Гордана Билбилоска

ПРИРОДНE НАУКЕ И ТЕХНИКА

6 разред деветогодишњег основног образовања

Скопље, 2011

Издавач:

МИНИСТAРСТВО ОБРАЗОВАЊА И НАУКЕ Ул. Мито Хаџивасилев - Јасмин бб 1000 Скопје

Рецензенти:- Проф. Д-р Гордана Димеска, председник Природно-математичког факултета- Скопље

- Лиљана Антоновска, члан професор у ОШ Љубен Лапе”- Скопље

- М-р Слађана Стаменкова, члан наставник у ОШ Крсте Мисирков”- Скопље

Лектор: Нада Манасиева

Превод: Драган Ковачевић

Стручна редакција: Проф др Перица Пауновић

Лектура: Даниела Миладиновић

Комјутерска припрема: Димитар Ангелов

Штампа: Графички центар дооел, Скопје

Тираж: 50

Одлуком за одобравање и употребу уџбеника из предмета Природне науке за 6 разред деветогодишњег основног образовања са бр. 22-995/1 од 13. 06. 2011 године донесене од Националне комисије за уџбенике

CIP - Каталогизација во публикацијаНационална и универзитетска библиотека “Св. Климент Охридски” , СкопјеАВТОР: Билбилоска, Гордана - авторНАСЛОВ: Природни науки и техника за 6 одделение :деветгодишно основно образованиеИМПРЕСУМ: Скопје : Министерство за образование и наука на Република Македонија, 2011ФИЗИЧКИ ОПИС: 127 стр. : илустр. ; 28 смISBN: 978-608-226-278-9УДК: 5/6(075. 2)ВИД ГРАЃА: монографска публикација, текстуална граѓа, печатенаИЗДАВАЊЕТО СЕ ПРЕДВИДУВА: 07. 11. 2011COBISS. MK-ID: 89102090

ПРЕДГОВОР

Драги учениче, ове године ћеш допунити знања о приро-дним наукама кроз нови предметПРИРОДНЕ НАУКE И ТЕХ-НИКА. Материјал је подељен у пет целина. У првој теми се обрађује место планетe Земље у свемиру. Друга тема обрађује Земљу као динамичан систем. У трећој теми упознаћемо се са особинама живог света. Екологија се об-рађује у четвртој теми. Уџбеник завршава темом природне науке у свакодневном животу. Уџбеник је обогаћен фо-тографијама и илустрацијама који ће ти помоћи да осаз-наш тајне природе. Како ћеш користити уџбеник ? У сваку тему уводимо те кратким садржајем теме, упознајемо те са циљевима које треба да постигнеш и новим појмовима са којима ћеш се упознати. Свака лекција је подељена на четири целине. У почетку те подстичемо- размисли да би одговорио. Затим следи обрада наставне јединице. Када се упознамо са нас-тавном јединицом следе одговори, део који треба самос-тално да израдиш да провериш твоје достигнуће. На крају следе активности, кроз које се уводиш у истраживачки рад. За ученике који хоће да ги прошире своја знања следи научи више.

Успешан рад.

Аутор

САДРЖИНА

1.ПЛАНЕТАТА ЗЕМЉА У СВЕМИРУСвемир, Сунце и Сунчев систем....................................................................................................... 8Небесна тела у свемиру...................................................................................................................... 11

2.ЗЕМЉА ЈЕ ДИНАМИЧАН СИСТЕМУнутрашња грађа Земље.................................................................................................................. 16Природне појаве на Земљи.............................................................................................................. 19Постанак стена и врсте стена ........................................................................................................ 25Постанак тла и врсте тла................................................................................................................... 28

3.ОСОБИНЕ ЖИВОГ СВЕТАЖиви организми се одликују по грађи ћелија........................................................................ 32Ћелија......................................................................................................................................................... 36Једноћелијски и вишећелијски организам.............................................................................. 39Храна и исхрана..................................................................................................................................... 41Биљке стварају храну......................................................................................................................... 44Животиње су потрошачи .................................................................................................................. 46Ланац исхране...................................................................................................................................... 48Дисање - основна биолошка особина......................................................................................... 50Лучење - ослобађање од штетних материја............................................................................. 52Кретање живих организама............................................................................................................ 54Осетљивост на надражај................................................................................................................... 57Органи за примање надражаја....................................................................................................... 59Животни циклус код биљака.......................................................................................................... 62Бесполно размножавање код биљака ...................................................................................... 64Бесполно и полно размножавање код животиња................................................................. 67Животни циклус код животиња..................................................................................................... 69Развојне фазе човека.......................................................................................................................... 71

4.ЕКОЛОГИЈАНивоа еколошке поделе................................................................................................................... 74Екосистем.................................................................................................................................................. 77Шумски екосистем................................................................................................................................ 79Пустиња, морски и поларни екосистем...................................................................................... 81Односи у живом свету......................................................................................................................... 85

5.ПРИРОДНЕ НАУКЕ У СВАКОДНЕВНОМ ЖИВОТУ Примена природних наука у свакодневном животу.......................................................... 90Поступци мерења у свакодневном животу.............................................................................. 95Производња хране............................................................................................................................... 98Конзервирање хране........................................................................................................................ 101Производња материјала корисног за човека...................................................................... 104Рециклажа.............................................................................................................................................. 109Чиста вода за пиће, недостатак и решавање........................................................................ 112Кретање кроз водену и ваздушну средину........................................................................... 114Добијање енергије у различитим облицима........................................................................ 116Појмови................................................................................................................................................... 120

Научи више

Како ћеш користити уџбеник!

Наслов наставне јединице

Потсети се

ЖИВОТНИ ЦИКЛУС БИЉАКА

Дали биљке расту? Како при-мећујемо ? Дали биљке умиру?

Сл. 19. 1 Животни циклус

Сл. 19. 2 Животни циклус

Животни циклус једног организма показује серију променау расту и развој у организма од самог почетка као самостоалне форме живота до његове зрелости. Животни циклус биљака запо-чиње семеном. Из њега расте и развија се нова биљка и на крају биљка умире. Али даје семе из ког ће се поново разви-ти биљка. Семе може да оп-стане дужи временски период све док не доће у повољне услове. У довољним количинама воде и топлоте семе почиње да расте у биљ-ку. Овај процес се зове клијање. Из семена прво излази корен а затим стабло и листови. Раст је процес где биљка увећава број и вели-чину листова и стабала. Раст биљака и животиња тражи енергију. Животиње добијају енергију од хране коју једу. Биљке добијају енергију од сунца путем фотосин-тезе. Фотосинтеза је процес где зелени пигмент-

хлорофил упија енергију из сунчеве светлости, коришћењем ове енергије, воде и угљен диокси-да, производе кисеоник и једноставне шећере. Генерално, више биљака расте упијањем хранљивих материја из тла. Њихова способност да то ураде зависи од природе тла. У зависности од његове локације, тло садржи неке комбина-ције песка, муља, глине, и органске материје. Вода је кључна за цели живот. Чак и већина пустињских биљака има потребу за водом. Али ако тло има превише воде, корење биљакатрули. Здрава корења обезбеђују равнотежу воде која је кључна при подизању биљака.

Сл. 19. 3 Раст

Сл. 19. 4 Раст биљака

Без довољно воде у ћелијама , биљке умиру. Вода носи растворени шећер и друге хранљиве материје. Биљке, као и друге форме живота, имају потребу за храном због њиховог развоја, опстанка и репродук-ције. Раст и развој биљака, један је од најважнијих до-гађаја у природи. Ипак, због оног што се дешава, пола-ко, током неколико дана или недеља, није тешко да се посматрају у право време. Откада биљка достигне одрећену здрелост цвета, и у цвету се стварају поленова зрнца. Та се поленова зрнца разносе све до другог цвета. Процес је познат као опрашивање.

Полен стиже на нови цвет и настаје процес оп-лођења. Затим се ствара семе које животиње , ветар или се на други начин расејава. Нека семена расту у нове биљке. На основуживотног циклуса биљке се деле на : једногодишње, двогодишње и вишегодишње. Једно-годишње биљке цео свој животни циклус пролазе у једној години. Тада расту, развијају се, дају цвет, плод и семе и умиру. Двогодишње биљке прве године расту и развијају

се, а у другој години дају цвет, плод и семе и умиру. Вишегодишње биљке првих неколико година после клијања расту и развијају се. Сваке наред-не године дају цвет, плод и семе. Овој групи биљака припадају воћна дрва.

Сл. 19. 5 Поленове кесе

Сл. 19. 6 Опрашивање и оплођивање

Погледати видео-записе о животиња -ма циклус неких биљака

Шта је животни ци-клус? Који су услови потребни семену да се развије у нову биљку? ако се деле биљке према животном циклусу ?

Цвеће са својим бојама, формама и структуром и са слатким нектаром привлачи пчеле, лептире, инсекте, птице и друге животиње да их опраше. Неке биљке којецветају ноћу имају по-себан механизам да привлаче опраши-ваче као слепе мишеви.

Слике

Шеме

Обрада наставне јединице

Активности за истраживање

Одговори да провериш знање

За оне који хоће да науче више

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА У СВЕМИРУ

Свемир, Сунце и Сунчев систем Небеска тела у свемиру

Ученик савлађивањем следећих страница може:

• да опише свемир са звездама;

• да добије представу о свемирском простору;

• да разликује и класифицира небеска тела;

• да објашњава карактеристике Сунца;

• да се упозна са карактеристикама Месеца;

• да разуме појаву месечевих мена;

• да опише појаве метеора и комета;

• да развија сопствене представе о месту човека и живот у Свемиру.

Појмови са којима ћеш се упознати:

Свемир Звезда Сазвежђе Галаксија Млечни пут Природни сателит Месец Месечеве мене Метеор

СВЕМИР СУНЦЕ И СУНЧЕВСИСТЕМ

Колико је велики свемир?Колико је то-пло Сунце? Зашто нам је потребна светлост и топлота Сунца ?

Свемир је бескрајни простор који нас опкру-жује. Свемир се још означава као космос или уни-верзум. Свемир сачињавају зведе, планете, сате-лити и др. Неке су велике а друге, мање, неке су гасовите а друге су течне, неке су ужарене а друге су хладне. Астрономи верују да се свемир форми-рао од једне велике експлозије назване Биг-Бенг. Велика експлозија је створила простор као врући мехур који је постајао све већи. И данас астрономи мисле да се свемир стално шири.

Звезда је велико тело које је изграђено од ужаре-них гасова. Будући се налази на великом растојању од наше планете и због земљине атмосфере, ми звезде видимо као мале тачке које трепере. Због своје велике топлоте звезде зраче светлост. Ства-

рање звезда се одвија преко загревања облака од гаса, дејством гравитације. Упознали смо се да је Земља округла и да се окреће око своје замишљење осе и зато ми видимо само звезде које се налазе изнад наших полулопти. Група звезда које се налазе једна поред друге формирају сазвежђе. Стари народи су сазвежђима давали различита имена, најчешће имена животиња на које су их потсећали. И данас су позната сазвежђа : Велики медвед, Мали медвед, Бик, Лав, Орао и др. Звезде се стварају, трају и после одређе-ног времена уми-ру. Појмом небеска тела обухваћени су сви објекти у све-миру, и то: звезде, планете, астероиди, природни сателити, комете, метеори, га-лаксије и др.

Сл. 1. 2 Сазвежђа

Сл. 1. 1 Свемир

Планете су тамна небеска тела, оне не стварају светлост већ само одбијају свелост коју добијају. У нашем Сунчевом систему има осам планета: Меркур, Венера, Земља, Марс, Јупитер, Сатурн, Уран и Нептун. Земља је једина планета на којој постоји живот. Сателит је небеско тело које кружи око неке планете. Земља има један са-

телит, Јупитер има 63, Сатурн 60 сате-лита, Марс 2 сателита, а Венера нема сателите. Сателити могу да буду при-родни или вештачки, направљени од човека. Сунчев систем је део од једне џи-новске спирале у свемиру . То је наша галаксија- Млечни пут (Кумова сла-ма) у којој има милијарду звезда. Сун-це заједно са осам планета које круже око њега, сачињавају Сунчев систем. За нашу планету Сунце је извор живот-не енергије. Сија зато што сагорева га-сове од којих је састављено и ствара јаку блиставу светлост. Пред око 5000 милиона година згушћивањем облака гаса и прашине настао је Сунчев сис-тем. Сунце је највеће тело у том сис-тему , али по својој величини припада средњо великим звездама. Површина је састављена од узавре-ле масе од врло врућих гасова који су у сталном кретању као једно растала-сано море. Претпоставља се да је на његовој површини температура од 6000°C. Изграђено је од језгра, видљи-ве површине (фотосфера), сунчеве атмосфере (хромосфера) и короне.

Сл. 1. 3 Сунчев систем

Сл. 1. 4 Сателити на Јупитеру

Сл. 1. 5 Грађа Сунца

Привлачна снага Сунца је не-ко лико пута већа од привлачне снаге Земље. Осам планета из Сунчевог система заједно са другим небеским телима кружи око Сунца. Зашто кажемо да без Сунца нема живота? Сунце нам даје светлост и топлоту. Уз помоћ сунчеве светлости, воде и угљен диоксида, биљке стварају храну и кисеоник за себе и за све живе организме на планети Земљи.

Човек живи на планети Земљи опкружен биљкама и животињама и свим оним што сачињава живу, не-живу и измењену природу. Али неки представници живе природе су толико мали и можемо да их види-мо само справама за увећавање (лупа, микроскоп). Ти мали организми сачињавају ситни микросвет. Можемо ли за човека да кажемо да је микросвет у односу на бескрајни простор који га опкружује?

Кисеоник у атмосфери

Угљен диоксид у ваздуху

Шећер

Вода из тла

Ко Сачињава свемир? Зашто нам изгледа да звезде намигују? Наброј небеска тела. Опиши грађу Сунца.

Изради модел Сунчевог система. Погледај видеопрезентацију о свемиру, звезд-дама, планетама. Ако си у могућности посети планетаријум и поразговарај са стручним лицем о Сунцу, планетама и другим небеским телима. Посма-трај звездано небо у току три дана, шта при-мећујеш?

Наука која се бави проучавањем звезда зове се астрономија. Део сунчеве ра-дијације коју неки људи могу да виде назива се видљива светлост (380-780 нанометара таласне дужине). Наше очи је виде као белу, али у суштини она садр-жи више боја. Поред видљиве светлости за нас, спектар сун-чеве радијације садржи ултраљуби-часте зраке, инфра-црвене зраке и др. Сунчевим зраци-ма и видљивој свет-лости је потребно 8 минута да стигну до Земље.

НЕБЕСКА ТЕЛА У СВЕМИРУ

Месец је једини природни сателит планете Земље. Он је мало небеско тело велико као једна четвртина пречника Земље. Претпоставља се да је настао тако што је био откинут од Земље када је у њу ударило неко џиновско небеско тело. На Месецу нема атмосфере, нема живота. Он се брзо загрејава и хлади. У току једног месечевог дана који траје као 14 дана на Земљи температура се пење до +120оC а спушта се до 160оC. Површина Месеца је од стена, покривена прахом, и просеч-ном дебљине до 68 км. На њој се примећује ве-лики број удубљења или кратера. Удубљења се стварају кад метеори падају на површину. Древни су астрономи мислили да Месец има мора, а то су у ствари били тамне области које су видели. Да-нас са сигурношћу знамо да су то велике равнице али их још увек називамо морима. Месец ротира око своје осе и око Земље. На

свом путу око Земље само се једном окреће око своје осе. Због тога са Земље ви-димо једну страну Месе-ца. Месец се окреће око Земље за 27, 3 земљиних дана.

Шта је сателит? Која су небеска тела?

Сл. 2. 1 Земља и Месец

Сл. 2. 2 Површина Месеца

Сл. 2. 3 Месечеве мене

Прва четвртина

Посљедна четвртина

Млади месец

Пуни месец

Окрећући се око Земље, различити делови површине Месеца су различи-то осветљени од стране Сунца. Различите форме које има Месец, због стал-ног мењања положаја у односу на Сунце и Земљу, зову се месечеве мене. Њих има осам. Месечеве мене су: Млади Месец, Прва фаза (новина), Прва четвртина, Задња фаза осветљења, Пуни Месец, Прва фаза помрачење, По-следња четвртина, Задња фаза помрачења. Из ових месечевих мена карактеристичне су четири, и то:

• Млади Месец, страна Месеца која је окренута према нама, није осве-тљена и не може да се види, осим у време помрачења Сунца ;

• Прва четвртина, Месец је видљив увече, а залази у поноћ ;• Пуни Месец, Месец је видљив током целе ноћи ;• Последња четвртина, Месец излази у поноћ и видљив је све до изласка Сунца. Између Младог Месеца и следећег пролази око 29 дана и 12 часова.

Метеор је небеско тело које падајући кроз атмосферу оставља светлосни траг. Метеори се крећу великом брзином и кад улазе у Земљину атмосферу неки сагоревају а неки не. Они који не изгоре падају у облику камења. Комета је тамно небеско тело у највећем делу састављено од леда. Када су комете близу Сунца, део њиховог леда прелази у гас. Гас заједно са ос-лобођеном прашином од леда формира светлост и дуги реп који струји иза комете. Код комете разлукујемо главу и реп. Када се посматра са Земље, код комете се најбоље примећује њен реп. Комете се крећу по путањи у разли-

читим временским пе-риодима. То је време за које се једном окре-ну око Сунца. Може да буде од неколико, па све до неколико хиљада година. Имена најчешће добијају према људима што су их открили или предвидели. Познате комете су Халејева ко-мета, комета Енке и др.

Сл. 2. 4 Месечеве мене

Сл. 2. 5 Метеор Сл. 2. 6 Комета

Ако погледамо према небу приметићемо да је пуно звезда које су разбацане по њему. Ако погледамо и у другом смеру, можемо да приметимо да на небу постоје групе звезда. Галаксија је група звезда које су повезане. Галаксије се формирају у великим облаци-ма тамних гасова. Током времена, гравита-ција привлачи честице гасова једна према другој. Овај облак постаје гушћи и у једном моменту постаје толико густ, да могу у њему да се формирају звезде. Уз помоћ телескопа, астрономи могу да виде раз-личите форме и облике галаксија. Могу да биду спиралне, елиптичне или са неправилном формом. У свемиру има хиљаде галаксија. Природни сателит је објект који кружи око неке планете или око небес-ких тела већих од њега. Звезде и планете имају природне сателите. Као што смо се упознали, Месец је једини природни сателит Земље. Сва небеска тела имају масу и под утицајем су гравитације, али понекад је тешко да се одреди који објекат је коме сателит.

Сл. 2. 7 Галаксија

На следећој слици означи месечеве мене!Дали на Месецуима живота? Зашто? Опиши Млад и Пуни Ме-сец. Истражи на колико годи-на се појављује Халејева комета.

Изради пано различнитих форми Месеца(мене). Cа наставником симулирај стварање кратера (у песку бацање каменчића, лоптица и др. пред-мета). Разговарајте о човеку и свемиру о првом путовању човека на Месец. Погледај видеопре-зентацију о небеским телима и појавама.

Нил Амстронг и Едвин Баз Олдрин су први људи који су крочили на Месец. Овој историски ко-рак се догодио 20 јула 1969 године. Тада је Нил Амстронг изјавио “Ово је мали корак за човека, али велики за човечанство”.

ЗЕМЉА ЈЕ ДИНАМИЧ-НИ СИСТЕМ

Унутрашна грађа земље Природне појаве на Земљи Постанак стена и типови стена Постанак тла и типови тла

Учениче са савлађивањем следећих страна моћи ћеш:• да препознаш унутрашњу грађу Земље уз по-

моћ графике/модела;

• да објасниш унутрашње и спољашње промене на Земљи;

• да препознаш и селектираш природне поја-ве: земљотресе, вулкане, буре, ерозије, плиме, осеке, падавине;

• да објасниш постанак природних појава;

• да набрајаш утицај и разлоге постанка стена;

• да се оспособиш да разликујеш врсте стена (напластене, магматске, измењене);

• да објасниш настанак тла и слоја на њему;

• да се оспособиш да разликујеш и да класифи-цираш тло (пешчано, глинено);

• да покушаш да размишљаш о привредном зна-чају тла.

Појмови са којима ћеш се упознати:

Земљине сфере Земљотреси Цунами Вулкани Буре Плима

ОсекаПадавинеЕрозијаСтенеТло

Једна од осам планета које круже око Сунца је планета Земља. Позната је и као “плава планета”, зато што гледана из свемира има плаву боју. Плава боја је резултат воде која покрива 71% њене повр-шине и гасова у атмосфери. Ако погледамо Земљу на неком сателитском снимку можемо да приметимо велике водене по-вршине, копнене површине представљене шу-мом, пустињама, планинама, приметићемо и неке грађевине човека. Оне представљају спољашне омотаче или сфере на Земљи. Разликујемо ат-мосферу или ваздушни омотач, хидросферу или водени омотач, литосферу или кору Земље и био-сферу или сферу у којој се јавља живот. Ваздух који дишемо је део ваздушног омотача око Земље, познат под именом атмосфера. Претпо-ставља се да је атмосфера настала пре око 4 мили-

она година као резултат вулканске активности. Првобитна атмосфера била је другачија, али се појавом живог света променила. Овај земљин омотач не ви-димо јер је ваздух безбојан. Изграђена је од смесе гасова. Највише има азота, око 78%, затим кисеоника око 21%, угљен диоксида око 0. 03% и других гасова. Дебљина атмосфере износи око 900 км и представља танки омо-тач који има заштитну функцију. Улога атмосфере није само да нам обезбе-ди кисеоник за дисање. Она нас шти-ти од штетних сунчевих зрака који би спречили развијање целокупног живог света на планети. Такође штити Земљу од мањих метеора помажући њихово сагоревање пре падања на површину. Гас озон постоји у атмос-фери у танком слоју и упија већи део штетних сунчевих зрака. Атмосфера је станиште за већи број биљака, жи-вотиња и микроорганизама.

УНУТРАШЊА ГРАЂА ЗЕМЉЕ

Којег је обли-ка Земља? Дали цела Земљина површина има исту грађу? Мо-жеш ли да претпоста-виш каква је Земљина унутрашњост? Шта је ваздух?

Сл. 3. 1 Планета Земља

Сл. 3. 2 Грађа Земље

Земљина кора

Aтмосфера Хидросфера

Омотач

Вањско језгро

Унутарње јегро

Атмосфера је изграђена од не-колко слојева:

• тропосфера, то је најнижи и најгушћи слој у коме се де-шавају све временске појаве. Садржи велику количину во-дене паре. Најважније особине ваздуха су температура, при-тисак и влажност. Топли ваздух се подиже у висине и мења се са хладним. Резултат овог кре-тања су климатске промене. У овом слоју се јављају метеоро-лошке или атмосферске појаве као магла, падавине, грмљавине и др. ;

• стратосфера, садржи озон кој нас штити од штетних ултраљубичастих зрачења. Температурата у нижим слојевима стратосфере је стална. Ваз-дух у овом слоју је веома разређен и сув. Дебљина овог слоја је око 50 км;

• мезосфера, слој у коме постоји велико опадање температура. Овај слој је дебљине од око 85 км;

• јоносфера (термосфера), је слој који садржи наелектризиране честице. Дебљина овог слоја је 500 км;

• егзосфера, је слој вакума или безваздушног простора. У егзосфери има разређених гасо-ва. Простире се на висини од око 500 км.

У Сунчевом системом, само на планети Земља се налази вода у течном стању. Веома мали део воде је у гасовитом и тврдом стању. Највећи део

течне воде на Земљи је морска вода, то су воде из океана и мора, а само мањи део је слатка вода или вода из изво-ра, река, језера и слич-но. На нашој планети четири океана сачињавају т. з. Светско море са око 96% укупне воде, то су: Тихи Океан, Атлански Океан, Индиски Океан и Северно Ледени Океан. Зато слатка вода из језера и истеч-на вода имају велико значење за живот на нашаој планети. Свеукупна вода на Земљи гради хидро-сферу. Она обухвата 71 % укупне Земљине повр-шине. У хидросфери има живота.

Сл. 3. 3 Слојеви атмосфере

Сл. 3. 4 Хидросфера

Сл. 3. 5 Литосфера

висина

Литосфера је чврсти стеновит омо-тач око Земље. Већи део ове сфере се налази испод дна океана. Као и у прет-ходно споменутој сфери, и у литосфери има живота. Атмосфера, хидросфера и литосфера су међусобно повезанеу биосферу. Она заузима делове свих Земљиних сфера односно делове у којима се среће жи-вот, и они представљају биосферу. Унутрашњост Земље је подељена на

сфере : чврста и танка површина названа Земљина кора, затим Земљин омотач и Земљино језгро. Земљина кора на којој живимо је једини део који човек може да истражује. Земља нема облик савршене лопте. Она има облик сфере, мало је спљосната на половима због кретања око сопствене осе, а мало је истакнута на екватору. Полазећи од површине па све до центра Земље има око 6. 400 км. Саста-вљена је од различитих слојева стена и метала. Кора је подељена на кон-тиненталну кору и океанску кору, која се налази испод дна океана, саста-вљена је од лако топивих стена мале густоће. Земљин омотач је састављен од отопљених стена и има дебљину од 2800 км. Овај омотач је са већом гус-тоћом од коре, богат је гвожђем и магнезијумом. У горњем делу омотача који је близу коре налазе се жаришта вулкана и земљотреса. Земљино језгро је у највећем делу изграђено од метала никла и гвожђа. Оно је вруће и има вели-ку густоћу.

Сл. 3. 6 Биосфера

Опиши облик Земље? Наброј Земљине сфере? Шта је биосфера? Нацртај Земљину атмосферу и означи слојеве.

Изради моделе уну-трашњости Земље (на пр. пресечена лоптица

и глина). Изради цртеже на пла-кату о унутрашњој грађи Земље. Погледај видеопрезентацију о карактеристикама језгра и Земљиног омотача.

Јуриј Гагарин је први космонаут који је свемирским бродом 1961 г. облетео Земљу и показао нам како изгледа плава планета гледана одозго. Глобус је модел који показује каквог је облика Земља. Пењући се у висине смањује се количи-на кисеоника и температура. Зато је не-опходно да космонаути при путовању у свемир користе кисеоник из специјал-них апарата. На неким другим планета-ма у свемиру постоји вода, али само у oблику леда, а живот може да се развије само ако постоји вода у течном стању.

Земљотреси

Земљотрес је природна појава на Земљи која се јавља због помештања тектонских плоча или кретања Земљине коре. Ово је пропраћено осло-бађањем велике количине енергије која изазива потресе на Земљи. Земљина литосфера представља мозаик од плоча које се покрећу. Границе тих тектонских плоча по чијој дужини се ја-вља померање назива се површина раседа. Док се континенталне плоче и океанске плоче клижу и гурају једне са другом, оне стварају огроман прити-

сак испод површине Земљине коре. Понекад створени притисак изазива мање земљотресе. Уколико се при-

тисак задржи дуже, он постепено постаје јачи, па се скупљена енергија ослобађа одједном. Кроз стене по-чињу да се шире удари таласа и то до-води до земљотреса. Извор ударних таласа је назван фокус или хипоцен-тар, место изнад фокуса се означава као епицентар. Снага земљотре-са зависи од количине ослобође-не енергије, дубине хипоцентра, удаљености епицентра и састава земљине коре.

ПРИРОДНЕ ПОЈАВЕ HA ЗЕМЉИ

Које природне појаве познајеш? Шта је заједничко за земљотресе и вулка-не? Одакле потичу пада-вине?

Сл. 4. 1 Премештање тектонских плоча Сл. 4. 2 Клизање континенталне и тектонске плоче

Сл. 4. 3 Тектонске плоче на Земљи

Земљотреси се региструју напра-вом која се зове сеизмограф, а доку-мент на коме се бележе земљотреси је сеизмограм. Јачина земљотреса мери се са неколико скала. Меркалијева скала има 12 степена и мери ефекте земљотреса на површини Земље. Ри-хтеровата скала мери јачину удар-них таласа и енергије која се ослобађа при потресу. Ова скала има 9 степени. Европском Макросеизмичком Ска-

лом (EMS) оцењује се интензитет земљотреса у европским и другим земљама. У зависности од јачине земљотреса, погођена област може да буде и потпу-но оштећена. Највећу штету земљотреси изазивају у епицентру, а удаља-

вајући се од њега смањује се разор-на моћ земљотреса. У епицентрал-ном подручју руше се зграде, куће и други објекти, кидају се електричне мреже, а често пута се јављају и по-жари. Мањи земљотреси се дешавају и у нашој земљи. 26 јула 1963 године Скопље је било разрушено земљо-тресом од 9 степени по Меркалије-вој скали, a 6, 1 по Рихтеровој сеиз-мичкој скали. Скопски земљотрес

се осетио на простору од око 50.000 квадратних километара. Потрес је изазвао рушење и оштећење великог броја станова и других објеката. Испод рушевина хиљаде људи је изгубило животе или је било по-вређено.

Сл. 4. 4 Елементи земљотреса

Сл. 4. 5 Сеизмограм

Сл. 4. 6 Скопље после земљотреса

Код јаких земљотреса и када је епи-центар лоциран испод површине оке-ана, могу да се створе огромни таласи. Они су познати као цунами. Висина ових таласа достиже до 30 м или више. Када таласи пристижу до обале изази-вају велике штете.

Вулкани

Вулкан је отвор или пукотина на Земљиној кори где излази магма у облику реке од ужарене лаве. Кад наста-

не експлозивна вулканска ерупција, из от-вора вулкана се избацују отровни и ужарени гасови, пепео, ужарено камење и велика ко-личина лаве на неколико километара. Вул-канска лава се хлади око отвора и стварају се конусне форме. Облик вулкана зависи од густине магме и снаге којом се она избацује. Тло око вулкана је веома плодно, захваљјући пепелу који се избацује. Неексплозивне вул-канске ерупције се јављају тамо где се пло-че на Земљиној кори одвајају једна од дру-ге. Вулкани се деле према јачини и честоћи њихових ерупција. Вулкани који имају честе ерупције названи су активни, они који имају ретку ерупцију називају се успавани, а они

који су прекинули са ерупцијуом нази-вају се угашени вулкани. Код живих вулкана разликујемо: ле-жиште ужарене масе, вулкански ка-нал по којој се креће ужарена магма, отвор на вулкану или кратер и вулкан-ску купу која настаје око вулкана и на-таложене лаве. Више вулкана се налази дужином границе тектонских плоча, јер је тамо кора најслабија. Вулкани се често поја-вљују око планинских венаца на копну, али се јављају и на океанском дну и из-дижу се на површини воде.

Сл. 4. 7 Цунами

Сл. 4. 9 Структура вулкана

Сл. 4. 8 Вулкани

Гејзери су подземни извори који испуштају врућу воду. Налазе се у вулкан-ским областима које су близу површине Земље и где има ужарених стена. Вода се греје од тих стена, пара стиже горе, а затим се кроз неку пукотину избацује у ваздуху. Висина млаза може да буде од неко-лико сантиметара па до неколико метара.

Буре

Бура је нарушавање у атмосфери. Буре стварају велике облаке назване и кумуло-нимбуси. У унутрашњости облака постоје кристали леда, града и капљице воде које се трљају између себе и стварају електрицитет. Кад ова количина електрицитета постане велика, долази до пражњена, то је муња коју видимо. Муња може да постане између облака и тла, између два

облака или у једном истом облаку. Звук који чујемо када је бура, назива се грмљавина. Она настаје због брзог ширења загрејаног ваздуха, док кроз њега пролази муња.

Ерозија

Ерозија је процес разарања површин-ског слоја Земљине коре и преношења ма-теријала на друго место. Разарање стена може да буде :

• физичко дробљење стенастих маса до ситног песка и праха;• хемиско распадање стена под дејством воде и неких хемиских агенса;• органско разарање и распадање стена.

Под ерозијом тла сеподразумева процес испирања и одношење растреситог плодног тла са поројним падавинама и ветром. Ерозија зависи од природних фактора али и од човека, због уништења природне вегетације. Последи-це ерозије су: поплаве, таложење великих ко-личина наноса, нарочито у воденим акумула-цијама, уништавање објеката и др. Од ерозије се штитимо са више мера и активности као што су: изградња тераса и зидова, контурна обрада тла, пошумљавање и друго. Временом ерозија мења рељеф Земље.

Сл. 4. 11 Бура

Сл. 4. 10 Гејзер

Сл. 4. 12 Ерозија земљишта

Плима и осека

Плима и осека су појаве наизменич-ног подизања и спуштања морског ни-воа, помоћу гравитационих сила, Месе-ца и Сунца. Вода у морима се уздиже и спушта 2 пута у току дана, односно сва-ких 6 часова. Маса Сунца је много већа од масе Месеца, али Месец је толико близу Земље па је његова привлачна снага 2, 5 пута већа према воденој маси Земље од Сунца. Зато, водене површине које су окренуте према Месецу, се изди-жу и појављује се плима. На супротној страни Земље, водена маса заостаје

назад и тамо се појављује неприметна плима. Између ове две плиме земљиште се спушта и јавља се осека. Зоне плиме и осеке за живи свет у морима има пред-ност и недостатке. Повлачењем воде са обале, животиње су дирекно изложе-не Сунцу и већој температури. За време осеке концентрација соли постаје већа. Предност се састоји у томе што плима доноси свежу воду са новим количинама хране, а осека односи отпадне супстан-це.

Падавине

Падавине представљају облаке конде-зиране водене паре које падају на површи-ну Земље у течном или чврстом агрегатном стању. Најчешће падавине су: киша, снег, град и сл. Падавине настају у атмосфери кад гасо-вити раствор кондезира у облацима. Конде-зиране капи се повезују међусобно и падају на Земљу у облику кише. Количина кише се мери кишометром.

Сл. 4. 13 Плима

Сл. 4. 14 Осека

Сл. 4. 15 Киша

Облак представља количину кондезираних капи или замрзнутих криста-ла у атмосфери. Разликујемо више врста облака као што су:

• Стратус је безобличан ниски облак на пла-нинским врховима, из њега падају ситна киша или снег ;

• Кумулонимбус је веома велики ниски облак при невремену из којег пада град;

• Кумулус је бели облак, који се јавља при ле-пом времену;

• Цирус је високи облак, у виду прамена, јавља се при лепом времену.

На темпрератури нижој од 0°C, водена пара кон-дезира у снежне кристале. Град се јавља када се око замрзнуте капи кише наталожи вода и она се смрзава. Роса настаје када су ноћи ведре у току лета. Посебно се јавља на местима где је влажност већа. Слана се примећује у току зиме кад је време ведро.

Сл. 4. 16 Облак

Сл. 4. 17 Снег

Како настају земљотреси? Шта је епицентар? Која је разлика између активних и угашених вулкана? Који се делови примећују код живих вулкана?Објасни буре? Како зауставити ерозију тла? Колико пута у току једног даноноћја се јавља плима? Које су предности плиме, а које осе-ке? Објасни типове падавина које па-дају на Земљу?

Метерологија је наука која про-учава време. Неколико минута испред првог цунами таласа пре него вода стигне до обале, море се повук-ло неколико метара. Када је бура далеко, прво се при-мећује муња, а затим се чује гром. Чим се примети муња броји се-кунде док чујеш звук. Тај број подели са 3 и сазнаћеш колико километара те дели до буре.

Прочитај текстове о природним појавама и унутрашњим и спољашњим променама на Земљи. Изради динамични модел вулкана.

Погледај видеопрезентације вулканске ерупције, изради фотоалбум при-родних појава на Земљи.

Земљина кора је изграђена од разноврних слојева стена. Оне формирају рељеф Земље, пла-нине, равнице, долине, морско дно. Стваране су милионима година. Стене могу да буду саставље-не од једног или више минерала. Разликују се међу собом по настанку, по хемиском саставу, боји, чвр-стоћи, величини и др. Према начину настајања деле се на : магматске, седименте (наплашћенe) и измењене ( метаморфне ).

Најстарије и нај-распростра ње није стене на Земљи су магматске стене. Оне настају након вулканске еруп-ције. Магма излази на површину где се хлади и прелази у чврсту стену. Магматске стене могу да се створе и у земљиној унутрашљости, ако вулкан нема довољно снаге да избаци магму на површину. У областима где има живих вул-кана, магматске стене настају и данас.

Пре око 4 милијарди година, од ових стена је била створена чврста Земљина кора.

Најпознатиjе магматске стене су базалт, гранит и др. Базалта најви-ше има на површини Земље, а гра-нита на континентимa. Магматске стене су чврсте стене и због тога се примењују у грађевини. Седиментне стене настају тало-жењем ситних измрвљених мате-ријала сачињеним од песка, глине, креча и остатака мртвих животиња (нафта ), остатака биљака ( угаљ) и др. Оне се таложе на дну језера и мора, а затим тону у унутрашњост Земље и тамо очвршћавају.

НАСТАНАК СТЕНА И ТИПОВИ СТЕНА

Шта су стене? Где си приметио стене? Дали све стене имају исту боју и облик?

Сл. 5. 1 Стене на Матки

Сл. 5. 2 Магматске стене

Сл. 5. 3 Формирање магматских стена у унутра-шњости Земље

Магматске стене формиране од вулкансе лаве.

Од ових стена је створен највећи део тла по ком се крећемо. Према начину та-ложења и врсти материјала, који се та-ложи постоје 3 врсте седиментних сте-на: механичке, хемијске и органогене. Механичке седиментне стене настају таложењем ситног материјала у води или на копну. Наталожени материјал се током времена лепи, цементира и претвара се у тврду стену. Механичке седиментне сте-не су : глина, песак, шљунак. У овим сте-нама се налазе фосили окамењењих ос-

татака пужева, риба, птица и других животиња. Хемијске седиментне стене настају таложењем материјала који се ствара путем хемијских раствора. Тако су настали: со, гипс, креч и др. Органогене седиментне стене су настале та-ложењем остатака од изумрлих биљака или животинских организама. На овај начин су постале кречне стене, корали и др. У посебну групу органогених се-диментних стена, спадају угаљ и нафта. Угаљ је постао од џиновских дрва која су постојала пре више милиона година, а нафта је постала распадањем орга-низама у некадашњим морима. Угаљ и нафта имају особине да горе и развијају високу температуру.

Сл. 5. 4 Формирање седиментних стена.

Сл. 5. 5 Седиментне стене

Ситан материјал

Формирање на седиментних стена

од исталоженог раздробљеног

материјала

Седиментна стена

СедиментНаплашћивање

Ерозија, пренос

Промењене(метаморфне) стенеПостају од седимената и од магмат-ских стена у унтрашњости земљине коре под утицајем великог притиска и високих температура. Због дејства ових фактора оне мењају првобитни изглед и хемијски састав. Мермер је промењена стена која је наста-ла преображајем кречних стена. У измењене стене спадају: мермер, кристални шкриљци и др. Различити типови стена су саста-вљени од разноврсних минерала. Минерал је састављен од кристала који се вежу између себе и формирају правилну структуру.

Сл. 5. 6. Промењене стене

Како се деле стене према начину и настанку? Како настају магматске стене? Колико врста седиментних стена постоји? Где налазе примену угаљ и нафта? Наброј измењене стене? Где налазе примену следеће стене: глина, гипс, креч, гранит, мермер?

Посматрај различите ти-пове стена.

Са наставником посетите рудник мермера или другог украсног ка-мења и упознајте се са њиховом употребом. Ако у близини вашег места постоји каменолом, посети-те га, упознајте се са стенама које се користе и зашто се користе.

Човек користи минерале из стена, као на пример метале, злато, сребро, бакар, алуминијум и др. Минерали настају и од воде када она испарава. Такве су мине-ралне материје које се растварају у води и које кроз пукотине у сте-нама стижу до подземних пећина. Вода испара-ва и оставља слојеве креча. Та л о ж е њ е м кречњачких м а т е р и ј а л а настају пе ћи-нски украси као што су сталактити и сталагмити.

Сл. 5. 7 Сталактити и сталагмити

Тло представља површински слој земљине коре. Створено је од минерала и честица, органских мате-рија, воде, ваздуха и живих организама. Стварање тла је спор процес од неколико стотина па до неколико хиљада година. Зато је и његово велико значење. Фак-тори коју утичу на формирање тла су : рељеф, клима, старост и састав стена, као и биљни организми који живе у тој области. Због дуготрајног формирања, тло се у току стварања мења, а човек има свој утицај у ње-гом формирању. У Републици Македонији се срећу око 30 типова тла. Тло има велики број функција :

• обезбеђује храну за живе организме, • место за људске активности, • обезбеђује геолошко и археолошко наслеђе, • дом је за неке живе организме, • чува, чисти и претвара многе материје као

воду, неке хранљиве материје и угљеник. Профил тла је свеукупност хоризоната тла на којима се дели тло при процесу стварања. На тлу разликујемо неколико слојева :

• Слој богат органским материјама назива се хумус и означава се са О

• Слој богат корењем и живим организмима оз-начава се са А

• Слој у коме нема много живих организама означава се са В• Слој без живих организама и са круп-

ним честицама означава се са С. Тло се састоји од неорганских и ор-гански х материја о д којих је најваж-нији хумус. Он регулише стање и структуру тла, спречава ерозију, омо-гућава пропуштање воде и ваздуха, прима, преноси и складира хемијске елементе важне за раст и развој биља-ка. У природи је настао и настаје спон-тано, распадањем и таложењем орган-ских материјала на површини.

НАСТАНАК ТЛА И ТИПОВИ ТЛА

Како се зове површински слој литосфере? Зашто се користи тло? Колико врста тла по-знајеш?

Сл. 6. 2 Профил Тла

Сл. 6. 1 Тлo

Текстура је садржина песка, праха и глине у тлу. Мењањем текстуре добијају се повољ-ни услови за одгајање биљака. Тло се групише према величини минерал-них честица. Три главне групе тла на основу текстуре су : песковито, иловача и глина. Пе-сковито тло је храпаво, садржи честице које се виде голим оком. Честице се углавном не при-лепљују кад се навлаже. Песковито тло не за-држава много хранљивих материја. Иловача садржи честице мање од честица песковитог тла. Ово тло има прашкасти изглед. Честице иловаче се прилепљују када се навлаже. Ило-вача не садржи форму када се осуши. Глинено тло садржи најмање честица. Честице глине-ног тла се лепе када се навлаже и најчешће за-државају форму када се осуше. Глинено тло је равно када је суво, а љепљиво када је влажно. Тло које садржи више глине, назива се тешко тло. Глина може да садржи веома хранљиве материје али кроз њу слабо пролазе ваздух и вода. Састав тла има значајну улогу за његово функционисање. Свако оштећење тог састава изазива одређене проблеме са њезиним функцијама. Свакодневно тло трпи штету ерозијом, смањењем органских материја, загађењем, смањењем живог света, поплавама, временским непогодама, механичким оштећењима, вештачким ђубрењем и др. Поред свих ових фактора човек својим активност-има највише утиче на уништење тла. Загађивач тла може да буде примљен из

корена биљака и оне се неће правил-но развијати. Биљке могу да буду поје-дене од домаћих животиња, а затим их кроз месо млеко или јаја, човек уноси и загађује своје тело.

Сл. 6. 3 Слојеви тла

Како се формира тло? Наброј функције тла. Опиши слојеве тла. Наброј типове тла. Објасни значење тла.

Изради модел слојева тла.

Разговарај о тлу по коме је град Ресен познат по јабукама, Коча-ни по пиринчу, Прилеп по дува-ну, Струмица по поврћу. Упознај се са машинама за об-рађивање тла.

Да би се створило 2. 5сантиметара тла, потребно је између 1 и 25 векова, а израчунато да се сва-ке године од ерозије губи око 75000 милиона тона тла. Један кубни сантиметар тла може да буде дом за више од 1000000 бактерија. Скоро све потребе човек добија од тла. Храну, одећу, папир, дрво, леко-ве и др.

ОСОБИНЕ ЖИВОГ СВЕТА

Живи организми се одликују ћелијском грађом ЋелијаЈедноћелијски и вишећелијски организамХрана и исхранаБиљке стварају хрануЖивотиње су потрошачиЛанци исхранеДисање-основна биолошка особинаЛучење-ослобађање штетних материјаУчениче савлађивањем следећих страница моћи ћеш:• да откријеш разноврсност и сродност живих организама;• да разумеш одлике живих организама;• да разумеш ћелијску грађу организама (једноћелијске и вишећелијске);• да именујеш облике, саставне делове ћелије и њихове функције (биљну и жи-

вотињску) уз помоћ графике. • да приметиш и наведеш сличности и разлике у грађи животињске и биљне ћелије; • да откријеш значај исхране у односу према свим другим животним процесима;• да разумеш да биљке производе храну у зеленим деловима од материје у тлу,

из ваздуха и сунчеве светлости• да знаш да су животиње потрошачи хране• да објасниш повезаност биљака и животиња кроз исхрану (ланац исхране);• да разумеш дисање као размену гасова између организама и животне средине; • да схватиш да биљке дишу уз помоћ свих органа;• да научиш да животиње дишу уз помоћ органа за дисање који се разликују у

зависности од животне средине; • да разумеш да се организам ослобађа непо-требних и штетних материја;

• да повежеш кретање код животиња са исхраном;• да разумеш да начин кретања зависи од животне средине;

Појмови са којима ћеш се упознати:Ћелијска грађаЋелија Ћелијски омотачЦитоплазмаЈезгроЈедноћелијски органи-змиМикроорганизми

Вишећелијски организмиХранаИсхранаПроизвођачиПотрошачиТревоједиМесождери

СваштоједиЛанци исхранеДисањеРазмена гасоваОргани за дисање Лучење Кретање

Кретање живих организама;Осетљивост на надражај;Органи за примање надражаја;Животни циклус код биљака;Бесполно размножавање код биљака;Бесполно и полно размножавање код животиња;Животни циклус код животиња ;Развојне фазе човека

• да упоређујеш начине и органе за кретање код по-знатих представника животињске средине и њи-хову исхрану;

• да разумеш да су биљке ограничене са кретањем;• да схватиш осетљивост код животиња као везу ор-

ганизма са средином;• да разумеш значење и разликујеш појмове везане

за надражаје;• да опишеш своје представе за везе између чула

исхране, начина кретања и одбране од опасности;• да објасниш везе (осетљивост) једне животиње и

средине• да разумеш раст, размножавање, умирање као

фазе животног циклуса сваког живог организма ;• да разумеш раст и бесполно размножавање код

биљака;• да разумеш размножавање код организама као

начин опстанака;• да сазнаш о развојним фазама у току раста човека;• да прихватиш старење и умирање као природне

фазе у животном циклусу сваке јединке ;

Органи за кретањеОсетљивост Надражај Органи за примање надражаја Заштига од јаких надражаја РастРазвој

Бесполно размножавањеПолно размножавањеОплођењеСтарењеУмирсње

Сваки живи организам је изграђен од малих де-лова. Ови мали делови имају различите функције, али сви раде заједно да би омогућили организму да живи и да преживљава у својој средини. Мањи делови су изграђени од других мањих делова који су опет изграђени од још мањих делова и све тако док се не дође до најмањег дела - ћелије. Ћелија је основна јединица у грађи свих живих организама.

Сви живи организми на Земљи су подељени у пет царстава и то :царство бактерија, царство пра-животиња и алги, царство гљива, царство биљака и царство животиња. Заједничке особине свих живих организама су: њихова ћелијска грађа и животни процеси који се одвијају у њима. Заједнички живот-ни процеси свих живих организама су:дисање, исхра-на, раст, кретање, осетљивост, лу-чење и размножа-вање.

Сви живи организми дишу. Примају кисеоник из спољашне средине и уз његову по-моћ храну претварају у енергију. Жи-вотиње које живе у воденој средини дишу на шкрге. На овај начин дишу рибе, водене жабе и др. Животиње који живе на копну или у ваздушној средини могу да дишу системом цевчица (трахеје) или плућима. Системом цевчица дишу инсекти. Плућа има човек, птице, пси, мајмуни, змије, гуштери и др. Неке животиње као на пример црви кисеоник уносе кроз кожу.

Како су грађене биљке и жи-вотиње? Дали све делове грађе биљака и животиња можемо да видимо? По чему су сличне биљке и животиње? По чему се разликују биљке и животиње.

Сл. 7. 1Живи организми

ЖИВИ ОРГАНИЗМИ СЕ ОДЛИКУЈУ ЋЕЛИЈСКОМ ГРАЂОМ

Сл. 7. 2 Шкрге код риба

Шкрге

Плућа Душник

Сл. 7. 3 Органи за дисање код човека

Биљке дишу уз помоћ отвора, назване стоме, које се налазе на листовима.

Живи организми се хране на различите начине. Тело животиња не може да створи храну, па зато они користе готову храну од биљака или се хране другим животињама. Свакодневно уносе храну како би тело стварало енер-гију за извршавање животних процеса, ћелије да расту и да се обнављају. За разлику од животиња биљке имају способност саме да стварају храну. Овај процес се одвија у зеленим деловима биљке. Организми расту и повећавају своју величину. Животиње постају теже и вишље. Младунчад животиња расту и достижу величину родитеља. Биљке повећавају своју висину, масу и разграњавају се. Код животиња се срећу разли-чити начини кретања. Неке ходају, неке трче, друге скачу, пузе, лете и др. Животиње се крећу у свим жи-вотним срединама:на копну, води и ваздуху. Основн разлог кретања је : потрага за храном, станиште, заштита

младунчади, проналажење партнера. За разлику од животиња које се крећу активно, мењају станиште биљ-ке не мењају своје место живљења, већ се крећу одређеним деловима тела. Њихово кретање је усмерено према сунцу. Део биљака који је у тлу, корен се креће према према извору воде и према центру Земље.

Сл. 7. 4 Исхрана животиња

Сл. 7. 6 Кретање биљака

Сл. 7. 5 Биљка расте

Биљке и животиње су осетљиве на сигнале спољашне средине. То значи да су осетљиве на промене у њиховој сре-дини и реагују на исте. Неке животиње као што су зец, веома су пла-шљиве и реагују на нај-мање промене. Живо-тиње које живе у мору реагују на сигнале које носе морски таласи. Биљке такође реагују на

сигнале средине али на другачији начин од животиња. Окрећу се према сун-цу, води, осетљиве су на додир, механичка оштећења и сл. Да би могли нормално да живе организми свакодневно избацују непо-требне и вишкове материја из свог тела. Животиње у спољашној средини избацују течне, чврсте и гасовите материје. Оне имају посебне органе за из-бацивање ових материја. За разлику од њих биљке немају посебне органе и то раде кроз листове и цветове.

Размножавање је заједничка особина свих живих организама. Да би се одвијао овај процес организми треба да буду одрасли. Биљке се размножа-вају семеном или отсеченим деловима из саме биљке.

Сл. 7. 7 Мимоза

Сл. 7. 8 Начини кретања животиња

Животиње се размно-жавају на више начина. Једноставно изграђене само из једне ћелије, размножавају се део-бом саме ћелије. Жи-вотиње са сложенијом грађом размножавају се рађањем младунаца, полагањем јаја или откидањем дела свога тела. Зајед-ничко за процес размножавања код организама је стварање нових јединки и опстанак.

Сл. 7. 9 Размножавање биљака

Направите збирку конзервира-ног материјала од скупљених примерака биљака и животиња. Припремите албум са графиком за различите облике живих организама и живих процеса. Посматрајте различите одлике животиња (кретање риба у акваријуму, исхрану птица, осетљивост мимозе и др. )

Сл. 7. 10 Размножавање код животиња

Р а з г л е д а ј следеће сли-ке животиња.

Дали су живи орга-низми? Како при-мећујеш? Које су заједничке особи-не биљака и живо-тиња? У табели запи-ши разлике и слич-ности код биљака и животиња у односу на исхрану, кретање и размножавање.

Да би један организам био жив мора да покаже следеће карактеристике : • Живи организми су изграђени од

ћелија• Живи организми добијају и ко-

ришћену енергију • Живи организми расту и развијају

се • Живи организми се размножавају • Живи организми одговарају на сиг-

нале из њихове животне средине• Живи организми се адаптирају на

њихову животну средину Шећерни кристали расту на дну сиру-па, али они нису живи организми бу-дући да испуњавају један критеријум живих организама. Са наставником разговарајте о неком објекту који показује неке од карак-теристика живих организама, а није жив.

Према облику ћелије су: лоптасте, правоугаоне, разгранате, вретенасте или неправилног облика. Упознали смо се са ћелијом, основом грађе и функ-ционалностима од којих су изграђени живи органи-зми. Енглески научник Роберт Хук, посматрајући пар-че плуте, први је видео ћелије и описао као велике кутије, наређане једну до другу. Данас усавршавањем микроскопа продрло се дубоко у структуру ћелије. Ћелије се међу собом раз-ликују по грађи, облику, форми и величини. Највећи број ћелија према величини је ми-кроскопски, може да се види само микроскопом. Постоје и ћелије које су видљиве голим оком, такве су ћелије лимуна, поморанџе, нара и друге. Величина ћелија може да буде хиљаду пута мања од једног сантиметра или да постигне дужину до једног метра.

Ћелије које се граде код биљака назване су и биљне ћелије, а ћелије које граде животиње су животинске ћелије. Основни делови сваке ћелије су: језгро, цитоплазма и ћелијска мембрана. Као и сваки живи организам и ће-лија може да функционише самостално. У њој се одвијају сви живи процеси.

ЋЕЛИЈА

Које су нај-мање градивне једи-нице живих органи-зама? Можемо ли да избројимо најмање градивне јединице код човека?

Сл. 8. 1 ЋелијеСл. 8. 2 Ћелије видљиве

под микроскопом

Сл. 8. 3 Цитрусна воћа Сл. 8. 4 Памук

Животинска ћелија

Унутрашњост сваке ћелије је заштићена ћелијским омо-тачем. Он претставња танку мембрану која контролише шта улази и шта излази из ћелије. У ћелије улазе само потребне ма-терије, а излазе непотребне и ви-шак материја. Цитоплазма је по-лутечна материја која испуњава унутрашност ћелије. Она садржи велики број материја које пома-жу ћелији. У цитоплазми су смештени сви ћелијски делови. Језгро предста-вља контролни центар ћелије. Има две основне функције: контролише све животне процесе у ћелији и у њему је смештен наследни материјал који се преноси из једне на другу ћелију. Са осталим деловима животинских ћелија упозна ћеш се из предмета биологија.

Биљна ћелија

Поред основних делова у биљној ћелији се срећу и ћелијски зид, хло-ропласти и скробна зрна. Ћелијски зид је допунски омотач биљне ће-лије. Он одржава облик ћелије, помаже у размени материја између ћелија и спољашне средине и служи као заштитни омотач. Хлоропласти су зеле-ни делови биљних ћелија, садрже зелени пигмент који учествује у процесу стварања хране у биљкама. Створена храна у хлоропластима , складира се у ћелијама у облику резервне хране у скробним зрнима.

Сл. 8. 5 Ћелија са различитим формама

Језгро

Биљне ћелије животинске ћелије

Сл. 8. 6 Делови ћелије Сл. 8. 7 Ћелијско језгро

Израдите модел ћелије корис-тећи материјале који су вам доступни. Уз помоћ наставника м и к р о с к о п и р а ј т е препарате биљних ћелија, животинских ћелија, микробну ће-лију.

Вежба: Микроскопи-рање ћелија Прибор и материјали: микроскоп, предметно и покривно стакло, пин-цета, лук, капљица воде, свеска и оловка. Ољуштите лук и пин-цетом извадите парче из унутрашње ципе. Парче ставите на предметно стакло, капните две-три капи воде и покријте га са покривним стаклом. Препарат посматрајте на микроскопу. Шта при-мећујете? Нацртајте у ва-шим свескама и означи-те делове ћелије.

Сл. Ципа од лука

Како су подељене ћелије? Које делове има само биљна ћелија? Какве могу да буду ћелије према облику?

Користећи слику попуни следећу табелу.

Ћелијски део Ознака на слици

Функција

Језгроћелијскиомотач

Цитоплазма

Ћелијски зидХлоропласт

Скробназрна

Основна подела ћелија је на прокари-отске и еукариотске. Прокариотске ћелије имају наследни мате-ријал, али немају стварно оформљено језгро. Еукариотске ћелије су ћелије са оформљеним језгром. Када би ћелије биле велике као кућа, језгро би било величине собе.

Један организам може да буде дефинисан као живо биће, које може да делује независно показујући све основне знаке живота. Према подели имамо два типа организама : једноћелијски и вишећелијски. Једноћелијски организми су изграђени од једне ћелије. У тој ћелији се одвијају сви животни процеси и организам ради несметано.

Једноћелијски организми, могу да се нађу у свим животним срединама :на копну, у води и у ваздушној средини. Најчешће једноћелијске ор-ганизме посматрамо направом за увећавање, али неки могу да се виде и голим оком. Размножавају се деобом ћелија на две једнаке половине. Микроорганизам је сваки живи организам који можемо да видимо голим оком. Микроор-ганизми могу да буду припадници свих царстава живих организма. За разлику од једноћелијских организама ви-шећелијски организми су изграђени од вишећелија. Све ћелије у једном оваквом организму немају исту форму, грађу и величину. Да би мог-ли да раде, групишу се међусобно у ткива. Ткиво је збир ћелија које су сличне по форми, грађи, величини и извршавају исти посао. Ткиво

које се налази на површини свих организама је површинско, има заштитну улогу тела. Ткиво које повезује делове једног тела је везно ткиво у биљкама се среће спроводно ткиво и има улогу спро-вођења материје кроз целу биљку. Ткива се групишу међу собом и форми-рају Орган. Он извршава једну функцију. Код човека бубрези чисте крв, желудац обрађује храну, срце испумпава крв кроз тело, танко црево упија хранљиве мате-рије и др. У две групе су подељени орга-ни код биљака. У једној групи су : корен, стабло и лист. Они помажу биљци да расте и да се развија. У другој групи су цвет, плод и семе и служе биљци да се размножава.

ЈЕДНОЋЕЛИЈСКИ И ВИШЕЋЕЛИЈСКИ ОРГАНИЗАМ

Сл. 9. 1 Једноћелијски организми

Сл. 9. 2 Микроорганизми

Шта је ћелија? Колико ћелије може да има један живи организам? Како реде ћелија у живом организму?

Већина органа је повезано међу собом у изврша-вању неког животног процеса, формирају орган-ски систем. На пример : бубрези, бешикин мехур и бешични канали су различити органи, имају разли-чите функције али заједно формирају систем за из-лучивање. Систем за варење хране прима, обрађује храну и избацује непотребне материје у спољашну средину, систем за дисање прима кисеоник, а угљен диоксид избацује у спољашну средину. Повезаност органских система сачињава организам. Да би организам не-сметано радио, потребно је да неко контролише тај посао. У људском орга-низму и у организму код животиња, ту улогу има нервни систем. Он усагла-шава рад ткива, органа, органских система и организма као целине.

Сл. 9. 3 Сунцокрет

Крвна ћелија Крвно ткиво СрцеПреносни

системЉудски

организам

Сл. 9. 4 Ниво организације људског организма Најчешче разлике између једноћелијских и вишећелијских организама су:

Једноћелијски организам Вишећелијски организам

Грађа

Животни процеси

Размножавање

Једна ћелија Више ћелија

Бесполно Бесполно и полно

У самој ћелији У специјализираним органима и системима

Микроскопирајте барс-ке једноћелијске и ви-

шећелијске организме. Шта при-мећујете?

Једноћелијски организми уно-се храну кроз ћелијске органе, који су познати као хранитељне вакуоле. Храна се обрађује и кроз друге ћелијске орга-не избацује ван тела. Органи у једноће-лијском организму раде као органи у вишећелијском организму. Постоје 78 различитих органа у људском телу. Човек има 11 великих органских система. То су : мишићни, систем за лучење, варење, преносни систем, лимфни, кожни, нерв-ни, систем за размножавање, дисање, скелетни и ендокрини систем.

Дали су сви једноћелијски орга-низми микроорганизми?Наброј функције једног нервног система које познајеш.

Храна је свака материја коју организам прима из средине да би преживео и да би извршавао животне процесе. Исхрана подразумева уношење хранљивих материја у наше тело да би се осигурали да тело може да расте правилно и да сви наши органи извршавају своје функције правилно. Да би храна могла да допри-несе расту тела, да чува здравље и да даје енергију за све животне процесе потребно је да прође кроз систем за варење. Храна може да се користи свежа или термички обрађена. Свако једињење које се на-лази у храни и које се користи назива се хранљива материја. Свака храна садржи следеће хранљиве материје:беланчевине(протеине), шећере (угљохи-драте), масти, витамине и минералне материје. Беланчевина највише има у храни животињског порекла. Оне су организму потребне за изградњу ћелија. Масти уносимо кроз биљне и животињске хране. Уз њихову помоћ орга-низам добија топлоту и енергију за извршавање физичких активности или рад целог тела. Шећере уносимо најчешће кроз воће или мед. Ови шећери су корисни за организам јер му дају енергију. Витамине уносимо у малим количинама свакодневно кроз храну. Они су потреб-ни за раст костију, кожу и због здравља зуба, помажу нашем телу у борби против болести. Минералне мате-рије у малим количинама су неопходне за правилан рад организма. Здрава храна је свака храна која доприноси равнотежи тела, отпорности на стрес, инфекцију и болести. Биљке су прилагођене да стварају храну у свом телу. За разлику од њих тело животиња не може да ствара храну и треба свакодневно да је уноси.

ХРАНА И ИСХРАНА

Дали се сви живи организми хране?Зошто се човек храни?

Сл. 10. 1 Пирамида исхране

Сл. 10. 2 Воће и поврће

Беланчевина највише има у храни живо-тињског порекла, месу, млеку, јајима и њи-ховим прерађевинама. Храна богата масноћама је млеко и њего-ве прерађевине, неке врсте меса, јаја, сунцо-крет, маслине и др. Шећера има у слатким производима, али треба да се користи шећер из воћа и меда. Воће и поврће су богати са витаминима и минералима. Све ове хранљиве материје треба свако-дневно да уносимо у исхрани да би oбезбедили правилан раст и развој орга-низма. Количину хране коју уносимо зависи од узрасти, физичке активности

и пола. Треба да избегавамо превише масну храну, храну која садржи веш-тачкe заслађивачe и конзервирану храну.

Сл. 10. 3 Беланчевине

Сл. 10. 4 Шећери

Сл. 10. 5 Масти

Истражуј начин исхране жаба, акваријумских риба, пужева и птица. Шта примећујете?

Шта је храна? Наброј хра-н љиве материје. Шта се дешава ако једемо више него што нам је потребно?Зашто једно

12 годишње дете треба да уноси више хране него једна беба?Наброј 5 врста хране које садрже витамине?

AПомаранџа, , жуто воће и поврће, лиснато поврће, павлака, путер, џигерица

Добар вид, здраву кожу и косу, систем за дисање и варење, раст и развој костију и зуба,

штити од инфекција

Вишак изазива главобоље нарушава вид, повраћање, сува

кожа са перутом

ЦЛимун, паприке, шипак, јагоде,

брокуле, парадајз, лиснато воће

Зарастање рана, опекотине, модрице, штити од

артериосклерозе и срчаних тегоба, спречава прехладу

Недостатак изазива скорбут; Вишак изазива мучнину, проливе, учесталу појаву

камена у бубрегу

Д Млечни производи, лосос, туна

Здраве кости и зуби, спре-чава рахитис

Недостатак- нервоза, несаница Вишак - мучнину, губљење

апетита, велику жеђ

Е Биљна уља, ораси, плодови мора, авокадо

Нормалан рад имунолошког, ендокриног и полног система,

штити од артериосклерозеНедостатак - слабокрвност

К Спанаћ, купус, брокула, говеђа јетра, зелени чај, сир

За стварање основних беланчевина важни за

угрушавање крви, за рад бубреге и метаболизам

костију

Вишак-алергијске реакције, неповољно утиче на способност

угрушавања крви

Млечни производи, сардина, лосос, бадеми, тамнозелено

лиснато поврће

Неопходан је за развој костију и зуба, учествује у згрушавању крви, одржава крвни присак, спречава рахитис код деце и

остеопорозу код одраслих

Вишак - запек и таложење калцијума у мека ткива

Црвено месо, плодови мора, тамнозелено поврће, ораси,

сушено воћеЈача имунолошки систем Недостатак’ слабокрвност

Пилеће месо, јаја, риба, ораси, млечни производи,

житарице

Здравље костију, раст и обнову ткива

Недостатак општа слабост, губљење апетита, бол у костима и

њихова ломљивостВишак убрзава губљење

калцијума

Немасно млеко, свеже воће и поврће, банана, авокадо,

кромпир

Управља откуцајима срца и крвним притиском

Недостатак мучнина, повраћање, слабост мишића, срчана аритмија

Алге, плодови мора, поврће

Спречава гушавост, учествује у раду нервног система и

мишића

Вишак наспаваност, хиперактивност

Немасно млеко, плодови мора, јаја, соја, кикирики,

сир, острига

Раст и развој костију, имунолошки систем, јача систем за размножавање

Недостатак опадање косе, дерматитис, губљење апетита,

умор

(гвожђе)

БЈетра и унутрашњи органи,

риба, месо од живине, пивски квасац, јаја, пасуљ, житарице

Одржавају здраву кожу и мишиће, побољшавају рад и

деобу ћелија

Недостатак изазива масну кожу, желудачне тегобе, главобољу, нагло мењање расположења

Човек и животиње свакодневно уносе храну, будући да њихово тело не може да је производи. Храна је потребна за одвијање свих животних процеса. Биљке могу саме да стварају храну. То је процес фотосинтезе, један од најважнијих проце-са који се дешава у природи.

Фотосинтеза је стварање хране (шећери) и кисеоника у зеленим деловима биљки. Постоји је-дан слој ћелија који се налази одмах испод повр-шине листа. Ове ћелије садрже хлоропласте. У хло-ропластима се налази зелена материја хлорофил. Од Сунца до врха листа долази светлосна енергија и остаје заробљена од стране хлорофила.

Ова енергија се складира за каснију употребу. Гас угљен диоксид из ваздуха улази кроз мале рупе на доњој површини листа. Молекуле угљен ди-оксида из ваздуха стижу до ћелија где се налази хлорофил који је заробио енергију сунчеве свет-лости. Ова енергија помаже да се створи храна и кисеоник. Да се одвија овај процес, потребна је и вода и у њој растворене минералне материје које биљка прима из тла преко корена. Ту се нала-зе спроводне цеви које носе воду до листа. Створени кисеоник преко листа иде у ваздух. Њега користе сви живи организми за дисање. Храна у форми скробних зрна кроз спроводне цеви се враћа у корен стабла или плода.

БИЉКЕ СТВАРАЈУ ХРАНУ

Дали се биљке хране?

Сл. 11. 2 Хлоропласти

Сл. 11. 3 Фотосинтеза

Сл. 11. 1 Лист

Сл. 11. 3 Фотосинтеза

Угљен

Даље складирану храну користи човек, животиње и саме биљке, да расту и да извршавају животне про-цесе. Складирани шећер у биљкама које користимо има у: јабуци, пома-ранџи, шљиви и грожђу. Складира-ни скроб садржи кромпир, пшени-ца, пиринач и кукуруз.

Биљке нису једине врсте у којима се одвија процес фотосинтезе. Алге и неке врсте бактерија такође имају могуђност да врше овај процес.

Вежба: Биљке стварају храну Прибор и материјали: Биљка спанаћ, алкохол, јодни раствор, шпиртна лампа, посуда за кување, папир за натапање. У посуди за загревање ставите 2-3 листа спанаћа и потопите их у алкохол. Затим загрејавајте. Када листови изгубе тамну боју, извадите их и ставите их на комад папира, да упије алкохол. Затим на сваки лист капните по 2-3 капи јодног раствора. Листови ће се обојити тамно плаво до црног због скроба који имају у себи.

Сл. 11. 4 Храна богата скробом

Шта је фотосинтеза? Шта би се десило на на-шој планети ако биљке

не врше фотосинтезу? Направи листу биљака од којих користиш корен.

Уз помоћ наставника пос-тавите експеримент где ћете доказати где биљке стварају храну(скроб). Израдите листу са по-датцима о деловима биљака које слу-же у исхрани човека.

Копнене биљке, нарочито дрва ослобађају око 80% од укупне светске резерве кисеоника.

Свим живим организмима је потребна енергија да би преживели. Енергију добијају кроз храну. Према начину исхране, живи организми су по-дељени на:• Произвођаче• Потрошаче• Разграђиваче Како смо се упознали до сада, биљке саме ства-рају храну. Део створене хране, користе за своје потребе, а део складирају у плод, корен или стабло. Према начину исхране, биљке су произвођачи. Животиње су потроша-чи, зато што користе готову храну од биљке или од

друге животиње.

Кад биљке и животиње умиру, још увек постоји складирана енергија у њима. Организми који употребљавају мртве животиње и биљке, названи су разграђивачи. Најћешћи разграђивачи су неки микроорганизми и гљиве. Они разграђују лешеве до воде и минералних соли. Ове минералне соли и вода се опет враћају у тло, ваздух и воду. Живе биљке кроз тло или ваздух користе ове материје. Када животиње једу биљке, ове материје уносе у своје тело. Разграђиваћи су корисни за пољопривреднике, баштоване и уопште за живот Земље. Гомилу лишћа, траву и друге отпадке, претварају у компост. Он је богат минералима који се опет враћају у тло.

Дали живо-тиње стварају храну? Како се хране? Дали све животиње једу исту храну?

Сл. 12. 1 Потрошачи

ЖИВОТИЊЕ СУ ПОТРОШАЧИ

Сл. 12. 2 Произвођач

Сл. 12. 3 Разграђивачи

Све животиње не једу исту врсту хране, животиње као јелен, зебра, коњ, овца, лане и зец једу само храну биљног порекла и називају се биљожде-ри. Једна група животиња као паук, лав, тигар, куна и сова једу само друге жи-вотиње, називају се месождери. Сваштождери као веверица, врана, рак, медвед и жаба су животиње који једу храну и биљног и животињског порекла. Према врсти хране коју једе и човек припада у сваштождере.

Сл. 12. 4 Биљождери Сл. 12. 5 Месождери

Сл. 12. 6 Сваштождери

Са наставником погледајте презен-тацију о начину исхране разграђи-вача и разговарајте о њиховом значењу за планету Земљу.

Како су подељени живи организми према начину исхране?

Објасни улогу разграђивача. Како су подеље-ни потрошачи према врсти хране коју једу?

Месож дери су се прилагодили за живот ловом на више начина. Они су прила-гођени да : брзо трче, имају оштре зубе, изо-штрени вид, добро развијено чуло мири-са и оштре канџе.

Сваки живи организам има потребу за енергијом да би преживео. Животиње добијају енергију од хране које једу. Биљке користе светлост, воду и минералне материје да би створиле енергију. А ланац исхране нам показује како за свакодневни рад уносимо храну и како се хранљиве материје и енергија преносе од организма до организма. Ланац исхране започиње произвођачем, а завршава са потрошачем. Неке животиње једу биљке, а исте су поједене од других животиња.

Произвођачи су прва карика у ланцу исхране. Осим биљака, произвођа-чи су и алге које живе у воденој средини. Потрошачи су на следећој карици у ланцу исхране. Постоје три групе пот-рошача. Прва група потрошача су названи и травопасне животиње. Оне се хране биљкама из ланца. Друга група потрошача су названи сваштождери.

Задња група потроша-ча, месождери у својој исхрани користе прве две групе потроша-ча. Они су у суштини задња карика.

ЛАНЦИ ИСХРАНЕ

Чиме се храни зец?Ко једе зеца?

Сл. 13. 1 Ланац исхране

Сл. 13. 2 Ниво организације ланца исхране

Сл. 13. 3 Ланац исхране

Сова

Цвеће

Гусеница

Биљка

Произвођач

СоваМиш

ТравоједСвађштождер Месождер

Када задњи или неки други члан у ланцу исхране умре, наступају разграђи-вачи. У овој групи су гљиве, бактерије и неки микроорганизми који изумрле чланове претварају у воду и минералне соли. Ове материје се враћају у тло и произвођачи их користе да створе храну. Људи су на крају ланца исхране, они једу биљке и животиње.

Сл. 13. 4 Човек у ланцу исхране

Израдите једнос-таван ланац исхра-не за ливаду (копнене жи-вотне заједнице) и за језеро (водене животне заједнице). Пратите видеозапис о једнос-тавном ланцу исхране.

Постоји више од 100. 000 хиљада разли-читих типова организама разгађивача. Ако је једна карика отстрањена из лан-ца исхране последице могу да буду ка-тастрофалне.

Шта је ланац исхране?Шта ће се десити са ланцима исхране ако нема произвођача?Где је место човека у ланцу исхране?Из следеће слике саставите пет ланаца исхране?

Трава Гусеница Кокошка

Живи организми имају сталну потребу да уносе ваздух богат кисеоником т. е. да дишу. Дисање се састоји од удисања и издисања. Кроз дисање хра-на сагорева у енергију која је потребна организму. Такође дисање је одговорно за избацивање гаса, угљендиоксида и неких других непотребних мате-рија из тела у спољашну средину.

Код различитих група живих организама ди-сање се одвија кроз по-себне органе или делове тела. Биљке немају посеб-не органе за дисање. Сви делови на биљкама као корен, стабло и лист обављају дисање. Дисање код биљака се одвија спо-рије него код животиња. Размена гасова се одвија кроз мале отворе назване стоме или усташца која се налазе у већем броју на површини листова.

Код једноћелијских организама размена га-сова се одвија кроз ће-лијске мембране. Мале ваздушне цеви назване трахеје прола-зе кроз тело инсеката. Ваздух улази у трахеју преко рупа телесног зида.

Животиње који живе у воденој средини дишу шкр-гама. Ови органи, који се налазе на обе стране главе су састављени од шкргиних низа, то су перасте струк-туре које обезбеђују велику површину за размену гасова. Иако су шкрге ограничене на један мали део тела, њихова велика површина обезбеђује довољну размену гасова. Вода која садржи растворени кисе-оник улази у уста животиње. Она је креће својом ви-лицом и на тај начин пумпа воду кроз шкрге.

ДИСАЊЕ - ОСНОВНА БИОЛОШКАОСОБИНА

Који живи opганизми дишу? Шта ће се десити ако неки организам престане да дише?

Сл. 14. 1 Грађа листа Сл. 14. 2 Стоме

Кисеоник

угљен диоксид

водена пара

за рад за одвијање животних процеса

енергија

Сл. 14. 3 Једноћелијски организми

Плућа су унутрашњи ор-гани за дисање код водо-земаца, гмизаваца, птица и сисара. Осим сличности, постоји и велика разно-врсност у систему за ди-сање копнених кичмењака. Жабе на пример имају ба-лон као плућа који нема ве-лику површину. Птице имају око 8 врећица за ваздух са танким зидовима. Код чове-ка су плућа смештена у груд-ном кошу, имају сунђерасту структуру која се испуњава ваздухом када удишемо.

Сл. 14. 4 Инсекти

Сл. 14. 5 Рибе

Површина плућа је приближно иста са површином тениског игралишта. Сваки дан у просеку човек дише око 25. 000 пута и за време од 70 година, он ће направити 600 милиона удисаја.

Сл. 14. 6 Плућа код човека

Шта се добија при дисању?Како се дисање код биљака разликује од дисања код животиња?Који су органи за дисање код животиња које живе на копну?Како дишу рибе?

Истражујте последице када су различити животињски органи за дисање стављени на ваздух и у воду. Истражите дисање једне животиње на пр. рибе у води при мировању и кретању. Бројте кретања шкрга у минути и запи-сујте податке. Истражите дисање једне биљке и једне животиње испод стакленог звона (пази да не угрозиш живот живо-тиње).

Свакодневно се у телу човека уносе потребне хранљиве материје и кисеоник. Оне су потребне за нормалан рад тела. При извршавању живот-них процеса, стварају се штетне и вишак материја. Људско тело треба свакодневно да се ослобађа њих. Лучење је избацивање непотребних мате-рија изван тела. Ови отпадни продукти мора да се одстране из тела што је могуђе брже, будуђи да су отровни за ћелије. Бубрези, кожа, плућа и неки ор-гани за варење су органи кроз којих се у спољашну средину изба-

цују штетне материје. Свако њихово задр-жавање у телу може да изазове проблеме за нормални рад. Бубрези су парни органи, смештени у слабинскум делу човека, имају тамно-црвену боју и облик зрна пасуља. Имају улогу филтра јер прочишћавају крв од штетних материја. Поред бубрега систем за лучење код човека сачињавају канали бешике и бешика. Кроз система за лучење, избацује се вода, минералне соли и друге штетне материје. Кожа покрива људско тело и углавном је укључена у заштиту тела од губитка воде, од бактерија, светлости и повреда.

Али она делује и као орган за одстрањивање зноја и вишка соли из тела. Мада су плућа главни део система за ди-сање, она имају велики значај за лучење будући да помажу у одстрањивању водене паре и угљен диоксида. Систем за лучење је систем који се повезује са системом за варење. Кроз систем за ва-рење, чврсте материје у облику измета, се избацују у спољашну средину.

ЛУЧЕЊЕ ОСЛОБАЂАЊЕ ОД ШТЕТНИХ МАТЕРИЈА

Дали се код живих организама, стварају непотребне материје?Како човек ослобађа материје из тела?Шта ће се десити ако биљке не ослобађају материје?

Бубрег

Сл. 15. 1 Систем за лучење код човека

Сл. 15. 2 Кожа

Канали бешике

Бешика

Јетра је део система за варење, али има важну улогу у систему за лучење. Јетром се регулише складирање шећера, отпада-ка од разлагања протеина, масти и др. Он помаже организму да се ослободи ових непотребних отпадака. Отровне материје се претварају у безопасне. Дебело цре-во, је последњи део овог система који од-страњује чврсте отпадке из тела. У једноћелијским организмима отпадни продукти се избацују директно кроз по-вршине ћелије. Вишећелијски организми имају посебне органе за лучење.

Биљке избацују гасове кроз стоме или кроз поре на повр-шини листова. Жлезде у цве-ту луче миришљиве материје. Други делови биљака луче смоле, уља и др. Многи органиски отпадни продукти иду у тло кроз ко-рен или пало лишће. Ове от-падне материје се одстранују повременим губљењем коре,

губљењем листова, цве-това, плодова и семена.

Сл. 15. 4 Кантарион

Уз помоћ наставника изради једноставан механизам за филтрирање обојеног раствора.

Сл. 15. 3 Једноћелијски организам

Шта је лу-чење? На који се начин човек осло-бађа непотребних материја?Шта луче биљке?

Систем за лучење код одраслог човека уобичајено лучи око 1-1, 8 L за 24 часа. Урин се састоји од 95% воде и 5% других от-падних продуката. Као резултат отказивања бубрега отпадни продукти се задржавају у крви и треба да се одстране вештачким путем.

Кретање је животни процес познат за све живе организме. Кретање људи је омогућено из заједничких активности костију и мишића. Жи-вотиње могу да се крећу на различите начине са једног места на друго, у потрази за храном и скро-виштем и имају различите врсте органа за кре-тање. Зашто је важно кретање за животиње?

• Да се пронађе храна• Да се пронађе станиште• Да се заштити од непријатеља

Кретање на копну

Форме кретања животиња на копну су: хо-дање, трчање, скакање и пузање. Копнене живо-

тиње имају два пара екстремитета. Неке користе све четири за ходање, док друге користе само задње екстремитете, на пример, кенгур. Неки инсекти имају шест ногу за кретање, на пример буба швабе и мрави. Друге животиње се крећу уз помоћ тела. На пример кишна глиста. Змије се крећу користећи неколико начина за кретање у зависности од подлоге и жељење брзине. Када ходају по земљи, жабе обично користе задње ноге за скакање. Неке животиње се чак и котрљају. Неке животиње се крећу кроз чврсте материје, укопавају се у тло користећи канџе, зубе или друге методе. Копају рупе или тунел у земљи да би створили простор погодан за живот или привремено скривалиште. Скакавци користе задње ноге за скакање. Неке птице нису способне да лете зато што су њихова крила слаба за лет. На пример киви, ној, ему, они се крећу ходањем. При кретању на копну, пингвини се споро крећу на две ноге или се клижу на стомак. По потреби могу да скоче на две ноге.

КРЕТАЊЕ ЖИВИХ ОРГАНИЗАМА

Сл. 16. 2 Кретање на копну

Зашто се живи организми крећу? Који су органи за кре-тање код човека?Дали се биљке крећу?

Сл. 16. 1 Кретање

Кретање у воденим срединама

У воденим срединама животиње пливају, лебде, пузе по дну. Животиње као патке могу да пливају по површини воде. Пливајући се крећу рибе, жабе, водне змије и др. Рибе пливају уз помоћ пераја. Жабе пливају уз помоћ ко-жице на прстима на задњим ногама. Пингвини пливају уз помоћ пераја на ногама. Морске звезде и ракови лазе по дну. Ситни једноћелијски организми лебде по површини воде.

Сл. 16. 4 Кретање у ваздушној средини

Птице имају крила која им помажу да лете. Код њих су предњи екстремитети претворени у крила која имају перје. Неки инсекти имају један или два пара крила, на пример лептир. Крила су му другачија од оних код птица, не-мају перје. Једноћелијски организми исто као и ви-шећелијски, имају способност за кретање. Оне немају посебне органе за кретање, то обављају са деловима ћелија које се налазе у ћелијској мембрани као обрве или бичеви.

Сл. 16. 3 Кретање у воденој средини

Кретање у ваздушној средини

Сл. 16. 5 Бактерије

За многе животиње способност кре-тања је од суштинског значаја за прежи-вљавање. На пример миграторне жи-вотиње које путују огромна растојања, имају механизам који троши мало енер-гије по јединици растојања. Травоједи и сваштоједи често морају да се крећу брзо да би избегли грабљивце. Месождери су развили механизам брзог кретања да би могли лакше да савладају плен. Кретање код биљака је спор и сталан процес. За разлику од животиња који могу да се крећу са једног места на дру-го, биљке су укорењене на самом месту где расту. Сунчева светлост је од великог значаја за биљке и без ње оне не могу да преживе. Са надземним делом, биљке се крећу према извору светлости. Корен биљака се креће у земљи према извору воде или према центру земље.

Сл. 16. 6 Кретање биљака

Посматрај и упореди код животиња (рибе у води, сисара на копну и у води, инсеката на копну (мрав), инсеката у ваздуху, лептира и муву). Посматрај прилагођеност форме код органа за кретање на тлу-ноге, у води пераје, у ваздуху крила. Посматрајте кретање биљака према светлости-пшеница, сунцокрет и сл.

Гепард може да трчи брзином до 114км на сат. То је стварно брзо ! Скакавци могу да скачу и на растојању и до де-сет пута дуже од њиховог тела. Просечна гусе-ница има 2000 мишића.

Шта је кретање?Који су органи за кре-тање код човека?На који се начин крећу животиње у во-деној средини?Који су разлози за кретање животиња?Како се крећу биљке?Зашто биљке не мењају станиште?

Живот човека и других живих организама одвија се недељиво од животне средине. Да би опстао у средини, код човека се јавила потреба да буде информисан за све што се дешава око њега. У току еволуције развили су се посебни органи који примају надражај из спољашне средине, инфор-мирају мозак и дају наређење за реакцију. То су чулни органи и чула. Способност организма или органа да одговори на спољашне надражаје, назива се осетљивост. Не тако давно, веровало се да човек има само 5 чула:вид, слух, додир, мирис и укус. Научници су овој листи додали чуло за глад, бол и жеђ. Сва наша чула су по-дељена у две групе: спољашња и унутрашња. Спољашња нас чине свесним

за дешавања ван нашег тела. Кроз унутрашња чула, сазнајемо за про-мене у нашем телу, као што су глад, жеђ, бол и умор. Постоји неколико корака у процесу осећаја спољашних и унутра-шњих промена. Надра-жај долази до органа тела, нервни импулси из органа путују до мозга. У

мозгу импулси прелазе у осећај или реакцију. Ако се опечемо на пламену, нервни завршетак коже се подстиче и шаље импулсе до мозга који их препо-знаје као бол. Бол се сам по себи не осећа у мозгу, он се осећа на прсту који је орган, који је направљен да стимулира. Мозак реагује слањем сигнала до колних мишића за пов-лачење прста.

ОСЕТЉИВОСТ НАДРАЖАЈА

Дали орга-низми могу да живе одвојени од средине?Дали организми реа-гују на сигнале среди-не?

Сл. 17. 2 Пут једног надражаја

Сл. 17. 1 Чула

Сл. 17. 3 Биљке реагују на загађење

Као и животиње тако и биљке реагују на надражај из спољашне среди-не. Оне немају посебна чула за надражај, реагују спорим променама. Када се нађу у неповољним условима, недостатак воде, светлости, топлоте, биљке показују про-мене кроз спори раст и развој. Загађење живот-не средине спречава нормалан развој биљке. Овакве сличне спољашне промене утичу не-повољно на биљке, јер оне не могу да промене животну средину. Осећај има велики значај у животу за човека, животиње и биљке. Од способности примања надражаја зависи њихова оријентација у околи-ни, приспособљавање, исхрана, размножавање и уопште опстанак.

Сл. 17. 4 Осетљивост на светлост

Шта је надражај?Наброј надражаје на које би реаговао чо-век. Шта је осећај?Објасни пут једног надражаја. Како биљке реагују на надражај?

Истражите осетљивост једне биљке у условима на промене осветљености и промене температуре.

Биљке одговарају на различите спољашне надражаје, користећи материје-хормоне као контролоре у једној вези, надражај-одговор. Кретање је познато као тропизам. Позитиван је ако је кретање према извору надражаја, а не-гативан када је супротно од извора надражаја.

Сваки дан чујемо много звукова. Који нам ор-ган помаже да чујемо те звуке? Који нам орган одређује укус хране када је једемо? Како сазнаје-мо за мирис цвећа? Одговор на ова питања је уво, језик и нос. Заједно са кожом и оком сачињавају чулне органе, њихова улога је да примају инфор-мације из околине.

Вид

Око је орган за вид. Уобичајено се јавља у пару. Има скоро сферичну форму и налази се у очним рупама на лобањи. Људско око има сложену грађу. Зраци светлости који улазе у очи, ломе се са стране на одређене делове ока и слика је формирана у унутрашњем делу ока. Ове слике се подстичу ћелијама осетљивим на светлост, присутне у оку и носе поруку у мо-зак. Неке врсте змија имају посебан инфра-цр-

вени сензор који им омогућава да лове у апсолутном мраку користећи само топлоту која се емитује из плена. Очи паука се разликују у зависности од врсте. Пауци који лове имају добро развијени вид. Пауци који живе у пећинама, немају или имају слабо развије-ни вид. Они потпуно зависе од звука. Инсекти имају два пара сложених очију са мно-го различитих сочива. Сложеним очима не могу да виде многе детаље или објекте који су далеко. Са њиховим очима, могу да виде веома брза кретања и објекте који су близини. Људске очи су слабе у поређењу са неким жи-вотињама. Неке животиње гледају слично као и људи, неке могу да виде више боја, неке не гледају боје, неке имају више од два пара очију, а неке животиње најбоље виде ноћу. Очи водених животиња су прилагођене за гледање у води. Водене живо-тиње немају капке или сузне канале, будући да оне живе у воденој средини. Очи ових животиња су нарочито осетљиве на плаву светлост, будући то је боја која најдубље продире у води.

Шта је надра-жај? Како човек при-ма надражај из око-лине? Дали животиње примају надражај из околине?

ОРГАНИ ЗА ПРИМАЊЕ НАДРАЖАЈА

Сл. 18. 1 Око код човека

Сл. 18. 2 Око код инсекта

Постоје и друге специјализиране очи животиња. На пример, камелеон може да гледа у супротним смеровима истовремено, неки речни ракови имају очи на стабалцима које могу да се окрећу 360 степени.

Слух Уво је орган за слух који је специјализиран да прима звук, и такође помаже у одржавању равно-теже. Код човека овај орган може да се подели на спољашно уво, средње уво и на унутрашње уво. Звук улази кроз ушне шкољке спољашњег ува. За-тим удара у танку мембрану названу ушни бубањ, преко три ситне ушне кости путује до унутра-шњости ува. Паук нема уши, чује са веома малим длачи-цама на ногама, Оне су способне да локализију порекло звука и да тумаче кретања ваздуха. Дла-чице на антенама инсеката стварају чулна телца осетљива на звук.

Укус

Код човека језик је чуло за укус, препознаје четири основна укуса:слано, слатко, горко и кисело. Чланконоге имају чуло за укус које је смештено на уснама и ногама. Инсекти избегавају слане растворе.

Мирис

Нос је чулни орган за мирис. Код инсеката чуло мириса је смештено у антенама. Ајкуле имају јако развијено чуло ми-риса, могу да осете крв на растојању од неко-лико километара. Пси имају чуло мириса које је много развијеније него код човека.

Сл. 18. 3 Уво

Сл. 18. 4 Чуло мириса

Додир

Чуло додира је распрострањено кроз тело. Нервни завршеци у кожи и другим деловима тела преносе информације у мозак. Неки делови тела имају већи број нервних завршетака и зато су осећајнији. Могу да се разликују четири вр-сте осећаја хладноћа, топлота, додир и бол. Рибе имају страничну линију у коју су смештене чулне ћелије које су способне да откривају кретање у води. Риба може да осети и најмање кретање у води и тиме да се заштити од опасности.

Сл. 18. 5 Странична линија

Наброј чулне органе и надра-жаје које они примају?Објасни чуло вида код различитих гру-па животиња. Где је смештено чуло укуса код човека? Шта ће се десити ако се оштети неко чуло код човека?

Истражујте соп-ствена чула, иску-ства са искључивањем једног чула (вида, слуха, топло-хлад-но, мирис). Записујте и ана-лизирајте податке.

Човек разликује хроматске и ахроматске боје. Хроматске су оне које се налазе у сунчевом спектру боја:љубичаста, плава, зелена, жута, наранџаста, црвена. Ахроматске боје су:бела, црна и све сиве нијансе из-међу њих. Различите нијансе хроматских боја, настају мешањем светлос-них таласа са различитим таласним дужинама. Људско уво реагује само на оне звучне таласе чија се фрекфенција креће од 16 до 20000 херца (таласа у секунди). Звуци могу да буду:шумови, тоно-ви и речи. Шумови су непериодична ваздушна треперења, док су тонови и речи периодична кретања. Мирсна чула се формирају када хемијске гасовите материје делују на чуло мириса. Чула се деле на:цветне (љубичица), воћне (лимун), зачинске (ва-нила), смоласте (смола), загореле (катран) и труле (ђубре). Чуло кретања и равнотеже информише човека о кретању и положају тела приликом различитих активности: ходање, трчање, љуљање, вибрирање.

Животни циклус једног организма показује промене у расту и развоју организама. Животни цуклус биљака започиње у семену. Из њега расте, развија се у нову биљку и на крају биљка умире, али даје семе из кога ће се поново развити биљка.

Семе може да опстане дужи временски пери-од све док не дође у повољне услове. При довољ-ним количинама воде и топлоте семе започиње да расте, да се развија у биљку. Овај процес се назива клијање. Из семена прво излази корен, затим стабло и листови.

Раст је процес у коме биљка повећава број и обим листова из стабла. Раст биљака и животиња тражи енергију.

Животиње добијају енергију из хране које једу. Биљке добијају енергију од сунца путем фотосинтезе. Генерално више биљака расте упијајући хранљиве материје из тла. Њихова способност да то ураде за-виси од природе тла. У зависности од њене локације, тло садржи неке комбинације песка, шљунка, глине и органских материја. Вода је важна за цео живот, ако у тлу има превише воде, корење биљке ће иструлити. Здраво ко-рење обезбеђује равномерну рав-нотежу воде која је важна при од-гајању биљака. Без довољно воде у ћелијама, биљке умиру. Вода носи растворе-ни шећер и друге хранљиве мате-рије. Биљке као и други облици жи-вота имају потребе за храном због њиховог развоја, опстанка и репро-дукције.

ЖИВОТНИ ЦИКЛУС КОД БИЉАКА

Дали биљке расту? Дали примећујемо? Дали биљке умиру?

Сл. 19. 1 Животни циклус

Сл. 19. 2 Раст

Сл. 19. 3 Раст биљака

Раст и развој биљака је један од најважнијих догађаја у природи. Када биљка постигне одређену зрелост цвета и у цвету се стварају поленова зрна. Та поленова зрна се разносе на други цвет. Процес је познат као опраши-вање. Полен стиже на нови цвет и настаје процес оплођења.

Затим се ствара семе које живо-тиње, ветар или се на други начин расејава. Неко расејано семе ће порасти у нову биљку. На основу животног циклуса, биљке се деле на једногодишње, двогодишње и вишегодишње. Једногодишње цео свој животни циклус прола-зе у једној години. Двогодишње биљке прве го-дине расту, развијау се, а у другој години дају цвет, плод, семе и умиру. Вишегодишње биљке

првих неколико година клијања расту и развијају се. Сваке наредне године дају цвет, плод и семе. У ову групу биљака спада воћно дрво.

Сл. 19. 4 Поленове кесе

Сл. 19. 5 Опрашивање и оплођивање

Сл. 19. 6 Расејавање

Погледајте видео-запис о животним циклусима неких биљака.

Шта је животни ци-клус? Који услови су потребни семену да се развије у нову биљку? Како су подељене биљке према животном циклусу?

Цвет са својим бојама, формама и структурама, са слатким нектаром привлачи пчеле, лептире, инсекте и друге животиње да би био опрашен. Неке биљке које цветају ноћу имају посебан механизам да привуку опра-шиваче, као слепе мишеве.

Размножавање је једна од основних особина жи-вих организама. Оно омогућава добијање новог потомства с циљем одржавање врсте. Код биљака разликујемо два начина размножавања:• Бесполно• Полно Биљке се бесполно размножавају на неколико начина:са ластарима, са отсеченим деловима биљ-ке, грудвама, луковицом, калемљењем, ризомом, културом ткива. За све ове начине размножавања потребан је један родитељ. Нова ће јединка бити копија свог родитеља.

Ластари

Биљка пушта ласта-ре на чијим врховима постоји пупољак. Из њега се развија нова биљка. Овако се раз-множава јагода.

Ризоми

Ризоми су подземни изданци из којих се формира нова биљка. Овако се размножава трава, ирис и неке дру-ге биљке.

БЕСПОЛНО РАЗМНОЖАВАЊЕ КОД БИЉАКА

Шта је раз-множавање?Зашто биљке треба да се размножавају?

Сл. 20. 1 Биљке

Сл. 20. 2 Ластари код јагоде

Сл. 20. 3 Ризоми

Грудве

Грудве не само што представљају места за складирање резервне хране, они су и органи за рамножавање. Имају удубљења у којима се формирају пупољци. Овако се размножава кромпир. Луковица

Служи за презимљавање биљака у неповољним периодима године и за бесполно размножавање. Срећемо је код лука, гладоиле и др.

Одсечени делови

Велики број биљака се размножава са одсеченим деловима. Најчешће се дело-ви стабла или листова стављају у воду и кад пусте корен пресађују се на плодно тло. Овако се размножавају неке украсне саксијске биљке, афричка љубичица, бе-гонија и др.

Калемљење

Процес спајања заједно двеју разли-читих биљака на такав начин да оне живе као једна биљка назива се калемљење. Овакав начин размножавања примењује се код воћних дрва.

Сл. 20. 4 Афричка љубичица

Сл. 20. 5 Калемљење

Сл. 20. 6 Поступак клонирања биљака

Клонирање биљака са културом ткива

Бесполним размножавањем биљака са културом ткива добија се нова биљка из групе ћелија на биљци. Овај поступак се изводи у лабораторији, укључује неколико корака: • узимају се мале количине ткива или велики број ћелија, • биљни материјал се преноси на плоче које садрже стерилну хранљиву

подлогу, • додају се биљни хормони да убрзају деобу ћелија, • ћелије расту брзо у малим ткивима. • ткиво се пребацује у посуду где се развија

у биљку. Вежба: Биљке Прибори и материјали: грудва кромпира, лист афричке љубичице, гранчица сарделе,

саксије са земљом, чаша са водом. Грудва кром-пира се ставља у саксију са земљом. Посматрајте саксију током 1 месеца. Шта при-мећујете? Лист афричке љубичице и гранчицу сарделе ставите у чашу са водом или у саксију са земљом. Након неколико дана пустиће корење. Шта при-мећујете? Како изгледа биљка која се развија?

Сл. Сардела

Шта је размножавање? Колико начина размножа-вања код биљака постоји?На који начин се размножавају? Објасни размножавање кромпира. Које биљке могу да се калеме?

Сл. Лист афричке љубичице

Истражи раст биљака у вашој учионици. Одреди динамику мерења и по-датке записуј. На крају упореди податке пре почетка мерења и на крају ме-рења.

Само је један родитељ потребан за добијање подмлатка прили-ком бесполног размножавања. Ово значи да се врсте брзо шире. На при-мер, бесполно размножавање омогућава лозарима да изаберу најбољу лозу која ће наставити да се развија и од ње ће се узгајати нове јединке. Недостатак бесполног размножавања је немогућност добијања разно-врсности нових јединки.

Размножавање је одлика свих живих органи-зама да стварају плодно потомство. Као и код биљака и код животиња се разликују два начина размножавања:бесполно и полно. У животињском царству постоји мало примера бесполног размножавања. Само једноћелијски органзми и неки вишећелијски организми се раз-множавају на овај начин. Бесполно размножавање може да буде простом деобом или стварањем пупољака. Простом деобом се размножавају бактерије и неки једноћелијски организми. Ћелија се дели на два скоро једнака дела и од сваког дела се развија нови организам.

Хидра, сунђери, ква-сац размножавају се стварањем пупољака. Када пупољак достигне одређену зрелост, от-кида се од тела мајке и наставља да се развија самостално. Нова једин-ка лебди у води све док се не причврсти да би се

хранила и да би се развила у одраслу хидру. Бесполно размножавање може да буде веома повољно за одређење животиње. Животиње које остају на једном месту нису у стању да траже парт-нера, могу да се размножавају бесполно. Друга предност бесполног размножавања је велики број потомака који могу да буду створени за кратко време, а недостатак овог типа размножавања је немање различитости између типова. Сви органи-зми су исти и зато деле исте слабости и предности.

БЕСПОЛНО И ПОЛНО РАЗМНОЖАВАЊЕ КОД ЖИВОТИЊА

Сл. 21. 2 Деоба једноћелијских организама

Како се размножавају жи-вотиње? Које је зна-чење размножавања за животиње?

Сл. 21. 1 Мајмуни

Сл. 21. 3 Хидра

Полно размножавање је спајање мушке и женске полне ћелије и форми-рање новог организма. Мушке полне ћелије се стварају у мушким полним жлездама, а женске полне ћелије се стварају у жен-ским полним жлездама. Оплођена јајна-ћелија, на-зива се Зигот. Оплођење може да буде спољашне ако се деси у спољашној средини или унутрашње ако настане у полном систему женске јединке.

У телу кишног црва и пужа ства-рају се мушки и женски полни ор-гани. Рибе и жабе се оплођују спољашно. Женка избацује полне ћелије у воду исто као и мужјак и настаје оплођење. Ове животиње стварају велики број полних ћелија, али се све неће оп-лодити. Птице се размножавају полно. Женска је-динка носи јаја и развијају се нове јединице. Јаја закопава у топли песак. Човек се раз-множава полно унутрашњим оплођењем. Зигот се развија у утроби мајке 9 месеци. После оплођења младунци код неких жи-вотиња се развиајају у спољашној средини, а код неких у телу мајке.

Сл. 21. 4 Оплођење

Сл. 21. 6 Јаје од птице и нова јединка

Сл. 21. 5 Пуж

Погледајте видео записе о начину размножавања бактерија, квасца и неких јед-ноћелијских животиња.

Женка жабе избацују до 9000 јаја, шаран 800000 јаја, а бакалар 2 милиона јаја. Мужјаци риба избацују 30 пута више полних ћелија од женки.

Шта је бесполно размножавање? На који начин се одвија бесполно размножавање и код којих животиња? Шта је полно размножа-вање? Шта је зигот?

У току животног циклуса, биљке и животиње стварају подмладак своје врсте. Животни циклус је круг без краја, један живот завршава, а увек почиње други. Више животиња укључујући рибе, сисаре, гмизавце и птице имају једноставни животни циклус: • Рађање • Раст• Развијање• Старост и на крају животног циклуса умиру Нови организам се рађа. Он је млада јединка и постаје одрастао. Млади су обично слични својим родитељима, само су мањи. У свакој фази развоја они све више постају као њихови родитељи.

Жабе, лептири и неке друге жи-вотиње имају сложени животни ци-клус. Они су подложни метаморфози или великој промени. Жабе се рађају, младе живе у води, дишу на шкргама и на крају прелазе у одрасле јединке. Одрасле жабе изба-цују јаја у воду од њих се формирају младе жабе које личе на мале рибе и називају се пуноглавци. Пуноглавци имају реп и дишу шкргама. Касније реп нестаје, формирају се плућа и жаба постане одрасла. Одрасла женка може да полаже јаја и животни циклус се наставља. Животни циклус код инсеката има 4 фазе. Јаје-ларва-лутка-одрасла је-диница.

ЖИВТНИ ЦИКЛУС КОД ЖИВОТИЊА

Шта је жи-вотни циклус? Које промене се дешавају у животу лептира?

Сл. 22. 1 Животни циклус лептира

Сл. 22. 2 Животни циклус жабе

Сл. 22. 3 Животни циклус инсеката

Већина сисара се развија на посебан начин у телу женке. Затим се они рађају живи. Када се млади роде, мајка ствара млеко да би их хранила. Мла-ди сисари затим расту, развијају се и постају одрасли. Одрасла јединка, про-дужава живот и постаје спремна да створи живот.

Сл. 22. 4 Женка код сисара носи своје младе у утроби

Раст је повећање телесне масе организма. Организми расту захваљујући деловима ћелија, чиме се повећава њихов број и величина. Раст је неповрат-на појава. Раст може да се примети али се доказује мерењем висине, тежине и дужине организма. Развитак се односи на биолошку промену која се дешава у организму од самог рађања па даље у животу. Развитак значи обликовање делова тела и добијања сличности са родитељима. Старост је период животног циклуса који се одликује смањењем свих функција у организму. Животиње треба да једу, да расту и да се размножавају. Ово је део живот-ног циклуса. Њихова тела су приспособљена за решавање животних пробле-ма и опстанка у средини.

Шта је жи во-тни циклус? Објасните животни циклус код жабе. Објасни животни ци-клус код лептира. Шта се дешава са органи-змом док расте? Чиме се одликује старост?

Погледај видео запис о животном циклусу лептира, жабе и човека.

Животни век неких животиња: паук 1-20 година, мачка 8-15 година, пингвин 15-20 година, поларни медвед 20-30 година, горила 35-50, слон око 65 година.

Животни циклус код човека започиње оплођи-вањем женске полне ћелије и формирањем зиго-та. У току свог живота човек пролази кроз неколи-ко фаза и то: новорођенче, детињство, пубер-тет, младост, зрелост и старост. Фаза новорођенче почиње рађањем и траје до прве године живота. Новорођенче не може да прича, не може да се храни и облачи самостално. Родитељи брину о његовим потребама. Детињство се одвија у узрасту између 1 и 10 го-дине. У прве две године детињства деца уче како да ходају, причају, да се облаче и да брину о себи. Ове вештине дете током детињства савлађује и со-цијализира се. Детињство је блок зграде на којем ће адолесценција, а касније и зрелост бити из-грађена. Пубертет је најбурнији период у животу човека. Одвија се од 11 до 14 године. У пубертету полни ор-гани код мушких и женских организама луче полне хормоне који доприносе развијању секундарних

полних карактерис-тика. Код мушкара-ца то су:дубоки глас, појава браде и бр-кова, јаки мишићи, оформљење пол-них органа и саз-ревање полних ће-лија. А код же нских: развијање груди и млечних жлезди, нежни глас, унутра-шњи осећаји жен-ствености и појава месечног циклуса.

РАЗВОЈНЕ ФАЗЕ ЧОВЕКА

У којој фази развоја се налазиш?Које промене у развоју примећујеш код себе?

Сл. 23. 1 Детињство

Сл. 23. 2 Новорођенче

Сл. 23. 3 Детињство

Сл. 23. 4 Пубертет

После пубертета наступа младост и траје до 18године. Она се одликује полном зрелошћу. Мом-ци и девојке су све више сексуално свесна бића и траже независност од својих родитеља. Ово је фаза када млади лако ступају у ризике, опасне за своје здравље и околину. Кад деца достигну крај адолесценције сматрају се одраслим. Зрелост је најдужа фаза и обично траје од 18 година до старости. Зрелост је кад чо-век потпуно користи вештине које је научио током прве фазе живота. Ово је такође значајан период, јер је животни циклус поново инициран за зачеће и рађање сопствене деце.

На крају животног циклуса наступа старост. Одликује се умањеним радом свих делова тела. Кожа постаје танка и мање еластична, појављују се боре, коса добија белу боју, мишићна маса се смањује, кости постају ломљиве, крвни судови слаби и мождане ћелије почињу да одумиру. Чул-ни органи постају мање осећајни. Код жена око 50 године престаје месечни циклус. После старости наступа смрт јединке.

Сл. 23. 5 Младост

Сл. 23. 6 Живот иде даље

Кроз које фазе се одвија живот човека? Опиши детињство. Које промене се де-шавају у пубертету?У којој фази развоја човек је спреман да створи потомство?Које су одлике старо-сти?

Разговарајте о проблемима и пред-ностима при расту ученика. Погледајте видео записе о фазама раста и развоја човека.

У свету постоји, 81 мушкарац узрасти од 60 или више година на сваких 100 жена исте старосне групе, међу најстаријима има 53 мушкарца на 100 жена. Од 35 године људи могу да изгубе око 100. 000 хиљада можданих ћелија дневно.

ЕКОЛОГИЈА

Нивои еколошке поделеЕкосистемШумски екосистемПустиња, морски и поларни екосистем Од-носи у живом свету

Учениче савлађивањем следећих страница моћи ћеш:• да именујеш и објашњаваш основне еколошке

појмове;• да набрајаш основне услове у животној среди-

ни који утичу на живи свет;• да наводиш примере о врстама животних

заједница, станишта и екосистема;• да разумеш место јединке у животној заједни-

ци ;• да набрајаш типове шума у зависности од кли-

матских услова ;• да наводиш еколошке услове и животне зајед-

нице у шуми у умереном појасу, кишној шуми, пустињи, у поларним областима и морском екосистему;

• да препознаш и да објасниш разлоге преда-торства, симбиозе и паразитизма;

• да разумеш утицај човека на екосистем.

Појмови са којима ћеш се упознати :

Јединка Животна заједница Станиште Екосистем Шума у умереном појасу Кишна шума

ПустињаМорски екосистемПоларни екосистемСимбиозаПаразитизамПредаторство

Животна средина претдставља место у коме се развија нека биљна или животињска врста. И чо-век има своју животну средину, али у њој није сам. Живи заједно за другим биљкама и животињама. У средини где живе организми влада заједништво услова живе и неживе природе. У средини у којој живе организми дишу, хране се, расту, развијају и извршавају своје животне функције. Услови у животној средини омогућавају ове функције. Сви живи организми на Земљи живе у воденој, ваз-душној или копненој животној средини. У воденој животној средини живе рибе, шкољке, речни ракови, алге и др. Неки од њих дишу шкр-гама и ко-ристе кисе-

оник растворен у води. Крећу се и све животне процесе остварују у води. Ваздушна животна средина је на-сељена великим бројем птица, инсека-та и неких других животиња. Највећи број животињских процеса код ових животиња одвија се у ваздуху. Живо-тиње користе кисеоник из ваздуха. У копненој животној средини живи највећи број животиња, који могу да живе на копну или тлу. Они који живе

у тлу прилагођени су да извршавају животне процесе са малом коли-чином светлости. Животиње дишу плућима или системом цевчица и користе кисеоник из ваздуха.

Како је чо-век повезан са сре-дином у којој живи? Дали може да живи одвојен од средине?

Сл. 24. 1 Животна средина

НИВОА ЕКОЛОШКЕ ПОДЕЛЕ

Сл. 24. 2 Водена животна средина

Сл. 24. З Ваздушна животна средина

Екологија jе наука којао проучава поделу живих организама и везу из-међу организама и њихове средине. У свакој еколошкој средини постоји одређени ниво организације. Еко-лошки фактори који владају у јед-ној средини, могу да воде порекло из неживе и живе природе. Вода влага, ваздух, сунчева светлост, тло, темпрература су еколошки факто-ри неживе природе. Сви међусобни утицаји између биљака и животиња,

између самих биљака и између самих животиња, стварају еколошке факторе живе природе. Еколошки фактори се мењају у току даноноћја са променом годишњих времена и друго.

Сл. 24. 5 Нивоа еколошке организације

Јединка представља основу еколошких односа. Она је живи систем који остварује везе са животном средином. Група јединки које живе на одређеном простору, формирају популацију. Сви живи организми који живе на једном станишту, формирају животну заједницу. Биљке и животиње које живе на једној ливади, сачињавају живот-ну заједницу ливаде. Животне заједнице могу да буду природне и вештачке. Шума, пашњак, бара, језеро су природне животне заједнице. Оне настају и опстоје природ-ним путем без учешћа човека. Вештачке животне заједнице као: вртови, пар-кови, виногради, воћњаци, ствара и брине о њима човек. Овде живи мањи број биљака и животињских врста.

Сл. 24. 4 Копнена животна средина

јединка

Сл. 24. 6 Природне животне заједнице.

Место у животној средини у коме делују посебни еколошки фактори зове се станиште. Оваква станишта су насељена посебним биљкама и животиња-ма. У једном станишту владају слични еколошки фактори. Станиште може да буде део морске обале, баре, шуме и др.

Сл. 24. 7 Вештачке животне заједнице

Шта је живот-на средина? Објасни услове у три животне средине на земљи где живе орга-низми? Шта проучава еколо-гија? Шта је јединка? Какве могу да буду животне заједнице?Шта је станиште?

Посетите школски парк и разгова-рајте o природном опкружењу. Посматрајте и откривајте врсте жи-вотних заједница у вашем опкружењу. Израдите пројекат о животним заједницама у локалном опкружењу. Посматрајте и водите дневник о једној животињи, јединки, о једној биљци или о локалној реци.

Животна заједница се још зове ценоза, а станиште биотоп.

Биосфера је део атмосфере, литосфере и хид-росфере у којој се јавља живот. Она у себи обух-вата све екосистеме. Екосистем је функционална повезаност живог и неживог дела животне сре-дине. Да би могли живи организми, да опстану у биосфери, потребна је храна и кисеоник. Ове ус-лове им омогућавају биљке кроз фотосинтетски процес. Животна средина која није под утицајем човека је природни екосистем. Услови који тамо владају су подређени потребама организама. У сваком екосистему одвијају се бројни међусoбни утицаји између организама и средине, а они су од великог значаја за његово одржавање. Живот-на заједница се мења под дејством промењених животних услова у станишту. Измењена животна заједница мења станиште. Језеро представља језерски екосистем и обухвата језерски простор (станиште) и живи свет (животну заједницу) који живи на том простору. Такви екосистеми су и једна шума, пустиња, река, море итд. Екосистеми се разликују по свом саставу и величини. Карактеристика еко-система је њихово стално мењање. Један од главних де-лова живота у екосите-му је налажење енер-гије. Све што живи у једном екосистему користи енергију да преживи. Главни из-вор енергије за живот на земљи, долази из сунца. Биљке користе светлосну енергију из сунца да створе храну. Ови организми се на-зивају произвођаћи.

ЕКОСИСТЕМ

Који су ни-вои еколошке орга-низације? Шта је ла-нац исхране?

Сл. 25. 1 Екосистеми

Сл. 25. 2 Промена екосистема

Организми који добијају енергију хранећи се другим организмима, наз-вани су потрошачи. Ово преношење енергије ствара ланац исхране. Свака карика у ланцу има одређено место. Произвођачи су најбројнији у ланцу исхране, затим се број смањује крећући се према травоједима, сваш-тоједима и на крају месождерима који су у најмањем броју. Човек има свој утицај на екосистем. Он користи и уништава шуме. Неке екосистеме претвара у обрадиве њиве, коси ливаде и сл. Са овим активностима уништава већи или мањи део жи-вотне заједнице која тамо живи. Човек својом активношћу, мења природу стварајући вештачки екосистем.

У својој животној средини човек свакоднев-но гради станишта, мостове, путеве, фабри-ке и друге објекте, мења природну средину, прилагођава је за своје потребе, али нару-шава равнотежу биљних и животињских врста. Човек суши мочваре и претвара их у плодно тло, али уништава станишта за ор-ганизме који тамо живе. Сечом шума, човек добија огревно дрво и грађевински мате-ријал, али иза себе оставља животињске вр-сте без станишта, повећава ерозију, онемо-гућава процес фотосинтезе и сл.

Сл. 25. 3 Ланац исхране

Сл. 25. 4. Бројна заступљеност у једном ланцу исхране

Изради цртеж шумских или ливадских екосистема са сликом о типичним предсавницима биљне и животинске заједнице у њему. Разговарај о примеру екосистема.

Шта је екоси-стем?Опиши утицај човека у екосистему.

У екосистему се дешава и неколико биогеохемиских циклуса и то циклус воде, ки-селе кише, азотни циклус, циклус угљеника и кисеоника. Биогеохемиски циклус је кретање неорганске материје из атмосфере или тла у живе организме и затим назад.

Шума представља област која је густо насељена дрвећем. Довољна количина влаге и топлоте су ва-жан услов за развој шумске животне заједнице. Свака шума је повезана са одређеном климатском облашћу. Шумски екосистем се одликује одређеним условима према тлу, води, температури и светлости. Тло има велику количину влаге и хранљивих материја који потичу од изумрлих делова биљки. Велики део воде упија маховина и тиме задржава влагу дуже време-на. Температура у шуми зависи од климатских услова где се налази:осветљеност, изложеност ветровима и надморска висина. Током зиме температура у шума-ма је виша него у непосредној околини, због густих крошњи које спречавају веће кретање ваздуха. Мала количина светлости долази до приземних слојева шума због густоће крошњи дрвећа. Према својим одликама и месту где се јављају подељене су на шуме умереног појаса, тропске кишне шуме. Шуме умереног појаса се налазе на северној полулопти у Северној Аме-рици, Североисточној Азији и Западној и Централној Европи. У овим шумама се среће високо дрвеће које може да буде листопадно и зимзелено, грмље и ниско растиње. Основне одлике шума из умереног појаса су :• кише распоређене једнако у току године;• тло је плодно, обогаћено распаднутим лешевима биљака и животиња ;• умерена густина која дозвољава да се светлост пробије, добро развијена

и богата вегетација ;• дрвеће се одликује широким листовима који се једном годишње мењају

као храст, кестен, буква, јавор, врба, а у пролеће се јављају цветне биљке ;• од животиња има веверица, зечева, птица, јелена, планинских лавова, ву-

кова, лисица, црних медведа, јастреба, детлића, срни, паука, инсеката и др. Према сезонском распореду падавина шуме умереног појаса деле се на:

• влажне игличастее и зимзелене широколисне шуме са влажним зимама и сувим летима, падавине су углавном у зимским месецима, а зиме су релативно благе;

• суве игличасте шуме, на већој надморској висини, одликују се слабим па-давинама;

• медитеранске шуме са падавинама током зиме;• умерене зимзелене са благим зимама, великим количинама падавина;• умерене широколисне шуме, са благим зимама без леда, велике количине

падавина равномерно су распоређене током године.

ШУМСКИЕКОСИСТЕМ

Колико типо-ва шума познајеш? У једном шумском еко-систему шта предста-вља станиште, а шта животну заједницу?

Сл. 26. 1 Шума

Тропске кишне шуме се одликују топлом и влажном климом у току целе године која омогућа-ва богату вегетацију. Високо дрвеће и до 60 м, затим ниже дрвеће, грмље са великим листовима којима је потребна мала количина светлости, палме и др-венасте папрати. Многобројни пузавци покривају стабла дрвећа а у њима се крију змије, стоноге и па-уци. Лијане се плету и висе око дрвећа, а на њима се љујају мајмуни. Одлике ових шума су: • температура је у просеку 20-25 ° С, мало варира у

току године;• падавине су равномерно распоређене током године;• тло је богато хранљивим материјама;• тропске шуме су вишеслојне, мала количина

светлости улази у доње слојеве;• биљни свет је разноврстан, има винове лозе, ма-

ховине, орхидеја;• од животиња има птица, слепих мишева, малих

сисара и инсеката. Према сезонској подели падавина у тропским шу-

мама оне се деле на:• зимзелене прашуме у којима нема суве сезоне ;• сезонске прашуме са кратким сувим периодом у

веома влажном тропском пределу;• влажне или суве листопадне шуме где се дужина

суве сезоне повећава када се падавине смањују)(сво дрвеће је листопадно).

Израдите цртеж шумских екосистема са сликама типичних представника биљне и животинске заједнице. Користите ин-тернет за претраживање и разгледање разли-читих врста шума са њиховим биљним и живо-тинским представницима.

Тропске кишне шуме производе 40% потребног кисеоника на Земљи. Један и по хек-тар прашуме се губи сваке секунде са трагич-ним последицама. У моменту 121 лек који се продаје на рецепт до-лази из биљних извора кишних шума.

Сл. 26. 2 Листопадна шума

Сл. 26. 3 Игличаста шума

Сл. 26. 4 Кишна шума

Шта је шумски екосистем? Опиши шуме из умереног појаса и опиши кишне шуме.

Пустињски екосистем

Пустиња је регион где су просечне годишње кише ретко веће од 250мм, а количина воде која се губи испаравањем је много већа од количине воде која се добија преко киша. Пустиња може да изгледа као пуста земља без животних форми. Али овде ипак постоји екосис-тем. Бројне биљне и животињске врсте су прила-гођене овим условима. У пустинском екосистему, клима је одлучујући фактор за постојање животних форми. У пустињи темпе-ратура може да достигне и до + 50о C преко дана и да се спусти до +5о C ноћу. Овакве екстремне темпреатуре праве тежак живот за све облике живота.

Пустиња је дом великог броја типова из царства животиња. Као и у већем делу дру-гих екосистема, биљке су произвођачи док глодари, инсекти и змије које се хране овим биљкама су потрошачи. На врху ланца исхра-не су предатори, птице и сисари. Најистакну-тији чланови пустиње су: пустињске корња-че, звечарке, јастребови, нојеви, кенгури, па-цови итд. Већина ових животиња су ноћне, активне су током ноћи, цео дан проводе уко-пане. Ова адаптација им помаже да се боре против високих температура.

Пустињске биљке су другачије од биљака у другим екосистемима, јер оне морају да живе и да расту са веома мало воде. Биљке имају плитак корен, како би могле да упијају воду. Када причамо о пустињској вегетацији, мисли-мо само на кактус. Ипак постоје различите врсте биљака које расту у разли-читим пустињама света.

ПУСТИЊСКИ, МОРСКИ И ПОЛАРНИ ЕКОСИСТЕМ

Које биљке и животиње живе у пустињи?Какви климатски уло-ви владају у полар-ним областима?Које су одлике мора као животне средине?

Сл. 27. 1 Пустиња

Сл. 27. 2 Пустињске биљке

Животиње које су присутне у овом екосистему је неколико врста:велики сисари од којих је камила истакнута животиња. Друге животиње које се нала-зе у пустињском екосистему су:лисице, зечеви, пацови, мали глодари, мрави, змије, инсекти, неколико врста птица, бубе и гуштери. Животиње присутне у пустињском екоситему, прилагођене су да преживе у врелим данима и хлад-ним ноћима, контролисањем њихове телесне топлоте. Крхка равнотежа пустињског екосистема у данашње време је оштећена због људске активности. Веома је важно да се препознају и разумеју форме живота које су укључене у ланац хране пустињског екосистема и да се пре-узму неопходне мере за очување овог екосистема.

Сл. 27. 3 Пустињске животиње

Морски екосистем

Морски екосистеми су део највећег воденог система на планети. Морски екосистеми су дом многим различитим врстама, од малих организама који са-чињавају основу морске хране, до великих морских сисара, као што су китови. Ту живе и лигње, шкољке, морске звезде. Од риба: туна, скуша, ајкула и др. Птице су такође заступљене у овом еко-систему. Становници морских екосистема су подељени на становнике морског дна и становнике у слободној воденој повр-шини. Као и други екосистеми, морски екосистеми траже хранљиве материје и светлост за производњу хране и енергије. Количина светлости која продире кроз морску воду, умањује се повећањем дуби-не воде, па зато фотосинтеза може да се одвија само на површини воде. Температу-ра, светлост и кретање морских вода као фактори имају велики значај за живи свет који тамо живи. Морски екосистеми су веома важни за опште стање екоси-стема. Разноликост и продуктивност морских екосистема су такође важни за људско преживљавање. Ова станишта су богат извор хране.

Сл. 21. 4 Море

Сл. 27. 5. Морски становници

И поред важности морског екосистема, повећањем људске активности, као што је прекомерни риболов крајобални развој, загађивање, увођење егзотич-них врста изазивају значајне штете и представљају озбиљну претњу за море.

Поларни екосистеми

Сл. 27. 6 Поларни екосистем

Поларни екосистеми су појаси у близини полова. Област око Северног пола зове се Арктик, а око Јужног пола зове се Антарктик. Клима у арктичком под-ручју је поларна, одликује се ниским температурама и сталним зимама, са ве-читим снегом и ледом. Тамо живе:поларни медвед, фоке, моржови и китови, од биљака има маховине и лишаја. Насељене су од ескимима који живе у леденим кућама, а занимају се углавном ловом и риболовом. Антарктик је ненасељен и сиромашан је живим светом. Поларни региони имају кратка лета и дуге оштре зиме. Овде могу да преживе само добро прилагођене животиње, на пример жи-вотиње са дебелим слојевима коже и масти које задржавају топлоту тела. По-ларни сисари обично имају мале уши и њушку да не би губили превише топлоте кроз њих. Пингвини, китови, фоке и морске птице лове у хладним морима, а мо-шусна говеда пасу биљке у тундри у којој живе током целе године. Поларни медведи живе само на Арктику, а пингвини само на Антарктику. Океан је богат хранљивим материјама и омогућава живот рибама, морским птицама и китовима.

Арктик је дели-мично замрзнут океан опкружен разноврсношћу пејзажа под ути-цајем сезонског снежног покри-вача и леда. Ан-тарктик је кон-тинент опкољен океанима. Он је

најхладнији и најсушнији континент на Земљи. Лед на Антарктику има просечну дубину од око 2. 000 метара. Антарктик нема копнених кичмењака, али има већу популацију морских птица. Око 45 врста птица се ту гњезди. Велики део фока у свету се налази у океану око Ан-тартика. Антарктик нема домородачке станов-нике. Тундра је област око арктичког кру-га између северно четинарских шума и леденог покривача око северног пола. Тло на површини тундре се топи само у неколико летњих седмица док је тло ис-под површине стално замрзнуто. То зна-чи да вегетација не може своје корење да пусти дубоко. Тамо опстаје само мало грмље, маховина и ниско дрвеће.

Сл. 27. 7 Становници поларних области

Сл. 27. 8 Тундра

Које су одлике пустињског екосистема? Како су прилагођене животиње које живе у пустињи? Наброј становнике морских екосистема. Како су прилагођене жи-вотиње које живе у по-ларним екосистемима?Опиши тундру.

Истражујте о прилагођености биљака и животиња које живе у пустињским и поларним екосистемима.

Оаза је мала плодна област у пустињи у којој подземне воде излазе на површину. Тем-пература на Антартику се креће од -25оC до -89оC. Најнижа температура измерена на Ан-тартику била је -89, 2оC.

У природи се јавља широк спектар односа из-међу биљака, животиња и микроорганизама. Неки-од ових односа се карактерише блискошћу између врста што траје један значајнији период животног циклуса, а други током целог живота. Симбиоза је однос између два организма који живе заједно, чак и спајање два различита организма. Симбиотички односи су веома проширени свуда. Они се деша-вају у оквиру екосистема, у нашим домовима, у на-шим телима. Овај однос је од суштинског значаја за одржавање сложеног система у коме живимо. Симбиотички односи су одговорни за постојање коралног гребена, због односа између коралних полипа и алги.

У симбиози један члан има користи, а други:• Може да нема никакву корист - коменсализам• Може да има корист – мутуализам• Може да буде повређен или оштећен – парази-

тизам

Коменсализам је тип везе кад два различита организма живе у близини један поред другог. Један организам има користи од активности другог, док други организам

није повређен активношћу првог организма, али нема користи. На пример, биљке које расту на другим биљкама, а нису паразити, добијају еколош-ку корист. Многа воћна дрвећа производе плодове који се лепе на крзна неког сисара и кретањем сисара се расејавају. Мутуализам је тип везе која описује два различита организма која живе у непосред-ној близини један поред другог, а сваки ор-ганизам има користи од активности другог организма.

ОДНОСИ У ЖИВОТИЊСКОМ СВЕТУ

Како су пове-зани живи организми у једном станишту?

Сл. 28. 1 Симбиоза

Сл. 28. 2 Коменсализам

Сл. 28. 3 Мутуализам

Махунасте и неке друге биљке су колонизиране од бактерија које формирају мале лоптице на њиховим коренима. Ове бактерије вежу азот за корен. Азот је основни елемент који је потребан свим организмима. Овакав азот биљке могу да користе. Код животиња, мутуализам се јавља код више травопасних живо-тиња и микроорганизама у систему за варење. Копитари и неке друге животиње једу биљке које садрже целулозу, иако оне немају ензиме, способне за разграђи-вање целулозе. То за њих раде микроорганизми који живе унутар њих. Паразитизам је врста везе два различита органи-зма која живе у близини један поред другог и један од организама, паразитски организам има користи на рачун другог организма или домаћина. Неке па-разитске бактерије живе као нормална флора чове-ка, док чекају могућност да изазову болест. Тенија је паразит који живи у танком цреву свог домаћина и користи његову храну, а организам домаћина мр-шави. Све бактеријске гљиве и вирусне болести код животиња и биљака су примери паразитизма. Однос предатор-плен Предатор је организам који једе други органи-зам. Неки примери за предаторе и плен су: лав и зебра, лисица и зец, јастреб и кокошка и др. Најбржи лавови су у могућности да ухвате храну, па ће они преживети, најбрже зебре су у стању да побегну од лавова, па ће и оне преживети. Речи Предатор и Плен су увек корисне за жи-вотиње који једу животиње али исто се односи на биљке:зец и зелена салата, скакавац и лист.

Сл. 28. 4 Паразитизам

Многа дрвећа из тропских кишних шума имају симбиотски однос са печуркама на својим коренима. Печурке добијају енергију из дрвећа, а у замену дају дрвећу фосфор и друге хранљиве материје. Ендопаразити су паразити који живе унутар тела човека или животиња.

Сл. 28. 5 Предатор-плен

Објасни симбиозу. Шта је коменсализам?Објасни мутуализам кроз однос биљка-инсекат. Наведи неколико примера за однос предатор-плен

Опишите примере симбиотских односа између два организма. Пронађи-те примере паразити-зма између домаћина и паразита. Пронађи-те податке о односу живих организама у стаништима и раз-говарајте на основу прикупљених подата-ка са ваше стране.

ПРИРОДНЕ НАУКЕУ СВАКОДНЕВНОМ ЖИВОТУ

Примена природних наука у свакодневном животу Поступци мерења у свакодневном животу Производња хране Конзервирање хране Производња материјала корисних за човека

Учениче савлађивањем следећих страница моћи ћеш :• да схватиш да природне науке имају широку примену у свакодневном животу;• да сагледаш повезаност између природних наука и технолошких открића ;• да схватиш да је до великих открића човек долазио путем дуготрајних истра-

живања, а понекад и случајно;• да сагледаш важност мерења, читања и тумачења резултата као битних факто-

ра за нова открића;• да мериш и да очитаваш податке са инструмента ;• да сагледаваш значај природних наука у добијању и чувању хране у исправном

стању ;• да повежеш добијање хлеба, сирћета, киселог млека, зимнице са присуством

неких микроорганизама;• да опишеш поступке добијања : хлеба, киселог млека и сирћета;• да наведеш примере позитивних и негативних ефеката микроорганизама ;• да наведеш поступке чувања хране у исправном стању (сушење, замрзавање,

кишељење);• да опишеш како се добија стакло и стаклени производи ;• да разумеш да се путем истраживања добијају нови материјали (пластични ма-

теријали и лекови);

Појмови са којима ћеш се упознати :

Технолошка открићаХранаМикроорганизмиКвасацМлечни производи Сирће Конзервирање хране

СтаклоПластични материјалиЛековиРециклажаВетрењачаВоденицаСунчев колектор

• да схватиш опасност употребе лекова без пре-поруке лекара;

• да објасниш потребе и корист од рециклаже;• да стекнеш навике класирања употребљених

материјала (папир, стакло, метал и пластика) за рециклажу;

• да набрајаш производе који могу поново да се искористе ;

• да објасниш значај и потребу чисте воде за пиће;

• да опишеш прочишћавање морске воде за пиће ;

• да откријеш да се објекти са хидро-аеродина-мичним обликом брже крећу у средини;

• да наведеш примере претварања енергије из једног у други облик у свакодневном животу (ветрењача, воденица, хидроцентрала, сунчев колектор, ласер, динамо на бициклу, сијалица, миксер, грејалица);

• да осазнаш примену светлости у новим техно-логијама (ласерима).

РециклажаЧиста вода за пиће, недостатак и разрешењеКретање кроз водену и ваздушну средину Добијање енергије у различитим облицима

Познавање природних наука је важно да се раз-уме да су наука и технологија тесно повезане са нашим животом. Природне науке се баве проуча-вањем природе и живих организама. Проучавајући природу откривају везу између човека и природе. Истраживања у области науке отворила је пут мно-гим брилијантним открићима. Дали сте знали да је све око вас повезано науком и технологијом?Од тренутка када се пробудимо ујутру па све док не легнемо, све је под утицајем науке и технологије.

Природне науке у свакодневном животу

Биологија је наука о живим бићима, она проучава живу природу. Биологија проучава карактеристике и однос живих бића, њихо-во порекло и међусобни однос као и однос живих организама према животној средини. Сазнања о биологији потичу из давнина још од првобитних људи. Они су почели да раз-ликују биљке и животиње кад су скупљали храну. Касније су почели да одгајају биљке и припитомљавају животиње, стекли су знања о условима у којима живе биљке и условима који су потребни животињама у животу. Кас-

није је било потребно да науче начин размножавања живих организама. Биологија је тесно повезана са нашим свакодневним животом. На пр. хра-ну коју једемо, то је биолошка потреба организама да извршавају животне процесе као: дисање, лучење, размножавање. Ми такође разумемо разлике између живих организама и неживе природе и потребе других живих бића за опстанак. Важност биологије у нашем свакоднемном животу лежи у факту да биологија покушава да сазна принципе уједињења који постоје између различитих организама. Важност биологије у нашем свакодневном животу лежи у производњи хране и одеће, у обезбеђивању сировина за папир и боје, одгајању риба, животиња, воћних и поврћних култура итд. Медицински напредак такође показује важност биологије у нашем свакодневном животу.

Подсети се где примењујеш знања из природних наука?

Сл. 29. 1 Истраживање у природним наукама

ПРИМЕНА ПРИРОДНИХ НАУКА У СВАКОДНЕВНОМ ЖИВОТУ

Сл. 29. 2 Чај од биљака

Студија болести и њихових изазивача-аген-си, лекови су начин биолошког сазнања и имају за циљ да минимизирају људска стра-дања. Важност биологије у нашем свакоднев-ном животу такође лежи у проналажењу и лечењу наследних болести. Биологија има важну улогу у контроли животне средине. Хемија је наука која се бави проучавањем саставом и структуром супстанци као и про-менама које настају током хемијских реакција. Хемија проучава особине: руда, угљена, дрва, соли, фосилних горива и других природних продуката и њихових прерађе-вина. Једноставан је факт да хемија игра важну улогу у свакодневним актив-ностима сваког човека од момента када смо рођени. Какву примену има хе-мија у свакодневном животу? Обично примена започиње још при јутарњем буђењу. Више људи се буди са алармом или радијом. Ови општи предмети за домаћинство садрже батерије што их чини хемијски зависним. Хемија игра важну улогу у откривању и разумевању материјалних садржаја у овим и дру-гим уобичајеним предметима за домаћинство. Хемија се такође бави произ-водњом сапуна и других средстава за хигијену. Без хемије, ови материјали или њихове комбинације могу да буду опасне или не могу да постоје. Неће-мо скоро ништа да урадимо у току једног дана ако се на неки начин не укљу-

чи хемија. Паста садржи хемикалије, млеко које пијемо садржи калцијум који је хе-мијски елемент и сл. Горење дрва и рђање гвожђа су примери хемијских промена. Хе-мија је узбудљива експериментална наука која нам омогућава да разумемо свет и да направимо наш живот лакшим. Географија је наука која истражује и проучава површину планете Земље. Гео-графија је природна и друштвена наука, јер проучава све форме Земљине површи-не, све природне појаве које настају у њој и

у атмосфери, становништво и његову привредну делатност. Географија про-учава природна богатства, биљни и животињски свет на Земљи. Почетци ге-ографије су из давне прошлости. Људи су се интересовали за сунце, месец, звезде, грмљавину, кишу и слично. Географија се развила са развојом трго-вине морепловством, нарочито се развила у времену великих географских открића. Ова географска знања нам омогућавају да разумемо свакодневне активности као путовање према школи, загађење које доприноси глобалном загрејавању и др.

Сл. 29. 3 Вода

СЛ. 29. 4 Природно језеро

Све што урадимо, а за што нам је потребно знање из географије је следеће: бирамо место где ћемо живети, бирамо место за посету и сазнајемо како да дођемо тамо, сазнајемо где су етнички или културни ресторани смештени у граду, сазнајемо зашто је тешко да се изгради кућа на стрмним падинама на нестабилним тлом и др. Дали се питате зашто људи продужавају да живе у месту где се суочавају са поплавама или ураганима, торнадима или земљо-тресима или има загађења из хемијских или нукле-арних индустријских постројења. Физика је наука која се бави проучавањем енер-гије и њеног односа према материји. Физика је обимна наука која обухвата све данашње приро-дне науке. Све оно што користимо у нашим свако-дневним животима у крајној линији се регулише принципима физике. Сви свакодневно користимо бицикле и аутомобиле, различите типове машина и алатке које раде на принципу физике. Да би се разумеле чак и најоснов-није ствари, проучавање физике је од суштинског значења. Мешање шеђера у води је још један пример физичке промене, али шећер и вода могу да буду оддељени испаривањем воде, добијајући сув шећер. Све природне појаве на Земљи описује физика, налази њихову примену у свакодневном животу. Открића у физици доводе до разних проналазака која утичу на наше животе, као електрична енергија, моторна возила и електроника у целини. Различи-ти медицински процеси и машине подупиру се на законе физике. Будући да ове машине помажу у дијагностици и лечењу разних болести. Природне науке су тесно повезане међу собом у предмету проучавања и њихо-ва повезаност у решавању одређених проблема. Проблем глобалног загревања је подједнако значајан, разматра се и решава знањем свих природних наука.

Природне науке и технлошка открића.

Технолошка открића су у мањој или већој мери повезана са природним наукама. Развој природ-них наука доприноси значајнијим открићима која побољшавају живот и решавају многе проблеме које муче човечанство. У осталом делу ћемо се упознати са неколико природних научника, њихо-вим открићима који су допринели бољем животу. Роберт Хук је енглески научник који је открио ће-лију. Гледајући испод микроскопа комад плуте, приме-тио је празнине, сличне по облику шупљинама у пче-лињем саћу и назвао их ћелије. Са микроскопом који је тада имао, нису могли да се виде сви делови ћелије.

Сл. 29. 5 Природна појава облаци

Сл. 29. 6 Микроскоп Р. Хука

Чарлс Дарвин је британски научник који је поставио основу модерне те-орије еволуције према којој су све живе форме развијене природном селек-цијом. Са бродом Бигл и са тимом биолога, пошао је у научну експедицију по целом свету. Грегор Мендел је аустријски ботаничар који се сматра основополож-ником класичне генетике. Употребом различитих типова грашка и посма-трањем одређених особина, утврдио је основна начела наслеђивања.

Луј Пастер је француски биолог и хемичар. Екс-периментално је потврдио да бактерија може да изазове болест код човека. Проучавањем болести на виновој лози, открио је да бактерије могу да се униште топлотом и развио је метод заштите хране, која је именована по њему-пастеризација. Пастер је пронашао вакцине против многих зараз-них болести, побољшао је методе вакцинације и пронашао је вакцину против беснила, коришћењем

сушеног кичменог мозга од болесних зечева. Вакцина је први пут била упо-требљена код дечака који је био уједен од бесног пса. Александар Флеминг је шкотски микробиолог и фармаколог који је от-крио гљиву пеницилијум.

Алберт Ајнштајн је један од најпознатијих и утицајнијих фигура модерне ере. Његов допринос за модерну физику је уникатан. Он је поништио утврђене концепте о времену и простору, енер-гији и материји. Он је отац теорије релативности и квантне теорије. Ајнштајн је био теоретски фи-зичар и његове једине конкретне алатке су биле оловка и папир. Никола Тесла је био генијални истраживач на пољу електротехнике и радиотехнике. Тесла је по-

знат по својим револуционарним открићима у области електромагнетизма из краја 19 ог и почетка 20 века. Теслини патенти и његов теоријски рад постали су основа за формирање целоукупног система наизменичне струје. Након ње-гове демонстрације бежичне комуникације и радија, проглашен је победни-ком у “рату струја”. Он постаје један од најпоштованијих и највећих светских научника. Тесла оставља свој печат и у области роботике, конструисању даљинских управљача и радара, као и у развијању компјутерске науке. Исак Њутн је енглески физичар и математичар који се сматра највећим физичарем свих времена. Његови најпознатији доприноси у физици су за-кон о гравитацији и закони кретања.

Сл. 29. 7 Вакцинација

Сл. 29. 8 Алберт Ајнштајн

Дмитриј Иванович Мен-дељејев је основоположник пе-риодног система елемената. У периодном систему Мендељеје-ва, било је 68 елемената. У то време он је знао за постојање и дугих елемената који још нису били откривени. Јохан Кеплер је немачки ас-троном, измислио је телескопску направу са којом је могао боље да посматра планете и звезде. Помоћу математичких прора-чуна, открио је законе према којима се крећу планете. Према Кеплеровом закону, планете се

крећу у елиптичној орбити (путање) око Сунца. Галилео Галилеј је италијански математичар, физичар и астроном. От-крио је сунчеве мрље и одредио је да су звезде веома удаљене од земље. Доказао је да млечни пут није облак, него маса од звезда. Због своје теорије био је осуђиван од цркве. Позната је његова реченица, , “Ипак (Земља) се ок-реће”, коју је изговорио приликом једног суђења где је морао да се одрекне Коперникове теорије.

Сл. 29. 9 Мендељејев периодни систем из 1871г.

Ч и т а ј т е те к с то в е

из енкциклопедија, из историјских читан-ки, атласа и слично о значајним открићи-ма и начину живота у различитим пери-одима. Разговарајте наводећи примере о примени природних наука у свакоднев-ном животу.

Где налазе примену знања из Биологије? Где налазе примену знања из Хемије?Где налазе примену знања из Физике?Где налазе примену знања из Географије?Наброј неколико технолошких открића.

Аристотел је живео од 384-322 г. п. н. е. Он је један од највећих античих мислилаца који се бавио филозофијом али се посветио и биологији, медицини, физици и астрономији. Тврдио је “Земља је лопта која мирује у свемиру и центар је око ког се врте друге планете, звезде, Месец и Сунце“. Напи-сао је дело “О небу” које је из области астрономије.

Окружени смо различитим предметима и око нас се дешавају различите појаве. Свакодневно имамо потребу да гледамо у сат, да организујемо време, да погледамо у термометар у учионици да сазнамо колика је моментална температура. Повремено ме-римо своју висину, тежину и сл. Све ове активности су потребне за нормално одвијање живота. Не само што меримо у истраживању, у природним наукама често упоређујемо да би донели закључак. Особине предмета и појава и крактеристике материје имају физичке ве-личине. Физичке величине су: дужина, површина, запремина, маса, време, густина, температура, притисак, јачина електричне струје, брзина, сила, рад и др. За сваку физичку величину имамо одговарајућу ознаку или симбол. Бројна вредност физичке величине треба да се упише заједно са јединицом мере. Мерна јединица је величина физичке количине. Мерење је поступак којим се одређује вредност неке физичке величине уз помоћ одговарајућих мерних инструмената. Све физичке величине имају интернационална имена и изражавају се је-диницама. Службене ознаке физичких величина и јединица дефинисане су у међународном систему јединица SI систем.

ПОСТУПЦИ ПРИ МЕРЕЊУ У СВАКОДНЕВНОМ ЖИВОТУ

У којим сва-кодневним активност-има користиш мерење као поступак? У којим предметима које проучаваш је потребно да се нешто измери?

У свакодневном животу и у једноставним истраживањима у природним наукама, најчешће се користе:мерење масе, дужине, температуре и времена.

Физичка величина Мерна јединица Ознака (Симбол)

Маса

Дужина

Време

Температура

Количина супстанце

Електрична струја

Јачина светлости

Килограм

Метар

Секунда

Келвин

Мол

Ампер

Кандела

Кg

m

s

К

mol

А

cd

Сл. 30. 1 Међународни систем јединица

Маса се мери вагом. Ваге могу да буду техничке и аналитичке, а разли-кују се по тачности мерења, тачности масе која може да се измери. Анали-тичка вага је осетљив инструмент са којим се ради пажљиво. Дужину меримо метром или лењи-ром. Метар се користи за мерења већих дужина, а лењир за мерење мањих дужина, најчешће при извр-шавању школских задатака. Осим ду-жине, метром меримо висину и ши-рину. Температура се мери термомет-ром, а најчешће се изражава у Цел-зијусовим степенима. Постоје живи-ни и алкохолни термометри који се разликују по опсегу мерне скале. Време меримо справом сат. Мери-мо сате, минуте и секунде.

Поред ових основних мерења, приликом истраживања у природним наукама, веома често је потребно да се измери запремина (волумен) неке течности. Волумен течности се опредељује мерним судовима који имају обележене подеоке. Ако су белешке о некој природној појави или предмету само описне, оне ће вероватно бити не-прецизне и могу да изазову несугласице међу експериментаторима. Већина експери-мената тражи направљене белешке да буду бројније. На пр; научници не само да кажу дали је објекат велики или мали, они треба да наве-ду његову величину са бројем и коришћењем

стандардних јединица као килограм или метар.

Сл. 30. 2 Аналитичка вага

Сл. 30. 3 Лењир

Сл. 30. 5 Термометар

Сл. 30. 4 Метар

Како је наука напредовала током векова, тако се важност тачности мерења ширила целим светом. Са циљeм да се омогући научницима који раде у различитим деловима света да упореде мерења, потребно је дефинисање основних јединица.

Сл. 30. 6 Мерна чаша Сл. 30. 7 Микро пипета

Шта је фи-зичка вели-чина? Шта је мерна је-диница? Шта подразу-мевамо под поступком мерење? Које су ос-новне физичке вели-чине и њиховe мернe јединицe у SI систему?

Измерите температуру у вашој учионици пре почет-ка часова, на великом одмору и након завр-шетка часова, током једне недеље. Подат-ке представите у табе-ли. Читајте податке са во-домера. Пратите вре-менске карте на ин-тернету.

1: метар (m): То је дужина пута светлости када путује у вакууму за време од 1 / 299 792 458 од секунде. 2: килограм (Kg): То је једнако маси међународ-ног еталона за килограм. Еталон је цилиндар од платине-иридијумакоји се чува у Међународ-ном бироу за тежине и мере на Севру у близи-ни Париза, Француска. 3 време (s): То је време трајање 9, 192, 631, 770 периода радијације које одговара прелазу из-међу два хиперфина нивоа од основног нивоа атома цезиума. 4: ампер (A): Ово је стална струја која се одр-жава у два паралелна проводника директно са неограниченом дужином, са занемарљивим кружним пречником и дужином од 1 м, осим у вакууму. Изазвала би између њих силу једнаку проводницима на Њутн метар дужине. 5: келвин (K): То је 1/273. 16 део термодинамич-ке температуре тројне тачке воде. 6: мол (mol): То је износ количине супстанце која садржи толико елементарних јединица, колико има атома у 0, 012 килограма угљеника. 7: кандела (cd): То је прозирни интензитет свет-лости у одређеном смеру од извора који еми-тује монохроматско зрачење са фреквенција-ма од једног херца које има сунчев интензитет у том правцу који емитује 1 / 683 вати.

Храна има важну улогу у животу човека. Преко хране добијамо енергију за извршавање физичких активности и за извршавање свих животних проце-са. Храну добијамо од биљака и животиња. Биљке се користе у свежој форми или њиховом прерадом добијамо друге хранљиве продукте. У свакодневној исхрани користимо хлеб, млеко и млечне произво-де и др. Знања из природних наука још су из давних

времена људима помагала хранљиве продукте да производе и у дому. Пшеница и јечам су биле две најстарије културе које су се одгајале. И људи који су живели 5000 г. п. н. е знали су да се ова зрна једу. Веома је вероватно да је квасни хлеб откривен случајно, када је мешавина пшенице и воде била остављена на топло место, где природно срећемо квасац да би се произвело тесто. Кување теста у пећи или на отвореној ватри даје бољи укус хлебу. Римљани су из-мислили методе млевења жита трљањем из-међу два камена. У касном 18-том веку, је био измишљен ме-ханизам који је поједноставио процес мле-вења, а то је довело до масовне производње белог брашна. У току 20’тог века научне и техничке иновације направиле су велике фабрике за хлеб, које контролишу сложене физичке, хемијске и биолошке процесе. Хлеб је направљен од три основне компоненте;жито, вода и пекарски квасац. Процес производње хлеба се састоји од додавања дела потребне количине воде у брашно и квасца. За-

тим следи мешање смесе под притиском због формирања теста, ферментација теста, мешање да би се добило жељено тесто и пе-чење истог. Ферментација такође може да буде изазвана додавањем хемијских адити-ва и витамина Ц. Тесто се ставља у покриве-ни суд где се чува на контролисаној темпера-тури док се не покрене (дигне).

ПРОИЗВОДЊА ХРАНЕ

Наброј хранљиве продукте које производи човек? Који од тих хранљивих продуката може да производи човек у до-маћим условима?

Сл. 31. 1 Млин за жито

Сл. 31. 2 Хлеб

Квасац је једноће-лијска гљива. Једна од више познатих каракте-ристика је способност да ферментира шећере за производњу алкохо-ла. Квасац се каракте-рише великом могућно-шћу за живот природних станишта. Квасац се чес-то узима као додатак јер садржи 50% беланчеви-на и богат је извор Б ви-тамина. Кисело млеко се до-бија ферментацијом пас-теризованог крављег млека и додавањем млечних култура. Оне код млека изазивају млечно киселинско кључање при чему млечни шећер ври у млеч-ној киселини. Кисело млеко треба да посеђује густоћу и једноличност. Сирће је алкохолна течност којој је било дозвољено да добије кисео укус. Употреба сирћета у исхрани ради побољшања укуса је стара вековима. Такође

се користи као лек, корозивни материјал и као конзерванс. Претварање вина или воћног сока у сирће је хемијски процес. Историјски гледано неколико процеса је било потребно да се направи сирће. Бачве са јабукама су стајале отворене на собној температури. Током неколико ме-сеци, воћни сокови су ферментирали у алкохол, а затим оксидирали у сирћетну киселину.

Овај спори и непрекидни метод захтева неколико месеци да би се про-извело сирће. У модерној комерцијализованој производњи сирћета процес је убрзан. Овај метод се базира додавањем кисеоника што је више могуће у алкохолни производ и бржа оксидација истог. Сирће се добија од различитих производа. Најчешће од вина, пива, пиринча. Основа сирћета је љигава материја, која се појављује на површини алко-холног производа који је претворен у сирће. То је природни угљохидрат наз-ван целулоза. Такође се додаје и у следеће серије алкохола да би се убрзало формирање сирћета.

Сл. 31. 4 Кисело млеко

Сл. 31. 3 Квасац

Понекад се користе додаци ради промене укуса сирћета, као што су лук, босиљак, малине, трешње, лимуни и др. У процесу добијања неких хранљивих продуката микроор-ганизми могу да имају позитиван или негативан ефекат. Постоје корисне млечне бактерије које су у киселом млеку и неким дру-гим млечним прерађевинама. Оне побољшавају укус и имају позитивне ефекте на систем за варење. Корисни микроорга-низми учествују у козервирању купуса и зимнице. Поред ко-рисне улоге велики број микро-организама има негативан ефе-кат на храну, квари је.

Сл. 31. 5 Сирће

АБ-КУЛТУРА VПовољно утиче на систем варења, про-чишћава желудац. Пивски квасац пози-тивне ефекте пока-зује против физичке и менталне исцрпље-ности, смањује ниво шећера и масти у крви. Зато се препору-чује лицима са шећер-ном болешћу. Својим природним антиби-отским дејством не-утрализира штетно деловање бактерија. Употребљава се и у козметици и др.

Који су основни састојци у производњи хлеба? Која је улога квасца?Опиши процес добијања киселог млека. Шта је сирће?Наброј примере позитивног ефекта микроор-ганизама.

Посети радионицу за производњу хлеба и упознај процес. Покушај да поткиселиш млеко уз помоћ настав-ника. Погледај видеозапис о начину добијања сирће-та.

Бактерије разлажу супстанце хране и на тај на-чин је праве некорисном и опасном за човека. Неке бактерије стварају киселине које кваре храну, а дру-ге стварају гасове који праве храну лошег мириса. Колико се дуже бактерије налазе у храни, толико се дуже размножавају и храна се брже квари. Има више начина како да се униште ове бакте-рије и да се заштити храна. Један од начина је да се посоли. Со убија бактерије или спречава њихово размножавање. Други начин је сушење хране, зато што бактерије не могу да живе без влаге. Загре-вање убија скоро све бактерије, зато се сва храна кува. Фрижидери чувају храну свежу, јер бактерије не могу да живе на темпрератури нижој од 0о C. Конзервирање хране је метод чувања где се храна обрађује и запечаћује, да би се успорило или стопирало губљење квалитета и хранљивих вредности. Чување обично укључује спречавање раста бактерија, квасца, гљива и других микроорганизама. Процеси чувања хране укључују велики број метода. Чување воћа у обли-ку џема, подразумева кување воћа да би се умањила влажност и да се убију бактерије, гљиве и итд. Постоје многи традиционални методи чувања хране који ограничавају улаз енергије и смањују присуство угљеника.

Да би се сачувала храна од ква-рења, користи се већи број метода: хлађење, замрзавање, сушење, ва-кумирање, потапање у јаки солни раствор, киселина, база и др. Воће се најчешће конзервира у: џем, ком-пот, слатко, сируп, а поврће се кон-зервира као ајвар, љутеница, тур-шија и слично.

КОНЗЕРВИРАЊЕ ХРАНЕ

Колико вре-мена паприка може да одстоји свежа? На који начин об-рађујемо паприку да може да стоји дуго?

Сл. 32. 1 Конзервирана храна

Сл. 32. 2 Припрема хране за конзервирање.

Један од најстаријих метода кон-зервирања хране је сушење. Њиме се смањује активност воде довољно да би се спречио или одложио бакте-ријски раст. Стерилизација је технолошки про-цес где топлота уништава микроорга-низме. Воће се обично стерилизира на температури од 100о C. Због отпор-ности микроорганизама, стерилиза-ција се често понавља 3-4 пута. У до-маћим условима не може да се постиг-не комплетна стерилизација али и де-лимично је корисна, зато што не утиче на квалитет производа. Стерилизација се постиже кувањем. Замрзавање је начин конзерви-рања воћа и поврћа. Задржава високи проценат биолошке вредности. Такво поврће задржава првобини изглед, боју, арому и укус. Задржава високи про-ценат витамина у поређењу са термичким начином конзервирања. Неки ти-пови тешко сварљиве свеже хране замрзавањем, постају много погоднији за органе варења као црвени купус, кељ, печурке и сл. Пре замрзавања поврћа оно се чисти, пере, подсушује и пакује. Независ-но који се тип поврћа замрзава, процес је сличан. Након цеђења у хладној води поврће се распоређује на чистом сувом платну да упије воду, а затим се пакује у најлон кесе. При том се води рачуна да ваздух из кесе потпуно буде истиснут. Бланширање има циљ да се униште неке материје које и на

ниским температурама мењају храну. Најбоље је на сваком пакетићу залепи-ти етикету са натписом који тип поврћа је спакован, са датумом и количином. Неке врсте поврћа као: зелена салата, лук, краставци, нису погодни за замр-завање. Хлађење чува храну, успорава раст и размножавање микроорганиза-ма који изазивају кварљивост хране.

Сл. 32. 3 Сушење воћа

Сл. 32. 4 Замрзавање

Кишељење је процес конзервирања хра-не додавањем сирћа. На овај начин најћешће се конзервира поврће. У домаћинствима, храна се чак и данас конзервира сирћетом сољу, медом, шеће-ром, а лимуновим соком, спречавамо свежо гуљено воће или поврће да потамни. Ове супстанце су се користиле и користе се да би храна од лета остала доступна и током зиме. Супстанце за конзервирање хране спре-чавају или успоравају размножавање микро-организама који могу да изазову кварење хране. Конзервирање хране има велику важност у исхрани зато што омогућава током целе године да конзумирамо храну богату ми-нералима, витаминима и другим корисним састојцима.

Сл. 32. 5 Конзервирање хране у домовима

Одмрзавање у микроталасној пећи је најбезбедније. Храна се најбрже одмрзава и нема довољно времена за раст бактерија. Одмрзнуто место треба да се чува у доњој прегради у фри-жидеру, где је температура најнижа. Топљење у хладној води је брже од топљења у фрижидеру, али оно тражи више пажње. Храна мора да је у херметичком паковању како би спречило бакте-рије да уђу у храну. Месо може да апсорбује воду као сунђер. Мењајте воду сваких 30 минута. Ни-кад не одмрзавајте храну у врућој води.

Шта је кон-зервирање хране? Зашто се храна кон-зервира? Који је најстарији ме-тод конзервирања хране? Наброј и објасни на-чине конзервирања воћа и поврћа. Које су супстанце за конзер-вирање? Са којим супстанцама се конзервира храна у домађинству?

Пронађи рецепте за чување хране у исправном стању. Разговарајте о кварењу хране и како да се то спречи.

У околини смо опкружени предметима који нам олакшавају живот. Они су направљени од најразли-читијих материјала са различитим особинама. Нај-чешће коришћени материјали су: стакло, пластика, дрво и метал. Развој и наука побољшавају особине ових материјала, а они добијају све већу примену.

Стакло и стаклени производи

Стакло је чврст материјал који се добија отврдњавањем охлађених сили-катних раствора. Пронађено је у Египту и у Месо-потамији п. н. е. Затим је пренешено из Египта у Италију, одакле се про-ширило кроз целу Римску Империју. Има хемијску стабилност, прозир-ност, малу проводљивост топлоте, довољну механичку чврстоћу. Ове особине дозвољавају да се стакло налази у широкој примени у грађе-винарству и домаћинству. Основна суровина за добијање стакла је кварцни песак који се топи на веома високој температу-ри, од 1400о до 1700оС. После топљена претвара се у стаклену масу. Стакло се добија по следећем технолошком процесу:• Сировина се суши, прочишћава се од различитих примеса и уситњује се;• Дозирају се компоненте у одговарајућим тежинским односима, врши се

машинско или ручно мешање, при чему се добија такозвани стаклени ка-мен;

• Једнолична маса се пакује у већу парчад;• Топи се у специјалним пећима на високој температури. Стаклени камен се загрева на температури од 1450о до 1600о C до потпуног одвајања свих примеса у виду пене. Током процеса топљења, смеса постаје безбојна, одстрањује се ваздух и други гасови уз помоћ разних додатака.

ПРОИЗВОДЊА МАТЕРИЈАЛА КОРИСНИХ ЗА ЧОВЕКА

Од каквих материјала су напра-вљене чаша за воду и оловка којом пишете?Које особине имају ови материјали?

Сл. 33. 1 Кварцни песак

Топљење стакленог камена се одвија у три просторно одвоје-не фазе. У првом делу се уноси сировина, у другом делу настаје потпуно топљење стакленог камена, а у трећој фази настаје хлађење. Стаклена маса се хла-ди постепено до температуре обликовања. Обрађивање стакла се врши: развлачењем т. е ваљањем, ду-вањем, извлачењем, ливењем и пресовањем. Помоћу процеса дувања производе се разне плоче и цеви. Међутим данас се овај поступак примењује за добијање, “Шупљог стакла”. Дување стакла може да се врши ручно и машински. Ручно се врши уз помоћ дуваљки такозваним стакленим лулама. Оне представљају дугу гвоздену цев која је на једном крају обложена дрветом, а на другом је појачана да би се заштитила од утицаја високе температуре. Радник дуваљку увлачи у пећ и сталним окретањем скупља растопљену масу.

Начин хлађења стакла има велики утицај на негове особине. Ако је хлађење поступно, до-бија се прозирно, еластично и чврсто стакло. Ако се растопљена маса хлади брзо, тада због неједнаког хлађења, стакло постаје веома осетљиво на ударе и на изненадне промене температуре, при чему се лако ломи. Каљење је процес специјалне термичке обраде којим се повећава јачина и тврдоћа стакла.

Сл. 33. 2 Ручно израђивање стакла

Сл. 33. 3 Производња стакла

Сл. 33. 4 Израда украсног стакла

Полирање је поступак за одстрањивање оптичке нехомогености стакла, која се јавља због присуства таласа на површини и неједнаке дебљине. Матирање је процес механичког или хемијског еродирања површине стакла. Стакло се користи и за добијање украсних предмета и накита.

Пластични материјали

Потребе човека за употребом материјала у свакодневном животу расте, тако да природни материјали више не могу да задовоље људске потребе. Човек тражи начин како неке од природних материјала да замени вештачким. Да створи нове, који ће по разноврсности и квалитету бити у предности. Научници су помоћу хе-мије већ произвели вештачке материјале. У групу нових органиских вештачких материјала спадају: полимери и пластичне масе популарно назване-пластика.

Сл. 33. 5 Предмети од пластике

Пластика је материјал који одбележава 20век и који ће се у будућности за-држати и даље проширити сопствену улогу. За хемичаре представља прву ор-ганску материју добивену вештачким путем. Толико је присутна у савременом животу да је тешко функционисање без ње. Употребљава се у домовима, кан-целаријама, фабрикама, у аутомобилској индустрији, у електроиндустрији, у електроници, у индустрији за производњу намештаја и амбалаже за храну.

Сл. 33. 6 Стиропор

Прва пластична маса т. е први поример је дело американца Џона Веслија Хајата из 19века. Белгијанац Лео Бакелант је почетком 20века развио први потпуно вештачки полимер-Бакелит. У САД је пронађен још један револу-ционарни материјал-најлон. Средином 20века у једној немачкој фирми је пронађен-стиропор. Ова крута бела пена у себи има заробљено 98% вазду-ха, има малу тежину и одличне термо-изолацијске способности. Полимери и пластичне масе данас имају велику практичну примену у савременом грађе-винарству. Од њих се израђују најстинији предмети за свакодневну употребу као и различити материјали који могу да замене папир, кожу, дрво и многе керамичке производе, стакло па чак и метале.

Широка примена полимерних материјала је резултат њихових особина. • Мала волуменска тежина• Мала топлотна проводљивост• Многи полимери имају добар спољашни изглед и могу да се производе у

различитим бојама• Добра хемијска стабилност• Добре технолошке особине: Лако се формирају, секу, стружу, заварују,

пресују, кују и др. • Неки полимери имају повећану стабилност на трење и на удар, велику ја-

кост и прозирност. Поред предности ови материјали имају и своје недостатке:• Малу отпорност температуре:• Деформацију изгледа;• Неки полимери су склони старењу под утицајем топлоте, светлости и ки-

сеоника;• Ослобађа хемијска једињена непријатног мириса која су понекад штетна

за здравље човека.

Лекови

Лек представља про-извод, о коме је науч-ним путем утврђено, да ако се даје људима и жи-вотињама у одређеним количинама и прописа-ним начинима, може да лечи болести. Да би лек безбедно дошао до ко-рисника мора да прође одређене процесе про-изводње.

Сл. 33. 7 Лекови

Процес производње је сваки поступак који се примењује у производњи лекова од припреме материјала до паковања. Сваки лек има основну, ак-тивну и помоћну супстанцу. Највећи део лекова добија се од биљака. Кон-трола квалитета и производње је веома важна да би лек задржао основну особину и то је помоћ при одређеним здраственим проблемима. Дужност сваког произвођача лекова је:• Процес производње да изводи према утврђеном закону о лековима;• Да омогуђи систем за контролу квалитета Пре почетка са производњом лекова, фармацеутске компаније потреб-но је да направе стручну анализу супстанце и да укључе могуће нежељење ефекте због употребе лека. За нас је важно да лек не треба да се узима без препоруке лекара. Доза коју препоручује лекар је веома важна. Свако повећање дозе без консулта-ције може да доведе до нежељених последица, често тровања па чак и смр-ти.

Шта је стакло? Објасни технолош-ки процес добијања стакла. Шта је мати-рање стакла?Наброј предмете које користиш, а напра-вљени су од стакла. Где налази приме-ну полимерни мате-ријал? Шта је лек?Ко може да произво-ди лекове?

Погледајте видео записе о добијању стакла и стаклених производа. Погледајте видео записе о добијању лека пен-цилин и других лекова. Погледајте видео записе о примени пластичних маса, материјала.

Стаклена вуна и стаклена влакна се добијају од стакленог крша и основних компоне-ната за добијање стакла: кварцни песак, кречњак, сода и др. Технологија производње стаклене вуне се састоји од две фазе: добијање растопљење стаклене масе и добијање танких стаклених влакна.

Рециклажа је прерађивање коришћеног мате-ријала за добијање нових производа. Овим проце-сом спречава се губљење материјала, умањује се потрошња нових сировина, умањује се коришћење енергије, умањује се загађивање ваздуха, воде и тла. Рециклажа је важна компонента савременог смањивања отпада. Рециклирају се многи типови стакла, папира, метала, пластике, текстила и елек-тронских материјала. Скоро половина отпада који стварамо може да се рециклира. Знак за рецикла-жу има три стрелице које означавају три фазе: скупљање, прерада и поновна употреба.

Рециклажа материја-ла ће произвести нови материјал, на пример: папир ће се претворити у нови канцеларијски папир. Друга форма ре-циклаже је извлачење одређених материјала из сложених произво-да, дали због њихове унутрашње вредности или због њиховог опас-ног деловања. Рециклажа је уоби-чајена пракса коришће-

на веома давно. У периодима кад су ресурси били веома скучени, археолошка истраживања античких депонија показују мање отпада у домаћинству као: пе-пела, сломљених алатки и керамике. Ово значи да се отпад поново прерађи-вао. У прединдустријском периоду има доказа за отпадке од бронзе и других материјала, који су се скупљали и топили за поновну употребу. Индустријали-зација подстиче потражњу за прихватљивијим материјалима, као неки метали јер што су били јефтинији од оних који су се добијали од непрерађене руде.

РЕЦИКЛАЖА

Шта се деша-ва са искоришћеним пластичним флашама?Шта се дешава са иско-ришћен папиром?

Сл. 34. 1 Скупљање отпада за рециклажу

Сл. 34. 2 Знак за рециклажу

Још од најстаријих цивилизација, људи су имали потребу да пишу. То су радили на:глини, кожи, резбали на каме-ну и дрвету. Први папир је произведен у Кини 150г. п. н. е иако се твр-ди да је у употреби био и 200г ранијеОд тада па све до данашњег дана папир се употребља-ва свакодневно мање или више. Ту почиње велики број еколошких проблема. Проблеми се продубљују употребом отровних боја за папир и његовим пластифици-рањем, зато што се такав папир не рециклира. Папир се производи у великим фабрикама. Већи део папира се до-бија од меког дрвета, на пример оморика и бор. • Стабла се секу у бал-ване и носе у фабрику за папир;• Балвани се ситне до струготине;• Струготине се кувају у пулпи (влакнаста маса)

да испусте влакна;• Влакна се мешају хемијским једињенима и бојом;• Од пулпе се црпљењем одстрањује вода; • Ваљци одстрањују преосталу воду и пресују папирну пулпу; • Велика папирна вуна је финални производ. Папир сачињава једну трећину отпада и може да се преради од три до пет пута. Један тон рециклираног папира садржи 17 стабала и 67% енергије за нови произведени папир.

Сл. 34. 3 Пут једне флаше

Нове технологије стал-но побољшавају квалитет и дизајн рециклираних материјала. Усавршавање производних процеса, резултира производњом већег броја рециклира-них производа. На при-мер рециклирани папир данас је сличних карак-теристика, као и високо квалитетни папир произ-веден од примарних си-ровина и може да се упо-требљава на исти начин.

Рециклажом стакла поново се добија стаклени производ који се налази у свакодневној примени. Од рециклиране пластике добија се пластични мате-ријал за домаћинство, грађевинарство и индустрију. Процес рециклаже сасвим је завршен када купујемо производе напра-вљене од рециклираних материјала. Тиме подстичемо овај процес и пома-жемо затварању кружног тока материје.

Сл. 34. 4 Корпе за селекцију отпада

Један службеник баца око 90кг папира годишње. Један канцеларијски службеник може да спаси 17 стабала и да спречи загађење атмосфере са 30кг штетних гасова сва-ким тоном папира који се рециклира. Ре-циклажом једне флаше, штеди се енергија која је потребна. • За рад једне сијалице од 100 вати за је-

дан сат;• За рад компјутера од око 25минута; • За рад машине за прање око 10 минута.

Шта је рециклажа?Наброј неколико предмета које користиш, а могу да се рециклирају. Где налази примену ре-циклирано стакло?

Израдите табелу са материјалима и произ-водима који могу да се ре-циклирају или поново упо-требе. Радите у групама: рецикла-жа папира (новине).

Свакој ћелији у телу је потребна вода. То је разлог зашто је толико важно да се уноси довољно течно-сти, а посебно воде. Да узмемо пример мозга који се састоји од 90% воде, ако се не обезбеди довољ-но воде за тело, мозак не може да функционише добро. Вода за пиће коју користимо у домовима, долази са извора чисте воде. Сваки дан имамо све мање извора чисте воде. Међу главним разлозима оваквог стања је повећани број становништва и људска небрига за чистом животном средином. Многи делова света се суочавају са недостатком воде за пиће. Недостатак водених ресурса и пот-реба за допунским снабдевањем водом биће вео-ма значајна у будућности. Веома је вероватно да ће се вода као и фосилни извори енергије у будућ-ности сматрати фактором за одређивање светске стабилности. Вода која у домовима долази кроз

водоводне мреже, пролази процесе хемијског и биолошког проћишћавања. Хлорисање је дезинфекција која се препоручује да би се обезбедила без-бедна вода у домовима. Додаје се хлор у малим количинама због уништење могућих микроорганизама у води. Да би се уштедила вода за пиће, треба користити техникчу воду за на-водњавање и сличне потребе. Веома је боља технологија која омогућава да се отпадна вода користи, да се чисти и да се од ње одстране изазивачи боле-сти. Таква вода може да се користи у пољопривреди. Људско тело садржи од 55 до 78 процената воде у зависности величи-не тела. Функције воде у телу су од ви-талног значаја:• Врши пренос хранљивих материја

и кисеоника у ћелијама;• Помаже при метаболизму;• Помаже нашим органима да боље

упијају хранљиве материје; • Регулише температуру тела.

ЧИСТА ВОДА ЗА ПИЋЕ, НЕДОСТАТАК И РАЗРЕШЕЊЕ

Зашто тре-ба свакодневно да уносимо воду?Који су природни из-вори воде за пиће?

Сл. 35. 2 Морска вода

Сл. 35. 3 Вода

Око 97% воде на Земљи је у океанима, а само 3% воде на Земљи је слат-ководна. Људи не могу да пију слану воду, али слана вода може да се прет-вори у слатку воду. Процес се назива дестилација. Дестилација је један од најраниих облика прерађивања воде, која се користи и данас. У античким временима многи народи су користили овај процес на својим бродовима да би претварали морску воду у воду за пиће. Данас се биљке користе за претварање морске воде у воду за пиће на бродовима и у веома сувим реги-онима света. Дестилација је можда једна од најбољих технологија прочишћавања воде за пиће што потпуно умањује загађиваче. У природи овај основни процес је одго-воран за водени циклус. Сунце изазива воду да испари са површинских извора као што су:језера, океани и потоци. Водена пара на крају прелази у росу или кишу. Овај процес може да се одвија вештачки, брже него у при-роди коришћењем алтернативних извора грејања и хлађења. Да би се сачувала чиста вода за пиће треба да примењујеш неколико важних савета : • Затвори славину кад переш зубе• Туширајте се брзо тада се троши мање воде• Размишљајте да инсталирате тушеве слабијег млаза• Напуните машину за прање пре него је укључите• Уместо да испирате поврће испод млаза воде, напуните лавабо у кухињи до половине• Перите ауто на трави да се наводњава у исто време и врту, рано ујутру или касно увече, на-водњавајте врт, ређе и дуже.

Која је уло га воде за људски организам?Када се слана вода претвара у слатку воду?На који ћемо начин уштедети воду у до-мовима?

Око 2, 4 % воде на

Земљи је трајно, смрзну-то у глечерима и полар-ним леденим стенама. Човек може да живи око месец дана без хране, али само око недељу дана без воде.

Изведите експеримент којим се приказује од-странивање соли из воде загревањем. Направите видео за-пис, цртеж, табелу и сл. о процесу проћишћа-вање воде. Истражите потрошњу воде у домаћинству и пронађите начин да је уштедите.

Сл. 35. 3 Вода за пиће

Стари су народи путовали водом користећи сплавове. Први бродови су били направљени пре око 5000 година. Ови пловни објекти су у 19 веку били замењени парним машинама. Касније су бро-дови запловили дизел моторима. Парни бродови су се кретали точковима са перајама и служили су

за пренос људи и робе. Кретањем се бродови супростављају хидродинамич-ким силама на води и аеродинамичким силама у ваздуху. Предњи изоштре-ни део водених пловних објеката сече воду и омогућава лакше кретање.

Подморнице се крећу испод водене површине. У простору између два зида у труплу имају вели-ке контејнере. Оне су ис-пуњене ваздухом. Када подморница треба да зарони према дну, кон-тејнери се пуне водом и подморница постаје тешка. Када подморница треба да изрони на по-вршину вода се истишће из контејнера.

Почетком 20 тог века направљени су први покушаји за савлађивањем ви-сина. Данас постоје млазни авиони који омогућавају више часова удобног лета. Кретање авиона је омогућено њиховим аеродинамичним изгледом са изоштреним предњим делом тела.

КРЕТАЊЕ КРОЗ ВОДЕНЕ И ВАЗДУШНЕ СРЕДИНЕ

Како се кре-ћемо у воденој средини? Како се крећемо у ваз-душној средини?

Сл. 36. 1 Пловни објекти

Сл. 36. 2 Подморница

Сл. 36. 3 Авиони

Ова форма помаже у савлађивању ваздушних простора. Крила и реп ави-она имају покретна поткрилца, позната као контролне површине. Оне пома-жу авиону при полетању и слетању као и окретању на десно или лево. Хеликоптери су ваздушни објекти најшире примене. Користе се за:путовање, транспорт робе, за интервенције сваке врсте и сл. Они уместо крила имају елисе које се окрећу, названи ротори. Оне ротирају великом бр-зином и повлаче хе-ликоптер да се по-дигне у ваздух. На репу имају допунску елису која ствара снагу и супроставља се снази коју ствара главна елиса. На тај начин спречава не-предвиђено роти-рање хеликоптера.

Сл. 36. 4 Хеликоптери

Наброј пловне објекте. Како се крећу подморнице? Како се крећу авиони?

Истражите кретање објеката са хидро и аеродинамичним обликом у воденој и ваздушној средини.

Помоћу направе перископ, људи у подморницама могу да посматрају шта се дешава на површини. Браћа Вилбур и Орвил Рајт су 1903 г. на-правили први лет авионом који је трајао 12 секунди.

Енергија је основни услов постојања живог све-та и кретање материја на планети Земљи. Укупна енергија потиче од Сунца:

• Сунце Енергија од Сунца долази на Земљу кроз сунча-не зраке. Као што примећујемо на слици, зраци су

сноп светлости који усмеравају сунчеву енергију према површини Земље у правој линији. Сви усмерени зраци не долазе на Земљу. То је последица осо-бине светлости да се одбија, ломи и упија. То се дешава када сунчеви зраци дођу до озонског омотача. Само се део њих пропушта до површине Земље, а остали се ломе и одбијају негде у свемиру.

• Земља Енергија на Земљи се изражава кроз енер-гије коју посеђује вода (брзе реке, велика језера која се налазе на већим висинама, топле воде које излазе из унутрашњости земље), енергије ветра, нуклеарних горива, вулкана итд.

• Органске материје То је енергија садржана у угљу, нафти и природном гасу. Енергија значи и способност извршавања неког рада. Ако тела врше рад онда посеђују енер-гију. Значи за извршење рада потребна је енергија. Постоји више врста енергије:• потенцијалну енергију (стена на брду) посеђује тело у мировању;• кинетичку енергију, посеђују сва тела која се крећу ;• хемијска енергија (храна, горива, акумулатор), ово су тела која ослобађају

енергију током процеса који се назива хемијска реакција као што је ва-рење хране и горење горива ;

• нуклеарна енергија, радиоактивне материје ослобађају енергију током промена које настају у унутрашњости атома;

• топлотну енергију, посеђују сва тела, због кретања њихових атома;• електрична енергија, кретање електричног пуњења кроз каблове ;• звучна енергија, таласање ваздуха под дејством звучника или другог извора. Енергија се претвара из једног у други облик, али она не може да се створи

ДОБИЈАЊЕ ЕНЕРГИЈЕ У РАЗЛИЧИТИМ ОБЛИЦИМА

Који је нај-већи извор енергије на Земљи?Дали енергија може да се створи?

Сл. 37. 1 Сунчеви зраци

од ничега, а није могуће и потпуно да се уништи. У дому смо опкружени предметима који претварају један вид енергије у други. На овај начин основне облике енергије добијамо у форми светлости сијалице, топлоте, звука, кретања и тд. Пегла претвара електричну енергију у топлотну. Телефонска слушалица претвара звучну енергију у електричну и обратно. Љуљашка претвара потенцијалну енергију у кинетичку, и кинетичку у по-тенцијалну и све тако док не престанемо да се љуљамо.

Сл. 37. 2 Апарати који користе електричну енергију

Сијалица претвара електричну енергију у светлост. Када трчимо, хемијска енергија од хране у нашем телу претвара се у меха-ничку енергију и омогућава нам да се крећемо.

Ветрењаче су уређаји за претварање енергије ветра у електричну енер-гију. Поставаљају се на местима са јаким струјањем ваздуха. Генератор

се стартује минималним струјањем ветра. Монтира се на металним конструк-цијама. Ове ветрењаче су идеалне за објекте који су удаљени од електро мре-же. Ветрењаче могу да се комбинују и са соларним панелима, чиме се форми-рају хибридни (сложени) системи. Соларни панели и ветрењаче се надопуњавају у данима када нема сунца или ветра.

Сл. 37. 3 Ветрењаче

Хидроцентрале су постројења у којима се потенцијална енергија воде прво претвара у кинетичку енергију њеног струјања, затим у механичку енергију, а на крају у електричну енергију. Воденица користи енергију воде и претва-ра је у енергију за рад. Ветар својом енергијом помаже рад. Колектори су сакупљачи топлоте, они прет-варају енергију сунца у топлоту. Ова топлота се преноси на воду кроз кружни систем. Тако спремна, може да се користи у домаћинствима. Топла вода може да тече кроз славине или да се креће кроз грејна тела и да греје. Зраци сун-ца падају на стаклени покривач - колектор. Ко-лектор скупља сунчево зрачење и претвара га у топлоту уз помоћ тамног апсорбера. Топлота се преноси уз помоћ течности кроз изолиране цеви и преноси се на систем за загревање кућа кроз измењиваче топлоте. Топлотни измењи-вач је важан део сунчевог и грејног система. Ласер је оптички извор који емитује снопове зрака. Ласерска светлост се састоји од јединствене таласне дужине. Ово је супротно уобичајеним из-ворима светлости, као обична светиљка која емитује светлост скоро у свим правцима и у широком опсегу таласних дужина. Пронађен 1950 год. , ласер је данас најмоћнији извор енергије којег је измислио човек. Да би се креирао ласерски зрак, светлост се фокусира на кристалу рубина, који се држи веома хладан. Светлост стимулише одређене атоме у рубину, који емитују веома јаку црвену светлост. Можемо ли да замислимо живот без светлости и грејања у домовима, ра-

дија, телевизије, фрижидера, ауто-мобила и тд. Да би све ово постојало и радило, троши се енергија. Значи енергија, нарочито електрична, је веома важна и треба да се правилно искоришћава. Како се повећава пот-рошња енергије тако се повећава и потреба за њеном производњом. При томе се загађује животна сре-дина, а сам процес производње енергије је скуп. Њеном штедњом и разумним коришћењем штитимо околину у којој живимо.

Сл. 37. 4 Хидроцентрале

Сл. 37. 5 Воденица

Сл. 37. 6 Сунчев колектор

Уштедећеш електричну енергију увек када угасиш светло у соби када изађеш. Укључи бојлер да греје воду само у време режима јефтине електри-чне енергије. У току зиме када се греје, просторија се неће проветравати чес-то јер се тако хлади загрејани ваздух. На тај начин се штеди топлотна енер-гија. Супрутно овоме, не треба да се от-вара фрижидер ако зато нема потребе, и то по могућности да буде краће, да се не би угрејао ваздух у фрижидеру. За његово хлађење се троши електрична енергија.

Када једемо, наша тела претварају енергију складирану у храни у енер-гију која би извршила рад. Аутомобили, авиони, сијалице, чамци и машине, такође претварају енергију за рад. Рад значи да се нешто креће, диже, греје, осветљава и др. Ово је неколико различитих типова рада. Соларна енергија, енергија ветра, геотермална и хидроенергија се нази-вају обновљиве енергије. Ови типови енергије се стално обнављају. Велики број других форми енергије које користимо у нашим домовима, аутомобилима, су необновљиве.

Сл. 37. 7 Ласер енергије

Шта је енергија?Шта представља зрак светлости?Који су основни типови енергије?Наброј неколико примера претварање енер-гије из једног у други облик. Зашто је важно да се штеди енергија и како је могуће да се то уради?

Демонстрирајте покушаје да се прикаже претварање енергије из једног у други облик кроз примену различитих апарата у до-маћинству. Погледај видео записе о примени ласера.

Светлост ласера може да буде фокусирана у зрак, толико јак, да може да направи рупу у дија-манту за само 1/5000 део секунде. Ласери налазе широку примену у хирургији. Дали знате да се више од 40% топлоте једне просечне куће губи преко ходника и зи-дова.

ПОЈМОВИ

A Астрономија је наука која се занима проучувањем звезда Атмосфера је ваздушни омотач Земље

ББакелит је први полимер добијен на потпуно вештачки начин Беланчевине су хранљиве материје којих највише има у храни животињског порекла, а организму су потребне за грађу ћелијаБесполно размножавање се одвија учешћем једног родитељаБиологија је наука о живим бићима, она проучава и живу природуБиосфера је део атмосфере у којој се среће животБубрези су органи за лучењеБура је поремећај у атмосфери

ВВакуола је ћелијска органела карактеристична само за биљне ћелијеВетрењаче су уређаји за претварање енергије ветра у електричну енергију Витамини су хранљиве материје које уносимо у малим количинама свако-дневно кроз хрануВишећелијски организам је организам изграђен од више ћелија Воденица користи енергију воде и претвара је у енергију за радВулкан је отвор или пукотина на Земљиној кори где излази магма у форми лаве.

Г Галаксија је група звезда које су гравитационо повезанеГејзери су подземни извори који испуштају топлу водуГеографија је наука која истражује и проучава површину планете ЗемљеГрад се јавља када се око смрзнутих капи кише наталожи вода и иста се замрзаваГрмљавина је звук који чујемо када је бураГрудве су места за складирање резерве хране и органи за размножавање

ДДетињство је период живота који се дешавау узрасту човека између 1 и 10 година

Е Европска Макросеизмичка Скала (EMS) је скала којом се оцењује интези-тет земљотреса Егзосфера је слој вакуума или безваздушног простораЕкологија је наука која проучава распоред живих организама и везе између организама и њихове животне срединеЕкоситем је функционална повезаност живог и неживог дела животне срединеЕнергија је способност за извршење неког радаЕпицентар је место на површини Земље где се најјаче осећају земљотресиЕрозија је процес разарања површинског слоја Земљине коре

ЖЖивотна заједница формира све живе организме који живе на једном стаништуЖивотна средина представља место у коме се развија нека биљна или жи-вотињска врстаЖивотни циклус једног организма показује промене у расту и развоју ор-ганизма

3Здрава храна је свака храна која доприноси равнотежи тела отпорности на стрес и болести Звезда је велико небеско тело које је изграђено од ужарених гасоваЗемљотрес је природна појава на Земљи која се јавља због померања те-ктонских плоча или кретања Земљине коре, пропраћено ослобађањем ве-лике количине енергије која изазива подрхтавање Земље. Зигот је оплођена јајна-ћелија из које се развија нови организам

ИИзмењене (метаморфне) стене настају од седиментних и магматских стена у унутрашњости земљине коре и под утиском великог притиска и високих температура Исхрана је уношење хранљивих материја у тело да би се осигурали да тело може да расте правилно и сви органи да извршавају своје функције правилно.

ЈЈедро је ћелијска органела која представља контролни центар ћелијеЈединка представља основу еколошких односа, она је живи систем који остварује везе са животном средином Једноћелијски организми су организми изграђени од једне ћелије

Јетра је орган у систему за варењеЈоносфера (термосфера) је слој атмосфере који садржи наелектрисане честице

ККалемење је процес спајања двеју различитих биљака на такав начин што ће оне живети као једна биљка. Каљење је процес специјалне термичке обраде којом се повећава јачина и тврдоћа метала или стакла Квасац је једноћелијска гљиваКише представљају облик кондезиране водене паре које падају на Земљу. Клијање је процес када семе почиње да расте у растиње у довољној коли-чини водеКожа покрива људско тело и углавном је укључена у заштити тела од губитка воде, од бактерија, светлости и повреда. Колектори су сакупљачи топлоте, они претварају енергију Сунца у топлотуКоменсализам је тип везе када два различита организма живе у близини један поред другог и један организам има користи од активности другог док други организам није ни повређен антивношћу другог организма нити има користиКомета је тамно небеско тело у највећем делу састављено од леда, када је комета близу Сунца део њеног леда прелази у гас. Код комете разликујемо главу и реп. Конзервирање хране је метод чувања у коме се храна обрађује и запе-чаћује да би се зауставило или успорило губљење квалитета или хранљивих вредности. Континентална кора је кора ЗемљеКратер је отвор вулкана одакле излази лава. Култура ткива је поступак којим се добијају нове биљке из групе ћелија једне биљке Кумулонимбус је веома низак облак пре невремена из ког често пада градКумулус је бели облак који се примећује при лепом времену

ЛЛава је ужарена течна маса која излази из активног вулканаЛанац исхране је повезаност живих организама у исхрани, показује нам како за свакодневни рад да уносимо храну и како се хранљиве материје и енергија преносе из организма на организамЛасер је оптички извор који емитује сноп зракаЛастари су делови које испушта биљкаЛек представља производ за који је научним путем утврђено да, ако се даје људима или животињама у одређеним количинама и на прописани начин може да лечи болести

Литосфера је кора на ЗемљиЛуковица служи презимљавању биљке у неповољим периодима године и за бесполно размножавањеЛучење је избацивање непотребних материја из тела

MМагматске стене настају након вулканске ерупције, магма излази на повр-шину, хлади се и прелази у чврсту стену. Масти су хранљиве материје које организму дају топлоту и енергију за извр-шавање физичке активности или рад целог тела. Матирање је процес механичког или хемијског еродирања на површини стакла. Мезосфера је слој атмосфере у коме има велико опадање температуре. Мерење је поступак којим се одређује вредност неке физичке величине уз помоћ одговарајућег мерног инструмента. Меркалијева скала је скала која мери ефекте земљотреса на површини Земље. Мерна јединица је величина физичке количинеМесечеве мене су различите форме које има Месец због сталне промене поло-жаја у односу на Сунце и Земљу. Месец је једини природни сателит Земље Месождери су животиње које једу храну животињског порекла Метеор је небеско тело које падајући кроз атмосферу оставља светли траг. Микроорганизам је сваки живи организам који не може да се види голим оком Микроскоп је справа са којом се посматрају ситни организми или њихови делови Минералне материје у мањим количинама су неопходне за правилан рад организма. Младост је период живота, траје до 18 година и одликује се полном зрелошћу Муњу видимо када има велико пражнење велике количине електрицитета Морски екосистеми су део највећег воденог система на планети Мутуализам је тип везе који описује два различита организма која живе у непосредној близини један поред другог, а сваки организам има користи од активности другог организма

ННадражаји су информације које се примају из спољашње средине кроз по-себне органеНајлон је полимерни материјалНебеска тела су сви објекти у свемиру и то звезде, планете, астероиди, при-родни сателити, комете, метеори, галаксије и др. Новорођенче је период живота који започиње рађањем и траје до прве године Нос је чулни орган за мирис

OОзон је гас у атмосфери, у танком слоју и упија већи део штетних сунчевих зрака Океанска кора се налази испод дна океанаОко је орган видаОплођење је спајање мушке и женске полне ћелијеОпрашивање је процес када се поленова зрнца разносе са једног на други цветОрган је група ткива која извршавају једну функцијуОрганизам је повезаност органиских система у једну целинуОргански систем је група органа повезана између себе и извршавају неке животне процесеОсека је појава спуштања морског нивоа деловањем гравитационих сила на Месец и СунцеОсетљивост је способност организма или органа да одговарају на споља-шње надражаје

ППаразитизам је врста везе двају различитих организама који живе у бли-зини један поред другог и један од организама, паразитски организам има користи на рачун другог организмаПланете су тамна небеска тела, оне не стварају светлост него само одбијају светлост коју добијајуПластика је вештачки органиски материјалПлима је појава наизменичног подизања морског нивоа са деловањем гра-витационе силе Месеца и СунцаПлућа су органи за дисање код човека Поларни екосистеми су појаси у близини полова Полирање је поступак одстрањивања оптичке нехомогености на стаклу, који се јавља због присуства таласа на површини и неједнаке дебљинеПолно размножавање је спајање мушке и женске полне ћелије и форми-рање новог организмаПопулација је група јединки које живе на одређеном простору Потрошачи су животиње које према начину исхране, користе готову храну Профил тла је свеукупност хоринзоталног тла на коме се рашчлањује тло током процеса стварања Предатор је организам који једе друге организмеПриродни сателит је објекат који кружи око неке планете или небеског тела већег од његаПроизвођачи су биљке према начину исхране Природне науке се баве проучавањем природе и живих организама Пубертет је најбурни период у животу човека, траје од 11 до 14 године Пустиња је регион где просечне годишње кише ретко прелазе више од 250мм

РРазвитак је обликовање делова тела и добијање сличности са својим роди-тељима Разграђивачи су организми који употребљавају мртве животиње и биљке Расејавање је преношење семена на плодно тлоРаст је повећање телесне масе организмаРециклажа је прерада коришћених материјала ради добијања нових про-изводаРизоми су подземни изданци из којих се формира нова биљка Рихтеровата скала мери јачину ударних таласа и енергије која се ослобађа приликом потресаРоса настаје кад су ноћи ведре у току лета, а нарочито се јавља на месту где је влажност већа

ССателит је небеско тело које кружи око неке планетеСвемир је бескрајни простор који нас окружујеСедиментне стене настају таложењем ситног раздробљеног материјала од пе-ска, глине, креча, остатака мртвих животиња (нафте), остатака биљака (угаљ) и др. Сваштоједи су животиње које једу храну биљног и животинског порекла Симбиоза је однос између два организма који живе заједно или чак и спајање двају различитих организамаСирће је алкохолна течност којој је дозвољено да добије кисели укус Скроб је сложени шећерСкробна зрна су ћелијске органеле код биљака у које се складира резервна храна Слана се примећује у току зиме када је време ведро. Сазвежђе формира групу звезди које се налазе близу једна поред друге Сунчев систем сачињава сунце, планете и друга небеска тела Стакло је чврст материјал који се добија отврдњавањем охлађених силикат-них раствора Сталактити и сталагмити су пећински украси који настају накупљањем кречњачког материјалаСтаниште је место у животној средини у коме дејствују посебни еколошки факториСтарост је период животног циклуса који се одликује општим смањењем свих функција у организмуСтерилизација је технолошки процес при коме се топлотом уништавају ми-кроорганизми Стиропор је крута бела пена која у себи има заробљено 98% ваздуха, има малу тежину и одличне термо-изолациске способности Стоме су отвори које се налазе на листовимаСтратосфера је слој атмосфере који садржи озон који нас штити од штетних ултра-љубичастих зрачења

Стратус је безоблични ниски облак на планинским врховима, из њега пада ситна киша или снег

TТелескоп је направа којом могу боље да се посматрају планете и звезде Ткиво је збир ћелија које су сличне по форми, грађи и величини и изврша-вају исти радТло представља површински слој земљине коре, сачињен од минералних честица, органиских материја, воде, ваздуха и живих организамаТрахеји су органи за дисање код инсекатаТравопасне животиње се хране храном биљног пореклаТропосфера је најнижи и најгушћи слој атмосфере у коме се дешавају све временске појавеТундра је област око Артичког круга између северних четинарских шума и трајног покривача, леда око северног пола

ЋЋелија је основна грађевинска јединица свих живих организамаЋелијски зид је допунски омотач биљне ћелијеЋелијски омотач је танка мембрана која контролише шта излази из ћелије

УУво је орган слуха који је специјализован за примање звука, а такође помаже приликом одржавања равнотеже

Ф Ферментација је процес кључања где се ослобађа енергијаФизика је наука која се бави проучавањем енергије и њеног односа према материјиФизичке величине описују особине предмета и појава Фокус или хипоцентар је извор ударних таласа приликом земљотресаФотосинтеза је стварање хране и кисеоника у зеленим деловима биљака

XХемија је наука која се бави проучавањем особина, састава и структуре суп-станци као и променама које настају током хемијских реакција Хидросфера је водени омотачХидроцентрала је постројење у коме се потенцијална енергија воде, прво претвара у кинетичку, затим у механичку и на крају у електричну енергију

Хлорисање је поступак за дезинфекцију воде, којом се обезбеђује чиста вода у домовима; додаје се у малим количинама ради уништавања могућих микрооргизама у води. Хлоропласти су ћелијске органеле у биљним ћелијама, садрже зелену мате-рију која учествује у процесу стварања хране у биљкама Хлорофил је зелена материја у хлоропластимаХрана је свака материја коју организам прима из средине да би преживео и да би извршавао животне процесеХранљива материја је свако једињење које се налази у храни и може да се користи Хумус је органска материја у тлу

ЦЦирус је високи облак у облику прамена који се јавља при лепом временуЦитоплазма је полутечна материја која испуњава унутрашност ћелија и у њој су смештене све ћелијске органелеЦунами су огромни таласи који се стварају приликом јаког земљотреса када је епицентар лоциран испод површине океана

ЧЧула су органи кроз које се примају надражаји из спољашне средине

ШШкрге су органи за дисање код животиња који живе у воденој срединиШећери су хранљиве материје које организму дају енергију Шума представља област густо насељен дрвећем