Džulijan Barns~Ovo liči na kraj.pdf

7/26/2019 Dulijan Barns~Ovo lii na kraj.pdf

1/97


2/97

Dulijan Barns

OVO LII NA KRAJ

Roman

Preveo s engleskogZoran Paunovi

Geopoetika

izdavatvo


3/97

Naslov originala:ulian Barnes

The Sense of an Ending

obrada : Lena

www.balkandownload.org


4/97

Za


5/97

JEDAN


6/97

Pamtim, bez utvrenog redosleda: svetlucanje sa unutranje strane runog zgloba; paru to kulja iz mokre sudopere u koju je sa smehom ubaen vreli tiganj; gromuljice sperme koje krue ka slivniku, pre no to ih voda pokupi i odvue nizom duinom jedne visoke kue;

reku koja neshvatljivo tee uzvodno, dok joj talase i povrinu osvetljava neko

rih snopova svetlosti iz baterijskih lampi; jo jednu reku, iroku, sivu i tromu, iji smer proticanja prikriva otri vetar i mr

povrinu; vodu za kupanje koja se odavno ohladila iza zakljuanih vrata.Ovo poslednje zapravo i nije neto to sam video svojim oima, ali ono to oveaju upamti ne podudara se uvek s onim to je video.

ivimo u vremenu ono nas odrava i oblikuje ali oduvek sam oseao da ne uspega shvatim. Pri tom ne mislim na teorije o tome kako se ono izvitoperavostruuje, ili o tome kako u svojim paralelnim verzijama moe da postoji druslim na obino, svakodnevno vreme koje, kako nas asovnici i runi satovi uveraolazi uredno: tik-tak, tik-tak. Postoji li ita uverljivije od sekundare na satu? A voljno je i sasvim malo zadovoljstva ili bola da shvatimo koliko je proricanje vremdlono menama. N eka oseanja ga ubrzavaju, druga usporavaju; u ponekim trenuini nam se i da je nestalo sve do onog asa u kome zaista nestane, da se vie nika

ati.

Moji kolski dani nisu mi preterano zanimljivi, i svakako ne oseam nostalgiju pma. kola je, meutim, mesto gde je sve poelo, pa e biti neophodno da se nakratim pojedinim dogaajima koji su se pretvorili u anegdote, pojedinim nejaanjima kojima je vreme dalo privid izvesnosti. Ako i ne mogu vie da budem sigstvarne dogaaje, mogu makar da ostanem veran utiscima koje su te inje

oizvele. To je najvie to mogu da uinim.

Bilo nas je trojica, a on je postao etvrti. Nismo oekivali da emo naem utvreoju dodati jo nekog: grupe i parovi bili su stvoreni davno pre toga, i ve smo poizamiljamo svoj beg od kole u ivot. Zvao se Adrijan Fin, taj visoki, srameljivi d

ji je u poetku imao oboren pogled i uvao svoje misli za sebe. Prvih dan-dva jemo ga i primeivali: u naoj koli nije bilo ceremonije dobrodolice, a kamoli n

protnog tome, grube inicijacije. J ednostavno smo registrovali njegovo prisus

kali.


7/97

Nastavnicima je bio zanimljiviji nego nama. Imali su zadatak da procene njeeligenciju i smisao za disciplinu, da odmere koliko je do tada nauio, i zakljue da

ogao da bude dobra sirovina za kolovanje. Treeg jutra u tom jesenjem semeali smo as istorije kod Matorog Doa Hanta, ironinog ali prijemivog u o

egovom trodelnom odelu, nastavnika iji je sistem kontrole poivao na proizvovoljne, ali ne i preterane koliine dosade.Svakako se seate da sam vas zamolio da unapred proitate poneto o vlad

enrija O smog. Kolin, Aleks i ja zakiljili smo jedan na drugog, proeti nadom daanje nee, kao zabaena udica, zaustaviti na glavi nekog od nas trojice. Ko bi mnam kae kakvo je to bilo doba? Pogledi skrenuti u stranu pomogli su mu da iz

kljuak. Hajde, recimo, Maral. Kako bi ti opisao vladavinu Henrija Osmog?Olakanje koje smo osetili bilo je vee od radoznalosti, poto je Maral bio obatumrak, potpuno lien domiljatosti kakvu donosi istinsko neznanje. Uvek bi ntraio mogue sloene zamke skrivene u postavljenom pitanju pre no to bi

stom u odgovor.Bilo je nemira, gospodine.S mukom smo uspeli da suzbijemo napad cerekanja; malo je nedostajalo da se iant nasmei.Da li bi bio ljubazan da nam to malo detaljnije objasni?

Maral je sporo klimnuo glavom u znak pristanka, zamislio se jo malo, pa zaklko nije trenutak za oprez. Mislim, gospodine, da je bilo velikih nemira.Hajde onda da ujemo Fina. Zna li ti neto o ovom periodu?

Novi uenik je sedeo u redu ispred mene, s leve strane. Do tog trenutka ni na koji ne reagovao na Maralove maloumne odgovore.Bojim se, gospodine, da ba i ne znam. A li postoji jedan pravac razmiljanja po k

e to se moe pouzdano rei o bilo kom istorijskom dogaaju ak i o izbijanju Petskog rata, na primer jeste da se neto dogodilo.Ma, da li je to mogue? Ako je tako, onda bih ja mogao i da ostanem bez posla? Nakon kratke provale udvorikog smeha, Matori Do Hant oprostio nam je to

i lenji preko raspusta i obasuo nas podacima o poligamnom i krvoednom kralju.Na sledeem odmoru, potraio sam Fina. J a sam Toni Vebster. Oprezno me odmtrava je ono to si rekao Hantu. Uinilo se da mu nije jasno na ta mislim. Onneto dogodilo.A, to. Da. Prilino me je razoaralo to nije prihvatio kompliment.

Nije to bilo ono to sam oekivao da kae.Pamtim jo jedan detalj: nas trojica smo, kao simbol zajednitva, svoje satove noojanikom na unutranjoj strani runog zgloba. N aravno, to jeste bilo izmotavanj

oda i neto vie od toga. J er, vreme je zbog toga delovalo kao neto sasvim lino,


8/97

o tajna. Oekivali smo da e Adrijan primetiti taj gest i pridruiti nam se, ali nije.

Kasnije istog dana ili moda nekog drugog dana imali smo dvoas engleskoga Diksona, mladog nastavnika tek pristiglog s Kembrida. Voleo je da kvremene tekstove, i da nas prepada razliitim izazovima. Roenje, i Kopulacija, isve se, po reima T. S. Eliota, svodi na to. Ima li komentara? Dikson je jeilikom uporedio ekspirovskog junaka s Kirkom Daglasom uSpartaku. A seam

ko je, kad smo raspravljali o poeziji Teda Hjuza, nekako profesorski nagnuo glomrmljao: Naravno, svi se pitamo ta e se desiti kad mu ponestane ivotinekad bi nam se obraao sa Gospodo. Naravno, svi smo ga oboavali.

Tog popodneva, podelio nam je listove s odtampanom pesmom bez naslova, datuena autora, dao nam deset minuta da je prouimo, a onda zatraio reakcije.Da krenemo od tebe, Fin? Da ne komplikujemo, ta ti misli, o emugovorisma?

Adrijan podie pogled sa klupe. O Erosu i Tanatosu, gospodine.Hmmmm. Nastavi.O seksu i smrti, produi Fin, kao da osim tupamarosa iz poslednjih klupa imih koji ne razumeju grki. Ili o ljubavi i smrti, ako tako vie volite. Kako god b

me kako erotski princip dolazi u sukob s principom smrti. I o onome to proistig sukoba, gospodine.Mora biti da sam izgledao vie zadivljeno no to se Diksonu inilo da je zdravo.

Prosvetli nas jo malo, Vebsteru.

Imam utisak da je to pria o sovi, gospodine.Bila je to jedna od razlika izmeu nas trojice i naeg novog prijatelja. Mi smo tini zezali, osim kad smo bili ozbiljni. O n je u sutini bio ozbiljan, osim kad se zebalo nam je malo vremena da to shvatimo.

A drijan je dozvolio da ga usisamo u svoju grupu, niim ne pokazavi da je teio takju. Moda i nije. A nije ni izmenio svoja gledita da bi ih uskladio s naim. Pril

arnj ih molitvi ulo se kako usrdno izgovara odgovore, dok smo A leks i j a samo mnama, a Kolin vie voleo da se satirino izmotava kao bajagi revnosnim izvikivani. Nas trojica smo fiskulturu videli kao prikriveno faistiku zaveru koja treba dazbije seksualni nagon; Adrijan se ulanio u maevalaki klub i trenirao skok uvis.

ojica smo bili bespomono gluvi za svaku muziku; on je u kolu stigao sa svarinetom. Kad bi Kolin osuivao instituciju porodice, a ja se rugao politikom sistk je Aleks stavljao filozofske primedbe na opaenu prirodu stvarnosti, Adrijatao makar u poetku. Ostavljao je utisak nekog ko veruje u stvari. Verovali smo i

smo eleli da verujemo u sopstvene stvari, a ne u one koje bi nam drugi odre


9/97

uda ono to smo smatrali svojom lekovitom skepsom.kola se nalazila u centru Londona, i svakog dana smo putovali do nje svako iz la grada, prelazei iz jednog sistema kontrole u drugi. U to vreme, sve je

dnostavnije: bilo je manje novca, nije bilo elektronskih naprava, bilo je mnogo modne diktature, i niko nije imao devojku. Nije bilo niega to bi nam skretalo paih ljudskih i sinovljevskih dunosti, a one su se svodile na uenje, polaganje isotrebu steenih znanja za pronalaenje posla, a onda i sklapanje ivota nenamet

tpunijeg od ivota naih roditelja, na koji e oni gledati s odobravanjem, mada e bi porediti sa svojim nekadanjim ivotom, koji je bio jednostavniji pa prema tolji. Nita od svega toga, naravno, nikada nije bilo javno izgovoreno: blagi socrvinizam engleske srednje klase uvek je bio tek preutno podrazumevan.Pizda li im materina, tim roditeljima, poalio se Kolin jednog ponedeljka, za vka. Dok si klinac, misli da su okej, a onda shvati da su isti kao...Kao Henri Osmi, je l da, Kol? upitao je Adrijan. Ve smo se polako navikav

egov smisao za ironiju, kao i na injenicu da bi se ta ironija mogla okrenuti i protivd bi poeleo da nas zavitlava, ili da nas natera da se uozbiljimo, meni se obrenom Antoni; Aleks bi postao Aleksandar, dok je Kolinovo ime, koje nije bilo mooduiti, skraivano na Kol.Meni ne bi smetalo da moj ale ima desetinu ena.I da je neverovatno bogat.I da ga je naslikao Holbajn.I da je rekao papi da odjebe.

A zato pizda li im materina? upita Aleks Kolina.Hteo sam da idemo na vaar. A oni izjave da ovog vikenda moraju da sreuju bat

Tano tako: pizda li im materina. Ne, meutim, i s Adrijanove take gledita jer uao nae osude, ali je retko odluivao da im se pridrui. A opet, inilo nam se da a vie razloga od svih nas. Njegova majka napustila ih je jo pre nekoliko gotavivi oca da se kako ume brine o Adrijanu i njegovoj sestri. Bilo je to znatno po je poeo da se koristi termin porodica s jednim roditeljem; u to vreme, t

zivalo razorena porodica, a Adrijan je bio jedini za koga smo znali da potie iz trodice. Od toga je trebalo da ima u sebi itav vagon egzistencijalnog gneva, ali gaao, ko zna zato; govorio je kako voli svoju majku i potuje oca. Nas trojica smo

egovog znanja razmotrili njegov sluaj i doli do sledee teorije: za srean porodvot potrebno je da ovek nema porodicu ili bar da nema porodicu koja ivi na oksle takve analize, jo vie smo zavideli Adrijanu.

U to vreme, izgledalo nam je kao da smo zatvoreni u nekakvom oboru i samo ek

nas oslobode i puste u ivot. I da e se, kad nastupi taj trenutak, na ivot a s n


10/97

mo vreme ubrzati. Otkud smo mogli znati da nam je ivot ve poeo, da smo pon bili stekli, a poneto i stigli da upropastimo? Kao to nismo mogli da znamo ni nas samo pustiti u vei obor, ija e ograda u prvo vreme biti nevidljiva.

U meuvremenu, bili smo gladni knjiga, gladni seksa, bili smo meritokratski anari politiki i drutveni sistemi delovali su nam korumpirano, a odbijali smoihvatimo bilo kakvu alternativu osim hedonistikog haosa. Adrijan nas je, meuterao da poverujemo u mogunost primene misli na ivot, u ideju da bi naela tre

upravljaju delanjem. Pre toga, Aleks je meu nama bio zaduen za filozofiju. itvari koje nas dvojica nismo itali i umeo je, na primer, da iznenada objavi: O em

moe govoriti, o tome se mora utati. Kolin i ja bismo nekoliko trenutaka zmotrili tu ideju, pa bismo se iskezili i nastavili da priamo. Ali je Adrijanov doeksu oduzeo taj status ili nam je bar proirio izbor filozofa. Ako je Aleks pro

asela i Vitgentajna, Adrijan je proitao Kamija i Niea. J a sam iitao Dorda Odusa Hakslija; Kolin je proitao Bodlera i Dostojevskog. Ovo je bilo tek nez

rikirano pravo stanje stvari.esmo, naravno, bili smo pretenciozni emu inae slui mladost? Koristili smoo to su Weltanschauung ili Sturm und Drang, i s uivanjem izgovarali reenice po je filozofski neporecivo, i uveravali jedan drugog da je prvi zadatak imaginacijobija granice. Nai su roditelji posmatrali stvari drugaije, i zamiljali svoju decuvinaca, iznenadno izloena tetnom uticaju. Tako je Kolinova majka o meni govo o njegovom tamnom anelu; kad bi me zatekao kako itam Komunistiki manoj otac je krivio Aleksa; a Aleksovi roditelji upirali su prstom na Kolina, kad bi uh

eksa sa tvrdim amerikim kriminalistikim romanom u rukama. I tako dalje. Io i kad je re o seksu. N ai roditelji mislili su da mi jedan na drugog loe utiemo

postajemo sve ono od ega su najvie strahovali: neizleivi onanista, privmoseksualac, bezobzirno plodni raspusnik. Oni su umesto nas brinuli zbog preteskosti adolescentskog prijateljstva, nasrtlj ivosti neznanaca po vozovimamljivosti pogrenih devojaka. Njihova zabrinutost uspevala je uveliko da nada naa iskustva.

ednog popodneva je Matori Do Hant, kao da prihvata A drijanov ranije upazov, zatraio od nas da povedemo raspravu o uzrocima Prvog svetskog nkretno, o odgovornosti onoga to je ucmekao nadvojvodu Franca Ferdinandkretanje itave te gungule. U to vreme, meu nama su preovladavali apsolutisti. V

mo Da naspram Ne, Pohvalu naspram Osude, Krivicu naspram Nedunosti ili, k o Maralu, Nemire naspram Velikih nemira. Dopadale su nam se igre koje onavale pobedom ili gubitkom, nikako one nereene. I tako je za neke od na

pski revolvera, ije je ime odavno iilelo iz mog seanja, sam snosio stoproce

govornost: bez njega u toj jednaini, rata nikad ne bi ni bilo. Prema drugima su


11/97

kvu odgovornost snosile istorijske sile, koje su suprotstavljene narode dovelizbenog suoavanja: Evropa je bila bure baruta koje je ekalo da eksplodira, ilje. Oni skloniji anarhizmu, poput Kolina, tvrdili su da je sve bilo plod sluajnossvet bivstvovao u stanju neprestanog haosa, i da je samo nekakav primitivni nagoipovedanjem, i sam bez sumnje zaostao kao mamurluk od religije, naknadno namaenje neemu to se moda jeste, a moda i nije dogodilo.

Hant je kratko klimnuo glavom na Kolinov pokuaj da sve to dovede u pitanje, kao

orbidna sumnjiavost prirodni proizvod adolescencije, neto to ovek moraeraste. Nastavnici i roditelji uvek su nas nametljivo podseali na to da su i oni nei mladi, i da stoga mogu da nam pridikuju s nekakvim autoritetom. To je samo

rdili su, preraete vi to; ivot e vas nauiti realnosti i realizmu. U to vreme, meusmo odbijali da priznamo da su oni ikad bili ita slino nama, i mislili smo

abimo ivot i istinu, i moral, i umetnost mnogo jasnije nego nai kompromitoatorci.

Neto si mi utljiv, Fin. A ti si ovo pokrenuo. Ti si, da tako kaem, na svolvera. Tu je Hant zastao, da bismo shvatili njegovu aluziju. Da li bi bio ljubnam izloi svoje miljenje?Ne znam, gospodine.A ta to ne zna?Pa eto, u izvesnom smislu, ne mogu da znam ta je to to ne znam, to je filozporecivo. Napravio je jednu od onih malih pauza u kojima smo se kao i uvek za

li su njegove rei suptilno podrugljive, ili toliko ozbiljne da prevazilaze

osobnosti poimanja. Stvarno, nije li sve to s tim pripisivanjem odgovornosti sta izbegavanja te iste odgovornosti? Hteli bismo da osudimo jednog oveka, dm drugima bilo oproteno. I li da okrivimo istorijski proces, da bismo time iskjedince. Ili je sve to moda tek anarhistiki haos, s istim posledicama. Meni se istoji da je postojao lanac pojedinanih odgovornosti, koje su sve odredaophodne, ali da taj lanac nije toliko dug da bi sad zbog toga svi mogli da okriveuge. Naravno, moda je moja elja da nekom pripiem odgovornost vie odraz

ina razmiljanja nego nepristrasna analiza onog to se dogodilo. To je i jedaedinjih problema istorije, zar ne, gospodine? Pitanje subjektivnog naspjektivnog tumaenja, injenica da nam je potrebno da poznajemo ivotnu istoriara da bismo shvatili ono to nam je predstavljeno.

Usledila je tiina. I ne, on se nije zezao, ama ni najmanje.Matori Do Hant je pogledao na sat i osmehnuo se. Sluaj, Fin, ja kroz pet gem u penziju. I biu srean da ti dam preporuku ako odlui da preuzme ovaj poon se nije zezao.

ednog jutra, na zboru, direktor je zagrobnim glasom, koji je uvao samo za isklju


12/97

kole i za katastrofalne sportske poraze, objavio da mora da nam saopti tunu vesRobson iz estog razreda prirodnog smera preminuo tog vikenda. Praen tal

estraenog mrmljanja, rekao nam je da je Robson poseen u cvetu mladosti, egova smrt gubitak za celu kolu, i da emo simboliki svi zajedno prisustvohrani. Rekao nam je sve, u stvari, osim onoga to smo eleli da znamo: kako, i zao je re o ubistvu, ko ga je ubio.Eros i Tanatos, zakljuio je Adrijan pre prvog asa toga dana. Tanatos je jo jed

neo pobedu.Robson ba i nije bio neko ko bi imao veze s Erosom i Tanatosom, rekao mu je A

olin i ja smo potvrdno klimnuli glavom. Znali smo to, zato to je nekoliko godina em odeljenju: stameni, nematoviti deak, na neki ozbiljan nain zainteresova

metnost, strpljivo je gurao napred ne vreajui nikoga. A sada nas je uvredio time eranom smru postao neko. U cvetu mladosti, nema ta: Robson kakvog smznavali zaista je bio kao biljka.

Nije se spominjala nikakva bolest, nezgoda na biciklu ili eksplozija plina, a nekna kasnije glasine su nam (otelovljene, kao i obino, u liku Brauna iz estog razatematikog smera) rekle ono to nastavnici nisu mogli, ili nisu hteli da nam kbsonova devojka je zatrudnela, on se obesio na tavanu, i pronali su ga tek poslena.Ni na pamet mi ne bi palo da bi taj umeo da se obesi.Bio je na prirodnom smeru.Ali za to ti treba sasvim poseban vor ome.

To je tako samo na filmu. I na propisnim pogubljenjima. Dovoljan je i obian mo to mu treba malo due da te udavi.Kakva li mu je ta devojka, ta mislite?

Razmotrili smo nama znane mogunosti: smerna devica (sada biva devica), raskaodavaica, iskusna starija ena, gonorejina kurva. Raspravljali smo o tome drijan nije preusmerio nae interesovanje.Kami je rekao da je samoubistvo jedino ozbiljno filozofsko pitanje.

Pored etike i politike i estetike i prirode stvarnosti i svega ostalog. Bilo je goreksovom odgovoru.Jedino ozbiljno.Ono temeljno pitanje od koga zavise sva ostala.

Posle duge rasprave o Robsonovom samoubistvu, zakljuili smo da bi se ono mzvati filozofskim jedino u aritmetikom smislu: suoen sa spoznajom da je odgovto to e ljudska populacija dobiti jo jednog lana, shvatio je da je njegova mornost da ouva postojei broj ljudi na planeti. Ali smo sa svih ostalih aspeosudili da nas je Robson i nas i ozbiljno miljenje izneverio. Njegov in b

filozofski, samoiv i neumetniki: drugim reima, pogrean. A to se tie njeg


13/97

rotajnog pisma, u kome je, prema glasinama (ponovo Braun), pisalo: Izvini, maiveli smo ga kao proputenu priliku za vaspitni uticaj.

Moda i ne bismo bili tako strogi prema Robsonu da nije bilo one sredinje, neobnjenice: Robson je bio na vrnjak, po naim merilima bio je sasvim obian, a ipamo da je kriom od nas imao devojku ve je uz to, sasvim neporecivo, i spavao s nzda li mu materina! Zato on, a ne mi? Zato niko od nas nikad nije doiveo

kustvo neuspeha u pokuaju da nae devojku? Takvo bi ponienje makar doprtem nivou nae mudrosti, podarilo bi nam neto ime bismo mogli negativno dzmeemo (U stvari, bubuljiavi mokljan, harizmatian kao gumena papua, takla). Znali smo, blagodarei itanju takozvane velike knjievnosti, da Ljdrazumeva Patnju, i bili smo spremni da do izvesne mere i upranjavamo tu Pad uslovom da postoji implicitno, moda ak i logino, obeanje da je i Ljubav tu ne

To je takoe bio jedan od naih strahova: strah da e se ispostaviti da ivot nije

teratura. Pogledajmo samo nae roditelje da li je njima bilo mesta u Literatujboljem sluaju, mogli su da prigrabe uloge posmatraa i sluajnih prolaznika, uog dela drutvene pozadine na kojoj bi se mogle dogaati prave, istinske, vane st

oje, na primer? O ne kojima se bavila Literatura: ljubav, seks, moral, prijateljstvo, tnja, izdaja, preljuba, dobro i zlo, heroji i hulje, krivica i nevinost, ambicija, avda, revolucija, rat, oevi i sinovi, majke i keri, pojedinac naspram drutva, uspuspeh, ubistvo, samoubistvo, smrt, Bog. I sove. Postojale je, dakako, i druga erature teorijska, autoreferentna, plaevno autobiografska ali sve je to bilo

drkavanje. Prava knjievnost bavila se psiholokom, emocionalnom i drutveinom, prelomljenom kroz dela i razmiljanja njenih protagonista; roman je prizvoju lika kroz vreme. Tako nam je bar rekao Pol Dikson. A jedina osoba uzmemo Robsona iji je ivot sadrao neto to je makar izdaleka bilo dostmana, bio je Adrijan.Zato je tvoja keva ostavila tvog aleta?Ne znam tano.

Da nije imala drugog tipa?Je l ti ale bio rogonja?Je l ti ale imao ljubavnicu?Ne znam. Rekli su mi da u shvatiti kad odrastem.Uvek oni tako obeavaju. A kako bi bilo da nam objasnite sada, pitam vas ja. S

o ih jo nikad nisam to pitao. A u mojoj kui, bar koliko ja znam, nije bilo misterijoju sramotu i razoaranje.Da li tvoja majka ivi s nekim?

Ne znam. Nikad se nismo videli tamo. Uvek ona doe u London.


14/97

Bilo je to potpuno beznadeno. Adrijan nije hteo da jednostavno prihvati stvari oko su mu bile predstavljene. Kakva korist od situacije koja je dostojna knjievno se njen protagonista ne ponaa onako kako bi se ponaao lik u knjizi? Trebalo

drijan sam krene da njuka, ili da pritedi od deparca i unajmi privatnog detekoda je trebalo da sva etvorica krenemo u Potragu za I stinom. A moda bi sanje liilo na pravu knjievnost, a vie na priu za decu?

Na naem poslednjem asu istorije te godine, Matori Do Hant, koji je svoje letarenike proveo kroz Tjudore i Stjuarte, viktorijance i edvardovce, uspon Imperije i tonje opadanje, zatraio je od nas da se osvrnemo na sve te vekove i pokuao da izkljuke.Mogli bismo da krenemo, moda, od naizgled jednostavnog pitanja. ta je istobster, ta bi ti rekao?Istorija, to su lai pobednika, odgovorio sam, malo prebrzo.

Da, pribojavao sam se da e tako neto da kae. U redu, ako se pri tom ima na je to istovremeno i samoobmana poraenih. Simpsone?Kolin je pitanje doekao spremnije nego ja. Istorija je sendvi s belim luspodine.A zato?Zato to se stalno ponavlja, gospodine. Ona podriguje. Bezbroj puta smo seerili i ove godine. Ista stara pria, isto oscilovanje izmeu tiranije i pobune, rata i mpretka i siromatva.

Zar ne misli da je to malo previe za jedan sendvi?Nasmejali smo se glasnije no to je situacija nalagala, u toj histeriji zavretka kdine.Fin?Istorija je izvesnost stvorena u taki u kojoj se susreu nesavrenost sea

anjkavosti dokumenata.Ma, nije valjda? Gde si to pronaao?

Lagran, gospodine. Patrik Lagran. On je Francuz.Moglo se pretpostaviti. A da li bi bio ljubazan da nam da primer?Robsonovo samoubistvo, gospodine.

ulo se duboko udisanje i nekoliko se glava nepromiljeno okrenulo. Ali je Hant, neki nastavnici, Adrijanu davao poseban status. Kad bi neko od nas ostalih izrovokaciju, to je odbacivano kao nezreli cinizam neto to emo prerasti. Adrijaovokacije bile su pozdravljane kao nespretno traganje za istinom.Kakve to veze ima s ovom temom?

To je istorijski dogaaj gospodine, mada ne veliki. Ali je skoranji. Zbog tog


15/97

balo da ga kao istoriju lako razumemo. Znamo da je mrtav, znamo da je imao devamo da je ona trudna ili je bila. ta jo imamo? J edan jedini dokument, oproruka u kojoj pie I zvini, mama ili bar tako tvrdi Braun. Postoji li jo ta porukje unitena? Da li je Robson imao bilo kakve druge motive ili razloge osimiglednog? U kakvom je psihikom stanju bio? Moemo li biti sigurni da je deteegovo? To ne moemo da znamo, gospodine, ne moemo to da znamo ak ni ozo posle svega. Kako bi onda iko mogao da napie Robsonovu priu posle pe

dina, kad njegovi roditelji budu mrtvi, a njegova devojka nestane, pri emu ionakoga zaboravi? Uviate li u emu je problem, gospodine?

S vi smo pogledali u Hanta, pitajui se nije li Adrijan ovog puta otiao predaleko. I re trudna ostala je da lebdi u vazduhu kao prah od krede. A tek ta s

etpostavka o oinstvu, o Robsonu Rogonji... Posle nekoliko trenutaka, nastavngovorio.Shvatam u emu je problem, Fine. Ali mislim da ti potcenjuje istoriju. A o

oriare. Hajde da pretpostavimo, rasprave radi, da bi nesreni Robson mogao poedmet istorijskog zanimanja. Istoriari se oduvek suoavaju s nedostatposrednih dokaza za razne dogaaje. Oni su na to navikli. A ne zaboravimo daom sluaju svakako obavljena i istraga, te da postoji i izvetaj islednika. Modbson vodio dnevnik, ili pisao pisma, moda je vodio telefonske razgovore ije

draja neko sea. Njegovi roditelji svakako su odgovorili na pisma sauea koja sistigla. A pedeset godina od danas, s obzirom na proseno trajanje ljudskog isvim e mali broj njegovih kolskih drugova biti dostupan za razgovor. Proble

ogao biti i manje straan nego to zamilja.Ali odsustvo Robsonovog svedoenja nita ne moe nadoknaditi, gospodine.Na izvestan nain, ne. I sto tako, meutim, istoriari moraju da i objanjenja dogje dobiju od neposrednih uesnika posmatraju s izvesnom skepsom. N ajsumnjivie izjave koje ljudi daju jednog oka okrenutog ka budunosti.Ako vi tako kaete, gospodine.A zakljuci o mentalnim stanjima esto se izvode na osnovu dela. Tirani retko

sane poruke u kojima trae likvidaciju nekog od neprijatelja.Ako vi tako kaete, gospodine.Pa eto, kaem.

D a li je ba tako tekao njihov razgovor? Gotovo sigurno, nije. I pak, tako i toliko gaam.

Zavrili smo kolu, dali re da emo do kraja ivota ostati prijatelji, i razili se svakoju stranu. Adrijan je, to nikoga nije iznenadilo, dobio stipendiju za Kembrid. Ja

udirao istoriju u Bristolu; Kolin je otiao u Saseks, a A leks se ukljuio u posao sa s


16/97

em. Razmenjivali smo pisma, kako su to ljudi ak i mladi inili u ono vreme. Nieutim, imali dovoljno iskustva s tom formom, pa je prejaka samosvest esto odnevagu nad svakim, ma kako neodlonim saoptenjem. Zapoinjanje pisma reimaijemu vae poslanice od sedamnaestog ovog meseca, delovalo nam je, neko vro duhovito.

Zakleli smo se da emo se sastajati svaki put kad sva trojica doemo s fakulteta kuspust; ipak, nije se to moglo ba svaki put. A to to smo pisali jedni drugima kao

euredilo dinamiku naih odnosa. Nas trojica smo razmenjivali pisma ree i s mleta no to smo pisali Adrijanu. Traili smo njegovu panju, njegovo priznvarali smo mu se, i svoje najbolje prie najpre smo priali njemu; svako od nrovao za sebe da mu je najbliskiji i da to zasluuje. I premda smo i sami sklapali ijateljstva, odnekud smo bili uvereni da Adrijan to ne ini: da smo mu nas trojlje najblii, i da zavisi od nas. Da li smo verovali u to samo zato da bismo pr

njenicu da mi zavisimo od njega?

A onda nas je ivot uzeo pod svoje, i vreme se ubrzalo. Drugim reima, ja sam nvojku. Naravno, upoznao sam ja i pre toga nekoliko njih, ali sam se ili oslagodno zbog njihove samouverenosti, ili se njihova usplahirenost spajala s mostojao je, oigledno, nekakav tajni muki kod koji su dvadesetogodinji maenosili ustreptalim osamnaestogodinjacima, i koji je, kad se njime ov

moguavao da odvajate devojke i da, u nekim sluajevima, odete s njima do krto, meutim, nikada nisam nauio ni shvatio, verovatno ni do danas. Moja tehnledala se u neposedovanju tehnike; drugi su, nesumnjivo ispravno, smatra

vinou. ak je i oekivano jednostavni niz hoe-na-pie-da-odemo-na-igranku-dpratim-kui-da-popijemo-kafu? podrazumevao odvanost za kakvu nisam osoban. J a sam se jednostavno muvao unaokolo i trudio se da kaem ponnimljivo u oekivanju da se stvar zakuva. Seam se kakvu sam tugu osetio dok

pijao pie na uru u svom prvom semestru i kako sam, kad me je jedna devojolazu saoseajno upitala da li sam dobro, odgovorio: mislim da sam manpresivan, zato to je u to vreme takav odgovor delovao vie produhovljeno n

ekako sam tuan. Kad je odgovorila, zar jo jedan, i hitro produila dalje, shm da ne samo to nisam uspeo da se izdvojim iz bune gomile ve sam odabrao naogui lagvort za upoznavanje.Zvala se Veronika Meri Elizabet Ford, i trebalo mi je dva meseca da iz nje izvueormaciju (mislim na onu o dva srednja imena). Studirala je panski, volela je poez

ac joj je bio dravni slubenik. Bila je visoka oko sto ezdeset centimetara, zaobljiavih listova, sa smeom kosom koja joj je dopirala do ramena, plavosivim oimoara s plavim okvirom, i hitrim ali suzdranim osmehom. Po mom miljenju, bil

pa. Mada bi mi verovatno bila lepa svaka devojka koja ne bi pobegla od mene. N


17/97

kuao da joj kaem da sam tuan, zato to nisam. Bila je vlasnica blek bamofona naspram mod danseta, i imala je bolji muziki ukus; drugim reezirala je Dvoraka i ajkovskog, koje sam ja oboavao, a posedovala nekoliko ej ploa s horovima i solo-pesmama. Moju kolekciju ploa pregledala je uz poatak osmeh i znatno ee mrgoenje. injenica da sam pre toga sakrio i Uve12 i muziku iz filmaJ edan ovek i jedna ena nije mi donela izbavljenje. Sumnaterijala bilo je dovoljno i pre no to je stigla do bogatog odeljka s pop muzikom: E

tlsi, Stounsi (istina, na njih niko nije mogao da stavi primedbe), ali takoe i Himalsi, Mudi Bluz i Donovanov dupli album naslovljen (i to malim slovima)cvet d

tu.

Ti slua ovakve stvari? upitala je ravnodunim tonom.Dobre su za usku, odgovorio sam.Ti uska uz to? Ovde? U svojoj sobi? Sam?Ne, ne ba. Mada, naravno, jesam to inio.

J a ne uskam, rekla je, delom kao antropolog, a delom u nastojanju da uspoavila za bilo kakav budui odnos meu nama dvoma, ako ponemo da se zabavljamDobro bi bilo da objasnim ta je tih godina znailo zabavljati se s nekim, poeme izmenilo taj pojam. Nedavno sam razgovarao s jednom prijateljicom kojoj sega kerka poalila u stanju istinskog rastrojstva. Pohaala je drugi semestakultetu, i spavala je s dekom koji je sasvim otvoreno, i uz njeno znanovremeno spavao s jo nekoliko devojaka. Time im je on zapravo organizovao audbi odluio s kojom e poeti da se zabavlja. Ta njena kerka bila je povreen

iko samim sistemom premda je donekle uviala da je nepravedan konjenicom da nije ona bila ta koju je na kraju odabrao.Od te prie osetio sam se kao preiveli ostatak neke drevne, odavno prevazilture, iji su pripadnici i dalje koristili komade seckane repe kao oblik monet

zmene. U to moje vreme mada ni tada nisam polagao pravo na posedovanjemena, danas jo manje to se deavalo ovako: upozna devojku, dopadne tkua da joj se omili, pozove je dva-tri puta da izaete u veem drutvu na pri

pab pa je onda pozove da izaete sami, jednom pa jo jednom, i posle poljupcku no ija je strastvenost umela znatno da varira, nekako bi se podrazumevalo ds dvoje, zvanino, zabavljate. I tek kada biste polujavno ve bili u vezi, tek tada ogli da pokuate da upoznate njene seksualne navike. to je pokatkad vodilo otkrinjeno telo uvano pomno kao zona zabranjenog ribarenja.

Veronika se nije previe razlikovala od drugih devojaka iz tog vremena. Umele subudu fiziki oputene, da vas javno dre za ruku, da vas ljube dok ne porumeni

mele su i da se svesno pribiju grudima uz vas, pod uslovom da izmeu dva tela po

jmanje pet slojeva odee. Umele su da budu savreno svesne onoga to se doga


18/97

im pantalonama, a da to nikad ne spomenu. I to bi bilo sve, za neko vreme. Bvojaka koje su doputale vie od toga: ponekad se za neke od njih ulo da pristajajamnu masturbaciju, a za druge da s njima moe da se ide do kraja, kako se vorilo. Ozbiljnost tog do kraja nije se mogla proceniti ako pre toga niste dosta situacija u kojima se nije ilo do kraja. A onda, s nastavkom veze, stizalo seeutnog trgovanja, delom zasnovanog na hirovima, delom na obeanjimsveenosti sve do onoga to je pesnik nazvao nadmudrivanjem oko prstena.

Potonje e generacije moda biti sklone da sve to pripiu religiji ili smernosti. Deli ene s kojima sam imao ono to bi se moglo nazvati nepotpunim seksom (da,bila samo Veronika), sasvim su oputeno doivljavale svoja tela. A isto tako,reenim uslovima, i moje. Uzgred, nije mi namera da nagovestim da je nepotpuni

o nedovoljno uzbudlj iv, niti pak, osim na onaj oigledan nain, nedostatan. O sim su devojke doputale mnogo vie no to su to inile njihove majke, a ja dobijao me nego moj otac u svoje vreme. Ili sam bar tako pretpostavljao. A neto je ipak

lje nego nita. A ko zanemarimo injenicu da su u meuvremenu Kolin i A leks vojke kod kojih nisu postojale zabranjene zone ili su bar nagovetavali da je to, kad smo kod toga, o seksu niko nikad i nije govorio celu istinu. I to se toga tie,nita nije promenilo.

Nisam bio nevin, ako vas mui to pitanje. Izmeu kole i fakulteta imao sam nekunih epizoda, uzbudljivijih no to su bili tragovi koji su ostali iza njih. Stoga sakon onoga to se dogodilo osetio jo udnije: to ti se devojka vie dopadala, i tlji par bili, inilo se, izgledi za seks bili su manj i. Osim, naravno a tu sam misa

snije uspeo da uobliim ako me neto ne bi privuklo onim enama koje suvorile ne. Postoji li uopte, meutim, takav perverzni instinkt?A zato ne? pitali biste, kad bi vam se njena aka odluno sklopila oko zapea.Oseam da nije u redu.

Takve su replike bivale razmenjene pred nebrojenim zaarenim gasnim peimauziku pratnju ajnika koji zvidi. A o oseanjima se nije moglo raspravljati, po

tom polju ene bile strunjaci, a mukarci tek trapavi poetnici. Zato je oseam

e u redu posedovalo mnogo veu snagu i bespogovornost nego bilo kakvo pozivcrkvenu doktrinu ili majine savete. Mogli biste da kazete: ali, zar to nisuzdesete? Jesu, ali samo za neke ljude, i samo u nekim delovima zemlje.

Moje police za knjige imale su kod Veronike vie uspeha nego moja kolekcija plovreme, Pengvinova izdanja jo su bila u svojim tradicionalnim uniform

randastom za romane i prie, plavim za ostalo. Vei broj plavih knjiga na polici bkaz ozbiljnosti. A sve u svemu, imao sam dovoljno pravih naslova: Riard Ho

ven Ransiman, Hojzinga, Ajzenk, Empson, plus knjigaTako mi Boga, biskupa D


19/97

binsona, odmah pored stripova Larija Gonika.Veronika mi je dala kompliment pretpostavkom da sam sve to proitaosumnjavi pri tom da sam one najvie listane knjige kupio kao polovne.

Na njenim policama bilo je dosta poezije, u tvrdom i mekom povezu. Eliot, aknis, tivi S mit, Tom Gan, Ted Hjuz. Bilo je tu i predratnih depnih izdanja Ostlera, nekoliko romana iz devetnaestog veka u konom povezu, dva-tri Akama zaostala iz detinjstva, i njena najdraa knjiga iz tog doba, Zauzimanje z

odi Smit. Ni na trenutak nisam posumnjao u to da ih je sve proitala, kao ni u to ba prave knjige za kunu biblioteku. Osim toga, delovale su kao organski produ

enog duha i linosti, dok mi se za moje vlastite inilo da su funkcionalno razdvojese mue da opiu lik u kakav sam se nadao da u da izrastem. Taj nesklad je u m

azvao blagu paniku, pa sam razgledajui njenu policu s poezijom posegao za reena Diksona.Naravno, svi se pitaju ta e biti s Tedom Hjuzom kad mu ponestane ivotinja.

Misli?Tako sam uo, rekoh neuverljivo. I z D iksonovih usta, ta reenica zvuala je duhoefinjeno; iz mojih, zazvuala je tek usiljeno komino.Za razliku od romansijera, pesnicima nikad ne ponestane grae, pouila me je.

o oni ne zavise od te grae na isti nain. Sem toga, govori o njemu kao da je zor ne? A ak ni zoolozima ivotinje nikad ne dosade, je li tako?

Gledala me je s jednom obrvom podignutom iznad okvira naoara. Bila je pet marija od mene, a ponekad je uspevala da ostavi utisak kao da je starija pet godina.

Ma, to je jednom prilikom rekao moj nastavnik engleskog.E, ali sada si na fakultetu i red bi bilo da te nauimo da razmilja svojom glavom?

Bilo je u onom nauimo neeg to me je nagnalo da se zapitam nisam li modgreno shvatio. Pokuavala je da me uini boljim a ko sam bio ja da bih se botiv toga? J edna od prvih stvari koje me je pitala bila je zbog ega nosim sutranje strane runog zgloba. Nisam umeo to da opravdam, pa sam okrenuo

stavio ga na spoljanju stranu, onako kako ga nose normalni, odrasli ljudi.Uspostavio sam strogi raspored rada, provodio slobodno vreme s Veronikom, a kavratio u svoju studentsku sobu, mahnito bih se predavao onaniji zamiljaju

ostrtu poda mnom ili izvijenu nada mnom. Svakodnevna bliskost uinila je deam ponosnim zbog toga to sam postao upuen u pitanja minke, odevanja, eneta, kao i u tajne i posledice menstruacije. Shvatio sam i da im pomalo zavidimemu to je tako potpuno ensko i odreujue, i tako vrsto povezano s vel

klusom prirode. Mora biti da sam to sroio isto ovako nespretno, kad sam pokua

objasnim taj oseaj.


20/97

Samo ti deluje romantino ono to nema. J edini smisao toga jeste da ena zna dudna.S obzirom na prirodu nae veze, to mi je zazvualo pomalo drsko.

Pa sad, nadam se da ne ivimo u Nazaretu.Usledila je jedna od onih pauza u kojima se parovi preutno sloe da o neemu ne tspravljati. A ega je tu uopte i bilo za raspravu? Izuzev, moda, nepisanih prgodbe. S moje take gledita, injenica da nismo imali seksualne odnose osloba

e je obaveze da o toj vezi razmiljam drugaije nego kao o bliskoj povezanosnom koja zauzvrat, a to je bio njen deo pogodbe, nee mukarcu postavljati pitanjcilj njihove veze. I li sam makar ja mislio da je takav dogovor. Bio sam, meutbludi kad je o mnogo toga re, i tada kao i sada. Zbog ega sam, na pretpostavljao da je devica? Nikada je nisam pitao, i nikada mi nije rekla. Pretpostam da je devica zato to nije htela da spava sa mnom: a gde je tu logika?

ednog vikenda pozvala me j e da upoznam njenu porodicu. iveli su u Kentu, pri leznike linije Orpington, u jednom od onih predgraa koja su u poslednjem trenestala da prirodu prekrivaju betonom, i od tada samozadovoljno prisvajaju sebi ruatus. Na putu vozom od ering Krosa, brinuo sam da li je moj kofer jedini kojiao moda toliko veliki da u im delovati kao neko ko je doao da ih opljaka

anici, Veronika me je predstavila svom ocu, koji je otvorio prtljanik automobila, kofer iz ruke, i nasmejao se.Ti kao da ima nameru da se useli, mladiu.

Bio je krupan, punakog i rumenog lica; delovao mi je odbojno. Da li sam to odah piva? U ovo doba dana? Kako mu je uspelo da zane ovako vilinsku ker?Vozio je svoj hamber super snajp s uzdasima nestrpljenja izazvanog glupou drzaa. Sedeo sam na zadnjem seditu, sam. S vremena na vreme, prstom bi pokneto, verovatno meni, mada nisam bio siguran da li se od mene oekuje odgorkva Svetog Mihajla, cigla i kamen, prilino su je doterali viktorijanski restaura

A ovo je na Kafe rojal voila! Obrati panju na znamenitu radnjicu s drve

latom, s tvoje leve strane. Pogledao sam Veronikin poluprofil da naslutim balo da kaem, ali pomoi nije bilo.iveli su u zasebnoj kui od crvene cigle, pokrivenoj crepom, sa poljunailaznom stazom. Gospodin Ford otvori ulazna vrata i viknu, ne obraajui se nsebno:Ovaj momak je doao na mesec dana.

Zapazio sam teki sjaj na tamnom nametaju, i teki sjaj na listovima jstravagantne biljke u saksiji. Veronikin otac epao je moj kofer kao da se poko

kim prastarim zakonima gostoprimljivosti, pa ga je, farsino se pretvarajui kak


21/97

eteak, odneo do jedne sobe u potkrovlju i bacio na krevet. Zatim pokaza prstomali lavabo.Nou moe da pia u ovo, ako hoe.

Klimnuo sam glavom. Nisam bio siguran da li je to gest muke bliskosti, ili nain dkae da sam proleterski ljam.

Veronikinog brata Deka bilo je lake proitati: bio je to jedan od onih zdr

zmetljivih mladih ljudi sklonih da se smeju svemu i svaemu i zadirkuju svoje mstre. Prema meni se ponaao kao prema objektu koji izaziva blagu radoznaakako ne prvom te vrste koji mu je ponuen na procenu. Veronikina majka ignorpredstavu koja se odvijala oko nje, raspitivala se za moje studije, i esto i dstajala u kuhinji. Pretpostavljam da je bila u kasnim tridesetim ili ranim etrdesemda mi je, naravno, izgledala duboko sredoveno, kao i njen suprug. Nije prila na Veroniku: imala je ire lice, kosu uvrenu trakom na visokom elu, i

znatno natprosene visine. Delovala mi je nekako umetniki, mada nisam tano hvaljujui emu arenim maramama, odsutnom dranju, pevuenju operskih arsvemu zajedno s ove daljine ne umem to da odredim.

Oseao sam se tako nelagodno da sam celog vikenda imao zatvor: to mi je njenica koje se seam. Ostalo se sastoji od utisaka i poluseanja koja su kao toda i pristrasna: na primer, kako se Veronika, uprkos tome to me je dovela tu, isvukla u svoju porodicu i prikljuila ispitivanju moje linosti mada odavde ne modredim da li je to bilo uzrok, ili posledica moje nesigurnosti. Tog petka je za ve

avljeno preispitivanje mog socijalnog i intelektualnog statusa; oseao sam se kao ranim sudom. Posle toga smo gledali vesti na televiziji i nespretno raspravljetskim pitanjima dok nije dolo vreme za odlazak na spavanje. Da smo bili likomanu, bilo bi tu unjanja izmeu spratova radi vrelog zagrljaja, poto glava porokljua vrata. Ali mi to nismo bili: Veronika me te prve veeri nije ak ni poljubiku no, niti mi se izvinila zbog pekira, ili proverila imam li sve to mi treba. Mojala da joj se brat ne naruga. I tako sam se svukao, umio, agresivno ispiao u lav

ukao pidamu i jo dugo leao budan.Kad sam siao na doruak, u kui je bila samo gospoa Ford. Ostali su izali u eto ih je Veronika ubedila da u eleti due da odspavam. Verovatno nisam najikrio svoju reakciju na to, poto sam osetio da me gospoa Ford ispitivaki posmk mi je spremala jaja sa slaninom; inila je to prilino nemarno, tako da joj se jemance razlilo. Nisam imao nikakvog iskustva u razgovorima s majkama svojaka.Da li dugo ivite ovde? upitao sam na kraju, mada sam ve znao odgovor.

Zastala je, nasula sebi olju aja, razbila drugo jaje u tiganj, naslonila se na or


22/97

epun tanjira i rekla:Ne daj Veroniki da previe tera po svom.

Nisam znao ta da odgovorim. Da li je trebalo da se uvredim zbog takvog mea odnos, ili da se prebacim u ispovedni ton i ponem da raspravljam o Veroniki.m rekao, pomalo izvetaeno:Ne znam na ta mislite, gospoo Ford?

Pogledala me je, nasmeila se sasvim nepokroviteljski, lako zavrtela glavom, i r

ivimo ovde deset godina.Tako sam na kraju i s njom postao gotovo isto onoliko pogubljen kao i s ostalima, misprva inilo da joj se dopadam. Sruila je preno jaje na moj tanjir, uprkos tomnisam ni zatraio niti eleo. Ostaci onog razlivenog jo su bili u tiganju; nehajno

resla u kantu, a onda energino ubacila vreli tiganj u mokru sudoperu. Od tog nasda je zaitala i podigla se para, a ona se nasmejala, kao da uiva u tom malom hji je izazvala.

Kad se Veronika vratila s momcima, oekivao sam nastavak ispitivanja, moda ki trik ili nametaljku; umesto toga, usledilo je samo ljubazno raspitivanje o tome m spavao i da li mi je bilo udobno. Od toga je valjda trebalo da se osetim netoihvaeno, ali mi se uinilo da je pre re o tome da su se umorili od mene, i da jkend sada postao tek neto to bi trebalo pregrmeti. Moda je to bila najobiranoja. Pozitivno je, meutim, bilo to to je Veronika sada otvoreno pokazklonost; uz aj mi je sasvim oputeno spustila aku na miicu i poigrala se msom. U jednom trenutku, okrenula se prema svom bratu i rekla:

Moe da proe, je l da?Dek mi namignu; nisam mu uzvratio mig. Umesto toga, osetio sam se pomalo kam ukrao nekoliko pekira, ili blatnjavih nogu uetao na tepih.A ipak, sve je uglavnom bilo gotovo normalno. Druge veeri, Veronika me je otp

stepenice i propisno me poljubila za laku no. Za nedeljni ruak posluen je pegnjei but s ogromnim granicama ruzmarina koje su virile iz njega kao delii boke. Poto su me roditelji nauili lepom ponaanju, rekao sam kako je izvanr

usno. U tom trenutku sam uhvatio Deka kako namiguje ocu, kao da hoe da mu kav dileja. Ali se gospodin Ford zakikotao: O, vidi ti njega pratim, pratimspoa Ford mi je zahvalila.

Kad sam siao da se oprostim, gospodin Ford je zgrabio moj kofer i obratio se sni: Nadam se, duo, da si prebrojala kaike? Nije se potrudila da odgovori, ve mo osmehnula, kao da imamo zajedniku tajnu. Brat Dek se nije pojavio da kaenja; Veronika i njen otac seli su napred, a ja ponovo pozadi. Gospoa Ford je sslonjena na trem, suneva svetlost padala je na brljan koji se verao uza zid iz

ene glave. Kad je gospodin Ford ubacio u brzinu i zavrteo tokove po ljunku, ma


23/97

m u znak pozdrava, a ona mi je uzvratila, premda ne na nain na koji se to obino dignutim dlanom, ve nekakvim horizontalnim gestom u nivou struka. Prilinoalio to nisam jo malo porazgovarao s njom.

Da bih spreio gospodina Forda da mi jo jednom pokae uda izlhersta, rekaoroniki: Dopada mi se tvoja mama.I zgleda da si dobila suparnicu, Vera, ree gospodin Ford, uz teatralan uzdah. A

zmislim, moda sam i ja dobio suparnika. Da zakaemo dvoboj u zoru, ta m

ome mlado?Voz je kasnio, usporen uobiajenim subotnjim radovima. Stigao sam kui kasno umtim kako sam se straobalno iskenjao.

Nekoliko nedelja kasnije, Veronika je dola u grad da bih je predstavio svojoj ekole. Bio je to besciljan dan u kome niko nije hteo da preuzme ulogu vodia. Obiljt, potom otili do Bakingemske palate i u Hajd Park, do Ugla za govornike. Govo

eutim, nije bilo, pa smo procunjali niz Oksford Strit gledajui izloge, i zavrafalgar Skveru meu lavovima. Izgledali smo kao tipini turisti.U poetku sam motrio da vidim kako moji drugovi reaguju na Veroniku, ali je uelo vie da me zanima ta ona misli o njima. Kolinovim alama smejala se lagogo mojim, to me je iznerviralo, a Aleksa je pitala kako je njegov otac zaradio nd pomorskog osiguranja, rekao joj je, na moje iznenaenje). inilo se ddovoljstvom ostavlja Adrijana za kraj. Rekao sam joj da on studira u Kembridu, ela da mu spominje razna imena. Na neka od njih klimnuo je glavom i rekao:

Da, znam kakvi su to tipovi.To mi je zazvualo prilino grubo, ali se Veronika nije uvredila. Umesto toga, po

spominje kolede i profesore i ajdinice na nain koji je uinio da se oskljuenim.

Otkud ti zna toliko o Kembridu? upitao sam.Tamo studira Dek.Dek?

Moj brat sea se?ekaj, ekaj... je l to onaj mlai od one dvojice?Uinilo mi se da to i nije tako loa ala, ali se ona nije ak ni osmehnula.

ta studira Dek? upitao sam.Etiku, rekla je. Kao Adrijan.

Znam ta studira A drijan, ba ti hvala, poeleo sam da kaem. Ali sam se umestomo nadurio, i otpoeo s Kolinom razgovor o filmovima.Pred kraj popodneva smo se fotografisali; ona je zatraila da se slika s m

ijateljima. Njih trojica su se spremno poreali, na ta ih je ona preraspore


24/97

drijan i Kolin, dvojica najviih, svaki sa po jedne strane uz nju, a Aleks iza Kolinci je delovala ak i siunije nego u prirodi. Mnogo godina kasnije, kad sam u poodgovorima ponovo pogledao tu fotografiju, zaueno sam zapazio injenicu

kada nije nosila tikle. Negde sam proitao da ako elite da navedete ljude da onju na vae rei, ne treba da podiete glas, ve da ga stiate: to je ono to uprnjom. Moda je i njen trik s visinom bio slian tome. Mada do danas nisam ubi da odgovorim na pitanje da li je uopte koristila trikove. Dok sam se zabavl

om, uvek mi se inilo da su njene radnje instinktivne. S tim to sam u to vrbacivao svaku pomisao da ene mogu da manipuliu, ili da to ine. To vam verove govori o meni, nego o njoj. A ak i kad bih zakljuio, ovako kasno, da ona jeste i

oduvek bila proraunata, nisam siguran da bi to pomoglo. Hou da kaem, dmoglo meni.

Otpratili smo je do ering Krosa i karikirano prenaglaeno joj mahali u trenutku kenula za izlherst, kao da putuje u Samarkand. Potom smo seli u bar staninog h

ruili pivo i oseali se strano odraslim.Fina cura, rekao je Kolin.Veoma fina, dodade Aleks.To je filozofski neporecivo, gotovo sam viknuo. Pa dobro, moda sam bio evie uzbuen. Okrenuo sam se prema Adrijanu. Ima li ti da kae neto, osimlo fina?Ne trai valjda da ti estitam, je li, Antoni?Da, jebo te, zato da ne?

Onda ti, naravno, estitam.Takav stav, meutim, delovao je kao kritika moje elje za priznanjem i spremneostale dvojice da mi izau u susret. Oseao sam se bezmalo uspanieno. Strahm da mi itav dan ne popuca po avovima. Mada, kad se danas osvrnem, mislim

mo to mi, a ne dan, poinjali da pucamo po avovima.Onda, jesi li u Kembridu naleteo na Brata Deka?Nisam ga upoznao, i ne verujem da u. On je na zavrnoj godini. Ali sam uo za n

itao o njemu u jednom asopisu. O njemu i o ljudima s kojima se drui, da.Oito je imao nameru da tu stane s priom, ali nisam hteo to da mu dozvolim.I ta misli o njemu?

Adrijan zauta. Zatim otpi gutljaj piva, pa ree, s neoekivanom energinou: Mengleski manir da se bude neozbiljan kad je re o ozbiljnim stvarima. Stvar

zim.U nekom drugaijem raspoloenju, shvatio bih to kao atak na nas trojicu. Umesto etio sam prizvuk nekakvog pravdanja.

Veronika i ja nastavili smo da se zabavljamo, tokom itave druge godine. J edne v


25/97

oda i malice pripita, dozvolila mi je da joj zavuem ruku u gaice. Oseao uzetan ponos dok sam vrljao prstima. Nije mi dozvolila da uem prstom u nju

mo tokom narednih dana, bez rei, stvorili put do zadovoljstva. Sedeli bismo na pobili se. J a bih skinuo sat, zavrnuo levi rukav, zavukao joj ruku u gaice i laganmerao nanie niz njena bedra; potom bih ravno poloio dlan na pod, a ona bskala uz moj runi zglob i pomerala, dok ne svri. Tokom nekoliko nedelja, odm se oseao mono, ali kad bih se ponovo naao u svojoj sobi, drkanje mi je pon

o proeto ogorenjem. U kakvu sam se to pogodbu sada upustio? Bolju, ili lokrio sam jo neto to nisam mogao da razumem: trebalo je, pretpostavljam, dga osetim veu bliskost s njom, ali nisam.Onda, da li si ikad razmiljao kuda vodi naa veza?

Rekla je to tek tako, sasvim iznebuha. Bila je navratila na aj, donevi nekoliko knog kolaa.A ti?

Prva sam pitala.Pomislio sam a to moda i nije bila kavaljerska reakcija jesi li mi zato dozvolila vlaim ruku u gaice?Da li ba mora nekud da vodi?Nije li s vezama obino tako?Ne znam. Nisam ih imao dovoljno.Zna ta, Toni, rekla je. Ja ne volim da stagniram.

Malo sam razmislio o tome, ili pokuao da razmislim. Ali mi je pred oima lebdela

tajale vode, s gomilom smea i gustim rojevima komaraca. Shvatih da nisam naran takvim raspravama.Ti, dakle, smatra da stagniramo?

Napravila je onaj tik obrva iznad okvira naoara, koji mi u tom trenutku vielovao tako neodoljivo. Nastavio sam:Zar ne postoji i neto to je izmeu stagnacije i kretanja nekud?Kao na primer?

Kao na primer da nam je lepo. Da uivamo u svakom danu i tako to? Ali injenim to izgovorio nagnala me je da se zapitam da lijo uivam u tom danu. I stovremm pomislio: ta li bi to ona volela da kaem? A ta misli, da li smo dobar par?Neprekidno mi postavlja pitanja na koja kao da ve zna odgovor. I li kao dakav bi odgovor elela. Zato mi onda lepo ne kae taj odgovor, pa u ti rei daovremeno i moj?Poprilina si kukavica, zar ne, Toni?Mislim da e pre biti da sam... miroljubiv.

E, pa, ne bih volela da narui sliku koju ima o sebi. Ispili smo aj. Umotao s


26/97

vetu dva preostala pareta kolaa i stavio ih u jednu limenu kutiju. Veronika mljubila blie uglu usana nego njihovoj sredini, a onda otila. Za mene, to je bio poaja nae veze. I li sam to opisao na ovaj nain samo zato da bi izgledalo da zaista ko, i da bih njoj pripisao krivicu? Da su me pred sudom upitali ta se desilo i ta kao, mogao bih da posvedoim samo za rei voditi nekud, stagniranj

miroljubiv. Nikad sebe nisam smatrao miroljubivim niti neim to je suprotno do tog trenutka. Mogao bih da se zakunem i kad je re o limenoj kutiji za kolae: b

vena kao krv, s kraljiinim osmehnutim profilom.

Ne bih eleo da ostavim utisak da sam u Bristolu samo radio i viao se s Veronialo je, meutim, drugaijih uspomena. Jedna od takvih seanje na jedan izdvgaaj tie se one noi kad sam na reci Severn doekao Veliki talas. U lokavinama obino su objavljivali raspored, uz uputstva gde ga je najbolje saekati, i kilikom moja prva dva pokuaja, meutim, voda kao da nije htela da se ponaa u sk

uputstvima. A onda, jedne veeri u Minstervortu, naao sam se u grupi koja je ekaali sve do posle ponoi, i za to bila nagraena. Tokom jednog ili dva sata, posmamo reku kako blago tee ka moru, onako kako to ine sve poslune reke. I sprekid

etlosti meseine pomagali su povremeni prodorni snopovi svetlosti iz nekoliko moterijskih lampi. U jednom trenutku zauo se apat, ljudi su poeli da izvijaju vratoaka pomisao na hladnou i vlagu nestala je u trenutku kad se uinilo da se dnostavno predomislila i kad je jedan talas, vii od pola metra, silovito krenuo ka nda je navirala svom irinom, od jedne do druge obale. Taj nalet podigao se do

sine, proao mimo nas, i otkrivudao u daljinu; neki od mojih drugova pojurili sm, viui i posrui dok im je izmicao; ja sam ostao sam na obali. Ne verujem da s

anju da valjano opiem utisak koji je to ostavilo na mene. Nije se to moglo uporedrnadom ili zemljotresom (mada nikad nisam doiveo ni jedno ni drugo) s trenud se priroda ponaa nasilno i destruktivno, da bi nam pokazala gde nam je mestovie nekako uznemirujue, poto je izgledalo i delovalo na neki tihi nain pogreo da je neko negde u svemiru pritisnuo neku malenu polugu pa se od toga ovde, s

tih nekoliko minuta, preokrenuo tok prirode, a s njim i tok vremena. A to igrala po mraku, uinilo je tu pojavu jo vie tajanstvenom, jo vie onostranom.Posle raskida, spavala je sa mnom.D a, znam. Pretpostavljam da mislite: mazgov glupavi, kako mu nije palo na pametneizbeno? Ali eto, nisam. Pomiljao sam da je s nama gotovo, i inilo mi se da pouga devojka (devojka normalne veliine, devojka koja na urke odlazi na tiklama)

se dopada. Ni u jednom trenutku nisam uvideo da je to neizbeno: ni kadronika i ja naleteli jedno na drugo u pabu (nije volela pabove), ni kad me je zam

je otpratim kui, ni kad smo zastali na pola puta i poljubili se, ni kad smo uli u n


27/97

bu i kad sam ja upalio svetlo a ona ga ponovo ugasila, ni kad je skinula gaice i dopakovanje dureksa, pa ni onda kad mi je uzela jedan iz ueprtljane ruke i stavil

, kao ni tokom preostalog dela tog na brzinu obavljenog posla.Da, moete i da ponovite: mazgov glupavi. A jesi li verovao da je devica i u trenk ti je navlaila kondom na kitu? Na neki udan nain, da znate, i jesam. Pomislio

bi to mogla biti jedna od onih intuitivnih enskih vetina kojima ja, sazumljivo, nisam vladao. Pa sad, moda i jeste bilo tako.

Mora da ga pridri dok izlazi, apnula je (da nije moda mislila da samjanevtao sam i otiao do kupatila, pri emu mi je prepunjeni kondom udarao o slabinnutku kad sam ga se oslobodio, doao sam do odluke i zakljuka. Ne, dakle, ne.Barabo jedna sebina, rekla mi je, prilikom sledeeg susreta.E pa sad, tako je kako je.To je, u sutini, bilo silovanje.Meni se uopte ne ini da je tako.

Mogao si bar da bude dovoljno poten da mi kae unapred.Nisam znao unapred.Pa nije valjda bilo tako loe?Nije, dobro je bilo. Samo...Samo, ta?Stalno si me primoravala da razmislim o naoj vezi, i eto, sad sam moda razm

sam.Bravo. Mora da nije bilo lako.

Pomislio sam: ni grudi joj nisam video, za sve ovo vreme. Opipao ih jesam, ali ih ndeo. Osim toga, uopte nije bila u pravu kad je re o Dvoraku i ajkovskom. taoi u da putam LP s muzikom iz filmaJ edan ovek i jedna enakad god poelimebivanja. Molim?Bog te, Toni, ti ak nisadanisi u stanju da se koncentrie. Moj brat je bio u pravutebe tie.

Znao sam da je trebalo da pitam ta je to rekao njen brat Dek, ali nisam hteo d

inim to zadovoljstvo. Poto sam utao, ona je nastavila:I samo nemoj da mi kae ono.ivot je vie nego obino poeo da podsea na igru pogaanja.

Koje ono?Da moemo da ostanemo prijatelji.Da li bi to sad trebalo da kaem?Trebalo bi da kae ono to misli,ono to osea,za ime boje, ono to hoeda kaU redu. U tom sluaju, neu to da kaem to to bi trebalo da kaem. Zato

rujem da moemo da ostanemo prijatelji.


28/97

Svaka ast, rekla je sarkastino. Svaka ast.Nego, da ja tebe neto pitam. Da li si spavala sa mnom da bi me vratila?Vie ne moram da odgovaram na tvoja pitanja.I, ako je tako, zato nisi htela da spava sa mnom dok smo se zabavljali?

Nije bilo odgovora.Zato to ti to nije trebalo?Moda nisam elela.

Moda nisi elela zato to ti nije trebalo.Pa sad, moe da veruje u ta hoe da veruje.

Sutradan sam olju za mleko koju mi je poklonila odneo u radnju Fondacije Oko dobrotvorni prilog. Nadao sam se da e je opaziti u izlogu. No kada sam sledestao da pogledam, umesto olje je bilo izloeno neto drugo: mala litogrzlhersta, u boji, koju sam joj poklonio za Boi.

Ako nita drugo, bar smo studirali na razliitim grupama, a Bristol je bio dovliki grad, tako da smo se tek povremeno sretali. Kad bi se to dogodilo, osetio bih ega to bih jedino mogao da nazovem krivicom unapred: oekivao sam da e reiniti neto od ega bih se osetio stvarno krivim. Nijednom se, meutim, nije udosmi se obrati, tako da je ta strepnja postepeno iezla. A i govorio sam sebi da ne

og ega da se oseam krivim: oboje smo bili gotovo odrasli, odgovorni za sstupke, i svojom voljom smo uli u vezu koja se pokazala kao neuspena. Nikotrudneo, niko nije ubijen.

Druge nedelje letnjeg raspusta stiglo mi je pismo s peatom izlhersta. Pomnomotrio nepoznati rukopis izuvijan i pomalo nemaran na kovertu. Bio je eena majka, nesumnjivo. Usledio je jo jedan nalet krivice unapred: moda je Veroetrpela nervni slom, pa je fiziki propala i postala jo vie nalik na siroe. Ili je mbila upalu slepog creva, pa je iz bolesnike postelje zatraila da me vidi. Ili modak sam i sam shvatao da su to tek uobraena matanja. Pismo je zaista biloronikine majke; bilo je kratko i, na moje iznenaenje, nimalo optuujue. Bilo

o kad je ula da smo raskinuli, i bila je uverena da u pronai nekog ko e migovarati. Nije se, meutim, inilo da time eli da kae da sam baraba koja zaslukog podjednako poganog. Pre e biti da je htela da kae neto sasvim suprotno: dao prilino neupuen, i da mi eli sve najbolje. ao mi je to nisam sauvao to pito to je moglo da poslui kao dokaz, kao dokazni materijal. Umesto toga, jedini dtie iz mog seanja seanja na jednu oputenu, privlanu enu, kojoj se sluzlilo jaje, pa mi je spremila drugo, i rekla mi da ne treba da dozvolim njenoj erke vue za nos.

Vratio sam se u Bristol na zavrnu godinu studija. Onoj devojci normalne visine k


29/97

sila tikle bio sam mnogo manje zanimljiv no to sam oekivao, pa sam se usredsrrad. Moje umne sposobnosti, verovao sam, nisu mogle da me svrstaju meu naj

udente, ali sam bio reen da diplomiram sa solidnim ocenama. Petkom uvee, dopum sebi izlazak u pab. Jednom prilikom, devojka s kojom sam askao te veeri na pola sa mnom i prespavala kod mene. B ilo je prijatno uzbudljivo i uspeno, ali nja nismo se posle toga vie nikad javili jedno drugom. U to vreme sam o

zmiljao manje nego sada. Pretpostavljam da mlaim generacijama takvo rekrea

naanje ne deluje nimalo neobino, ni za dananje ni za ono vreme: na kraju krar to ono vreme nisu bile ezdesete? Jesu, bile su, ali kao to sam ve rekao, mnovisilo od toga gde ste i ko ste. Ako mi dozvolite malu istorijsku napomenu: ve ni osetila ezdesete sve do poetka Sedamdesetih. to je znailo, logino,

kom ezdesetih veina ljudi jo ivela u Pedesetim ili, kao u mom sluaju, napodelovima obe decenije. to je stvaralo prilinu pometnju.Logika: da, gde je logika? Gde je logika, na primer, u sledeem trenutku u mojoj p

egde na polovini zavrne godine, dobio sam pismo od Adrijana. Pisma su u to v postajala sve rea, zato to smo se obojica iz sve snage spremali za zavrne ispiteega se, naravno, oekivalo da bude meu najboljima. A onda? Postdiplomske sturovatno, a potom akademska karijera, ili nekakav dravni posao na kome bi njegmet i oseaj odgovornosti doli do izraaja. Neko mi je jednom rekao kako je dr

uba (ili bar njeni najvii redovi) sjajno podruje za rad, poto ovek neprekidno mdonosi moralne odluke. Moda bi to odgovaralo Adrijanu. Sigurno je da ga n

matrao za istinskog mekera, ili za pustolova izuzev, naravno, u intelektual

mislu. Nije on bio od onih ija imena i lica izlaze u novinama.Verovatno pogaate kako namerno odlaem da vam ispriam deo prie koji sledo: Adrijan mi je pisao da bi od mene zatraio dozvolu da pone da se zabavronikom.

Da, zato ba ona, i zato ba tada; osim toga, emu takva pitanja? U stvari, akbro seam, onoliko koliko je to uopte mogue (a ni to pismo nisam sauvao), rekje ve poeo da izlazi s Veronikom, te da bih ja to pre ili kasnije svakako saznao, s

u se uinilo da je bolje da to ujem od njega. Nadalje, poto je takva vest mogene da predstavlja iznenaenje, izrazio je nadu da u to razumeti i prihvatiti, jer akbudem mogao, smatrao je da bi zbog naeg prijateljstva morao jo jednom

zmotri svoje postupke i odluke. Konano, dodao je i to da se Veronika saglasila s tinapie ovo pismo to je, zapravo, jednim delom bio njen predlog.

Kao to moete da pretpostavite, uivao sam u onom delu u kome je govorio o svoralnim obzirima pri emu je podrazumevao da ako smatram da to naruava nekvieni viteki kodeks ili, jo bolje, neki moderan etiki princip, onda e on, prirod

gino, prestati da je tuca. Slutio sam da se s njim ne poigrava kao to je to ini


30/97

nom, pa mi se dopalo i licemerje pisma iji cilj nije bio samo da mi saopti netugaije ne bih ni saznao (ili bar ne za jo neko vreme), ve i da me obavesti kako jeronika, dobro poslovala: stigla je do mog najumnijeg prijatelja, koji je uz to, kao iat D ek, studirao na Kembridu. Povrh toga, hteo je da me upozori da e, ukaniram da se vidim s njim, i ona biti tu negde to je postiglo eljeni cilj: prestaoplaniram da se vidim s nj im. Prilino dobar uinak, za svega jedan dan, ili no. M

jednom da naglasim da j e to moje tumaenje onoga to se tada dogodilo. I li, ta

je to moje seanje na moje tadanje tumaenje zbivanja.

*

Smatram, meutim, da posedujem nagon za preivljavanjem, za samoouvanoda je to ono to je Veronika nazivala kukavilukom, a ja miroljubivou. Kakoo, neto me je upozorilo da se ne meam ili bar ne u tom trenutku. Dohvatiovu razglednicu koja mi se nala pri ruci na slici je bio visei most u Klifton

pisao neto nalik na ovo: Po prijemu vae poslanice od dvadeset prvog ovog meepotpisani eli da vam isporui srdane pozdrave i naglasi da je to se njega tie sjboljem redu, stara kuko. Glupavo, ali nedvosmisleno. Odluio sam da se pretvarroito pred samim sobom da mi je potpuno svejedno. Da uim, da suspregeanja, da nikog ne privodim kui iz paba, da mastrubiram po potrebi, i uinim svknem zasluenu diplomu. Plan sam do detalja ostvario (i, da, diplomirao sam

lidnim ocenama).Posle poloenih ispita ostao sam jo nekoliko nedelja, zdruio se s novom ekitematski pio, pomalo duvao, i nisam razmiljao gotovo ni o emu. Osim to miljao ta je Veronika mogla da ispria Adrijanu o meni (Oduzeo mi je nevinoe odmah utnuo. Stvarno, to je po svemu liilo na silovanje, shvata?). Zamiljaokako ga obrauje prisustvovao sam poetku toga kako mu laska, kako se poigregovim oekivanjima. Ve sam rekao da Adrijan nije bio nekakav iskusan tip, upem njegovom akademskom uspehu. Otuda onaj utogljeni ton njegovog pisma,m povremeno iitavao sa samosaaljivom uestalou. Kad sam mu konano nap

govor, nisam se posluio ni deliem onog glupavog epistolarnog jezika. Kolikam, prilino sam mu iscrpno saoptio ta mislim o njihovim moralnim obzirsavetovao sam ga i da bude obazriv, poto je po mom miljenju Veronika nevno pretrpela neku traumu. Potom sam mu poeleo sreu, spalio njegovo pismaznom kaminu (melodramatino, priznajem, ali navodim mladost kao olakavaolnost) i odluio da time nj ih dvoje zauvek nestaju iz mog ivota.

ta sam podrazumevao pod traumom? Naravno, bilo je to samo nagaanje. Nao nijedan pravi dokaz. Ali kad god bih se prisetio tog nesrenog vikenda, shvatio


31/97

se tu ipak nije sve svodilo na to da se jedan prilino naivan mladi ovek oslagodno u drutvu snobovske porodice, s finijim drutvenim manirima. Bilbome, i toga. Oseao sam, meutim, i da postoji neka vrsta saveznitva izmronike i njenog tekog, pretekog oca, koji se prema meni ponaao kao prema n

u. Kao i izmeu Veronike i njenog brata Deka, ijem se dranju i nainu svim oito divila: pitanje o meni koje je naglas postavila bilo je upueno njemu,aninom sudiji pitanje koje, svaki put kad ga u sebi ponovim, postaje sve nadm

Moe da proe, zar ne? S druge strane, nisam primetio da postoji ikakvo saveznmeu nje i njene majke, koja je nesumnjivo imala potpuno jasnu predstavu o tomi ta je Veronika. Kako je uostalom gospoa Ford i dobila onu priliku da me upozooju ker? Tako to je tog jutra prvog nakon mog dolaska Veronika svima rekla lim da odspavam due, a onda otila s ocem i bratom. Nikad joj nisam rekao nitopravdalo takvu izmiljotinu. N ikad nisam bio sklon jutarnjem izleavanju. N isa

k ni danas.

Kad sam to napisao Adrijanu, ni meni samom uopte nije bilo jasno ta drazumevao pod tom traumom. A sada, kad je otad proao bezmalo itav jedan k mi je za nijansu jasnije. Moja tata (koja, sreom, nije jedan od likova u ovoj pe imala naroito visoko miljenje o meni, ali je bar bila iskrena kad je re o tome,

veini drugih stvari. Da li ja to moda elim da nagovestim da je Veronika bila og to danas nazivaju neprikladnim ponaanjem: cerekanja pivom omamljenogilikom kupanja ili pred odlazak na spavanje, ili zagrljaja koji su bili neto vie atski? Otkud bih to znao? Kao to ne mogu da znam ni da li je postojao neki isk

nutak gubitka, ljubavi uskraene u asu kad je bila najpotrebnija, nekog sluvaenog dela razgovora iz koga je dete zakljuilo da... i opet, ni to ne mogu da zn

emam dokaza, ni anegdotskih, ni dokumentarnih. Ali se seam ta je Matori Dokao u jednoj raspravi s Adrijanom: zakljuci o ovekovom duevnom stanju mogneti na osnovu njegovog delanja. Tako je u istoriji Henri Osmi i tako to. Ali u li

votu mislim da vai obrnuto: zakljuci o ranijim postupcima mogu se izvesti na temtuelnih duevnih stanja.

Uveren sam da svi prolazimo kroz traume, na ovaj ili onaj nain. Kako bi i mogde drugaije, izuzev u svetu savrenih roditelja, brae i sestara, suseda, drugova? jo i pitanje, od koga zavisi toliko toga, kako reagujemo na traumatino iskustvo:priznajemo ili potiskujemo, i kako to utie na nae ponaanje s drugim ljudima.

iznaju traumu, i nastoje da je ublae; neki provedu itav ivot trudei se da pomougima koji su je pretrpeli; a ima i onih kojima je jedina briga da izbegnu nove vlaume, po bilo koju cenu. Takvi su po pravilu surovi, i s njima valja biti obazriv.

Moda vam sve ovo zvui kao baljezganje propovedniko baljezganje k

kuavam da za sebe pronaem opravdanje. Moda smatrate da sam se prema Ver


32/97

naao kao tipian nezreli mujak, i da sve moje zakljuke treba okrenuti unatragimer: Posle raskida, spavala je sa mnom, lako se pretvara u Nakon to je spavanom, raskinuo sam nau vezu. Mogli biste takoe da zakljuite i to da su Fordovrmalna srednjoklasna engleska porodica na koju ja neveto kalemim svoje je

orije o traumama; i da gospoa Ford zapravo nije ispoljila taktinu zabrinutoene, ve neasnu ljubomoru na sopstvenu ker. A mogli biste ak i da zatraitoju teoriju primenim na sebe i objasnim kakvu sam to traumu pretrpeo ne

vno, i kakve bi mogle biti njene posledice: na primer, kako bi to moglo da utioju pouzdanost i istinoljubivost. Da budem iskren, nisam siguran da bih umegovorim na to pitanje.

Nisam oekivao odgovor od Adrijana, a nisam ga ni dobio. Odjednom miogunost da se vidim samo s Kolinom i Aleksom postala manje privlana. Poto njpre bilo trojica, pa onda etvorica, kako sad da ponovo postanemo trojica? Ako ole da nastave da se drue, ba lepo, samo napred. Ja sam morao da nastavim svoj

o sam i uinio.Neki od mojih vrnjaka prijavili su se za volontersku slubu, pa su otili su u Afrikmo poduavaju decu i grade zidove od blata; ja se nisam bavio tako uzvienim idejim toga, u to vreme se nekako podrazumevalo da estita diploma mora da obezb

stit posao, pre ili kasnije. Vreee-eee-me je na mojoj strani, o daa, esto sam jodloduetu s Mikom D egerom, pleui ukrug, sam u svojoj studentskoj sobi. I takoepustio drugima da ue za lekare ili advokate i polau dravne ispite, a ja sam otimeriku, i tumarao po njoj est meseci. Radio sam kao konobar, farbao ograde, neg

te, i isporuivao automobile kroz nekoliko drava. U tim godinama pre mobefona, imejla i skajpa, putnici su se oslanjali na rudimentarni sistem komunikznat pod nazivom razglednica. Druge metode meugradski telefonski poziegram sluile su samo za hitne sluajeve. I tako su me roditelji isprapoznato, a izvetaji koje su drugima davali o meni svodili su se na Da, bezbedgao, i Kad nam se poslednji put javio bio je u Oregonu, i Trebalo bi da se oz nekoliko nedelja. Ne kaem da je to nuno bilo bolje, niti korisnije za formi

nosti; samo hou da kaem da je u mom sluaju to pomoglo da mi roditelji ne jno nad glavom, i obasipaju me brigama i dugoronim vremenskim prognozozorenjima o poplavama, epidemijama i manijacima koji vrebaju usamljene putn

nevima.Tamo sam upoznao i jednu devojku: zvala se Ani. Bila je Amerikanka, i putovala jea. Skompali smo se, kako je to ona rekla, i tri meseca proveli zajedno. Nosila je karknje, imala sivozelene oi i ponaala se prisno; lako i brzo postali smo ljubavsam mogao da poverujem da sam imao toliko sree. Niti sam mogao da pover

liko je sve to bilo jednostavno: da budemo prijatelji i delimo postelju, da se smeje


33/97

emo i ovde-onde pomalo dunemo, da jedan deo sveta upoznamo zajedno i da saju rastanemo bez uzajamnog optuivanja ili osude. Kako dolo, tako prolo, reklavarno je tako mislila. Kasnije, u priseanju, pitao sam se da li je jedan deo meneprepaen samom tom lakoom, i traio neto sloenije kao dokaz... ega? Dubiljnosti? Mada je sasvim izvesno da mogu postojati i sloenost i potekoe bez ikdoknade u vidu dubine i ozbiljnosti. Mnogo kasnije, u jednom trenutku sam se zae li to Kako dolo, tako prolo bilo nain da se postavi pitanje, i zatrai sa

reen odgovor koji ja nisam mogao da ponudim. Ipak, sve je to spominjem oput. Ani jeste bila deo moje prie, ali ne ove prie.

Moji roditelji su hteli da stupe u kontakt sa mnom kad se to desilo, ali nisu imali pe se nalazim. U zaista hitnom sluaju poput, recimo, potrebe da stignem do mamrtne postelje pretpostavljam da bi Ministarstvo inostranih poslova stupilo u ve

mbasadom u Vaingtonu, koja bi potom obavestila amerike vlasti, a ove bi izdale n

liciji irom zemlje da se da u potragu za veselim, preplanulim Englezom koji raspoto veom samouverenou nego u vreme kad je stigao u Englesku. Danas je za svoljna jedna telefonska poruka.

Kad sam stigao kui, majka me je doekala krutim rukovanjem, zagrljajem u komeosetio puder na licu, poslala me da se okupam i spremila mi ono to je tada jo vmoju omiljenu veeru, koju sam i prihvatio kao takvu, poto je ve due vr

sam izvetavao o svojim gurmanskim sklonostima. Nakon toga, uruila mi je koliko pisama koja su pristigla za vreme mog odsustva.

Dobro bi bilo da najpre otvori ova dva.Prvo je sadralo kratku poruku od Aleksa, Dragi Toni, pisalo je, Adrijan je ubio se. Pozvao sam telefonom tvoju majku, koja kae da ne zna gde si. Aleks.Jebi ga, rekao sam, i prvi put u ivotu opsovao pred roditeljima.ao mi je zbog toga, mladiu. Oev komentar nije mi delovao sasvim dostgledao sam ga i shvatio kako sam se tog trenutka zapitao da li je elavost nasled

postavie se da jeste.

Posle jedne od onih pauza ispunjenih zajednikim utanjem, koje je u svakoj porugaije, majka je zapitala: ta misli, da li je to zato to je bio prepametan?Ne raspolaem statistikim podacima o povezanosti inteligencije i samoubisgovorio sam.Da, Toni, ali zna na ta mislim.Ne, zapravo, nemam pojma.Da kaemo ovako: ti jesi pametan momak, ali ne toliko pametan da bi uiniono.

Tupo sam se zagledao u nju. Pogreno shvativi to kao ohrabrenje, nastavila je:


34/97

Ali ako si previe pametan, mislim da postoji neto to moe da ti se otkai, akzi.

Da bih izbegao zalaenje u tu vrstu teorijske rasprave, otvorio sam Aleksovo dsmo. Pisao je kako je Adrijan to obavio veoma efikasno, i ostavio detaljan popis szloga. Hajde da se naemo da porazgovaramo. Recimo u baru u onom hotelring Krosu? Javi mi se telefonom. Aleks.

Raspakovao sam se, prilagodio, priao o svojim putovanjima, iznova se srod

tinama i mirisima, sitnim zadovoljstvima i golemom dosadom ivota kod kue. mi se, meutim, neprestano vraale na sve one ustre a bezazlene rasprave kroz

mo proli kad se Robson obesio na tavanu, davno pre pravog poetka naih inilo nam se da je filozofski neporecivo da je samoubistvo neto na ta svaka slobonost ima pravo u bilo kom trenutku: logian in ukoliko je ovek suoen s neizleileu ili senilnou; heroj ski onda kada je suoen s muenjem ili tuim smrtimamogu izbei; velianstven kada je poinjen iz besa zbog izneverene ljubavi (vi

lika Literatura). Nijednu od ovih kategorija nije bilo mogue primeniti na Robsdno mediokritetski in.Kao ni na Adrijanov sluaj. U pismu koje je ostavio za islednike, objasnio je zloge: da je ivot poklon darovan nekom ko ga nije traio; da ovek koji misliozofsku dunost da preispita kako prirodu ivota tako i uslove pod kojim ga dobijda ako ta osoba odlui da odbaci netraeni dar, moralna je i ljudska obavezrovede u delo posledice takve odluke. Na kraju je, praktino, stajalo obeanje da imerom pokazati. Adrijan je zamolio islednika da obznani njegovu poruku, i ova

usliio molbu.Konano, upitao sam: Kako je to uinio?

Presekao je sebi vene u kupatilu.Isuse. To je nekako... grki, zar ne? Ili su, kako bee, oni koristili kukutu?Vie nekako rimski, rekao bih. Otvaranje vene. A i znao je kako se to radi. Moresee dijagonalno. Ako ih presee popreko, moe se desiti da se onesvesti rantvori i onda si zasrao.

Ili se moda udavi.Sve i da se to desi to je tek druga nagrada, ree Aleks. Adrijan bi pristao samvu. Bio je u pravu: odlika na studijama, odlika u samoubistvu.

Ubio se u stanu koji je delio s jo dvojicom postdiplomaca. Oni su bili otili na vikje Adrijan imao dovoljno vremena da se pripremi. Napisao je pismo isledniku, okvrata kupatila poruku na kojoj je pisalo NE ULAZITE POZOVITE PO

DRI J AN, napunio kadu, zakljuao vrata, presekao sebi vene u vreloj vodi, iskrvamrti. Pronali su ga dan i po kasnije.

Aleks mi je pokazao iseak iz Kembrid ivning njuza. Tragina smrt perspektiv


35/97

adia. Taj naslov su verovatno uvek imali unapred sloen. Zakljuak istrage glasse Adrijan Fin (22) ubio u stanju naruene duevne ravnotee. Seam se kako

zgnevila ta konvencionalna fraza: mogao sam da se zakunem da ako iiju duvnoteu nije bilo mogue poremetiti, onda je to bio Adrijan. No po slovu zakonaubijete, onda ste po definiciji ludi, makar i samo u trenutku tog ina. Zakon, druigija, tvrdili su da je nemogue biti normalan, zdrav, i ubiti se. Moda su ti autoahovali da bi objanjenje samoubistva moglo da dovede u pitanje prirodu i vred

vota onakvog kakvog organizuje drava od koje islednik prima platu? A onda, potoglaeni ludim, i vai razlozi da se ubijete podrazumevano postaju isti takvi. Smnjam da je iko obratio previe panje na Adrijanove rei, s upuivanjem na antivremene filozofe, i isticanjem superiornosti aktivnog ina nad nedostojnom pasivnih koji jednostavno doputaju da im se ivot dogaa.

Adrijan se izvinio policiji za neprijatnost, i zahvalio isledniku za to to e obelodegove poslednje rei. Istovremeno, zatraio je da bude kremiran, i da se njegov p

spe, poto je brzo unitenje tela takoe aktivan filozofski izbor, bolji od leanmlji i ekanja na prirodno raspadanje.Jesi li otiao? Na sahranu?Nisam bio pozvan. Kao ni Kolin. U krugu porodice, i tako to.I ta sad da mislimo?Pa, porodica ima prava na to, pretpostavljam.Ne, ne o tome. O njegovim razlozima.

A leks otpi gutljaj piva. J ebi ga, nije mi bilo jasno da li je to stravino impresiv

avino besmisleno.A sada? Je l ti sad jasno?Pa, moglo bi da bude i jedno i drugo.Samo ne kapiram, rekoh, da li je to neto to je samo u sebi zaokrueno ne mi

bino, nego, zna, neto to ukljuuje samo Adrijana ili neto to podrazumeekor svima ostalima. Ukljuujui i nas. Pogledao sam u Aleksa.Pa, moglo bi da bude i jedno i drugo.

Prestani to da ponavlja.Pitam se emu li su ga uili profesori filozofije. J esu li oni osetili ikakvu odgovora kraju krajeva, oni su mu obuavali um.Kada si ga poslednji put video?Otprilike tri meseca pre smrti. Sedeo je tu gde ti sad sedi. Zato sam i predloio de sastanemo.Dakle, iao je u izlherst. Kako je izgledao?Veselo. Sreno. Liio je na sebe, ak i preterano. Kad smo se rastajali, rekao mi je

ljubljen.


36/97

Kuka, pomislio sam. Ako na svetu postoji ena u koju ovek moe da se zaljubim nastavi da misli da ivot treba odbaciti, onda je to Veronika.ta ti je rekao o njoj?Nita. Zna kakav je bio.Da li ti je rekao da sam mu napisao pismo u kome sam mu rekao gde da ga n

bi?Nije, ali me to ne udi.

ta te ne udi, to to sam mu pisao, ili to to ti nije rekao?Pa, moglo bi da bude i jedno i drugo.

Zamahnuo sam da ga raspalim pesnicom, to je bilo dovoljno da prolije pivo.Kad sam stigao kui, pre nego to sam uspeo da razmislim o onome to sam uo, mm da se izborim s majinim pitanjima.ta si saznao?spriao sam joj neto malo o tome kako se to desilo.

Mora da je tim jadnim policajcima bilo stvarno neprijatno. ta sve oni moraju da a nije imao problem s nekom devojkom?edan deo mene eleo je da kae: Naravno da jeste, kad se zabavljao s Veronik

mesto toga, rekao sam samo: Kad su se poslednji put videli, Aleks je rekao ean.Zato je onda to uinio?I spriao sam joj krau verziju krae verzije, izostavivi pri tom imena bitnih filokuao sam da joj objasnim ono o odbacivanju netraenog dara, o delanju nasp

sivnosti. Majka je sluala i zamiljeno klimala glavom.Vidi, bila sam u pravu.Kako to misli, mama?Onjeste bio suvie pametan. Kad si tako pametan, moe sebe da ubedi u bilotavlja po strani zdrav razum. Njegov um je razlabavio arke, zato je to uradio.Tako je, mama.Je li to sve to ima da kae? Hoe da kae da se slae sa mnom?

Mogao sam samo da outim, da ne bih planuo. Narednih nekoliko dana proveo sstojanju da razmislim o svim pojedinostima i detaljima Adrijanove smrti. Teko balo da ja oekujem oprotajno pismo, ali sam bio razoaran zbog Kolina i Alek

a je trebalo da mislim o Veroniki? Adrijan ju je voleo, a ipak se ubio: kako to objasina nas, kad prvi put doivi ljubav, ak i ako ne ispadne kako valja moda narda kad ne ispadne kako valja oseti kako postoji neto to vredi, neto to ivoturavdanje. I premda potonje godine mogu da izmene takvo gledite, do te mere da ki od nas sasvim odreknu, ne postoji nijedan trenutak slian onom kad ovek prv

eti ljubav, je li tako? Slaemo li se oko toga?


37/97

Adrijan, meutim, nije mislio tako. Moda, da je u pitanju bila neka drugaija enoda i ne Aleks je posvedoio kako je Adrijan bio ushien prilikom njihslednjeg susreta. Da li se u onih nekoliko meseci u meuvremenu desilo nano? Da jeste, Adrijan bi svakako ukazao na to. On je meu nama bio traginom i filozof: ako je naveo te razloge, onda to jesu bili njegovi stvarni razlozi.

to se Veronike tie, odjednom sam prestao da je okrivljujem zbog toga to nije spdrijana, i poeo da je saaljevam: taman je pomislila kako je napravila sjajan pos

di ta se desilo. Moda bi trebalo da joj izjavim sauee? Ali, to bi joj deloemerno. Ako bih pokuao da stupim u kontakt s njom, ili mi ne bi odgovorila, kako izvrnula sve tako da na kraju ne bih umeo da razmiljam razlono.

A konano sam ipak poeo da razmiljam razlono. Odnosno, poeo sam da shvdrijanove razloge, da ih potujem, i da mu se divim. Bio je pametniji i imao doslerav nego ja: logiki je razmislio, i onda postupio u skladu sa zakljukom tog logiljenja. Dok veina nas, pretpostavljam, postupa suprotno: donesemo instinkt

luku, pa onda sagradimo racionalnu infrastrukturu da bismo tu odluku opravdalsam smatrao da Adrijanov in podrazumeva kritiku svih nas ostalih? Nisam. Ilir siguran da nije nameravao da tako bude. A drijan jeste privlaio ljude, ali se ne ponaao kao da su mu potrebni uenici; verovao je da svako od nas treba da misbe. Da li bi uivao u ivotu, kao veina nas, ili da li bi bar pokuao tako neto, iveo? Moda; a moda bi oseao krivicu i kajanje zbog toga to svoje delanjekladio sa svojim razmiljanjem.

Nita od svega navedenog, meutim, ne menja injenicu da je to bio, ba kako je A

kao, dozlaboga uludo sjeban ivot.

Godinu dana kasnije, Kolin i Aleks predloili su da se ponovo sastanemodinjicu Adrijanove smrti, popili smo pie u hotelu ering Kros, a onda otidijski restoran. Pokuali smo da prizovemo svog prijatelja i odamo mu poast. S

mo se kako je Matorom Dou Hantu uzeo posao, i kako je Filu Diksonu objannos Erosa i Tanatosa. Ve smo polako pretvarali prolost u anegdotu. Prisetili sm

ko smo klicanjem pozdravili vest da je Adrijan dobio stipendiju za Kembrid. Shmo da premda je on bio u gostima kod svakog od nas trojice, niko od nas nije bioega; kao i to da nismo znali jesmo li ikada i pitali? ime se bavi njegov otatelskom baru nazdravili smo mu vinom, a pivom na kraju veere. Ispred restotapali smo jedan drugog po ramenu i zakleli se da emo tu komeimoraciju ponavake godine. Nai su ivoti, meutim, ve kretali u razliitim pravcima, a zajednanje na Adrijana nije bilo dovoljno da bi nas dralo na okupu. Moda je i postojanja misterije oko njegove smrti, njegov sluaj bio lake zakljuen. Pamti

celog ivota, naravno. Ali je njegova smrt bila vie primerna nego tragina kak


38/97

one novine u Kembridu rutinski zakljuile pa se tako on povukao iz naih reilino brzo, neosetno preavi u vreme i istoriju.

U meuvremenu sam otiao iz roditeljskog doma, i poeo da radim kao pripravnministraciji jedne kulturne ustanove. Ubrzo sam upoznao Margaretu; venali smogodine kasnije rodila se Suzi. Kupili smo malu kuu s velikom hipotekom; sv

na sam putovao u London. Moje pripravnitvo pretvorilo se u dugu karijeru. iv

oleteo. J edan Englez je j ednom rekao kako je brak dugi dosadan obed na komding pojede na poetku. Po meni, to je previe cinino. J a jesam uivao u svom bsam to moda inio suvie tiho suvie spokojno na svoju tetu. Posle dvanae

dina, Margaret je otila s jednim tipom koji je drao restoran. Nikad mi sepadao ni on, ni hrana u njegovom restoranu, kad smo kod toga ali to je i normr ne? Podelili smo starateljstvo nad Suzi. Na sreu, inilo se da je na raskidevie uzdrmao, a tek sad shvatam da nikad na nju nisam primenio svoju te

ume.Posle razvoda, imao sam nekoliko veza, ali nijednu ozbiljnu. Margareti bih ijavio svaku svoju novu devojku. U to vreme, to mi je delovalo sasvim prironekad se pitam nije li to bio pokuaj da u njoj probudim ljubomoru; ili, mostojanje da zatitim sebe, nain da spreim da ta nova veza postane previe ozbim toga, u tom ispranjenom ivotu, padale su mi na um razliite zamisli kojezivao projektima, moda i zbog toga da bi mi zvuale ostvarljivo. Nijedna ode se ostvarila. No to i nije vano; kao ni bilo koji deo moje prie.

Suzi je odrasla, i ljudi su poeli da joj se obraaju imenom Suzan. Kad joj jeadeset etiri godine, poveo sam je za ruku do matiara. Ken je lekar: sad imaju dce, deaka i devojicu. U novaniku uvek nosim njihove fotografije iz mlaih danpretpostavljam, normalno, da ne kaem filozofski neporecivo. A svi mi nepresnavljamo: Tako brzo rastu, zar ne? pri emu zapravo elimo da kaemo: vremda sve bre prolazi.Margaretin drugi mu, ispostavilo se, nije bio ba toliko sklon spokojnom ivotu: o

sa enom koja je prilino liila na nju, ali je bila presudnih deset godina mlaa. Oostali smo u dobrim odnosima: sreemo se na porodinim proslavama i ponemo zajedno na ruak. J ednom prilikom, nakon jedne ili dve ae, postantimentalna i predloila da moda jo jednom ponemo ispoetka. Dogaajdima i udnije stvari, tako je nekako ona to sroila. Nema sumnje da se dogaajum do tada ve bio toliko navikao na svoju ivotnu rutinu i zavoleo svoju samooda samo nisam dovoljno udan da bih uradio tako neto. J ednom ili dvrazgovarali smo o tome da odemo zajedno na odmor, ali mislim da smo i ona

ekivali da druga strana sve isplanira i rezervie karte i hotele. Tako da od toga nije


39/97

ta.Sad sam u penziji. Imam svoj stan sa svojim stvarima. Imam nekoliko drugara za

nekoliko prijateljica naravno, re je o platonskim prijateljstvima. (A uostalom, su deo ove prie.) lan sam lokalnog udruenja istoriara, mada me ne uzbuevie ono to metalni detektori uspeju da otkopaju. Nedavno sam se prijavilonterski rad u lokalnoj bolnici; idem po odeljenjima i raznosim knjige, sakupljameporuujem pacijentima. To mi je povod da izlazim, a i dobro je da ovek radi n

risno; povrh svega, na taj nain sam upoznao i neke nove ljude. Bolesne ljude, dabo i samrtnike. Ali u, ako nita drugo, umeti da se snaem u bolnici, kad doe reene.A sve to jeste nekakav ivot, zar ne? I ma tu i uspeha i razoaranja. Meni je do sadnimljiv, mada se ne bih bunio niti udio ako bi se drugima uinilo da nije ba toda je, na izvestan nain, Adrijan znao ta radi. Time ne elim da kaem da biho kog razloga odbacio svoj ivot, to vam je svakako jasno.

a sam preiveo. Preiveo je da bi mogao da ispria priu tako se kae, zatorija nije sainjena od lai koje piu pobednici, kako sam jednom prilikom udvoeravao Matorog Doa Hanta; sada to znam. Istoriju uglavnom ine seanja preiji najee nisu ni pobednici ni poraeni.


40/97

DVA


41/97

Kad ivot poodmakne, ponete da oekujete i malo odmora, zar ne? Pomislite kaksluili tako neto. J a bar jesam to pomislio. No onda ponete da shvatate kako ivea obavezu da nagrauje ljude po zasluzi.sto tako, kad ste mladi, ini vam se da moete da predvidite bol i prazninu koje e

arost doneti. Zamiljate sebe usamljenog, razvedenog, zamiljate sebe kao udca odrastaju i odlaze, prijatelji umiru. Zamiljate gubitak statusa, gubitak elj

stajanje mogunosti da u nekom probudite elju. Ili odlazite jo dalje i zamiibliavanje sopstvene smrti, s kojom, kakvo god drutvo da ste u stanju sebibavite, morate da se suoite sami. Sve je to, meutim, gledanje unapred. Ono toe uspeti, jeste da pogledate unapred, i onda zamislite sebe kako se u toj neodreki u budunosti osvrete unatrag. Kako ovladavate novim emocijama koje vnosi sa sobom. Kako otkrivate, na primer, da ima sve manje svedoka vaeg ivota

anje dokaznog materijala, a otuda i sve manje izvesnosti u pogledu toga ta jeste i

bili. ak i ako ste priljeno uvali zapise rei, zvuke, slike moe vam se desikrijete da ste ih uvali na pogrean nain. Kako ono glasi ona reenica koju je Addo citirao: Istorija je izvesnost stvorena u taki u kojoj se susreu nesavrenost se

manjkavosti dokumenata.danas dosta itam istorijsku literaturu, i naravno pratim svu zvaninu istoriju koigrala za mog ivotnog veka pad komunizma, gospou Taer, J edanaesti septem

obalno zagrevanje uz sasvim razumljivu meavinu straha, zabrinutosti i obazrtimizma. S tim to je nikad nisam doivljavao na isti nain nikad joj nisam verov

o to, na primer, verujem u dogaaje iz S tare Grke i Rima, ili u Britansku imperktobarsku revoluciju. Moda se jednostavno oseam bezbednije kad je re o istojoj postoji manje-vie potpuna saglasnost. I li je tu moda opet u pitanju onaradoks: istorija koja nam se odigrava pred nosom trebalo bi da nam bude najjasnak je najtee uhvatljiva. ivimo u vremenu, ono nas omeuje i odreuje, i od vremoekuje da meri istoriju, zar ne? No ako nismo u stanju da shvatimo vreme, ak

oemo da shvatimo tajne njegovog ritma i proticanja, kakvi su nam izgledi da shva

oriju makar i onaj na sasvim mali, sasvim lini, uglavnom nedokumentovan deorije?

Dok smo mladi, svi koji imaju vie od trideset godina deluju nam sredoveno, eko pedeset, matoro. A vreme prolaz

Documents

Džulijan Barns~Ovo liči na kraj.pdf