui svome dragom gospodaru. etvrtog

dana rodi sina i uzevi ga u naruje, ree:

Sine, odavno sam eznula da te ugledam.Vidim najlepe stvorenje koje je ena ikad rodila.

Tuna sam te rodila, tuna je prva sveanost koju

sam ti spremila, zbog tebe tuna umirem. I poto

si u tuzi doao na svet, ime e ti biti Tristan.


Kad ovo izusti, poljubi ga i odmah zatim izdahnu.

Roalt Verni prihvati siroe. Ratnici vojvode

Morgana ve su opsedali kanoelski zamak; da li je

Roalt mogao jo dugo da izdri rat? S pravom se

kae: Ludost nije hrabrost. Morao se predati na

milost i nemilost vojvodi Morganu. Ali od straha

da Morgan ne ubije Rivalenova sina, upravnik

dvora ree da je to njegovo dete i odgaji ga sa

svojim sinovima.

Kad proe sedam godina i doe vreme da ga

odvoji od dadilja, Roalt poveri Tristana mudrom

uitelju, estitom titonoi Gorvenalu. Gorvenal ga

za nekoliko godina naui da rukuje kopljem,

maem, titom i lukom, da baca kameni disk,

preskae aneve; naui ga, takoe, da mrzi la iizdajstvo, da pomae nejake i dri zadanu re;

naui ga raznovrsnim pesmama, sviranju na harfi i

lovakoj vetini; kad je deak jahao u drutvu

mladih titonoa, inilo se da su konj, oruje i on


jedno telo i da nikada nisu bili odvojeni. I kad bi

ga videli tako plemenita i ponosna, irokih plea,

vitka struka, snana, verna i hrabra, svi su hvalili

Roalta to ima takvog sina. A Roalt mislei na

Rivalena i Blanfler, ije su mladost i lepota

ponovo oivele, voleo je Tristana kao roenog

sina i potajno ga potovao kao svog gospodara.

Meutim, jednoga dana kada norveki trgovci

namamie Tristana na svoju lau i odvedoe ga

sa sobom kao dragocen plen, nestade sve

njegove radosti. Dok su tako plovili ka nepoznatim

krajevima, Tristan se otimao kao vui uhvaen u

klopci. Ali prava je istina i svi mornari znaju da

more nerado nosi gusarske lae i ne ide naruku

otmici ni verolomstvu. More se razbesne, zavi lauu gustu tamu nosei je nasumce osam dana i

osam noi. Mornari najzad kroz maglu ugledae

obalu naikanu hridima i podvodnim stenama o

koje je more htelo da razbije njihovu lau. Oni se


pokajae: videi da se more razbesnelo zbog

deteta koje su u zao as ugrabili, zavetovae se

da e ga pustiti na slobodu i spremie amac da

ga prebace na obalu. Odmah zatim stiae se

talasi i vetrovi, nebo se razvedri i dok je norveka

laa iezavala u daljini, tihi i razigrani talasi

ponesoe Tristanov amac na peskoviti al.

S tekom mukom on se pope na hrid i spazi da se

iza breuljkaste i puste rudine prostire nedogledna

uma. Gorko zaplaka alei za Gorenalom, svojim

ocem Roaltom i zemljom Lunoa, kad mu iz daljine

hajka s lovakim rogovima i povicima ispuni srce

radou. Na ivici ume pojavi se divan jelen. Lovci

i lovaki psi jurili su ga u stopu uz povike i zvuk

lovakih rogova. Utom ga gomila pasa epa zavrat, i ivotinja, nekoliko koraka udaljena od

Tristana, pade i izdahnu. Jedan lovac probode je

kopljem. Dok su lovci stojei ukrug rogom

objavljivali lovinu, Tristan, zauen, vide kako


voa hajke duboko zaseca grlo jelena kao da e

mu odsei glavu. On uzviknu:

ta radite, gospodaru? Zar tako plemenitu

ivotinju ereite kao zaklanu svinju? Je li to

obiaj u ovoj zemlji?

ta se udi, prijatelju, onome to radim

uzvrati lovac. Da, najpre u jelenu odsei

glavu, zatim u ga raereiti na etiri dela koje

emo, obeene o obluke na sedlima, poneti

naem gospodaru, kralju Marku. Tako mi

postupamo; tako su od najstarijih vremena radili

lovci iz Kornvola. Ako zna neki lepi obiaj,

pokai nam ga; uzmi ovaj no, prijatelju;

prihvatiemo ga drage volje.

Tristan kleknu, odra jelenu kou pre no to garaspori, zatim mu odsee glavu, ali ostavi, kako

pristaje, gavranovu kost netaknutu, potom izvadi

iznutricu, njuku, jezik i ilu kucavicu.


Nagnuti nad njim, lovci i hajkai zadivljeno su ga

posmatrali.

Prijatelju ree glavni lovac lep je to

obiaj; u kojoj si ga zemlji nauio? Kai nam

odakle si i kako se zove?

Gospodaru, ime mi je Tristan, a ovaj obiaj

nauio sam u svojoj zemlji, Lunoa.

Tristane ree lovac Bog neka blagoslovi

oca koji te je kao plemia vaspitao!

Mora da je bogat i moan baron?

Ali Tristan, koji je umeo da pametno govori i

mudro uti, lukavo uzvrati:

Ne, gospodaru, otac mi je trgovac. Kriom sam

pobegao od kue i otplovio na nekoj lai koja je

trgovala u dalekim zemljama jer sam eleo davidim kako ive ljudi u tuini. Ali, ako me primite

u svoju lovaku druinu, rado u poi s vama i

pokazati vam i druge lovake vetine.


Tristane dragi, udi me da postoji zemlja u

kojoj sinovi trgovaca znaju ono to drugde ne

znaju sinovi plemia. Pa kad ve eli, poi s

nama i dobro nam doao.

Odveemo te kralju Marku, naem gospodaru.

Tristan zavri komadanje jelena. Psima baci srce,

rogove i iznutricu, a lovcima pokaza kako se

psima daje hrana i kako se dozivaju. Potom

nabode lepo iseene komade na lovake vile i

podeli ih lovcima: jednom glavu, drugom bedro i

peenicu, treem pleku, etvrtom but i ostalo

drugima.

Pokaza im kako treba da se postroje po dvojica i

jau poredani prema vrednosti delova lovine

nabodenih na vile.Razgovarajui, krenue na put, dok najzad ne

ugledae neki divan zamak Oko njega su se

prostirale livade, vonjaci, izvorske vode, ribnjaci,

njive. U luku su ulazile mnogobrojne lae. Silan i


divan, dobro zatien od svakog napada i svih

ratnih sprava, zamak se uzdizao visoko nad

morem a njegova glavna kula, koju su nekada

davno podigli dinovi, bila je sagraena od

ogromnih i dobro isklesanih kamenih blokova,

rasporeenih kao plava i zelena polja na

ahovskoj tabli.

Tristan upita kako se zove ovaj zamak.

Lepi mladiu, zove se Tintedejl.

Tintedejl uzviknu Tristan neka Bog

blagoslovi tebe i tvoje domaine!

Velmoe, tamo se nekada njegov otac Rivalen, na

svoju veliku radost, oenio s Blanfler. Ali, na

alost, Tristan to nije znao.

Kada stigoe pod kulu, lovake trube izmamie nakapije barone pa i samog kralja Marka.

Poto glavni lovac ispria ta se dogodilo, Marka

zaudi lepa povorka, veto raskomadani jelen i taj

smisao za lovake obiaje. Naroito ga zadivi lepi


mladi stranac, tako da nije skidao oiju s njega.

Otkuda mu ova otmenost? Kralj je ispitivao svoje

srce i nije mogao da shvati. Velikai, to je njegova

krv ivlje potekla i progovorila u njemu, kao i

ljubav koju je nekada gajio prema svojoj sestri

Blanfler.

Uvee, kad ustadoe od stola, jedan galski peva,

majstor svog zanata, prie okupljenim baronima i

uz pratnju harfe zapeva. Tristan je sedeo do

kraljevih nogu. Dok je peva izvodio neku novu

melodiju, on mu ree:

Majstore, ova je najlepa od svih: pevali su je

nekada stari Bretonci da bi proneli slavu

Grelenovoj ljubavi. Pesma je lepa, rei su nene.

Pevau, ima divan glas, lepo ga prati na harfi!Gal otpeva i potom ree:

ta se ti, dete, razume u sviranje! Ako trgovci

u zemlji Lunoa ue svoje sinove da sviraju na


harfi, gitari i violini, ustani, uzmi ovu harfu i

pokai ta zna.

Tristan uze harfu i zapeva tako lepo da se baroni,

sluajui ga, razneie. I kralj Mark se divio

pevau iz zemlje Lunoa, u koju je nekada Rivalen

odveo Blanfler.

Kada se pesma zavri, kralj je dugo utao.

Sine ree najzad neka je blagosloven

uitelj koji te je uio i neka te Bog blagoslovi! Bog

voli dobre pevae. Njihov glas i harfin zvuk

prodiru u ljudska srca, bude u njima drage

uspomene i ine da zaboravljaju mnogu tugu i

mnoga zla. Doao si u ovaj dom da nas razveseli.

Ostani, dragi moj, zauvek kod mene!

Sluiu vas drage volje, gospodaru odgovoriTristan kao svira, lovac i verni sluga.

Tako je i bilo, i tri godine u njihovim srcima ivela

je velika ljubav. Danju je Tristan pratio Marka na

veanje ili u lov, a nou, poto je spavao u


kraljevoj sobi s onima koji su kralju bili najprisniji i

najverniji, ako je kralj bio tuan, svirao mu je na

harfi da ublai njegovu tugu. Baroni su ga voleli, a

najvie, kao to ete uti iz ove prie, upravnik

dvora Dina od Lidana. Ali nenije i od barona i od

Dine od Lidana voleo ga je kralj. Uprkos njihovoj

ljubavi, Tristan se nije mogao uteiti to je izgubio

svoga pooima Roalta, uitelja Gorvenala i zemlju

Lunoa.

Velmoe, pripoveda koji eli da je zanimljiv treba,

da se kloni dugih pria. Sadrina ove prie je tako

lepa i raznolika emu je razvlaiti? Ukratko u,

dakle, ispriati kako je posle dugog lutanja morem

i kopnom Roalt Verni pristao u Kornvolu, pronaao

Tristana i, pokazavi kralju rubin kojim je ovaj kaosvadbenim poklonom darivao sestru Blanfler,

rekao:

Kralju Mark, ovo je va sestri Tristan od

Lunoa, sin vae sestre Blanfler i kralja Rivalena.


Vojvoda Morgan bespravno vlada njegovom

zemljom. Vreme je da se ona vrati pravom

nasledniku.

I rei u vam jo kako je Tristan, poto je od svog

ujaka dobio viteko oruje, preao preko mora na

kornvolskim laama, nekadanje vazale svoga oca

primorao da ga priznaju, pozvao Rivalenovog

ubicu da mu izae na dvoboj, ubio ga i povratio

svoju zemlju.

Potom pomisli da kralju Marku nema srena ivota

bez njega i, kako mu je njegovo plemenito srce

uvek savetovalo ono to je najmudrije, sazva

svoje grofove i barone i ovako im ree:

Lunoaki velikai, ponovo zauzeh ovu zemlju i

pomou Bojom i vaom osvetih kralja Rivalena.Tako sam se oduio svome ocu. Dva oveka,

Roalt i kralj Mark, prihvatie siroe i dete lutalicu,

pa i njih treba da zovem roditeljima. Zar i njima

isto tako ne treba da se oduim? Plemi ima samo


dvoje: zemlju i telo. Roaltu ostavljam zemlju: oe,

ona je vaa, a posle vas neka ostane vaem sinu.

Kralju Marku dajem svoje telo.

Mada je volim, ostavljam ovu zemlju i odlazim da

sluim svoga gospodara Marka u Kornvolu. To

sam naumio: ah vi ste moji verni podanici,

velmoe lunoake, i treba da me posavetujete;

ako neko eli da predloi neko drugo reenje,

neka ustane i kae!

Sa suzama u oima svi ga baroni pohvalie i

Tristan, uzevi sa sobom samo Gorvenala, otplovi

u zemlju kralja Marka.


II

MORHOLT IZ IRSKE

Tristan ree: Ja u mu biti zatonik.

(Gospodar Tristan)

Kad se Tristan vrati, Mark i svi njegovi baroni bili

su u dubokoj alosti jer je irski kralj spremio

brodove da pohara zemlju kornvolsku ako Mark,

kao to je to inio ve petnaest godina, i dalje

bude odbijao da plaa danak koji su nekada

plaali njegovi preci. Treba znati da su po starim

ugovorima o miru Irci mogli od Kornvola da ubiru

prve godine trista bakarnih livri, druge tristasrebrnih livri i tree trista zlatnih livri. A etvrte

godine odvodili bi tri stotine mladia i tri stotine

devojaka od petnaest godina koje su birali

kockom u kornvolskim porodicama. Ove godine


kralj je uputio u Tintedejl glasnika, gorostasnog

viteza Morholta, ijom se sestrom oenio i koga

niko nikada u borbi nije mogao savladati.

Zapeaenim pismima kralj Mark pozva u dvor sve

barone svoga kraljevstva da se s njima

posavetuje.

U zakazano vreme, kada se baroni okupie u

zasvoenoj dvorani palate i kad Mark sede ispod

svoga baldahina, Morholt ovako ree:

Kralju Mark, uj poslednji put zahtev moga

gospodara irskog kralja. On te opominje da najzad

plati danak koji mu duguje. Poto si ga tako

dugo uskraivao, on trai da mi danas preda

trista mladia i trista devojaka od petnaest godina

koje ste izabrali kockom u kornvolskimporodicama. Moja laa, usidrena u tintedejlskoj

luci, povee ih kao nae robove. Meutim

izuzimam tebe, kralju Mark, kao to dolikuje


ako neki tvoj baron eli da na megdanu dokae

kako irski kralj nema prava na taj danak,

prihvatiu njegov poziv. Ko od vas, velikai

kornvolski, eli da se bori za slobodu ove zemlje?

Baroni se kriomice pogledae, zatim pognue

glave. Jedan u sebi ree: Gledaj, nesrenie,

koliki je Marholt iz Irske: etiri junaka nisu mu

ravna. Pogledaj mu britku sablju: ne zna li da je

zaarana i da ve godinama otkako irski kralj alje

ovoga dina u vazalne zemlje da poziva na

megdan, skida glave i najsilnijim junacima? Zar ti

se gine, jadnie? Zato izaziva Boga? Drugi

pomisli: Da li sam vas, sinovi moji, za robove

othranio, a vas, keri moje drage, za milosnice?

Moja smrt vam nee doneti spasa. Svi su utali.A Morholt nastavi:

Ko e od vas, kornvolski vitezovi, sa mnom

podeliti megdan? Nudim vam divnu borbu jer od

danas za tri dana stii emo amcima na ostrvo


Sen-Samson, na tintedejlskoj puini. Tamo emo

va vitez i ja sami podeliti megdan, a onaj koji ga

prihvati, proslavie ceo svoj rod.

Baroni su i dalje utali, a Morholt je bio slian

sokolu belozoru zatvorenom u kavezu sa

ptiicama: kad on meu njih doe, one sve

umuknu.

Morholt progovori po trei put:

E, dobro, dragi kornvolski vitezovi, poto vam

se ini da je to vie viteki, odaberite kockom

svoju decu a ja u ih sa sobom povesti. Ipak

nisam verovao da u ovoj zemlji ive samo robovi.

Tada Tristan pade na kolena pred kralja Marka i

ree:

Kralju gospodaru, molim vas, dopustite mi daja iziem na megdan.

Uzalud ga je kralj Mark odvraao. Bio je mlad

vitez: kakva korist od njegove hrabrosti? Tristan

pozva Morholta na megdan i Morholt ga prihvati.


Ugovorenog dana Tristan stade na zastira od

crvene teke svile i naorua se za ovaj veliki

junaki podvig. Navue pancir i lem od sjajnog

elika. Baroni zaplakae od alosti nad junakom i

sramote nad samim sobom. O, Tristane

govorili su u sebi hrabri barone, lepa mladosti,

zato umesto tebe ne pooh ja u ovaj boj! Moja

pogibija manje bi ovu zemlju u crno zavila! ...

Zvona se razlegoe i svi, plemii i obian svet,

starci, ene i deca, plaui i molei se, ispratie

Tristana do obale. Jo su se nadali jer ljudsko srce

ivi i od najmanjeg traka nade.

Tristan ue sam u laicu i zaplovi ka ostrvu Sen-

Samson. Morholt razape na katarci jedro od

bogatog grimiza i prvi stie na ostrvo. Privezalaicu uz obalu, a kad Tristan, pristavi uz obalu,

nogom odgurnu svoju u more, uz viknu:

ta to radi, vazale? to ne priveza svoju laicu

kao ja?


Zato, vazale? odgovori Tristan. Samo e

jedan od nas odavde iv otii: nije li mu dovoljna

jedna laica?

I obojica, izazivajui jedan drugoga uvredljivim

reima, zaoe dublje na ostrvo.

Niko ne vide teku borbu; samo tri puta kao da s

morskim povetarcem dopre na obalu straan krik.

U znak alosti, sve ene stadoe da udaraju

dlanovima dok se Morholtova druina, okupljena

malo dalje ispred atora, grohotom smejala.

Najzad, oko tri asa po podne ugledae u daljini

razapeto purpurno jedro; Ireva laica odvoji se

od ostrva i tada se razlee tuan lelek: Evo

Morholta, evo Morholta! Ali dok se amac

primicao, iznenada se na talasima ukaza vitez kojije stajao na pramcu i u svakoj ruci drao po jedan

isukani ma: bio je to Tristan. Istog asa poletee

mu u susret dvadeset amaca a mladii zaplivae.

Junak skoi na obalu i dok su majke kleei


celivale njegovu odeu, on doviknu Morholtovoj

druini:

Irski vitezovi, Morholt se hrabro borio. Gledajte,

ma mi je okrnjen a pare otrice ostalo je u

njegovoj lobanji. Ponesite to pare elika,

vitezovi: to vam je danak zemlje kornvolske!

Zatim krenu ka Tintedejlu. Dok je prolazio,

spaena deca radosno su ga pozdravljala i mahala

mu zelenim granicama, a prozori su bili ukraeni

skupocenim zastiraima. Kad uz veselu pesmu,

zvonjavu zvona, truba i svirala, koje su tako

odjekivale da se ne bi ula ni grmljavina, Tristan

doe u zamak, pade u naruje kralju Marku, a iz

njegovih rana potee krv.

Rastuena Morholtova druina vrati se u Irsku.Ranije, kad se vraao u luku Vejrefort, Morholt se

radovao to e ponovo videti svoje sakupljene

ljude kako mu kliu, i svoju sestru, kraljicu, i svoju

sestriinu, Plavokosu Izoldu, ija je lepota blistala


kao zora koja se raa. Neno su ga doekivale, i

kad bi zadobio rane, one su ga vidale jer su znale

meleme i napitke koji smrtno ranjene junake

vraaju u ivot. Ali emu sada maijski lekovi,

trave nabrane u odreen as, napici? Poivao je

zauvek, uvijen u jelensku kou, i pare

dumanskog maa jo se nalazilo u njegovoj

lobanji. Plavokosa Izolda ga izvadi i kao svetinju

stavi u kutiju od slonove kosti. Pognute nad

mrtvim telom, majka i erka neprestano su

veliale pokojnika i klele krvnika, i naizmence sa

enama naricale za njim.

Od toga dana Plavokosa Izolda poe da mrzi ime

Tristana od Lunoa.

A Tristan je venuo u Tintedejlu: zatrovana krvtekla je iz njegovih rana. Lekari utvrdie da je

Morholt zario otrovno koplje u njegovo telo, a

poto ga njihovi napici i lekovite trave nisu mogli

spasiti, predadoe ga na milost Boju. Odvratan


zadah irio se iz njegovih rana tako da su ga

izbegavali svi njegovi najmiliji prijatelji, osim kralja

Marka, Gorvenala i Dine od Lidana. Samo su oni

ostajali pored njegovog uzglavlja, a njihova ljubav

savlaivala je gaenje. Najzad Tristana prenesoe

u kolibu sagraenu malo dalje na obali; leei

tako ispred talasa, oekivao je smrt. Razmiljao

je: Ostavili ste me, dakle, kralju Mark, a ja sam

spasao ast vae zemlje. Ne, znam, dragi ujae,

da biste vi dali za mene svoj ivot; ali ta moe

vaa ljubav? Moram da umrem. Ipak je lepo

gledati sunce, a u mom srcu jo ima hrabrosti.

Okuau sreu na varljivom moru. elim da me

samog odnese daleko. U koju zemlju? Ne znam;

moda u tamo nai nekog ko e me izleiti. Ijednoga dana, dragi ujae, moda u vas ponovo

sluiti kao peva, lovac i verni vazal.

Toliko ga je preklinjao da kralj Mark pristade da

mu ispuni elju. Prenesoe ga na amac bez


vesala i jedra, a Tristan zaele da mu ostave samo

harfu. ta e mu jedro koje njegove ruke ne

mogu da razapnu? ta e mu vesla? ta e mu

ma? Kao to mornar koji za vreme duge plovidbe

sputa preko palube mrtvo telo svoga starog

druga, tako i Gorvenal drhtavim rukama gurnu

prema irokom moru amac u kome je leao

njegov premili uenik. I more ga ponese.

Sedam dana i sedam noi more ga je lagano

nosilo. Da ublai svoju tugu, Tristan je ponekad

svirao na harfi. Ne znajui ni sam kako, more ga

najzad priblii nekoj obali. Te noi ribari su

isplovili iz luke da bace mree na otvorenom

moru, i dok su veslali, zaue divnu pesmu,

poletnu i punu ivota, kako se razlee prekomorskih talasa. Oslukivali su nepomini, s

veslima sputenim u more. U prvo svitanje

ugledae zalutali amac. Tako je govorili su

izmeu sebe neka natprirodna muzika pratila


lau svetog Brandona kada je po moru belom kao

mleko plovila ka Ostrvima sree. Zaveslae da bi

stigli do amca: plovio je kao da u njemu nije bilo

nikoga ivog osim zvuka harfe; ali ukoliko su mu

se vie primicali, zvuci su bili sve slabiji, najzad se

izgubie, a kad pristadoe uz amac, nemone

Tristanove ruke klonue na strune koje su jo

treperile. Prihvatie ga i vratie u luku da

ranjenika predaju svojoj milostivoj gospodarici,

koja e ga moda izleiti.

Ali avaj! Ova luka bila je Vejzefort, gde je poivao

Morholt, a njihova gospodarica bila je plavokosa

Izolda. Samo je ona, veta u pripremanju

napitaka, mogla spasiti Tristana; ali je ona jedina

od svih ena traila njegovu smrt. Kad se Tristan,zahvaljujui njenoj vetini, povrati u ivot, shvati

da su ga talasi bacili u zemlju u kojoj mu preti

opasnost. Pa ipak se, i dalje pun hrabrosti da

odbrani svoj ivot, brzo doseti lepim lukavim


reima. Ispria da je peva koji je plovio na nekoj

trgovakoj lai; plovio je u paniju da tamo naui

da ita iz zvezda. Gusari su napali lau, a on je,

ranjen, pobegao na ovom amcu. Poverovae mu:

ni jedan Morholtov pratilac ne poznade lepog

viteza sa ostrva Sen-Samsona tako mu je otrov

nagrdio lice. Ali kada ga posle etrdeset dana

zlatokosa Izolda gotovo izlei i kada se njegovom

malaksalom telu vrati lepota mladosti on shvati da

mora beati; pobee i posle mnogih opasnosti

jednoga dana ponovo se nae pred kraljem

Markom.


III

TRAGANJE ZA ZLATOKOSOM LEPOTICOM

Za trenutak sasluajte

priu o vlasi

zbog koje sam posle teko patio.

(Pesma o Tristanovom ludilu)

Na dvoru kralja Marka ivela su etiri barona,

najpodliji od svih ljudi, koji su smrtno mrzeli

Tristana zbog njegove hrabrosti i nene ljubavi

koju je kralj oseao prema njemu.

Mogu da vam kaem njihova imena: Andre,Genelon, Gondoin i Denoalen; kao i Tristan,

vojvoda Andre bio je sestri kralja Marka. Poto su

znali da kralj misli ostareti bez poroda kako bi

kraljevstvo ostavio Tristanu u nasledstvo, u njima


se rasplamsa zavist i laima podsticahu kornvolske

velikae protiv Tristana.

Koliko udnih stvari ima u njegovom ivotu!

govorili su podlaci ali vi ste, velmoe, pametni

ljudi i znaete ih svakako objasniti. Ve je to

veliko udo to je pobedio Morholta; ali kakvom

se maijom posluio da gotovo mrtav sam plovi

morem? Ko bi od nas, velmoe, znao da upravlja

laom bez vesala i jedra? Kau da to mogu samo

arobnjaci. U kojoj je zaaranoj zemlji mogao nai

leka svojim ranama? Sigurno je arobnjak; da,

njegova je barka bila zaarana, a isto tako i

njegov ma i njegova harfa kojom svakog dana

truje srce kralja Marka! Kakvom li je samo

arobnom moi i inima uspeo da zadobije ovosrce? On e, velikai, postati kralj, a vi ete biti

vazali jednog arobnjaka!

Uverie u to veinu barona jer mnogi ne znaju da

ono to je u moi arobnjaka, srce moe da uini


ljubavlju i hrabrou. Zbog toga su baroni

nagovarali kralja Marka da se oeni nekom

princezom koja e mu roditi naslednika; ako na to

ne pristane, oni e se povui u svoje utvrene

zamkove i zatim ga napasti. Kralj se opirao i u

sebi zaklinjao da za ivota svog milog sestria

nijedna princeza nee ui u njegovu lonicu. Ali

mu i Tristan, kome je teko padala sumnja da

svog ujaka voli iz koristoljublja, zapreti: neka se

povinuje volji barona, u protivnom on e napustiti

dvor i otii da slui bogatog kralja Gavoje. Tada

Mark odredi rok svojim baronima: za etrdeset

dana rei e im ta je odluio.

Zakazanog dana, sam u svojoj odaji ekao ih je i

tuno razmiljao: Gde da naem princezu koja bibila tako daleko i tako nedostina da bih se

mogao pretvarati, ali samo pretvarati, da elim s

njom da se oenim?


U tom trenutku kroz otvoren prozor uletee

cvrkuui dve lastavice koje su gradile gnezdo a

zatim, iznenada zaplaene, iezoe. Iz njihovih

kljunova ispade dugaka enska vlas, tanja od

svilenog vlakna, koja je sjala kao sunev zrak.

Mark je uze, pozva barone i Tristana i ree:

Da bih vam, velmoe, uinio po volji, oeniu

se ako vam uspe da pronaete onu koju sam

izabrao.

Hoemo, dragi gospodaru; koju ste izabrali?

Izabrao sam onu kojoj pripada ova zlatna vlas

i, znajte, neu ni jednu drugu.

A odakle vam, dragi gospodaru, ta zlatna vlas?

Ko vam je donese? Iz koje zemlje?

Dobio sam je od zlatokose lepotice; donele sumi je dve lastavice, one znaju iz koje je zemlje.

Baroni pomislie da im se kralj podsmeva i da ih

obmanjuje. Ljutito su posmatrali Tristana jer su

sumnjali da je on kralju savetovao ovo lukavstvo.


Tristan pogleda zlatnu vlas i seti se Plavokose

Izolde. Osmehnu se i ree:

Kralju Mark, ne inite dobro; zar ne vidite da

me ovi baroni svojim sumnjienjem vreaju?

Uzalud ste smislili ovu podvalu: idem da traim

zlatokosu lepoticu. Znajte da je ovo traganje

opasno i da e mi biti tee da se vratim iz njene

zemlje nego s ostrva na kome sam ubio Morholta.

Ali jo jednom u za vas, dragi ujae, izloiti

opasnosti svoje telo i svoj ivot. A da bi se vai

baroni uverili u to da li vas iskreno volim,

potvrdiu svoju vernost zakletvom: ili u u ovom

pothvatu poginuti ili u u tintedejlski zamak

dovesti plavokosu kraljicu.

Opremi lau, snabde je itom, vinom, medom iraznim drugim namirnicama. Osim Gorvenala,

ukrca stotinu mladih vitezova visokog roda,

izabranih meu najhrabrijima, obue ih u odela od

sukna i ogrtae od grubog tkanja, tako da su bili


slini trgovcima; pod palubom su krili raskone

haljine od zlatne tkanine, teke svile i skerleta,

kao to dolikuje predstavnicima monog kralja.

Kad laa isplovi na puinu, krmano upita:

Gospodaru, prema kojoj zemlji da krmanim?

Prijatelju, plovi prema Irskoj, pravo u luku

Vejzefort.

Krmano zadrhta. Zar Tristan ne zna da od

Morholtove pogibije irski kralj progoni kornvolske

lae, a uhvaene mornare vea? Pa ipak, krmano

poslua i stie u tu opasnu zemlju.

Tristan je znao da uveri ljude u Vejzefortu da su

njegovi drugovi trgovci iz Engleske i kako su doli

da mirno trguju. Ali, poto su ovi neobini trgovci

provodili dan u plemikim igrama i ahu i poto seinilo da se bolje snalaze u kockanju nego u

merenju ita, Tristan se poboja da ga ne otkriju i

nae se u nedoumici kako da zapone traganje.


Ali jednoga dana, u samo svitanje, zau tako

straan glas kao da urlie neki demon.

Nikada nije uo da ivotinja tako strano i

neobino zavija. Pozva neku enu koja je

prolazila kroz luku.

Kaite mi, gospoo, kakav je to glas koji se

uje? Kaite mi otvoreno.

Svakako, gospodine, rei u vam istinu. To je

glas jedne ogromne ivotinje, najstranije na

svetu. Svakog dana izlazi iz svoje peine i

zaustavlja se pred jednom gradskom kapijom.

Niko ne moe ni da izie ni da ue ako adaji ne

preda jednu devojku; im je zgrabi u svoje

kande, prodere je pre nego to ovek izgovori

oena. Gospoo ree Tristan nemojte mi se

smejati, ali recite mi da li je majka rodila junaka

koji bi mogao da je smakne u borbi?


Zaista ne znam, dobri gospodine; znam samo

da se dvadeset prekaljenih vitezova ogledalo s

njom u borbi jer je irski kralj preko svog glasnika

objavio da e svoju erku, Plavokosu Izoldu, dati

onome ko ubije to udovite; udovite ih je sve

proderalo.

Tristan se rastade od ene i vrati na svoju lau.

Kriomice se naorua; lepo je bilo videti kako iz

trgovake lae izlazi tako divan vranac od

megdana i tako ponosan vitez. Luka je bila pusta

jer je tek poelo da svie i niko ne vide hrabrog

junaka kako jae ka gradskoj kapiji koju mu je

ena pokazala. Na drumu se odjednom pojavi pet

ljudi koji su, opustivi dizgine, mamuzama terali

konje i beali u grad. Prolazei pored njih, Tristanepa jednog tako snano za rii perin da ga

obori na sapi konja i, zaustavljajui ga, ree:

Bog neka vam bude na pomoi, dobri

gospodine! ree Tristan. Kojim putem


dolazi adaja?

I kad mu begunac pokaza put, Tristan ga pusti.

udovite se primicalo. Imalo je zmijsku glavu, oi

crvene kao eravica, dva roga na elu, ui

dugake i dlakave, lavlje kande, zmijski rep,

ljuskavo telo kao u zmaja.

Tristan nagna na njega svoga vranca s takvom

silinom da ovaj, mada Sav nakostreen od straha,

ipak polete na neman. Tristanovo koplje udari o

oklop nemani i razbi se u komade. Vitez tada

isuka ma, zamahnu njime i udari adaju po glavi,

ali joj ak ni kou ne prosee. udovite ipak oseti

udarac; kandama dohvati tit, zari ih u njega i

pokida ga.

Nezatienih grudi, Tristan jo jednom kidisa nanjega maem i udari ga tako snano po slabinama

da udarac odjeknu. Uzalud: nije ga mogao raniti.

Tada adaja pusti kroz nozdrve dvostruki mlaz

otrovnog plamena: Tristanov pancir pocrne kao


ugarak, konj mu klonu i pade mrtav. Tristan skoi

na noge i zari svoj junaki ma u drelo nemani:

ma proe kroz drelo i rasee srce na dvoje.

Adaja poslednji put urliknu i izdahnu.

Tristan joj odsee jezik i zadenu ga za pojas.

Zatim, potpuno oamuen od ljutoga dima, poe

prema bari, koja se nedaleko odavde svetlucala,

da se napije vode. Ali otrov koji je izlazio iz

adajina jezika uzavre na njegovom telu i junak

pade bez svesti u visoku travu kraj movare.

Znajte, dakle, da je begunac s riim perinom bio

Agingeran Riokosi, upravnik dvora irskog kralja i

da je eznuo za Plavokosom Izoldom. Bio je

kukavica, ali ljubav mu je davala toliku snagu da

je svakog jutra naoruan ekao u zasedi danapadne udovite; meutim im bi u daljini uo

njegov urlik, vitez bi pobegao. Tog jutra, u pratnji

svoja etiri druga, osmeli se da se vrati natrag.

Adaju nae ubijenu, konja mrtva, tit slomljen i


zakljui da pobednik negde umire. Odsee glavu

udovitu, odnese je kralju i zatrai obeanu lepu

nagradu.

Kralj ne poverova u njegovo junatvo, ali poto je

hteo da bude prema njemu pravian, naredi svim

vazalima da u roku od tri dana dou u dvor: pred

sakupljenim plemstvom upravnik dvora Agingeran

pruie dokaz o svojoj pobedi.

Kad Plavokosa Izolda saznade da e je predati toj

kukavici, najpre stade da se smeje a zatim

zakuka. Ali slutei prevaru, sutradan povede sa

sobom svog slugu, vernog plavokosog Perinisa, i

Branjenu, mladu dvorkinju i pratilju, i sve troje

kriom odjahae ka jazbini udovita; uz put

Izolda ugleda na drumu neobine tragove: konjkoji je ovuda proao svakako nije bio potkovan u

ovoj zemlji. Potom nae udovite bez glave i

mrtvog konja; nije bio osedlan po irskom obiaju.

Mora da je neki stranac ubio adaju; da li je jo


u ivotu?

Izolda, Perinis i Branjena dugo su ga traili. I

najzad, u travi pored movare, Branjena primeti

kako se sija junakov lem. Jo je disao. Perinis ga

podie na svog konja i kriom odvede u enske

odaje. Izolda ispria majci ta se dogodilo i poveri

joj stranca da ga neguje. Kada mu kraljica skide

oklop, iz njegove odee ispade otrovni adajin

jezik.

Tada irska kraljica pomou neke trave vrati k

svesti ranjenika i ree:

Strane, vidim da si ti zaista ubio udovite. Ali

na upravnik dvora, podlac, kukavica, odsekao mu

je glavu i trai za nagradu moju erku Plavokosu

Izoldu. Da li e moi u roku od dva dana da muna megdanu dokae da nije u pravu?

Kraljice ree Tristan rok je kratak. Ali vi

me sigurno moete izleiti za dva dana. Pobedom


nad adajom osvojio sam Izoldu; moda u je

osvojiti i pobedom nad upravnikom dvora?

Kraljica ga bogato ugosti i pripremi dobre

meleme. Sledeeg dana Plavokosa Izolda

spremi mu kupatilo i neno mu namaza telo

melemom koji je zgotovila njena majka.

Pogled joj se zadra na licu ranjenika, primeti

kako je lep i pomisli: Ako je hrabar kao

to je lep, moj zatonik zametnue estoki boj!

Osveen toplom vodom i mirisavim lekovitim

biljem, Tristan ju je posmatrao i, mislei da je

osvojio zlatokosu kraljicu, poe da se osmehuje.

Izolda to primeti i pomisli: Zato se smeka ovaj

stranac? Da nisam uinila neto to ne dolikuje?

Da nisam propustila da uinim neku uslugu kojukao mlada devojka dugujem svom gostu? Da,

moda se smeje to sam zaboravila da oistim

oruje potamnelo od otrova.


Prie mestu gde se nalazila Tristanova viteka

oprema. lem je od dobrog elika pomisli

nee ga izdati u nevolji. Pancir je vrst, lak i

dolikuje takvom junaku. Uhvati ma za balak:

Ma je dobar i pristaje hrabrom vitezu.

Izvue ga iz raskono ukraenih korica da obrie

krvavu otricu. Vide da je jako zaseena. Primeti

oblik zaseka: nije li to otrica koja se polomila o

Morholtovu glavu?

Nije bila sigurna, ponovo je pogleda elei da se

uveri u ono to je posumnjala. Otra u sobu gde

je uvala pare elika nedavno izvaeno iz

Morholtove glave. Stavi odlomljeno pare u

zasekotinu otrice; jedva se videlo gde je bilo

polomljeno.Tada se ustremi na Tristana i, vitlajui velikim

maem iznad glave ranjenika, uzviknu:

Ti si Tristan od Lunoa, ubica mog dragog ujaka

Morholta. Sada je doao red na tebe da umre!


Tristan pokua da zadri njenu ruku, ali uzalud;

telo mu je bilo uzeto, ali duh bodar:

Neka bude, umreu. Ali da se ne bi stalno

kajala, sluaj. Znaj, princezo, da nema

samo vlast ve i pravo da me ubije. Da, ima

pravo na moj ivot jer si mi ga dvaput sauvala i

darovala. Prvi put nedavno: ja sam bio onaj

ranjeni peva koga si spasla unitivi otrov u

njegovom telu kojim ga je zatrovalo Morholtovo

koplje. Ne stidi se, devojko, to si mi izleila rane:

nisam li ih zadobio na vitekom megdanu? Zar

sam ubio Morholta na prevaru? Nije li on mene na

megdan pozvao? Nije li trebalo da branim svoj

ivot? Drugi put si me spasla kad si me traila u

movari. O, zbog tebe sam se, devojko, borioprotiv adaje... Ali ostavimo to; hteo sam samo da

ti dokaem da poto si me dvaput izbavila iz

smrtne opasnosti, ima pravo na moj ivot. Ubij

me, dakle, ako misli da e time stei veliku


hvalu i slavu. Kad bude u zagrljaju hrabrog

upravnika dvora, bie ti milo pri pomisli na svog

ranjenog gosta koji je ivot izloio opasnosti da te

osvoji i koga si ti, kada te je zadobio,

bespomonog ubila pri kupanju.

Izolda uzviknu:

ujem divne rei. Zato me je Morholtov ubica

hteo zadobiti? O, sigurno kao to je nekada

Morholt pokuao da izvri otmicu kornvolskih

devojaka, tako si se ti, da bi mu se osvetio,

zavetovao da e kao svoju robinju oteti devojku

koju je Morholt najvie voleo...

Nije tako, princezo ree Tristan. Jednoga

dana doletee dve lastavice u Tintedejl nosei

vlas tvoje zlatne kose. Pomislio sam da minajavljuju mir i ljubav. Zato sam doao preko

mora da te traim. Zato sam se suprotstavio

udovitu i njegovom otrovu. Pogledaj ovu zlatnu


vlas utkanu u zlatne niti moje dolame; boja zlatnih

niti je iezla: zlatna vlas nije potamnela.

Izolda odloi veliki ma i uze u ruke Tristanovu

dolamu. Vide na njoj zlatnu vlas i zauta; zatim

poljubi svoga gosta u znak pomirenja i dade mu

da obue bogate haljine.

Kada se zakazanog dana sastadoe baroni, Tristan

potajno posla na svoj brod Izoldinog slugu

Perinisa da javi njegovim pratiocima da dou u

dvor sveano odeveni, kao to dolikuje

izaslanicima bogatog kralja: nadao se da e istog

dana privesti kraju svoj smeli podvig. Gorvenal i

sto vitezova tugovali su ve etiri dana to su

izgubili Tristana; ova vest ih obradova.

Jedan po jedan, oni uoe u dvoranu u kojoj suse ve okupili mnogobrojni irski baroni i posedae

jedan do drugoga u istom redu; drago kamenje

blistalo je na njihovom raskonom odelu od

skerleta, teke svile i purpura. Irci su izmeu sebe


govorili: Ko su ovi divni vitezovi? Ko ih poznaje?

Pogledajte ove raskone kabanice izvezene

srmom i ukraene samurovinom! Gledajte kako na

balacima maeva, na kopama dolama blistaju

rubini, ametisti, smaragdi i drugo drago kamenje

kome ni imena ne znamo! Ko je ikada video takav

sjaj? Odakle su ovi velikai? iji su? Sto vitezova

je utalo i ma ko da je uao, niko od njih nije

ustajao.

Kada irski kralj sede ispod baldahina, upravnik

dvora Agingeran ponudi da e svedocima i na

megdanu dokazati da je ubio udovite i da treba

da mu predaju Izoldu. Na to se Izolda pokloni

svom ocu i ree:

Kralju, ovde se nalazi ovek koji e dokazati daje tvoj upravnik dvora laov i podlac. Obeava li

da e tome oveku, koji je spreman da dokae

da je tvoju zemlju oslobodio od napasti i da tvoju

erku ne treba dati kukavici, zaboraviti stare


krivice ma kako bile velike i da e mu oprostiti i s

njim se izmiriti.

Kralj je o tome razmiljao i nije urio da odgovori.

Al njegovi baroni povikae:

Obeajte, gospodaru, obeajte! Kralj ree:

Obeavam!

Izolda pade pred njim na kolena:

Oe, daj mi najpre poljubac oprotaja i

izmirenja u znak da e ga isto tako dati tom

oveku!

Kad primi poljubac, poe po Tristana i dovede ga

za ruku u vee. Ugledavi ga, sto vitezova

ustadoe, pozdravie ga skrtenih ruku na

grudima, stadoe pored njega, i Irci videe da je

on njihov gospodar. Tada ga mnogi poznae istadoe da viu: To je Tristan od Lunoa,

Morholtov ubica. Isukani maevi zablistae, a

besni glasovi ponavljahu: Na smrt!

Izolda uzviknu:


Kralju, poljubi ovog oveka kao to si obeao!

Kralj ga poljubi i vika se stia.

Tristan pokaza adajin jezik i pozva na megdan

upravnika dvora, ali ovaj se ne usudi da to

prihvati i priznade svoju prevaru. Tristan na ovo

ree:

Velikai, ubio sam Morholta, ali preao sam

preko mora da vam dam zadovoljenje.

Da bih otkupio svoj greh, izloio sam ivot smrtnoj

opasnosti, oslobodio vas udovita i tako osvojio

lepu Plavokosu Izoldu. Ali da izmeu Irske i

Kornvola ne bi vie vladala mrnja, ve ljubav,

znajte da e se kralj Mark, moj dragi gospodar, s

njom oeniti. Evo ovde stotinu vitezova visokog

porekla, spremnih da se zakunu na svete moti davam kralj Mark nudi mir i ljubav, da je njegova

elja da potuje Izoldu kao svoju dragu suprugu i

da e je svi podanici Kornvola sluiti kao svoju

gospodaricu i kraljicu. Van sebe od radosti,


donesoe svete moti i stotinu vitezova zaklee se

da je rekao istinu.

Kralj uze Izoldu za ruku i upita Tristana da li e je,

kako dolikuje, odvesti svome gospodaru. Tristan

se zakle pred stotinom vitezova i pred irskim

baronima.

Plavokosa Izolda drhtala je od stida i velikog bola.

Tristan je, dakle, poto ju je osvojio, prezire; lepa

pria o zlatnoj vlasi bila je samo lai sada e je

dati drugome. Kralj stavi desnu Izoldinu ruku u

desnu Tristanovu i Tristan je stee u znak da je

uzima u ime kornvolskog kralja.

Tako je Tristan, iz ljubavi prema kralju Marku,

lukavstvom i junatvom osvojio zlatokosu kraljicu.


IV

LJUBAVNI NAPITAK

Ne, u vinu nije bilo mrnje,

ve neto slino njoj:

bio je to teak jad,

beskrajni bol

od koga e oboje umreti.

(Gotfrid trazburki)

Kada doe vreme da povere Izoldu kornvolskim

vitezovima, njena majka nabra trava, cvea i

korenja, pomea ih s vinom i pripremi jak napitak.Poto ga zahvaljujui umenosti i inima zavri,

usu ga u krag i u poverenju ree Branjeni:

erko, ti e pratiti Izoldu u zemlju kralja

Marka jer je odano voli. Uzmi ovaj krag vina i


zapamti moje rei. Sakrij ga tako da ga niije oko

ne vidi i niije usne ne dotaknu. Ali kad doe prva

brana no i trenutak da se mladenci ostave,

usue ovo vino zainjeno travama u pehar i

ponudie ga kralju Marku i kraljici Izoldi da ga

zajedno ispiju. Pazi dobro, eri moja, da samo oni

okuse taj napitak, jer je njegova mo takva da e

se oni koji ga zajedno ispiju voleti duom i telom,

zauvek, u ivotu i u smrti.

Branjena obea da e postupiti po njenoj volji.

Sekui duboke talase, laa je nosila Izoldu. Ali sve

to se vie udaljavala od Irske, devojka je sve vie

tugovala. Sedei pod atorom u kome se zatvorila

sa Branjenom, svojom pratiljom, plakala je

seajui se svog zaviaja. Kuda je vode ovituinci? Kome? Kakva je sudbina eka? Kada bi

joj Tristan priao i hteo da je nenim reima utei,

ljutila se, odbijala ga s mrnjom koja joj je sve

vie rasla u srcu. Doao je on, otmiar, on,


Morholtov ubica; lukavstvom ju je otrgao od

majke i zaviaja; nije bila dostojna da je on zadri

za sebe i, evo, sada je vodi kao svoj plen preko

mora u neprijateljsku zemlju!

Jadna ja! jadikovala je prokleto da je more

koje me nosi! Vie bih volela da umrem u zemlji u

kojoj sam se rodila nego da tamo ivim!

Jednoga dana vetar se stia, oputena jedra visila

su niz jarbol. Tristan pristade na jedno ostrvo i sto

kornvolskih vitezova i mornari, umorni od

putovanja morem, iskrcae se na obalu. Samo je

Izolda sa jednom malom sluavkom ostala na lai.

Tristan joj prie, trudei se da je smiri. Poto je

sunce pripeklo, oni oednee i zatraie da piju.

Dete potrai neto za pie i pronae krag koji jeIzoldina majka poverila Branjeni. Nala

sam vina! povika ona. Ne, to nije bilo vino;

bila je to strast, gorka radost, beskrajna patnja i

smrt. Dete napuni pehar i ponudi ga svojoj


gospodarici. Pila je bez predaha, a zatim prui

pehar Tristanu, koji ga iskapi.

U tom trenutku ue Branjena i vide ih kako se

kao izgubljeni i omaijani, utke gledaju. Vide

pred njima pehar i skoro prazan krag. Tada

dohvati krag, potra na krmu.

Baci ga u talase i zakuka:

Nesrenice! Proklet da je as kad sam se rodila

i proklet da je dan kad sam stupila na ovu lau!

Izoldo, prijateljice, i vi, Tristane, vi ste ispili svoju

smrt!

Laa je ponovo zaplovila prema Tintedejlu.

Tristanu se inilo da mu iva kupina, otrih bodlji i

mirisnih cvetova, puta koren u krv njegovog srca

i vrstim vezama obavija oko Izoldinog lepog telanjegovo telo, sve njegove misli i svu njegovu

udnju. Razmiljao je: Andre, Denoalene,

Genelone i Gondoine, podlaci koji ste me optuili


da prieljkujem zemlju kralja Marka, o, ja sam jo

gori; ne prieljkujem ja njegovu zemlju! Mili ujae,

voleli ste me kao siroe pre no to ste prepoznali

u meni krv svoje sestre Blanfler, od srca ste me

alili kad ste me na rukama nosili na lau bez

vesala i bez jedra; mili ujae, zato niste ve

prvog dana prognali izgubljeno dete, koje je dolo

da vas izda? Ah, ta sam mislio? Izolda je vaa

ena, a ja va vazal. Izolda je vaa ena, a ja va

sin. Izolda je vaa ena i ne moe me voleti.

Izolda ga je volela. Htela je, meutim da ga mrzi:

zar je nije prezreo? Htela je da ga mrzi, ali nije

mogla jer joj je srce obuzela ljubav bolnija od

mrnje. Patei jo okrutnije, Branjena ih je

posmatrala sa zebnjom jer je samo ona bilasvesna zla koje je uinila. Dva dana ih je uhodila,

videla kako odbijaju svaku hranu, svako pie i

svako okrepljenje, kako se trae kao slepi koji idu

nasumce jedan prema drugom, nesreni kad


ame razdvojeni, jo nesreniji kada zdrueni

drhte u strahu od prvog priznanja.

Treega dana, kada se Tristan uputi ka atoru

podignutom na palubi lae pod kojim je Izolda

sedela, ona ga vide kako joj prilazi i ponizno ree:

Uite, gospodaru!

Kraljice ree Tristan zato me nazvaste

gospodarom? Nisam li ja va verni

podanik i va vazal koji treba da vas potuje, da

vam slui i da vas voli kao svoju kraljicu i

gospodaricu?

Izolda odgovori:

Ne, ti zna da si moj gospodar! Ti zna da

svojom moi vlada nada mnom i da sam

ja tvoja robinja! Ah, zato nisam nedavnopozledila rane ranjenog pevaa? Zato nisam

pustila da ubica udovita izdahne u ipraju kraj

movare? Zato ga nisam posekla ve


zamahnutim maem dok se kupao? Avaj! Tada jo

nisam znala to danas znam!

ta to, Izoldo, znate danas? ta vas mui?

Ah, mui me sve to znam i sve to vidim. Mui

me ovo nebo, i ovo more, i moje telo i moj ivot!

Spusti ruku na Tristanovo rame, suze joj

zamaglie sjaj oiju, usne zadrhtae. On ponovi:

Prijateljice, ta vas to mui? Ona odgovori:

Ljubav prema vama.

On spusti poljubac na njene usne.

Ali tek to prvi put okusie radost ljubavi,

Branjena, koja ih je uhodila, uzviknu i, rairivi

ruke, sva oblivena suzama, pade im pred noge:

Nesrenici! Stanite i povratite se ako jo

moete! Ne, s ovog puta nema povratka,mo ljubavi vas ve zanosi i nikada vie neete

osetiti radost bez bola. Opija vas vino zainjeno

travama, ljubavni napitak koji mi je, Izoldo, vaa

majka poverila. Samo kralj Mark trebalo je da ga


sa vama pije, ali neastivi se poigrao s nama i

ispili ste ga vas dvoje.

Prijatelju Tristane, Izoldo draga, za kaznu to sam

vas tako slabo uvala, predajem vam svoje telo,

svoj ivot, jer ste mojom krivicom iz prokletog

pehara ispili ljubav i smrt!

Ljubavnici se zagrlie; u njihovim lepim telima

zadrhtae strast i ivot. Tristan ree:

Smrti, doi!

A kada pade no, na lai koja je sve bre plovila

prema zemlji kralja Marka, sjedinjeni

zauvek, oni se predadoe ljubavi.


V

BRANJENA PREDATA ROBOVIMA

Skromna, ipak sam joj bila od koristi;

za prvu branu no Izoldi pozajmih svoju koulju,

koju nikad vie neu obui.

(Rambo, GrofodOrana)

Kralj Mark doeka Plavokosu Izoldu na obali.

Tristan je uze za ruku i odvede pred kralja. Tada

je kralj prihvati uzevi je za ruku. S velikom

poasti odvede je u tintedejlski zamak i kad se

pojavi u dvorani meu vazalima, njena lepotaunese toliko svetlosti da zidovi zasjae kao

obasjani suncem na izlasku. Zatim kralj Mark

zahvali lastavicama na ljubaznosti to su mu

donele zlatnu vlas; zahvali Tristanu i stotini


vitezova koji su na nesigurnoj lai poli da trae

radost njegovih oiju i njegovog srca. Avaj! Laa

donosi i vama, plemeniti kralju, gorku alost i

mnogo bola.

Osamnaest dana posle toga, poto je sazvao sve

svoje velikae, kralj uze za enu Plavokosu Izoldu.

Ali kada pade no, da bi sakrila kraljiinu sramotu

i spasla je smrti, Branjena zauze njeno mesto u

branoj postelji. Za kaznu to je nije bolje uvala

na moru i iz ljubavi prema svojoj prijateljici verna

Branjena rtvovala joj je istotu svoga tela;

nona tama sakrila je kralju njenu prevaru i njen

stid.

Neki pripovedai kau da Branjena nije bacila u

more krag s vinom zainjenim travama kojiljubavnici nisu ispili do dna, ve da je ujutro, kada

je njena gospodarica legla u postelju pored kralja

Marka, usula ostatak napitka u pehar i ponudila

ga suprunicima, da je Mark prilino popio a da je


Izolda svoj deo kriom prosula. Ali znajte,

velmoe, da su ovi pripovedai izopaili i iskrivili

priu. Izmislili su ovu la zbog toga to nisu mogli

da shvate udesnu ljubav koju je Mark stalno

oseao prema kraljici. Nikada, kao to ete

uskoro uti, uprkos patnji, bolu i stranoj osveti,

Mark nije mogao iz svog srca da izbrie Izoldu i

Tristana; ali znajte, velmoe, da nije okusio vino

zainjeno travama. Ni otrov ni ini, ve samo

njegovo plemenito i neno srce podsticalo ga je

da voli.

Izolda je kraljica i ini se da joj je ivot radostan.

Izolda je kraljica i ivot joj je tuan.

Kralj Mark voli Izoldu, baroni je potuju a narod

oboava. Izolda provodi dane u svojim raskonoukraenim odajama punim cvea. Izolda ima

skupocen nakit, purpurne prekrivae, ilime iz

Tesalije, pesme uz pratnju harfe, zavese u lonici


na kojima su izvezeni leopardi, orlovi, papagaji i

sve morske i umske ivotinje. Izolda strasno voli i

Tristan je stalno pored nje, danju i nou, jer po

obiaju velikaa, spava u kraljevoj sobi sa prisnim

i vernim slugama. Izolda ipak strepi. Zato strepi?

Ne krije li svoju ljubav? Ko bi posumnjao na

Tristana? Ko bi posumnjao na sestria? Ko je vidi?

Ko je uhodi? Koji svedok? Da, jedan svedok je

uhodi, Branjena; Branjena je vreba, samo ona

zna njen ivot, ona je ima u ruci. Boe, ako joj

dosadi da svako vee kao sluavka sprema krevet

u koji je prva legla i ako je prokae kralju? Ako

Tristan izgubi ivot zbog njene izdaje?...

Kraljica je izbezumljena od straha. Ne, uzrok

njenim mukama nije verna Branjena, ve njenosopstveno srce. ujte, velmoe, kakvu je podlost

smislila; ali Bog se, kao to ete uti, na nju

smilovao, i vi joj takoe budite milostivi!


Jednoga dana Tristan i kralj krenue daleko u lov i

Tristan ne saznade za taj zloin.

Izolda pozva dva roba, obea im slobodu i

ezdeset vizantijskih zlatnika ako se zakunu da

e izvriti njenu zapovest. Oni se zaklee.

Predau vam ree jednu mladu devojku,

odveete je u umu, daleko ili blizu, ali na takvo

mesto da taj zloin nikada niko ne otkrije: tamo

ete je ubiti i doneti mi njen jezik. Zapamtite

dobro sve to e rei, da mi posle ponovite.

Odlazite; kad se vratite, biete slobodni i bogati

ljudi.

Zatim pozva Branjenu:

Prijateljice, vidi li kako venem i patim; da li bi

pola u umu da potrai bilje za ovu boljku?Ovde su dva roba, oni e te odvesti; oni znaju gde

raste takvo lekovito bilje.

Poi s njima, sestro, i znaj dobro, ako te aljem u

umu, u pitanju su moj mir i moj ivot!


Robovi je odvedoe. Doavi u umu, ona htede

da se zaustavi jer je lekovitog bilja svuda oko nje

bilo dovoljno. Ali oni je odvedoe dalje.

Hajde, devojko, ovo nije prikladno mesto.

Jedan rob iao je pred njom, drugi iza nje. Vie

nije bilo utrte staze, ve samo isprepletene

kupine, trnje i iak. Tada onaj koji je iao pred

njom izvue ma i okrenu se; ona uzmae prema

drugom robu da od njega zatrai zatitu; ali i on

je drao goli ma u ruci i ree:

Devojko, moramo te ubiti.

Branjena pade na travu i rukama pokua da

otkloni vrhove maeva.

Molila je milost tako tunim i nenim glasom da

oni rekoe: Devojko, ako kraljica Izolda, tvoja i naa

gospodarica, eli da umre, mora da si se o nju

teko ogreila.

Ona odgovori:


Ne znam, prijatelji; seam se samo jednog

prestupa. Kad smo krenule iz Irske, ponele smo

obe kao najdragoceniji ukras koulje bele kao

sneg, koulje za nau prvu branu no. Desilo se

da je Izolda na moru pocepala svoju venanu

koulju i ja sam joj pozajmila svoju za prvu

svadbenu no. Prijatelji, to je jedina krivica koju

sam joj uinila.

Poto eli da umrem, recite joj da je pozdravljam i

volim i da joj zahvaljujem za sve dobro i ast koje

mi je ukazivala od detinjstva kada su me gusari

oteli i prodali njenoj majci da joj sluim. Neka joj

dobri Bog sauva ast, telo i ivot. Brao, sada

udarite!

Robovi se smilovae. Posavetovae se i smatrajuida zbog takvog prestupa ne zasluuje smrt,

vezae je za jedno drvo.


Zatim ubie jednog mladog psa: jedan rob mu

odsee jezik i uvi ga u skut svoje haljine, i obojica

ponovo izaoe pred kraljicu.

Da li je to rekla? upita ona sa strahom.

Da, kraljice, govorila je. Rekla je da ste se

naljutili zbog jedne jedine krivice: vi ste na moru

pocepali svoju kao sneg belu koulju koju ste

doneli iz Irske, ona vam je pozajmila svoju na dan

vae svadbe. To je bio, rekla je, njen jedini zloin.

Zahvalila vam se za sve dobro to ste joj uinili od

detinjstva, pomolila se Bogu da sauva vau ast i

va ivot. Pozdravlja vas i voli. Kraljice, doneli smo

vam njen jezik.

Ubice! uzviknu Izolda vratite mi

Branjenu, moju dragu pratilju! Niste li znali da jeona moja jedina prijateljica! Ubice, vratite mi je!

Kraljice, s pravom se kae: ena se brzo

menja; u isto vreme se smeje, plae, voli i mrzi.

Ubili smo je jer ste nam tako naredili!


Kako bih vam to zapovedila? Zbog kakvog

prestupa? Nije li ona bila moja mila, verna, lepa i

draga drugarica? Vi ste to znali, ubice; poslala

sam je da trai lekovito bilje i poverila vam da je

titite na putu. Rei u da ste je ubili i biete

spaljeni na lomai.

Kraljice, znajte da je iva i da emo je dovesti

ivu i zdravu.

Ali ona im nije verovala i, kao izgubljena,

proklinjala je as ubice, as samu sebe.

Zadra jednog roba kod sebe dok drugi pouri ka

drvetu za koje je Branjena bila vezana.

Lepojko, Bog vam se smilovao, vaa vas

gospodarica zove.

Kad se pojavi pred Izoldom, Branjena klee izamoli je da joj oprosti sve to je zgreila; ali

kraljica takoe pade pred njom na kolena i obe

se, van sebe od radosti, zagrlie.


VI

VISOKI BOR

Izoldo, radosti moja, Izoldo, draga,

ti si moja smrt, ti si moj ivot!

(Gotfrid trazburki)

Ljubavnici, meutim, nisu morali da strahuju od

verne Branjene, ve od sebe samih.

Ali kako su njihova zanesena srca mogla biti na

oprezu! Ljubav ih mori kao to jelena mori e

pred smrt i tera ga na reku ili kao to se kobac

koga odjednom puste posle dugog gladovanja,

ustremi na svoj plen. Avaj, ljubav se ne moe

sakriti. Zahvaljujui Branjeninoj opreznosti, nikone zatee kraljicu u zagrljaju njenog dragog, ali

zar se svakog asa, na svakom mestu ne vidi kako

ih strast obuzima, gui, izbija iz svih njihovih ula

kao mlado vino iz bave?


I ve se etiri dvorska podlaca koji mrze Tristana

zbog njegova junatva unjaju oko kraljice. Ve su

saznali za njenu ljubav. Gore od elje, mrnje i

radosti da sve jave kralju i tada e videti kako se

ljubav pretvara u bes, videe Tristana prognanog

ili osuenog na smrt, videe kraljiine muke. Pa

ipak se plae Tristanove srdbe, ali mrnja najzad

nadvlada strah: jednog dana etiri barona

pozvae kralja Marka na dogovor i Andre ree:

Dragi kralju, ti e se svakako naljutiti, to e

nam biti vrlo ao, ali duni smo da ti javimo ta

smo otkrili. Ti ima u Tristana puno poverenje, a

on hoe da te osramoti.

Uzalud smo te upozoravali: za ljubav jednog

oveka prezreo si svu svoju rodbinu, sve svojebarone i sve nas napustio. Znaj, dakle, da Tristan

voli kraljicu: to je prava istina i ve se o tome

uveliko govori.

Ovo pokoleba plemenitog kralja, ali on ree:


Kukavice, kakvu si podlost smislio! Istina je da

u Tristana imam puno poverenje.

Onoga dana kada vas je Morholt pozvao na

megdan, uplaeni i nemi, pognuli ste glave, ali

Tristan mu se suprotstavio, spasao ast ove

zemlje, a od svake svoje rane mogao je da

izdahne. Zbog toga ga vi mrzite a zbog toga ga ja

volim, vie od tebe, Andre, vie od vas sviju, vie

no ikoga. Ali ta mislite da ste otkrili, ta ste

videli, ta ste uli?

U stvari, nita, gospodaru, nita to tvoje oi

ne bi mogle videti, nita to tvoje ui ne bi mogle

uti. Gledaj, sluaj, gospodaru, moda jo ima

vremena.

Oni se povukoe i ostavie ga da se u mirunaslauje otrovom.

Kralj nije bio u stanju da zaboravi na ovu spletku.

I protiv svoje volje poeo je da uhodi svoga

sestria i kraljicu. Ali Branjena to primeti, upozori


ih i kralj je uzalud pokuavao da lukavstvom

iskua Izoldu. Ubrzo ova nedostojna borba izazva

u njemu negodovanje i kad uvide da se ne moe

osloboditi svoje sumnje, pozva Tristana i ree mu:

Tristane, napusti ovaj zamak; i kada ga

napusti, ne usudi se da pree preko aneva i

ograda. Podlaci te optuuju za veliko izdajstvo.

Nita me ne pitaj: ne bih ti mogao preneti njihove

rei a da se obojica ne osramotimo. Ne trai rei

da me utei, oseam da bi bile uzaludne. Pa,

ipak, ne verujem podlacima: kad bih im verovao,

zar te ne bih ve osudio na sramotnu smrt? Ali

njihove otrovne rei uzbudile su mi srce i samo ga

tvoj odlazak moe smiriti. Odlazi, moda u te

uskoro pozvati, odlazi, moj uvek mili sine!Kada su saznali za ovu vest, podlaci su izmeu

sebe govorili:

Otiao je, otiao je opsenar, oteran je kao

lopov! ta e sada? Sigurno e prei preko mora


da trai pustolovine i da ponudi svoje nepotene

usluge nekom kralju iz daleke zemlje.

Ne, Tristan nije imao snage da ode; i kada pree

preko aneva i ograda, uvide da dalje ne moe;

zadra se u samom gradu Tintedejlu i sa

Gorvenalom smesti se u kui jednog graanina;

iznemogao, izmuen groznicom, patio je tada vie

nego kada mu je Morholtovo koplje otrovalo telo.

Nedavno, kada je leao u kolibi podignutoj na

obali mora i kad su svi beali od zadaha njegovih

rana, tri oveka su bila uz njega: Gorvenal,

Dina od Lidana i kralj Mark. I sada su Gorvenal i

Dina od Lidana bili, pored njegove postelje, ali

kralj Mark nije vie dolazio. Tristan se jadao:

Svakako se sada, dragi ujae, iz mog tela irijo otrovniji zadah i vaa ljubav ne moe da

savlada vae gnuanje!

Meutim, u grozniavom zanosu stalno ga je kao

neobuzdani konj vukla elja ka dobro zatvorenim


kulama u kojima je bila zatvorena kraljica; konj i

jaha razbijali su se o kamene zidine, ali su i konj

i jaha ponovo ustajali i dalje nastavljali istu igru.

U tim dobro zatvorenim kulama patila je

Plavokosa Izolda, jo nesrenija od njega, jer

se, okruena tuinima koji su je uhodili, morala

svakog dana praviti vesela i nasmejana, a

nou opruena pored kralja Marka, nepomina, da

obuzdava svoj nemir i grozniavo drhtanje. Ona

hoe da bei Tristanu. ini joj se da ustaje i tri

prema vratima, ali na mranom pragu stoje

podlaci s ispruenim kosama: njihove otre i

zloslutne otrice zahvataju pri prolazu njena nena

kolena. ini joj se da pada, da iz njenih poseenih

kolena teku dva crvena mlaza.Ako im niko ne pomogne, dvoje zaljubljenih e

uskoro umreti. Ko e im drugi pomoi ako ne

Branjena! Po cenu ivota, ona se prikrada kui u

kojoj Tristan vene. Sav radostan, Gorvenal joj


otvara vrata a ona, da bi spasla dvoje zaljubljenih,

savetuje mu jedno lukavstvo.

Ne, nikada, velikai, niste uli da se govori o

lepem ljubavnom lukavstvu.

Iza tintedejlskog zamka prostire se vonjak,

prostran i okruen vrstom ogradom. U njemu

raste bezbroj divnog drvea punog plodova, ptica

i mirisnih cvetova. Na najudaljenijem mestu od

zamka, u blizini same ograde, uzdie se visok i

uspravan bor iz ijeg su debelog stabla nikle

velike grane. Ispod njega je izvor: bistra i mirna

voda se najpre izliva u irokom mlazu, okruena

mermernom ogradom; zatim, stenjena izmeu

dve obale, tee kroz vonjak i, ulazei u sam

zamak, prolazi kroz enske odaje. Svake veeriTristan je po Branjeninom savetu veto sekao

parie kore i tanke granice. Prelazio je preko

otrih koeva i, doavi pod bor, bacao iverje u

vodu. Lako kao pena, ono bi isplivalo i plivalo


vodom, a u enskim odajama Izolda je ekala da

ono stigne. Onih veeri kad bi Branjena uspela

da udalji kralja i dvorske podlace, pola bi u

susret svom dragom.

Pola bi brzo ali plaljivo, osvrui se pri svakom

koraku nisu li se podlaci sakrili iza drvea. Ali im

bi je Tristan ugledao, poleteo bi prema njoj

rairenih ruku. No i prijateljska senka bora tada

bi ih titili.

Tristane ree kraljica ne priaju li mornari

da je tintedejlski zamak uklet i da dvaput

godinje, zimi i leti, nestaje i iezava pred oima

na neki maijski nain? Sada je nestao. Nije li ovo

ovde onaj udesni vonjak o kome pevaju pesme:

sa svih strana ograen je zidom od vazduha; ovdeivi junak, uvek mlad, u zagrljaju svoje drage i

nikakva neprijateljska sila ne moe da srui taj zid

od vazduha?


Ali sa tintedejlskih kula ve odjekuju straarske

trube koje najavljuju zoru.

Ne ree Tristan zid od vazduha ve je

sruen i ovo ovde nije udesni vonjak.

Ali jednoga dana, draga, otii emo zajedno u

Zemlju sree iz koje se niko ne vraa.

Tamo se die zamak od belog mermera, na

svakom od hiljadu prozora gori zapaljena svea,

na svakom jedan peva svira i peva beskrajne

melodije, sunce tamo ne sija, pa ipak niko ne ali

za njegovim sjajem: to je srena zemlja ivih.

A s vrha tintedejlskih kula zora obasja velike

zelene i plave kamene blokove.

Izolda je ponovo bila vesela: Markove sumnje su

nestale, ali podlacima je jasno da se Tristan opetsastao sa kraljicom. Branjena tako dobro pazi da

oni uzalud uhode. Najzad, vojvoda Andre, da ga

Bog ubije, ree svojim drugovima:


Velmoe, upitajmo za savet Frosena, grbavog

patuljka. On poznaje sedam vetina, maiju i

svakojake ini. On zna tako dobro da posmatra

sedam planeta i kretanje zvezda da ve prilikom

roenja deteta moe da predskae ta e mu se u

ivotu dogoditi. Uz pomo Biibisa i Noarona

otkriva svakojake tajne. Ako bude hteo, otkrie

nam lukavstva Plavokose Izolde.

Iz mrnje prema lepoti i junatvu, ovaj zli

oveuljak nacrta neke tajne znakove, baci uroke i

ini, osmotri kretanje Oriona i Severnjae, i ree:

Radujte se, velmoe, ove noi moi ete da ih

uhvatite.

Povedoe ga kralju.

Gospodaru ree vra naredite lovcima daveu pse i osedlaju konje; objavite da ete sedam

dana i sedam noi boraviti u umi i loviti, i moete

me obesiti ako jo noas ne ujete ta Tristan

govori kraljici.


I protiv svoje volje kralj tako uini. Kada se spusti

no, ostavi lovce u umi, stavi patuljka na svog

konja i vrati se u Tintedejl. Kroz prolaz koji je

poznavao ue u vonjak i patuljak ga dovede pod

visoki bor.

estiti kralju, treba da se popnete na ovo drvo.

Ponesite luk i strelice, moda e vam zatrebati.

Budite mirni: neete dugo ekati.

Gubi se, prokleto pseto! odgovori kralj.

Vodei konja, patuljak se udalji.

Rekao je istinu: kralj nije dugo ekao. Te noi

sjala je jasna i lepa meseina. Skriven meu

granama, kralj spazi svoga sestria kako preskae

preko otrih koeva. Tristan doe pod drvo i poe

da baca u vodu iverje i granice. Ali kako se,bacajui ih, nagnuo nad vodu, vide kako se u njoj

odraava kraljev lik. O, kad bi mogao da zadri

iverje koje je ve odmicalo! Ali ono brzo plovi kroz

vonjak. U enskim odajama Izolda eka da do


nje stigne; svakako ga ve vidi i uri ovamo. Neka

Bog uva ljubavnike!

Ona stie. Sedei nepomian Tristan je gleda, a sa

drveta uje trzanje strelice koja se zapinje o tetivu

luka.

Kao i obino, ona stie brzo i oprezno. ta to

znai? pomisli ona. Zato mi veeras Tristan

ne hita u susret? Nije li ugledao nekog

neprijatelja?

Zaustavi se, ispitujui pogledom mrani estar;

odjednom, zahvaljujui jasnoj meseini, i ona

spazi u vodi kraljevu senku. Pokaza svu ensku

mudrost time to ne podie oi prema granama

drveta: Gospode Boe ree ona tiho

dopusti da ja prva progovorim!Ona se primae. Sluajte kako je preduhitrila i

upozorila svoga dragog:

Gospodine Tristane, kako ste se usudili da me

pozovete na ovakvo mesto i u ovo vreme! Ve ste


me nekoliko puta pozivali da biste me, kako ste

govorili, neto zamolili.

ta da me molite? ta oekujete od mene? Ipak

sam dola jer ne mogu zaboraviti da vama

dugujem to sam kraljica. Evo me: ta elite?

Kraljice, da vas zamolim da stiate kraljev

gnev.

Ona zadrhta i zaplaka. Ali Tristan zahvali Bogu

koji je ukazao na opasnost njegovoj dragoj.

Da, kraljice, esto sam vas pozivao, ali uzalud;

nikada otkako me je kralj prognao niste pristali da

se odazovete mojoj molbi. Ali smilujte se

nesreniku koji je pred vama; kralj me mrzi, ne

znam zato; ali vi to moda znate; i ko bi osim

vas, divne kraljice, plemenite Izolde, u kojunjegovo srce ima poverenja, mogao da ublai

njegov gnev?

Zar zaista ne znate, gospodine Tristane, da nas

on oboje sumnjii? I to zbog kakve izdaje! Treba


li, na svoju sramotu, da vam to ja saoptim? Moj

gospodar misli da vas volim grenom ljubavlju.

Bog mi je svedok da nikada nisam poklonila svoju

ljubav ni jednom oveku osim onom koji me je

nevinu uzeo u naruje, i ako laem, neka me

kazni!

Ali kad bi znao da sam dola pod ovaj bor,

sutradan bi vetar razneo moj pepeo!

Tristan s bolom ree:

Mili ujae, narod kae: Niko nije podlac ako

ne ini podlost. U kakvom se srcu mogla zaeti

takva sumnja?

Gospodine Tristane, ta hoete da kaete? Ne,

kralj, moj gospodar, nije sam smislio takvu

podlost. Podla vlastela ove zemlje ga je nateralada poveruje u tu la, jer lako je obmanuti

plemenito srce. Vole se rekli su mu i to su

nam zamerili. Da, vi ste me voleli, Tristane, zato

poricati? Nisam li supruga vaeg ujaka i nisam li


vam dvaput spasla ivot? Ja sam vas isto tako

volela: niste li vi u srodstvu s kraljem i nisam li

toliko puta ula od majke da ena ne voli svoga

gospodara ako ne voli njegov rod? Volela sam

vas, Tristane, za ljubav kralja i bila bih srena da

mi oprosti. Ali ja sva drhtim, strepim; odlazim,

suvie dugo sam se zadrala.

Sluajui to, kralj se saali i blago nasmei. Izolda

pobee. A Tristan uzviknu:

Kraljice, u ime Spasitelja, smilujte se i pomozite

mi! Kukavice su htele da odvoje kralja od svih

onih koji ga vole; uspeli su i sada mu se

podsmevaju. Dobro, otii u iz ove zemlje, daleko,

bedan kao to sam nekad u nju doao, ali nastojte

da mi kralj u znak priznanja za uinjene usluge dadovoljno blaga da nabavim to mi je potrebno,

iskupim konja i oruje i odem svetla obraza.

Ne, Tristane, nije trebalo da se meni obraate s

ovom molbom. Sama sam na ovom svetu, sama u


ovoj palati gde me niko ne voli, bez zatite,

ostavljena na milost i nemilost kralja. Ako mu

kaem samo jednu re u vau korist, ne vidite li

da se izlaem sramotnoj smrti? Prijatelju, neka

vas Bog uva! Kralj vas bez razloga mrzi. Ali u

svakoj zemlji u koju odete, Svevinji e vam biti

pravi prijatelj.

Poe, pobee do svoje odaje, gde je Branjena

svu ustreptalu zagrli. Kraljica joj ispria ta se

dogodilo. Branjena uzviknu:

Izoldo, gospodarice moja, Bog je zbog vas

uinio veliko udo! uva nevine od zla.

Pod velikim borom, naslonjen na ogradu od

mermera, Tristan je jadikovao:

Bog neka mi se smiluje i ispravi velikunepravdu koju mi nanosi moj dragi gospodar!

Kad pree preko ograde vonjaka, kralj, smeei

se, ree:


Mili moj sestriu, neka je blagosloven ovaj

trenutak! Eto: daleko putovanje na koje si se

jutros spremao ve je zavreno!

Tamo na umskoj istini patuljak Frosen ispitivao

je kretanje zvezda. Iz njih proita da mu kralj

preti smru; preblede od straha, stida i gneva, a

zatim naglo pobee prema zemlji galskoj.


VII

PATULJAK FROSEN

Teko patuljku

to izdade plemenita oveka!

(Ajlhart odOberga)

Kralj Mark se pomirio sa Tristanom. Dozvolio mu

je da se vrati u zamak i Tristan je kao i nekada

spavao u kraljevoj odaji sa prisnim i vernim

dvoranima. Slobodno je u nju ulazio i iz nje

izlazio: o tome kralj nije vodio rauna. Ali ko moe

dugo da skriva svoju potajnu ljubav! Avaj, ljubavse ne moe sakriti!

Kralj je oprostio podlim dvoranima; a kad je

upravnik dvora Dina od Lidana jednoga dana

naao u nekoj dalekoj umi grbavog patuljka kako


kao bednik luta i doveo ga kralju, ovaj se i njemu

smilova i oprosti mu njegovo nedelo.

Ali njegova dobrota samo jo vie izazva mrnju

barona; poto ponovo zatekoe Tristana i kraljicu

zajedno oni se zavetovae: ako kralj ne protera

svog sestria iz zemlje, oni e se povui u svoje

utvrene zamkove i ratovati protiv njega. Pozvae

kralja na dogovor:

Gospodaru, na volju ti da nas voli ili mrzi:

zahtevamo da protera Tristana. On voli kraljicu,

to vidi svako ko hoe, ali mi to vie neemo trpeti.

Pognute glave, kralj ih slua, uzdie i uti.

Ne, kralju, to vie neemo trpeti jer nam je

sada jasno da te ova, jo doskora neobina, vest

vie ne iznenauje i da prelazi preko njihovaprestupa. ta e uiniti? Promisli i odlui. to se

nas tie, mi emo se povui na naa imanja i iz

tvoga dvora povesti sa sobom nae susede jer ne


moemo dopustiti da tu ostanu. Tako smo odluili,

a ti biraj!

Jednom sam ve, velmoe, poverovao runim

reima kojima ste ocrnili Tristana i zbog toga sam

se pokajao. Ali vi ste moji vazali i ne elim da

izgubim ljude koji me slue.

Posavetujte me, dakle, molim vas, vi koji ste duni

da mi dajete savete. Dobro vam je poznato da mi

je tua svaka gordost i svaka preteranost.

Gospodaru, pozovite patuljka Frosena. Vi

sumnjate u njega zbog onog to se dogodilo u

vonjaku. Pa, ipak, nije li on proitao u zvezdama

da e one veeri kraljica doi pod bor? On zna

mnogo toga, posluajte njegov savet.

Prokleti grbavko dotra i Denoalen ga zagrli. ujtekakvu je gadost savetovao kralju:

Gospodaru, naredi svom sestriu da sutra u

zoru trkom odjae u Kardijel i ponese kralju Arturu

zapeaeno pismo. Kralju, Tristan spava pored


tvoje postelje. Kad ljude obuzme prvi san, izii iz

svoje odaje; ja ti se kunem Bogom i rimskom

verom da e on, ako Izoldu strasno voli, poeleti

da s njom pre polaska porazgovara; ali ako on k

njoj doe a ja ne saznam i ti da ne vidi, ubij me!

Ostalo prepusti meni i ne zaboravi da Tristanu

preda poruku tek kad poe na spavanje.

Da odgovori Mark neka bude tako!

Tada patuljak uini jo jednu gadost. Ode do

pekara i za etiri dinara kupi najfinijeg belog

brana i sakri ga u nedra. O, kome bi ikada dola

na um takva podlost! Kad pade no i kralj ustade

od veere a njegovi dvorani pospae u susednoj

prostranoj dvorani, Tristan, po obiaju, doe da

prisustvuje kraljevom spremanju na poinak. Dragi sestriu, uini ovo to od tebe traim:

odjai do kralja Artura u Kardijel i predaj mu ovo

pismo. Pozdravi ga u moje ime i zadri se samo

jedan dan.


Kralju, sutra u ga odneti.

Da, sutra, pre no to svane.

Tristan je vrlo uzbuen. Njegova postelja bila je

udaljena od kraljeve za duinu koplja.

Obuze ga strasna elja da porazgovara s kraljicom

i u srcu rei da joj prie u zoru ako Mark bude

spavao. O, Boe, kakva ludost!

Po obiaju, i patuljak je spavao u kraljevoj sobi.

Kada je pomislio da svi spavaju, die se i posu

sitno brano izmeu Tristanova i kraljiina

kreveta: ako bi jedno od dvoje ljubavnika prilo

drugome, na branu bi se ocrtali tragovi stopala.

Ali dok je posipao brano, spazi ga Tristan, koji je

bio budan.

ta je ovo? Ovaj patuljak nema obiaj da mi inidobro, ali razoarae se: svako bi zaista bio lud

ako bi iza sebe ostavio tragove stopala!

Oko ponoi kralj ustade i izie, a za njim grbavi

patuljak. U sobi je bilo mrano: nije gorela ni


svea ni svetiljka. Tristan se uspravi na svojoj

postelji. Boe, zato mu je to palo na um? Skupi

noge, odmeri daljinu, skoi i pade na kraljev

krevet. Ali, avaj, uoi toga dana u umi velika

divlja svinja zubima mu je povredila nogu i, na

nesreu, rana nije bila povezana. Zbog napora pri

skoku, ona se otvori i prokrvari, ali Tristan ne vide

krv koja je potekla i ostavila crveni trag na

aravima. Napolju na meseini patuljak svojom

maijskom vetinom oseti da su ljubavnici

zajedno. Uzdrhta od radosti i ree kralju:

Idi, i ako ih sada ne zatekne zajedno, obesi

me!

Kralj, patuljak i etvorica podlaca uputie se u

odaju. Tristan ih u, ustade, skoi i nae se usvojoj postelji... Avaj! Na nesreu, kad je skoio,

krv iz rane kanula je na brano.

Uoe kralj, baroni i patuljak sa svetiljkom.

Tristan i Izolda pravili su se da spavaju; bili su


sami u sobi s Perinisom, koji je spavao do

Tristanovih nogu i nije se micao. Ali kralj spazi na

posteljnim aravima crvene mrlje i na podu sitno

brano poprskano svezom krvlju.

Tada etiri barona zadrae na krevetu Tristana,

koga su mrzeli zbog njegovog junatva, dok su

kraljici pretili i rugali se, ismevali je i obeavali joj

zasluenu kaznu.

Otkrie ranu koja je krvarila.

Tristane ree kralj nikakvo poricanje nee

ti pomoi; sutra e umreti!

Tristan mu doviknu:

Smilujte se, gospodaru! U ime Boga koji je

stradao na krstu, gospodaru, smilujte nam se!

Gospodaru, osveti se! odgovorie podlaci. Dragi ujae, ne molim vas zbog sebe; nije mi

stalo to u umreti! Kad se ne bih bojao da vas

razljutim, skupo bih naplatio ovu uvredu

kukavicama koje se, bez vae zatite, ne bi


usudile da svojim rukama dotaknu moje telo. Iz

ljubavi i potovanja prema vama predajem vam se

na milost i nemilost: uinite sa mnom ta hoete!

Evo me, gospodaru, ali smilujte se kraljici!

I Tristan se pokloni i pade na kolena pred kralja.

Smiluj se kraljici, jer ako u tvojoj kui postoji

ovek dovoljno hrabar da brani tu la kako sam je

voleo grenom ljubavlju, taj e me nai spremnog

za dvoboj. Gospodaru, smiluj se njoj u ime

Gospoda Boga!

Ali tri barona vezae konopcima njega i kraljicu.

O, da je znao da mu nee dopustiti da svoju

nevinost dokae na megdanu, pre bi ga iva

rastrgli no to bi dozvolio da ga ovako sramotno

veu.Ali on se uzdao u Boga i znao da se na bojnom

polju niko nee usuditi da digne oruje na njega. I

s pravom se uzdao u Boga. Kada se kleo da

nikada nije voleo kraljicu grenom ljubavi, podlaci


su se smejali zbog ove drske lai. Ali ja vas,

velmoe, pitam, vas koji znate istinu o ljubavnom

napitku koji su ispili na moru i koji to razumete,

da li je lagao?

Delo ne dokazuje krivicu, ve presuda. Ljudi vide

delo a Bog srca, i samo je on pravi sudija. On je

odredio da svaki optueni moe da brani svoje

pravo na megdanu, a sam se borio na strani

nevinog. Zbog toga je Tristan zahtevao pravdu i

dvoboj i uvao se da niim ne uvredi kralja Marka.

Ali da je mogao predvideti ta e se dogoditi, ubio

bi ove podle dvorane. O, Boe, zato ih nije ubio?


VIII

SKOK SA KAPELE

Ko god joj vidi stas i lice,

veliki podlac taj bi bio

kad se na Izoldu ne bi saalio.

(Berul)

Kroz tamnu no pronese se glas: Tristana i

kraljicu su uhvatili, kralj hoe da ih pogubi.

Svi su plakali, bogatai i siromasi.

Avaj, imamo za ta plakati! Tristane, hrabri

vitee, zar e umreti zbog tako sramne izdaje? Ati, asna i potovana kraljice, da li e se ikada

negde roditi tako lepa i draga princeza? To li je,

dakle, gubavi patulje, delo tvog proricanja? Neka

nikada ne ugleda lice Boje onaj koji naie na


tebe a ne probode te kopljem? Tristane, vrli i

dragi prijatelju, kada se Morholt iskrcao na ovu

nau obalu da nam otme decu, ni jedan na baron

ne nae hrabrosti da se lati oruja, ve svi kao

nemi utahu. Ali ti si se, Tristane, borio za sve

nas, za sve ljude Kornvola, i ubio Morholta; on te

je ranio kopljem i od toga umalo to nisi umro za

nas. Danas, seajui se svega toga, treba li da se

pomirimo sa tvojom smru?

Lelek i vapaj razlegoe se gradom. Svi potrae ka

dvoru. Ali kralj je bio toliko gnevan da se ne nae

ni jedan moan i hrabar baron koji bi se usudio da

kae i jednu re da ga pokoleba.

Dan se blii, no je na izmaku. Pre no to je sunce

granulo, kralj Mark odjaha iz grada ka mestu gdeje obino delio pravdu i sudio. Zapovedi da se

iskopa jama i da u nju stave vornovato i otro

iblje, belo i crno trnje zajedno sa korenjem.


U ranu zoru posla telala kroz zemlju da odmah

sazove Kornvolce. Okupie se uz veliku graju; svi

su plakali osim patuljka iz Tintedejla. Tada kralj

ovako progovori:

Velmoe, naredio sam da se podigne ova

lomaa od trnja za Tristana i kraljicu jer su

zgreili.

Ali svi povikae:

Da im se sudi, kralju, sud i istraga, a zatim

odbrana. Pogubiti ih bez suda bila bi sramota i

zloin! Kralju, zahtevamo odlaganje i pomilovanje.

Mark ljutito odgovori:

Ne, ni odlaganja, ni pomilovanja, ni odbrane, ni

suenja. Tako mi Gospoda koji je stvorio ovaj

svet, ako se ko usudi da od mene neto slinozatrai, bie prvi spaljen na lomai!

Naredi da se zapali vatra i da se iz zamka najpre

dovede Tristan.

Trnje gori, svi ute, kralj eka.


Sluge otrae do odaje u kojoj su strogo uvani

dvoje zaljubljenih. Tristana dovedoe vezanih

ruku. Boe, kakvog li ponienja da ga tako vode!

On plae zbog uvrede, ali nato mu suze? Sramno

ga vode. Skoro luda od bola, kraljica povika:

Za mene bi, dragi, bila velika radost da me

ubiju, samo da se ti spase!

Straari i Tristan krenue iz grada ka lomai. Ali za

njima polete neki vitez, stie ih u trku i skoi sa

konja: to je bio Dina, plemeniti upravnik dvora.

uvi za ovaj dogaaj pojurio je iz svog zamka u

Lidanu tako da mu je konj sav ogrezao u belu i

krvavu penu.

Sine, hitam na kraljev sud. Moda e mi Bog

pomoi da predloim reenje koje e i jednom idrugom pomoi; ve sad mi prua priliku da ti

uinim jednu malu uslugu.


Prijatelji ree on slugama elim da ga ne

vodite vezana i presee sramne konopce.

Ako pokua da bei, nemate li svoje maeve?

Poljubi Tristana, uzjaha konja i odjezdi.

A sada ujte kako je Bog milostiv. On nije eleo

da grenik umre i smilovao se suzama i

jadikovkama sirotinje koja je molila za nesrene

ljubavnike. Pored puta kojim je Tristan prolazio,

na vrhu stene, uzdizala se nad morem kapela

okrenuta severnom vetru. Zid oltara bio je na

samoj ivici visoke i strme litice: u nii na tom zidu,

nad samom provalijom, nalazio se prozor sa

islikanim oknima, veto delo nekog svetitelja.

Tristan ree onima koji su ga vodili:

Prijatelji, pogledajte ovu kapelu; dopustite mida u nju uem. Smrt mi se blii, pomoliu se Bogu

da mi oprosti to sam ga toliko uvredio. Kapela,

prijatelji, nema drugog izlaza osim ovog; svaki od

vas ima ma; znate da mogu proi samo kroz ova


vrata, i kad se pomolim Bogu, opet u se vama

predati.

Jedan straar ree:

To mu moemo dozvoliti.

Pustie ga da ue. On pretra kapelu, proe kroz

oltar, doe do prozora iza oltara, pope se na nj,

otvori ga i skoi... Vie je voleo ovakvu smrt nego

onu na lomai, pred takvim skupom!

Znajte, velmoe, da mu se Bog smilovao; vetar

mu zahvati odelo, podie ga i spusti na veliki

kamen u podnoju litice. Kornvolci i danas

nazivaju ovaj kamen Tristanov skok.

Pratnja je i dalje ekala pred kapelom. Ali uzalud,

jer ga je sada Bog titio. On bei: rastresit pesak

izmie mu ispod nogu. Pada, okree se, u daljinividi lomau: plamen bukti, dim se penje. On bei.

Gorvenal je, s maem o pojasu, na konju,

pobegao iz grada u najveem trku: kralj bi


ga spalio umesto njegovog gospodara. Pristie

Tristana na pustari, a Tristan povika:

Uitelju, Bog mi se smi

Documents

Dzozef Bedijer - Roman o Tristanu i Izoldi