E Dizajn Proizvoda

UNIVERZITET U BEOGRADU

FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA

E-DIZAJN PROIZVODA

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA ELEKTRONSKO

UPRAVLJANJE PROIZVODOM

Student:

Profesor-mentor:

Beograd, 2011.

Seminarski rad E-dizajn proizvoda

S A D R Ž A J

UVOD...............................................................................................................................- 2 -

1.DIZAJN PROIZVODA................................................................................................- 3 -

2.DIZAJN PROCES – PROCES PROJEKTOVANJA...............................................- 6 -

2.1 Unapređivanja dizajna proizvoda................................................................- 8 -

3. CAD SISTEMI...........................................................................................................- 10 -

3.1 Osnovni principi 3D modela.....................................................................- 13 -

3.2 Prednosti i mogućnosti korišćenja CAD...................................................- 15 -

3.3 Savremeni CAD software..........................................................................- 16 -

ZAKLJUČAK................................................................................................................- 17 -

LITERATURA..............................................................................................................- 18 -

1


UVOD

Reč ”Dizajn“ dolazi od engleske reči Design, a znači crtež ili skica, neka ideja

izražena crtežom. Jednostavno rečeno, dizajn je umetničko oblikovanje predmeta za

upotrebu. U svakodnevnom životu dizajn je prisutan svuda oko nas, a da često nismo ni

svesni. Danas ova reč se koristi za mnoga polja i njeno značenje obično označava

finalizirani plan rada ili krajnji ishod sprovođenja nekog plana.

U običnoj primeni reč dizajn obuhvata sve industrijske predmete masovne

proizvodnje i maloserijske proizvode, nameštaj, odeću, grafički izgled stranica magazina,

itd. Dizajn proizvoda odnosi se na izbor kombinacije funkcionalnih, strukturnih i estetskih

obeležija.

Svaki proizvod koji ima zastareli i neprimamljivi dizajn izuzetno je osetljiv na

napade konkurencije. Pravovremeno identifikovanje proizvoda koji prestaju biti atraktivni

potrošačima predstavlja ozbiljan problem preduzećima koja proizvode mnoštvo proizvoda.

Jedan od mogućih načina pristupanja ovom problemu jeste formiranje komisije za praćenje

proizvoda i dizajna.

Informaciona tehnologija radikalno menja svet i najviše doprinosi

internacionalizaciji i globalizaciji. Danas je dobar dizajn proizvoda medija neophodan jer

živimo u svetu pretrpanom informacijama, u kojem sve teže savladavamo nove nadolazeće

tehnologije koje se razvijaju sve većom brzinom. Dobro dizajnirani proizvodi imaju

potencijal da naš život učine produktivnijim, organizovanijim, lakšim i zabavnijim.

Proizvođač mora da iznalazi nova konstrukciona rešenja, a to zahteva znanje,

učenje, različite inovacije, ekonomična tehnička rešenja, spremnost i spretnost

zadovoljenja kupaca u velikoj tržišnoj konkurenciji. Pored kvaliteta, velika pažnja poklanja

se i dizajnu proizvoda kao i samom procesu plasiranja proizvoda na tržište. Nije dovoljno

imati dobar proizvod već znati kako i na koji način taj proizvod približiti kupcu.

2


1. DIZAJN PROIZVODA

Dizajn proizvoda predstavlja element diferencijacije u odnosu na proizvode

konkurencije, pa na taj način postaje značajan izvor za sticanje i održavanje konkurentske

prednosti poduzeća na tržištu. Nažalost, dizajn proizvoda vrlo često ulazi prekasno u

proces razvoja novog proizvoda i usled toga njegovo značenje i potencijal ostaju

zanemareni.

Prema tome, dobar je dizajn proizvoda u funkciji uspešnog poslovanja

preduzeća. Uopšteno, tri su bitna područija u kojima odlučivanje o dizajnu ima izuzetno

značenje:

Identitet preduzeća,

dizajn proizvoda,

identitet marke.1

Dizajn proizvoda odnosi se na izbor kombinacije funkcionalnih, strukturnih i

estetskih obeležija. Funkcionalna su obeležja ona povezana sa korišću koja se očekuje od

proizvoda. Na primer, kišobran treba da pruži zaštitu do kiše. Strukturna obeležija se

odnose na mogućnost ispunjavanja funkcionalnih obeležija proizvoda i uključuju odluke o

veličini, obliku, materijalu. Na primer, kišobran može biti veličine koja omogućava

njegovo nošenje u torbi i može biti izrađen od prozirnog materijala kroz koji se može

gledati. Estetska se obeležija odabiru i kombinuju tako da daju privlačnost proizvodu , to

jest stvaraju vizualnu percepciju stila ili dizajna.

Dobar dizajn mora ispunjavati uslove vezane za:

upotrebljivost proizvoda

ergonomsku prilagodljivost

tehničku/ekonomsku pouzdanost

estetsku senzibilnost

dosljednost imagea.2

1 www.fpz.hr/pt/downloads/pds_ef.pdf , datum pristupa: 26.11.2011.

2 Milosavljević, M., „Marketing“, Savremena administracija, Beograd, 2001. str.165.

3


Upotrebljivost proizvoda. Osnovni zahtev koji se postavlja pred dobar

dizajn je da osigura upotrebljivost proizvoda. Dobar, praktični dizajn mora

se isticati po tome da odgovara svrsi. Naime, potrošač/korisnik ne mora

znati, razumeti ili brinuti kako proizvod funkcioniše, ali u svakom slučaju

očekuje da funkcioniše. Zatim, proizvod mora funkcionisati, makar samo

određeno vreme i u nepovoljnim uslovima upotrebe. Takođe, treba da bude

dostupan, jednostavan za instalaciju, korišćenje, održavanje i eventualno

odlaganje. Perspektiva preduzeća ponešto je drugačija. Ono je prvenstveno

zainteresovano za produženje životnog veka proizvoda i ponudu novih

varijanti zavisno od promena uslova na tržištu.

Ergonomska prilagodljivost. Proizvod mora biti prilagođen fizičkim i

psihološkim potrebama ljudi. Dobar dizajn mora ponuditi maksimalno

moguće: lakoću upotrebe, komfor, higijenu, sigurnost. Takođe, za trajne

proizvode dobar dizajn treba da omoguć skraćenje vremena potrebnog za

učenje o upotrebi proizvoda. Na primer, razumevanje ljudskog faktora u

odnosu na tastature, ekrane, ostalu opremu, stolice, radne stolove i prostore

kritično je za dizajn personalnih računara. Loše oblikovan i smešten ekran

računara stvara zamor oka, dok glasni štampači deluju iritirajuće.

Tehnička/ekonomska pouzdanost. Proizvod osim što mora biti koristan

mora biti i dostupan u ekonomskom smislu. Stoga, dobar dizajn mora voditi

računa o ekonomskim momentima. Za proizvode koji spadaju u kategoriju

potrošnih dobara potrošač obično promatra trošak po jedinici upotrebe, za

trajne proizvode trošak pribavljanja i trošak funkcionisanja koji uključuje

potrošnju energije i održavanje.3 Trajnost proizvoda takođe je važna

kategorija, a zavisna je od pogodnosti korištenih materijala i načinima

njihova kombinpovanja. Promatrano iz perspektive dobrog dizajna, svi

korišćeni materijali treba potpuno da ispunjavaju zahteve proizvoda, a ne

samo zahteve koje postavlja njegova upotreba.

Estetska senzibilnost. Obeležja materijala i metode obrade moraju biti

usklađeni s onim što će tržište prihvatiti. Izgled proizvoda određuje se

3 Milosavljević, M., „Marketing“, Savremena administracija, Beograd, 2001. str.167.

4


prvenstveno, iako ne i isključivo, na temelju preferencija

potrošača/korisnika. Ljudi reaguju emocionalno na stvari prezentovane

njihovim čulima, a ponašanje koje sledi kao odgovor na podražaj pod

uticajem je prethodnih iskustava. ''Javnost nije nespremna prihvatiti bolje;

ona je nespremna prihvatiti nepoznato.'' Međutim, nikako se ne sme

zanemariti novost kao jedan od važnih aspekata privlačnosti dizajna. ''Osoba

je najpre privučena (proizvodu) putem dizajna. Ako su obeležija proizvoda u

skladu s dizajnom, a cena je u redu, dolazi do prodaje.'' Sposobnost

proizvoda da izazove i održava interes potrošača vođena je novitetom

njegovog dizajna. Dobar dizajn izaziva ugodni doživljaj. Što su proizvodi

tehnički superiorniji, veća je potreba da ih se učini razumljivim i poželjnim.

Zbog toga je estetska senzibilnost važan zahtev koji dobar dizajn mora

ispunjavati.

Doslednost imagea. Potrošač obično preferira dizajn proizvoda čiji je image

konzistentan s njegovim konceptom o sebi samom – bez obzira da li se radi o

konceptu kakav bi individualac želeo biti ili kakav on uistinu jeste. Potrošač

često odabire proizvod koji će izraziti njegov socijalni status drugim ljudima

– na primer, odeća, galanterija, itd. s istaknutim imenom ili inicijalima

dizajnera samo je jedna od takvih manifestacija. Dizajn pojedinog proizvoda

mora biti u sinergiji s celokupnim programom dizajna preduzeća. Kroz

dizajn proizvoda, ekonomsku propagandu, ostale oblike promocije, pisane

materijale, izloške, korespondenciju, itd. preduzeće otkriva svoj karakter

potrošačima. Stoga, dizajn proizvoda mora biti prepoznatljiv kao vizuelno

utelovljenje osobnosti preduzeća. On treba da doprinosi ideji koju preduzeće

ima o samom sebi.4

2. DIZAJN PROCES – PROCES PROJEKTOVANJA

4 Milosavljević, M., „Marketing“, Savremena administracija, Beograd, 2001.

5


Upravljanje dizajnom predstavlja utemeljenje politike dizajna preduzeća,

organizaciju politike dizajna i procesa u preduzeću, te određivanje i procenu koncepta

dizajna preduzeća i ono počinje identifikovanjem ključnih područija dizajna u preduzeću.

U proizvodnim preduzećima to je, naravno, proizvod.5

Dizajn je integralni deo strategije upravljanja, a strategija u kojoj je inkorporiran

dizajn daće bolje rezultate poslovanja preduzeća. Promene na tržištu, te razvoj tehnologije

odvijaju se istovremeno i interaktivno. Uspešna koordinacija marketinga, dizajna i

proizvodnje može iskoristiti mogućnosti koje nude trendovi koji izviru i to čak one

mogućnosti kojih potrošači još ni sami nisu svesni.

Dizajn polazi od definicije problema, zatim se nastavlja s programom neposrednih

istraživanja i razvoja, što vodi do izrade projekta i prototipa. Proces se završava serijskom

proizvodnjom i distribucijom proizvoda i na taj se način potreba zadovoljava ondje gdje je

nastala.

Četiri su osnovne činjenice koje karakterišu industrijski dizajn:

U zemljama u razvoju prihvatanje, usvajanje i primjena industrijskog

dizajna javlja se kao životna potreba, zavisno od problema njihove početne

industrijalizacije, o kvalitetu i stručnom kadru novostvorene industrije.

U visokorazvijenim zemljama industrijski je dizajn u fazi zrelosti. Ima svoje

mesto u preduzeću. Služba dizajna, bilo da se radi o jednom ili više

stručnjaka, stvara na visokom nivou proizvodnje preduzeća sintezu

tehničkih, privrednih i društvenih faktora kojima je određen proizvod. Ta

sinteza uvek je kompromis između mnogih zahteva i to najbolji kompromis.

Industrijski dizajn postaje u svim privrednim granama strašno konkurentsko

oružje, sve potrebnije kako se širi i internacionalizira tržište i kako intenzitet

i sloboda konkurencije rastu.6

Konačno, industrijski dizajn dobiva duboko ljudsko značenje u odgoju masa.

Nastoji predmetima za svakodnevnu upotrebu dati estetsku i ljudsku

vrednost. Ako prisilimo ljude da spoznaju tu vrednost, oni će spoznati i

smisao okoline u kojoj žive.


6 Douglas, S. Craig, S„Globalna marketing strategija“, Grmeč, Beograd, 2000. str.225.

6


Cilj procesa projektovanja je da se na efikasan i pogodan način nađe put od ideje

do proizvoda. Da bi se od kvalitetne ideje došlo i do kvalitetnog proizvoda

potrebno je pri projektovanju držati se određenog redosleda aktivnosti. Taj redosled

aktivnosti je prikazan sledećim blok dijagramom:

Dijagram 1. Blok – dijagram procesa projektovanja (design) od Ideje do

Proizvod

3. Faza 1: Ideja, ili prepoznavanje potreba

Ideja o razvoju novog proizvoda ili unapređenje postojećeg se javlja kao posledica

potrebe industrije, vlade, privatnog sektora ili neke druge instance, a u cilju smanjenja

troškova bilo investicionih ili eksploatacionih i povećanja efikasnosti, komfora i slično.

Ova faza je izuzetno važna i zahteva dobro poznavanje tržišta, potreba privrede, propisa

kao i osnovnih operacionih principa i načela. Ideja je obično posledica 'individualnog' rada

ali može nastati i kao posledica aktivnosti grupe ljudi - tima.

4. Faza 2: Feasibility study ili 'Kreiranje i prezentacija mogućih rešenja

Ova faza se sastoji od dva nivoa. Prvi nivo je Kreiranja mogućih načina realizacije

ideje nastale u prethodnoj fazi. Prevod na engleski je 'Feasibility study', termin koji je i kod

nas uobičajen. Prema teoriji projektovanja, koja se danas sve češće svrstava u posebnu

naučnu oblast dizajna (Design science), ova faza se može uspešno realizovati samo

grupnom aktivnošću (timski rad) i karakteriše se kao 'Brainstorming' faza ili faza

razmišljanja. U toj fazi se sve ideje koje se mogu javiti stavljaju u razmatranje te se

ocenjuje da li ih je moguće realizovati ili ne. Ova faza zahteva multidisciplinarnost u timu

koji se tim bavi. To znači da stručnjaci iz različitih oblasti moraju učestvovati u procesu da

bi on bio uspešan. Ideje koje se pojave u toku tog procesa se takođe moraju i prezentirati

kako bi se proces odlučivanja i daljeg projektovanja mogao adekvatno obaviti.

7


5. Faza 3: 'Preliminarni dizajn'

Na osnovu prezentacija iz prethodne faze, u toku ove faze se vrši izbor rješenja za

koje će se raditi razrada i kasnije provesti kompletan proces i realizacija. Izvodi se

preliminarna konstrukcija praćena modelom, sklopnim crtežom i analizom mogućnosti

proizvodnje.

6. Faza 4: Konačni 'Finalni dizajn'

Finalna konstrukcija i razrada detalja. Kao rezultat ove faze dobije se radionička

dokumentacija praćena ostalom dokumentacijom za proizvodnju, marketing, ekonomsku

analizu i slično.

7. Faza 5: 'Proizvodnja'

Konstrukcijski tim treba da prati proizvodnju, testiranje proizvoda i njegov

marketing u cilju unapređenja procesa konstruisanja i samog proizvoda.

2.1 Unapređivanja dizajna proizvoda

Svaki proizvod koji ima zastareli i neprimamljivi dizajn izuzetno je osetljiv na

napade konkurencije.7 Pravovremeno identifikovanje proizvoda koji prestaju biti atraktivni

potrošačima ozbiljan je problem za preduzeće koje proizvodi mnoštvo proizvoda. Jedan od

mogućih načina pristupanja ovom problemu jeste formiranje komisije za praćenje

proizvoda i dizajna u koju treba da budu uključeni stručnjaci iz marketinškoga sektora,

proizvodnje, nabavke, prodaje, kontrole, upravljanja ljudskim potencijalima i sektora za

istraživanje i razvoj.

Za ocenjivanje proizvoda i dizajna treb da budu definirani formalni kriterijumi.

Jedan od mogućih modela bio bi sledeći:


8


I. faza – periodično ispitivanje linije proizvoda s ciljem identifikacije onih

proizvoda koji postižu nezadovoljavajuće rezultate u odnosu na prodaju, dobit, stanje

zaliha, konkurenciju i tražnju u celini.

II. faza – identifikovani slabi proizvodi promatraju se u odnosu na ciljeve

preduzeća. Oni koji dobiju prolaznu ocenu podvrgavaju se promenama pakovanja,

dodatnim promotivnim aktivnostima, smanjenju troškova ili traženju novog tržišnog

segmenta. Proizvodi koji nisu dobili prolaznu ocenu sele se u sledeću fazu.

III. faza – proizvodi koji dospeju u ovu fazu detaljno se analiziraju u odnosu na

faktore kao što su: svrha linije proizvoda, razvoj novih proizvoda u preduzeću,

zadovoljstvo potrošača, marketinški problemi, korištenje proizvodnih kapaciteta.

''Spašenim'' proizvodima pruža se šansa recikliranja kroz program korektivnih akcija.

IV. faza – proizvodi koji dospeju u ovu fazu definitivno nestaju iz asortimana

preduzeća. Vreme nestanka određeno je količinom zaliha i dinamikom potražnje, uticajem

koji ima proizvod na dobit preduzeća, statusom rezervnih delova i/ili sličnim elementima.8

3. CAD SISTEMI

8 Ozretić Došen, Đ. Dizajn kao elementarni deo razvoja prozvoda, Ekonomski fakultet u Zagrebu,

http://web.efzg.hr/dok/mar/kolegiji/ppid/Dizajn_kao_integralni_element_razvoja_proizvoda.pdf,

datum pristupa: 27.11.2011.

9

http://web.efzg.hr/dok/mar/kolegiji/ppid/Dizajn_kao_integralni_element_razvoja_proizvoda.pdf


Computer Aided Design (CAD) = kompjuterski podržan dizajn; projektovanje

pomoću računara – je takav oblik dizajna koncipiran da upotrebom računara i računarskih

sistema pomogne i olakša kreiranje, modifikaciju, analizu i optimizaciju dizajna. Danas se

standardno koristi za projektovanje uređaja i komponenata u mašinstvu, građevini,

elektrotehnici, elektronici, telekomunikacijama, računarstvu. Osnovni cilj je da se omogući

izrada što kvalitetnijih proizvoda za što manje vremena i uz što manje troškove. Koristi se

u izradi grafičkih i tekstualnih dokumenata – tehničko tehnološka dokumentacija, u izradi

2D, 3D i 4D računarskih modela fizičkih i virtualnih objekata, u proračunima, analizama,

simulacijama inženjerskih problema, u planiranju, upravljanju i kontroli uređaja za izradu

proizvoda, uoptimizaciji proizvoda i procesa proizvodnje.

CAD ili Comupter-Aided Design (kompjuterski podržan dizajn) je razvijen na

Institutu za tehnologiju američke države Masačusets 1950. godine. To je bilo vreme

inicijalne faze razvoja kompjutera, pa je i CAD softver bio nedovoljno razvijen. Novac za

njegov razvoj su obezbeđivale automobilska i avio industrija, koje su direktno tražile i

nalazile način za njegovu primenu. U narednom periodu kompjuteri bivaju sve moćnije

mašine kako u pogledu veličine memorije, tako i procesorske brzine, pri tom dolazi do

postepenog, ali konstantnog pada cena, tako da i primena CAD tehnologije dobija sve više

na značaju i nalazi sve veću primenu i u drugim oblastima industrije.9

Poslednjih godina CAD tehnologija predstavlja izuzetno moćno i osnovno sredstvo

za rad. Najveći broj eksperata iz različitih oblasti koji se bave dizajniranjem, pa tako i

inženjeri mogu da projektuju nacrte i planove, a zatim ih vizuelizuju u virtuelne

trodimenzionalne modele i kao takve ih mogu rotirati, uvećavati, preklapati, ukrštati

zapravo prilagoditi i olakšati dalji fazama obrade. Tom prilikom se dobijaju informacije

koje zahvaljujući CAD programima mogu biti prevedene uz pomoć softvera CAM ili

ComputerAided Manufacture (kompjuterski podržanu izradu) u izuzetno precizne i

značajne podatke koji se koriste za kontrolu mašina (kao što su različite vrste strugova i

raznih alata za sečenje) i robota koje služe u procesu proizvodnje.

Veoma bitne prednosti prilikom upotrebe CAD/CAM sistema su izuzetno velika

operativnost, preciznost i povećana produktivnost. Sve navedeno ubrzava plasman na

9 Galjak, M. Devedžić, G. Ćuković, S. Primena principa integrisanog razvoja proizvoda, Mašinski

fakultet u Kragujevcu, http://www.cqm.rs/2009/pdf/36/16.pdf, datum pristupa: 27.11.2011.

10

http://www.cqm.rs/2009/pdf/36/16.pdf


trzište, ali i obezbeđuje standardizaciju komponenata za serijsku proizvodnju u mnogim

granama industrije. Na slici 1. dat je prikaz strukture CAD/CAM sistema.

Slika 1.Struktura CAD/CAD sistema 10

CAD/CAM umanjuju protok vremena od momenta formiranja koncepta do

prototipa, pri čemu je sam proces dizajniranja veoma efikasan, precizan i nada sve brz, što

su imperativi savremenog poslovanja. Korišćenjem kompjutera nastala je prava revoluciju

u industriji, ali i svim sferama života pri čemu nastaju proizvodi sa izuzetno dobrim

performansama, ali i na veoma bezbedan način tokom procesa proizvodnje.

CAD sistem se sastoji od hardware-a i software-a:

10 Ivić, S. Veličković, S. Implementacija CAD/CAM tehnologije u stomatologiji,

http://infoteh.etf.unssa.rs.ba/zbornik/2011/radovi/E-I/E-I-26.pdf, datum pristupa: 26.11.2011.

11

http://infoteh.etf.unssa.rs.ba/zbornik/2011/radovi/E-I/E-I-26.pdf


Dijagram 2. CAD sistem

Hardver se sastoji od: računara i periferne jedinice.

Pod računarom podrazumevamo CPU (centralnu procesnu jedinicu), fiksnu

memorijsku jedinicu (čvrsti disk ˝hard disc˝) i radnu memoriju (RAM).

Periferne jedinice služe za unošenje podataka u računar i iznošenje podataka

iz njega. Na osnovu navedenog periferne jedinice se mogu podeliti na ulazne i

izlazne jedinice. U ulazne jedinice ubrajamo: tastaturu, miš, skener, spoljne

memorijske jedinice (floppy diskovi i CD-ovi) i jedinice za unošenje podataka sa

spoljnih memorijskih jedinica (CD-ROM, floppy jedinica itd.). Izlazne jedinice su:

monitor, štampač, ploter itd.

Ipak sam hardver nije upotrebljiv bez softvera. Pod softverom

podrazumevamo programe, koji su napisani u obliku koji računar može prepoznati,

pomoću kojih se upravlja radom računara. Razlikujemo sistemske i aplikativne

(korisničke) softvere. Zadatak sistemskih softvera je da osiguraju optimalan pravilan

rad računara, dok putem aplikativnog softvera operater pomoću određenih

instrukcija (naredbi, predviđenih aplikativnim programom) usmerava rad računara,

kako bi ga iskoristio za izvršenje željenih operacija.

Aplikativni CAD softveri rade sa sledećim grupama instrukcija:11

11 Kovačević A. Osnovi projektovanja, Mašinski fakultet u tuzli, Tuzla 2002.

http://www.staff.city.ac.uk/~ra600/CAD-CAM/Osnovi%20%20projektovanja%20-%20skripta.pdf,

12

http://www.staff.city.ac.uk/~ra600/CAD-CAM/Osnovi%20%20projektovanja%20-%20skripta.pdf


Naredbe za crtanje (line, polyline, multiline, circle, arc...)

Naredbe za izmene (erase, copy, move, array...)

Naredbe za projekcije (view, zoom, pan...)

Naredbe za kotiranje

Naredbe za šrafiranje

Naredbe za proračun (za izračunavanje težine, težišta, površina,

momenata inercije...)

Naredbe za informisanje (izrada sastavnica, studija,

specifikacija, izveštaja...)

Naredbe za layer-tehniku

Naredbe za prikaz atributa i

Naredbe za simulaciju (kinematska i numerička simulacija)

3.1 Osnovni principi 3D modela

Prostorno modeliranje na računaru znatno se razlikuje od fizičkog modeliranja u

stvarnom svetu. Pri izradi makete nekog modela u fizičkom svetu na raspolaganju su nam

svi stupnjevi slobode, mogućnost jednostavnog kretanja u prostoru i sve tri prostorne

dimenzije. U radu s računarom, potreban nam je monitor da bismo mogli vizualizirati

model, a on pak ima samo dve dimenzije. Stoga se AutoCAD u prikazu modela koristi

matematičkim algoritmima koji nam dočaravaju prikaz modela gledanog iz zadanog smera

i pod zadanim uglom u datom trenutku.12

Prostorne modele možemo podeliti na tri osnovna tipa:

Žičani modeli (wireframe model) - najjednostavniji modeli, nastali crtanjem

dvodimenzionalnih objekata (linija, lukova...) koji definišu samo bridove modela, dok je

Datum pristupa: 27.11.2011.12 Kožar, Z. AutoCad, 3D modeliranje, Prior inženjering D.o.o. http://www.prior.hr/wordpress/wp-

content/uploads/2010/09/AutoCAD-3D-modeliranje.pdf, datum pristupa: 28.11.2011.

13

http://www.prior.hr/wordpress/wp-content/uploads/2010/09/AutoCAD-3D-modeliranje.pdf



model zapravo "šupalj" pa nema masenih svojstava (površina i volumen). Ovaj pristup

primeren je samo najjednostavnijim modelima.13

Modeli ravnih ploča (surface model) – složeni oblik nastano definisanjem više

ploča koje zatvaraju prostor između bridova modela, čime model postaje jasniji u prikazu,

ali i dalje ne poseduje sva masena svojstva, već samo površinu u nekim slučajevima.

Modeli punih tela (solid model) – ovaj tip modela definiše bridove, ploče i

unutrašnjost modela i time poseduje sva potrebna masena svojstva te omogućuje napredne

metode uređivanja. Puni modeli mogu da se stvaraju iz gotovih osnovnih elemenata,

takozvanih primitiva i složenih profila pa je samim time moguće vrlo lako stvoriti

prostorni model iz postojećeg nacrta, tlocrta ili bokocrta. Puna tela moguće je i

kombinovati na različite načine i tako stvarati veoma složene prostorne modele. Da bismo

što jednostavnije stvarali prostorne modele na računaru potrebni su nam alati za

pregledanje modela i navigaciju u prostoru. AutoCAD ima nekoliko alata koji nam

omogućuju jednostavnije pregledanje i navigaciju, a isto tako i samo modeliranje.

Slika 2. Tri osnovna tipa prostornih modela: Žičani model, model ravnih ploča i

model punih tela.14

13 Kožar, Z. AutoCad, 3D modeliranje, Prior inženjering D.o.o. http://www.prior.hr/wordpress/wp-

content/uploads/2010/09/AutoCAD-3D-modeliranje.pdf, datum pristupa: 28.11.2011.14 Kožar, Z. AutoCad, 3D modeliranje, Prior inženjering D.o.o. http://www.prior.hr/wordpress/wp-

content/uploads/2010/09/AutoCAD-3D-modeliranje.pdf, datum pristupa: 28.11.2011.

14






3.2 Prednosti i mogućnosti korišćenja CAD

Primena CAD/CAM sistema daje brojne prednosti korisnicima, tako da se danas

praktično ne postavlja pitanje da li ih treba koristiti već koja su optimalana rešenja za

konkretnu proizvodnu ili razvojnu firmu. U nastavku će biti dat pregled prenosti prema

MIT – Massachusetts Institute of Technology

Povećanje produktivnosti (brzine) – Danas predstavlja jedan od najvažnijih

zahteva koji se postavlja pred firme. Posedovanje pravog rešenja u pravom

trenutku (što ranije) predstavlja uslov napredovanja i opstanka u uslovima

globalne konkurencije. Povećanje brzine se može postići na sledeće načine:15

- Automatizacija rutinskih poslova radi povećanja kreativnosti

- Unos standardnih delova iz baze podataka

- Rapid prototyping

Podrška izmanama na konstrukciji – Lake i pouzdane izmene konstrukcija, sa

jedne strane omogućavaju otklanjanje grešaka koje nastaju u procesu

konstruisanja, a sa druge što je još važnije, mogućnost kreiranja brojnih

varijanti i njihovo poboljšavanje u procesu optimizacije konstrukcionih rešenja.

Lake izmene konstrukcije se ostvaruju na sledeće načine:

- Nema potrebe za ponovnim crtanjem svih delova posle svake

promene

- Čuva prethodne konstruktorske iteracije

Komunikacija – se može posmatrati sa sledećih aspekata:

- Sa drugim timovima/inženjerima (proizvođači, dobavljači...) o Sa

drugim programima (CAD, CAM, CAE, ...)

- Sa marketingom (realistični prikaz konstrukcije)

- Urednost (visko kvalitetni crteži) 16

Neke osnovne analize – Pored osnovne namene savremeni CAD softveri

uključuju u sebi sve više modula od kojih su neki nabrojani ispod. Danas su

aktuelni tzv. PLM (Product Lifecycle Management) softveri koji uključuju

15 Ivić, S. Veličković, S. Implementacija CAD/CAM tehnologije u stomatologiji,

http://infoteh.etf.unssa.rs.ba/zbornik/2011/radovi/E-I/E-I-26.pdf, datum pristupa: 26.11.2011.16 Ivić, S. Veličković, S. Implementacija CAD/CAM tehnologije u stomatologiji,

http://infoteh.etf.unssa.rs.ba/zbornik/2011/radovi/E-I/E-I-26.pdf, datum pristupa: 26.11.2011.

15




softverska rešenja za veliki broj (sve) faza životnog ciklusa poroizvoda od

pojave potrebe do povlačenja iz eksploatacije i recikliranja.

- Osobine i naponi (masa, momenti inercije, osnovni FEA...)

- Neusaglašenost između delova (preklapanja...)

3.3 Savremeni CAD software

Današnji nivo razvoja CAD/CAM softvera karakteriše veliki broj softvera različitih

proizvođača. Softveri po svojim karakteristikama i mogućnostima postaju sve sličniji

međusobom. Sve je više proizvođača softvera koji nude integrisana rešenja (PLM

Solutions) koja obuhvataju primenu računara i softvera u celom životnom ciklusu

proizvoda. Može se uočiti i veoma dinamično tržište CAD/CAM softvera.

Najrasprostranjeniji CAD softveri su:17

– Applicon Bravo

– Autodesk Surface Studio

– Autodesk AutoCAD

– Autodesk Mechanical Desktop

– Autodesk Inventor

– Baystate Technologies Cadkey

– Bentley Systems MicroStation

– CoCreate SolidDesigner

– CoCreate ME10

– Dassault Systemes CATIA

– IBM CATIA

– Matra Datavision Euclid3 – MCS Anvil Express

– MicroCADAM Helix

– PTC Pro/DESKTOP

– PTC Pro/ENGINEER

– SDRC Artisan Series

– SDRC I-DEAS Master Series

– SDRC Imageware Surfacer

17 Kovačević A. Osnovi projektovanja, Mašinski fakultet u tuzli, Tuzla 2002.

http://www.staff.city.ac.uk/~ra600/CAD-CAM/Osnovi%20%20projektovanja%20-%20skripta.pdf,

Datum pristupa: 27.11.2011.

16



– SofTech (Adra) CADRA

– SolidWorks SolidWorks

– Think3 (CAD.LAB) Eureka Gold

– Unigraphics Solutions Solid Edge

– Unigraphics Solutions Unigraphics

– Varimetrix VX Modeling

– Visio IntelliCAD

– Visionary Design IronCAD

ZAKLJUČAK

Savremeno tržište kompanijama postavlja složene zahteve u pogledu

produktivnosti, kvaliteta, dizajna i brzine usvajanja proizvoda. Konkurencija na globalnom

tržištu se svakodnevno povećava i zahteva od proizvođača da se konstantno edukuje i da

stalno iznalazi nova rešenja kako bi zadovoljili potrebe i očekivanja kupca. Ovo se postiže

praćenjem svetskih trendova, razvoja tehnike i tehnologije kroz stalnu komunikaciju sa

potrošačima. Pri tome treba imati na umu važnu činjenicu da proizvod čini kompaniju, a

ne obrnuto.

Uslovi koji nastaju globalizacijom tržišta obično diktiraju vođenje razvoja proizvoda, i u

zavisnosti od potrošača, rukovanje postupkom projektovanja. Česte promene od strane

kupaca na tržištu daju kao rezultat pojavu više varijanti proizvoda i pre svega, izmena u

samom modelu proizvoda. Stoga je sve veći osvrt na korišćenje simultanog / konkurentnog

inženjerstva pa se projektanti i tehnolozi prilagođavaju razvoju novih tehnologija i

korišćenja naprednih softvera CAD/CAM sistema za rešavanja problema. Neophodna je

izrada modela i njihova primena kroz različite softverske pakete, kako u nauci tako i u

praksi. Neminovna je težnja smanjenja vremana trajanja razvoja novog proizvoda i

troškova, uz povećanje kvaliteta u fazi projektovanja proizvoda i tehnologije izrade i

automatizovanog unošenja izmena u toku faza dizajna, projektovanja i planiranja.

17


Samim tim kakvog je oblika određeno pakovanje, da li je atraktivno, izrađeno od

kvalitetnoga materijala, dopadljivo i ugodno za oko, diktira da li ce se prodavac odlučiti za

određeni proizvod ili ne i da li ce baš taj proizvod privući njegovu pažnju, pogotovo ako je

slučaj sa velikim trgovačkim centrima gde je izbor proizvoda širok i ako želimo da bas naš

proizvod bude primećen, mora biti kvalitetno dizajniran i imati jedinstveno pakovanje koje

ga izdvaja od ostalih.

Prilikom dizajna proizvoda moramo voditi računa da dizajn bude atraktivan, a

samim tim i funkcionalan. Kod dizajniranja i izrade pakovanja posebnu pažnju treba

posvetiti funkcionalnosti samog pakovanja, kvalitetu materijala od kojih se izrađuje,

samom materijalu od kojeg se izrađuje, jer ti materijali ne trebaju da budu preskupi, jer

samim tim se i cena proizvoda povećava, dok ujedno ti materijali treba da budu ekološki

prihvatljivi za okolinu sa mogućnošću recikliranja.

LITERATURA

8. Douglas, S. Craig, S. Globalna marketing strategija, Grmeč, Beograd, 2000.

9. Galjak, M. Devedžić, G. Ćuković, S. Primena principa integrisanog razvoja

proizvoda, Mašinski fakultet u Kragujevcu,

http://www.cqm.rs/2009/pdf/36/16.pdf, datum pristupa: 27.11.2011.

10. Ivić, S. Veličković, S. Implementacija CAD/CAM tehnologije u stomatologiji,

11. http://infoteh.etf.unssa.rs.ba/zbornik/2011/radovi/E-I/E-I-26.pdf, datum

pristupa: 26.11.2011.

12. Milosavljević, M., Marketing, Savremena administracija, Beograd, 2001.

13. Kovačević A. Osnovi projektovanja, Mašinski fakultet u tuzli, Tuzla 2002.

14. http://www.staff.city.ac.uk/~ra600/CAD-CAM/Osnovi%20%20projektovanja

%20-%20skripta.pdf,

15. Kožar, Z. AutoCad, 3D modeliranje, Prior inženjering D.o.o.

http://www.prior.hr/wordpress/wp-content/uploads/2010/09/AutoCAD-3D-

modeliranje.pdf, datum pristupa: 28.11.2011.

16. Ozretić Došen, Đ. Dizajn kao elementarni deo razvoja prozvoda, Ekonomski

fakultet u

18






http://www.cqm.rs/2009/pdf/36/16.pdf


Zagrebu,http://web.efzg.hr/dok/mar/kolegiji/ppid/Dizajn_kao_integralni_eleme

nt_razvoja_proizvoda.pdf, datum pristupa: 27.11.2011.

17. www.fpz.hr/pt/downloads/pds_ef.pdf , datum pristupa: 26.11.2011.

19



Documents

E Dizajn Proizvoda