e-mail: obelezja@yahoo · 2018. 12. 25. · liturgiju i moleban za zdravqe srpskog naroda. Na ovom bogoslu`ewu tokom kojeg su otvarani i }ivoti Svetog Simona monaha (Stefana Prvoven~anog)

Ure|iva~ki odbor:

Predsednik:Prim. dr Ilija Tripkovi}

Glavni i odgovorni urednik:Prof. dr. Predrag Dovijani}

Zamenik glavnog i odgovornog urednika:Prof. dr Mirjana Martinov-Cvejin

VLASNIK I IZDAVA^: Komora zdravstvenih ustanova Srbije – Beograd

Za izdava~a: Rajko Grgurevi}, dipl. ecc.Uredni{tvo i administracija: 11000 Beograd, Nu{i}eva 25/1

Tel/faks: (+381 11) 3615-358, 3615-371; @iro-ra~un: 205-4707-32

GODINA XXXVII

Vanredni broj 2MART 2008. GODINE

ÂSOPIS ZA SOCIJALNU MEDICINU,ZDRAVSTVENO OSIGURAWE, EKONOMIKU,INFORMATIKU I MENAXMENT U ZDRAVSTVU

^lanovi:Dr Vasilije Anti}Svetlana Vukajlovi}, dipl. pravnikRade Nikoli}, dipl. pravnikProf. dr Momir Carevi}Prim. dr sc. Tawa Kneèvi}Rajko Grgurevi}, dipl. ecc.Dr Vuko Antonijevi}Prim. dr Mirjana Velimirovi}

Sekretar:Milka Tomi}-Kari{ik

Priprema za {tampu: I.P. „Obele`ja“, Patrijarha Joanikija 20a/54, 11 000 Beograde-mail: [email protected]

LekturaKoviqka Dabi}

Tira`:500 primeraka

Korektura:Velibor Stanojevi}

[tampa:„Seka“, Beograd

âsopis „Zdravstvena za{tita“ evidentiran je pod brojem YU ISSN 0350-3208 u Biblio-grafiji Jugoslavije, serijske publikacije. Sa ovim YU ISSN brojem na}i }e se u svetskojbazi o serijskim publikacijama (ISSN baza) sa sedi{tem u Parizu.

^lanci iz ~asopisa objavqeni su u Bibliografiji Jugoslavije. ^lanci i prilozi u se-rijskim publikacijama, Serija B.

Rezimei ~lanaka objavquju se i u SCindeksu (Srpski citatni indeks) pri Narodnoj bib-lioteci Srbije i COBISS.SR-ID

Tehni~ki urednik:Sini{a ]etkovi}

ZDRAVSTVENA ZA[TITA VANREDNI BROJ 2/2008

Posledwih godina u na{oj zemqi sve ve-}a pa`wa se poklawa tradiciji u svimoblastima dru{tvenog kao i privatnog, po-rodi~nog, ìvota, Ova pojava je odraz sveprisutnije svesti o dubokim korenima izpro{losti srpskog naroda i o vrednostimacivilizacijskih institucija davno ukorewe-nih u wemu. Obeleàvawe jubileja smatrase znakom po{tovawa tradicije i kulturnognasle|a svoga naroda, a dru{tvo koje ne po-{tuje svoju tradiciju gubi identitet.

Neke ustanove u na{em zdravstvenom si-stemu razvile su se od „zametka“ – neki da-na{wi poznati zavodi i instituti vode ko-rene od nekada{wih laboratorija, neke da-na{we velike bolnice od nekada{wih pri-mitivnih minornih stacionara: neki razvi-jeni, savremeni domovi zdravqa od nekada-{wih zdravstvenih stanica, a neki afirmi-sani dispanzeri od nekada{wih savetovali-{ta ili ambulanti.

Ipak, svaka na{a zdravstvena ustanovaima, ceni i priznaje svoj primordijalni ob-lik, vreme i mesto svog nastajawa, odnosnoosnivawa, i svoga osniva~a. I radi onih ko-ji su zapo~eli, onih koji su nastavili i do-prineli zrelosti i uspesima odre|ene ustano-ve kao i onih koji }e nastaviti taj hod u bu-du}nosti, sada{wa generacija ima obavezu dapodseti, prikaè i ukaè u punom svetlu nasvetle primere iz dubine pro{lih vremena.

Kao odraz ja~awa dru{tvene, kolektivnesvesti i u okviru zdravstvenog sistema u na-{oj zemqi sve vi{e se obeleàvaju jubile-ji pojedinih zdravstvenih ustanova.

Krajem pro{le godine posebno se isti~eproslava jubileja „Studenica – osam vekovaod osnivawa prve bolnice u Srbiji“. Ini-cijator i pokroviteq ove manifestacije jeVlada Srbije koje je obrazovala Odbor zaobeleàvawe jubileja na ~elu sa predsedni-

kom Vlade dr Vojislavom Ko{tunicom, dokje stru~ne i organizacione poslove vodiloMinistarstvo zdravqa. Prema utvr|enomprogramu proslava je odràna 12. i 14. de-cembra ove godine. Predstavnici mnogihzdravstvenih ustanova Srbije prisustvovalisu proslavi ovog zna~ajnog jubileja.

Me|utim, tokom 2006. i 2007. godine odr-àn je ve}i broj proslava jubileja na{ihzdravstvenih ustanova. Mnoge od na{ihzdravstvenih ustanove obeleìle su pedeset,sto, dvesta i vi{e godina od osnivawa iuspe{nog rada i razvoja. Najavqeno je da sei u 2008. i 2009. godini o~ekuje ve}i broj ta-kvih manifestacija {irom Srbije.

Komora zdravstvenih ustanova podràvaove manifestacije i poziva sve na{e usta-nove da nas blagovremeno informi{u i do-stave nam odgovaraju}e materijale (refera-te, programe, pozdravne re~i i sli~no)uprili~ene povodom obeleàvawa svojih ju-bileja. Takvi napisi bi}e {tampani u na{em~asopisu „Zdravstvene za{tita“ i tako }ebiti pristupa~ni {iroj javnosti.

Cene}i izvanredni zna~aj jubileja „Stu-denica – osam vekova od osnivawa prve bol-nice u Srbiji“, kao i ve} odrànih takvihmanifestacija ve}eg broja zdravstvenihustanova tokom 2006. i 2007. godine i onihnajvaqenih u 2008. godini, redakcija i Ure-|iva~ki odbor ~asopisa pripremili su ovajvanredni, specijalni, tematski broj ~asopi-sa „Zdravstvena za{tita“ posve}en tim ma-nifestacijama i obeleàvawima jubileja.

Pored ovoga ubudu}e }e se u ~asopisu na-laziti i posebna rubrika namewena ovimdoga|ajima.

Samom idejom, i jo{ vi{e sadràjem,ovaj broj ~asopisa (a time i wegov izdava~)projektuje se kao izraz duboke odanosti do-stignu}ima i uspe{nom pregala{tvu slav-

Re~ urednika

nih li~nosti i intstitucija, ustanova usme-renim na za{titu zdravqa stanovni{tva Sr-bije; kao iz dubine pro{losti, tako i ubliskoj evolutivnoj vezi sa savremenimzdravstvenim sistemom zemqe Srbije.

Time se prikazuje i osnaùje svojevrsnarodoslovna dubina na{eg aktuelnog zdrav-stvenog sistema sa svojim korenima. Sa dru-ge strane, daju}i zna~aj jubilejima i istori-jatu osnivawa i razvoja na{ih zdravstvenihustanova i slu`bi, izdièmo se iz grupe„proizvo|a~a kolektivnog zaborava“, {to je,pored ostalog, pobugno za indentitet naci-je. Stoga se ovaj vanredni, specijalni, temat-

ski broj ~asopisa „Zdravstvena za{tita“moè posmatrati i kao jedno mogu}e pred-stavqawe istorijskog koda razvoja sistemazdravstvene slu`be (kroz wene zdravstveneustanove) u Srbiji, unekoliko odmaknute odstrogo hroni~arskog pristupa.

U {irem kontekstu ovakva dokumentaci-ja jednog ìvog nacionalnog socijalnog si-stema predstavqa i dokaz da Srbiji danasnije potreban evropski bukvar ni u oblastizdravstvene za{tite populacije. Naprotiv!

Glavni i odgovorni urednik,Prof. dr Predrag Dovijani}


S a d r ` a j

Jubileji, podse}awa, proslavqawa..Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

Akademik K. Todorovi}700 godina medicine u Srba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

Prof. dr R. V. Kati}Pregled istorijskog razvoja srpske sredwovekovne nau~ne medicine . 21

P. Toski}, D. Stamatovi}, J . Toski} Od kontumca do Klini~ko-bolni~kog centra Zemun - Beograd (1730-2005) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Akademik S. Petkovi}Karantini u Srbiji za doba kneza Milo{a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

P. Toski}, D. Stamatovi}, J . Toski}Prva bolnica u Svilajncu (1832.) i prvi Propis o radu bolnice . . . . 37

Prof. dr D. StuparPrva srpska apoteka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

Z. Rankovi}140 godina Vaqevske bolnice (1867-2007) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53

Prof. dr D. Stupar140 godina farmacije u Poàrevcu - nastanak i razvoj - . . . . . . . . . . 61

Puk. dr N. \eni}, puk . dr S. ]iri}, S. Popovi}-Filipovi},Povodom 130 godina postojawa Vojne bolnice u Ni{u - januar 1878 − januar 2008. - . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

Prof. dr M. Martinov-CvejinInstitut za javno zdravqe Vojvodine 85 godina uspe{nog razvoja (1920-2005) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85

Dr sc. med. B. Miti}.Okru`na bolnica u ]upriji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93


Prof. dr P. Dovi jani}Povodom 70 godina Klini~ko-bolni~kog centra „Zvezdara“ - Beograd (1935-2005) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99

Prof. dr M. Andrejevi}Podizawe Gradske bolnice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105

Uputstvo autorima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107


JUBILEJI, PODSE}AWA, PROSLAVQAWA..

I. D O S I J E

800 GODINA PRVE BOLNICE U SRBIJIU MANASTIRU STUDENICI

(1207/8–2007)

Za nas, za Srbiju, osnivawe prve bolnice u Srbiji bio je do-ga|aj vi{i od samog sebe. Wime se, jo{ pre osam vekova, legitimnopotvrdilo na{e evropsko medicinsko dràvqanstvo.

Predrag Dovijani}

Sve~anom akademijom i molitvom za srp-ski narod ju~e je obeleèno osam vekova odosnivawa prve srpske bolnice.

Studenica – Povodom obeleàvawa osamvekova od po~etka rada prve srpske bolni-ce, ju~e je u manastiru Studenica, uz saslu-èwe sve{tenika i monaha, episkom ì~-ki Hrozostom sluìo Svetu arhijerejskuliturgiju i moleban za zdravqe srpskognaroda.

Na ovom bogosluèwu tokom kojeg suotvarani i }ivoti Svetog Simona monaha(Stefana Prvoven~anog) i wegove majkeAnastasije, prisustvovali su i predstavni-ci Vlade Srbije, ministar vera RadomirNaumov, ministar zdravqa Tomica Milosa-vqevi} i ministar za infrastrukturu Veli-mir Ili}.

Sve~anost je upotpuwena i umetni~kimprogramom, a u manastirskoj riznici otvo-rena je i izlo`ba starih medicinskih in-strumenata koju je, u saradwi sa kraqeva~-kim muzejom, postavio Radovan Bunarxi}. Tuse, recimo, mogao videti i instrument zaizvla~ewe metka sa svrdlom kakav postojijo{ samo u nacionalnom muzeju u Nirnber-gu, {to je dokaz da su sredwovekovne mana-stirske bolnice u Srbiji bile i dobroopremqene.

Ina~e, 1207. godine, najverovatnije, ukompleksu manastira Studenice Sveti Savaje osnovao prvu bolnicu koja se zvala „Sve-

ti duh“. Ta bolnica je imala ~etiri prosto-rije i 12 kreveta. O bolesnicima, koji subili podeqeni na obolele od telesnih iobolele od du{evnih bolesti, brinuli su semonasi koji su se i tada nazivali bolni~a-rima.

Kako je podsetio Tomica Milosavqevi},ministar zdravqa, „bolnica je bila organi-zovana prema uzoru na vizantijske ~ije jeiskustvo u le~ewu i kori{}eno“.

– U stvari – dodao je Milosavqevi}obra}aju}i se skupu u Studenici – bila jeto sinteza anti~og i vizantijskog iskustva,a prvi srpski lekari bili su empirijci ko-ji su zanat, ve{tinu le~ewa obolelih u~i-li od drugih. Kasnije kroz vekove bilo jeuspona i padova u ovoj oblasti, ali je sveto ugra|eno u temeqe na{eg zdravstva kojeje danas na visokom nivou.

U ime predsednika Vlade Srbije Vojisla-va Ko{tunice, koji je bio spre~en da ovojsve~anosti prisustvuje, okupqene je pozdra-vio Radomir Naumov, ministar vera, koji jepri tom i naglasio „da je prva srpska bol-nica osnovana pre osam vekova, ovde gde jestvarana srpska dràva. Nekako ~ak u sli~-nim prilikama kao danas kada sa ponosomobeleàvamo taj jubilej i kada se preduzi-maju svi napori da se ta dràva sa~uva“.

M. Dugali}Politika, 13. decembar 2007.

3

JUBILEJI, PODSE]AWA, PROSLAVQAWA

Jubileji, podse}awa, proslavqawa..

Studeni~ka bolnica temeq srpskog zdravstva

Uvod


4

VLADA SRBIJEOdluka o obrazovawu Odbora za obeleàvawe jubile ja

„Studenica – osam vekova od osnivawa prve bolnice u Srbi ji“1. Obrazuje se Odbor za obeleàvawe jubileja „Studenica – osam vekova od osnivawa prve bol-

nice u Srbiji“ (u daqem tekstu: Odbor), na vreme od 60 dana od dana stupawa na snagu oveodluke.

2. Zadatak Odbora je da izradi program i realizuje sve aktivnosti za obeleàvawe jubileja „Stu-denica – osam vekova od osnivawa prve bolnice u Srbiji“.

3. U Odbor se imenuju:1) za predsednika:

• Vojislav Ko{tunica, predsednik Vlade;2) za ~lanove:

• prof. dr Tomica Milosavqevi}, ministar zdravqa;• Radomir Naumov, ministar vera;• Dragan Novakovi}, Ministarstvo vera;• dr Milo{ Babi}, predsednik op{tine Kraqevo;· arhimandrit Tihon (Raki}evi}), iguman manastira Studenica.

4. Stru~nu i administrativno-tehni~ku potporu Odboru pruà Ministarstvo zdravqa.5. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u „Slu`benom glasniku Republike

Srbije“.

05 broj 02-7196/2007 VladaU Beogradu, 1. novembra 2007. godine Potpredsedniik,

Boìdar \eli}, s. r

„Slu`beni glasnik RS“ 99/2007, 02.11.2007..

Srpski manastir Hilandar na SvetojGori podigli su 1198. godine monasi Sime-on i Sava (Stefan Nemawa, Veliki ùpanra{ki i wegov sin Rasko Nemawi}) i ti-me izgradili duhovno sredi{te i kultur-nu riznicu srpskog naroda. Po ugledu nabolnicu manastira Sv. Bogorodice Ever-getide u Carigradu, sv. Sava odmah po ure-|ewu manastira Hilandara osniva u wemui bolnicu.

Sv. Sava je, tako|e, osnovao i prvu bol-nicu na teritoriji Srbije 1208. godine umanastiru Studenica.

Nabavci lekova i poboq{awu uslova zale~ewe u manastirskim bolnicama sv. Savaje poklawao veliku pa`wu. Tako je zabele-èno da je, vra}aju}i se iz Palestine, sv.Sava doneo za manastirsku bolnicu vi{erazli~itih lekova, koje je dobio na poklonod egipatskog sultana. Sem toga napisao jei na{ prvi propis za ure|ewe bolnica i od-lu~no se borio protiv svih vidova nadrile-karstva.

U manastirskim bolnicama ve}inom suradili kalu|eri koji su bili priu~eni le-kari empirci. Me|utim, zabeleèno je da

Osnivawe prvih srpskih bolnica

5


su u nekim od ovih bolnica, na primer u ma-nastiru De~ani i u Srpskoj bolnici u Ca-rigradu, povremeno radili i svetovni, dakle{kolovani lekari. Sem toga, u pojedinimsrpskim gradovima nalazili su se stranilekari, koje su naj~e{}e srpski vladari iostali velika{i dovodili sa strane za svo-je li~ne potrebe i potrebe svoje porodicei dvora.

Tako se, na primer, za vreme vladavinekraqa Stefana Uro{a III (De~anskog) u

Srbiji, 1326. godine, spomiwe jedan grad-ski lekar po imenu Philipus de Ferme, kojije radio u Kotoru, tada{woj glavnoj srp-skoj luci. Ne{to kasnije i u Baru je ra-dio drugi lekar po imenu Menca Antibara-nus medicus – 1330. godine. Car Du{an jetako|e doveo u Prizren 1354. godine jed-nog lekara sa srpskim prezimenom Mili}(Milicinus de Presaerin homo domini imperato-ris).

Me|u ve}im brojem lekara koji su radi-li u sredwovekovnoj Srbiji nalazili su sei pravi doktori medicine. Tako se u vre-me despota \ur|a Brankovi}a spomiwudvojica lekara kao prvi doktori medicine.Prvo je do{ao magistar Jakov (magister Ja-cobus de prothonotarius miles medicinae doctor)koji je radio u Srbiji 1434. godine, dok jedrugi florentinac Angelo Muado (AngeloMuado physicus Georgii Volfi, magnificu dominiRassiae et Albaniae) do{ao u Srbiju 1437.godine i u woj radio do svoje smrti 1439.godine.

Prema istra`wivawima do kojih je do-{ao najboqi poznavalac i najplodnijiistoriograf sredwovekovne srpske medi-cine prof. dr Reqa Kati}, u Srbiji je odXIV do XVI veka boravilo i radilo najma-we 49 lekara i 29 apotekara, koji su ve}i-nom bili Italijani.

Stupar D.„Apotekarska ustanova Beograd“,

monografija, I.P. „Ekolibri“ - AUB,Beograd, 1996. godina.

Prva srpska bolnica je sluìla samo zale~ewe, {to je u to vreme bila retkost iu ostalom delu Evrope.

Srpska medicina u sredwem veku razvi-jala se pod uticajem vizantijske ali i zapad-noevropske medicine. Manastir Hilandarna Svetoj Gori bio je na{ prvi centar za

sticawe medicinskih znawa, jer je SvetiSava tu osnovao prvu bolnicu. Devet godi-na kasnije i Srbija u manastiru Studenicidobija svoju prvu bolnicu koja je sluìla sa-mo za le~ewe. U to vreme takva medicinskaustanova bila je retkost i u mnogim delo-vima Evrope.

Za razliku od manastirske bolnice u Ca-rigradu, u kojoj je radio lekar i bilo petbolni~kih odeqewa i apoteka, bolnice u ma-nastirima Hilandar i Studenica su bile na-mewene samo za le~ewe kalu|era, bez leka-ra, ve} samo sa nekom vrstom bolni~ara (ra-botnika). Ovo proisti~e iz teksta koji je na-pisao sv. Sava:

„Nare|ujem da se izabere jedna }elija zabolesnike, prikladna za bolnicu, da se u wojnameste posteqe bolesnicima za leàwe iodmor i da im se odredi rabotnik koji }eoko wih raditi. Ako li se zbog moje po-gre{ke mnogi razbole da im se dadu dvarabotnika, da se }elija snabde velikom aru-lom (ogwi{tem od meni skovanim i preno-snim) na kome }e se za bolesnike voda gre-jati i ostalo gotoviti {to je za bolne po-trebno.“

Intervju: Zorica Jankovi}, kustos istorijskog muzeja SrbijeMelem za nacionalno pam}ewe


6

Zorica Jankovi}, kustos Istorijskog mu-zeja Srbije, kaè da je u godini kada slavi-mo osam vekova srpske medicine pri~a oStudeni~koj bolnici samo jedna crtica uneprekinutom nizu razvoja medicinske nau-ke u nas. Zato ova istori~arka svima pre-poru~uje da posete Muzej srpskog lekarskogdru{tva. „Bi}e to i melem za izbrisani deonacionalnog pam}ewa i izvor potrebne sna-ge u vreme kada èlimo da trajemo kao deosavremenog sveta“, kaè Zorica Jankovi}koja je posle zapaène kwige „Put u Cari-grad – Knez Mihailo, predaja gradova i od-lazak Turaka iz Srbije“ zavr{ila jedin-stvenu studiju o susretima srpskih vlada isultana.

[ta za na{u kulturu, ali i istoriju me-dicine, zna~i jubilej 800 godina od osniva-wa prve srpske bolnice?

Prema vi{e istorijskih izvora prva srp-ska bolnica formirana je 1207. godine u ma-nastiru Studenica. To zna~i da smo jo{ pre

osam vekova u{li u zajednicu evropske na-u~ne medicine, ali i da je ta ustanova sa-mo jedna od zna~ajnih karika u lancu na{ihnajstarijih civilizacijskih tekovina, kojombi se danas ponosio svaki evropski narod.Da podsetim da je Studenica svrstana u naj-zna~ajnije svetske spomenike kulture, {to je1986. godine i zvani~no verifikovano odlu-kom UNESKO-a o wenom upisu u Listusvetske kulturne ba{tine.

Za{to je prva bolnica u Srbiji otvore-na u manastiru Studenica?

U vreme kada je pod stare{instvom Sve-tog Save Studenica bila politi~ki, kul-turni i duhovni centar srpske dràve, Bal-kan, pa i srpske zemqe pogodila je glad iepidemija kuge, uz veliki pomor stanovni-{tva. Prirodno je bilo da se u takvom cen-tru organizuje i bolnica. U redovnim pri-likama u woj su se le~ili monasi, koji suusled dugotrajnih i iscrpquju}ih postova~esto poboqevali.

7


Kako je bolnica bila organizovana?Prva srpska bolnica je sluìla samo za

le~ewe, {to je u to vreme bila retkost i uostalom delu Evrope. Tada su se na zapaduna{eg kontinenta uglavnom organizovalaprihvatili{ta za siromahe i bolesnike odneizle~ivih hroni~nih bolesti, kao i svra-ti{ta. Potvrdu da je prva srpska bolnicabila iskqu~ivo medicinska, a ne socijalnaustanova nalazimo u odredbama Studeni~kogtipika.

Ko su bili lekari i da li ima podata-ka kakvim medicinskim znawem su raspola-gali?

Iz Studeni~kog tipika saznajemo za po-stojawe rabotnika, ~ije je du`nost bila dapriprema lekove, i da le~i i neguje bole-snike. U redovnim okolnostima bolnica jeimala 12 leàja i jednog rabotnika, dok seu slu~aju epidemija broj leàja i broj ra-botnika pove}avao. Kasnije se ova osoba na-zivala kologer za bolnicom (kalu|er odre-|en da se stara o bolnici), da bi se u Bi-ografiji Stefana De~anskog pojavio i ter-min stroiteq dvora (upravnik bolnice),{to govori da se tada o bolnici staralo vi-{e qudi.

Medicinsko znawe na{ih prvih zdrav-stvenih radnika nije se razlikovalo od

znawa wihovih kolega na Zapadu. I jednii drugi su svoje znawe sticali u~e}i odstarijih, kao {to se u~i zanat. U le~ewusu prvenstveno koristili lekovite trave,~ijom se vi{evekovnom upotrebom do{lodo saznawa o wihovim svojstvima, odnosnoo bolestima koje se wima mogu le~iti i oranama koje se mogu zaceliti. Kao {to re-~e na{ poznati medijavelista Milo{ Bla-gojevi} „skup tih znawa i na~in wihoveprimene u le~ewu bolesti oblikovalo se uono {to danas nazivamo „narodnom medi-cinom“.

Kako se postupalo sa bolesnicima?Bolesnici (prvenstveno monasi) su bili

po{te|eni svakodnevnog napornog rada, ima-li su boqu ishranu, a za razliku od ostalihmanastirskih prostorija bolni~ka je bilagrejana u hladnije dane. Naravno, za le~ewesu kori{}eni medikamenti iz domena dana-{we narodne medicine. Ipak, s obzirom naprilike, bolesnicima je bilo preporu~enostrpqewe u le~ewu i skromnost u prohtevi-ma kao {to propisuje 40. glava Studeni~kogtipika.

Milenko Pe{i}Politika, 12. novembar 2007.

Briga o ìvotu

Da je srpska medicina oduvek i{la u ko-rak sa svetom, pa ~ak i u te{kom perioduturskog ropstva, pokazuju prvorazredna ot-kri}a u manastiru Svetog Georgija u Dabrukod Priboja. Arheolozi su 2002. godine uovoj svetiwi u sloju gara i paqevine pro-na{li medicinske instrumente: okvire zanao~are (pomo}na opti~ka sredstva), cir-kle, skalpele, noèvi i instrument za va|e-we projektila iz tela, otkriven jo{ samo nanekoliko mesta u Evropi.

Ovo otkri}e upu}uje na zakqu~ak da je usredwo-vekovnoj Srbiji bilo bolnica prisvakom ve}em manastiru. U radu „Srpska me-


8

dicina u sredwem veku“ objavqenom u „Ti-mo~kom medicinskom glasniku“ iz 2004. go-dine Anka Lalovi}, vi{i kustos Narodnogmuzeja u Zaje~aru, pi{e:

„Srpske bolnice bile su osnivane i or-ganizovane po ugledu na vizantijske, {to jenajo~iglednije u de~anskoj bolnici koja jeimala specijalisti~ka odeqewa sli~na ode-qewima u bolnici Pantokratorovog mana-stira u Carigradu i to: „za le~ewe onihkoji stradaju od rana ili povreda“, „za onekoji nisu mogli slobodno disati radi quti-ne koja dolazi iznutra“, „za le~ewe onihkoji su se sasvim savili i nisu mogli ni-{ta raditi“, „za bolne od svete bolesti –epilepsije“, „za bolesti o~iju“.“

Anka Lalovi} navodi da je srpska sred-wovekovna medicina po svom u~ewu bilaevropska medicina i da se nije razlikova-la od italijanske i francuske medicine, os-im u jednom. Kod nas u to vreme nije bilomedicinskih {kola kao u Salernu i Monpe-qeu. Medicinski priru~nici tog vremenaiz kojih se u~ilo bili su sastavqeni odspisa anti~ke i arapske medicine, koje suizbegavale hirur{ke intervencije i pato-lo{ka stawa u organizmu tuma~ile kao po-reme}aje nastale u ravnoteì sokova.

Prvi srpski lekari bili su takozvani le-kari empirici, koji su imali iskustvo u le-~ewu raznih bolesti. Iako su vladari tada-{we Srbije praktikovali da pozivaju {kolo-vane lekare iz Gr~ke i Italije, istorijski iz-vori su sa~uvali imena dvojice prvih lekara:Prvoslav (1281) i Men~a Baranin (1330).

Vrhunac svog uspona srpska medicina do-ìvqava tokom 14. i 15. veka. U to vreme

su ve} postojale ne samo manastirske ve} igradske bolnice, ali i apoteke. Dono{enisu i prvi propisi iz komunalne higijene, aosnivani su i karantini za suzbijawe zara-znih bolesti i ustanove za za{titu lepro-znih bolesnika.

Najstarija apoteka na ovim prostorimaosnovana je u Kotoru 1326. godine, a lekovisu tada stizali iz Venecije. Tada{wi leka-ri gra|u za poznavawe farmakologije su na-lazili u prevodima evropske sredwovekovnemedicine, od kojih je najkompletniji ~uveniHilandarski medicinski kodeks No 512 saopisom 145 lekova. Ve}ina tada{wih lekovabila je biqnog porekla, osim nekoliko za ko-je su kori{}eni minerali. Lekovi su spra-vqani u sloènom sastavu u kojem je ~estobilo i po 60 sastojaka. O leku se u kodeksudaje prvo wegovo ime, zatim sastav, na~indobijawa, a najve}i deo teksta sadrì uput-stvo za le~ewe pojedinih bolesti.

Turska osvajawa su zaustavila napredaktada{we sredwovekovne medicine u Srbi-ji koja je ostala sa~uvana po manastirima.Na{ narod }e ~ekati nekoliko vekova nasvog prvog {kolovanog lekara Srbina. Jo-van Apostolovi} koji je imao privatnupraksu u Novom Sadu, doktorirao je 1757.godine medicinu na nema~kom univerzite-tu u Haleu sa disertacijom napisanom nalatinskom „Kako ose}awa deluju na qud-sko telo“. Mnogi stru~waci smatraju da jeto bila prva rasprava o stresu u istorijimedicine.

Milenko Pe{i}Politika, 12. novembar 2007.

Sava je u Hilandaru oko 1199. godineosnovao prvu srpsku bolnicu a u Studeni-ci je, oko 1208. ili 1209. godine, osnovaoi prvu bolnicu na teritoriji srpske dr-àve.

U manastirima, daleko od ve}ih gradova,trebalo je brinuti i o zdravqu monaha idrugih ìteqa. Uvideo je to i Sava i, kaoi za druge poslove, preduzeo prakti~ne ko-rake. U Hilandaru je oko 1199. godine osno-

Sveti Sava, duhovni vo|a SrbaUtemeqiva~ na{e medicine

vao prvu srpsku bolnicu. U odvojenoj mana-stirskoj }eliji o bolesnim monasima je bri-nuo jedan bolni~ar. U Studenici, oko 1208.ili 1209. godine, osnovao je prvu bolnicu nateritoriji srpske dràve. I u jednoj i udrugoj bolnici bilo je dvanaestak leàjeva.Prostorije sa bolesnicima morale su, pre-ma tipicima, da imaju bakarne pe}i, koje susluìle i za zagrevawe vode i pripremawelekova.

Sa svojim u~enicima i kalu|erima Savaje u Hilandaru, a kasnije i u Studenici, or-ganizovao prevo|ewe sa gr~kog na srpski je-zik medicinskih dela Hipokrata, Dioskori-da, Galena, Avicene i drugih autora.

Manastirske bolnice Sava je snabdevaomedikamentima koje je donosio sa svojih pu-tovawa po Bliskom istoku i Egiptu. Zbogsvega toga Sava se smatra i „utemeqiva~emna{e nau~ne medicine“, kako navodi JovanTucakov.

9


Nesporno je da se Sava Nemawi} – Sve-ti Sava – tokom svoje mudre dràvni~keaktivnosti, uspe{nih diplomatskih misija,rada na osamostaqivawu i unutra{wemure|ewu Srpske pravoslavne crkve kaozna~ajnog ~inioca u ja~awu nezavisnosti

Odredbe Hilandarskog tipika, napisanogrukom svetog Save, koji u 40. glavi o bol-nici i bolni~arima veli:

„A iguman neka svagda dolazi u bolnicu, neretko, i neka svakome donese {to je potreb-no. A bratija na{a, bolesna, neka se, uzdaju-}i se u ovo, ne raspusti traè}i ne{to su-vi{no, ve} neka se uzdrè i budu skromni,zadovoqni onim ~emu je vreme i {to je ma-nastir u mogu}nosti doneti, to da im se do-nese...!“

Slika 1. Uro{ Predi} „Spaqivawe mo{tiju Svetog Save“.

srpske sredwovekovne dràve, pa i kwi-èvnog i prosvetiteqskog rada, ne{tedimi-ce `rtvovao za nezavisan razvoj i napredaksrpske dràve.

Isti~e se i Savino istinsko ~ovekoqu-bqe. Jo{ dok je boravio u stenovitim vr-letima Svete Gore, izlaù}i se mnogim ne-pogodama i isku{ewima, nalazio je mogu}-nosti da deli hleb isposnicima. Prekore-vaju}i, ~esto, doma}u vlastelu {to se osi-ono i bezdu{no odnosi prema pot~iwenimai nemo}nima. Sava je i{ao u „prosti narod“i savetovao ga kako bi trebalo da radi dabi savladao ìvotne tegobe i neda}e i bo-qe ìveo. O~inski se brinuo za ceo srp-ski narod. (SRC - Zdravstveno vaspitawe!)

Vremenom je ova popularnost u naroduprerasla u kult a zatim u legendu koja se br-zo {irila po srpskim i drugim oblastimana Balkanu.

Poznato je da se na Savinom grobu u Mi-le{evi 1377. krunisao Tvrtko I kao kraqBosne i Srbije. Vladar Zahumqa StjepanVuk~i} Kosa~a nazvao se 1446. „Hercegom odSvetog Save“.

Savinim mo{tima u manastiru Mile{e-vi dolazili su u pohode i na isceqewe, po-red Srba, i muslimani. Putopisci su zabe-leìli da „Turci po{tuju mile{evske kalu-|ere i daju im milostiwu“, da kalu|eri„ìve od milostiwe koju im ponajvi{e da-ju Turci, koji sveca (Savu) osobito po{tu-ju i jako ga se boje“.


10

Sava, kao za{titnik sirotiwe, ~est jejunak narodnih umotvorina, u kojima uveknadmudri ili kazni trgovce, varalice,vlasteline, nasilnike i pohlepne sve{te-nike.

U narodnim umotvorinama Sava je jed-nom kalu|er, drugi put prosjak ili ~oba-nin a pokatkad mudri starac ili lekar.Zavisno od uloge koju je imao, Sava je po-stupao ~as kao svemo}ni svetiteq, ka`wa-vaju}i gre{nike i nasilnike, ~as kao pri-jateq koji savetuje i pomaè. I uvek seprilago|avao protivniku. U pripoveciSveti Sava i |avo Sava je pametan i lu-kav, a |avo je preobraèn u priglupog izlog seqaka. U borbi protiv Turaka Savase, kao svetac-ratnik, sluìo i molitvomi oru`jem.

Legenda o svetom Savi naro~ito se {i-rila u vreme petovekovnog stradawa srpskognaroda pod Turcima.

Kult svetog Save gajili su i katolici. Uspevu dubrova~kog pesnika Antuna Sasina„Razboji od Turaka“ osu|uju se Turci zbogspaqivawa mo{tiju Svetog Save. Bosanskibiskup Ivan Tomko Mrnavi}, u kwizi posve-}enoj Svetom Savi, tvrdio je, ~ak, da i onsam poti~e od Nemawi}a. U poznatoj pesma-rici „Razgovor ugodni naroda slovinskog“Andrija Ka~i} Mio{i} posvetio je jednupesmu Svetom Savi. Lik Svetog Save obra-|uje se i u umetni~koj poeziji. O Savi Ne-mawi}u – Svetom Savi pevali su Jovan Jo-vanovi} Zmaj, Vojislav Ili}, Desanka Mak-simovi}, Vasko Popa, Matija Be}kovi}, Qu-bomir Simovi}...

Estetska vrednost ve}ine narodnih ep-skih pesama i pripovedaka, legendi i vero-vawa, pa i nekih umetni~kih pesama skrom-no je i vidno zaostaje za istorijskom ulogom,razvijenim kultom i velikom popularno{}uSave Nemawi}a – Svetoga Save.

Ristanovi} Slobodan Politika, 2. februar 2008. godine.

Zbog svoje delatnosti, naro~ito zbogpomagawa siroma{nima i nevoqnicima, Savaje jo{ za ìvota stekao veliku popularnost.„Proputovao po zemqi naroda svoga i sveutvr|iva{e u~ewem... velmoàma zapre}iva-{e da ne mudruju visoko, da se nikad ~imne uznose... i sve qude utvr|iva{e u ve-ri i qubavi, i moqa{e ih da ne vra}ajuzlo za zlo, nego da lome hleb onima kojigladuju.“

1 1


U doba vladavine Nemawi}a nosilac sve-tovnog postojawa srpske dràve bio je Ste-van Nemawa1. Tvorac i nosilac duhovnograzvoja srpske dràve bio je Rastko Nema-wi} – Sveti Sava2.

U svojoj viziji, a ujedno i misiji usponasrpske duhovnosti, koja je po~ela da se kore-ni skoro u svim svojim pravcima, po~ev{i odure|ewa crkve, po~etka {kolstva, prepisi-vawa i pisawa kwiga, Sveti Sava po~iwe ida budi svest o pomagawu bolesnom ~oveku.

Godine 1207. u manastiru Studenica bi-va osnovana prva3 Srpska bolnica namewe-na za le~ewe monaha i siroma{nog stanov-ni{tva. Bolnica se zvala „Sveti duh“. Obolesnima su brinuli monasi izabrani poposebnim svojim manirima i ose}awima zapomo} drugom ~oveku, tada su ve} imali zva-we bolni~ara. Le~ewe se svodilo na negubolesnika i brojne molitve koje su dràneza spas du{a bolesnika. Umobolni bolesni-ci su jo{ tada bili odvojeni od telesnoobolelih, krastavi behu posebno sme{teni,èdni napojeni, gladni nahraweni, umrliopevani. Pored monaha spas, lek i mir bo-lesnicima je pruào velelepni manastir,miris borova i hrasta, bistrina i stud vo-de studeni~ke, vazduh sa ~emerna i Rudna iodjek molitvi niz krivudav trag reke.

Savina bolnica po~iwe da radi i ìvi,da le~i i brine o bolesnima, da temeqi mi-sao i ideju humanosti u svim dobrim qudi-ma, jer to je jedini preduslov da se bude idobar lekar.

Vekovi svojim koracima done{e obaveze,probudi{e savest, naredi{e nam da mi sadanapravimo rezime, zapi{emo dosada{we ipo~nemo budu}e. Da veli~amo, ~uvamo, usa-

vr{avamo na{u bolnicu koja nosi ime upra-vo po manastiru gde je Sava formirao prvusrpsku bolnicu, Zdravstveni centar „Stude-nica“ Kraqevo.

Kako bi smo mogli imati {to vi{e uspe-ha na na{em putu ka modernijoj, ve}oj, lep-{oj bolnici i mo`da pretpostaviti {tanas ~eka i vreba, osvrnu}emo se na kratkokako smo dospeli u dana{wicu.

Otvorena le~ili{na ambulanta SimeonaKneèvi}a u Karanovcu 1817. godine bila jejedan od prvih pomaka ka razvijawu zdrav-stva u to vreme.

Me|utim, za~eci organizovane zdrav-stvene slu`be u Kraqevu vezuju se za sre-dinu 19. veka, za 1835. godinu i osnivaweVojne bolnice u Karanovcu i Karantinskebolnice u Ra{koj. Slede}i podatak govorida je prva bolnica za le~ewe bolesnikaotvorena 1865. godine u Karanovcu. Odlu-kom Ministarstva unutra{wih dela Kra-qevo 1895. godine dobija prvu Gradsku bol-nicu sa 10 do 15 kreveta. Ve} 1913. godinebolnica prerasta u Sresku bolnicu sa 50bolesni~kih kreveta paviqonskog tipa.Posle Prvog svetskog rata bolnice u Sr-biji su po~ele da se obnavqaju tako da iKraqevo dobija nove prostorije za bolni-cu paviqonskog tipa. Po zavr{etku zgradebolnica se 1951. godine vra}a u svoju mo-dernu zgradu tog vremena i u woj ostaje iradi do danas.

Vremenom se bolnica u Kraqevu moder-nizovala, usavr{avala, pratila razvoj grada,tako da se i pro{irivala. Posle dugogodi-{we izgradwe zavr{en je veliki, moderanHirur{ki blok koji se, kona~no, sa svimsvojim kapacitetom uselio 2000. godine i

1 Veliki ùpan.2 Princ dinasti je Nemawi}a, po zamona{ewu arhimandrit Srpske pravoslavne crkve, posle smrti progla{en za sveca SPC.3 Prva u srpskoj dràvi. Ina~e prvu srpsku bolnicu je osnovao Sveti Sava u manastiru Hilandaru.

Zdravstveni centar „Studenica“ Kraqevo i prva srpska bolnicaPovodom proslave 800 godina prve srpske bolnice

radi danono}no na pruàwu stru~ne medi-cinske pomo}i svim svojim korisnicima.Ovaj fizi~ki i konstruktivni razvoj Kra-qeva~ke bolnice osmi{qali, realizovali iizneli su do kraja stalno usavr{avani istru~no osposobqavani kadrovi koji su u du-hu svog vremena uvek bili u korak sa novimsaznawima, metodama i razmerama svetskihmedicinskih shvatawa i doktrina.

Vra}amo se velelepnom, monumentalnomZC „Studenica“ koji ve} godinama simboli-{e Kraqevo i zauzima centralno mestozdravstvene delatnosti u regionu.

Godina koja je pred nama, 2007. godina,jeste jubilarna, sve~ana, gorda jer se slaviosam vekova stvarawa prve srpske bolniceu manastiru Studenica. Zbog ~asti i pono-sa na svoje sveto ime, Zdravstveni centar„Studenica“ jeste organizator, inicijator idoma}in proslave 800 godina od po~etka ra-da i osnivawa prve srpske bolnice. Prosla-va je nacionalnog nivoa, osmi{qava je or-ganizacioni odbor odabran od strane direk-tora ZC u kome i sam u~estvuje. U prosla-vi su ukqu~ene sve kulturne, zabavne, infor-mativne institucije Kraqeva i Srbije. Sveje pod pokroviteqstvom Ministarstva zdra-vqa i kulture. Zvani~ni po~etak }e bitiodràvawe Sve~ane akademije 25. januara2007. godine u bioskopu „Kvart“, a daqe ma-nifestacije su osmi{qene da skoro svakogmeseca ima po jedna ili dve aktivnosti, svedo kraja godine.

Centralno mesto }e zauzeti po~etak pro-slave slave bolnice, koja }e se ubudu}e pro-slavqati svake godine, a bi}e najverovatni-je 6–7. oktobra, kako se na{lo u istorij-skim kwigama da je i datum osnivawa prvesrpske bolnice.


12

Gledamo i divimo se ZC „Studenica“.Prostorno, kadrovski, opremski najboqabolnica Srbije u 2006. godini. Sada ima 580bolesni~kih leàja sa svim odeqewima kon-cipiranim u nekoliko celina: Dom zdravqa,Hirur{ka bolnica, Internisti~ka bolnicai Dijagnosti~ki centar.

Od 2003. godine bolnica se nalazi u re-struktuirawu u programu Vlade Srbije iSvetske banke. Napravqena je i sprovodi sesvakodnevno strategija koja stvara savreme-nu, ultramodernu i stabilnu bolnicu. Rekon-strukcija i adaptacija svih objekata sa ciqempovezivawa svih segmenata bolnice u jedin-stvenu celinu. Formirawe modernog i prak-ti~nog dijagnosti~kog sektora u bolnici, na-bavka nove opreme i rehabilitacija postoje-}e u celoj bolnici, a pre svega u radiolo{kojslu`bi i laboratoriji. Stalna stru~na edu-kacija u smislu novih specijalizacija i sub-specijalizacija, kao i formirawe novih od-seka na odeqewima. Integracija informaci-onog sistema medicinskog i nemedicinskogsoftvera. Formirawe dnevne bolnice u hirur-{kom bloku za takozvanu jednodnevnu hirur-giju. Funkcionalna reorganizacija po Bolow-skom konceptu u smislu integracije svih hi-rur{kih grana, internisti~kih grana i dijag-nosti~kih slu`bi. Istovremeno je ovo i pe-togodi{wa strategija razvoja i usavr{avawebolnice, a u vrednosti je 350 miliona evra.

Ciq je stvarawe {to efikasnije, racio-nalnije, podjednako dostupne, kvalitetne re-gionalne bolnice u korist korisnika na{ihusluga, odnosno stvarawe bolnice koja kori-snika stavqa u centar svog sistema.

Re~ na Sve~anoj akademiji 14. decembar 2007. godine

1175. godina – princ Rastko Nemawi} (sin Stevana Nemawe, velikog ùpana)1208–1215. godina – monah Sava Svetogorski (po zamona{ewu); iguman, arhimandrit manastira

Studenica (ktitor manastira Nemawa)1219. godina – arhiepiskop Srpske pravoslavne crkve1235. godina – preminuo (14. januara po starom kalendaru, 27. januara po novom)1775. godina – Sveti Sava (po kanonizovawu od Svetog sinoda SPC, Sr. Karlovci)

1 3


I ustanovqavawe novih i obnavqawestarih, poznatih kulturnoistorijskih vred-nosti – jednako podsti~u brojna pitawa. Usvemu tome, bitno je pitawe – za{to? Pre-ciznije i suptilnije: za{to sada? Ili toisto pitawe, na jednak na~in, ali uz vidnudozu gor~ine: za{to naknadno? Za{to teksada?

Delimi~an odgovor jeste u ~iwenici dasu i ustanovqavawe kulturno-istorijskihvrednosti i obnavqawe tih istih vrednosti– prirodni izraz politi~kog trenutka. Ne-girawe odre|enih kulturnoistorijskih vred-nosti, wihovo privremeno „ukidawe“ u istojmeri, ali za posmatra~e nametqive, jesu is-kaz politi~kih prilika i neprilika.

O smrti Nemawinog najmla|eg sina i pr-vog arhiepiskopa samostalne srpske crkvepro{lo je vi{e od 750 godina. U toku tihsedam-osam vekova, Sava Nemawi} je bio iizuzetno slavqen i zaboravqen. Ve} u sedam-naestom veku jedna {kola je ponela imeSvetog Save.

Me|utim, ta {kola nije osnovana u Sr-biji, niti joj je Srbin bio osniva~. Otvo-rena je u Bukure{tu, a wen osniva~ je bioporeklom Grk, {erban Kantakuzen. KultSvetog Save uzima posebno maha u srpsko-me narodu posle 1775. godine. Te godine,naime, odlu~io je sinod u Sremskim Kar-lovcima da Svetoga Savu proglasi za na-rodnog svetiteqa.1 Vremenom se kult Sve-toga Save kao narodnog svetiteqa ra{i-rio iz prostora austrijske carevine i uostale oblasti naseqene srpskim ìvqem,pre svih u Srbiju Kara|or|a i Milo{aObrenovi}a. Kao za{titnik srpskih {ko-la Sveti Sava se prvo po~eo slaviti kod

Srba u Austriji. Prvi pomen slavqewaSveto Save kao {kolskog patrona zabele-èn je u Zemunu 1820. godine. U Milo{e-voj Srbiji Sava se po~eo slaviti od 1827.godine. Me|utim, jo{ niz godina slavqeweSvetoga Save nije bilo prihva}eno u svim{kolama. Tek ukazom od 2. januara 1840.godine Sava je progla{en za {kolskog pa-trona u Srbiji. Iz Srbije se novi obi~ajrasprostro me|’ srpski ìvaq u Dalmaci-ji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i tzv.Staroj Srbiji2.

Od 2. januara 1840. godine Sveti Savase slavio na srpskim prostorima kao{kolski patron sve do iza Drugog svetskograta (posledwa svetosavska svetkovina odr-àna je 1947. godine). Godine 1991. po~iweobnavqawe svetosavskog kulta, vra}a se ~u-veni svetosavski bal, a o~ekuje se da 1992.godine Sveti Sava bude iznova {kolskaslava u svim niìm, vi{im i visokim {ko-lama na srpskim prostorima. U me|uvreme-nu kroz {kole su pro{le mnoge generaci-je koje o Savi Nemawi}u ne znaju gotovoni{ta, jer se o Svetom Savi malo govori-lo ~ak i u okviru predmeta kao {to suistorija i srpsko-hrvatski jezik i kwièv-nost. Takvo stawe vlada u na{oj ruinira-noj prosveti i kolabiralom {kolstvu barposledwih dvadeset pet godina. Zbog svegatoga, a imaju}i u vidu da je ne{to trajalo,pa potom bilo braweno i zabrawivano –smatramo nu`nim povratak pitawima izre-~enim na po~etku ovog teksta, pitawimakoja se u biti svode na: zatto o SvetomSavi danas? Pitawe ima trojaki smisao,tri zna~ewa koja ~ak nisu ni u bliskoj ve-zi. Re~ je, zapravo, o pomerawu teì{ta

Rastko Nemawi} – Sava Nemawi} – Sveti Sava(Sveti Sava ponovo {kolska slava u srpskim {kolama)

1 Do tada je kult Svetog Save bio prevashodno diksti~ki i crkveni, a narodni kult je imalo lokalni je odlike.2 Austrijski Srbi su vodili ra~una da neke zna~a jne kulturne i prosvetne akci je pokrenu upravo na dan smrti Svetoga

Save. Tako je zna~ajno kulturno dru{tvo - Matica srpska, osnovano u Pe{ti 1826. godine na dan Svetoga Save. I zave{tawekojim je osnovana srpska gimnazi ja u Novome Sadu potpisano je na dan Svetoga Save.

pitawa, odnosno interesovawa. Dakle: za-{to o svetom SAVI danas; za{to o SVE-TOM Savi danas; za{to o Svetom SaviDANAS?

Za{to o svetom SAVI danas?Rastko Nemawi}, u srpskoj istoriji i

srpskoj kulturi poznat pod imenom SvetiSava, najmla|i je sin velikog ùpana Ste-vana Nemawe (1114–1200), utemeqiva~a srp-ske dràvotvornosti i vladarske dinastijeNemawi}a. Ro|ewe i ìvotni put Nemawi-nog najmla|eg sina podse}aju, po mnogo ~e-mu, na bajku. Ana i Stevan Nemawa dobija-ju sina Rastka u poodmaklim godinama. Ne-mawa je prevalio {ezdesetu, a ni wegova su-pruga Ana nije znatno mla|a. Svesni ove ~i-wenice, Savini biografi pu{taju ma{ti navoqu. Tako vele da su Nemawa i Ana veomaèleli jo{ jedno dete i da su se u tome ci-qu svakodnevno obra}ali Bogu dugim moli-tvama. Ako im Bog bude usli{io molbu, onisu bili spremni da se zavetuju da ne}e vi-{e nikada deliti istu lo`nicu.

Rastko Nemawi} (1175–1235), najmla|isin starih roditeqa – majke Ane i oca Ste-vana, imao je ~udan, ali u svemu bogat isloèn ìvotni put. Tokom nedugih {estdecenija ìvota oku{ao se i u svetovnom iu mona{kom ìvotu. Bio je vladar i skrom-ni podvi`nik, svetski putnik i smireniboravnik. Sa {esnaest godina je upravqaodelom humske oblasti. Sa sedamnaest se za-mona{io. Sa dvadesetak je bio isposnik,posle dvadeset pete – svetski putnik. Pro-putaovao je sredwevekovnu Srbiju, Bugar-sku, Vizantiju, ve}i deo Male Azije. Dvaputa je boravio u Jerusalimu na poklowewuHristovom grobu. Osnivao je i obnavqaomanastire, utvr|ivao zakonske propise ko-jima se reguli{e ìvot u manastiru (Hilan-darski tipik, Karejski tipik, Studeni~kitipik). Osniva~ je prvih bolnica u nas,inicijator nastajawa medicinskih korpusa i


14

kodeksa. Ogledao se uspe{no i kao kwièv-nik napisav{i za Studeni~ki tipik odeqako posledwim godinama ìvota Stevana Ne-mawe i o wegovoj smrti. Spadao je u retkoobrazovane qude svoga vremena. Solidnoobrazovawe dobio je jo{ u detiwstvu i de-~a{tvu. No, ma koliko ono zna~ajno bilo(retorika, gramatika, istorija, kwièvnost,muzika, matematika) ~ini se da je to bilouglavnom uobi~ajeno obrazovawe za decu izporodica visokog plemstva. Znatno obrazo-vawe moè se uo~iti i me|u drugim ~lano-vima {ire Nemawine porodice. NajstarijiNemawin sin, Vukan, naru~i}e kao praviqubiteq lepe kwige da se za wega prepi{e~etvorojevan|eqe (Novi zavet) i da se bo-gato ukrasi minjaturama (glasovito Vuka-novo jevan|eqe). Jednak qubiteq lepe kwi-ge bio je Nemawin mla|i brat Miroslav. Zawegove potrebe sa~iweno je, i bogato ilu-strovano, znamenito Miroslavqevo jevan|e-qe. Nemawin sredwi sin, kraq Stefan Pr-voven~ani, uspe{no se bavio kwièvno{}u.Napisao je lep ìvotopis oca, Stevana Ne-mawe. Interesovawa najmla|eg Nemawinogsina, Rastka, bila su i {ira, i sistemati~-nija i dubqa. Razmi{qawa o qudima, ìvo-tu, o smislu ìvqewa, o religiji dovela suga u poloàj da se bitno opredequje u ra-nim godinama. Sa {esnaest godina Rastko jeupraviteq dela humske oblasti. Sa sedamna-est godina donosi ìvotnu odluku da osta-vi svetovni ìvot i sav wegov spoqni bqe-sak, kako bi se posvetio razmi{qawu, Bo-gu, molitvama. U tim godinama privukao muje pa`wu znameniti svetiteq sa Istoka,Sveti Sava Osve{tani (439–532). Zanimqi-vo je da me|’ mnogim svetiteqima ~iji suìvoti u ta vremena naveliko prepri~ava-ni i opisivani, Rastko Nemawi} odabiraza uzor jednog od najaktivnijih poslenika u~itavom hri{}anskom svetu, ~oveka koji sebavio organizacijom crkve, ali i organiza-cijom dràve, koji je bio jednako uspe{anna oba plana.3

3 @iti ja svetih, Sveti arhi jerejski sinod Srpske pravoslavne crkve, Beograd, 1961 , v . 5 . decembar, 971-973.

Rastkov uzor napu{ta roditeqski dom uosmoj godini i zamona{i se. Deset godinaprovede na jednom mestu, pa potom pre|e uPalestinske manastire, gde se posebno du-go zadrì u bratstvu sv. Jevtimija Velikogkoji Savi Osve{tanom prorekne sjajnu bu-du}nost. Sava Osve{tani posle Jevtimije-ve smrti odlazi u pustiwu i tamo pet go-dina ìvi kao isposnik. Kad postane savr-{en monah oko wega se po~nu sakupqatidrugi monasi, te on po~e da zida manasti-re i zamona{i i svoju majku koja je poslesmrti wegovoga oca ostala sama. Ona jeostatak ìvota kao monahiwa provela uzsina, u jednoj od manastirskih }elija. ZaSavu Osve{tanog se jo{ tvrdi da je uspe-{no savetovao i careve i patrijarhe. Izboruzora mnogo govori o Rastku Nemawi}u, owegovim interesovawima, preokupacijama,ali i o ambicijama. Sjajno je shvatio koli-ko je tada{woj srpskoj dràvi koja je bi-la u zametku, pa i ne samo woj, ve} {irimbalkanskim prostorima, neophodna li~nostugleda i autoriteta jednoga Save Osve{ta-nog. Tako je Rastko u sedamnaestoj godininapustio svoj dvorac u humskoj oblasti ibez znawa roditeqa po{ao da se zamona{i.Na Svetu Goru je stigao sa ruskim kalu|e-rima. Postigao se i zamona{io uzev{i imesvoga uzora za sopstveno mona{ko ime. Ugodinama koje su sledile, Sava Nemawi} jevodio mnogo ra~una (to se moè zakqu~i-ti iz sitnih detaqa) da wegov ìvot {tovi{e sledi tok ìvqewa Save Osve{tanog.Reklo bi se da je i oca pod kraj ìvota us-peo time da zanese, pa je Nemawa posledwegodine ìvota proveo uz sina na Svetoj Go-ri, jednako kao {to je to u~inila majkaSave Osve{tanog.

Na Svetoj Gori Sava Nemawi} je proveovi{e od jedne decenije (1190–1204)4, a Sve-toj Gori }e se vra}ati povremeno do kra-ja ìvota. Na Svetoj Gori Sava je o~igled-no mnogo radio na li~nom usavr{avawu, napro{irivawu i produbqivawu svakojakih

15


znawa. Svakako je bio sklon i crkvi i mo-na{kom ìvotu. Davao je znatne sume nov-ca za obnovu tamo{wih crkava, a bogato jeobdarivao i manastir Vatoped u kome je upo~etku uglavnom boravio. Sagradio je se-bi isposnicu, mesto gde se moè usamiti irazmi{qati. Isposnicu je, {to iznovamnogo o wemu govori, sagradio u Kareji,koja je bila na neki na~in administrati-van centar Svete Gore, u kojoj je bilo vi-{e crkava i manastira sa monasima iz raz-li~itih krajeva i raznih narodnosti. Svo-ju karejsku }eliju Sava je podigao me|’ timcrkvama na uzvi{ewu sa koga se pruàonajlep{i pogled na Kareju i Jonsko more.Sava je mnogo polagao na druèwa i raz-govore. O~igledno je posedovao retku, alizato predragocenu sposobnost slu{awa iminuciozne analize sagovornikovog izla-gawa.

Promene na vizantijskom prestolu, usto-li~ewe Nemawinog „prijateqa“, a Stevano-vog tasta za cara, uslovile su i Nemawinopovla~ewe. Mimoi{av{i nasledno pravonajstarijeg sina, presto je ostavio sredwemsinu, vizantijskome zetu Stevanu. Nemawaje oti{ao na Svetu Goru, zamona{io se ipridruìo svom najmla|em sinu. Zdruèniotac i sin podigli su zajedni~ki manastirHilandar da bi, kako je Sava kasnije isti-cao, srpski monasi i ini Srbi putnici ima-li gde da svrate.

Posle Nemawine smrti (1200), Sava je i~e{}e i duè boravio u Srbiji. Prilike ineprilike u otaxbini su ga tome i silile.Tako je, na primer, Sava morao da miri sta-riju bra}u, Vukana i Stevana, koji su zapo-~eli bratoubila~ku borbu oko vlasti. Vre-me koje je kasnije provodio u Srbiji, vremekada nije bio na nekom od svojih brojnihputovawa, Sava je koristio da organizujecrkveni ìvot, da utemeqi ~vrstu spreguizme|u crkvene i dràvne vlasti. Jedan je odretkih, a svakako od prvih, koji je shvatioda je svaki sukob izme|u crkve i dràve

4 1 192-1208

imao u istoriji uvek kobne posledice i podràvu i po crkvu, a naj~e{}e po samu slo-bodu. Svedo~io je propasti mo}nog vizantij-skog carstva (1204). Krsta{i, katolici, ko-ji su krenuli da osloba|aju Hristov grobod tzv. Nevernika, napali su na svom krsta-{kom putu hri{}ansku, pravoslavnu Vizan-tiju, osvojili Carigrad i uspostavili la-tinsko carstvo. Sava je namah, a mo`da i je-dini u to vreme, shvatio {ta se zbiva, {tase zbilo i ~ega se treba bojati. Srpska cr-kva je do tada bila podre|ena ohridskoj ar-hiepiskopiji a ova caru u Carigradu. Budu-}i da se car u Carigradu promenio, budu}ida je osnovano katoli~ko latinsko carstvo,bilo je za o~ekivati da }e sve to zajednousloviti daqe smutwe i nevoqe. Sava je ne-sumwivo imao na umu i ~iwenicu da je Vu-kanova supruga katolkiwa, ma|arska prin-ceza, te da bi mogli da uslede zahtevi i zapromenama na srpskom prestolu. Kao vrsnidiplomata i odli~an poznavalac zakona ko-ji se ti~u crkve, crkvenih zakona pogotovu,Sava Nemawi} kre}e u potragu za dobija-wem saglasnosti za osamostaqivawe srpskecrkve. Patronska prava su u me|uvremenupre{la sa vizantijskog cara i carigradskogpatrijarha na nikejskog cara i nikejskog pa-trijarha.

Velikom diplomatskom aktivno{}u ipregovarala~kom ve{tinom, kao i li~nimautoritetom i vezama, Sava je uspeo da 1219.godine dobije od nikejskog patrijarha, a uzsaglasnost nikejskog cara Teodora Laskara,samostalnost srpske crkve – srpsku arhiepi-skopiju.

Doga|aji koji su se u me|uvremenu zbiliu Srbiji pokazali su koliko je Sava na vre-me osetio sled doga|awa. Rimski papa da bipolaskao sujeti srpskog vladara Stevana, ada bi pro{irio uticaj i na sredwevekovnuSrbiju – daruje Stevanu kraqevsku krunu(1217). Naizgled uvek meki, i reklo bi sekompromisni, Sava Nemawi} se razgoropadioi ne dopu{ta nikakav kompromis, ni po ce-nu bratovqeve blamaè pred plemstvom ipred narodom. Dve godine nakon dobijawapapske krune, Stevan je morao da se podvrg-


16

ne i drugom krunisawu. Prvi arhiepiskopsrpske samostalne crkve krunisao je Steva-na. Tako je Stevan bio prvi kraq koga je zakraqa proglasila srpska samostalna crkva –Prvoven~ani.

Sava Nemawi} je dosta vremena provo-dio razmi{qaju}i o budu}nost Srbije, alii susednih oblasti. Misli su mu se ~estodoticale bugarske dràve sa kojom su ve}bile uspostavqene ro|a~ke, ènidbene ve-ze. Reklo bi se da je Sava mnogo pre Sve-tozara Markovi}a, Jovana Skerli}a, Alek-sanda I Kara|or|evi}a razmi{qao o sna-`nom, ujediwenom (ili bar u ~vrstoj spre-zi) pravoslavnom Balkanu. U tome duhu,Sava }e za prijateqa i novope~enog ro|a-ka, bugarskog cara Asena izraditi dobija-we samostalne bugarske patrijar{ije. Napovratku sa ovog uspe{nog diplomatskogpohoda sustigla ga je i smrt. Umro je u Tr-novu 14. januara 1235. godine (po staromkalendaru). Savina smrt je duboko pogodi-la suvremenike. Oplakivali su ga jednakoi u Srbiji, i u Bugarskoj gde je bio u pr-vome trenutku sahrawen, u Gr~koj, na Sve-toj Gori. Savin sinovac, kraq Vladislav,jedva je uspeo da nagovori tasta, cara Ase-na, i bugarsko plemstvo da mu dozvole dastrica prenese u manastir Mile{evu i ta-mo sahrani. Nakon smrti slavqen je uzoca, Nemawu, kao utemeqiva~ srpske drà-votvornosti. On i Nemawa davali su na-slednicima legitimitet vlasti. Svakako jetu ~iwenicu imao u vidu i bosanski kraqTvrtko, kada je odlu~io 1377. da se u ma-nastiru Mile{evi, pred Savinim grobomkruni{e za kraqa Bosne i Srbije. Sava jeslavqen i po{tovan kroz ~itav sredwivek. Posebno je bio {tovan wegov sveti-teqski kult oko manastira Mile{eve, gdesu ga jednako veli~ali i po{tovali i Tur-ci i Muslimani, kao i sami Srbi. Upravoovakav Savin kult me|u Turcima bio je ijedan od presudnih uzroka {to je Sinan-pa{a preneo Savine mo{ti u Beograd ispalio ih na Vra~aru 1595. godine. Sava jebio po{tovan i veli~an i van granica srp-skih prostora. Posebno je bio snaàn we-

gov kult u Rusiji pod kraj XV veka i uXVI veku. Simboli~no je i od Save Nema-wi}a i od Savinog oca Nemawe saglasnostza vladarske ambicije traìo ruski carIvan IV Grozni.5

Sveti Sava spada u one retke qude po-nikle u na{em narodu koji je i li~no{}ui delom uspeo da se nametne narodu kaoosobeni prototip tzv. kulturnog junaka.Narodna predawa pripisuju mu ulogu na-rodnog u~iteqa. Narodno verovawe tvrdi daje Sava nau~io srpski narod da obra|ujezemqu, da pravi sir; podu~io ga vr{ewumnogih zanata itd. U narodnoj pri~i Savaje i narodni za{titnik i zato~nik koji nasebe preuzima du`nost da se obra~una sane~astivim silama (sa |avolom, na pri-mer).6

Za{to o SVETOM Savi danas?Srpski narod spada me|’ one narode ko-

ji ùde za vo|om. Me|utim, tokom svogaistorijskog trajawa, srpski narod nije mo-gao kona~no da se opredeli izme|u dva raz-li~ita shvatawa koja su tokom istorijskepro{losti bila gotovo jednako zastupqe-na. Naime, Srbi se kao narod uvek koleba-ju izme|u ìvog, konkretnog vo|e koji sedelimi~no name}e sopstvenim vrednostimai autoritetom, a delom (~esto i ve}im) we-gova objektivna vrednost bitno se dogra|u-je i dopuwava u kultnim pri~ama i prepri-~avawima. Tako su u novije vreme gra|enekultne vo|e kao {to su bili Kara|or|e,Milo{, Pa{i} – Stepa Stepanovi}, iliposle drugog rata Josip Broz Tito. Me|u-tim, Srbi su uvek imali te`wu da nakon iz-vesnog vremena uni{te dotada{we kultnevo|e, da wihove do ju~e slavqene postupkepodvrgnu nemilosrdnoj autopsi~noj anali-

17


zi, da ih potom demaskiraju, detronizirajui odbace. Takva vremena se obi~no naziva-ju vremenima „otre`wewa“, a idealne vo|epotom traè u daqoj pro{losti. Posebno sesa mazohisti~kom rado{}u opredequjemo zavo|e-`rtve, kakav je, primerice knez La-zar. Svetom Savi se srpski narod vra}a na-kon pola veka antireligioznosti, posle pe-deset godina odricawa i od svoje pro{lo-sti i od samog imena. Smutna vremena ukojima se ne naziru ni put izlaska, nitiput spasewa, vremena u kojima se ~ini ~o-veku da ni{ta ne zavisi od wegovih postu-paka i delawa, okre}u qude prirodnomestrahu – iznova religiji. Bojati se samo daje re~ o novoj zameni ikona. Ikona SvetogSave skinuta je pre pedeset godina da bi sestavila druga~ija ikona. Ikona mar{alaustupila je iznova mesto ikoni Svetog Sa-ve. Sve je to jasno, obja{wivo. Na àlost,bojim se da je prevashodno znak nezrelostii nemo}i. A bilo bi dobro da je povratakSvetom Savi simboli~an povratak Srbavlastitoj pameti. Jer ima itekako mnogorazloga!

Za{to Sveti Sava DANAS?U vremenima kada svedo~imo novoj pode-

li Evrope i sveta, u vremenima kada se ne-ke velike dràve raspadaju, razdvojene uje-diwuju – mnogo bi nam trebala mudrost Sa-ve Nemawi}a. U vreme Save Nemawi}a, je-dini put u istoriji srpskog naroda, dogodi-lo se da Srbi ne budu uvu~eni u rat, iakose na wihovim ju`nim granicama ru{i go-lemo, mo}no vizantijsko carstvo. I ne samoda Srbija nije bila uvu~ena u rat, ve} je izsveg meteà iza{la oja~ana i stabilna. Sa-va Nemawi} je prvi koji je u istoriji srp-skog naroda ne samo shvatio mogu}nu opa-

5 v. Nenad Qubinkovi}: Kosovska legenda u ruskom letopisnom svodu iz vremena cara Ivana I V Groznog, Godi{wak Insti-tuta za kwièvnost i u metnost, I I , Studi je i gra|a, I , Beograd, 1980, 5-22.

6 Vladimir ]orovi}: Sveti Sava u narodnom predawu, Beograd, 1927, XXXI +267; Nada Milo{evi}-\or|evi}: Narodna predawao Svetom Savi i srpska sredwovekovna pisana re~, u kwizi „Mile{eva u istoriji srpskog naroda“. Posebna izdawaSANU, Nau~ni skupovi, Kwiga XXXVI I I , Odeqewe istorijskih Nauka, Kwiga 6, Beograd 1987, 286−300.

snost od {irewa katoli~kog uticaja srp-skim prostorima, ve} je smislio i povukaoblagovremeno protivpoteze. Naposletku, Sa-va Nemawi} je prvi u istoriji srpskog na-roda budu}nost Srbije i budu}nost pravo-slavnih balkanskih prostora video u slo-`nom, zdruènom pravoslavnom Balkanu.

Objektivnih razloga za ponovno slavqe-we Svetog Save danas ima na pretek. No, pi-


18

tawe je da li su ba{ oni bili presudni. Dali smo, kona~no, ne{to nau~ili? Da li smobar malo odrasli i sazreli?

Prof. dr Nenad Qubinkovi}, glavni i odgovorni urednik, „Raskovnik“,

~asopis za kwièvnost i kulturuRaskovnik, 63-66, 1991, Beograd

Kad je pre kratkog vremena za~eta na-mera da se u Galeriji Srpske akade-mije nauka i umetnosti prikaè raz-

voj medicine u Srba u toku posledwih 700godina, Odeqewe medicinskih nauka Srpskeakademije nauka i umetnosti je ovu idejusvesrdno prihvatilo i odlu~ilo da ovo ve-oma va`no poglavqe na{e zdravstvene kul-ture prikaè {iroj javnosti u dokumentima,slici i re~i.

Srpski narod je u svojoj istoriji prola-zio kroz razne faze vojne slave i mo}i, na-predne dru{tvene organizacije i vidnogkulturnog uspona, zatim zastoja usled unutra-{wih trzavica, nesloga, me|usobnih obra-~una i vojnih poraza, dugog robovawa, rase-qavawa i takvih stradawa da je ~ak i opsta-nak i ìvot nacije bio jedno vreme dovedenu pitawe.

U vremenu kada je vojna mo} srpske drà-ve zauzimala prostrane teritorije na Bal-kanu, dràla je veliki broj svojih sunarod-nika na okupu i bila cewena i uvaàvana iod svojih suseda i od udaqenih naprednihnaroda, ona je pokazivala znake vidne kul-turne aktivnosti i napretka, o ~emu jo{ idanas, posle osam vekova, postoje o~uvanetekovine kao ponos na{ih predaka iz togdavnog doba.

Posle vojnih poraza krajem ~etrnaestogveka, gubitka dràvne samostalnosti i robo-vawa pod Turcima, nastaje za na{ narod dug,mu~an period kulturnog nazatka i patwi.

Zdravstvena kultura onoga doba je kao iu drugim balkanskim, tako i u srpskim ze-

mqama, bila na niskom nivou. Sem o~igled-nih uzroka, koji su izazivali o{te}ewazdravqa, tada{wi na{ svet nije imao jasnupredstavu o pravim uzrocima usled kojih na-staju obolevawa ponekad samo pojedinaca,~e{}e ve}eg broja qudi, a povremeno i obo-levawa pod vidom te{kih, smrtonosnih epi-demija.

Dok je jo{ nekoliko vekova pre procva-ta srpske dràve Nemawi}kog doba, Hipo-kratovo u~ewe teìlo da nastajawe bolestii pojavu epidemija objasni postoje}im uzro-cima iz ~ovekove neposredne blizine i oko-line, to u~ewe nije moglo uhvatiti korenani u naprednoj staroj srpskoj dràvi. Tada-{wi na{ svet nije obja{wavao nastajawebolesti i epidemija nekim drugim shvata-wima, uzrokom, nego uticajem neke vi{e,natprirodne, boànske sile.

Kako se u to doba shvatala i na kom sestupwu razvoja nalazila medicina, moè sepravilno ceniti po sa~uvanim zabele{kamaSv. Save, u Hilandarskom kodeksu iz 14. ve-ka, kao i po zdravstvenim uputstvima zabe-leènim u Studeni~kom tipiku, a kasnijeiz 16. i 17. veka po nabrojanim higijenskimpravilima u Prizrenskom zborniku i Va-~ebnom tipiku. êsta pojava epidemija jecewena kao Bo`ja kazna.

Iz sa~uvanih podataka prikazanih naovoj izlo`bi moè se dobiti jasna predsta-va o medicinskim prilikama pod kojima suvekovima ìveli na{i preci i o wihovimstradawima od epidemija: kuge, kolere, veli-kih bogiwa, lepre, prenesenih sa Istoka, i

19



* Uvodna re~ na otvarawu izlo`be „700 godina medicine u Srba“ u Galeriji SANU, Beograd, 1971. godina.2 Akademik Kosta Todorovi} profesor medicinskog fakulteta u Beogradu, direktor Infektivne klinike..

700 godina medicine u Srba*K. Todorovi} 1

od epidemijskih infekcija: pegavca, srdobo-qe, tifusa i drugih infektivnih i parazi-tarnih bolesti.

Medicinske prilike su u srpskim zemqa-ma za sve vreme ropstva, od kraja 14. vekado kraja 19. veka, bile veoma nepovoqne. Otome svedo~e sa~uvana dokumenta, koja pri-kazuju stradawa na{eg naroda od raznih bo-le{tina i drugih neda}a.

Te patwe su imale uticaja i na psihi~kusferu zdravqa jednog porobqenog, napa}enog,u ono doba nepismenog naroda, koji je bio bez{kola i, sem crkava i manastira, bez ikakvihdrugih prosvetnih ustanova. Stradawa su mu~eli~ila duh, podsticala istrajnost u podno-{ewu svireposti i davala olak{ice u duhov-nom stvarala{tvu, {to je i savremenicima ipotomstvu sluìlo kao slobodarski amanet,predavan sa kolena na koleno i ostao sa~u-van sve do na{ih dana.

Sa borbom za oslobo|ewe, po~etkom 19.veka, u na{oj zemqi obra}ala se sve ve}a pa-`wa zdravstvenim problemima i izda{nijekoristila ste~ena iskustva u drugim, na-prednijim zemqama, kako u pogledu za{titezdravqa tako i primene metoda le~ewa obo-lelih. Kao i kroz ceo sredwi vek, u~enih le-kara, sem u Dubrovniku, kod nas u to dobanije bilo. Narod je, nemaju}i na raspolaga-wu stru~ne lekare, jo{ dugo vremena traìopomo}i i nalazio olak{ice u molitvama,gatawima, vra~awima i raznim drugim pra-znovericama. Le~ewe su vr{ili samouci, ta-kozvani narodni vidari.


20

Jo{ u vazalnoj, a zatim u oslobo|enojSrbiji, organizacija zdravstvene slu`be jestavqena na solidnu bazu. U na{u zemqu suprvo pristizali u pomo} u~eni lekari-stranci, pa su se ubrzo po~eli {kolovati isinovi na{e zemqe na inostranim medicin-skim fakultetima, da bi ste~enim znawimabili od koristi narodu. U organizacijizdravstvene slu`be su se izvesni lekari ta-ko istakli da se wihovim delima i sada-{wi zdravstveni i dru{tveni radnici pono-se. Medicinske prilike su se postepenoosetno poboq{avale, iako je jo{ po~etkomsada{weg 20. veka, za vreme neredovnih rat-nih prilika, balkanskih ratova i Prvogsvetskog rata, Srbija osetila, pored ostalihstradawa, i po zlu u r|avoj uspomeni sa~u-vanu epidemiju pegavca...

Priredba „700 godina medicine u Srba“vrlo dokumentovano i pou~no prikazuje me-dicinske prilike na{e zemqe jo{ iz dale-ke pro{losti, iz vremena slobodnog kultur-nog razvoja i uspona, zatim iz vremena pe-tovekovnog robovawa, potom borbe za slobo-du i najzad, izvojevane slobodne i ostvare-ne ujediwene Jugoslavije.

U svojoj dràvnoj organizaciji Srbijaje koristila tekovine medicinske naukenaprednih zemaqa, a zatim i sa svoje stra-ne, preko svojih medicinskih fakulteta isvojih u~enih lekara i stru~waka, dalasvoj prilog, doprinos medicinskoj nauci nakorist i svoga naroda i celokupnog ~ove-~anstva.

Razvoj srpske medicine u sredwem vekuusko je vezan za politi~ke i ekonomskeprilike u kojima je ìveo na{ narod,

{to je slu~aj i sa ostalim granama srpskekulture. Za nau~nu srpsku sredwovekovnu me-dicinu moè se re}i da se ona razvijala poduticajem zapadwa~ke i vizantijske medicine.Kao i svuda u sredwem veku, pa tako i kodnas, ona se svodi uglavnom na prevo|ewe iprera|ivawe spisa anti~ke medicine. U ova-kvom obliku ona je bila u stalnom usponu do15. veka, posle ~ega taj kontinuitet bivaprekinut i ona ostaje do druge polovine 18.veka unaza|ena, tako da prakti~no u ve}inisrpskih zemaqa i ne postoji. U ovom ~ini iz-uzetak samo primorski deo srpske sredwove-kovne dràve, koji se nalazio pod vla{}uMletaka. Suprotno ovome, u onim krajevimakoji su bili pod turskom vla{}u, ukolikoona postoji, ograni~ena je samo na retkaprepisivawa nekih starih spisa na{e nau~nemedicine. Ovakvo stawe traje do druge polo-vine 18. veka, kada pod uticajem nema~kihmedicinskih {kola, ponovo po~iwe da se ne-guje kod Srba nau~na medicina.

U prakti~nim medicinskim naukama srp-ska sredwovekovna medicina od 12. do 15.veka najvi{e nosi odlike zapadwa~ke medi-cine toga doba, dok se u pomo}nim medicin-skim naukama vi{e ose}a uticaj vizantijskemedicine. U svojoj su{tini na{a sredwove-kovna medicina, kao i evropska, predstavqa-la je medicinu Hipokrata, Galena, Aristo-tela i drugih anti~kih lekara. Kao i svaka

21



* Iz : „700 godina medicine u Srba“ SANU, Beograd, 1971 . godina.1 Prof. dr Reqa V. Kati}, profesor Univerziteta u Beogradu .

Pregled istorijskog razvoja srpske sredwovekovne nau~ne medicine*R.V. Kati} 1

Slika 1. i 2. Hipokrat i Galen.

kopija, ona je bila slabija tvorevina od pr-ve, tj. anti~ke.

Ova pojava je sasvim razumqiva, jer doosnivawa medicinskih {kola u Italiji Vi-zantija je bila glavni nosilac anti~ke na-u~ne medicine u svetu. Radi toga {to je we-na kultura bila vezana za anti~ku, ne samogenetski, ve} i dubokim su{tinskim srod-stvom, Vizantija je u periodu do 11. vekabila ~uvar anti~ke medicine i od we }eona biti preneta i u prvu medicinsku {ko-lu u Salernu. Zato vidimo da gr~ka medici-na i anti~ka filozofija nije prestajala dainteresuje i mnoge hri{}anske pisce (Gri-gorije Nazijanin, Jovan Zlatousti, Vasili-je Veliki, Jovan Damaskin i drugi) koji ko-riste wena gledi{ta pri pisawu svojih fi-lozofskih i biolo{ko-medicinskih spisa.Obja{wewe za ovu pojavu moè se dobiti utolerantnom stavu hri{}anstva, do sedmogveka, prema paganskim religijama. Zato vi-dimo da i pored toga {to je Konstantin(313. god.) priznao hri{}ansku religiju zadràvnu, da je i daqe ostao odan paganstvui podràvao kult sunca. Vizantijski care-vi nosili su titulu paganskog vrhovnog sve-{tenika do 379. godine, pa je ~ak i wihovnovac od Konstantina do Gracijana(375–383.) nosio slike Izide i Serapisa.1

Za vizantijsku medicinu je karakteristi~noda se spomene da je ona slabo negovala ana-tomiju, ~ime se odlikovala i ranosredwove-kovna zapadwa~ka medicina. Suprotno ovo-me, dijagnostika, dijetetika, terapija, far-makologija, kao i operativna hirurgija, bi-le su dosta negovane. U biolo{kim naukamabile su nastavqene anti~ke tradicije, pazato i vidimo da su spisi anti~kih pisacamnogo prepisivani i prera|ivani kod nas.To je razlog {to mi raspolaèmo znatnimbrojem spisa iz biologije i fiziologije.

Prvi pomen o postojawu nau~ne medici-ne kod nas vezan je za ono doba kada je na-{a kultura ve} dobila svoje jasno nacio-nalno obele`je. On pada u po~etak 12. ve-


22

ka, u vreme kada je srpska sredwovekovnadràva postala politi~ki sigurna, ~ime subili stvoreni uslovi za wen daqi kultur-ni razvoj, koji }e biti prekinut potpada-wem na{ih krajeva pod tursku vlast. Sapunim pravom i bez ikakvog preterivawa

Slika 3. Slika srpskog sredwovekovnog lekara (de-taq freske ~uda sv. Arhan|ela Gavrila, manastirLesnovo, XIV vek).

1 Brechier L.: Notes sur l'histoire de I'enseignement superieur de Constantinople, Byzantinem, Bruxelles, 3, 1926, 205.

moè se re}i da je osniva~ na{e nau~ne me-dicine bio Sveti Sava, tvorac srpskesredwovekovne kulture. On je osniva~ pr-vih srpskih bolnica, pisac na{ih najstari-jih spisa nau~ne medicine (propisi za ure-|ewe bolnica), borac protiv nadrilekar-stva, prevodilac Krm~ije itd. Pored toga{to smo mi, u krajevima zauzetim od Vi-zantije, zatekli i wihovu medicinu, wenuticaj nije bio ograni~en samo na to, ve}se on ose}ao i docnije isto kako iz Vizan-tije, tako i iz Italije. U preno{ewu me-dicine iz Vizantije najva`niju ulogu suodigrali na{i qudi, mahom kalu|eri usrpskim ili vizantijskim mona{kim kolo-nijama na Atosu, Sinaju i Jerusalimu. Za-padwa~ku medicinu prenosili su lekari iapotekari {kolovani u zapadwa~kim medi-cinskim {kolama, koji su ìveli i radi-li u Srbiji. Moglo bi se smatrati da jeprodirawe vizantijske medicine u nas bi-lo najja~e pred kraj 13. veka, posle veli-kih Milutinovih osvajawa vizantijskihoblasti u Povardarju. Koliko su u to do-ba bile mnogo prevo|ene gr~ke kwige nasrpski jezik svedo~i nam biograf Danilo,koji je u sedi{tu arhiepiskopije u Pe}iosnovao gr~ku mona{ku koloniju i odredioim svoju crkvu sv. Bogorodice Odigitrijeza gr~ku slu`bu, po{to je prethodno snab-deo gr~kim kwigama. U ovakvoj situacijimogli su se prevoditi sa gr~kog na srpskijezik i medicinski spisi.

U preno{ewu zapadwa~ke medicine u Sr-biju najzna~ajniju ulogu odigrao je wen pri-morski deo, koji je bio pod stalnim utica-jem italijanske civilizacije. Preko Kotora,koji je tada bio glavna pomorska luka Sr-bije, bile su odràvane vrlo prisne trgova~-ke veze sa gradovima Ju`ne Italije, u kojojse nalazio grad Salerno, sa svojom ~uvenommedicinskom {kolom. Ove veze bile su ì-ve ne samo za vreme postojawa stare srpskedràve ve} i docnije, o ~emu nam najboqe

23


svedo~e arhivske kwige grada Kotora. Sude-}i po podacima iz wih, kotorski lekari iapotekari bili su iz razli~itih krajevaItalije i |aci gotovo svih italijanskihuniverziteta.

U po~etku 12. veka sv. Sava osniva prvesrpske bolnice (Hilandar – oko 1191. godi-ne i Studenica 1208. ili 1209. godine). U ma-nastiru Hilandaru, po nalogu ~uvenog Do-mentijana, 1263. godine Teodor Gramatikprepisuje {estodnev Jovana Egzarha u koje sepored ostalog nalaze zna~ajna poglavqa izbiologije i fiziologije; Srbi se upoznaju saarapskom farmacijom (Teodosije, 1290–1292.god.); tehnikom balsamovawa le{eva itd.

Prve srpske bolnice nisu se razvile izsiroti{ta, kao {to je to bio slu~aj sa ve-}inom bolnica na zapadu, ve} su u samompo~etku bile osnovane kao ustanove, koje suu prvom redu trebale da sluè za le~ewe. Uprilog ovome ide ~iwenica da su one bilemanastirske bolnice, koje su sluìle za le-~ewe manastirske bra}e, dakle qudi sa is-tim pravima i du`nostima, ~iji je ìvotbio obezbe|en.

Kao i celokupna na{a kultura, tako je imedicina posle ovog vremena u stalnomusponu i ona u 14. i 15. veku beleì svoj naj-ve}i uspon. Da je ovo gledi{te ispravno,svedo~e nam slede}e ~iwenice: 1) {to onasada raspolaè gotovo svim naj~uvenijimspisima tada{we nau~ne medicine, pri ~e-mu naro~ito dolazi do izraàja ja~i uticajzapadwa~ke medicine; 2) postojawe gradskeapoteke i gradskih lekara; 3) pojava gradskihbolnica i bolnica sa specijalisti~kim ode-qewima; 4) postanak propisa iz komunalnehigijene; 5) pojava karantina za suzbijawe za-raznih bolesti; 6) ustanova za za{titu le-proznih bolesnika (leprozorijuma) i 7) si-roti{ta za napu{tenu decu.2

U na{oj nauci bilo je stvoreno sasvimpogre{no mi{qewe da se srpska sredwove-kovna medicina razvijala samo pod utica-

2 Kati} R.: Srpska medicina od IX do XIX veka, posebna izdawa Srpske akademije nauka i umetnosti, CDXV. 21, 1967, 101, 137, 301, 307i 302-315.

jem vizantijske medicine. Dokumenti izDubrova~kog arhiva govore nam da su dubro-va~ki lekari i apotekari ne samo povre-meno dolazili u Srbiju, ve} je bilo i ta-kvih koji su duè boravili i umirali uwoj. Svi su oni |aci italijanskih medi-cinskih {kola. Da su Srbi dobro poznava-li zapadwa~ku medicinu sredweg veka po-tvr|uje nam 12 spisa nau~ne medicine izHilandarskog kodeksa (15. ili 16. vek) iarhivski dokumenti starog Kotora. Navede-ne ~iwenice jasno govore da je srpskasredwovekovna medicina u ovom perioduvi{e nosila zapadwa~ki nego vizantijskikarakter. Posledwa pojava ne moè se pri-pisati nikakvoj slu~ajnosti, ve} ~iwenici{to je ona bila boqa od vizantijske medi-cine, i da je to bolo dobro poznato i Sr-bima. Zato i vidimo da su Uro{ III i Du-{an dovodili li~ne lekare ne iz Vizanti-je ve} iz Italije (kod prvog Magister Egi-dius, 1324. i 1329. godine, a kod drugog Ma-gister Antonius, 1333. godine). U prilogovom tvr|ewu ide i ~iwenica {to su oniskoro jednu deceniju proveli u zato~ewuPatokratorovog manastira (1314–1321.god.), koji je imao pored bolnice i medi-cinsku {kolu. Iz ovog proizlazi da su Du-{an i Stefan De~anski bili u takvoj si-tuaciji da su mogli dobro da upoznaju nakom se nivou nalazila vizantijska medici-na. Jo{ jedna zna~ajna ~iwenica koja bii{la u prilog tvr|ewu da je srpska medi-


24

cina sredweg veka u ovom periodu bila navisini – to je pojava {to je ona u to do-ba ve} imala i svoju potpunu izgra|enu me-dicinsku terminologiju. Kada ovo velimobez preterivawa moèmo re}i da je ovopitawe, kako sa jezi~ke, tako i sa stru~nestrane, na àlost, daleko boqe re{eno odna{e dana{we medicinske terminologije.

Najve}i broj spisa srpske medicine izoblasti patologije, terapije, farmakologi-je, toksikologije, infektivnih bolesti itd.Sa~uvan nam je u Hilandarskom medicin-skom kodeksu. Ako se boqe prou~i sadràjnavedenih spisa, onda se vidi da oni sadr-è mnoga gledi{ta anti~ke medicine i za-to se dobija utisak da su u pitawu prevod,izvod ili prera|eni tekstovi anti~kih pi-saca. Ali sama ~iwenica {to sredwovekov-na medicina predstavqa nastavak anti~kemedicine i {to se pored gledi{ta anti~kihpisaca nalaze i gledi{ta vizantijskih idrugih autora, ukazuje nam na wihovo pozni-je poreklo. U prilog ovom gledi{tu nave-{}emo samo neke ~iwenice. Tako, na primer,za upotrebu kamfora nije znala anti~ka me-dicina. Wegovu upotrebu protiv polucije, o~emu se govori i u na{em spisu, prvi je za-beleìo Simeon Set, lekar cara Konstanti-na (4. vek) i Mihaila Duke (1070–1078). Is-to se ovo odnosi i na upotrebu ambre itd.Zatim, u wima se spomiwu i neki lekariAleksandrijske medicinske {kole (Isak, M.Floridus, 10. Vek itd.). Osim navedenih auto-

Slika 4. Izgled bolnice cara Du{ana u manastiru Sv. Arhan|ela kod Prizrena (rekonstrukcija S. Nenadovi}a).

ra u wima se spomiwu jo{ i slede}i u~ite-qi Salernske i Monpeqske {kole: Gerardusde Solo, Gilbertus Angelicus i Vincentus Bel-lovacensis (XII–XV).3

Dok iz oblasti ve}ine medicinskih di-sciplina imamo sa~uvane spise, to nije slu-~aj sa ginekologijom, neuropsihijatrijom ihirurgijom, premda se ne moè negirati ~i-wenica da za wu nije postojao interes u na-{oj staroj medicini.

Iz ginekologije nam je sa~uvano vi{e od-lomaka na osnovu kojih moè da se izvr{idosta dobra rekonstrukcija wenog stawa.Ovu oblast na{e medicine interesovali susvi problemi kao kontracepcija, gravidi-tet, patologija i terapija bolesti ènskihpolnih organa itd. Pri ovome je od intere-sa da se spomene gledi{te na{e medicine ofiziologiji za~e}a, koje predstavqa u~ewegr~kog lekara i filozofa Zenona (490. god.n. e.), u~enika Paramedininog, koje je uop-{te dosta dugo vladalo u medicini. {to seti~e gledi{ta o postojawu rasplodnih }eli-ja, ono odgovara Hipokratovom u~ewu, doktuma~ewe o diferencijaciji pola posle za-~e}a predstavqa u~ewe Aristotela, koje jeprihvatio i Galen. O patologiji i terapi-ji oboqewa ènskih polnih organa mnogose govori i u farmakolo{kom spisu i tera-peutskim bele{kama Hilandarskog kodeksa,u kojima je ona do najsitnijih detaqa obra-|ena. Nije iskqu~eno da je ova patologijaobra|ena po Salernskoj medicinskoj {kolii to prema spisu Konstantina Afri~kog.

Iako nemamo ni jedan spis o neuropsihi-jatrijskim oboqewima, o wima se mnogo go-vori u na{oj staroj medicini. U biografi-ji Stefana De~anskog, ~iji je autor Grigo-rije Camblak, pored ostalog spomiwe se dasu u De~anskoj bolnici bili le~eni i bole-snici od „sve{tene bolesti“ (epilepsije).

Sli~an na~in le~ewa neuropsihijatrij-skih oboqewa bio je rasprostrawen i u Vi-zantiji, odakle je i dospeo kod Srba. U su-{tini on vodi svoje poreklo iz anti~ke me-

25


dicine. Ovo svedo~i ~iwenica {to su uEskulapovim hramovima u Trofoniosu, Am-fiarosu itd, na sli~an na~in obavqali le-~ewe paganski sve{tenici. Takav na~in le-~ewa koristio je i anti~ki besednik Anti-fon (50 g. n. e.), koji se zbog ovoga smatraocem psihosomatske terapije.

Ako se sadrìna spisa srpske sredwovekov-ne nau~ne medicine uporedi sa istim izevropske medicine, moè se ustanovniti daona ni po ~emu nije zaostajala iza tada{weevropske nau~ne medicine. Jedini izuzetak~ini ovde hirurgija. To je razlog {to mi neraspolaèmo ni sa jednim spisom iz hirurgi-je, osim ranije spomenutog spisa o fleboto-miji, koga nalazimo u Hilandarskom medicin-skom kodeksu, kao i zabeleàka u nekim sta-rijim terapijskim zbornicima narodne medi-cine (Hodo{ki zbornik, Grigorovi}em, itd.).

U hirur{ku ve{tinu naro~ito su bilidobro upu}eni hirurzi iz na{eg primorja,koji su bili mahom iz Italije, u kojoj je hi-rurgija kao nauka bila naro~ito negovana.Iz wihovih izve{taja, sa~uvanih u Kotor-skom arhivu, mi smo za period od 14. do 18.veka ustanovili da su oni bili izvrsni ve-{taci u le~ewu rana. Iako smo u vezi saovim imali pri ruci veoma bogat arhivskimaterijal, nismo nai{li ni na jedan poda-tak o {arlatanstvu, o kome se tako mnogogovori u dokumentima novijeg datuma iz ar-hiva gradova u na{im severnim predelima(Zemun, Novi Sad, Sremski Karlovci itd).Kakav je bio stru~ni nivo hirurga StarogKotora najboqe se vidi iz testamenta kotor-skog apotekara Antonija Smakje iz 1684. go-dine koji se isto bavio hirurgijom i ~iji jebrat Tulije bio hirurg. Tako se pored hi-rur{kih kwiga (diversi libri di chirurghia)spomiwe i delo La Chirurghia, ~iji je autorGabriel Falopis.

Sli~no kao i u 12. veku, na{a nau~na me-dicina 14. i 15. veka ne biva ograni~ena sa-mo na prakti~nu medicinu, ve} se zajednosa wom neguju i pomo}ne medicinske nauke

3 Kati} R.: Hilandarski med. kodeks br. 517, Zbornik radova Institut za medicinska istraìvawa, SANU LXXI 8, 1960. godina.

i to u prvom redu normalna i patolo{kafiziologija. Od spisa iz ove oblasti najza-nimqiviji je Jestestoslovije, napisao u 15.veku po èqi starca Kalinika od stranenepoznatog prepisiva~a u Pomoravqu, a pre-ma Hipokratovim delima Περι ανυρϖπον iπερι χαι φυεωζ παθου, premda su ina~e od-lomci iz spomenutih spisa sa~uvani i u Ho-do{kom Zborniku iz 1390. godine.4

Sa postojawem gradskih apoteka usko jevezano kod nas i postojawe gradskih lekara,{to ima svoje daqe tradicije i to iz anti~-ke pro{losti na{ih krajeva. Za nas je uovom slu~aju zanimqivo da nam je iz ovogvremena poznat u Srbiji znatan broj leka-ra zapadwa~kog porekla, dok o lekarima po-reklom iz Vizantije nemamo uop{te sa~uva-nih podataka. Lekar Stefana Uro{a III bioje magister Egidius (1324. i 1329. g.);5 caraDu{ana magister Antonius (1333. g.) iz Mon-teflorea.6 Gradski lekari Kotora svi su izItalije (Philipus 1326. g. iz Ferma, Petrus Va-lens 1335. g. iz Rima, itd.) Lekari u unutra-{wosti Srbije bili su tako|e iz Italije(Hyeronimus de sancto Miniato (umro 1434. g.),Jacobus de Messina (umro 1459. g.) itd.

Pojava Turaka na Balkanu, pored ostalihnesre}a, nosila je sobom i jedno od najve}ihzla, epidemije kuge, pegavca i luesa. Iz ovo-ga razloga od 14. do kraja 15. veka, na{ikrajevi su pretrpeli vi{e stra{nih epide-mija kuge, koje su izazvale nezapam}enestrahote, o ~emu nam svedo~i zapis monahaIsaije, kao i spomenici Kotorskog arhiva.Epidemije kuge izazvale su velike nesre}ei u italijanskim gradovima, pa se zato uwima pojavquju karantini, koji se smatrajuprvim ustanovama ovakve vrste u svetu zaborbu protiv wih.


26

O postojawu ovakvih ustanova na terito-riji stare srpske dràve imamo sa~uvan po-mena samo za Kotor (1431. g.). U wemu, ubr-zo posle okupacije srpskog Primorja odstrane Mle~ana, dolazi i do osnivawa Ma-gistrato alla Sanita, ~iji je glavni zadatakbio da preduzima higijenske mere za za{ti-tu tih krajeva od epidemija. Po mi{qewuMiju{kovi}a, ovu odluku donele su kotorskevlasti vrlo verovatno prema nare|ewu izVenecije, gde je ina~e Magistrat sanitetabio osnovan sa istim ciqem, samo, istina,ne{to ranije (1374. godine).

Razvoj nau~ne srpske sredwovekovne medi-cine pred kraj 15. veka biva prekinut, usledpotpadawa srpskih zemaqa pod vlast Tura-ka. Do ovoga je do{lo zato {to prilike ukojima je posle ovog vremena ìveo srpskinarod nisu dopu{tale wen razvoj. Zbog to-ga srpska medicina biva sve vi{e unaza|i-vana i na kraju 17. veka svedena samo naretko prepisivawe spisa nau~ne medicine iuglavnom samo na prepisivawe zbornika na-rodne medicine. Sve ovo doga|a se u onomperiodu kada po~iwe renesansa evropske me-dicine, koja }e u wenoj zavr{noj etapi do-vesti do preporoda medicinske misli.

Ovakvo stawe }e trajati sve do po~etka19. veka, do ponovnog oslobo|ewa Srbijepod vo`dom Kara|or|em. Posle ovog vreme-na na{ narod }e po~eti da neguje sve granesavremene kulture pa i medicinu.

Iz svega ovoga proizlazi da su Srbi do-bro poznavali nau~nu medicinu sredweg ve-ka i da se ona nije razlikovala od tada{wesavremene evropske medicine. Sve ovo ube-dqivo potvr|uje da je srpska sredwovekovnakultura bila svestrana i da je u svima svo-jim granama nosila na{e narodno obele`je.

4 Aitzetmuller R.: Das Hexameron des Exarchen Johannes, I i II, Graz, 1960.5 Kovijani}, R. i Slijep~evi} I.: Kulturni ìvot Staroga Kotora, XIV-XVIII vijeka, Cetiwe, 1957. godina 18-82.6 Kosti} R.: Li~nosti manastira Antoniusa itd, Acta hist. Med. Pharm. Vet I, 2, 1961, 126

Uvod

Klini~ko-bolni~ki centar (KBC) Ze-mun − Beograd danas je moderna zdrav-stvena ustanova koja se ponosi svojom

dugom istorijom i svim rezultatima koji supostignuti tokom vi{e od dva veka. Ukazomo odlikovawu predsednika dràvne zajedniceKlini~ko-bolni~kom centru Zemun dodeqen jeOrden Tesle prvog stepena za izuzetan do-prinos ove ustanove u medicinskoj praksi inauci, a povodom 220 godina postojawa.

Kada je srpska etni~ka teritorija izme-|u 1716–1718 godine, od Dalmacije preko Bo-sne i Hercegovine do Beograda i Podunavqa,opet postala popri{te novog austrijsko--turskog rata, koji je vodio princ Eugen Sa-vojski, Srbi su uzeli u~e{}e u borbi nastrani Austrije. Otomanska imperija je po-be|ena, a jugoisto~ni i zapadni Srem je za-jedno sa Banatom u{ao u sastav Austrije ukome su ve} bili Ba~ka, zapadni i central-ni Srem. La|arstvo, ribolov, zanatstvo ipoqoprivreda bila su osnovna zanimawa.Veliki protok stanovni{tva i blizina Tur-ske sa kojom se Austrija grani~ila nosilisu opasnost od bolesti i zaraze. Tih godi-na u Zemunu zapo~iwe organizovana zdrav-stvena za{tita i le~ewe stanovni{tva.

Brojni podaci ukazuju na istrajan rad, po`r-tvovanost i ambicioznost mnogih dobrona-mernih i u~enih qudi koji su doprinelirazvoju zdravstva u Zemunu.1

Ciq rada je da pregledom va`nih istorij-skih doga|aja kroz tri veka prikaèmo pri-znate lekare i znamenite qude koji su dopri-neli razvoju zdravstva u Zemunu i Srbiji.

Prvi hospitaliU jugoisto~nom delu Zemuna 1730. godine

formirana je prva rasku`na stanica Kontu-mac (zna~i pre 278 godina) u kojoj su sviputnici sa Orijenta izdràvali propisanikarantin, a sva roba i po{iqke bivali dez-infikovani.1 Le~ewe gra|ana, ako se izuzmuberberi,2 (koji su obavqali svoje uobi~ajeneusluge: pijavicama i kupicama pu{tali krv,vadili zube, name{tali kosti, le~ili rane),obavqali su prvi {kolovani zdravstveniradnici – kontuma~ki hirurzi. Po zavr{et-ku osnovne {kole i tri razreda latinske{kole odlazili su kod nekog poznatijeg hi-rurga, a potom i{li na univerzitet ili Jo-zefinsku akademiju. Tamo su posle dve godi-ne {kolovawa i polagawa ispita dobijalidiplomu i zvawe hirurga (magister chirurgiae),a u Zemunu su ih zvali komunitetski hirur-

27



* Iz: „Vojnosanitetski pregled“, 07, 2006.1 Sawa Milenkovi}, Klini~ko-bolni~ki centar Zemun, Slu`ba klini~ke patologije.2 Biqana Putnikovi}, Klini~ko-bolni~ki centar Zemun, Odeqewe kardiologije.3 Milan B. Jovanovi}, Klini~ko-bolni~ki centar Zemun, Slu`ba za otorinolaringologiju.4 Iva Berisavac, Klini~ko-bolni~ki centar Zemun, Odeqewe neurohirurgije.5 Marko Markovi}, Klini~ko-bolni~ki centar Zemun, Odeqewe neurohirurgije.

225 godina bolnice u Ze,unu

Od kontumca do Klini~ko-bolni~kog centra Zemun -Beograd (1730-2005)*S. Milenkovi}, 1 B. Putnikovi},2 Milan B. Jovanovi}, 3 I. Berisavac,4 M. Markovi} 5

zi (Kommunitatsaryat). Oni su pu{tali krvflebotomijom, vadili zube, name{tali pre-lome i i{~a{ewa, obdukovali umrle. Kasni-je su se pojavili prvi lekari sa fakultetom(medickus) i kontuma~ki hirurzi su im poma-gali pri obdukcijama i ve{ta~ewima.1

Generalna komanda Zemuna smatrala je dasu zbog pove}anog broja stanovni{tva i lo-{e higijene Zemunu neophodni komunitet-ski hirurg i stru~na babica. Za prvog grad-skog komunitetskog hirurga je 1768. godineimenovan Fel~er Franc Gezel (Feldscher Franz Gesell) ~ija bi godi{wa plata bila od150 forinti i „{est hvati ogrevnog drveta,ali pod uslovom da besplatno le~i hospital-ce“. Stru~na babica je postavqena tek 1779.godine i to je bila Terezija [tajnbah Ba-ranovi} koja je imala godi{wu platu 100forinti i {est hvati drva za ogrev. Ona jekasnije dobila prvu pomo}nicu Anu Vajs(umrla u Zemunu 1804. godine) ~ija je godi-{wa plata bila 60 forinti.1

Od sredine 18. veka pojavile su se u ver-skim op{tinama prve bolnice (hospitali).Rimokatoli~ka ùpa formirala je 1758. go-dine bolnicu u prizemnici sa dve sobe ikuhiwom u sredini (zave{tawe pivara Kri-stofa Fihtnera). Bilo je to mesto gde su si-roma{ni i bolesni gra|ani dobijali naj-osnovnije za ìvot. Ku}a je bila nepodesnai 1773. godine prodata je za 320 forinti. Odtog novca i priloga brojnih donatora, a po-sebno hirurga F. Gsela i gra|anina F. Re-hlicera je 1775. godine od pe~ene cigle sa-zidana nova bolnica sa ~etiri sobe i kuhi-wom u kojoj je bolnica bila do 1891. godi-ne.1 Ta zgrada i danas postoji, nalazi se nauglu Beànijske ulice i ulice Majakovskog.

Kao dan osnivawa KBC Zemun ustano-vqen je 25. februar 1784. godine (zna~i pre225 godina). Zemunci srpske nacionalnostiimali su zgradu u neposrednoj blizini Ni-kolajevske crkve (danas Wego{eva ulica br.41−43). Iako je Srpska crkvena op{tina bi-la bogatija od Rimokatoli~ke, fond za iz-dràvawe bolnice nije postojao i ona seizdràvala od dobrovoqnih priloga. Godi-ne 1775. i jedna i druga bolnica dobijaju


28

pomo} od op{tine. Godine 1778. imenuju seprvi bolni~ki staraoci: Nasta @ivkovi} ikr~mar Panajot Georgijevi} za Srpsku, aAndrija Cimer i Martin [tenacel za Ri-mokatoli~ku bolnicu. Godine 1784. General-na komanda je odlu~ila da smawi tro{koveza izdràvawe bolnica i naredila da seuredi samo jedna bolni~ka zgrada sa dovoq-nim prostorom da primi bolesnike svih ve-roispovesti i uvede samo jedna bolni~ka ka-sa (Komunitetski bolni~ki fond) pod upra-vom Magistrata.1

Kontuma~ki hirurzi i lekariZna~ajnu ulogu u zdravstvu Zemuna i

Gradske bolnice imali su hirurzi. Godine1798. za privremenog hirurga je postavqenkontuma~ki lekar dr Samuel Andra{i, a ka-snije za stalnog hirurga kontuma~ki hirurgdr Endredi. Hirurg Endredi je poznat potome {to je le~io ~uvenog ustani~kog voj-vodu Cincar Janka koji je bio rawen u bo-ju kod [apca 1806. godine.3

Brojna je plejada komunitetskih lekarai hirurga, kao i samostalnih lekara koji sule~ili narod u tom periodu. Od samostalnihdoktora treba svakako spomenuti Dr JovanaSteji}a koji je le~io uglednu trgova~ku po-rodicu Spirta. Dr Jovan Steji} le~io je ikneza Milo{a Obrenovi}a, a u istorijskimspisima nailazimo na slede}a zapaàwa:„Knez Milo{ je poznate lekare, Dr VituRomitu i dr Jovana Steji}a koristio kaovaspita~e svoje dece, a u li~nim odnosimanije prezao ni od poniàvawa. Tako je po-menuti dr Steji} morao da kneza opasuje iraspasuje i bio duàn da po ceo dan bude uzMilo{a“.4 êsto se doga|alo da su lekaridobijali otkaze ili su sami odlazili, jer ni-su mogli da izdrè takvo opho|ewe Kneza iostalih velika{a.5,6

Veliki trag ostavili su i dr Garzonija,dr Dimitrija Fru{ti}, dr \or|e Panteli},7

dr \or|e Mu{icki, dr Jakov Breslauer, dr Ja-kov Milankovi}, dr Sigmund Hercog, dr Hu-go Berger, dr Isidor Vajs, dr Konstantin Ra-doj~i} i dr Radivoj Vukadinovi}. Brojni is-

kusni hirurzi radili su u Gradskoj bolnicii unosili nova saznawa u praksu. Svojim pre-gala{tvom obeleìli su po~etak 19. veka: drProkop Hrudinski, bavarac dr Franc Kuri idr Paul Fisinger koji je bio posledwi komu-nitetski hirurg. Zanimqiv je podatak da je drPaul Fisinger (ro|en u Pe{ti 1813, a umrou Zemunu 1889. godine) testamentom ostaviosredstva za postavqewe meteorolo{kog stubai vitrine sa odgovaraju}im instrumentima ucentru tada ve} ure|enog gradskog parka.8

Dr Anton Gebhard, koji je ro|en u Be~u1763, a u Zemun do{ao u leto 1802. godine,vakcinisao je decu od bogiwa, a sa kontuma~-kim hirurzima prelazio u ustani~ku Srbi-ju da bi pelcovao decu i pruào stru~neusluge. Kao znamenito ime koje je svojomstru~no{}u spre~ilo {irewe kuge kada je uBeogradu i okolini zavladala, spomiwe sedr Anton Valkoni. Dr Valkoni ro|en je uVinkovcima 1781. godine, a na du`nost u Ze-mun stupio je 1. novembra 1813. Doktor me-dicine je postao u Jozefinskoj akademiji1810, a slede}e godine je poloìo veterina-ske ispite na Institutu za veterinu u Be-~u. Zasluàn je i za spre~avawe epidemijekolere koja se {irila iz Rusije i 1831. go-dine stigla do Zemuna.9

Dr Milo{ Radoj~i} ro|en u Irigu 1820.godine, zavr{io je studije medicine u Be~u.Dr Radoj~i} je imao vrlo bogat i intenzivanìvot kroz koji su se ispoqavali svi wego-vi talenti. Pored stru~nog rada dr Radoj~i}je u~estvovao u formirawu mnogih bolnicasrpske narodne vojske (Karlovci, Sentoma{,Irig, ûrug), izdao je „Kratko pou~ewe o ko-leri“, u~estvovao u obnovi rada Zemunske bi-blioteke. ^lan je i osniva~ Srpske crkvenepeva~ke zadruge, objavio je pesme Srpska zo-ra, a u lokalnom listu Grani~ar „Crte izpovesnice Srema“. Za primernu aktivnost od-likovan je u Srpskom pokretu, a 1872. godi-ne dobio je i Vite{ki krst Franca Josifa.9

Dr Jakov Milankovi} borio se sa epide-mijom kolere 1873. godine,10 a kao uglednigra|anin je kratko vreme bio i gradona~el-nik Zemuna. Zbog tada{wih doga|aja na Bal-kanu (rat Srbije i Crne Gore protiv Tur-

29


ske) wemu se „kao prononsirana srpska oso-ba na onda{we doga|aje na Balkanu upravagrada Zemuna nije mogla poveriti.9

Dr Vojislav Suboti} i zlatne godine Zemunske bolnice

Zlatnim slovima u istoriji Zemunskebolnice upisuje se 6. februar 1884. godine ka-da na du`nost iz Be~a sa studija dolazi drVojislav Suboti}. Dr Vojislav Suboti} jesin uglednog kwièvnika dr Jovana Suboti-}a i poznate srpske feministkiwe Savke Su-boti}. On je gimnaziju zavr{io u Karlovci-ma i Novom Sadu, a medicinu u Be~u. Posledoktorata primqen je na Be~ku kliniku kodprof. Ed. Alberta odakle dolazi u Zemun.Posledwe godine 19. veka su i posledwe go-dine boravka bolesnika u zgradi u Beànij-skoj ulici. Sestre iz Reda sestara milosrd-nica Sv. Vinka Paulinskog su 1. novembra1887. godine primile upravu bolnice u dogo-voru sa predstavnicima grada. Situacija ubolnici se pod rukovodstvom dr Suboti}a iuz pomo} sestara milosrdnica znatno popra-vqa i od 1884. godine le~eno je 400 bolesni-ka, a 1888. 826 bolesnika.9

Najve}i broj bolesnika bolovao je od ma-larije, akutnog katara plu}a, akutnog kata-ra organa za varewe i veneri~nih bolesti.Zna~ajno je tako|e da je tokom 1888. godineu operacionim salama izvedeno 130 ve}ihhirur{kih zahvata po Listerovim principi-ma antisepse od kojih 14 ambulantno i to 83pod narkozom i 47 pod kokainom. Operaci-je je izveo dr Suboti} i sekundarijus dr Jo-vanovi}, a dragovoqno su pomagali i drugilekari dr Mavro Rehni}, dr Albert Taleri dr Isidor Vajs. Dr Suboti} je ~etvrti usvetu 1887. godine operisao cistu pankrea-sa upravo u Zemunskoj bolnici.11

U vreme srpsko-bugarskog rata, dr Suboti}je svaki dan prelazio u Srbiju i le~io rawe-nike. U prole}e 1897. dr Suboti} prelazi uBeograd ostavqaju}i Zemunskoj bolnici slav-ni atribut „kolevke srpske hirurgije“ i po-staje {ef Hirur{kog odeqewa Op{te dràv-ne bolnice, a kasnije je bio jedan od osniva-

~a Medicinskog fakulteta u Beogradu i we-gov prvi prodekan.11 Umro je 1924. godine i sa-hrawen je na zemunskom pravoslavnom grobqu.

Posao zemunskog fizika nastavqa dr Jova-novi}, a kasnije dr Albert Taler. Posebno jeinteresantan istorijski podatak da je imeulice Vukova gde se bolnica i danas nalazidato 1887. u vreme vladavine Austrije i do da-nas nije mewano. Vukovom ulicom je nazvanaona ulica kojom se izlazilo na ~etvrtu zemun-sku kapiju. Ona se svojim izlaskom grani~i-la sa kontumacom i parlatorijom odvojenimod Zemuna zidom i zemqi{nim kompleksom.Blagodare}i rigoroznim merama austrijskihvlasti u kontumacu i izvan wega spre~en jeu izvesnoj meri prodor kru`nih epidemija uju`nim grani~nim delovima Austrije, time iZemuna, koji je posebno branio i odbranio udrugoj polovini 18. veka.9

Vuk Stefanovi} Karaxi} i zemunska bolnica

Vuk Stefanovi} Karaxi} je u Zemunu bo-ravio 32 puta.12 On je ìveo sa porodicom uku}i popa Koste Raki}a u Preradovi}evojulici br. 7 u blizini op{tine Zemun od1829. do 1832. godine, a wegov sin Sava i{aoje u {kolu u Zemunu. Vuk Karaxi} je imao tu-berkulozu kolena15 koja se iskomplikovalakontrakturom, pa je i pored le~ewa u Ma|ar-skim bawama traìo pomo} i od tada{wih ze-munskih fizikusa dr Dimitrija Fru{ti}a idr Jovana Steji}a koji su mu bili prijateqi.Boravio je u karantinu kako su propisi na-lagali, a kroz re{etke na prozorima je vo-dio razgovore sa mnogim vi|enim qudima togdoba koji su dolazili da ga obi|u. Kada je um-ro u Be~u wegovi posmrtni ostaci su prene-ti iz Be~a. Na tom putu je poseban vagon 12.oktobra 1897. godine, na Mihoqdan, preno}iou Zemunu na putu ka porti Saborne crkve gdeje sahrawen.13

Zemunska bolnica krajem 19. vekaKraj 19. i po~etak 20 veka obeleìli

su ubrzani privredni i ekonomski razvoj.


30

Za {est godina, od 1893. do jeseni 1981. sa-zidana je nova bolni~ka zgrada zahvaquju-}i Dru`bini sestara milosrdnica sa ko-jima je Gradska op{tina sklopila ugovor.Izme|u ostalog red se obavezao da }e akonastupe „javni obzir“ ili „osobite okol-nosti“ bolnicu ustupiti gradu uz cenu„koja }e se nagodbom, a eventualno sudbe-nom procenom ustanoviti“. Ova nagodbanije odgovarala redu i smatrana je za„smrtnu osudu koja je sprije~ila sva daqarazvijawa Bolnice“.1

Bolnicu su vodili Dr Albert Taler, drSava Nedeqkovi} i dr Vinko Pavec. Dr Sa-va Nedeqkovi} postao je znamenito ime srp-ske medicine. Ro|en je u Molu 1863. godinei po zavr{etku studija medicine u Be~u ra-dio je kao lekar u Staroj Pazovi. U Zemun-sku bolnicu je do{ao 1895. godine, gde je os-tao do penzionisawa 1932. Bio je poznat posvom dru{tvenom radu i angaòvawu u broj-nim humanitarnim organizacijama. Dobio jeniz odlikovawa, a posebno se isti~u Po~asniznak crkvenog krià II reda sa ratnom deko-racijom i Jugoslovenska kruna II stepena.14

Bolnica se daqe razvija. Na bolni~komzemqi{tu u dana{woj Vrtlarskoj ulici 1899.godine zida se lepa prizemnica za infektiv-ne bolesnike. Od 1901. godine bolnica pose-duje rendgenski aparat, a podsetimo da je Con-rad W. Rontgen te godine dobio Nobelovu na-gradu za otkri}e X zraka.13 Sprat se dogra|u-je 1905. godine, a bolnicu ~ine hirur{ko, in-terno i veneri~no odeqewe koja vode dr M.Crqewak, dr Kornel Tausk i dr A. Puqo.

Zgrada je dogra|ena i bolnica 1931. godi-ne ima pet odeqewa: hirur{ko sa porodili-{tem − {ef dr Ivan Baboselac, interno −{ef dr Ivan Jurin, dermatolo{ko − {ef M.N. \ori}, infektivno − {ef dr Ivan Jurin,o~no − {ef M. N. \ori}.

Zemunska bolnica u vreme Drugog svetskog rata

Do{ao je drugi svetski rat. Opet dola-ze vojske mo}ne i bahate. Od 1941. godineZemun je u sastavu Nezavisne dràve Hr-

vatske. Bolnica se zove: „Op}a bolnica se-stara milosrdnica sa pravom javnosti u Ze-munu“.1 Ravnateq je da Ante Kova~evi}. Ne-milosrdne ratne godine ostavile su svojtrag. Pamte se po humanosti i hrabrostidr Nikola Kova~evi}, dr Katica Donat-Binder, dr Frawa Goranovi}, dr Dimitri-je Atanackovi}.11

Po~etkom ~etvrte ratne godine, kada senazirao kraj, 17. aprila prilikom savezni~-kog bombardovawa jedna bomba pala je i ubolni~ko dvori{te. 22. oktobra iste godi-ne stiè savezni~ko osloba|awe. Bolnicaza vreme Sremskog fronta postaje vojnaustanova, bolesnici su raweni borci NOVJi Crvene armije.

Zemunska bolnica u drugoj polovini 20. veka

U periodu posle Drugog svetskog ratabolnica se razvija i unapre|uje. Nakon na-cionalizacije 1947. godine, bolnica postajedràvna ustanova − Javna op{ta bolnicaZemun.2 U to vreme ima 432 posteqe, 29 le-kara, 30 sestara, 43 bolni~ara i 92 radni-ka. Odeqewa su pedijatrijsko, hirur{ko, gi-nekolo{ko-aku{ersko, dermatovenerolo{ko,rendgenolo{ki kabinet, laboratorija i apo-teka. Godine 1965. zavr{ena je nova zgradabolnice funkcionalno povezana sa starimdelom, a 1976. dogra|en je peti sprat novezgrade. Godine 1954. mewa naziv u Gradskubolnicu, a 1965. registrovana je kao Op{tabolnica u Zemunu. Taj naziv nosi do 1973.kada je postala Klini~ka bolnica u Zemu-nu. Sada{wi naziv Klini~ko-bolni~ki cen-tar Zemun ova najstarija bolnica na Balka-nu nosi od 31. decembra 1983. godine.15,16

Ovaj tekst je na{ skroman napis o raz-voju zdravstva u Zemunu i Srbiji sa poseb-nim se}awem na tada{we lekare i znameni-te qude koje su le~ili, pisana re~ je ono{to zauvek ostaje i biva inspiracija za bu-du}a pokoqewa. Istorija je svedok vremena,svetlost istine, ìvot uspomene, u~iteqicaìvota, vesnica pro{losti (Historia est testistemporum, lux veriatis, vita memoriae, magistra

31


vitae, nuntia vetustatis. Ciceron). U medicinskojnauci i praksi svako od nas ima svoje pret-hodnike, kolege i u~iteqe i u novim ìvot-nim okolnostima, tamo gde svakodnevnicaima prednost nad istorijom, wihov trud i za-lagawe se ne smeju zaboraviti i ostati ne-poznati {irokoj javnosti.

Literatura

1. Dabidì} M.First hospitals and hospital pacilities. In: Da-bidì} M. editor .220 years of the Hospital Zemun, Bel-grade: Bigz; 1985 (Serbian)

2. Lalovi} A. Medicine in medieval Serbia. Timo~ki medicin-ski glasnik 2004; (Suppl 1): 27−30. (Serbian)

3. The City Hospital in 1795−1891. In: Dabidì} M. editor.220 yers of the Hospital Zemun. Belgrade: Bigz;1985.p.9.(Serbian)

4. Milovanovi} D. Medical ethics through centuries. Bel-grade: Medicinski fakultet; 2000 (Serbian)

5. Nenadovi} M. Historical development of medicine in Ser-bia. In: Nenadovi} M.editor. Medical ethics. Pri{tina: Me-dicinski fakultet; p.379 (Serbian)

6. Kresti} PV. When will a Serb consider another Serb asSerb? Srpsko nasle|e − Istorijske sveske 1998; 11.Available from: http://www.srpsko-nasledje.co.yu/sr-1/1998//11/article-10.html (Serbian)

7. Nikoli} L. Panteli} \or|e. Mali glasnik Zemun1913; 45(16):1−3.(Serbian)

8. Pliveli} S. On the attitude towards the climate in the townof Zemun.In: Davidovi} M. editor. First walking areas inthe town of Zemun. Zemun: GGB; 1981. p.116 (Serbian)

9. Nikoli} V. Outstanding Serbs from the town of Zemun inthe 19th centruy. In: Jeremi} UR, editor. The state of ho-spital care in Zemun. Zemun: Stojši} Isidor, 1913.p.22-3(Serbian)

10. Milenkovi} S. Not only medicine. JBUON 2005; 6: 231−5 (Serbian)

11. Dun|erovi} T. From the history of the Hospital. MateriaMedica 1999; 15: 1−2 (Serbian)

12. Baklaja B. Vukova Street. Materia Medica 2002; (18): 64.(Serbian)

13. Ristanovi} S. Restoration of the home of Vuk. In: Rista-novi} S. editor. The homeland of Vuk. Trši}: Vukov mu-zej; 1972.p.35−50 (Serbian)

14. Red Cross Affilation Zemun. Proceedings of the meetingof the members of the Red Cross Affiliation Zemun. Ze-mun: Podru`nica crvenog krsta Zemun; 1914.(Serbian)

15. Glu{ac R. 220th anniversary of the Hospital Zemun. Jama2005;1(1):78 (Serbian)

16. Clinical Hospital Center Zemun−Belgrade. The Statute ofthe Clinical Hospital Center Zemun−Belgrade. The Article6. Glasnik Klini~ko-bolni~ki centra Zemun−Beograd1998;1: 1−2 (Serbian).


32

Preure|ewe bolnice bi}e zavr{eno na je-sen. – Operacije u oblasti interventnekardiologije.

Najstarija bolnica na Balkanu, Klini~ko-bolni~ki centar „Zemun“, uskoro }e se pri-druìti malobrojnim zdravstvenim ustanova-ma u dràvi u kojima se obavqaju najteèoperacije na srcu i krvnim sudovima. Kakosaznajemo, lekari ove ku}e, sa tradicijom du-gom 223 godine, za dve nedeqe }e svakodnev-no po~eti da rade operacije u oblasti inter-ventne kardiologije, koronografiju, plasi-rawe „balona“ i stentova. Za ovu svrhu na-bavqena je kvalitetna oprema za angiosalu,vredna 1.600.000 evra. Doktori kaù da }eintervencije obavqati u dve smene, da }e bi-ti formirana ekipa od osmoro stru~waka ida im je plan da u 2007. godini operi{u iz-me|u 1.200 i 1.400 pacijenata.

Dr Iva Berisavac, direktor KBC „Ze-mun“, obja{wava da je ova novina zna~ajna izbog toga {to }e kod tre}ine pacijenata ko-ji su doìveli infarkt odmah biti ura|e-na va`na operacaija. On sa ponosom isti~eda }e ova ustanova postati kardiovaskular-ni centar za urgentna stawa.

− Trudimo se da uradimo sve zarad boqihuslova za le~ewe pacijenata. Zahvaquju}inovcu iz kredita „Hitna rekonstrukcija iopremawe 20 bolnica u Srbiji“, najsavreme-nije smo opremili Gastroenterolo{ko-endo-skopsku jedinicu i sada se tu rade sve tera-pijske i dijagnosti~ke procedure – rekao jedr Berisavac.

Zahvaquju}i ovom kreditu, pomo}i Vla-de Republike Srbije, Ministarstva zdra-vqa i Skup{tine grada, Zemunska bolnica}e uskoro dobiti potpuno novo ruho. Nai-me, u toku je preure|ewe 20.000 kvadratnih

metara, na koliko se bolnica prostire, apreure|ewem Odeqewa ginekologije i aku-{erstva otvori}e se ulaz za porodiqe izVrtlarske ulice. U celoj ustanovi bi}e za-mewene kanalizacione i vodovodne cevi,stolarija i podovi, a novi izgled dobi}eprostorije za ve{eraj, centralne kotlarni-ce, operacione sale, sobe, ali i prilaznasaobra}ajnica. Dr Berisavac kaè da }e ra-dovi ko{tati izme|u 4.500.000 i 5.500.000evra.

− Zbog ure|ewa bolnice, sva odeqewarade smawenim intenzitetom, ali i daqezbriwavamo urgentne slu~ajeve na odeqe-wima ginekologije, neurohirurgije, ORL iurologije. Uspeli smo u pro{loj godini dahospitalizujemo 17.400 pacijenata, uradilismo oko 300.000 pregleda i obavili oko8.000 operacija. Liste ~ekawa postoje zaultrazvu~nu i CT dijagnostiku, ali nisuduè od ~etiri do pet nedeqa. Ko ne è-li da ~eka, a da nije re~ o urgentnom sta-wu, preko na{eg „Medikal centra“ moètelefonom 3772-783 da zakaè pregled da-nas za sutra. Takvi pregledi se pla}aju,tako da od sakupqenog novca moèmo dakupimo neophodne stvari za bolnicu. Na{plan je izgradwa prekosavskog urgentnogcentra koji bi zbriwavao oko 800.000 pa-cijenata, a samim tim bio bi rastere}enUrgentni centar KCS – istakao je direk-tor bolnice i dodao da o~ekuje kompletanzavr{etak gra|evinskih radova na jesen,kada }e „stara dama srpske medicine“ iz-gledati mnogo lep{e nego posledwih dece-nija.

Danijela Davidov,„Politika“, 22. 1. 2007.

Aneks IKBC Zemun - danasRadovi u staroj dami srpske medicineNada sr~anim bolesnicima

Karantini se mogu smatrati primor-dijalnim zdravstvenim stacionar-nim ustanovama u Kneèvini Srbiji.

Karantini su, u osnovi, bili ~vorna me-sta u odbrambenom-zdravstvenom pojasu („sa-nitetski kordon“) koji je sluìo za spre~a-vawe {irewa zaraza, odnosno za spre~avawaulaska zaraza u unutra{wost jedne zemqe.

Prvi karantini u na{oj Srbiji pojavqu-ju se u doba kneza Milo{a (1831. i 1836.) alipored ovih za nas imaju zna~aj i karantiniu Austriji, prvo zato {to su bili na zemqi-{tu koje sada nama pripada i koje je i ta-da bilo nastaweno ve}inom na{im ìvqem,a drugo {to su bila u direktnom kontaktusa na{im tada{wim vlastima kada je ve}Srbija imala prve tekovine oslobo|ewa. Ta-ko bi sve te karantine mogli podeliti naslede}e grupe:I. Karantini na granici Austrije i Turske,

odnosno kasnije Srbije.II. Karantini u Srbiji, ali u doba austrij-

ske okupacije Srbije (1718–1738).III. Karantini osnovani u ve} delom nezavi-

snoj Srbiji, a ova grupa bi se mogla po-deliti na tri podgrupe:a) Karantini provizornog tipa osnovani

za suzbijawe prodora kolere sa severa,iz Autrije, u leto 1831. godine.

b) Karantini postavqeni planski svudaoko Srbije prema Turskoj (ne premadelu Autrije) u ciqu obrazovawa pot-punog sanitetskog kordona prema Tur-

skoj, kao i provizorni karantini zavreme kuge 1837. godine. (Tu bi spada-la i mesta tzv. parlatorja, mawe sta-nice nalik na karantine).

v) Drugi karantini od kojih nam je ponatjedini („polu-karantin“) u Sukovu,prema bugarskoj granici, osnovan 1878.godine u blizini Pirota.

I. Karantini u Austriji na granici Srbije

Jo{ u 14. veku postoje propisi o suzbi-jawu zaraze, kao u Veneciji 1374. godine ive} u Dubrovniku (tada Ragusa) 1377. godine(cit. Sec. Meyer), o za{titnim merama protivzaraza i o osnivawu lazareta da bi se zadr-àla sumwiva lica za period od 30 dana(tada tzv. „trentina“) a docnije za 40 dana (ta-da tzv. „quarantina“). U 1730. godini Austri-ja po~iwe osnivawe karantina du` svojegranice prema Turskoj za permanentnu slu-`bu. (Kuga je izbila 1713. godine u Be~u).Usled pomerawa granice posle Poàreva~-kog mira 1718. godine na jug, u Srbiju, ju`nood Save i Dunava, Austrija pristupa osni-vawu karantina na teritoriji Srbije (v.grupu II). U prve karantine u to vreme (po-sle 1718.) ubrajaju se karantini u Zemunu,Karlovcu, Kostajnici i Brodu. Godine 1745.ukazom Marije Terezije otvaraju se novi ka-rantini i formira se potpuni sanitetskikordon u duìni od oko 15.000 kilometara

33



* Iz „700 godina medicine u Srba“, SANU, 1971. godina.1 Akademik Sava Petkovi}, direktor Urolo{ke klinike KCS.

225 godina bolnice u Zemunu

Karantini u Srbiji za doba kneza Milo{a S. Petkovi} 1

sa karantinskim stanicama od Crnog morado Italije, odnosno do obala Jadranskog mo-ra (cit. sec. Meyer i dr.).

Ovi su karantini u su{tini nosili glav-ni teret u suzbijawu prodora zaraza iz Azi-je preko Balkana u Evropu.

Osnivawem stalnih karantina u Srbijikneza Milo{a 1836. godine taj teret znat-no prelazi na na{e karantine, ali austrij-ski karantini rade i daqe sa jakim opte-re}ewem, naro~ito Zemun. Ovo prvo stoga{to su radili po svojim propisima, a dru-go {to nisu imali poverewe u karantine uSrbiji. Tek posle izve{taja lekarske komi-sije iz Be~a, specijalno odre|ene da pregle-da karantine u Srbiji 1849. godine i povoq-nog mi{qewa koje je ona dala, Austrija jepriznala da su i na{i karantini vrlo efi-kasni (v. V. Mihajlovi}, str. 557).

Od specijalnog zna~aja u istoriji karanti-na uop{te, pa i u na{oj istoriji, ostaje Zemun,kako po svome obimu tako i po obavqenom po-slu, jer je bio ~vorna ta~ka za saobra}aj izme-|u Turske i Austrije, odnosno Evrope.

II. Karantini u Srbiji u dobaaustrijske okupacije Srbije1718–1738. godine

Posle Poàreva~kog mira Autrija u ci-qu osigurawa prema Turskoj osniva karanti-ne na na{oj teritoriji i to u Para}inu, ~a~-ku i Crnoj Bari (sve 1718. godine), a po spe-cijalnoj potrebi i u Beogradu tek 1738. go-dine. Ve} tada (1727. godine) vojne austrijskevlasti daju propise o dezinfekciji robe pai pisma, kao i o postupku prema qudima.

Mi nemamo dokumenta o radu ovih privre-menih karantina. Posle povla~ewa Austri-je severno od Save i Dunava prestaju i onisa radom.

III. Karantini u delom nezavisnoj Srbiji

To su pravi na{i karantini osnovani odna{ih tada dràvnih vlasti, a koji su ra-dili potpuno po na{im uputstvima.


34

a) Prva podgrupa. Tu su karantini osno-vani u ciqu suzbijawa kolere koja prodireu Evropu 1831. godine iz Azije, ali ne pre-ko Turske no s one strane Crnog mora i una{u Srbiju dolazi sada sa severa.

Kolera je kruìla po Evropi i te{ko jebilo napraviti odbrambenu liniju. Otuda iosnivawe novih karantina na sve strane poAustriji, pa i osnivawe karantina u Petro-varadinu.

Tada (maja ili juna 1831. godine) osnivase sasvim primitivni karantin u Pore~u,jer se knezu Milo{u u~inilo da najve}aopasnost dolazi iz Vla{ke i Vidina. O to-me ima i dokumenata u Arhivu SR Srbije.Zatim u }upriji (juli ili avgust 1831.) i uBeogradu (avgust 1831. godine). Pomiwe sejo{ osnivawe „kontumaca“, kao {to se ondagovorilo za karantin, u Golupcu i Dobriwi(sada Dobra) po V. Mihajlovi~u. Ovi karan-tini prestaju sa radom vrlo brzo (septembar-oktobar iste godine).

b) Drugu podgrupu ~ine karantini osno-vani kao trajni, koji su bili ve} ~vorneta~ke sanitetskog kordona oko Srbije, svu-da prema Turskoj (dana{woj Bugarskoj, ju-`nom delu Srbije i dana{woj Bosni), takoda je kordon nedostajao samo prema Austri-ji (na obalama Save i Dunava). Ti karanti-ni su bili, idu}i od vrha Drine: Ra~a (naDrini), Mokra Gora, Ra{ka, Aleksinac iBregovo (kasnije karantin prenet u Raduje-vac). Pored karantina bile su i mawe sta-nice, sastajali{ta (parlatorija): {epa~kaAda, Qubovija, Vasilina ~esma, JankovaKlisura, Supovac, Pandiralo i Vr{ka ~uka.Pre toga je bio sasvim provizorni karantinkod Ra`wa ali je on brzo pomeren u Alek-sinac (v. kartu karantina Srbije).

Prvi je osnovan karantin u Aleksincu(prethodio mu je onaj u Ra`wu), a ubrzo idrugi. Predlogom Uredbenog odeqewa So-vjeta od 21. avgusta 1836. godine, Sovjet jenaredio osnivawe i drugih, pomenutih karan-tina. Zatim biva postavqen Nikola \efa-la za direktora karantina u Aleksincu i onjavqa 1. septembra 1836. godine da je otvo-ren karantin u Aleksincu.

Ovi karantini su bili sigurna sanitar-na mera Srbije, a naredbe su bile veomastroge. Provedeno vreme u karantinu bilo jerazli~ite duìne, ve} prema opasnosti, od-nosno strahu od zaraze. Pregledu su podvr-gavani qudi, roba i pisma. Ova posledwa sui ka|ena na specijalan na~in, propisan potada{wem iskustvu u svetu, i ona nose tetragove „dezinfekcije“ i veran su dokumento tome radu. Niko vi{e od tada nije mogaou}i u Srbiju (iz Turske) a da ne pro|e ka-rantinske mere. Na ostalim granicama Sr-bije bile su straè i one su imale naredbuda silom i pucawem, odnosno ubijawem,spre~e ulazak u Srbiju van propisanih me-sta (karantina). Karantini pak su bili do-voqno veliki i tvrdi se da je karantin uAleksincu imao sme{taj za oko 800 qudi, zaodgovaraju}u robu i stoku. Razume se da jesme{taj bio vrlo primitivan, velike ka-sarnske sobe sa slamom kao leì{tem. Alipropisi ukazuju da su bila i odeqewa sa bo-qim uslovima. Zgrade karantina u Aleksin-cu su se dugo odràle i nalazile su se namestu dana{wih vojnih kasarni, levo odulaska u Aleksinac, sa auto-puta.

Maweg su zna~aja bila mesta zvana sasta-jali{ta. Tu su se qudi mogli sastajati irazgovarati (parlatorija) ali ne i dotica-

35


ti, a pisma koja su predavana dezinfikova-na su (ka|ena) po propisima. Ova sastajali-{ta su otvarana tako|e na mestima drum-skih komunikacija.

Pored ovih stalnih karantina i sastajali-{ta otvoreni su privremeni karantini, iliupravo ne karantini nego su zatvorene varo-{i kao karantini, i to prvenstveno Jagodi-na, ]uprija i Para}in, u leto 1837. godine,kada je u{la kuga u Srbiju (v. docnije).

Mala tada{wa Srbija, jo{ ne potpuno ne-zavisna, izglasala je kredit od 10.000 gro{aza tro{kove karantina (K. Todorovi}).

v) Polukarantin Sukovo (kod Pirota)~ini poseban oblik. Mi smo samo prona{linekoliko pe~ata koji govore o ovom poluka-rantinu. On uspostavqen odmah po oslobo-|ewu krajeva oko Ni{a u ratu 1877–1878.godine protiv Turske, i verovatno da je tobila jedna privremena mera za spre~avaweprodora zaraza u novo-oslobo|ene krajeve.

Ulazak kuge u Srbiju 1837. godine svedo~inajboqe o stawu mera u to doba. Kuga koja jei{la iz Egipta, preko Turske i do{la naBalkan (turski deo) gde je harala 1836. godi-ne, preko Aleksinca u leto 1837. godine uSrbiju, ali biva energi~no suzbijena u svomprodoru do Jagodine, te ne dolazi do Beogra-da niti ulazi u Evropu. Energi~nost merapreduzetih od strane tada{weg Sovjeta i sa-mo kneza Milo{a svedo~i o dobroj organiza-ciji i savesti o opasnosti ove zaraze.

Pedeset i tri turska vojnika („nizami“)putovali su iz Turske u Beograd (tada je sa-ma Beogradska tvr|ava bila u turskim ruka-ma) i na putu zastaju u Aleksincu 6. jula1837. godine na izdràvawe karantina. Dvo-jica od ovih umru u karantinu i tamo{wilekar karantina, mlad i neiskusni dr Maj-nert, i pored obdukcije ne stavi ta~nu di-jagnozu (umrli 19. i 20. jula). Dvanaest voj-nika pobegne natrag, ostali (39) nastave kaJagodini gde do|u 24. jula, odnosno trojicaumru na putu. Preostalih 36 posle zastoja uJagodini stignu u Beograd. Od kuge ne samoda umre ovih pet turskih vojnika nego me-hanxija u Jagodini oboli od kuge, a majka muumre od kuge. U avgustu, vrlo brzo po obo-

Slika 1. Karta karantina u Srbiji podignutih 1836.godine.

levawu stanovni{tva, lokalne vlasti samepreduzimaju mere za za{titu od zaraze iizoluju ku}e umrlih.

O pojavi kuge javqa knezu Milo{u Alek-sina~ki karantin 19. avgusta 1837. godine podNo 177. Ve} 19. avgusta knez Milo{ to saop-{tava Sovjetu, a ve} 20. avgusta su preduzetesve mere u okolini Jagodine, pa ~ak i dezin-fekcija pisama na brdu iznad Jagodine (v. do-kumenta u Arhivu SR Srbije KK Jagodinskanahija). Ve} 21. avgusta je organizovana sta-nica za dezinfekciju pisama u selu Bukoro-vac kod Kragujevca i time je za{ti}en Kra-gujevac od prodora zaraze.

Sve ovo se de{ava u nekoliko dana. Svemere su najenergi~nije postavqene. U Jago-dinu biva upu}en ~lan Sovjeta Avram Petro-nijevi}, a u pomo} dolazi iskusni lekar izZemuna dr Na|. Blokada Jagodine, }uprije iPara}ina je potpuna. Iskopani su {an~evioko grada i postavqena je straà. Svi obo-leli su prona|eni i pritvoreni u ku}ama.Po one koji su preno}ili u mehani gde sepojavila kuga poslate su potere. Ni{ta ni-je smelo iza}i iz tog provizornog karanti-na, a tu je ìvot organizovan primitivnoali strogo. Na|ena pisma, dezinfikovana usamoj Jagodini, u Na~elstvu (v. arhivu Stev-~e Mihajlovi}a u Arhivu SR Srbije), a od-mah je uspostavqena i stanica za dezinfek-ciju u selu Dragocvetu, na {est kilometaraidu}i iz Jagodine ka Kragujevcu. Sve to je


36

uredno zavo|eno i na svakom pismu napisa-na potvrda o ka|ewu.

Kuga je besnela u okolini Jagodine. Zahva-}eni su jo{, pored ]uprije i Para}ina, ]i-}evac i Rado{evac, ali ona nije oti{la daqe.Nije se ra{irila po Srbiji, {to bi bila ka-tastrofa. Nije do{la ni do Beograda. Za sveto vreme ograni~ena komunikacija je radila,pisma su i{la Sovjetu i knezu Milo{u, nared-be slane uredno itd., a sve to pod strogim sa-nitetskim merama. Od kuge je bilo obolelo243, od toga umrlo 192, a ozdravilo 51 (po zv.izve{taju dr Na|a, prema V. Mihajlovi}u). Unovembru iste godine dignut je karantin ioslobo|ena su mesta a preostali bolesnici suskupqeni u karantinu Aleksinac.

Koliko je knez Milo{ bio strog u spro-vo|ewu karantina navodi se kao primer (V.Mihajlovi}) karantin nare|en za sultanovogdelegata Bejlukxi Ibrahim Sarim efendiju,koji je i{ao iz Carigrada u London kao de-legat sultanov da pozdravi krunisawe kraqi-ce Viktorije Engleske 1837. godine. Do{av-{i u Aleksinac on je bio zadràn u karan-tinu. Svi wegovi protesti da bude pu{ten sasvitom daqe nisu uspeli jer je to bilo u vre-me pomenute kuge. Na sva wegova protestnapisma knez Milo{ je vrlo u~tivo odgovaraoali nije skidao mere karantina. Kao „quba-znost“ spustio je za sultanovog delegata ka-rantin na „samo“ 21 dan. Na kraju, posle du-ge prepiske, Bejlukxi Ibrahim Sarim efen-dija je odleào karantin od 21 dan i ipakstigao na vreme na krunisawe kraqice Vik-torije.

Bibliografija

1. K. F. Mayer: Desinfected Mail, The Gossip Printery Inc.,Holton Kansasa 1962.

2. V. Mihajlovi}: Borba protiv kuge u Srbiji pre stogodina, izd. Centralnog Higijenskog Zavoda, Beograd1937.

3. V. Mihajlovi}: Iz istorije saniteta u obnovqenojSrbiji od 1804. do 1860, izd. SANU, Posebna izda-wa, kw. CLXXX.

4. S. Petkovi}: in. K. F. Mayer, str. 295.5. S. Petkovi}: Med. Glasnik XII, 349, 1959.6. K. Todorovi}: Kontumaci-karantini u Jugosloven-

skim zemqama, Med. Pregled, 13, 200, 1938.Slika 2. Pe~at aleksina~kog kontumca 1841. godine.

Uvod

Nema dovoqno sa~uvanih podataka osanitetskim prilikama u Srbiji zavreme Prvog i Drugog srpskog ustan-

ka. Srbija je u to vreme ustanaka bila bezdiplomiranih lekara i bez sanitetske slu-`be. Zdravstvene prilike u Beogradskom pa-{aluku na teritoriji ustani~ke Srbije bi-le su na vrlo niskom nivou, sli~ne prili-kama na Balkanu i u Otomanskoj careviniuop{te. Le~ewem su se bavili narodni le-kari – „he}imi“, koji su sami spravqali le-kove i meleme. Organizovane sanitetskeslu`be nije bilo, bolesnici i rawenici sule~eni kod svojih ku}a i o svom tro{ku.

I posle Drugog srpskog ustanka situaci-ja u pogledu le~ewa i organizovawa sanitet-ske slu`be se nisu bitno izmenile. Povla-stice dobijene 1815. godine sporazumom iz-me|u Mara{li Ali-pa{e i Milo{a Obreno-vi}a nisu predstavqale zna~ajan napredak uodnosu na op{ti i sveukupni razvoj zemqe.Srbija, i pored ostvarene autonomije, u su-{tini je ostala samo deo velike Otomanskeimperije. Srpski narod je u periodu od 1815.do 1830. godine bio ograni~avan u razvoju.Uskra}eno je bilo osnivawe dru{tvenih in-stitucija i bolnica. Stoga se do 1830. godi-ne, do dobijawa hati{erifa, sporo i neor-ganizovano odvijalo le~ewe i suzbijawe za-raznih bolesti, koje su u iscrpqenom, siro-

ma{nom i neprosve}enom narodu nalazileveliki broj `rtava.

Pravu pusto{ i orgoman strah izazavalaje prva epidemija kuge 1814. godine. {irewekuge se nije moglo zaustaviti u neure|enimi apsolutno nehigijenskim selima i gradovi-ma. Te{ko}e u suzbijawu kuge i veliki broj`rtava koje je ova bolest prouzrokovala pri-silili su kneza Milo{a da preuzme brigu uzdravqu naroda. Po~etkom dvadesetih godinaon je organizovao u svim nahijama pravu oba-ve{tajnu slu`bu koja je pratila pojavu i {i-rewe bolesti u narodu, a preko pismono{a,izaslanika, trgovaca, li~nih poverqivih qu-di i inostrane {tampe, koja je redovno sti-zala u wegov konak, informisao se o ve}imepidemijama u susednim zemqama.1

U nemogu}nosti da otvara bolnice, knezMilo{ je le~ewe naroda prepustio he}imi-ma, vidarima i putuju}im lekarima koji suprolazili kroz Srbiju.

Prema zapisima Vuka Karaxi}a,2 po~ev{iod 1819. godine knez Milo{ ima u Kragujev-cu li~nog lekara. Prvi kneèv lekar je biodr Konstantin Aleksandridi, koji je u Sr-biji ostao do 1821. godine. Ve} 1823. u Sr-biji je radio dr Vito Romita, lekar beograd-skog vezira, koji je od 1824. do 1827. godineu slu`bi kod kneza Milo{a. Ovi lekari suverovatno ubedili kneza Milo{a da je, os-im obave{tavawa i pra}ewa stawa zdravqanaroda, potrebno preduzeti i druge mere da

37

JUBILEJI, PODSE}AWA, PROSLAVQAWA


* Rad izloèn 25. decembra 1982. godine na proslavi 150 godi{wice postojawa bolnice u Svilajncu. 1 Predrag Toski}, Dom zdravqa „Resava“, Svilajnac.2 Desanka Stamatovi}, Narodna biblioteka, Beograd.3 Jelena Toski}, Dom zdravqa „Resava“, Svilajnac.

Prva bolnica u Svilajncu (1832.) i prvi Propis o radu bolnice P. Toski},1 D. Stamatovi},2 J. Toski}3

bi se spre~ilo {irewe zaraznih bolesti.Postoje podaci da su bolesnici slati na le-~ewe 1820. godine3 u Kragujevac i na pelco-vawe protiv bogiwa 1821. godine.4 Navedeniprimeri ne dokazuju da je postojala stalnaorganizovana sanitetska slu`ba.

Knez Milo{e je 1827. godine preduzeopodizawe i odràvawe karantina na glavnimtrgova~kim saobra}ajnicama, carskom drumu,re~nim putevima i na carinarnicama. Upr-kos negodovawu Turaka, stanovnika pogra-ni~nih nahija i putnika, kneèva odluka oizdràvawu karantina morala se po{tovati.5

Ove mere predostro`nosti prihvatio je isam beogradski pa{a.

Dobijawem hati{erifa 1830. godine,zdravstvene prilike i razvoj sanitetskeslu`be nisu zna~ajno unapre|eni, iako jeovaj carski dokument, pored politi~kih idrugih sloboda, omogu}io Srbiji i podiza-we bolnice. I pored ispoqene upornosti uborbi sa epidemijom kuge i redovnim pra}e-wem stawa zdravqa u narodu, te sve ~e{}imvestima o pojavi zaraznih bolesti u Evro-pi, neobja{wivo je za{to knez Milo{ nijeiskoristio ste~enu privilegiju i odmah po-~eo sa podizawem bolnica.

Zauzet poslovima konstituisawa novesrpske dràve, problemima u spoqnoj i unu-tra{woj politici, knez Milo{ je za krat-ko zapostavio brigu o zdravstvenim prili-kama. Vesti o velikoj epidemiji kolere, ko-ja je po~etkom 1831. godine zahvatila Evro-pu, primorale su kneza da ponovo organizu-je borbu protiv prodirawa zaraze u zemqu.Epidemija se brzo {irila i nije mimoi{laSrbiju.

U Srbiju je epidemija prodrla sredinom1831. godine sa severoisto~ne i isto~nestrane, upravo tamo gde je knez Milo{ pro-cenio i odredio podizawe karantina.6 Iz-gradwa karantina u Pore~u, a zatim u [ap-cu, Beogradu, Smederevu, Golupcu, Dobriwii ]upriji, i ~etiri diplomirana lekara ko-ji su u to vreme bili na slu`bi u Srbiji(dr J. Steji}, dr B. Kunibert, dr \. Nova-kovi}, dr G. Ribakov) trebalo je da ublaè{irewe bolesti.7


38

Arhivska gra|a i publikovani materija-li ne daju dovoqno podataka za sagledavawestawa i pravih dimenzija ove epidemije.

Poznato je izuzetno zalagawe kneza Mi-lo{a na spre~avawu {irewa bolesti. Onje, pored preduzetih mera, nabavke lekova iangaòvawa lekara, naredio i {tampaweupustva „Pou~enije za le~ewe bolestnika odbolesti kolere po onim mestima gdi Dok-tora nema Sredstva – koima se od ove bo-lesti sa~uvati moè“. Ne zna se ta~no ka-da je epidemija savladana, mada se premaizve{tajima iz svih nahija moglo zakqu~i-ti da se {irewe kolere krajem 1831. godi-ne sti{alo. Da li je, osim preduzetih me-ra, zbog kolere otvorena i bolnica u Po-àrevcu, nije utvr|eno, mada je ostalo sa-~uvano pismo dr Grigorija Ribakova koji je23. oktobra 1831. godine primio u „{pi-taq“ bolesnike, od kojih su neki ve} oti-{li ku}ama, a oko {ezdeset ih je jo{ osta-lo u {pitaqu. Knez ga je nov~ano nagradio,o ~emu svedo~i bele{ka na istom dokumen-tu: „Blagodareno mu je za uspeh, koji je u~i-nio u pojavqenoj u Poàreva~koj nahiji bo-lesti, i postalo za to 10 talira nadan....“.8 Osim ove bolnice, o kojoj nemadrugih podataka, knez je naredio priprema-we karantina za zimski period, bez obzira{to je epidemija kolere do kraja godinesavladana.9

Iskustva ste~ena u borbi sa ovom epide-mijom i obave{tewe da u Srbiji ima dostabolesnika i drugih zaraznih bolesti ~ijele~ewe zahteva stalnu sanitetsku negu, pri-nudili su kneza Milo{a da pristupi otva-rawu bolnice. Ovoj odluci su svakako umno-gome doprineli kontakti sa lekarima kojisu, kra}e ili duè vreme, boravili i radi-li u Srbiji (dr Vito Romita, dr Kamber, drDelini, dr Bartolomeo Kunibert, dr Perin,dr Jovan Steji}, dr Grigorije Ribakov, drBri{ik, dr \or|e Novakovi}, dr NestorMesarovi}, dr Georgije Panteli}), neki ikao dvorski lekari. Posle bolnice u Poà-revcu, koja je po kneèvoj odluci 4. marta1832. godine preseqena u Veliko Gradi{-te,10 knez Milo{ je krajem 1832. godine dao

nalog resavskom knezu Milosavu Zdravkovi-}u da izvr{i pripreme za otvarawe bolni-ce u Svilajncu.

Iz sa~uvane prepiske, koja osvetqava pe-riod priprema i po~etak rada bolnice uSvilajncu, zna~ajna su tri pisam MilosavaZdravkovi}a upu}ena knezu Milo{u.

Prvo pismo, pisano 21. septembra 1832.godine u Svilajncu,11 informi{e kneza oobavqenim pripremama, ~emu je, o~igledno,ranije bilo re~i. Inicijalni tekst glasi:

„Va{a Svetlost!Milostiveu{ij gospodaru

Va{e Visokopo~itejeno poslatona nas Pismo od 19 septemvra 1832:god. pod N: 1654: ispravno primili je-smo, i u poslatom pismu nam odre}inalog to~no razumeli jesmo; Tako ponalogu va{e Svetlosti {iqemo tro-ja kola u Poàrevac, koja}edu kola ponalogu va{e Svetlosti iste odre}e-ne Doktore u Svilainac preseliti: ijesmo va{a Svetlosti:

u Svilaincu vsepokornej{ij21 septevr 1832 N. ]upriske

Drugim pismom, od 24. septembra iste go-dine, Milosav Zdravkovi} potvr|uje knezuMilo{u dolazak lekara u Svilajnac i pre-daju „{pitaqa“ na upotrebu; istovremeno za-hvaquje knezu na „roditeqskoj brizi“ i sta-rawu za le~ewe bolnih i nevoqnih. Zdrav-kovi} je iskoristio priliku da obavestikneza Milo{a o prvom problemu sa kojim sebolnica susre}e: „Radi bi bili Gospodaru,imati jednu Spisku {to se ti~e izdavawataina u ovom delu kako Doktorima, Bo-lestnicima i pro~e, jerbo tamo u Poà-revcu red od toga vo|en, i mogao bi bratKoja ili br. Brka jedan formular poslatipo koem znali bi se vladati u delu ovim“.12

Iz pisam se jasno vidi da je bolnica uPoàrevcu i wen na~in rada poznat nahij-skim stare{inama, i da je prva dràvnabolnica imala neku vrstu pisanih pravila„formular“ na osnovu kojih su se ponap{a-li lekari, bolesnici i drugo osobqe. Koli-

39


ko je knez Milo{ drào do ovih pravila ikoliko je pa`we poklawao novoosnovanojbolnici u Svilajncu potvr|uje podatak da jeistog dana, tj. 24. septembra, odgovorio Mi-losavu Zdravkovi}u i poslao mu iz Poàrev-ca traèni dokument. Primena tog utvr|e-nog dokumenta – „Propis, kasaju}i se bolni-ca: Poàreva~ke i Svilaena~ke“13 u bolni-ci u Svilajncu odmah, 24. septembra 1832.godine, kako iz sa~uvanog dokumenta proiz-lazi, ozna~ava i po~etak rada jedne od pr-vih dràvnih bolnica u obnovqenoj Srbiji.O tome Milosav Zdravkovi} pi{e u svomtre}em pismu knezu Milo{u, 2. oktobra1832. godine,14 potvr|uju}i da je Propis pri-mewen u bolnici u Svilajncu. On tako|epokre|e pitawe lekova i instrumenata, o~ijoj nabavci traì mi{qewe kneza Milo-{a. Sa~uvani originalni spisak lekova ipopis instrumenata, priloèni uz pismo,predstavqaju prve medicinske dokumente ovevrste u nas. Pismo glasi:

„Va{a Svetlost!Milostivei{ij gosudar.

Va{e visokop~itajemo poslato nanas Nastavlenije od 24: Sept 1832god.: pod N: 2438 ispravno primili je-smo, u Smotreniju novozavedenog {pi-taqa u mestu Svilaincu u N. }upr.:ovo nastavlenije soderàva u sebi 15:To~ki, Kasaju}i se du`nosti kako nas,lekara, bolesnika i sluìteqa istog{pitaqa, kojesmo to~ke to~no razu-meli, budu}i dase ve} bolestnika do 18Du{a sovukupilo i nu`dinsu lekoviza iste bolne, ovaj {pitaq. Za ovajred nije priugotovqen sa Medicina-ma, od Va{e Svetlosti postavqeniLekar po Imenu Bri{ik ima svojisobstveni Lekovi po glasu predloè-nog Spiska va{e Svetlosti pod N(a): iz koi}e Spiska va{a Svetlostviditi i razumeti dasu ova Sredstvai lekovi hu`dni za isti {pitaq, Ta-ko|er Prilaèmo va{em Svetlosti idrugi Spisak od isti Lekara ovog{pitaqa izdat pod N (b): koja biista nazna~ena bila: Tako pitamo s

Pismom na{im va{u Svetlost, Ho}e-moli od istog Lekara Bri{ika uzetiove lekove Apoteke i cene Beogradske,kao {to on i sam po istoj ceni daje.Tako|er i ovaj drugi {tomenuti Spi-sak za Lekove, iskoje}emo Apoteke zaovaj red uzeti, budu}i da jo{ velikaApoteka u Mesto Kragujevac nije usvoje stawe privedena, gdi}emo u na-predak po nalogu va{e Svetlosti le-kove za isti {pitaq dobijati:

i jesmo: – va{e Svetlosti:u Svilaincu vsepokornej{ij

21 oktomvra 1832 N. ]upriske“

Knez Milo{ je istog dana odgovorio iodobrio kupovinu i nabavku instrumenata, uznapomenu da }e daqe snabdevawe biti izapoteke u Kragujevcu koja }e uskoro po~etisa radom. Odgovor glasi:

„Odgovor+ pod a i b;

S pismom va{im od 2. o. m. Primiosam i dva prikqu~ena spiska lekova,koi se pri Lekaru Bri{iku, kao wego-vi sopstveni nalaze, a drugij od leko-va koi su jo{t za tamo{wi {pitaqpotrebni. [to se lekova Bri{ikovihti~e primetiti vam imam, da samoone za potrebu {pitaqsku uzmete,koi se u priloènom spisku naode, apro~i, kao i za bolesti one, koe su unastavleniu propisane, da se u {pita-wu leù, nepotrebni, neka izostanupri wihovom pritjaètequ.

Od oni lekova, koi se u spisku le-kara Bri{ika nenahode, a koi se za{pitaq kao nu`ne nabavqati moraju,nabavqa}ete onda, kad u Kraguevac bi-ti, kao ja u Top~ider prispem, kuda }uovo dana po}i, i po dolasku mom ona-mo odma u~initi nu`no raspoloè-nie, da se ona iz Beograda krene.

Uz lekove, koi se od pomenutog Le-kara zakupquju uzmite i intstrumen-te, propisano u priloènoj Noti

u Poàrevcu 28 vra 1832(oktobra)


40

Uz citirano pismo sa odgovorom kneza, i„Propis...“ o radu dveju dràvnih bolnica,od kojih je prva (privremeno) preseqena uVeliko Gradi{te, po svom sadràju, po pro-blemima koje postavqaju i na~in na koji ihre{avaju, zna~ajni su dokumenti za istorijusanitetske slu`be, i istoriju bolnice uSvilajncu posebno. Stoga se sam „Propis....“moè smatrati osnovnim osniva~kim doku-mentom bolnice u Svilajncu, {to je o~i-gledno iz teksta:

„Propis, kasaju}ise bolnica: Poà-reva~ke i Svilaena~ke

@eli}i uvesti poredak u bolnica-ma, ustanovqenim u Poàrevcu za N.Poàreva~ku i u Svilaencu za N. }u-prijsku, nalaèm, da se u wima sledu-ju}i propisi nabqudavaju:1) Sud N. Poàreva~ke jest nadzira-

tel bolnice, ustanovlene u Poà-revcu, (Sud N. }urijske u Svilaen-cu nadziratel bolnice Svilajena~-ke:) tako, da se nemu i lekari i po-mo}nici lekarski i posluìtelibolesnika moraju pokoravati.

2) Lekar bolnice Poàreva~ke jestGligorie Ribakov (: lekari bolni-ce Svilaena~ke: \or|e Novakovi}i Vil{i}.)

3) Sud i lekar moraju u sva~emu u do-govoru biti me|u sobom, Sud opre-deli}e pomo}nike lekarske i poslu-ìtele bolesnika, no lekari imajupravo i druge od Suda zahtevati,ako opredeleni od ovog nisu u svomposlu ve{ti.

4) Sud zanima}ese nadziranem na bol-nicu, lekare, lekarske pomo}nike ina posluìtele bolesnika, da ne biovi u davawu lekova nebri`livibili, ili da ne bi bezsavestne ra-~une u ovim vodili. Sud nadzira}ei na to, da se ne bi bolesnicimaili {to izli{no, ili nedosta-to~no ili neugodno i vrednosno da-valo.

5) Toga radi postavi}e Sud sposobnogdonositeqa, koji }e neprestano bi-

ti u bolnici, i svako jutro dono-siti Sudu izvestie, kako se bole-snici i bolnica nalaze. – Donosi-tel ovaj bi}e i donositeq pro-stirke i pokrivke, koji }e se ujedojslamwa~i, dva }ebeta, i jednom ja-stuku za svakog bolesnika sastavi-ti. On }e donositi bolesnicima ijelo i pi}e; ~ega radi pogodi}e, udogovoru sa Sudom i lekarom, jednuod najboqih meana, koja }e za bole-snike jelo gotoviti po propisu,koi }e mu lekar opredeliti. Dono-siteq istoj i posluìteqi bole-snika odgovara}e, da ne bi koji bo-lesnik vi{e ili mawe jela i pi}adobio, nego {to je lekar propisao.

6) Sud ispitiva}e i suditi raspre,koe bi se u bolnici izme|u koga mudrago doga|ale.

7) Lekar i pomo}nici wegovi zanima-}ese le~enem bolesnika, a posluì-teli negom wihom, ~istotom telawinog, ~istotom soba i koima onileè i ~istotom odela, prostirkei pokrivke wine, po propisu koiim lekar dade. – Lekar motri}e ina dobrotu i ~istotu jela i pi}a,koe se bolesnicima donosilo bude.On je duàn i oku{avati svakojdan i jedno i drugo i opredelivati,koliko }e se kome davati.

8) U bolnicu ovu prima}ese samo onibolesnici, koji stradaju od: ìvi-ne, vlasi, mi{eava, skrofula iskorbuta, drugi bolesnici nesmejuse primati.

9) Lekar i wegovi pomo}nici ne sme-ju primati bolesnika u bolnicubez zapiske Suda nadziravaju}eg.Niti }e mu biti dopu{teno, le~i-ti koga nibud izvan bolnice, vanako bi se preke smrti kasnulo; paki u ovom slu~aju nesme se lekarprimiti le~ewa bez znawa Sudanadziravatelna, i ovakvij bolesnikda ne pla}a lekaru za lek uzetij, ve-}e Sudu nadziratequ. Zato jenu`dno, da se svakij bolesnik koi

41


èli primqen biti u bolnicu, ja-vi Sudu nadziratelnom, a ovaj damu dade zapisku na lekara, ako na-|e, da je za primawe.

10) Da bi se pak otvorio put, da se{to vi{e sirotine le~i i pomog-ne, to ure|ujem sleduju}e:a) Svim bolesncima bez razlike, i

imu}nim i sirotnim, dava}eselekovi; lekar, i soba u bolnicibez svake pla}e i naknade i iznahijske kase.

b) No samo sa ovim ubogim bole-snicima dava}ese i jelo, i pi}e,i prostirka, i pokrivka bezpla}e, i iz kase nahijske: imu}-nii mora}e kupiti za sebe iprostirku i pokrivku, i pla-}ati jelo i pi}e iz svoe kesepreko donositeqa, koga Sudopredeli.

v) Toga radi nu`dno je, kako bole-snik do|e Sudu i javise, daje radu}i u bolnicu, da Sud zapitakapetanie iz koe je bolesnik,kako se ovaj nalazi s imawem,ili moè platiti vi{espome-nute potrebe iz svoe kese, iline moè. Pak za koga bolesnikajavi kapetan, da moè platitisve potrebe bolnice, onaj i daplati tako|e, a za koga javi daje sa svim siroma, ona da ij pri-ma iz kase nahijske za sve vremebolovawa u bolnici.

g) Bolesnici koji su imu}ni, temogu platiti za jelo, pi}e, pro-stirku i pokrivku, pla}a}e zatakove preko donositeqa Sudej-skog i to za prostirku i po-krivku odma pri ulasku u bolni-cu, a za jelo i pi}e svakij dan.

d) Kad bolesnik, koi je platio zasvoju prostirku i pokrivku iza-|e iz bolnice, a prostirka ipokrivka jo{te su ~itave, toda ne nosi ij ku}i svojoj, ve} daustupi drugome bolesniku, kojibi na negovo mesto do{ao, no

ovaj da mu plati polovinu cene,po{to je izlaze}i bolesnik ku-pio.

e) Imu}ni bolesnik da plati zavreme le~ena svoga u bolnici po5 gro{a na mesec donositequsudskom; odovud }e se vaditipla}a i jelo i pi}e ngovo i po-sluìteqa bolesni~ki.

11)Ni jedan lekar, ili pomo}nik le-karskij, ili posluìtel bolesnikada ne smeju iskati od ovi pla}uili nagradu kakvu za trud svoj iliza vreme le~ewa ili posle izlaskaiz bolnice. No, koji bolesnik za-èli dati im za blagodarnosti{to od jela ili pi}a na dar, to muje dopu{teno.

12)Da se ne bi u bolnici {togod pro-tivu blagonaravija dogodilo; tolekari da odvoe mu{ke bolesnikeod ènski u osobne sobe, a mu{kar-ci da posluùju mu{karce, a ènskeposluìtelice ène.

13)Ni jedan bolesnik ne sme protivi-ti se lekaru u uzimawu lekova. Nijedan ne sme samovoqno i pre izi-}i iz bolnice, dokle ga lekar, u do-govoru sa Sudom, neodpusti iz ta-kove. Ako li bi koji samovoqnoiza{ao, a posle opet hteo vrati-tise u bolnicu, da se nipo{to vi-{e ne prima.

14) Za bolnicu ________ nabavi}e senu`dni lekovi iz glavne apoteke,koja }e biti u Krag. Lekar da}e za-pisku potrebni lekova Sudu, a Sudnabavi}e ij odma preko naro~neprilike iz apoteke Kragu; ova po-sla}e uz lekove i kontu svoju, iSud plati}e ijoj istu kontu odmapo prijspetju lekova.

15) Da bi se u pro{ireniju lekova ubolnici to~nost i sovestnost na-bqudavala to je duàn svakij lekardràti to~an tevter, koliko selekova koji dan kom bolesniku poimence daje, pak posle svakih 14 da-na predavati taj svoi tevter Su-


42

du i ovaj, pregledav{i ga, dràè gau svojoj arhivi, dokle mu se od ve-}e vlasti ne zai{te.

U Poàrevcu 27. 7vra 1832“

Odredbe Propisa odnose se ne samo naobaveze nadle`nih dràvnih institucija –nahijskih sudova, lekara, lekarskih pomo}-nika i posluìteqa, na~in organizovawarada u bolnici, bezbednosti i sigurnostibolesnika u smislu sme{taja, primawa leko-va i pravilne ishrane, ve} ide mnogo daqei sa mnogo vi{e {irine navodi uslove zakori{}ewe bolnice, pri ~emu je pristupkrajwe demokratski, nepoznat u dokumenti-ma ove vrste u prvoj polovini 19. veka unas. Karakteristi~no je da se odmah, u samomza~etku organizovane za{tite u Srbiji,ovim Propisom nagla{ava preventivni ob-uhvat svih obolelih i socijalni pristup le-~ewu.

Sa sadrìnom i tekstom Propisa moraoje da se sloì knez Milo{, po ~ijem jeodobrewu 24. septembra 1832. godine doku-ment dopuwen podacima koji se odnose naobaveze „Suda Nahije ]uprijske“ i imeni-ma lekara koji se odre|uju za bolnicu uSvilajncu, vreme nastanka Propisa i wegovsastavqa~ nisu poznati. Sasvim je izvesnoda je tekst pripremio neko od lekara kojisu 1831. i 1832. godine bili ili dvorski le-kari, ili li~ni lekari kneza Milo{a. Ras-poloìva gra|a ukazuje na nekoliko leka-ra koji su u to vreme bili na slu`bi uSrbiji ili kod kneza u konaku. Da li onizajedno sa knezom putuju iz konaka u Kra-gujevcu u konak u Poàrevcu, ili u svakomkonaku radi po jedan lekar, tako|e se nemoè sa sigurno{}u govoriti. Iz sa~uvanihdokumenata se zna da je dr Jovan Steji} bioautor jedne od prvih kwiga u KneèviniSrbiji, a zapisana je i pretpostavka da jeon mogu}i autor pomenutog uputstva za le-~ewe kolere.15 Me|utim, i dr Grigorije Ri-bakov mogao bi biti sastavqa~ ili bar sa-vetnik pri sastavqawu „Propisa“, jer je onbio lekar bolnice u Poàrevcu. Bio je za-duèn za weno preseqewe u Veliko Gradi-

{te. On je davao razne predloge knezu uvezi sa nabavkom lekova i kori{}ewem le-kovitih trava.16 Ako je Propis nastao 1832.godine, u vreme kada je knez Milo{ vr{iopripreme za osnivawe bolnice u Svilajncui po~eo zidawe velike kasarne i vojne bol-nice u Kragujevcu,17 tada dr Steji} svaka-ko nije u~estvovao u wegovom sastavqawu.Ure|en zbog odluke kneza Milo{a da se za-brani {tampawe wegove kwige „Saboristine i nauke“, pisane Vukovim pravopi-som, dr Steji} je 1832. godine napustio Sr-biju. Autor „Propisa“ je naàlost ostaonepoznat.

O bolnici u Svilajncu nije se sa~uvalodoboqno podataka da bi se mogla celovitorekonstruisati wena istorija. Osim navede-ne prepiske izme|u kneza Milo{a i Milo-sava Zdravkovi}a, ova bolnica se ne spomi-we sve do 1836. godine. Ime dr Bri{ika sekasnije u gra|i i me|u lekarima zaposle-nim u Srbiji vi{e ne spomiwe, a ime dr\or|a Novakovi}a nalazi se na Spisku ~i-novnika u Srbiji za 1836. godinu. Radio jekao lekar u Bawi.18

Malo je verovatno da je bolnica u Svi-lajncu dugo opstala u poznatim ekonomskimprilikama Srbije na po~etku tridesetih go-dina. Karakteristi~an podataka koji indi-rektno ukazuje na prestanak rada bolnicenalazi se u pismu Milosava Zdravkovi}a izfebruara 1934. godine, kojim on obave{ta-va kneza Milo{a da mu je lo{e i „moli damu knez po{aqe jednog Doktora“ da ga vi-di.19 Da je u to vreme jo{ postojala bolni-ca u Svilajncu, sigurno Zdravkovi} ne bitraìo „jednog Doktora“, ve} bi se obratiolekarima u Svilajncu. On ne insistira dado|e odre|eni lekar, ili kneèv li~ni le-kar, {to moè upu}ivati da je o~igledno dau Svilajncu po~etkom 1834. godine vi{e ne-ma lekara. Posledwi put se spomiwe bolni-ca u Svilajncu 1836. godine u pismu majorasreza resavskog Petra \or|evi}a, koji u ve-zi sa sme{tajem novog paroha obave{tavakneza Milo{a da u Svilajncu nema praznihku}a „... osim ku}e u vo}waku Resav~evom uku}i u kojoj je bila bolnica“.20

43


Osnivawe bolnice u Svilajncu 1832. godi-ne, na carskom putu, na sredokra}i izme|ukonaka u Kragujevcu i konaka u Poàrevcu,gde, ina~e, od 1831. godine postoji bolnica,bilo je verovatno od strategijskog zna~aja iimalo je za ciq da zaustavi bolesti i epi-demije koje su tom glavnom saobra}ajnicomnailazile. Kada su sagra|ene vojne bolniceu Kragujevcu, Poàrevcu i Beogradu, knezMilo{ je, verovatno, smatrao da bolnica uSvilajncu nije vi{e neophodna. S obzirom navrlo nizak stupaw zdravstvene kulture i naop{te materijalno stawe, sti~e se utisak dai sam narod nije bio zainteresovan za bol-ni~ko le~ewe, pa je izdràvawe bolnicepredstavqalo veliki materijalni izdatak zanahijske sudove. Stoga je i bolnica u Svi-lajncu, poput drugih bolnica osnovanih uSrbiji za vreme vladavine Milo{a Obreno-vi}a, postojala i radila kratko.

Literatura

1. AC KK XXXI – Nahija }uprijska: prepiska knezaMilo{a sa resavskim knezom Milosavom Zdravko-vi}em Resavcem; Mihailovi} Vojislav: Borba pro-tiv kuge u Srbiji preko sto godina, Beograd, Bi-blioteka centralnog higijenskog zavoda, 1937.

2. Karaxi} Stefanovi} Vuk: Prvi i drugi srpskiustanak, Beograd, Prosveta, 1947; \or|evi} Tihomir:Iz Srbije kneza Milo{a, Beograd, Prosveta, 1983.

3. AC, KK XXXI, 99/18204. AC, KK XXXI, 108/18215. AC, KK XXXI, 432/1828, 433/1828, 494/18296. Mihailovi} Vojislav: Iz istorije saniteta u obno-

vqenoj Srbiji 1804–1860, Beograd, Nau~na kwiga,1951.

7. AC, KK XXI, 1233/1821, KK SSSI, 574/18318. AC, KK XVIII, 106/18319. AC, KK XXXI, 584/1831, 585/1831

10. AC, KK XXI, 1317/183211. AC, KK XXXI, 634/183212. AC, KK XXXI, 635/183213. AC, KK XXV, 44/183214 AC, KK XXXI, 637/183215. Mihailovi} Vojislav, cit. delo16. AC, KK XXI, 1389/183217. AC, KK XXIV, 112/183218. AC, Varia, No 5234/183619. AC, KK XXXI, 721/183420. AC, KK XXXI, 843/1836.

Za~eci srpske medicine i farmacije po-klapaju se s periodom osnivawa prvihsredwovekovnih srpskih bolnica u Hi-

landaru, Studenici, De~anima i dr. Sa~uva-ni su pisani tragovi o nabavkama sa Istokai Zapada. Tako je sv. Sava, vra}aju}i se izPalestine, doneo i razli~ite lekove, koje jedobio na poklon od egipatskog sultana.

Pomorske veze sa Salernom, ~ija je Me-dicinska {kola vekovima bila najzna~ajni-ji centar nau~ne medicine i farmacijeEvrope i celog sveta, doprinele su otvara-wu i postojawu pravih apoteka i na jadran-skoj obali sredwovekovne Srbije jo{ pre670 godina.

Najstarija apoteka u sredwevekovnoj Sr-biji postojala je jo{ 1326. godine, u dobakraqa Stefana De~anskog, u glavnoj srpskojluci Kotor.

Propa{}u srpske dràve do{lo je do gu-bqewa mnogih nacionalnih, privrednih ikulturnih tekovina srpskog naroda, a me|uwima i tekovina u~ene medicine i farma-cije. Takvo stawe potrajalo je sve do po~et-ka 19. veka, kada je obnovqena srpska dr-àvnost, kada su po~eli da dolaze {kolova-ni lekari i farmaceuti, koji su otvaralibolnice i apoteke.

Nastanak i razvoj apotekarstva u Beogradu

Prvi pisani trag da je u Beogradu posto-jala prava apoteka jo{ 1661. godine nalazise u nema~kim izvorima. U kapitalnom de-lu Istorija farmacije (Geschichte der Phar-

mazie) izdatom u Berlinu 1904. godine, kojuje napisao najpoznatiji istraìva~ i pisacsvetske istorije farmacije H. [elenc (H.Schelenz), navodi se da je jo{ 1661. godine uBeogradu postojala jedna apoteka, ali bezdetaqnijih podataka o samoj apoteci iliapotekaru.

Za vreme autrijske okupacije (1718–1739)u Beogradu su postojale jedna bolnica i dveapoteke – gradska i privatna. Gradsku apo-teku (1726–1728) drào je Nemac J.B. Roba(Johanes Battista Rooba), sa zvani~nom titu-lom gradskog apotekara (Stattapothekere). Iz teapoteke je 1726. i 1728. godine snabdevan le-kovima i beogradski mitropolit.

Postoji svedo~anstvo sa potpisom apote-kara Bra}e Ivanovi}a i pe~atom u vosku, ovelikom zalagawu dr et mr ph. Kostantina D.Nikoli}a, koji je bio na praksi u wihovojapoteci u vreme epidemije kolere 1867. god.

Odlaskom Austrijanaca iz Beograda obeapoteke su prestale da postoje. Posle toga,Beograd je ponovo ostao bez bolnice i apo-teka, na koje }e ~ekati skoro jo{ jedan vek.

S druge strane Save, u Zemunu, koji se na-lazio pod austrijskom upravom, prvi put sepomiwe jedna civilna apoteka 1759. godine,koju je drào Nemac E. Haubenlehner (EliasHaubenlechner).

Iako prostorno veoma blizu, Beograd iZemun, kao najistaknutije ta~ke dve mo}neimperije, otomanske i austrijske, postoje irazvijaju se u razli~itim uslovima, {to seodrazilo i na razli~it razvoj zdravstveihustanova u wima. U nedostatku bolnica iapoteka sa {kolovanim lekarima i apoteka-

45



* Iz : Stupar, D. „Apotekarska ustanova Beograd: , 1996. , Beograd1 Prof. dr Dragan Stupar, Farmaceutski fakultet u Beogradu, emeritus .

Prva srpska apoteka*D. Stupar 1

rima u Beogradu, lekari iz Zemuna ~esto supozivani u Beograd ili su Beogra|an koji-ma je bila potrebna medicinska pomo} od-lazili u Zemun na lekarski pregled i danabave lekove u zemunskim apotekama.

Beograd i cela Srbija su u{li u 19. vekbez pravih bolnica, apoteka, lekara i apo-tekara. Strani lekari koji su dolazili uSrbiju donosili su svoje priru~ne apotekesa najneophodnijim lekovima. Tako je ruskivojni lekar Mar~evski, koji je 1809. godinedo{ao da pomogne Kara|or|evim ustanicima,doneo sa sobom i jednu priru~nu apoteku,koju je kasnije vratio u Rusiju. I dr VitoRomita, najpre lekar beogradskog veziraAbdurahman-pa{e (1823), a od 1824. do 1827.godine lekar kneza Milo{a Obrenovi}a, ta-ko|e je imao svoju priru~nu apoteku.

U [apcu se pomiwu dve apoteke. Jednu je1826. godine osnovao Jevrem Obrenovi}, analazila se u ku}i Jovana Miokovi}a, dok sedruga nalazila u ku}i nekog kir-\or|a,1827. godine. Prema istraìvawima najzna~-jnijeg istori~ara srpske farmacije iz 19.veka, to nisu bile prave apoteke, ve} nekavrsta du}ana za prodaju narodnih lekova, ko-je su dràla nestru~na lica.

Dolaskom prvih {kolovanih lekara u Be-ograd i Srbiju sve se vi{e ose}ala potre-ba za osnivawem jedne prave apoteke sa{kolovanim farmaceutom, u kojoj bi uvekmogao da se dobije ispravno sa~iwen lek.

Prvi pisani predlog da se u Beograduosnuje jedna prava apoteka, koju bi vodio{kolovani farmaceut, nalazi se u pismu ko-je je 3. februara 1824. godine dr Vito Ro-mita iz Beograda poslao knezu Milo{uObrenovi}u u Kragujevac. U pismu se poseb-no napomiwe da }e skori dolazak prole}adoneti sa sobom razna oboqewa, a time i po-ve}anu potrebu za lekovima, te da bi osni-vawe jedne apoteke bilo veoma korisno. Ma-da nema podataka kako je na taj predlog re-agovao knez Milo{, na osnovu o~uvane ar-hivske gra|e i pisanih dokumenata, sigurnoje da u Beogradu i Srbiji do 1830. godine ni-je postojala prava apoteka, niti je bilo di-plomiranih farmaceuta.


46

Knez Milo{ je vi{e puta poku{avao daiz Austrije dovede {kolovane lekare ifarmaceute u Srbiju, pa je u tom smislu an-gaòvao i Vuka Karaxi}a u Be~u, ali bezuspeha. Qut na be~ke lekare i farmaceute,koji nisu imali poverewa da do|u u Srbi-ju, pravdaju}i to da im tamo ìvot ne bi biobezbedan, kao i materijalna dobra, knez Mi-lo{ je jedno vreme odustao od sli~nih po-ku{aja.

Shvataju}i da taj problem treba re{ava-ti radikalnije, odlu~io je da po~ne da sti-pendira studente medicine i farmacije, ko-ji su se obavezali da }e se nakon diplomi-rawa vratiti u Srbiju. Stipendiju je dobi-lo vi{e studenata medicine i samo jedanstudent farmacije (Pavle Ili}, kasnijiosniva~ prve dràvne apoteke u Srbiji).

Realni uslovi za otvarawe apoteke u Be-ogradu stvoreni su tek 1830. godine, kada jesultanovim Hati{erifom prvi put Srbijidozvoqeno da moè dràti vojsku pod oru`-jem i otvarati svoje policijske, sudske, ad-ministrativne i zdravstvene ustanove, bol-nice i apoteke.

Za~etak moderne farmacije Beograda i Srbije – apoteka mr ph. Mateja Ivanovi}a

Prilika da Beograd kona~no dobije pra-vu apoteku ukazala se kada se pojavio mr ph.Mateja Ivanovi}, Srbin iz Zemuna. Ro|en jeu Zemunu kao sin prote Ivanovi}a, a studi-je farmacije zavr{io je u Pe{ti.

Uz podr{ku i pomo} srpskog konzula uZemunu Pante haxi Stojilova, od koga je do-bio i pismenu preporuku, mr ph. MatejaIvanovi} je uputio pismo knezu Milo{umole}i ga da mu odobri da otvori apotekuu Beogradu. Srpski konzul je tako|e u svomredovnom izve{taju, upu}enom knezu Milo-{u 30. marta 1930. godine, podrào molbuMateje Ivanovi}a, protinog sina, da muknez dozvoli da otvori apoteku u Beogradu.

Da je saglasnost veoma brzo dobijena i sa-op{tena preko srpskog konzula vidi se izpisma Mateje Ivanovi}a od 13. aprila 1830.

godine, upu}enog knezu Milo{u, u kome iz-raàva svoju zahvalnost:

„Gospodin Pantelejmon Haxi-Sto-jilov iz Beograda imao je blagovoleni-je ovog dana javiti mi da su Va{e Si-jatelstvo visoku milost imali menidozvoliti da mogu u Beogradu apote-ku otvoriti.

Blagodare}i Vam na toj visokojmilosti i dozvoleniju gleda}u kolikoskorije u Beograd do}i i udobno mestoi dom za apoteku potraìti, i tokako na|em natrag se povratiti, uPe{tu ili Vijenu oti}i, nu`dna zaapoteku pribaviti“.

Mr ph. Mateja Ivanovi} je uskoro do{aou Beograd i kao najpogodniju zgradu za svo-ju apoteku odabrao posebnu ku}u, koja se na-lazila u srpskom delu Beograda, prekoputacrkve (danas Saborna crkva), u tada{wojDubrova~koj ulici (danas Ulica kraqa Pe-tra). Ku}a je bila na sprat i priqubqena sgorwe strane ku}i u kojoj se danas nalazi ka-fana „Kod znaka pitawa“.

Da bi se otvorila apoteka, trebalo jepribaviti jo{ i saglasnost beogradskog ve-zira. Stoga je knez Milo{ poslao pismenonare|ewe beogradskom knezu Petru Lazare-vi}u da odmah ode kod vezira i izdejstvujesaglasnost za otvarawe apoteke, koja }e bi-ti od koristi stanovnicima Beograda i ce-log Beogradskog pa{aluka, Srbima i Turci-ma. Petar Lazarevi} je to uspe{no obavioi ve} 30. aprila 1830. godine pismeno o to-me izvestio kneza Milo{a, koji se nalaziou Poàrevcu.

Po{to je beogradski vezik dao odobrewena dan 30. aprila 1830. godine, moèmo sma-trati da je to dan osnivawa apoteke mr ph.Mateje Ivanovi}a.

Na osnovu tog odobrewa mr ph. MatejaIvanovi} je odmah iselio dotada{we stana-re iz uli~ne zgrede u dvori{nu zgradu, pre-uredio lokal za apoteku, opremio je celo-kupnim apotekarskim priborom, posudama ilekovima, i otpo~eo da radi.

Time su Beograd i Srbija 1830. godine(zna~i pre 178 godina), u godini ponovnog

47


dobijawa svoje davno izgubqene politi~ke,ekonomske i duhovne dràvnosti, dobili isvoju prvu pravu apoteku u 19. veku. Istovre-meno je to i prva prava zdravstvena ustano-va uop{te u Beogradu i Kneèvini Srbiji(prva prava bolnica osnovana je kasnije),ostvarena u duhu savremene {kolske medici-ne i farmacije kakvu je poznavala tada{waprosve}ena Evropa.

Ova apoteka je predstavqala nukleus izkoga se, i po ~ijim uticajem, razvila beo-gradska i srpska farmacija. Od samog otva-rawa ove apoteke iz we su se snabdevali nesamo stanovnici Beograda ve} i mnogi gra-dovi iz ostalih delova Srbije, a zatim bol-nice (u Kragujevcu, Poàrevcu, Beogradu idr.), vojska, ~inovni{tvo i gra|anstvo, pa ineke kasnije otvorene apoteke.

Osniva~ i vlasnik apoteke mr ph. Mate-ja Ivanovi}, kao prvi diplomiran farmace-ut koji je do{ao i radio u Beogradu, postaoje rodona~elnik beogradske i celokupnesrpske moderne farmacije. Wemu se 1840.godine prikqu~io i wegov mla|i bratAleksandar Ivanovi}, koji je studije farma-cije tako|e zavr{io u Pe{ti. Posle togaapoteka se zvala „Apoteka bra}e Ivanovi}“,a na zvani~nim dokumentima stavqan je pot-pis „Bra}a Ivanovi}i Apotekari“.

Mada je bila jedina prava apoteka u Be-ogradu i Srbiji u kojoj su gra|ani mogli dadobiju ispravno sa~iwen lek, prvih nekoli-ko godina svog rada apoteka nije bila ren-tabilna. To je istovremeno bio i po~etakborbe protiv nadrilekarstva i nadriapote-karstva. Najve}i problem predstavqala jeveoma ra{irena pojava prodaje otrova i le-kova koje su prodavali nestru~na lica po ra-znim du}anima. Nakon àlbe koju je mr ph.Mateja Ivanovi} uputio li~no knezu Milo-{u, preduzimane su o{tre mere pritiv pre-kr{ioca, ali je ovaj problem postojao sve dopo~etka dvadesetog veka, a delimi~no i ka-snije.

Posle ~etrdeset godina neprekidnog ra-da, bra}a Ivanovi}i su odlu~ili da proda-ju svoju apoteku; wu je 1870. godine kupio mrph. Jovan Dilber, koji je prethodno prodao

svoju apoteku u Smederevu. Slede}i vlasnikapoteke postao je mr ph. \or|e-Maks Mar-kovi} 1899. godine, koji je apoteci dao ime„Spasiteq“. Pod tim imenom apoteku su dr-àli i weni kasniji vlasnici, i to mr ph.Milivoje Jevremovi} od 1933. godine.

Po zavr{etku Drugog svetskog rataapoteka je postala dru{tvena svojina iu{a je u sastav novoformiranog Apote-karskog preduze}a u Beogradu. Osim toga,u poratnom periodu apoteka je dva putamewala ime. Najpre se zvala Apoteka „DrMladen Stojanovi}“, a 1960. godine, povo-dom 130. godi{wice wenog osnivawa i ne-prekidnog rada, nazvana je Apoteka „Mrph. Mateja Ivanovi}“. Na taj na~in jetrajno sa~uvana uspomena na prvog {kolo-vanog farmaceuta i osniva~a prve savre-mene apoteke.

Apoteka „Mr ph. Mateja Ivanovi}“ bi-la je nosilac stru~ne delatnosti i sve-


48

dok mnogih doga|aja vezanih za razvoj be-ogradske, srpske i jugoslovenske farmaci-je, ali tako|e i istorijskih, dru{tveno-po-liti~kih, kulturnih, pa i literarnih do-ga|aja.

Stru~ni rad farmaceuta i wihova ve-{tina izrade lekova oduvek su bili pred-met posebnog interesovawa, ne samo bole-snik, ve} i zdravih qudi, a apoteke mestaokupqawa farmaceuta, lekara, kwièvni-ka, umetnika i ostalih intelektualaca. Uliteraturi su ~esto obra|ivane pojedineteme o apotekama, leku i farmaceutima.Stoga ne iznena|uje {to je i Vuk Karaxi}u svojoj zbirci Srpske narodne pripovijet-ke, objavqenoj 1853. godine (prikupqana ne-koliko godina unazad), dakle u vreme kad suu Srbiji postojale samo tri apoteke (Iva-novi}eva, Pravitelstvena i Delinijeva),zabeleìo i jednu pod naslovom Veliki re-cept:

Slika 1. Panorama Beograda u XVIII u kome su postojale dve austrijske apoteke u Beogradu.

„U stara vremena doktori su bilisvuda i qekari i apotekari, kao {tosu jo{ u Turskoj; ali je u hri{}anskojEvropi danas obi~aj da doktor bole-sniku napi{e {ta mu treba, pak se sonom wegovom ceduqom, koja se zoverecept, ide u apoteku, te apotekarlijek na~ini.

U T*** jedanput ustavi jedan seqakkola sa dva vola pred apotekom, pakskinuv{i s wi velika sobna vrata,unese ji unutra. Apotekar, izbe~iv{io~i na wega, re~e mu: „{ta }e{ ti,brate, ov|e s tim vratima? Majstor,{to pravi vrata, sjedi malo daqe nadesno.“

Ali mu seqak odgovori: „Ovim vra-tima, gospodine, ne treba nikakavmajstor osim vas, jer su ona zdrava i~itava, nego samo gledajte {ta pi{ena wima: ju~e je bio gospodin doktorkod moje bolesne ène, i }eo je da jojnapi{e nekakav lijek, pa nijesmo mo-gli na}i ni pera ni artije ni masti-la, nego samo malo krede, te je eto na-pisao recept na sobnim vratima; ne-go vas molim, gospodine, gledajte {tapi{e, te mi pobrè na~inite.“

Apotekar ~ude}i se i smiju}i to-likome receptu, na~ini mu odma li-jek.“

Kao ~etvrtu po redu apoteku u Beograduotvorio je mr ph. Dimitrije Milutinovi}1864. godine; petu - mr ph. Toma Pani}(1871); {estu – dr et mr ph. Jovan \uri}(1878); sedmu - mr ph. Mihajlo Proti}(1885); osmu - mr ph. \or|e Dimitrijevi}(1888); devetu - mr ph. Kosta M. Nikoli}(1892); desetu - mr ph. Cvetko Selakovi}(1892); i drugi.

Broj novootvorenih apoteka se i daqepove}ava: 1909. godine bilo ih je 16, a Pr-vi svetski rat zati~e ve} vi{e od 20 apo-teka u Beogradu.

U vreme otvarawa prvih apoteka u Beo-gradu i Srbiji jo{ uvek nije postojalostru~no farmaceutsko zakonodavstvo, ve} suza svaku novu apoteku dono{ena posebna ak-ta. Prva uredba o rukovawu ru~nim apote-

49


kama lekara donesena je 1839. godine, ali jeprvi zakonski propis u vidu Pravila za dr-àvnu apoteku i za javne apoteke, donesentek 1845. godini.

Me|utim, dono{ewem Zakona za apotekei apotekare i dràwe i prodavawe lekovai otrova, 15. maja 1865. godine, stvoreni suuslovi za brì razvoj srpske farmacije nazakonskim osnovama. Ovaj zakon je kasnijeuklopqen u op{ti zakon za celokupnu sani-tetsku struku iz 1881. godine, koji je, sa iz-vesnim dopunama i izmenama, ostao na sna-zi u Srbiji sve do 1930. godine, kada je do-nesen Zakon o apotekama i nadzoru nad pro-metom lekova.

Jedan od veoma zna~ajnih doga|aja u vezisa farmacijom u Beogradu jeste osnivaweHemijske laboratorije 1859. godine i posta-vqawe dotada{weg dràvnog apotekara mrph. Pavla Ivi}a za prvog dràvnog hemi~a-ra; na toj du`nosti ga je zatekla smrt 1871.godine.

Osim mr ph. Pavla Ili}a, kao osniva~aHemijske laboratorije, ~ak jo{ {estoricafarmaceuta su bili dràvni hemi~ari, {tozna~i da s primewena hemija za~ela i raz-vila u okriqu beogradske farmacije.

Do pojave nacionalne farmakopeje, natlu Srbije su kori{}ene razne strane far-

Kao dràvni hemi~ar, mr ph. Pavle Ivi}je obavqao sve, pa i sloènije stru~ne ana-lize koje su od wega zahtevali sudski iostali organi. Obavqaju}i jednu takvu ana-lizu 1866. godine dokazao je prisustvo otro-va u unutra{wim organima jedne devojke,koja je umrla pod sumwivim okolnostima.Tom prilikom je izveo i jednu od najpozna-tijih metoda odre|ivawa arsena, koja je utoksikologiji nazvana Mar{ova proba, i opi-sao ceo tok wenog izvo|ewa. Opisuju}i tokte analize dao je i prvu stru~nu termino-logiju na srpskom jeziku.

makopeje i takse. Prva farmakopeja u Srbi-ji bila je Srbska vojena farmakopeja (1863),usvojena za potrebe srpske vojske i Kratkijsastav farmakopejski za Srbiju, izdat u Be-ogradu 1865. godine. Zatim su izdata jo{ dvaprimerka vojne farmakopeje (1878. i 1880.godine) i dve civilne farmakopeje: Farma-kopoea Serbica Editio prima (1881) i Pharmako-poea Serbica Edito secunda (1908), koja je 1926.godine pre{tampana i sluìla je kao slu-`bena farmakopeja u Jugoslaviji do pojaveprve jugoslovenske farmakopeje.

Godine 1879. u Beogradu je osnovanostru~no i stale{ko udruèwe, Apotekarskodru{tvo u Srbiji, koje je neposredno posletoga promenilo naziv u Srpsko apotekarskodru{tvo, koje je okupilo vlasnike apoteka.Izdavalo je i svoj list „Glasnik Apotekar-skog dru{tva u Srbiji“ (1890), „Farmaceut-ske novine“ (1909), „Glas apotekarstva“(1909) i „Apotekar“ (1928–1931).

Posle Drugog svetskog rata apotekarstvoje po{lo novim putem. Vreme koje je pret-hodilo osnivawu Apotekarske ustanove „Be-ograd“ i stavqawu apotekarske struke u slu-`bu zdravqa prema potrebama savremenogdru{tva, zapo~elo je sa 1947. godinom, kadaje sprovedena nacionalizacija apoteka. No-vi poredak u zemqi, zasnovan na dru{tvenojsvojini, omogu}io je da apotekarska delat-nost postane integralni deo zdravstva.

Zakonski propisi, doneseni na osnovuUstava FNRJ iz 1946. godine, izmenili suprirodu vlasni{tva. Podràvqeni su: bol-ni~ke ustanove, bawska i klimatska le~ili-{ta, preduze}a za proizvodwu i promet le-


50

kova na veliko. Od ovoga je izuzet jedanbroj apoteka, ali su i privatne i naciona-lizovane apoteke bile pod nadzorom nadle-`nih narodnih odbora.

U to vreme nacionalizovane apoteke ni-su imale status zdravstvenih ustanova, ve}privrednih preduze}a, {to se nepovoqno od-raàvalo na wihovu ulogu u zdravstvenojslu`bi.

Tek 1949. godine, Zakonom o otkupu apo-teka u NR Srbiji, nacionalizovane su sveapoteke i stvorena su apotekarska preduze-}a, koja su brinula o snabdevawu apoteka, vo-|ewu materijalnog poslovawa, razme{tawukadrova. Apoteke u Beogradu po~ele su daposluju u sastavu Gradskog preduze}a za pro-met lekova. Preduze}e je osnovalo hemijsko-farmaceutsku laboratoriju za proizvodwugalenskih preparata, kojima je snabdevalosve apoteke.

Gradsko preduze}e za promet lekova, me-|utim, usmeravalo je apoteke vi{e ka pri-vrednoj, a mawe prema zdravstvenoj delatno-sti, pa je postojala opasnost da }e ostvari-vawe socijalisti~ke koncepcije o apoteka-ma kao sastavnim delovima apotekarske de-latnosti biti dovedeno u pitawe.

Prelomnom godinom u dru{tvenom statu-su apotekarstva smatra se 1953, kada je,Uredbom Savezne vlade upravqawu zdrav-stvenim ustanovama, ukinuto Gradsko predu-ze}e za promet lekova. Apotekama je kona~-no priznat status zdravstvenih ustanova ione posluju samostalno. Galenska laborato-rija se tako|e osamostaquje i postaje pred-uze}e – „Eskulap“, koje }e 1962. godine u}i

U miru pra{iwar, u ratu u prvim redovima

Magistar farmacije Anka Beli}, nekada{wi upravnik Apoteke „Dimitrije Tucovi}“ i u to vre-me sekretar Farmaceutskog dru{tva Srbije, posebno se zalagala da farmaceutska struka ima,pre svega, zdravstvenu funkciju i nastojala da odnos prema pacijentu uvek bude korektan. Go-vorila je da apotekar mora imati na umu da je pred wim bolestan ~ovek, ~esto neuk, sa ko-jim treba imati mnogo strpqewa.

„Apotekar je onaj pe{ak iz romana Stevana Jakovqevi}a – u miru pra{iwar, a u ratu u pr-vim borbenim redovima“, rekla je.

u sastav „Galenike“. Apoteke su same izra-|ivale, ispitivale i stavqale u promet le-kove i sredstva za le~ewe.

Apotekarska ustanova Beograd– pionir i vizionar (1971–1996)

Sa mreòm apoteka, sopstvenom proiz-vodwom galenskih preparata, slu`bom snab-devawa, kontrolno-analiti~kom laborato-rijom, kompjuterizovanom obradom podatakai prometom lekova od preko dvanaest mili-ona maraka mese~no, Apotekarska ustanova„Beograd“ danas je, bez sumwe, najve}a iekonosmki najsna`nija apotekarska organi-zacija u Jugoslaviji i jedna od najve}ih uEvropi.

Ustanova je vremenom izrasla u gigantkoji objediwuje zdravstvenu, proizvodnu iprometnu delatnost. Osnovana u slu`bizdravqa stanovnika Beograda, ova sna`naapotekarska porodica prolazila je krozmnoge razvojne promene, u skladu s dru{tve-nim promenama. Kao jedinstvena celinauspela je da se odrì uprkos svim te{ko}a-ma i da sa~uva dostojanstvo apotekara i wi-hove struke.

Danas je razvoj apotekarske slu`be po-stao nezamisliv bez Apotekarske ustanove„Beograd“. Ustanova nije posustala ni kad jebilo najteè. Uvek je pred sobom imala svo-ju veliku zdravstvenu misiju u dru{tvu isvoje razvojne ciqeve. U ostvarivawu jed-nih bila je pionir, u drugima vizionar.

Po sprovedenom referendumu, od 1. do 14.decembra 1970. godine 95 odsto zaposlenih udo tada samostalnim ustanovama izjasnilose za jedinstvenu apotekarsku ustanovu. Apo-teke „Stari grad“, „Slavija“, „Savski ve-nac“, „Zemun“, „Zvezdara“, „Bra}e Kova~“,„~ukarica“, „Zdravqe“, „Padinska skela“,„20. oktobar“ i „Ov~a“ donele su odluku oosnivawu Ustanove.

Skup{tina grada Beograda je 21. januara1971. godine donela re{ewe o preuzimawuprava i obaveza osniva~a prema Apoteci„Beograd“. Novoizabrani savet ustanove od-

51


lu~io je da se ona zove Apotekarska ustano-va „Beograd“.

U svom imenu i upravqawu pretrpelaje vi{e promena. Tako je 15. februara1974. godine prerasla u sloènu Apotekar-sku radnu organizaciju „Beograd“ sa petOOUR-a. Septembra 1991. godine OOUR-isu transformisani u celine po teritori-jalnom principu i Skup{tina grada, kaopravni naslednik, vratila je Ustanovi pr-vobitno ime. Ulogu osniva~a Ustanove1996. godine preuzelo je Ministarstvozdravqa Srbije.

Kao jedinstven organizam, za 25 godinaApotekarska ustanova „Beograd“ postala jezna~ajan partner zdravstvenim, obrazovnim inau~nim ustanovama, kao i nadle`nim mini-starstvima u pogledu stru~nog i medicin-skog razvoja apotekarske slu`be u Jugosla-viji.

Ustanova je organizovana kao zdravstve-na organizacija u skladu sa Zakonom ozdravstvenoj za{titi. U wenom sastavu, nadan 25. godi{wice jubileja, bilo je 105 apo-teka. Centralna galenska laboratorija zaproizvodwu lekova, galenskih pripravaka ipomo}nih lekovitih sredstava; galenske la-boratorije; organska, biohemijska, fito ikontrolno-analiti~ka laboratorija.

Organizacioni delovi Ustanove su: apo-teke, grupisane po teritorijalnom princi-pu u {est celina, i zajedni~ke slu`be, sa-stavqene od ra~unovodstveno-finansijskih,op{tepravnih i stru~nih poslova – proiz-vodwa lekova, Centar za informacije o le-kovima i odeqewe za automatsku obradu po-dataka.

Delatnost Ustanove se odvijala u jedana-est beogradskih op{tina, a wen najva`nijizadatak je snabdevawe gra|ana i ustanovalekovima i pomo}nim lekovitim sredstvima.

Ustanova ima 1.144 zaposlena, od kojihjedan doktor i tri magistra nauka, 50 spe-cijalista, 377 diplomiranih farmaceuta i329 farmaceutskih tehni~ara.

Apotekarska ustanova „Beograd“ zauzimaprostor ve}i od 17.000 m2.

Kratak istorijat

Daleke 1867. godine tada{wi okru`nifizikus (lekar) i vi|eni gra|ani od-lu~ili su da posle vi{e poku{aja ko-

na~no oforme bolnicu. Uz podr{ku Mini-starstva unutra{wih dela Kneèvine Srbi-je i okru`nog Na~elstva, u januaru te godi-ne zakupili su ku}u nekada{weg sreskog na-~elnika Alekse Andonovi}a u kojoj je prvabolnica po~ela rad krajem oktobra.

Od tada do danas, generacije lekara ibolni~arki utkali su svoje znawe i humanostu dobrobit ne samo naroda kolubarskog kra-ja ve} ~itave Srbije. Vaqevska bolnica1914-1915. godine postala je simbol medi-cinske po`rtvovanosti i humanosti – uokruèwu velikih bitaka ~itav grad postaoje Bolnica i tako se zauvek upisao u isto-riju srpskog naroda.

Zdravstvena ustanova i weni zaposlenirasli su sa narodom, pa je tako povratak{kolovanih lekara iz sveta zna~io nau~nii kulturni napredak samog grada. Lekari subili nosioci prosvetiteqskih ideja i mo-dernizma, oni su u Vaqevu pisali i prevo-dili kwige, osnovali teniski klub, muzi~-ku {kolu, osnivali dru{tva prijateqstva sadrugim dràvama i organizovali kulturnedoga|aje.

Nadahwuju}i se wihovim nasle|em, vaqev-sko zdravstvo danas je otvoreno prema dostig-nu}ima savremene medicine i ubrzanom raz-voju koji se ogleda u nabavci savremene opre-me, usvajawu novih dijagnosti~kih, terapeut-skih i hirur{kih metoda, kontinuiranoj me-dicinskoj edukaciji kao i uvo|ewu organiza-cionih novina i savremenog upravqawa.

Hronogram razvoja bolnice

(oko) 1807 – Kod manastira ]elije nalazi-ka se privremena bolnica u kojoj sule~eni raweni ustanici. Glavnu negupruàli su im vidari \or|e i NinkoTopal (otac i sin) iz Brankovi}a.

1830–1832 – Dr Jovan Steji} povremeno bo-ravio u Vaqevu prate}i svog gospoda-ra i dobrotvora Jevrema Obrenovi}a,~iji je bio li~ni lekar. Steji} je pr-vi {kolovani lekar za koga se zna daje dolazio u Vaqevo. Verovatno da jeon tada pruào lekarsku pomo} i po-nekim obolelim Vaqevcima.

1835 – Vaqevski okru`ni fizikus Gligori-je Ribakov predlagao nadle`nim vla-stima osnivawe bolnice u sedi{tuokruga.

53



* Iz : Rakovi} Z. „Zdravstvo u vaqevskom kra ju“ , Vaqevska bolnica, 2007, Vaqevo.

140 godina Vaqevske bolnice (1867-2007)*

Prva asocijacija na vaqevsku bolnicu jena{a slikarka Nade`da Petrovi}, koja jekao dobrovoqna bolni~arka, neguju}irawenike i bolesnike u vaqevskoj bolni-ci, umrla od tifusa 1915. godine.

Bolnica je i danas, ba{ kao i u tovreme, „~ista i bezbedna bolnica“ – na{glavni moto i ideal.

Vaqevska bolnica je obuhva}ena pro-jektom „Razvoj zdravstva Srbije“.

Prof. dr Tomica Milosavqevi},ministar zdravqa

1837 – Ustanovqen u Kneèvini Srbiji{kolski i {pitaqski (bolni~ki)fond u kome je sakupqan novac zaosnivawe {kola i bolnica. U zasebnefondove razdvojeni su 1841. godine,pri ~emu je i svaki okrug imao sop-stveni {pitaqski fond i samostalnose starao o wegovom uve}awu. Iz tihfondova je do 1875. godine osnovano14 bolnica.

1862 – Radi zdravstvenog zbriwavawa vojnihdobrovoqaca, pristiglih sa raznihstrana Evrope, ustanovqena u Vaqevu,po zapovesti vojnog ministra, privre-mena dobrovoqa~ka bolnica. U woj jeordinirao dr Dimitrije Kaparis.

1867, 22. oktobar – U Vaqevu osnovanaOkru`na bolnica. U po~etku je bilasme{tena u privatnoj ku}i AlekseAndonovi}a. Svega pet pacijenata


54

imala je u prva dva meseca svog posto-jawa.

1870, 5. septembar – Otvorena prva apotekau Vaqevu, vlasni{tvo Klaudija Pri-kelmajera. Tada je u Srbiji ve} posto-jalo jedanaest apoteka.

1889 – Sanitetski kapetan prve klase drJevta Risti} rukovodio privremenomvojnom bolnicom u Vaqevu. Lekari tebolnice jo{ su bili dr Mihajlo Lo-renc i dr Pavle O{ko.

1898, mart – Umesto dr Svetozara Arsenije-vi}a za novog upravnika Vaqevskeprivremene vojne bolnice postavqenje dr Roman Dalmajer, do tada uprav-nik Kragujeva~ke stalne vojne bolni-ce. Oba su imali ~in sanitetskog ma-jora.

1904, 11. maj – Borave}i u Vaqevu, kraq Pe-tar I Kara|or|evi} posetio je Vaqev-sku bolnicu.

Slika 1. Andonovi}a ku}a u kojoj je osnovana Vaqevska bolnica.

1904, 9. oktobar – Na~elstvo Vaqevskogokruga raspisalo je licitaciju zaopravku i rekonstrukciju ènskog pa-viqona okru`ne bolnice.

1906, april – Sanitetski major VladimirA. Popovi} postavqen je za novog {e-fa Vojne bolnice u Vaqevu.

1906, jesen – ~itaonicu vojnih lekara u Va-qevu osnovali su sanitetski majoriVladimir A. Popovi}, dr Milan Pe-ci} i dr Jordan Staji} i sanitetskiporu~nik dr \or|e Proti}. Ciq ~i-taonice bio je „nabavqawe stru~nihlistova i spisa za lekare; nabavqawepou~nih i zabavnih spisa za bolesni-ke“. Pravila ove ~itaonice odobrioje 18. oktobra ministar vojni generalRadomir Putnik. Zahvaquju}i prilo-zima „nekoliko rodoquba“, ~itaonicaje ubrzo po osnivawu upisana za ~la-na utemeqiva~a Srpske kwièvne za-druge.

1907, po~etak oktobra – Dr Selimir \or|e-vi} postao je okru`ni lekar u Vaqe-vu, zameniv{i na toj du`nosti dr Mi-haila Cvijeti}a. Istovremeno je pre-uzeo i du`nost upravnika Vaqevskebolnice. Me|u Vaqevcima je ostao dosmrti 1915. godine i za to vreme mno-go je u~inio na unapre|ewu bolni~kograda.

1908, 1. septembar – Osve}en novi hirur{kipaviqon Vaqevske okru`ne bolnice.

55


1912, 1. jun – Rukovodstvo Vaqevskog okru-ga odlu~ilo je da „prema aktu Okru`nebolnice“ zamoli od Sanitetskog ode-qewa Ministarstva unutra{wih delanabavku rendgen aparata.

1912, leto – Dr Neg. M. Velizari}, specija-lista „za unutra{we bolesti“, nala-zio se na du`nosti upravnika Vojnebolnice u Vaqevu.

1914, jesen – Dr Ar~ibald Rajs, [vajcarackoji je do{ao u Srbiju da utvrdi ka-kva je zlo~instva ~inio okupator, sti-gao je, posle kra}eg zadràvawa u Ni-{u, „mladenova~kim vozom“ u Vaqevo.U kwizi „{ta sam video i preìveo uvelikim danima“ Rajs je napisao i toda je tada{we Vaqevo bilo velikabolnica i da je bivalo dana kad je ov-de „umiralo po 59 rawenika dnevno“.

1914–1915 – U epidemiji tifusa pegavca, ko-ja se rasplamsala po Srbiji, Vaqevo jenajteè stradalo. Masovno je umiralostanovni{tvo, ali i srpski i zaro-bqeni austrougarski vojnici i mnogo-brojno medicinsko osobqe. Procewenoje da je tada u vaqevskom kraju umrlopreko 3500 vojnika i vi{e od 4000gra|ana. Rawenike zaraène pegavcemle~ila je i mala ambulanta u Mioni-ci (u ku}i abaxije \or|a Trifunovi-}a). Ta ambulanta je bila u sastavuVaqevske bolnice Alis Hat~eson. Pr-va poqska bolnica Drinske divizijeprvog poziva nalazila se u Brankovi-ni, ostale u Grabovici, Koceqevu,Pri~evi}u, Peckoj.

1921, 15 april – „Beogradski dnevnik“ pisaoje o osnivawu o~nih bolnica u mesti-ma gde su oboqewa o~iju naj~e{}a, is-ti~u}i da su one ve} obrazovane u{apcu i Vaqevu.

1921–1922 – Upravnik Vaqevske okru`nebolnice dr Vlada Popovi}, sekundar-ni lekar je dr Sofija Stojanovi}.Okru`ni fizikus je dr Milan Despo-tovi}, privremeni honorarni lekarSreza vaqevskog je dr Jozua Rajs, le-kar Sreza kolubarskog je dr Jovan

„[tetno za zdravqe – Vojna bolnica uVaqevu postoji u sred varo{i, preko od na-jve}eg hotela Drage Sekuli}a, gde su ~estozabave i gde igra pozori{te. U pozori{tuse puca, u kafani se peva i sviraju Cigania katkad i vojna muzika, {to sve ~ini {tetupo mir bolesnika. Sama higijena ovo nedopu{ta, a i vreme je da bolnica bude ve}jednom na mestu gde treba“.

(Ve~erwe novosti, 8. novembar 1909. god.)

Aleksi}, privremeni honorarni lekarSreza podgorskog je dr Ante Konop-~ik, lekar Sreza tamnavskog je dr Jo-van Miju{kovi}.

1926, 1. jun – Za upravnika Vaqevske bolni-ce i {efa bolni~ke hirurgije posta-vqen je dr Jovan Miju{kovi}.

1927, 5. avgust – Dr Milivoje Milenkovi}postavqen je za {efa Odeqewa za o~-ne bolesti Oblasne bolnice u Vaqe-vu. U wu je do{ao 21. marta 1927. go-dine.

1927–1928 – Upravnik Stalne drinske vojnebolnice bio je dr M. Milosavqevi}.

1928, 7. april – Upravnik Vaqevske bolni-ce Jovan Miju{kovi} izveo je uspeluoperaciju na srcu petnaestogodi{wegde~aka iz Dupqaja, rawenog malokali-barskim revolverom. Do tada u Jugosla-viji nisu izvo|ene operacije na srcu.

1928, leto – Po~ela je izgradwa Doma na-rodnog zdravqa u Bawanima, prvog udràvi.

1931–1934 – Dr Vladimir Stanojevi}, sani-tetski oficir, poznat i kao istori~armedicine, nalazio se na du`nosti


56

upravnika Divizijske vojne bolnice uVaqevu. Napisao je kwigu „Istorijasrpskog vojnog saniteta“, objavqenu1925. godine.

1932 – Objavqena je kwiga „Bawane“, u ko-joj je autor dr Aleksandar Petrovi}opisao socijalno-zdravstvene i higi-jenske prilike u tamnavskim Bawani-ma. Poglavqa kwige su slede}a: Is-hrana seqa~ke ku}e; Buxet seoske po-rodice; Bawanska èna u svojoj poro-dici; O religioznom ose}awu; Li~nahigijena Bawanaca; Zidawe ku}a; Ko-lektivni rad na selu; Cigani. To izu-~avawe preduzeto je u leto 1931. godi-ne prema nalogu Centralnog higijen-skog zavoda u Beogradu.

1935, 7. mart – Za v.d. Upravnika Banovin-ske bolnice u Vaqevu postavqen jeo~ni lekar dr Milivoje Milenkovi}.Upravqao je Bolnicom do 5. februara1938. godine. Iz Vaqeva je oti{ao uSkopqe za {efa O~nog odeqewa tamo-{we Dràvne bolnice.

1937, po~etak aprila – Dr Jovan Miju{ko-vi}, nekada{wi direktor Vaqevskebolnice, odrào je svoje pristup pre-davawe „pred dupke punim amfitea-trom“ beogradskog Medicinskog fa-

„Preme{teni – „Potreba“ je iziskivala tesu ovih dana preme{teni iz Vaqeva: dr Mi-lan Atanackovi}, upravnik Okru`ne bolnice,u Travnik, dr Raca Stefanovi}, lekar Ban.Bolnice, u Gu~u.“

(Glas Vaqeva, 24. mart 1935. godine)

„Vra}en – Dr Raca Stefanovi}, koji jepo drugi put bio pre 4-5 meseci preme{teniz Vaqeva, uspeo je da opet bude vra}en zalekara Banovinske bolnice u Vaqevu odakle,me|u nama budi re~eno, nije ni i{ao, no jeza sve vreme bio na „bolovawu“.

(Glas Vaqeva, 4. avgust 1935. godine)

„Rentgenovi zraci u Vaqevu – O Duho-vima name{ten je i otpo~eo raditi aparatza Rentgenove zrake u Vaqevu. Poznato je odkolike je va`nosti u lekarskoj struci ovomo}no sredstvo koje se u naprednijim zemqa-ma ve} davno i sa uspehom primewuje. Na{aokolina, iako mo`da i najnaprednija u Srbi-ji, nije mogla da se koristi ovom va`nomnau~nom tekovinom. Name{teni aparat u Va-qevu spada u najnovije i najmo}nije kakvih uceloj zemqi na{oj jedva ima desetak. U idu-}em broju lista iza}i }e op{irniji ~lanak oRentgenovim zracima od g. dr BranislavaGra|anskog koji je i nabavio isti aparat.Pregled i le~ewe uve~e kad ima struje. Ka-ra|or|eva 60, preko puta na~elstva.“

(Glas Tamnave, 1. jun 1923. godine.

kulteta. Izabran je za profesora nanovoustanovqenoj katedri Istorijamedicine.

1937, 16 novembar – Re{ewem bana Drinskebanovine za v. d. {efa Hirur{kogodeqewa Banovinske bolnice u Vaqe-vu postavqen je Du{an Miki}, do ta-da lekar Dràvne bolnice u NovomSadu.

1939 – Sagra|eno je u Vaqevu novo bolni~-ko zdawe. Nazvano je posle rata Ruskabolnica i tada je bilo kori{}eno zanegu rawenika. Vaqevska bolnica sepreselila u tu zgradu 1954. godine.

1941, po~etak januara Banovinska bolnica uVaqevu, u Ulici kraqa Aleksandra17, raspolagala je telefonskim brojem45. Telefone su tako|e imali Dom na-rodnog zdravqa, dr Milorad Kosti},sanitetski major dr Tihomir Mihailo-vi}, dr Radomir Stefanovi} i apote-kar Petar Tadi}.

1941–1944 – Na du`nosti {efa Hirur{kogodeqewa Vaqevske bolnice nalaziose dr Tihomir Mihailovi}. Pre to-ga (1934–1941) Mihailovi} je bio{ef hirurgije Vojne bolnice u Va-qevu.

1944, jesen – Stacionirane su u Vaqevu bol-nice Prvog proleterskog korpusa itri divizije NOVJ. Wihovi rawenicisu, pored vojne i gra|anske bolnice,zabriwavani i u drugim koliko-toli-ko pogodnim zgradama. U dva paviqo-na Poqoprivredne {kole nalazilo se300 kreveta, a u bolni~kom zdawu ne-daleko od „Vistada“, podignutom predrat, 450 kreveta.

1946 – Vaqevskom bolnicom i wenim hirur-{kim odeqewem rukovodio je dr Rado-mir Stefanovi}, ginekolo{kim drBlagoje Stambolovi}, internim dr Lu-dvik Bene~ini, de~jim dr Rajko Nena-di} (radio je u Narodnoj ambulanti),zaraznim dr Margita Paunovi}, grud-nim dr Sava Qubisavqevi}, bolni~-kom apotekom Draga Zafirovi}.

57


1947, april – Ukinut je Vaqevski okrug,Bolnica u Vaqevu preimenovana je uGradsku bolnicu.

1948 – Tokom godine u Vaqevskoj bolnicile~eno je 5.180 bolesnika, obavqeno je9.363 ambulantnih pregleda i izvedenoje 3.794 teìh i lak{ih operacija.Gradski izvr{ni odbor kupio je Bol-nici jedan rendgen.

1953, 9. januar – Osnovan je u Vaqevu Domnarodnog zdravqa sa slede}im organi-zacionim jedinicama: higijenska sta-nica, zubna ambulanta, ambulanta op-{te prakse, de~ji dispanzer, dispanzerza ène, antituberkulozni dispanzer,{kolska poliklinika, ko`no-veneri~-no odeqewe. Upravnik je dr Julka Ki-tanovi}.

1953 – Za upravnika Vaqevske bolnice, ume-sto dr Nikodija Blagojevi}a, posta-vqen je dr Vladimir \urovi}, hirurg,najzna~ajniji medicinar u Vaqevu udrugoj polovini dvadesetog veka.

1954, februar – Vaqevska bolnica je prese-qena u preure|enu zgradu tzv. Ruskebolnice, zidanu pred Drugi svetskirat. Do preseqewa Bolnice to zdaweje kori{}eno kao „Kru{ikov“ sama~kihotel. Bolnica je tada raspolagala sa450 posteqa (ranije 240). Imala je isopstvenu ekonomiju sa 10,5 hektaradobijenih od vaqevske op{tine. Novnaziv bolnice je Op{ta bolnica „DrMi{a Panti}“.

1955 – Vaqevska bolnica „Dr Mi{a Pan-ti}“ imala je slede}a odeqewa: inter-no, hirur{ko, prednatolo{ko, o~no,zarazno, ginekolo{ko-aku{ersko, de~-je, grudno, kabinet za transfuziju kr-vi, antituberkulozni dispanzer, pri-jemno odeqewe i laboratoriju. Raspo-lagala je sa 673 posteqe, a u woj je ra-dilo 26 lekara. U prvih devet mesecile~eno je 10.877 bolesnika i operisa-no je 2.064. Dom narodnog zdravqaimao je 19 lekara.

1957, 30 maj – Umesto Doma narodnog zdravqaosnovane su u Vaqevu dve zdravstvene

stanice kao osnovne jedinice zdravstve-ne za{tite. Prva zdravstvena stanica jeradila u prostorijama dostada{weg Do-ma narodnog zdravqa u Kara|or|evojulici, a druga u novopodignutoj monta-`noj zgradi u Te{waru. U zasebne op-{tinske ustanove izdvojene su: Zubnapoliklinika, {kolska poliklinika iDe~ji dispanzer. Sreski status imalisu: specijalisti~ke slu`be (u sastavuBolnice), Antituberkulozni, Ko`nove-neri~ni i Onkolo{ki dispanzeri.

1958, 17 jul – Odlukom Narodnog odborasreza Vaqevo, pri Op{toj bolnici„Dr Mi{a Panti}“ u Vaqevu osnova-na je Sredwa medicinska {kola. U wusu primani u~enici sa {est razredagimnazije. Na svom po~etku {kola jeimala 38 u~enika. Od Republi~kog sa-veta za prosvetu i kulturu dobijena suu~ila, a od bolnice inventar i ka-drovi.

1959, jul – Pri Op{toj bolnici „Dr Mi{aPanti}“ otvoreno je Odeqewe za reha-bilitaciju.

1959 – U vaqevskoj Op{toj bolnici bilo jezaposleno 292 medicinara i nemedi-cinskog osobqa.

1961 – Sagra|en je u Vaqevu Centar za maj-ku i dete (upravnik je dr Jela Panti},pedijatar) sa {kolskom poliklinikom,de~jim dispanzerom i dispanzerom zaène.

1962, 30. septembar – Spajawem dve zdrav-stvene stanice – Centra za zdravstve-nu za{titu majke i deteta, Zubne po-liklinike i tri dispanzera (antitu-berkuloznog, onkolo{kog i ko`no-ve-neri~nog) ponovo je u Vaqevu osno-van dom zdravqa. Direktor je dr Ra-domir Stankovi}.

1964, 30. decembar – Spajawem Doma zdra-vqa i Op{te bolnice osnovan je uVaqevu Medicinski centar „Dr Mi{aPanti}“. Za direktora je imenovan drRadomir Stankovi}. Odluku o tomedonela je Op{tinska skup{tina u Va-qevu.


58

1964 – U vaqevskom zdravstvu bilo je zapo-sleno 64 lekara, osam stomatologa,tri farmaceuta, ~etvoro sa vi{omspremom, i 125 medicinskih tehni~arai drugog osobqa. Na Ubu je bilo osamlekara, jedan farmaceut, dva stomato-loga i 18 medicinskih radnika sasredwom stru~nom spremom.

1967, 10. jun – U Vaqevskoj bolnici otvore-na je nova zgrada u kojoj su sme{tenineuropsihijatrijsko i o~no odeqewe.

1969 – Medicinskom centru u Vaqevu pri-pojene su zdravstvene stanice u Kame-nici, Mionici, Lajkovcu i Ose~ini.

1970, 13. septembar – Otvoren je novoizgra-|eni poliklini~ki blok u sastavuVaqevske bolnice. Raspolagao je sa4.000 kvadratnih metara korisne po-vr{ine za sve specijalisti~ke ordi-nacije.

1971. – Dr Radomir Stankovi} nalazio sena du`nosti direktora Medicinskogcentra Vaqevo. Pomo}nik direktoraza op{te poslove je Radovan Panti},glavni medicinski tehni~ar je Dobri-voje @ivkovi}.

1975–1985 – Na du`nosti direktora Vaqev-ske bolnice nalazio se dr Miroslav-Mirko Florijan~i}, pedijatar. Bolni-ca je u tom razdobqu prostorno vi{e-struko pro{irena, snabdevena novomopremom, kadrovski je oja~ana i orga-nizaciono izmewena i osavremewena.

1976–1980 – U Vaqevskoj op{tini stopa na-taliteta pove}ana je sa 13,9 na 14,4 na1000 stanovnika. Smrtnost odoj~adismawena je sa 22,3 na 19,2 na 1000 sta-novnika. Postotak le~enih pre smrtipove}an je sa 87,6 na 89,2 odsto.Zdravstvenu za{titu u Medicinskomcentru Vaqevo pruàla su 142 leka-ra (83 specijalista).

1978, 4. jul – Polagawem kamena temeqcapo~ela je u Vaqevu izgradwa hirur-{kog bloka.

1978 – Umesto „Biltena“ pokrenute su u Va-qevu nove bolni~ke mese~ne novine

„Glasnik“, koje su izlazile 14 godina,a urednik je bila Jasmina Pali}. Ob-novqene su 2004. godine pod novim na-zivom „Infostrana“ (urednik Marija-na Andri}).

1980 – U Vaqevskoj bolnici osnovano jeOdeqewe vaskularne hirurgije, kojimje rukovodio dr Du{an Nikoli}.

1981, kraj godine – Nova organizacija zdrav-stvene za{tite. Medicinski centar„Dr Mi{a Panti}“ oformqen je kaosloèna organizacija udruènog radasa pet radnih organizacija u svom sa-stavu: domovi zdravqa u Lajkovcu iMionici; u Vaqevu Dom zdravqa, Op-{ta bolnica i Apotekarski centar. Uokviru vaqevskog Doma zdravqa obra-zovana su ~etiri OOUR-a: Osnovnazdravstvena za{tita sa seoskim ambu-lantama, Nega i le~ewe zuba, Medici-na rada, Dispanzer za decu i omladinu.

1984 – U sastavu Vaqevske bolnice izgra|enje stacionarni deo sedmospratnog hirur-{kog bloka. Operativni deo je useqenu razdobqu od 1989. do 1991. godine.

1985, 26. februar – Referendumom u Zdrav-stvenom centru „Dr Mi{a Panti}“ uVaqevu, usvojena je wegova podela natri osnovne organizacije udruènograda (OUR): Dom zdravqa, Regionalnaop{ta bolnica i Apotekarski centar.Prethodno se zdravstvo Vaqeva izdvo-jilo iz SOUR-a kojim je objediwavanozdravstvo u op{tinama Vaqevo, Lajko-vac i Mionica. Zavod za zdravstvenuza{titu radnika „Kru{ik“ obrazovanje kao zasebna radna organizacija.

1986 – Direktor Medicinskog centra Vaqe-vo bio je Dragomir Gli{i}, diplomi-rani pravnik.

1989, januar – Za direktora Regionalne op-{te bolnice u Vaqevu izabran jeprim. dr Du{an Nikoli}.

1990, 24. novembar – U Vaqevu je odrànnau~ni skup „Vaqevska bolnica1914–1915“ i otkrivena spomen-plo~a

59


na nekada{woj zgradi Okru`ne bolni-ce u Vaqevu (sada zgrada Istorijskogarhiva).

1992, 10. decembar – Osnovana je u VaqevuFondacija za razvoj hirurgije „Dr Jo-van Miju{kovi}“.

1993 – Dr Miroslav Sre}kovi}, specijalistaza ortopedsku hirurgiju i traumatolo-giju, bio je direktor Medicinskogcentra u Vaqevu (ostao na toj du`no-sti do jeseni 2000. godine).

1998, 5. novembar – U Vaqevskoj bolniciizvedena je prva laparoskopska opera-cija ù~ne kese.

2000, 2.novembar – Dr Ilija Tripkovi}, hi-rurg, postavqen je za novog direktoraZdravstvenog centra Vaqevo. Noviupravnik Bolnice je dr Mirjana ]era-ni}, neurolog.

2001, 20. april – Obeleèna je stogodi{wi-ca hirurgije u Vaqevu.

2002, 28. oktobar – Otvarawem Dijagnosti~-kog centra obeleèna je 135. godi{wi-ca Vaqevske bolnice. Centar je dobioi novi Simensov spiralni skener idigitalni rendgen aparat, vredni 390hiqada evra.

2004, 15. decembar – Novi, mo}ni Simensovskener u Vaqevskoj bolnici.

2005, 11. januar – ìri Revije „Kolubara“proglasio je prim. dr Iliju Tripkovi-}a za Vaqevca – li~nost 2004. godine.

2006, 6. mart – U akciji lista „Blic“, me|u100 najboqih lekara u Srbiji je i dvo-je Vaqevaca – dr Sla|ana Joki} (o~nilekar) i dr Jordan Lazarevi} (hirurg).

2007, 18. januar – U sastavu Vaqevske bol-nice otvoreno je novosazidano Grudnoodeqewe, koje raspolaè sa 4.300 kva-dratnih metara i ima 90 posteqa (sa~etiri apartmana za monahe). U tomprostoru jo{ se nalaze: pulmologija,koronarna jedinica, internisti~ki idijagnosti~ki centar i patologija sforenzi~kom laboratorijom. Osve-{ten je istovremeno i kamen temeqacbudu}e bolni~ke kapele.


60

Slika 3. Novo Grudno odeqewe Vaqevske bolnice.

Slika 2. Bolni~ki kompleks, septembar 2007. godine.

Srbija je u 19. veku u{la bez {kolo-vanih lekara i apotekara, a tako|e ibez pravih bolnica i apoteka. Uslo-

vi za otvarawe bolnica i apoteka u Srbijistvoreni su tek dolaskom prvih {kolovanihlekara i farmaceuta.

Mada se jo{ 1826. godine u [apcu po-miwu dve apoteke, to nisu bile prave apo-teke nego neka vrsta du}ana za prodaju na-rodnih lekova, koje su dràli samoukitravari.

Potreba da se u Beogradu osnuje jednaprava apoteka sa {kolovanim farmaceutom,prvi je uo~io dr Vito Romita i o tome pi-sao knezu Milo{u Obrenovi}u u Kragujevac3. februara 1824. godine. Ovakvi i kasnijipoku{aji za otvarawa pravih apoteka nisuurodili plodom sve dok mr ph. Mateja Iva-novi} nije do{ao u Beograd 1830. godine i tuotvorio prvu pravu apoteku, u kojoj su izra-|ivani lekovi prema propisima farmakope-je. Ova apoteka je opstala do dana{weg danai radi u sastavu Apotekarske ustanove Beo-grad u kojoj ~ini wenu najpoznatiju apoteku.

Drugu apoteku u Srbiji otvorio je mr ph.Pavle Ili}, rodom iz Velikog Be~kereka (da-na{wi Zrewanin), ina~e stipendista kneza Mi-lo{a, 1836. godine u Kragujevcu. U po~etku seova apoteka zvala Dvorska i vojena apoteka,ali je potom dobila ime Pravitelstvena apo-teka i to je zapravo prva dràvna apoteka ko-ja je postojala u Srbiji u 19. veku.

Tre}i grad koji je dobio pravu apoteku bi-la je Jagodina u kojoj je 1852. godine mr ph.\or|e Krsti} iz Rume osnovao i pustio u radsvoju apoteku. A samo godinu dana pre Poà-

revca, [abac je dobio svoju apoteku, koju je mrph. Frawa Ludvik otvorio 1856. godine.1,2,3,4

U varo{i Poàrevcu dugo se ose}alapotreba za otvarawem jedne apoteke. Na-ro~ito se ose}ao problem u srpskoj vojscijer se u Poàrevcu 1830. godine nalazio ve-liki broj bolesnih vojnika, bez lekara ilekova. ~ak i kad je po kneèvoj zapovestido{ao, lekar nije mogao mnogo da pomogne,jer „lekarstva s sobom nije nikada nijeimao“.5 Kao posledica ovakvog stawa usko-ro se broj bolesnih vojnika jo{ vi{e po-ve}ao.6 S obzirom da je zahtev lekara da senabave odre|eni lekovi za bolesne vojni-ke u Poàrevcu morao da bude odobren odsamog kneza, trebalo je dosta vremena dapro|e dok se to ne bi ostvarilo. U izve-{taju o le~ewu bolesnih vojnika u Poà-revcu, koje je Arsenije Andrievi} uputioknezu Milo{u Obrenovi}u 8. oktobra 1830.godine, navodi se slede}e: „Po zapovestiVa{oj prizvao sam i doktora iz Smedere-va, koji je pregledao ovda{we soldate.Doktor izgovaraju}i se da nema ovde dru-ge Medicine hrom za olak{awe i groznicuna{ao je za nu`no i druge nekakve stvaripa je iskao od mene izum. Da kupi lekove,no ja bez Va{eg dozvolenija nisam smeo da-ti, nego je oti{ao od ku}e imaju}i on kodsebe pone{to od lekova, ili da za sebe na-bavi odkud zna“.

Potreba za lekovima ose}ala se naro~i-to u vojnim bolnicama u Poàrevcu, Svi-lajncu i Kragujevcu, a tako|e i u kasnijeosnovanim u Beogradu, Karanovcu, ]uprijii Kragujevcu.

61



1 Prof. dr Dragan Stupar

140 godina farmacije u Poàrevcu- nastanak i razvoj - D. Stupar 1

Otvarawe i rad prve apoteke u Poàrevcu u periodu od 1857. do 1946. godine

Jo{ ve}i problem usled nedostatka leko-va ose}ao se u samoj varo{i Poàrevac, ~i-ji su stanovnici, kad bi se razboleli, mora-li da idu po lekove u jedan od gradova kojisu ve} imali svoje apoteke. Uslovi za otva-rawe apoteke u Poàrevcu stekli su se tekkada je mr ph. Jovan Pokorni iz Bele Crkveu Austriji (Banat), sredinom jula 1856. go-dine do{ao u Poàrevac da poku{a da do-bije dozvolu za osnivawe jedne apoteke.

Mr ph. Jovan Pokorni je 13. juna 1856. go-dine podneo molbu nadle`nim vlastima damu se odobri otvarawe apoteke. Ovo je pr-vi dokument na osnovu koga je do{lo dootvarawa pre prave apoteke u Poàrevcu,koja je posluìla kao nukleus nastanka irazvoja Poàreva~ke farmacije.

Na osnovu dve molbe, Okru`no Na~elni-~esvo je ve} 23. jula 1856. godine pisalo Po-pe~iteqstvu vnutreni dela (Ministarstvuunutra{wih dela), podràvaju}i zahtev Jo-vana Pokornog da mu se odobri otvaraweapoteke, navode}i, pri tom, da su i ìteqiPoàrevca podràli ovu molbu.

Pre nego {to bi Ministarstvo re{avaloovo pitawe, zahtevalo je od tada{weg na~el-nika saniteta dr Emerih Lidermajer-a da da mi-{qewe. Na~elnik saniteta je prethodno zah-tevao mi{qewe fizikusa Okruga Poàre-va~kog dr Ivana [uleka, koji je pokazao vi-sok stepen razumevawa za otvarawe apoteke.

Mi{qewe dr [uleka svelo se na zakqu-~ak da treba otvoriti apoteku, a da se uki-nu ru~ne apoteke obojice lekara, s tim {tobi ih apotekar otkupio. Isti~e da bi narod,a tako|e i sami lekari, mnogo dobili otva-rawem apoteke, u kojoj bi se svagda moglidobiti pravi lekovi po pristojnim cenama.

Ovakvo mi{qewe okru`nog fizikusa ipozitivan stav na~elnika saniteta doprine-lo je da Ministarstvo unutra{wih dela ve}13. septembra 1856. godine da odobrewe Jo-vanu Pokornom da otvori svoju apoteku uPoàrevcu.


62

Apoteka mora biti snabdevena svim po-trebnim lekovima i opremom, a vlasnik nemoè da je zaloì, daje pod kiriju, preza-duì ili da je proda bez prethodnog odobre-wa nadle`nih vlasti. U slu~aju da vlasnikho}e da apoteku u Poàrevcu premesti u ne-ko drugo mesto u Kneèvini Srbiji, ne mo-è to da u~ini bez prethodnog odobrewanadle`nog Ministarstva.

Pored jo{ ~itavog niza ograni~ewa, u odo-brewu za otvarawe apoteke, Jovanu Pokornomje odre|eno da mora da sa~eka stru~ni pregledkomisije, koja treba da utvrdi da li ova apo-teka odgovara zahtevima apotekarske nauke.

Prva prava apoteka u Poàrevcu je otvo-rena ta~no 3. apriola 1857. godine, {to pred-stavqa dan nastanka poàreva~ke farmacije.Vlasnik ove apoteke mr ph. Jovan Pokornibio je prvi poàreva~ki apotekar, koji je tudu`nost obavqao ukupno jedanaest godina, do1865. godine, kada je ovu apoteku prodao dru-gom strancu êhu mr ph. Josifu ê~elskom.

Slika 1. Rodona~elnik poàreva~ke farmacije Mr phJovan Pokorni (1824-1904), prvi farmaceut i osni-va~ prve apoteke u Poàrevcu 1857. godine.

U apoteci su vo|ene propisane kwige,kao i „Manual recepturni“ u kome su eviden-tirani svi recepti po kojima su propisiva-ni lekovi od strane lekara za potrebe bo-lesnih stanovnika. Prilikom izdavawa le-ka na doneseni recept, apotekar je pedant-no evidentirao svaki recept i zaveo ga usvom Manualu“ pod rastu}im rednim brojemi datumom izdavawa.

Mada je u Poàrevcu Jovan Pokorni bioveoma lepo primqen i uvaàvan, i stekaoznatna materijalna sredstva i mnoge prija-teqe i kumove, verovatno pod uticajem svo-je supruge odlu~uje da proda svoju apoteku,{to je u~inio 1868. godine i vratio se u Be-lu Crkvu. Uskoro, po dolasku u Belu Crkvu,dobio je novu koncesiju da otvori drugu apo-teku.

Ovu apoteku je kasnije preuzeo wegov naj-mla|i sin Du{an, diplomirani farmaceut,dok se Jovan Pokorni povukao iz posla. Um-ro je 1904. godine. Sahrawen je na katoli~-kom grobqu u Beloj Crkvi.

Da je Jovan Pokorni ozbiqno odlu~io daode iz Poàrevca vidi se i po tome {to jejo{ 1867. godine davao oglase u jednomstru~nom ~asopisu u Be~u o prodaji svojeapoteke u Poàrevcu. Me|utim, to je ostva-rio tek naredne 1868. godine kada je prodaosvoju apoteku magistru farmacije Josifuê~elskom.

S obzirom da je Josif ê~elski biostrani podanike, prema srpskim propisima,morao je da u roku od godinu dana pre|e usrpsko podanstvo.

Josif A. ê~elski je bio izvanrednali~nost, veoma {iroke kulture, ~ije je del-ovawe prevazilazilo uske stru~ne poslove uapoteci. Osim botanikom i gajewem lekovi-tog biqa za potrebe svoje apoteke, bavio sei kozmetikom, zoologijom, vo}arstvom i vi-nogradarstvom. Odgajo je nove vrste vinoveloze, pogodne za to podnebqe. Bavio se pre-radom vo}a, proizvodwom sir}eta, sode ijedne vrste bezalkoholnog pi}a, a sagradioje i veliki parni mlin u Poàrevcu. Baviose muzikom i osniva~ je peva~kog dru{tva iinstrumentalno-muzi~kog dru{tva.

63


Stru~ni i dru{tveni rad Josifa A. ê-~elskog u Poàrevcu trajao je punih 40 go-dina, od wegovog dolaska 1868. godine, pasve do wegove smrti 1908. godine. Sahrawenje u Poàrevcu.

Sve do 1881. godine, kada je otvorena dru-ga apoteka u Poàrevcu, Josif ê~elski jesnabdevao lekovima celokupno gra|anstvo,Okru`nu poàreva~ku bolnicu, Vojnu bolni-cu u Poàrevcu i osu|enike Kaznenog zavo-da u Poàrevcu. Tako|e, kada se 1884. godi-ne pojavila kolera u Srbiji Josif ê~el-ski je obezbedio dovoqne koli~ine dezin-fekcionih sredstava za dezinfekciju tran-sportnih sredstava (vozova, brodova, po-{tanskih kola) i svih mesta na kojima se na-rod okupqao i zadràvao.

Mr ph. Josif ê~elski je bio aktivniu~esnik Drugog srpsko-turskog oslobodi-la~kog rata (1877–1878). Obavqao je du-`nost apotekara poqske bolnice Timo~kogkora. Dok je tre}a poqska bolnica u sasta-vu Timo~kog kora boravila u Kwaèvcu, awen komandir dr Aleksandar \uri} biote{ko bolestan, sve poslove rukovo|ewa iodràvawa celokupne bolnice vodio jeapotekar te poqske bolnice magistar ê-~elski.

Nakon smrti dr \uri}a, u januaru 1878.godine, mr ê~elskom je i zvani~no povere-no upravqawe tom bolnicom, jer je posta-vqen za administratora bolnice.

Neposredno uo~i Srpsko-bugarskog rata(1875–1876), doneta je odluka o mobilizaci-ji vojnog saniteta i obavqawu svih pripre-ma za rat. Po ratnom rasporedu odabranisu najiskusniji i najsposobniji farmaceutii raspore|eni u sanitetske ustanove i jedi-nice. I ovom prilikom je mr ph. ê~elskiiz Poàrevca imenovan da obavqa du`nostapotekara Prve poqske bolnice Timo~kedivizije, dok je za drugog apotekara imeno-van mr ph. Fr. Vavri~ek.

U lepoti i funkcionalnosti svoje apo-teke mr ph. Josif ê~elski nije dugo uì-vao. Glavni razlog tome leì u razdoru iz-me|u oca i wegovog sina dr et mr ph. Josi-fa ê~elskog. Ina~e, sin Josifa i Hermi-

ne ~e~elski, Jaroslav ê~elski, ro|en je uPoàrevcu 1872. godine.

Studirao je na Farmaceutskom fakulte-tu u Be~u izme|u 1891. i 1896. godine, gdeje diplomirao, a zatim i doktorirao iz he-mije. Bio je to veliki uspeh mladog Josi-fa ê~elskog koji se po tituli pridruìojo{ petorici jedinih doktora nauka farma-ceuta koje je Srbija imala u 19. veku. Prewega ovo zvawe postigli su samo: dr et mrph. Kosta Nikoli}, ro|en u Kragujevcu1844. godine, diplomirao u Be~u 1867. godi-ne, umro u Beogradu 1931. godine; dr et mrph. Jovan \uri}, ro|en u Beogradu 1850. go-dine, doktorirao u Be~u oko 1875. godine,umro u Beogradu 1914. godine; dr et mr ph.Mihajlo Jovanovi} za koga se zna samo daje rodom iz Srbije, ali se ne zna iz kog me-sta, kao {to se ne zna ni mesto ni fakul-tet na kome je doktorirao, dr et mr ph. Do-broslav Knez-Milojkovi}, ro|en u Alek-sincu 1865. godine, doktorirao hemiju naBe~kom univerzitetu, umro u Aleksincu1941. godine i dr et mr ph. Luka Pani}, ro-|en u Beogradu 1868. godine, doktorirao naBe~kom univerzitetu izme|u 1888. i 1892.godine, umro u Dalmaciji 1945. godine.

Sve ve}i zdravstveni problemi koji supritisli mr Josifa ê~elskog primorali suga da svoju apoteku proda drugom farmaceu-tu koji je imao pravo na otvarawe apoteke.

Na taj na~in je ova prva i najpoznatijapoàreva~ka apoteka, osnovana jo{ 1867. go-dine, sa svojim tre}im vlasnikom prisilnoizba~ena iz dotada{weg lokala i useqena utre}i, znatno mawi lokal, u kome je radilasve do po~etka Prvog svetskog rata.

Vlasnik apoteke mr ph. êda Risti} seodazvao vojnom pozivu i oti{ao na rati{te,a apoteka je tokom rata te{ko o{te}ena izatvorena, pa je tako do~ekala i kraj rata.Odmah po povratku sa rati{ta vlasnik jesvoju apoteku obnovio i premestio je u no-vi lokal, koji se nalazio u susednoj ulici.

Tek {to je mr êda Risti} preselio apo-teku u svoju novosazidanu zgadu, uskoro je ion umro. Apoteku je nasledio wegov mla|ibrat, tako|e farmaceut - mr ph. Nemawa Ri-


64

sti}, koji je na taj na~in postao ~etvrtivlasnik ove prve poàreva~ke apoteke.

Presudom Narodnog okru`nog suda u Po-àrevcu od 11. januara 1946. godine mr ph.Nemawa Risti} osu|en je na konfiskacijucelokupne imovine s tim da se wemu i we-govoj uòj porodici ostavi minimum za eg-zistenciju predvi|enu u ~lanu 6 Zakona okonfiskaciji itd. Na osnovu ove presudeSreski narodni sud u Poàrevcu doneo je 15.marta 1945. godine Zakqu~ak (Poslovni br.I-8/45) o konfiskaciji pokretne i nepokret-ne imovine, koja se konfiskuje i prenosi usvojinu dràve.

Na osnovu navedene presude i zakqu~kaapoteka mr Nemawe Risti}a je sa celokup-nim inventarom konfiskovana i pre{la jeu dràvne vlasni{tvo. Time je prva apote-ka koja je otvorena u Poàrevcu jo{ 1857.godine, posle punih 89 godina postojawa irada, jo{ jednom promenila vlasnika, ali jeovog puta pre{la iz privatnog u dràvnovlasni{tvo.

Kada je sredinom juna 1946. godine pristu-pqeno reorganizaciji apotekarske slu`be iosnovana „Prva zadru`na apoteka“ kao dr-àvno preduze}e u Poàrevcu, osnovna iobrtna sredstva za wen rad stvorena su u ce-lini od konfiskovane imovine mr NemaweRisti}a.

Na taj na~in je prva poàreva~ka apote-ka preto~ena u Prvu dràvnu apoteku. Na-stavila je sa radom, obezbe|uju}i bolesnomstanovni{tvu neophodne lekove za le~ewe.

Literatura

1. Marjanovi} V. Farmacija u Srbiji u 19. veku, Vet-prom, Beograd, 1970.

2. Marjanovi} V. Zdravstvena kultura Kragujevca u 19.veku, Farmacija, Kragujevac, 1979.

3. Marjanovi} V. Zdravstvena kultura Jagodine u 19.veku, Medicinski cenar Svetozarevo, Svetozarevo,1972.

4. Marjanovi} V. Farmacija u [apcu u 19. veku, Me-dicinski centar u [apcu, [abac, 1966.

5. Arhiv Srbije (AS) – Kwaèva kancelarija (KK) –X – 10/1830.

6. AS-KK-X11/1830.7. AS-KK:XX-69/1830.

8. Stupar D. Vojna farmacije Srbije u 19. veku, Na-u~no dru{tvo za istoriju zdravstvene kulture Jugo-slavije, posebna izdawa, kwiga XII, Beograd, 1977,28–29.

9. \or|evi} V. Istorija srpskog vojnog saniteta,Kwiga I (1835–1875), Ministarstvo vojno, Beograd,1879, 434–438.

10. AS-KK:X-665/1837. godina.11. Ibidem, 444/1837. godina.12. Stupar D, Mi}i} M., Apotekari iz ~ehoslova~ke

kao osniva~i apoteka i apotekari u severoisto~nimkrajevija Jugoslavije – prilog prou~avawu ~ehoslo-va~ko-jugoslovenskih medicinskih veza u pro{lo-sti; Zbornik Spominski simpozij ob 100-letnici Minari-

65


koveag rojstva, Maribor, 12. junija 1987, Slovensko farma-cevtsko društvo, Maribor 1987:69–92.

13. \or|evi} V. Istorija srpskog vojnog saniteta, kwi-ga III, Dràvna {tamparija, Beograd: 244–247.

14. Feldi} D.: „Stari Poàrevac“, Kompromis SL, Po-àrevac 1992:158–160.

15. Prvi kongres srpskih lekara i prirodwaka u Beo-gradu 5, 6 i 7 decembra 1904. god. ; „Kwiga prva, ILekarsko-apotekarska sekcija, Dràvna {tamparijaKraqevine Srbije, Beograd 1905:LXII.

16. Nikoli} K: „Poku{aj da se izloì razvi}e apote-karske struke u Srbiji za posledwih 100 godina, Dr-àvna {tamparija Kraqevine Srbije, Beograd1904:1–32.

Uvod

Ucivilizacijskom i istorijskom hodusvaka generacija, svaka ustanova, sva-ki pojedinac odgovoran je svom naro-

du ne samo u vremenu u kome ìvi, ve} i upro{lim, kao i u vremenima koja slede. Utoku svog postojawa od 130 godina Vojnabolnica u Ni{u nosila je breme srpskeistorije, srpskog naroda i srpske vojske to-kom sedam ratova: tursko-srpskog rata, srp-sko-bugarskog rata, dva Balkanska rata, Pr-vog svetskog rata, Drugog svetskog rata irata na prostoru biv{e Jugoslavije tokomdevedesetih godina. U{la je u istoriju u 19.veku, trajala je i razvijala se tokom 20. ve-ka i produìla svoje postojawe u 21. veku.

Srpsko lekarsko dru{tvo (SLD) osnova-no je pre 136 godina, ta~nije 1872. godine.Ovaj istorijski datum pada samo ~etiri go-dine nakon osnivawa engleskog i drugih ve-likih dru{tava u metropolama {irom Evro-pe. Godine 1876, Vojno ministarstvo izdaloje dve uredbe: „Ure|ewe i raspored vojnog sa-niteta“ i „Uputstvo za slu`bu vojnog sani-teat srpske narodne i staja}e vojske“, koji-ma je definisana organizacija i formacijavojnog saniteta u miru i ratu. Iste godineobeleèn je jo{ jedan veliki doga|aj – for-mirawe Srpskog dru{tva Crvenog krsta.1

Jedan od zaslu`nih pionira u stvarawuovih udruèwa, dr Vladan \or|evi} dao jepredlog da se u Ni{u otvori velika Vojnabolnica♦ za 1000 bolesnika i rawenika. Ni-{ka vojna bolnica zapo~ela je sa radom janu-ara 1878, samo nedequ dana nakon oslobo|e-wa Ni{a od vi{evekovne turske vladavine.2

Od po~etka svog postojawa bolnica i we-no osobqe uvek su sledili kodekse Hipokra-tove zakletve da pri vr{ewu svoje lekarskemisije ne}e praviti razlike me|u bolesnici-ma bez obzira na veroispovest, nacionalnost,rasu, politi~ku ili klasnu pripadnost. Ta-ko su u ovoj bolnici le~eni Turci, Bugari,Arnauti, Austrijanci, Nemci i drugi.

U po~etku, nedovoqan broj medicinskogkadra upotpuwuju lekari stranci, pa bolni-ca postaje mesto lekara bez granica. Me|u-tim, u wenom razvoju najve}u ulogu odigra-li su, nesumwivo, doma}i lekari.

Eminentni srpski lekari u sastavu Vojne bolnice u Ni{u

Kwaz Milan M. Obrenovi} sa hrabromsrpskom vojskom osvojio je i oslobodio Ni{28. decembra 1877. godine (po starom kalen-daru). Samo nedequ dana nakon oslobo|ewaNi{a, varo{ je dobila svoju prvu Vojnubolnicu. Za desetak godina postojawa i ra-

67



* Iz : „Vojnosanitetski pregled“ broj 1 , 2008. godina.1 Puk. dr Neboj{a \eni}, Vojna bolnica, Uprava Ni{.2 Puk. dr Slavi{a ]iri}, Vojna bolnica, Uprava Ni{.3 Slavica Popovi}-Filipovi}, profesor, [kola stranih jezika „Koala“, Ni{.♦ Bolnica je u toku svog postojawa ~esto mewala ime, tako da se u dokumentima pomiwu nazivi: stalna vojna bolnica,

Moravska bolnica, stalna Moravska bolnica.

Povodom 130 godina postojawa Vojne bolnice u Ni{u - januar 1878 − januar 2008. - N. \eni}, 1 S. ]iri}, 2 S. Popovi}-Filipovi} 3

da, Vojna bolnica u Ni{u prerasla je u red tri najve}a bolni~ka centra u Srbi-ji (slika 1).

Formacijski sastav novoosnovane Vojnebolnice ~inilo je sedam lekara, dva lekar-ska pomo}nika, jedan apotekar, jedan koman-dir i dva pisara. Prvi lekari bolnice bi-li su: dr Laza Stevanovi}, dr \or|e Dimi-trijevi}, dr Dimitrije Popovi}, dr Rozem-berg, dr Janko Sjenkijevi~ i dr KazimirStani{evski (lekari poqskog porekla) i drMurel, zarobqen turski lekar. U~iteqi izNi{a Todor Anastasijevi} i Dimitrije


68

\or|evi} imenovani su za bolni~ke pisare.Za komesara bolnice postavqen je Dragi{aPiranac.2

Prvi upravnik Vojne bolnice u Ni{u bioje dr Vladan \or|evi}, (slika 2) najzaslu`ni-ja li~nost srpskog kako vojnog, tako i civil-nog saniteta. Dr Vladan \or|evi} ro|en je1844. godine u Beogradu, prestonici tada ma-le kneèvine Srbije, a preminuo je 1931. go-dine u suverenoj Kraqevini Jugoslaviji. We-gov bogat i kreativan ìvot protekao je u jed-nom burnom periodu srpske istorije.

Jo{ kao |ak i student posebno se isticaou svemu, pa je tako 1863. u~estvovao u nau~-noj ekspediciji po isto~noj Srbiji, koju jepredvodio Josip Pan~i}. Po preporuci Pan-~i}a i Dani~i}a, dobio je stipendiju za stu-dije medicine u Be~u. Sa udruèwem „Zora“i „Ujediwene omladine srpske“ u~estvovaoje na Sveslovenskom kongresu u Moskvi. Na-kon dobijenog zvawa doktora medicine, hi-rurgije i opstetricije, 1869. godine oti{aoje u Prag na specijalizaciju u „velikom po-rodili{tu“ kod profesora Sajferta. Dvogo-di{wu specijalizaciju iz hirurgije obavio jeu Be~u na ~uvenoj Bilrotovoj klinici. UBerlinu je u~io od naj~uvenijeg nema~kog hi-rurga dr Langenbeka. Kao izaslanik srpskevlade u francusko-pruskom ratu 1870–71,upoznaje ratnu hirurgiju i istovremeno pre-vodi sa pruskog na srpski „Ratnu sanitetskuslu`bu“, {to }e kasnije posluìti kaoosnova za prva „Upustva za slu`bu vojnog sa-niteta srpske staja}e i narodne vojske umirno i ratno doba“. Po povratku u Beo-grad 1871. godine, preuzeo je mesto {efa Hi-rur{kog odeqewa beogradske Vojne bolnice.Organizacijske sposobnosti i vizionarstvopretopio je u formirawe „Srpskog lekar-skog dru{tva“ (SLD) 1872. godine i postaoje wegov prvi sekretar. Izdavawe prvogstru~nog lekarskog ~asopisa „Srpski arhivza celokupno lekarstvo“ i SLD ostavqa zna-mewa koja su na neki na~in odredila wegovceli ìvot i puteve srpskih lekara. Osni-vawem „Srpskog dru{tva Crvenog krsta“1876. godine dr \or|evi} je plasirao Kne-èvinu Srbiju u me|unarodne sfere humani-

Slika 1. Slika Vojne bolnice u Ni{u s kraja XIXveka.

Slika 2. Vladan \or|evi} (1844−1931),prvi upravnik Vojne bolnice u Ni{u.

zma i filantropije. U svemu je bio prvi iposeban, pa je tako fijakerom obilazio svo-je bolesnike {irom beogradske varo{i.

U srpsko-turskim ratovima 1876–1878. na~elu Saniteta Ju`nomoravske divizije dr\or|evi} je ispoqio posebne organizator-ske i administrativne sposobnosti u formi-rawu i prestrojavawu vojnog saniteta u sud-bonosnim vremenima srpske istorije. Saovog poloàja dr \or|evi} je preozeo du-`nost na~elnika Saniteta Vrhovne komande,a po oslobo|ewu postao je na~elnik Sani-tetskog odeqewa u Ministarstvu unutra-{wih dela. Wegova uloga u organizacijisrpske medicine produìla se izradom sani-tetskih zakona 1879, poznatih kao „Narodnisanitetski fond“ i „Ure|ewe sanitetskestruke i ~uvawe narodnog zdravqa“. DoktorVladan \or|evi} je ostavio i dragocenu pi-sanu gra|u o organizaciji saniteta u Srbi-ji u ~etiri kwige poznate kao „Istorijasrpskog vojnog saniteta“.1,3 Pored obimnogstru~nog rada u oblasti medicine, bavio seprevodila~kim radom, a ostavio je i plod-nu kwièvnu zaostav{tinu. U wegovoj kwi-zi „Uspomene iz srpsko-turskog rata“ osta-li su zapisi „Osvajawe Ni{a“, „Na ~egru“i „Kod ]ele-kule“, u kojima je dat i opisVojne bolnice: „U onom blagoslovenom po-qu, koje je puklo izme|u Vinika i Gorice,Ni{a i Bawe, i koje nema jedne stope zemqe,koja ne bi bila nasavesnije obra|ena, na ~e-tvrt sahata od varo{i ni{ke, pored putapirotskog, nadaleko se beli jedna lepa zgra-da. To je odeqewe velike srpske Vojne bol-nice u Ni{u, tu je za vreme rata bila na-{a raweni~ka bolnica. Deset kora~aja naistok od te zgrade stoje razvaline od ]ele-kule...“.4

Pored inicijatora osnivawa bolnice, drVladana \or|evi}a, za wen razvoj zna~ajnisu i drugi eminentni lekari tog vremena. Je-dan od wih je i dr Mihajlo-Mika Markovi},~ija je zasluga upotreba antiseptika u ratnojhirurgiji. Dr Mihajlo-Mika Markovi}(1874–1911) ro|en je u Kragujevcu, gde je za-vr{io osnovnu {kolu i gimnaziju. U Beogra-du se upisao na Tehni~ki fakultet Velike

69


{kole. Nakon prve godine studija dobio jestipendiju za studije medicine u Be~u. Po za-vr{etku studija bio je raspore|en na slu`buu Gorwem Milanovcu, kao fizikus Okrugarudni~kog. U Prvom srpsko-turskom ratu1876. godine u~estvovao je kao rezervni sani-tetski oficir u sastavu Rudni~ke brigade. UDrugom srpsko-turskom ratu 1877–78. godineu~estvovao je u svojstvu {efa trupnih leka-ra {umadijske divizije, potom kao komandantKorpusnog sanitetskog odeqewa. U Srpsko-bugarskom ratu 1885–86. godine bio je refe-rent Saniteta Moravske divizije. Tokom tograta ukupan broj rawenika iznosio je oko24000, a dr Markovi} sam je zbrinuo oko 7000rawenika, izvr{io je preko sto operacija,izvadio preko 600 kur{uma. Wegovom lekar-skom moralu i etici, kao i hirur{kim ve{ti-nama, divili su se i doma}i i strani leka-ri. Jednom prilikom kada je odbio da priminagradu, upu}en mu je paket skupocenih hi-rur{kih instrumenata sa pismom: „MihajluMarkovi}u od Omfrija Sendvica, koji se di-vi ve{tini, energiji i humanosti, kojima seodlikovao ovaj mladi srpski doktor u ratu“.Godine 1879. pre{ao je u vojnu slu`bu i sa~inom kapetana I klase rukovodio Vojnombolnicom u Ni{u. Na wegov predlog uvedenaje primena jodoformnog zavoja kao antisepti~-kog sredstva, {to je doprinelo da srpska me-dicina bude prva u primeni ove novine u le-~ewu rana. Po zavr{etku rata 1886. godinebio je postavqen za na~elnika vojnog sanite-ta u Ministarstvu, gde je ostao 17 godina.Bio je vrlo uspe{an u sprovo|ewu reformevojnog saniteta. Wegovom zaslugom formira-no je prvih pet hirur{kih odeqewa u divi-zijskim bolnicama u Beogradu, Ni{u, Kragu-jevcu, Vaqevu i Zaje~aru. Podstakao je i po-mogao otvarawe prvog Pasterovog zavoda1900. godine u Srbiji sa sedi{em u Ni{u.Zasluàn je za edukaciju i usavr{avawestru~nog vojnosanitetskog kadra, za formi-rawe skladi{ta sa apotekarskim i sanitet-skim materijalom u mirnodopskim i ratnimvremenima. Ime dr Mihajla Markovi}a upi-sanoje kako u istoriju srpskog vojnog sanite-ta, tako i istoriju srpske medicine. Dr Mi-

hajlovi} je obeleìo osnivawe i rad mnogihinstitucija u Srbiji.1,3

Jo{ jedno veliko ime srpske medicineupisanoje u anale Vojne bolnice u Ni{u.Bio je to dr Mihailo Petrovi} (1863–1934),koji je zavr{io medicinu u Be~u. Bio je po-znat kao hirurg, sanitetski general, profe-sor univerziteta, sledbenik i asistent naodeqewu za hirurgiju kod dr Vojislava Sub-boti}a u Op{toj dràvnoj bolnicu u Beogra-du. Kao upravnik Vojne bolnice u Ni{u od1896. do 1912, osnivawem Odeqewa hirurgi-je 1897, u~inio je bolnicu velikim i pozna-tim centrom za hirurgiju i urgentnu medi-cinu, a on sam postao je pionir ratne hirur-{ke {kole srpske vojske. Dr Petrovi} je uNi{u podstakao otvarawe „Pasterovog zavo-da“ 1900. godine, kao prve medicinske usta-nove za prventivnu medicinu u Srbiji i naBalkanu. Na Solunskom frontu (1916–1918),bio je na~elnik Hirur{kog odeqewa Prvepoqske armijske bolnice u selu Dragoman-ci kod Bitoqa. U vreme proboja Solunskogfronta, dr Petrovi} sa svojom hirur{komekipom operisao je na prvoj liniji fronat,dok su geleri i granate zasipali zavoji{ta.Bio je i ostao veran hirurgiji, zadrào po-nos vojnika i nije se odrekao svoje uloge sa-nitetskog pukovnika, kasnije generala. Me-dicinski fakultet izabrao je dr Petrovi}aza honorarnog profesora 1926. godine. NaMe|unarodnom kongresu hirurga u Briseluprezentovao je svoja iskustva u operacijamahernija, sa uzorom od 3 000 bolesnika. Olov-kom je upisao svoje ime osniva~a u hronikuVojne bolnice u Ni{u, a skalpelom je ure-zao svoje delo u srpsku hirurgiju i istori-ju srpske medicine. Kako je srcem bio po-sve}en svom radu, tako je i ostavio svojesrce ugra|eno u zid hirur{ke sale Glavnevojne bolnice u Beogradu, u Pasterovoj uli-ci. Na wegovoj urni zapisano je: „Dr Pe-trovi} predaje du{u Bogu, telo srpskoj ze-mqi, a srce srpskoj medicini“.1,3

Jedan od velikana srpskog saniteta koji jebio na ~elu Vojne bolnice u Ni{u jeste i drVladimir Vlada Stanojevi}. Ostao je upam}enkao rukovodilac bolnice u vreme velike epi-


70

demije pegavog tifusa tokom povla~ewa pre-ko Crne Gore i Albanije 1915. godine.

Dr Vladimir Vlada Stanojevi}(1886–1978) ro|en je kod Dimitrovgrada, uporodici ~iji su preci, po predawu, hajdu-kovali sa Hajduk-Veqkom Petrovi}em.Osnovno {kolovawe zavr{io je u Dimitrov-gradu i Pirotu. U Ni{u je poha|ao gimna-ziju. Studije medicine zavr{io je u Vojno-medicinskoj akademiji u Petrogradu krajem1911. Ve} slede}e godine postao je redov-bolni~ar Dunavske bolni~arske ~ete. Sa po-loènim stru~nim ispitom dobio je ~in sa-nitetskog poru~nika i po~eo svoje slu`bo-vawe po Srbiji: Poàrevac, Kragujevac,Pri{tina... Februara 1915. godine posta-vqen je za upravnika VI rezervne bolnice,koja je tada bila sme{tena u zgradi osnov-ne {kole na Stambol kapiji. Po~etkom mar-ta 1915. godine preuzeo je upravu Moravskevojne bolnice kod ]ele-kule. Ovim posta-vqewem dobio je najteì zadatak u svom voj-no-sanitetskom slu`bovawu, jer je u to vre-me u Srbiji vladala velika epidemija pega-vog tifusa, a Ni{ka vojna bolnica bila jejedna od najve}ih epidemijskih bolnica u ze-mqi. Dr Vlada Stanojevi} je na izvestanna~in proveo najsudbonosnije dane u i saovom bolnicom. Vodio je Vojnu bolnicu u to-ku epidemije, bio na wenom ~elu tokom po-vla~ewa preko Crne Gore i Albanije, pri-sustvovao tom stra{nom egzodusu srpske voj-ske na Krfu, velikog umirawa na Vidu, we-nih posledwih trzaja i dizawa i odlaska naSolunski front. Tu je Moravska vojna bol-nica ostala, a dr Stanojevi} oti{ao je upratwi Srpske dobrovoqa~ke divizije nanovi front u Rusiju i Rumuniju. Tolikoenergije i entuzijazma, vere i nade, ponosai patriotizma, znawa i obrazovawa podarioje ovom prostoru i srpskom narodu. Svojadragocena iskustva ~oveka humaniste i leka-ra opisao je u jedinstvenim rukopisima ko-ji govore o velikom ratu i srpskom vojnomsanitetu. „Ratne bele{ke i slike“ dr Sta-nojevi}a su jo{ neprevazi|ene, ne samo kaoautenti~no delo svedo~ewa ve} i kao dokazpo`rtvovanih i plemenitih staza jedne ~i-

tave generacije lekara i humanista. Dr Sta-nojevi} je autor „Istorije srpskog sanite-ta“, koja je od prvog izdawa 1925. godine do-ìvela jo{ nekoliko izdawa, jer je kao ne-ponovqiva postala bukvar istorije srpskemedicine.1,3

Pored pomenutih, veliki doprinos raz-voju Vojne bolnice u Ni{u dali su i gene-ral dr Sava Popovi}, dr Laza Lazarevi},dr Kazimir Stani{evski, dr Janko Sjenki-jevi~ i dr Dragutin Petkovi}.

General dr Sava Popovi} (1871–1944) ro-|en je u Luànima kod Aleksinca. Zavr{ioje gimnaziju u Ni{u, a medicinu u Petrogra-du i Gracu. U vojnu slu`bu stupio je 1900.godine. Prvi raspored ga je doveo u Morav-sku vojnu bolnicu u Ni{u, kada je pristu-pio i Pasterovom zavodu. Za vreme Prvogsvetskog rata dr Popovi} je bio referentSaniteta Timo~ke divizije, potom referentSaniteta Moravske divizije I poziva. Saformirawem Solunskog fronta postao jena~elnik Saniteta II armije, po oslobo|ewuna~elnik Saniteta II Armijske oblasti uSarajevu, a potom na~elnik Saniteta u Mi-nistarstvu. Celog ìvota revnostno je po-magao rad Crvenog krsta.1,3

Dr Laza Lazarevi} (1851–1890) ro|en je u[apcu. Studirao je prava u Beogradu, a po-tom medicinu u Berlinu. Ostavio je podjed-nako veliko delo u medicini i kwièvno-sti u vreme velikog kulturnog uspona u Sr-biji. U vreme srpsko-bugarskog rata mobili-san je za pomo}nika na~elnika Saniteta drVladana \or|evi}a. Kao sanitetski majordr Lazarevi} je organizovao jednu velikurezervnu vojnu bolnicu u Ni{u kapaciteta753 nova bolesni~ka kreveta. Bolnica je bi-la pod upravom Stalne vojne bolnice, kojuje vodio dr Mihajlo Mika Markovi}. Zavreme boravka u Ni{u, dr Lazarevi} je do-prineo razvoju vojnog saniteta i organiza-ciji Vojne bolnice.1,3

Dr Kazimir Stani{evski ro|en je u va-ro{ici Cudnovi, u Voliniji. Izbijawemustanka 1863. godine prekinuo je studije me-dicine u Petrogradu. Nakon zarobqeni{tvau Galiciji, pu{ten je na slobodu. Nastavio

71


je i zavr{io studije medicine u Cirihu iBernu. U slu~ajnom susretu u Be~u sa srp-skim ministrom Svetomirom Nikolajevi}em,pre{ao je u Srbiju 1868. godine. Zapo~eo jesvoje sluòvawe kao lekar prvo u Ra~i Kra-gujeva~koj, potom po celoj Srbiji. Slu`ba gaje dovela i u Ni{ u Vojnu bolnicu. Najdu-è je ostao u Jagodini, gde se oènio sino-vicom ministra Stevice Mihajlovi}a. Pre-minuo je u Beogradu 1911. godine u 78. godi-ni ìvota.1,3

Dr Janko Sjenkijevi~ poti~e iz ~uvenepoqske porodice; sinovac je poznatog ro-mansijera Henrika Sjenkijevi~a. Do{ao jeu Srbiju 1875. godine. U~estvovao je u ratu1876. godine u sastavu Jagodinske okru`nevojske. Godine 1877–88. bio je me|u dobro-boqcima u Kladovu. Po oslobo|ewu sluìoje kao lekar u ~etiri novooslobo|ena okru-ga. Bio je angaòvan kao sanitarni kapetanII klase u Drugoj poqskoj bolnici pod upra-vom stalne Vojne bolnice u Ni{u.1,3

Dr Dragutin Petkovi} (1873–1947) ro|enje u selu ]i}evcu kod Kru{evca. Doktori-rao je u Be~u 1899. godine, a usavr{avao seu oblasti primewene higijene i bakteriolo-gije u Pe{ti, Hamburgu, Berlinu i Parizu.Za upravnika Pasterovog zavoda u Ni{u po-stavqen je 1903. godine. Zna~ajno je dopri-neo razvoju Zavoda i wegovoj me|unarodnojreputaciji. Godine 1911. prelazi u stalnuMoravsku vojnu bolnicu u Ni{u na mesto{efa Internog odeqewa. Kao referent sa-niteta Moravske divizije u~estvaovao je ubalkanskim ratovima 1912–1913. Sa srpskomvojskom povukao se preko Albanije. Na Kr-fu je postavqen za {efa srpskog saniteta.Bio je ~lan Srpske misije za organizacijuprihvatnih logora, sprovo|ewe higijenskihmera i organizaciju daqeg transporta srp-skih vojnika na Solunski front. Kao poli-glota koordinisao je rad me|unarodnih me-dicinskih misija. U oslobo|enu Srbiju vra-}a se 1918. godine na funkciji na~elnikaSaniteta Prve armije. U Ni{u osniva prviprivatni sanatorijum u kome su se besplat-no le~ili iznemogli, bolesni i stari. Jed-no vreme bio je i predsednik ni{ke op{ti-

ne. Nosilac je brojnih i me|unarodnih od-likovawa. Wegovi nau~ni radovi obi{li susvet, a on je kao gra|anin sveta imao kon-takte sa znamenitim qudima, me|u oostali-ma i sa Mihajlom Pupinom.1,3

U okviru stalne Moravske vojne bolniceu Ni{u formirane su dve poqske vojne bol-nice, koje su radile pod wenom direktnomupravom. Prvu poqsku bolnicu predvodio jedr Zaji~ek, sa lekarima dr J. @ujovi}em, drJ. Petikom, lekarskim pomo}nicima drMandelbaumom i S. Peperom, apotekarom A.Okoli~kim, apotekarskim pomo}nikom L.Jakesevcem i blagajnikom P. Simi}em. Dru-ga poqska bolnica pod upravom dr J. Valen-ta imala je dva lekara, dr J. Sjenkijevi~a idr M. Marsi}a, lekarske pomo}nike dr S.Maskovi}a i M. Stojanovi}a, apotekara M.Freni}a, apotekarskog pomo}nika A. Ne-{kovi}a i blagajnika S. Karamarkovi}a.1,3

Ni{ka vojna bolnica u Balkanskim ratovima

Zbog malog broja lekara u Srbiji u vre-me Prvog balkanskog rata, srpski sanitetje preko Crvenog krsta uputio apel sused-nim zemqama za pomo}. Postoji podatak daje 24 lekara stiglo iz Slovenije, izme|uwih qubqanski hirurg dr Edo Slaimer i drIvan Oraàn.1,2 Wihov boravak u ovoj bol-nici potvr|uje izve{aj dr Slaimera koji jezapisao: „... Kada smo prispeli u bolnicu,bolesnici su leàli jo{ u svom starom, ze-mqom i krvqu nakva{enom rubqu, a ve}i-na i u odelu. Neugledne prostorije i stu-be bile su pokrite pra{inom, a naokolo jeleàlo oru`je, kabanice i drugo... Bole-sni~ku negu obavqale su dobrovoqne bolni-~arke iz gra|anskih krugova i deca...“ DrSlaimer je zbrinuo 467 srpskih rawenika,koji su vrlo brzo ozdravili. Pohvalno seizrazio o „odli~noj spremi sanitetkog oso-bqa, koje je radilo u prvim etapama zbri-wavawa...“.2

Posle Kumanovske bitke 23. i 24. okto-bra 1912. godine, veliki broj rawenih sti-gao je vozovima u Ni{ i sme{ten u Vojnu


72

bolnicu. Le~ewe i zbriwavawe rawenih ibolesnih bilo je istovetno za srpske i tur-ske vojnike, koji su nakon izle~ewa pu-{tani da se vrate domovima u Tursku. Bioje to primer istinskog humanizma srpskihlekara i bolni~kog osobqa.2

Drugi balkanski rat doneo je drugi pri-stup ratovawu. Forsirane su kratke i krva-ve borbe sa dugim mar{evima i brzim pokre-tima i mewawem poloàja. Divizijska zavo-ji{ta imala su ulogu prve pomo}i, transportje vr{en sanitetskim vozovima, dok je stal-na Vojna bolnica u Ni{u imala veliku od-govornost za le~ewe i zbriwavawe rawenikai bolesnika. Dotada{wi stav u ratnoj hirur-giji „ranu ne diraj“, u ratu 1913. godine saupotrebom artiqerijskih granata promeniose u nov, aktivan pristup. U Srbiji je po pr-vi put primewen Karelov {av krvnih sudo-va. Dr Vladimir Stanojevi}, i sam u~esnikBalkanskih ratova, u „Istoriji srpskog voj-nog saniteta“ i „Na{a ratna sanitetska is-kustva“ beleì da su Beograd i Ni{ jedinadva mesta u kojima su se nalazile rendgeno-lo{ke stanice, ali obe nepokretne.5

U Srbiji za vreme Balkanskih ratova1912–1913. godine zabeleèna je najteà epi-demija kolere. Prva pojava kolere uo~ena je1912. kod zarobqenih turskih i bugarskihvojnika, ali se vrlo brzo pro{irila i nasrpsku vojsku. Samo na Bregalni~kom boji-{tu kolera je pokosila oko 5.000 srpskihvojnika. Kolera se ra{irila do Ni{a i Be-ograda, sa 3.295 `rtava {irom Srbije. Sa za-vr{enim ratnim operacijama i povratkomratnika u Ni{, kolera je izbila i u ko-wi~koj kasarni Moravske divizije odnev{ijo{ mnogo ìvota. Me|u preminulim vojni-cima nalazi se i ime pukovnika Moravskedivizije Milovana Nedi}a.5

U vreme Drugog balkanskog rata, do{loje do formirawa srpskog vazduhoplovstvakao jednog od petnaest prvih u svetu. Vojvo-da Putnik je 13.12.1912. godine potpisao re-{ewe kojim je u Srbiji ustanovqena vazdu-hoplovna komanda sa sedi{em u Ni{u. Odtog vremena, svih ovih 95 godina postojawa,aerodrom u Ni{u, u neposrednoj blizini

Vojne bolnice, imao je veliki zna~aj u tran-sportu te{kih bolesnika i rawenika.5

Ni{ka vojna bolnica u Prvomsvetskom ratu

Epidemija pegavog tifusa u Srbiji utrajawu od novembra 1914. do marta 1915. go-dine odnela je veliki broj `rtava, po ne-kim procenama ~ak oko 300.000 qudi. Voj-na bolnica kod }ele-kule postala je najve-}a epidemijska bolnica srpske vojske saoko 3.000 obolelih. U ratnom periodu1912–1918. godine od 153 preminula lekara,wih 87 bili su `rtve pegavog tifusa. Me-|u wima je bio i upravnik Vojne bolnice,rezervni sanitetski pukovnik dr EvgenijeBranova~ki, koji je preminuo u Ni{u 19.februara 1915. godine.2,6

Septembra 1915. sa velikim borbama du`Drine, Save i Dunava, Moravska stalna vojnabolnica primila je preko 6 000 rawenika.

Taj period opisan je u kwizi dr Stano-jevi}a „Moje ratne bele{ke“: „Sredinom fe-bruara bio sam preme{ten u Ni{ za uprav-nika VI rezervne bolnice, koja je bila sme-{tena u zgradi Osnovne {kole na Stambolkapiji. Po~etkom marta, bio sam i odatlepreme{ten i postavqen za upravnika Mo-ravske stalne vojne bolnice kod ]ele-kule.Ovim postavqawem dat mi je jedan od najte-ìh zadataka, koji mi je dotle dodeqivan,jer je ta bolnica bila na zlom glasu tihdana. Moravska stalna vojna bolnica bila jetada najve}a epidemijska bolnica u zemqi iu woj je umirawe od pegavca te zime uzima-lo strahovite razmere.

Kad sam primio bolnicu kao novoodre|e-ni Upravnik, zatekao sam u woj ovakvo sta-we. Bolnica je imala u svom krugu 26 koje zi-danih zgrada, koje baraka. Od wih je bilo 18,u kojima su bili sme{teni bolesnici. Brojbolesnika nije se ta~no znao... Sredinom fe-bruara, kad je epidemija pegavca vladala naj-ja~e, ra~unalo se, da je tada moglo biti oko3.000 bolesnika ukupno. Broj mrtvih tako|ese nije znao, jer ni grobqansko odeqewe ni-je stizalo, da na vreme svr{i svoje poslove.

73


Qudstva i personala, za vreme cele epi-demije, bilo je ne samo mnogo, ve} ga je bi-lo i svakojakog. Samo zarobqenika, dodeqe-nih na slu`bu, zbog velikog oboqevawa iumirawa na{ih bolni~ara, zajedno sa celomBolni~kom ~etom, bilo je preko 625. Sesta-ra milosrdnih, Srpkiwa, Ruskiwa i Francu-skiwa, bilo je 17. Apotekara, apotekarskihpomo}nika 18, medicinara 11, administra-tivnog osobqa 9, posluge 21. Broj lekara ilekarskih pomo}nika, ve}inom stranaca, bioje tako|e veliki“.2,5

U to vreme u Ni{u su boravili presto-lonaslednik Aleksandar Kara|or|evi},predsednik srpske vlade Nikola Pa{i},ugledne li~nosti srpskog naroda: SlobodanJovanovi}, Jovan Cviji}, Stojan Novakovi},Slavko Gruji}, dr Vladislav Suboti}, drMarko Leko, dr Vladimir Stanojevi}, drSima Karanovi}, dr Roman Sondermajer, drNikola Vu~eti}, dr Marija Prita – Vu~e-ti} i druge ugledne li~nosti srpskog sani-teta i vojske. Ni{ su obi{li i pisali owemu: Anri Barbi, Katarina – Klara [tu-ceneger, Ar~ibald Rajs, Xon Rid, LudvikHir{feld, Mabel Danlop Gruji}, Fran~e-ska Vilson, knez i knegiwa Trubecki, go-spo|a Hartvig, dr Abraham Xonson, dr Xe-jms Beri, Ogist Bop, Feri Pizani, Ivo]ipiko...7

Istovremeno, Ni{ postaje centar pri-hvatawa i raspore|ivawa stranih medicin-skih misija {irom Srbije. Krajem 1914. go-dine u Ni{u se osniva Me|unarodni sani-tetski odbor za suzbijawe i organizovanuborbu protiv epidemije pegavog tifusa. Usastavu odbora bili su: predsednik w.k.v.prestolonaslednik Aleksandar Kara|or|e-vi}, potpredsednik Sir Ralph Paget, ~lanovi:dr William Hunter, ameri~ki lekar dr RichardStrong – profesor za tropske bolesti naUniverzitetu Harvard, ruski lekar dr Ser-gej K. Sofoterov, francuski pukovnik dr@ober, na~elnik srpskog Ministarstva voj-ske pukovnik dr Sima Karanovi}, na~elnikSaniteta unutra{wih dela dr \oka Nikoli}i inspektor vojnih bolnica pukovnik dr Ro-man Sondermajer.7

Za vreme epidemije u Srbiji radilo jepreko 25 medicinskih misija i poqskih bol-nica iz Velike Britanije, Rusije, Francuske,Amerike, Gr~ke, Danske, Holandije i dru-gih zemaqa. Materijalna pomo} stizala je,pored pomenutih zemaqa, iz Australije, Ka-nade, Novog Zelanda, [vajcarske, [vedske,Italije, Rumunije, pa ~ak i iz udaqene In-dije, îlea, Japana i Kube.7

U Ni{u, pored Vojne i Gradske bolnice,velikog broja srpskih lekara, ~lanova srp-skog Crvenog krsta, saniteta, Vrhovne ko-mande, u pomo} pristiù lekari savezni~kihzemaqa. Me|u prvima je bila Ruska medi-cinska misija gospo|e Hartvig, tzv. „Ruskipaviqon“ pod upravom dr S. K. Sofoterova.Kasnije im se pridruùje Ruska bolnica podupravom kwegiwe Trubecki, na ~elu sa hi-rurgom dr Sergijem I. Sorotkinom. Dok suruske diplomate Nikolaj Henrikovi~ Har-tvig i Grigorije Nikolajevi~ Trubecki oba-vqali svoju diplomatsku misiju, gospo|aHartvig i kwegiwa Trubecki organizovalesu humane misije. Treba spomenuti da je umisije kwegiwe Trubecki bio i dr Arseni-je Xuverovi} iz Prokupqa, koji je studiraomedicinu u Rusiji. U pomo} Srbiji do{le sui tri misije Crvenog krsta iz Gr~ke, prvapod upravom dr Vasilija Nomikosa stigla je6. septembra 1914. godine. Druga misija gr~-kog Crvenog krsta dovela je ve}i broj leka-ra i rasporedila ih {irom Srbije. Gr~kilekar dr Simitopulos pridruìo se VIII re-zervnoj bolnici u Ni{u. Misiju danskogCrvenog krsta sa 15 ~lanova, koja je do{lau Ni{ juna 1915. godine, predvodio je drBrene. U Ni{u je formirana De~ija bolni-ca pod upravom Madam Mabel Gruji}, saosobqem od deset ~lanova. Glavna bolni~ar-ka, Elizabet Seli, sa osobqem bolniceostala je u Ni{u i za vreme okupacije.6,7

Prvi dobrovoqci-humanisti i medicina-ri iz Francuske upu}eni su u Srbiju krajemseptembra 1914. Ta grupa dobrovoqaca od de-vet lekara stigla je u Ni{ sredinom okto-bra 1914. i dobila raspored po bolnicama{irom Srbije. Misija francuske vojske sa dr@oberom na ~elu, stigla je u Ni{ po~etkom


74

marta 1915. godine sa 25 lekara, 75 medicin-skih sestara i bolni~arki, ukupno 100 ~la-nova. Misija je donela oko 300 tona sanitet-skog materijala, vakcina, lekova i posteqi-ne. U Ni{u je ostao {ef misije dr @obersa direktorom dr Demonetom, i administra-tivnim oficirom gospodinom Raulom Labri-jem. Ostalo osobqe bilo je rapore|eno po se-lima i gradovima {irom Srbije u sedam sek-tora: u Ni{u, Beogradu, Vaqevu, Uìcu,Kru{evcu, Kragujevcu i Zaje~aru.7

Pored medicinskih misija u pomo} dola-zi jedan broj lekara i bolni~ara iz [vaj-carske, Holandije, Poqske, Gr~ke. U Ni{u,pri ruskoj misiji, postavqen je centralnimagacin sanitetskog materijala sme{ten u{koli kod Saborne crkve (danas O.[. „U~i-teq Tasa“) sa deùrnom medicinskom stani-com. Kod èlezni~ke stanice formirana je~ajxinica, koja je delila hranu lokalnomstanovni{tvu i zarobqenicima.7

Ser Tomas Lipton, kraq ~aja, uspe{anbiznismen iz {kotske, milioner i filan-trop, pruìo je veliku materijalnu pomo},a svojim brodovima prevozio je medicinskemisije i opremu za bolnice. Lipton je li~-no posetio Srbiju februara 1915. godine idopremio sanitetsku misiju, ~ija je vrednostiznosila dva miliona dinara. Prilikom po-sete Ni{u, Ser Tomas Lipton progla{en jeza po~asnog gra|anina grada.8

Katarina Klara [turceneger (1854–1929),bolni~arka i publicista, ~lan {vajcarskogCrvenog krsta u Srbiji u vreme balkanskihratova (1912–1913) i Prvog svetskog rata,kada je vladala velika epidemija pegavog ti-fusa, jedno vreme boravila je u Ni{u, sarasporedom u Prvoj rezervnoj bolnici. Se-}awa iz tog perioda pretopila je u {estobjavqenih kwiga o Srbiji.9

Klara [turceneger visoko je ocenila radsrpskog saniteta, stru~nost i humanost leka-ra, ~ovekoqubqe i optimizam, uprkos stra-dawima. Bila je ganuta tu`nim sudbinama iz-beglog naroda, posebno rawenika, invalida,rasturenih porodica i iznena|ena moralnimi pravnim kodeksom u tretmanu neprijateq-skih zarobqenika. Veliki broj wih bio je

sme{ten u Tvr|avi u Ni{u, vojnici su bilidobro hraweni, a oficiri su, {tavi{e, ima-li posebne kuhiwe. Povremeno su izlazili izsvojih logora, a bili su le~eni sa srpskimvojnicima u istim bolnicama.9

Epidemiju pegavog tifusa pratila su ma-sovna umirawa {irom Srbije. Po nekimprocenama od pegavca je preminulo od 30.000do 35.000 vojnika i oficira, dok je brojpreminulih u gra|anstvu nepoznat. Gospo|aLukovi}, na ~elu Kola srpskih sestara kaoi veliki broj doma}ih i stranih lekara, hu-manista, bolni~ara bili su `rtve pegavogtifusa. U neposrednoj blizini bolnice naDelijskom visu postoji autenti~no vojni~kogrobqe iz Prvog svetskog rata, na kome le-ì preko 2.500 vojnika, poznatih i nepozna-tih imena, heroja i heroina iz Srbije ionih do{lih iz daleka.2,6,7

Ni{ka vojna bolnica u povla~ewupreko Crne Gore i Albanije

Dr Vladimir Stanojevi} je bio na ~eluMoravske vojne bolnice od 1915, vreme veli-ke epidemije pegavog tifusa, na sudbonosnomputu povla~ewa preko Crne Gore i Albani-je i iskrcavawa na ostrvu srmti Vidu. SaSolunskog fronta dr Stanojevi} odlazi naRuski front i prikqu~uje se Srpskoj dobro-voqa~koj diviziji i osniva dva lazareta. Onje autor jedinstene „Istorije srpskog vojnogsaniteta“, a poglavqe „Epidemija pegavca uVojnoj bolnici kod ]ele-kule i uloga tebolnice u povla~ewu 1915–16“ ukqu~ujednevnik Moravske vojne bolnice „Preko Al-banije na ostrvo smrti“.10

Dvadeset prvog oktobra 1915. godine Mo-ravska vojna bolnica predala je zgradu sa1 300 te{ko obolelih bolesnika i raweni-ka stranoj medicinskoj misiji i zapo~elasvoju evakuaciju preko Toplice, Prokupqa,Kur{umlije na Kosovo u Pri{tinu. Sa po-vla~ewem Bolnice krenulo je oko 500 re-gruta Moravske bolni~ke ~ete, koja je do-bila prekomandu. U pratwi su bili dr Vo-jislav Suboti}, dr Quba Zdravkovi} i drAleksandar Aca Savi}. Cela izbegla Srbi-

75


ja, srpska vlada, srpska inteligencija, srp-ska vojska i narod krenuli su u zajedni~kiegzodus.

U \akovici 10. novembra 1915. formiranje privremeni stacionar sa 150 posteqa, ave} 17. novembra 1915. preko Pe}i put pra-}en zimskim hladno}ama i snegom, vodi da-qe za Crnu Goru, Andrijevicu, preko Rugo-va i @abqaka, dok je 3. decembra 1915. Ska-dar bio pokriven {atorima i logorima.10

„U logorima ni vreve ni razgovora nivrisak kowa. Sve ìvo }uti, kao da je izu-mrlo... Kowi, nepovezani, stoje kao mrcinei dremaju. Ne jede nijedan, jer, uostalom, inema {ta pred wim. Qudi zanemeli kao go-loglava pratwa pri spu{tawu mrtvaca ugrob... U centru Skadra, u glavnoj ulici, sveje vi{e qudi. Od naroda, vojnika, oficira,arnauta i komorxija ne moè se pro}i. Idese kao na va{aru. Svako ide za svoj ra~un.Niko ne govori ni{ta, niti se ~uje kakvavreva i àgor. Vojnici, komorxije i izbegli-ce, kao nekakve aveti, potamnele i izmr{a-le do kostiju, sa licem obraslim u dlaku ipogledom patwe, u drowavom odelu i pode-ranoj obu}i, lutaju po ceo dan i traè hle-ba. ûje se samo jedna re~, pred o~ima leb-di samo jedno, iz glave ne izbija samo jed-na misao: hleb... U Skadru se osetila gladne samo „na dnu“, ne samo kod mase, ve} i naonim mestima, gde ima uvek svega. Glad suosetili bolesnici u bolnici. Red je do{aoi na Vrhovnu komandu. Od gladi su po~elipadati i umirati vojnici i na ulicama“.10

Moravska bolnica se 6. decembra 1915.hitno organizuje u jednospratnoj zgradi biv-{e italijanske kasarne. Formirati bolni-cu u mestu sa toliko le{ina qudi i kowa,umirawa od gladi i skapavawa od hladno}ai iscrpqenosti bio je veliki poduhvat.

„Ve} je sumrak... Rad na ~i{}ewu i spre-mawu bolnice u najve}em je jeku. Javqaju sei dolaze bolesnici.

Pred vratima bolnice, pod stra{nom ki-{om, stoji gomila aveti od qudi, druge jo{skidaju s kowa. Ki{a sve ja~a, kao za pakostbije jo{ i grad. Skidaju jednog s kowa, spu-{taju ga na zemqu, u blato i vodu i zovu le-

kara... Puls se gasio, o~i se zacakli{e kaostaklo, prevrnu{e se, a usta se polaganootvori{e... ~uo se samo lak uzdah...“.10

U Skadru je hitno formirana vojni~kakuhiwa, {est velikih kazana, kuvalo se pre-ko 4 000 obroka dnevno. Mesec dana preda-ha u Skadru, pa nov pokret. Prelazak pre-ko Albanije uzimao je novi danak, nezabele-èna stradawa u istorijskim analima.10

Ukrcavawe u Dra~u po~elo je 15. januara1916. Ostrva Krf i Lazaret postala su no-va uto~i{ta Moravske vojne bolnice, prvesrpske vojne bolnice koja je pruìla uto~i-{te i lek bolesnim i iznemoglim kolona-ma srpske vojske i naroda u zajedni~kom iz-begli{tvu.

Moravska bolnica stigla je na ostrvoVido 21. januara 1916. Dnevna umirawa tadaprelaze broj 150.10

Iskrcavawe i reorganizacija srpske vojske i saniteta na Krfu

Ruski knez Grigorije Nikolajevi} Tru-becki koji se tako|e povukao sa srpskomvojskom na Krf u svom rukopisu „Rat naBalkanu 1914–1917. i ruska diplomatija“,obilaze}i srpske logore na Krfu, zapisaoje: ...„Srpski logori su se nalazili u sre-di{tu ostrva, me|u masliwacima. U po~et-ku ~ak nije bilo ni {atora, pa su qudi no-}ili pod vedrim nebom. Na Krfu je klimatopla, a vrelo je bilo dawu, ~ak i u janu-aru. No}u, me|utim, temperatura bi znatnoopala. Usled toga i zbog op{te iscrpqeno-sti, u vojsci je zavladala velika smrtnost.Naro~ito su mnogo umirali mladi regruti.Krfska klima izazivala je zdravstveni{ok kod qudi. Jedni su se brzo oporavqa-li, a drugi, oni najslabiji, brzo su umira-li. Sve do jednoga, koji su pristizali, pre-gledala je i kontrolisala lekarska komisi-ja i zato su ih prvo iskrcavali na maloostrvo Vido, preko puta Krfa. Na Vidu subile postavqene francuske ambulante ibolnice. U po~etku, kada jo{ nije bilo nibaraka ni {atora ni dovoqno medicinskogosobqa, na Vidu je svakodnevno umiralo i


76

po 150 qudi. Wihova tela spu{tali su saobale u more... Posetio sam Vido... i tadasam vi|ao one mu~enike, dodu{e, ve} u ma-wem broju, koji su bili osu|eni na smrtod iscrpqenosti. Nisam mogao da zamislimda se ìvo qudsko bi}e moè pretvoritiu takav kostur, u bukvalnom smislu te re-~i, u skelet pokriven koòm. Sre}om, ni-je bila ra{irena neka epidemija, verovat-no stoga {to je Srbija godinu dana ranijepreìvela ve} jednu epidemiju u strahovi-tim razmerama“.7

Moravska bolnica iz Ni{a do 21. janua-ra ostala je na malom ostrvu Lazaret, gde jevr{ena trijaà i dezinfekcija. Hitnom na-redbom prelazi na ostrvo Vido. Wen rad od-vijao se ispod ~etiri velika {atora.

Dr Stanojevi}, u~esnik i o~evidac srpskegolgote, u svom „Dnevniku jedne bolnice“ za-pisao je: „Tu u tom adu, prikupqen kao u ì-ì, odigravao se u minijaturi ceo tragizamna{e zemqe. Tu su u predsmrtnom stewawu ibuncawu drhtali i treperili svi najne`ni-ji fibri ~ove~ije du{e. Tu su kroz buncawai sawawa, nestajali jedan za drugim svi, ko-je je stra{na sudbina bacila u ovaj pakao.

Iscrpqeni od gladi i zime kosturi odqudskih tela su odlazili. Nije bilo sahra-na ni posmrtnih govora. Umesto ve~nogobele`ja na zemqi, sahrawivani su u bes-kona~nim vodama Jonskog mora. Toliko`rtava, toliko zanavek nestale mlado-sti...“.10

Hitno su potraèna sredstva i materijalza formirawe bolnice. Dobijen je kreditod 5.000 drahmi, podignuta je kuhiwa od da-saka, nabavqeno je posu|e, stiglo je 2.000malih {atora, isporu~eno je 15 velikih en-gleskih {atora za poqske bolnice. Svi suu~estvovali u hitnoj organizaiciji bolnicai oporavili{ta za srpsku vojsku i izbegli-ce. Sa srpskim lekarima i bolni~kim eki-pama bile su medicinske misije Francuza,Engleza, Grka. Krfqani se odazivaju i po-maù u formirawu bolnica, prihvatnih irekovalescentnih centara. Mnogi su ustupi-li svoje ku}e i imawa da pomognu op{temdobru i izle~ewu.10,11

Ni{ka vojna bolnica na Krfu

Dowi Ipsos na Krfu posluìo je za po-stavqawe prve poqske bolnice formiraneod Moravske vojne bolnice iz Ni{a. Misi-ja Moravske vojne bolnice stigla je na svo-je odredi{te 21. januara 1916. Prvog danaformirano je prijemno odeqewe, raspore|enpersonal, napravqen prioritet u poslu.Napravqeni {atori od dasaka, greda i ve-likih brodskih platna posluìli su zaskloni{ta iznurenim vojnicima. Januara iferbruara meseca dolazile su la|e i ponekoliko puta na dan. Krajem februara1916. broj umrlih na dan smawio se sa 150na 15 do 18. Tada{wi upravnik bolnice drStanojevi}, opisao je rad bolnice re~ima....“takva je bila borba Moravske bolnicana „ostrvu smrti“. Ta se borba vodila da-wu i no}u, bez predaha i na sve strane, zasve vreme. Ne samo protiv bolesti i gla-di, ve} i stihijskih sila, protiv nepresta-ne ki{e i ~estih jakih vetrova. Ona se vo-dila uz to i protiv nema{tine svakojakevrste...“.5

Dr Stanojevi} u kwizi „Moje ratne be-le{ke i slike“ naveo je ulogu i zna~aj ce-lokupnog personala Moravske bolnice izNi{a, prilikom iskrcavawa i boravka naKrfu.

„... Ovde su zna~ajan doprinos dale mla-dala~ke snage medicinara, koji su iz stu-dentskih klupa usred studija napu{tali u~e-we i prihvatili se vojno-sanitetske slu`bei u nedostatku lekara u~inili mnogo toga{to je ostalo nezapaèno...“.5

Da ne bi bilo nezapaèno i nezapisano,navodimo imena studenata medicine sa du-bokim po{tovawem za wihovu po`rtvova-nost i ~ovekoqubqe. Medicinari dobro-voqci, koji su u sastavu Moravske vojnebolnice na ostrvu Vido polagali svoje is-pite iz medicinske etike u najteìm dani-ma, suo~eni sa velikim patwama i `rtvamasrpskih vojnika bili su: Aleksandar \o-r|evi}, Aleksandar Petrovi}, Bora Grado-jevi}, Dragomir Vu~kovi}, Dobrosav Sta-

77


narevi}, @arko Pra{talo, @ika Marko-vi}, Jezdimir Jovanovi}, Lujo Horvat, Lu-ka Smiqani}, Milorad Feliks, MihajloStani}, Steva Milovanovi}, Veselin Gru-ji}, Mileti} (ime nije poznato).5

„Moravska bolnica je, po{to je izvr{i-la svoj zadatak, radila na Vidu jo{ nekoli-ko dana. Zatim je bolesnike predala fran-cuskim lekarima... Personal i qudstvo upu-}eni su na nove du`nosti“. Tako se zavr{ioput Moravske vojne bolnice, od Ni{a, pre-ko Crne Gore i Albanije, do Krfa. Epope-ja jedne ~itave generacije, hronika jedne ve-like i zna~ajne sanitetske institucije upi-sala se u srpsku istoriju.

Personal Moravske bolnice produìo jesa daqim du`nostima na novom frontu. Bo-lesne i rawene preuzela je francuska bol-nica, me|u wima poznati francuski lekar drPol Dipre. Na Krfu se tako|e nalazilafrancuska laboratorija, pod upravom dvoji-ce priznatih i iskusnih bakteriologa, drBirnea (Burnet) i Lizbona (Lisbonne). DrBirne je kasnije u Tunisu bio naslednikslavnog bakteriologa Nikola, a dr Lizbonje, kao profesor, preuzeo katedru za bakte-riologiju u Monpeqeu, Francuska.

Danas u dvorcu Ahileon na Krfu stojispomen-plo~a, memorijal koji svedo~i da je1916. u tom zdawu radila bolnica za srpskeoficire. Op{tinsko pozori{te na Krfu~uva jo{ jedno znamewe. U foajeu pozori{tanalazi se spomen-plo~a, svedo~anstvo da jeu toj zgradi zasedala srpska skup{tina ivlada u periodu Prvog svetskog rata.2,5,10

Ni{ka vojna bolnica na Solunskom frontu

Nakon povla~ewa preko Albanije ponovoje izvr{ena reorganizacija srpske vojske iformirano je {est divizija. Srpski vojni-ci, slomqeni i izgladneli, preba~eni su naKrf, u Bizertu (Tunis) i Marseq (Francu-ska). Oko 6.000 studenata, |aka i majki sa de-com preba~eno je na Korziku. Reorganiza-cija vojske dovela je do reorganizacije srp-skog saniteta, koji je trebalo da prati

francuski model sanitetske organizacije.Takvu odluku potvr|ivao je i regulisao do-govor sa prve Pariske konferencije, odrà-ne aprila 1916. godine.5,12

Nakon Gorni~evske bitke, na Solunskomfrontu bilo je na stotine rawenika. To jepodstaklo srpskog lekara dr Mihaila Petro-vi}a da napravi iskorak iz dogovorenihpropisa i da pored zavoji{ta osnuje prvusrpsku bolnicu na Solunskom frontu. Glav-na vojna bolnica srpske vojske u egzilu bi-la je „Srpska rezervna bolnica Prestolona-slednika Aleksandra“ formirana od veli-kana srpskog saniteta i personala Moravskedivizije, koji su pre{li veliki i slavanput od Ni{a, preko cele Srbije, Crne Go-re, Albanije sve do Ipsosa na Krfu.5,12

Osnivawem bolnice juna 1916. godine uVasilici, potom u Dragomancima, dr Petro-vi} je postavio Prvu poqsku hirur{ku bol-nicu za sanirawe akutnih oboqewa i povre-da. Bolnica sa lokacijom nedaleko od èle-zni~ke stanice u Dragomancima, dobila je nazna~aju po pravoj lokaciji, {to je vreme ka-snije potvrdilo. Na po~etku, cela bolnicabila je sme{tena ispod {est {atora kapa-citeta 120 bolesni~kih posteqa, sa opera-cionom salom i rendgenom. Bolnica je pri-padala Vrhovnoj komandi. U neposrednojblizini boji{a Druge armije postaje va`nasrpska formacija na samom frontu, sa veli-kim prednostima u brèm i bezbolnijemtransportu rawenika.5

Plemenita dobrotvorka, francuska konte-sa [aban de la Palis, prisko~ila je u po-mo} u opremi i koordinaciji. U neposred-noj blizini u Ostrovu bila je sme{tenaBolnica {kotskih èna, na ~elu sa austra-lijskom lekarkom dr Agnes Benet (Bennett).Bolnica je imala svoju samostalnu tran-sportnu jedinicu, na ~elu sa gospo|om Har-ley, koja je pomagala u prevozu rawenika iopreme. Cela misija bila je uspe{na impro-vizacija pothrawena srpskom uporno{}u ibistrim umom starog borca i prekaqenoghirurga dr Petrovi}a, koji je svojim veli-kim pionirskim koracima ve} obeleìoformirawe Vojne bolnice u Ni{u.7


78

Na Solunskom frontu, me|utim, nije bi-lo samo ratne oluje, ve} i prave, koja sedogodila u Dragomancima 23. februara 1917.Uprkos nevoqama i predlozima da se sele,dr Petrovi} sa svojim saradnicima odlu~ioje da ostane i bori se. Pobedio je srpskiinat ili ono da su „Srbi lo{i organizato-ri ali najboqi improvizatori“. Sagradilisu zgrade pletare u ~etiri reda, pra}ene sadva previjali{ta, tri operacione sale, po-sebnom zgradom za rendgen aparat i jednombakteriolo{kom i serolo{kom laboratori-jom. U bolni~kom krugu bio je ure|en sop-stveni povrtwak i mala farma koko{aka,sviwa i ovaca, a sve sa ciqem samoopstan-ka. Bolni~ke posteqe napravqene od plete-nog pru}a, istovremeno sluìle su i kaonosila. [tavi{e, instaliran je reostat zaregulisawe napona struje. U nedostatku hi-rur{kih instrumenata, kova~ je bio tu dasmisli i napravi. Zavr{ena je bila zgradapletara sa kapacitetom za prihvat 55 rawe-nika. Sa {atorima, ukupan kapacitet bio je170 posteqa. U listu istraìva~kih otkri-}a upisane su i udlage za ekstenziju udova– osmi{qeno delo dr Petrovi}a.5

U Dragomancima se nalazila èlezni~kastanica, a u neporednoj blizini bio je i ae-rodrom. Dr Petrovi} je operisao i dok su le-teli neprijateqski avioni i trajalo bombar-dovawe. Radilo se neprekidno, po celi dan doduboko u no}. Nave~e, sledila je obuka me-dicinara, koji su polagali svoje ispite uokrutnim uslovima obavqawa ratne hirurgi-je. Red i rad u skromnim uslovima nisu uma-wivali visinu morala i humanosti, a pruà-na je pomo} i savezni~im vojnicima. U bol-nici su se po{tovala stroga eti~ka pravila.5

Moglenska ravnica sa dolaskom ki{a ipostoje}im barama i mo~varama bila je le-glo malari~nih komaraca. Pored velikogbroja rawenih, bolnica je primala oboleleod malarije, od koje ni osobqe bolnice ni-je bilo po{te|eno. Do fronta je bilo ne-koliko zavoji{ta, koja su pruàla prvu po-mo} i vr{ila trijaù raweniak.2,5

Za prvog upravnika bio je postavqen ma-jor dr Qubi{a Vulovi}, otorinolaringolog,

prekaqen borac i lekar iz balkanskih ra-tova. Januara meseca bio je zamewen sa dr\or|em Ne{i}em, koji je bio {ef prvogO~nog odeqewa u Beogradu. Na ~elu hirur-gije bio je dr Jordan Staji}, a Internogodeqewa dr @arko Ruvidi}. Grudno odeqe-we vodio je dr Qubomir Stojanovi}. Ko-`no-veneri~no odeqewe bilo je briga drDu{ana Kopse, dok je pukovnik dr Aleksan-dar Markovi} rukovodio Radiolo{kim ode-qewem. Pridruèni su im bili medicinariSvetislav Barjaktarevi}, pre rata studentmedicine u Insbruku i Pragu i MihailoKarpinski. Apoteku je preuzeo apotekar Jo-van Jeli}, kasnije zamewen Milanom Mi-{kovi}em. Tako je ova formacija jedinstve-ne poqske bolnice u potpunosti odgovori-la zadatku jedne ratne bolnice. Bolnica uDragomancima osta}e zabeleèna u analimavelikog rata na Solunskom frontu, du` bo-ji{ta Moglenske ravnice. Po re~ima vojvo-de Stepe Stepanovi}a „ona }e sluìti uistoriji srpskog ratnog saniteta kao modeli {kola, kako treba hirur{ka vojna poqskabolnica da izgleda“5.

Bolnicu u Dragomancima smatrali su kaojednu od najzna~ajnijih sanitetskih ustanovasrpske vojske, pa su je ispomagali vrlo po-znati lekari. Me|u wima bio je i dr LudvikHirsfeld, poqski epidemiolog iz Var{avekoji je vodio i srpsku bakteriolo{ku labo-ratoriju. Kada je dr Hirsfeld 1915. godinestigao u Ni{ i prijavio se dr Simi Kara-novi}u, traìo je da bude raspore|en u cen-tar epidemije. U Vaqevu je bio u vreme epi-demije, kada je celi grad postao jedna veli-ka bolnica. Povla~io se sa srpskom vojskomi narodom preko Crne Gore i Albanije.Vratio se sa suprugom lekarkom Hankom iostao sa Srbima do kraja rata. U Solunu, uSrpskoj centralnoj laboratoriji vr{io jezna~ajna nau~na bakteriolo{ka, hematolo-{ka, parazitolo{ka i imunobiolo{ka is-traìvawa: prou~avawe krvnih grupa, pre-gled krvi na malariju, prou~avawe antiti-fusne i vakcine protiv kolere itd. DrHirsfeld je otkrio jedan od uzro~nika pa-ratifusa (S. paratyphi C Hirschefeld) i proiz-

79


veo antitifno-paratifnu vankcinu, kojom jevakcinisana srpska vojska. U oslobo|enojSrbiji, 1918–1920. godine, pomaè organizo-vawu Bakteriolo{ke laboratorije Glavnevojne bolnice, koja }e postati baza Insti-tuta za bakteriologiju Vojnomedicinskeakademije u Beogradu.1,13

Jo{ jedan humanista, dr Nikola I. Si~ev(1878–1954) iz Hrakova, ostavio je neizbri-siv trag u srpskom sanitetu. Dr Si~ev jeboravio u Srbiji 1914–16. godine, kao hirurgu rukoj medicinskoj misiji. U~estvovao je upovla~ewu preko Albanije i radio kao hi-rurg Zavoji{ta Moravske i Drinske divizi-je na Solunskom frontu 1916–1918. godine.Dr Si~ev je nosilac visokih ruskih, persij-skih, srpskih, francuskih i crnogorskih od-likovawa1.

Sa probojem Solunskog fronta, bolnicase vratila u Ni{, gde je kao Moravska stal-na bolnica produìla slavu i tradiciju le-gendarne bolnice u Dragomancima.

Ni{ka vojna bolnica za vremeNarodnooslobodila~kog rata

Aprilski doga|aji 1941. godine i slomKraqevine Jugoslavije i okupacija cele ze-mqe, izazvali su raspad mnogih institucijai velike promene u srpskom sanitetu. Ni{kavojna bolnica nastavila je da prima rawe-nike i bolesnike najve}im delom iz jedini-ca V armije Jugoslovenske vojske. U tokuleta 1941. godine bolnica je le~ila rawenei obolele iz zarobqeni~kog logora na Cr-venom krstu u Ni{u, kao i izvestan brojnema~kih vojnika. U toku 1942. i 1943. go-dine pored Nemaca, Vojnu bolnicu su kori-stili pripadnici svih politi~kih pokretaza svoje rawenike. Lekari hirurzi dr Mihaj-lo \or|evi} i dr Du{an Steri}, oftalmo-log dr @ivorad Ra{i} i otorinolaringologdr Krstivoje Tanasijevi} nastavili su daobavqaju svoju lekarsku du`nost, u obezbe-|ewu sanitetskog materijala i le~ewu svihbolesnih i ugroènih. Novembra 1944. go-dine Vojna bolnica je postala bolni~kicentar, koji je primao rawenike iz ju`nih

krajeva Srbije. Tokom 1945. godine bolnicaje pro{irila svoj delokrug rada prijemomrawenika i bolesnika sa frontova Vojvodi-ne i Bosne. Nakon oslobo|ewa, dr Krstivo-je Tanasijevi} postao je na~elnik ORL ode-qewa i upravnik bolnice, a dr @ivorad Ra-{i} postao je na~elnik Oftalmolo{kogodeqewa. U vreme oslobo|ewa, bolnica jeimala samo jednog hirurga dr Slobodana Pa-lamarevi}a, kome se pridruìo dr Nikola\ukni} iz Ozrenske bolnice. Veliki brojrawenika bio je sme{ten u {est paviqona,kojima su upravqali lekari op{te prakse.Usled nedostatka obu~enog medicinskog ka-dra, stigla je jedna hirur{ka ekipa Crvenearmije na ~elu sa majorom dr Pavlom Iva-novi~em Zawinom. Mala ekipa efikasnimradom i primenom sistema simultanog radave} prvog dana obradila je 180 rawenika.2

Veliki priliv rawenika zahtevao je br-zo prestrojavawe, pa je tako formirano{est hirur{kih odeqewa. Dva odeqewa bi-la su locirana u krugu Vojne bolnice, osta-la u Gradskoj bolnici, nekada{woj zgradiMoravske banovine, zgradi Komande armijei hotela „Park“. [efovi ovih hirur{kihodeqewa bili su dr Milorad Gli{i}, drJakov Kalderan, dr Sarl Josifov, dr JakovKiqman, dr Toma Langinovi}, dr Dimitri-je Lugani}. U opse`nom radu hirur{kihodeqewa ose}ao se veliki nedostatak {ko-lovanih anesteziologa, jer su anestezije vo-dili medicinski tehni~ari.2

Vojna bolnica u Ni{u u posleratnom periodu i danas

U posleratnom periodu Odeqewe hirurgi-je dobilo je obu~enog anesteziologa dr Pan-tu Kora~evi}a, prvog stru~waka te specijal-nosti, ne samo u bolnici ve} i u celoj ju`nojSrbiji. Sa primenom profesionalne aneste-zije i reanimacije hirurgija i cela bolnicadobile su na profesionalnom renomeu.2,14

Velikim entuzijazmom i profesionalnimzalagawem dr Rajka Vuka{inovi}a, uvedenesu endoskopske pretrage u svakodnevnu prak-su bolnice. Istovremeno, primewivale su


80

se ezofagostroduodenoskopija i rektoskopi-ja. Kolonoskopija je uvedena 1975. godine, ane{to kasnije laparoskopija. Svim ovim pi-onirskim koracima u osvajawu novih terape-utskih metoda, medicinske sestre su dalesvoj veliki doprinos. Dr Rajko Vuka{inovi}kao na~elnik Internog odeqewa, nastavio jeformirawe Odseka za kardiologiju i inten-zivnu negu, gastroenterologiju, endokrino-logiju, op{tu internu medicinu. U okviruOdseka za op{tu internu medicinu po~iweda radi hemodijaliza, ~ije se osobqe eduku-je na Klinici za nefrologiju VMA i In-stitutu za nefrologiju na Medicinskom fa-kultetu u Ni{u. Pionirsku ulogu u ovimaktivnostima izneli su dr Erakovi} i drVjekoslav Mitrovi}, kao i obu~ene medi-cinske sestre.2,14

U dostignu}ima klini~kih grana ne izo-staje ni razvoj stomatologije. Interesantnoje napomenuti da je jedan od prvih pravil-nika o sluèwu u srpskoj vojsci iskqu~ivaosvakog obveznika, koje je nedostajalo 14 zu-ba. Ali od vremena kad se zubi nisu le~i-li, ve} samo vadili, pro{lo je mnogo godi-na. Prvi po~eci stomatolo{ke slu`be dati-raju od davne 1909. godine, sa wenim osni-va~em dr Milo{em Popovi}em. U vremebalkanskih ratova, po prvi put u srpskojvojsci, dr Atanasije Puqo sanirao je povre-de lica, vilica i zuba. Dr Puqo je na veo-ma originalan na~in primewivao imobili-zaciju povreda vilice i zuba, pa je zabele-èn kao pionir u maksilofacijalnoj hirur-giji ve} 1914. godine, ~etiri goine pre pr-vih koraka u svetu. Godine 1915. Zubna sta-nica u sastavu Moravske stalne bolnice,otvorila je dve jedinice. Jedna je bila podupravom i li~nom zalagawem dr Puqe, a za-sluga za drugu pripadala je ruskoj lekarskojkomisiji. Na Solunskom frontu, na inici-jativu dr Milo{a Popovi}a i gospo|e Ta-bet otvorena je zubna stanica 1. januara1917. godine u Vodeni, Egejska Makedonija.Od ovog istorijskog po~etka do danas, sto-matologija je doìvela preporod u proteti-ci, oralnoj hirurgiji, bolestima usta i zu-ba, de~ijoj i preventivnoj stomatologiji.

Primenom najnovijih stomatolo{kih znawai savr{enih tehnolo{kih materijala, {ko-lovanim i stru~nim kadrovima, stomatolo-zima i zubnim tehni~arima, odeqewe pratinajnovija svetska dostignu}a.2,5,14

Sa boqom organizacijom postoje}ih ode-qewa, uvo|ewem inovacija, efikasnim tim-skim radom, intenzivnijim stru~nim, publi-cisti~kim i nau~noistraìva~kim radombolnica postaje vaàn nau~ni i medicinskicentar. Istovremeno, Medicinski fakultetpostaje sve zna~ajnija visoko{kolska ustano-va u okviru Univerziteta u Ni{u, u ~ijemsu radu zna~ajni doprinos dali i lekariVojne bolnice. Godine 1980. dr Vojislav Ni-koli} odbranio je doktorat „Uticaj trun-kalne vagotomije na bilijarni sistem“ iizabran je vanrednog profesora VMA. Nau~-no-istraìva~ki rad dr Milo{a Maksimovi-}a u okviru projekta „O{te}ewa ki~menogstuba u tenkista izazvanog vibracijama“preto~en je u disertaciju, koju je odbranio1984. godine. Zvawa doktora medicinskihnauka dobili su: pukovnici dr Rajko Vuka-{inovi}, dr Sini{a Paunovi}, dr Luka \o-ri}; potpukovnici: dr Vojislav Nikoli}, drMilo{ Maksimovi}, dr Branko Matija{.Dr Mihajko Jovanovi} je 1965. godine odbra-nio doktorsku disertaciju iz mikrohirurgi-je uva i kao profesor Medicinskog fakul-teta uspe{no je rukovodio Klinikom zaotorinolaringologiju u Ni{u. Titulu do-centa imali su: pukovnici dr Rajko Vuka{i-novi}, dr Luka \ori}, dr Sini{a Paunovi},dr Miodrag Dini} i dr Sla|ana @ivkovi}.U zvawe univerzitetskog profesora promo-visan je dr sc. med. Vojislav Nikoli}.2,14

Vojna bolnica je kao zdravstvena insti-tucija bila vi{e puta nagra|ivana. Nagra-|ivani su i weni lekari. Me|u wima do-bitnici Oktobarske nagrade bili su: pukov-nik prof. dr sc. med. Vojislav Nikoli}, hi-rurg, i pukovnik doc. dr sc. med. Sini{aPaunovi}, otorinolaringolog.

Lekari Vojne bolnice u Ni{u u~estvova-li su i u me|unarodnim vojnosanitetskimmisijama. Tako je dr Dragoslav Spasi}, na-~elnik Odeqewa za hirur{ke bolesti, u~e-

81


nik eminentnih profesora op{te i grudnehirurgije, bio angaòvan u egipatsko-izra-elskom ratu, a prof. dr Milo{ Maksimovi},kao i anesteziolog dr Slavoqub Panti} uokviru UN misije u Angoli. Godine 2003.na poziv UN upu}eni su sanitetski timoviu misiju u Republiku Kongo. Iz sastava Voj-ne bolnice u Ni{u u woj su u~estvovali: drGoran Milojkovi}, dr Dragan Velimirovi},dr Velimir Tomi}, dr Marko Kovini}; me-dicinski tehni~ari: Violeta Ze~evi}, Du-{ka Pil~evi}, Qubo [krga, Nada Koci},Lidija Stojanovi}, Javorka Blagojevi, Ani-ta Kosti}, Suzana Ili}.

Raspadom SFRJ 1991. godine nastupio jeposeban period u radu Odeqewa za hirur{kebolesti Vojne bolnice u Ni{u. Bilo je tojedno izuzetno hirur{ko iskustvo u zbriwa-vawu ratnih rana, kada su pojedinci i hirur-{ke ekipe obavqali primarnu hirur{ku ob-radu u ratnim bolnicama u rejonima u koji-ma su postojala ratna dejstva. Po svim pro-pisima primewivani su savremeni principihirur{ke doktrine. Godine 1998. u Garnizo-nu \akovica, Vojna bolnica je formiralastalnu hirur{ku ekipu koja je za kratkovreme uradila 150 hirur{kih obrada rana.15

U toku NATO agresije 1999. godine Voj-na bolnica u Ni{u, kao bolnica Tre}e ar-mije bila je sanitetski oslonac u zbriwa-vawu rawenika. Bolnica je formirala trihirur{ke ekipe sa lokacijom u \akovici,Prizrenu i Kosovskoj Mitrovici. Mada samnogo improvizacije, hirur{ke ekipe poka-zale su uspe{an rad i prilago|avawe u rat-nim uslovima. Primarni zadatak bio je netransportovati rawenika pre primarne hi-rur{ke obrade. Odeqewe za hirur{ke bo-lesti hospitalizovalo je 1.454 rawenika, odkojih je 88 odsto bilo definitivno zbrinu-to. U danono}nom radu, osobqe bolnice po-kazalo je veliku po`rtvovanost i humanostu pruàwu svih oblika pomo}i. U tom pe-riodu saradwa sa VMA i Klini~kim cen-trom Ni{ bila je od neprocewivog zna~aja.

Godine 2001, bolnica je sa tri isturenehirur{ke ekipe pokrivala ulazak na{ih je-dinica u tzv. kopnenu zonu bezbednosti na ju-

gu Srbije, uz administrativnu granicu saKosovom. U ime brigade garnizona Vrawe,koja nastavqa tradiciju Prvog pe{adijskogpuka srpske vojske kwaza Milo{a Velikog,pukovnik Milosav Simovi} dodelio je Voj-noj bolnici u Ni{u specijalnu plaketu zaprofesionalnu saradwu i podr{ku.15

Vojna bolnica u Ni{u oduvek je imalaposebno zna~ajnu ulogu u zbriwavawu povre-|enih u velikim elementarnim nesre}ama,epidemijama, saobra}ajnim nesre}ama i dru-gim urgentnim situacijama ve}ih razmera.Sa tradicijom narodne bolnice kroz rato-ve, bolnica je {irom otvorila svoja vratai prihvatila ugroène u zemqotresu u Sko-pqu, sudaru vozova kod Stala}a, nesre}amau Aleksina~kim rudnicima, autobuskoj nesre-}i kod Doqevca itd.2,14

Vojna bolnica u Ni{u imala je zna~ajnuulogu u srpskoj istoriji, hospitalizovala jerawene i bolesne u svih sedam ratova, na-stavila je obnavqawe i izgradwu posleoslobo|ewa, opravdala je svoje postojaweunapre|ewem svojih delatnosti u mirnodop-skim uslovima. Pored bolnica u Beogradu iNovom Sadu, kao tre}i najve}i vojnosani-tetski centar u Srbiji, u~estvovala je uformirawu bolnica u Vrawu, Leskovcu, Pi-rotu, Pri{tini, Kragujevcu, Kru{evcu, Sur-dulici, Ozrenu, Vrawskoj Bawi, Knez Selu.


82

Danas, Vojna bolnica u Ni{u predstavqamoderno opremqenu medicinsku ustanovu, saodeqewima za hirurgiju, ortopediju i trau-matologiju, anesteziju i reanimaciju, urolo-giju, fizikalnu medicinu i rehabilitaciju,patologiju, dispanzerom sa savetovali{temza ène, odeqewem za neuropsihijatriju,odeqewem za infektivne bolesti, radiolo-giju, stomatologiju, dispanzerom za plu}nebolesti i tuberkulozu, stanicom za tran-sfuziju krvi, odeqewem za prijem bolesni-ka. Zavod za preventivnu medicinsku za{ti-tu koji se nalazi u sastavu bolnice ima sa-vremene laboratorije sa pet odewewa: epi-demiolo{kim, higijensko-hemijskim, mikro-biolo{kim, odeqewem medicine rada i ode-qewem informatike.

Upravnici Vojne bolnice, koji su je vo-dili kroz ovih 130 godina postojawa bilisu: pukovnik dr Vladan \or|evi}, pukov-nik dr Mihajlo Mika Markovi}, generaldr Mihailo Petrovi}, kapetan II klase drVlada Stanojevi, pukovnik dr EvgenijeBranova~ki, pukovnik dr Kristivoje Tana-sijevi}, pukovnik dr Radivoje Nikoli}, pu-kovnik dr Du{an Karanovski, pukovnik drRadovan Dodi}, pukovnik dr Nikola Pe-trov, pukovnik dr Radomir Milo{evi}, pu-kovnik dr Vitomir Pan~i}, pukovnik drBora Ili}, pukovnik dr êdomir Kosti},

Slika 3. Novi paviqon odeqewa za hirurgiju Vojne bolnice u Ni{u.

pukovnik dr Sreten Milenkovi} i potpu-kovnik dr Slavi{a ]iri}.14

Zakqu~akProslava 130 godina postojawa i rada Voj-

ne bolnice u Ni{u izuzetan je jubilej u isto-riji srpskog saniteta i srpskoj istoriji uop-{te. Ovo je prilika da se setimo svih onihkoji su svoje delo ugradili u trajawe ove bol-nice, a koji nisu vi{e me|u nama. Spomenikna ulazu u bolnicu, podignut u znak se}awa napreminule od pegavog tifusa 1915. ~uva isto-rijsko se}awe i na sanitetsko osobqe koje jeod osnivawa bolnice pa do dana{wih danastalno bilo uz bolesne i nemo}ne.

Humanost, po`rtvovanost i visoka profe-sionalnost oduvek su predstavqali temeqeove institucije. Postojanim i po`rtvova-nim radom u miru i ratu Vojna bolnica uNi{u ugradila se u istoriju srpskog sani-teta i istoriju grada Ni{a i ~itavog regi-ona. Bila je i osta}e uzor ~ovekoqubqa ihrabrosti generacijama koje su pro{le, sa-vremenicima i onima koje dolaze.

Literatura

1. \uri} D. Book of memories. Belgrade: The Serbian Me-dical Society; 1972. (Serbian)

2. Paunovi} S, Maksimovi} M. Monograph on 110th anniver-sary of the Military Hospital Niš. Niš: the Military Ho-spital Niš; 1988. (Serbian)

83


3. Milanovi} M. Eminent Serbian physicians. Belgrade: theAcademy of Medical Sciences of the Serbian Medical So-ciety; 2005.

4. \or|evi} V. Memories (Memories from the Serbian-Tur-kish War). Belgrade: Nolit; 1988. (Serbian)

5. Stanojevi} V. History of the Serbian Military Medical Ser-vices – Our wartime medical experience. Belgrade: Vojno-izdava~ki novinski centar; 1992. (Serbian)

6. [ukovi} I. The typhoid epidemic in Serbia 1914–1915 . TheAssociation of Descendants of the Verenas 1912–1920.Belgrade: Signature; 2006. (Serbian)

7. Popovi}-Filipovi} S. For courage and humanity – TheScottish Women’s Hospitals in Serbia and with the Serbsduring World War 1: 1914–1918. Belgrade: Signature;2007. (Serbian)

8. Filipovi} B, Popovi}-Filipovi} S. Thomas Lipton – a ho-norary citizen of the town of Ni{. Ni{ki Vesnik 2007 no-vember; p. 8–9. (Serbian)

9. Sturceneger KK. Serbia at War 1914–1916. Gornji Mila-novac: De~je novine; 1989. (Serbian)

10. Stanojevi} V. Across albania to the Island of death – Fromthe diary of a hospital. Belgrade: Vojnoizdava~ki novinskicentar; 1921. (Serbian)

11. Nedok A. Withdrawal of Serbian army to albanian coastand its evacuation to Corfn 1915–1916. Beograd: AMDsistem; 2006. (Serbian)

12. Dimitrijevi} B. In the Garbage Can-nostes of a SerbianArmy Surgeon 1916–1918. Belgrade: Apostrof; 2001. (Ser-bian)

13. Hirschfeld L. History of one life. Belgrade: Serbian Lite-rary Guild; 1962. (Serbien)

14. Milenkovi} S, Dimi} M. Monograph on 125th anniversaryof the Military Hospiatl Niš. Niš: the Miliatry Hospital Niš;2003. (Serbian)

15. Petrovi} A, \eni} N. Kovini} M, Kostov M. Departmentof Surgery of the Military. Hospital in Ni{, the chronic-les of surgery in Serbia. Belgrade. Prosveta; 2002. (Ser-bien)

Pro{lost...

Istitut za za{titu zdravqa Novi Sadjedna je od najstarijih, najve}ih inajzna~ajnijih ustanova preventivne

zdravstvene za{tite, medicinskog obrazova-wa i nau~ne misli u Autonomnoj PokrajiniVojvodini i Republici Srbiji.

Istorija organizovane preventivne medi-cine u Vojvodini po~iwe 30-tih godina 18. ve-ka kroz nastojawa da se spre~i nastanak i {i-rewe epidemija kuge, kolere, velikih bogiwa,pegavca i drugih zaraznih bolesti. Na grani-ci dva carstva po~elo se sa organizovawempreventivnih sanitetsko-policijskih ustanovakarantina i sanitetskih kordona. Prvi karan-tin osnovan je 1730. godine u Zemunu.

Pretwa od epidemije kuge uticala je naformirawe prvog karantina u Novom Sadu1762. godine.

Otkri}e prirode zaraznih bolesti zna-~ajno je doprinelo {irewu i efikasnostipreventivnih mera. Od posebnog zna~aja bi-lo je otkri}e prve vakcine. Samo pet godi-na nakon ovog genijalnog otkri}a, 1801. go-dine u Novom Sadu, Beloj Crkvi i Sombo-ru izvedena je prva vakcinacija.

Krajem 18. i po~etkom 19. veka po~iweosnivawe sanitetskih ustanova i {kolovawezdravstvenog osobqa. Sve do 20-tih godina20. veka nije bilo specijalizovanih preven-tivnih zdravstvenih ustanova. Tada je brigaza narodno zdravqe stavqena u nadle`nosti obavezu dràve.

Istorija dana{weg Instituta za za{ti-tu zdravqa Novi Sad po~iwe 1920. godinekada je u Novom Sadu osnovana Stalna bak-teriolo{ka stanica, koja se 1924. godinespaja sa Pasterovim zavodom, a 1927. godi-ne postaje Dràvni higijenski zavod. Sa{irewem uloge i zna~aja u zdravstvenoj za-{titi, 1945. godine prerasta u Sanitarno-epidemiolo{ki zavod, a 1952. godine u Hi-gijenski zavod Autonomne Pokrajine Voj-vodine. Osnivawem Medicinskog fakultetaUniverziteta u Novom Sadu (1960. godine)Zavod postaje nastavna baza preventivnemedicine na ovoj visoko{kolskoj institu-ciji. U narednom periodu osnivaju se Zavodza virusologiju i imunologiju (1965.) i Za-vod za zdravstveno prosve}ivawe (1968.).

Higijenski zavod AP Vojvodine 60-ih go-dina postaje Pokrajinski zavod za zdrav-stvenu za{titu, odnosno Institut za zdrav-stvenu za{titu, sa zadatkom da „prati iprou~ava fizi~ki i du{evni razvoj naroda,narodnu patologiju, u~estvuje u re{avawuproblema zdravstvene za{tite, u istraì-vawu uzroka, pojava i {irewa zaraznih imasovnih bolesti, predlaè i organizuje me-re za wihovo spre~avawe i suzbijawe“. Se-damdesetih godina je u sastavu radne organi-zacije „Medicinski fakultet“ kada se inten-ziviraju zdravstveno vaspitne aktivnosti,pove}ava broj mera za spre~avawe i suzbi-jawe bolesti od najve}eg socijalno-medicin-skog zna~aja i unapre|uje organizacijazdravstvene slu`be. Ekonomske krize osam-

85



* Iz Monografije: „Institut za za{titu zdravqa Novi Sad 1920-2005“.1 Prof. dr Mirjana Martinov-Cvejin , direktor Instituta za javno zdravqe Vojvodine, Novi Sad.

Institut za javno zdravqe Vojvodine 85 godina uspe{nog razvoja (1920-2005)*M. Martinov-Cvejin 1

desetih i posebno devedesetih godina, ratna teritorijama biv{e Jugoslavije, me|una-rodna izolacija i sankcije negativno su uti-cali na daqi razvoj i zna~aj javno-zdrav-stvenih mera i aktivnosti.

Od 1977. do po~etka 90-tih godina Insti-tut za za{titu zdravqa, zajedno sa 16 medi-cinskih klinika i instituta, integralni jedeo Medicinskog fakulteta u Novom Sadu.Nakon dezintegracije ova institucija se na-ziva Pokrajinski zavod za zdravstvenu za-{titu, a od 11. septembra 1993. godine do-bija naziv Institut za za{titu zdravqa No-vi Sad. Danas je to Institut za javno zdra-vqe Vojvodine, Novi Sad.

Sada{wost i budu}nost...Osniva~ Instituta za za{titu zdravqa

Novi Sad je Autonomna Pokrajina Vojvodi-na. Statutom Instituta ure|ena je delat-nost, unutra{wa organizacija, upravqawe,poslovawe kao i druga pitawa od zna~aja zarad Instituta.


86

U okviru svoje delatnosti Institut na-ro~ito prati, istraùje i prou~ava zdrav-stveno stawe i zdravstvenu kulturu stanov-ni{tva, stawe i kvalitet ìvotne sredine,naro~ito u pogledu za{tite vazduha, vode zapi}e, ìvotnih namirnica i predmeta op-{te upotrebe, otpadnih voda i ~vrstih ot-padnih materijala; prou~ava ishranu stanov-ni{tva, oboqewa i stawa koja su posledicanedovoqne i nepravilne ishrane i predla-è i sprovodi mere za wihovo otklawawe,prou~ava uzroke pojave i {irewa zaraznihi drugih bolesti socijalno-medicinskog zna-~aja, uticaje ekolo{kih faktora na zdra-vqe, kao i organizaciju, rad i razvoj zdrav-stvene slu`be i predlaè i preduzima od-govaraju}e mere u ciqu za{tite i unapre|e-wa zdravqa qudi (slika 1).

Institut obavqa nadzor nad stru~nim ra-dom zdravstvenih ustanova u skladu sa ovla-{}ewima, u~estvuje u sprovo|ewu programarazvoja zdravstvenog informacionog sistemai prikupqa, obra|uje i analizira zdravstve-no-statisti~ke i druge podatke od zna~ajaza zdravqe stanovni{tva ili zdravstvenisistem.

Visokostru~na i specijalizovana preven-tivna zdravstvena i nau~na ustanova Insti-tut za za{titu zdravqa jeste nastavna baza~etiri katedre Medicinskog fakultetaUniverziteta u Novom Sadu (Katedra za so-cijalnu medicinu, Katedra za epidemiolo-giju, Katedra za higijenu i Katedra za mi-krobiologiju) i predstavqa deo mreè 22instituta/zavoda za za{titu zdravqa u Sr-biji, od kojih je sedam u Vojvodini.

Institut za za{titu zdravqa Novi Sadsara|uje sa mnogobrojnim institucijama uzemqi i inostranstvu. U brojnim nau~nim iistraìva~kim projektima Institut za za-{titu zdravqa Novi Sad je sara|ivao i sa-ra|uje sa Svetskom zdravstvenom organizaci-jom (WHO) i wenim Regionalnim biroom zaEvropu, Programom Ujediwenih nacija zarazvoj (UNDP), Organizacijom Ujediwenihnacija za ishranu i poqoprivredu (FAO),akademijama nauka i drugim nau~nim insti-tucijama u zemqi i inostranstvu.Slika 1.

Od svih instituta i zavoda za za{tituzdravqa u Republici Srbiji, Institut zaza{titu zdravqa Novi Sad je jedini ~lanAsocijacije {kola narodnog zdravqa (ASP-HER), koju ~ine instituti za javno zdravqeevropskih zemaqa.

Organi upravqawa Instituta za za{tituzdravqa jesu Upravni i Nadzorni odbor, di-rektor, Stru~ni kolegijum, a od 2003. godi-ne i Odbor za upravqawe kvalitetom, za-{titom ìvotne sredine i akreditaciju la-boratorija.

Sedi{te Instituta je od 1967. godine uNovom Sadu, ulica Futo{ka broj 121, uzgradi poslovnog prostora povr{ine oko4.500 metara kvadratnih.

Institut za za{titu zdravqa Novi Sadorganizovan je u sedam sektora ({ema 1).

Kadrovski potencijal Instituta ~ine242 zaposlena. Skoro tre}ina zaposlenih

87


(68) je sa visokom stru~nom spremom; 45 le-kara, od kojih je 40 specijalista (socijal-ne medicine, higijene, epidemiologije, mi-krobiologije); 18 doktora medicinskih na-uka i 10 magistara; 16 zdravstvenih sarad-nika sa visokom stru~nom spremom razli~i-tih struka od kojih su ~etiri specijalistisanitarne hemije, toksikologije, medicin-ske biohemije, medicinske biologije i jedandoktor hemijskih nauka i ~etiri magistratehnologije, hemije i biologije.

Nastavni kadar Instituta za za{tituzdravqa ~ini deset profesora, {est doce-nata i dvanaest asistenata na Medicin-skom fakultetu Univerziteta u Novom Sa-du.

Pojedini eksperti. odnosno konsultanti.Svetske zdravstvene organizacije bili suili su zaposleni u Institutu za za{tituzdravqa Novi Sad.

Sektor za socijalnu

medicinu i organizacijuzdravstvene

slu`be

Poslovodni organ

Sektor za higijenu i

za{titu ìvotne sredine

Sektor za epidemiologiju

Sektor za virusologiju

Sektor za ekonomske

i finansijskeposlove

Sektor za bakteriologiju i

parazitologiju

Sektor za pravne, op{te

i tehni~keposlove

[ema 1. Institut za za{titu zdravqa Novi Sad (2005).

U procesu reformi sistema zdravstveneza{tite Institut dobija sve zna~ajnije me-sto i ulogu.

Odlukom Vlade Republike Srbije i Me-morandumom o sporazumu iz 2002. godine iz-me|u Ministarstva poqoprivrede i vodo-privrede, Ministarstva zdravqa RepublikeSrbije i Evropske agencije za rekonstruk-ciju (EAR) dogovoreno je formirawe Naci-onalne laboratorijske mreè za bezbednostlanca hrane koju ~ine laboratorije za kon-trolu zdravqa ìvotiwa, biqaka i labora-torije za kontrolu hrane, a jedna od devetlaboratorija za kontrolu hrane bi}e u In-stitutu za za{titu zdravqa Novi Sad. Zbogzahteva u vezi sa standardima Evropske uni-je (EU), koje Institut nije mogao da obez-bedi za potrebe laboratorije za sanitarnumikrobiologiju, koja se sada nalazi u nea-dekvatnom prostoru, a u dogovoru sa Pokra-jinskim sekretarijatom za zdravstvo, EAR-om. i Institutom, pristupilo se nadograd-wi jednog (petog) sprata na postoje}oj zgra-di Instituta. Uz podr{ku Pokrajinskog se-kretarijata za zdravstvo i socijalnu poli-tiku i Evropske agencije za rekonstrukciju(EAR) Institut }e dobiti savremeni pro-stor za sanitarnu bakteriologiju koja }e za-jedno sa postoje}om hemijskom laboratorijom~initi laboratoriju za kontrolu hrane.

Pripreme za nadogradwu zapo~ele su2003. godine, a 2005. uspe{no je zavr{ena ipredstavqa najve}u investiciju od izgradwesada{we zgrade Instituta, uz pomo} i punupodr{ku pokrajinskog Sekretara za zdrav-stvo. Obaveze u vezi sa unutra{wim oprema-wem ovog prostora i dodatnom opremom unadle`nosti su Evropske agencije za rekon-strukciju (EAR) i Ministarstva poqopri-vrede i vodoprivrede.

O zna~aju Instituta u sada{wem i budu-}em sistemu zdravstvene za{tite ukazuje i~iwenica da se u Institutu nalazi i Naci-onalna kancelarija za kontrolu zdravstvenebezbednosti hrane, a nacionalni koordina-tor za ove poslove na teritoriji Republi-ke Srbije jeste lekar specijalista higi-jene zaposlen u Institutu.


88

Institut za za{titu zdravqa Novi Sadukqu~en je u brojne druge projekte Evropskeagencije za rekonstrukciju (EAR) u vezi sapodr{kom javnom zdravqu, unapre|ewu kva-liteta rada laboratorija, zdravstvenim in-formacionim sistemom i dr.

Jedan od osnovnih ciqeva Instituta je-ste stalno unapre|ewe kvaliteta rada. Po-laze}i od ~iwenice da je kvalitet najzna~aj-niji strate{ki faktor uspeha jedne organi-zacije, 2003. godine doneta je odluka da se uInstitutu uspostavi, dokumentuje, primeni iodràva sistem upravqawa kvalitetom uskladu sa zahtevima standarda ISO 9001:2000(slika 2). Krajem 2004. godine Institutu jedodeqen Sertifikat sistema menaxmentaupravqawa kvalitetom i znak sertifikaci-je prema modelu standarda JUS ISO 9001:2001.

Uspostavqawem sistema kvaliteta Insti-tut je obezbedio da se svi procesi rada kojiimaju uticaj na kvalitet usluga i kvalitet po-

Slika 2.

slovawa obavqaju na jasno definisan na~in,da se sistematski prate i analiziraju i da sena osnovu utvr|enih rezultata planira wiho-vo stalno poboq{awe. Pored toga, u Insti-tutu se redovno prati zadovoqstvo pacijena-ta i ostalih korisnika usluga i preduzimajuse odgovaraju}e preventivne i korektivne me-re da se iskazane potrebe i o~ekivawa pre-vedu u zahteve, a zatim i ispune.

Pokazuju}i svoje opredeqewe ka o~uvawui unapre|ewu ìvotne sredine Institut je2003. godine doneo odluku da implementirai sistem upravqawa za{titom ìvotne sre-dine, zadovoqavaju}i zahteve me|unarodnogstandarda ISO 14001, {to je i potvr|eno do-bijawem Sertifikata 2004. godine.

Strogom kontrolom ulaznih i izlaznihparametara u procesima i aktivnostima ko-je mogu imati uticaja na ìvotnu sredinusmawuje se mogu}nost wihovog negativnoguticaja u skladu sa principima odrìvograzvoja. Ispuwavawem postavqenih ciqeva,postavqaju se smernice uspe{nog poslova-wa u zdravoj ìvotnoj sredini primerenojsavremenom ~oveku (slika 3).

Sve ve}i zahtevi da se rad laboratorijauskladi sa me|unarodnim standardima bilisu od presudnog uticaja da se u 2003. godi-ni donese i odluka o uspostavqawu sistemaza akreditaciju laboratorija prema zahte-vima standarda ISO 17025.

Komisija Akreditacionog tela Srbije iCrne Gore (JUAT) 2005. godine je ocenila dasistem koji je uspostavqen u Odeqewu labo-ratorijskih slu`bi i Odeqewu za sanitar-nu bakteriologiju ispuwava i zahteve stan-darda za akreditaciju laboratorija JUS ISO17025, te je Re{ewem JUAT-a 2005. godineInstitut dobio i sertifikat o akreditaci-ji ovih laboratorija i znak akreditacije(slika 4).

U Politiku kvaliteta Instituta ugra|e-ni su osnovni ciqevi svakodnevnog rada.Unapre|ivawem zdravqa stanovni{tva, re-dukcijom i eliminacijom zdravstvenih rizi-ka, pove}awem zadovoqstva pacijenata iostalih korisnika, pove}awem zadovoqstvazaposlenih, timskim radom i kreirawem

89


Slika 4.

Slika 3.


90

Slika 5.

91


1920-1924Dr Petar [varc

1924-1936Dr Adolf Hemit

1945-1950; 1972-1974Prof. dr Milorad Kragujevi}

1950-1957Dr Milutin Simi}

1981-1982Prof. dr Bori{a Vukovi}

1982-1987Prof. dr Miladin Mirilov

1990-1991Doc. dr Jovan Pisarev

1993-2001Prof, dr Marija Kulauzov

2001-2002Prim. dr Mirjana Milankov

od 2002.Prof, dr Mirjana Martinov-Cvejin

1957-1972Prof. dr Du{an Savi}

1974; 1992-1993Prof. dr \or|e Jakovqevi}

1974-1981Prof. dr Stevan Novakovi}

upravqa~kog okvira za postizawe ovih ci-qeva, uz stalno vo|ewe brige o za{titi ì-votne sredine, postiù se ne samo sopstve-ni ciqevi nego i ciqevi na{eg dru{tva.Poslovna filozofija Instituta zasniva sena partnerskim odnosima sa svim intere-snim stranama, po~ev{i od pacijenata, kori-snika brojnih usluga, do {ire dru{tvene za-jednice. Poslovni uspeh Instituta rezultatje negovawa kulture kvaliteta ~iji su vode-


92

}i principi profesionalni rad i pruàwenajboqih usluga (slika 4).

U atmosferi timskog rada, pred Insti-tutom je uvek isti zajedni~ki strate{kiciq – jasan i pozitivan imix Instituta,~ime se on svim svojim sada{wim i budu}impartnerima predstavqa kao lider u obla-stima kojima se bavi i kao institucija odpoverewa.

Institut za j avno zdravqe Vojvodine – Novi Sad : organizaciona evoluaci ja1920. Stalna bakteriolo{ka stanica1927 . Dràvni higi jenski zavod1945 . Sanitarno-epidemiolo{ki zavod1952 . Higi jenski zavod AP Vojvodine1960-tih Pokra jinski zavod za zdravstvenu za{titu

Institut za zdravstvenu za{titu1977. Institut za za{titu zdravqa Medicinskog fakulteta, Novi Sad1993. Institut za za{titu zdravqa

Novi Sad2006. Institut za j avno zdravqe Vojvodine, Novi Sad

Razvoj bolni~ke slu`be na podru~ju]uprije i wene okoline ima dugu tra-diciju. Jo{ u sredwevekovnoj Srbiji

postojala je bolnica u manastiru Ravanici.Posle prestanka srpske Despotovine i za

vreme turske vladavine bolnica nije bilo.U oslobo|enoj Srbiji, u ]uprijskoj nahi-

ji je 1832. godine otvorena bolnica u Svi-lajncu, koja je bila kratkog veka.

Kada je ]uprija postala sedi{te nahijei dobila vojsku „Garnizon kavaqerije“, uwoj je 1839. godine formirana vojna bolni-ca, koja je radila sve do 1914. godine.

Godine 1844. bilo je predloèno da se u]upriji podigne jedna centralna bolnica zacelu isto~nu Srbiju, po{to je taj kraj na-ro~ito bio zaraèn sa endemskim sifili-som. Do ostvarewa ovoga predloga nije do-{lo „jer je izno{eno i prigovarano da na-rod ne}e rado da se odvaja daleko od svojihku}a i da ide na le~ewe u daleke bolnice“.Zbog toga je preporu~eno da se pristupiosnivawu rasturene bolni~ke mreè i da sepo okruzima podiù bolnice.

Prema izve{taju iz 1852. godine, u Srbi-ji je bilo ukupno devet bolnica, a u ]upri-ji se pomiwe samo vojna bolnica.

Ministarstvo unutra{wih dela, 16. no-vembra 1860. godine, dostavilo je preporu-ku „na~elstvima devet okruìja (me|u ko-jima i u ]upriji) da na|u kakvu privatnuili op{tinsku ku}u pod kiriju, za podignu-}a okru`ne bolnice“. U ]upriji je ostva-rewe ove preporuke ostalo da sa~eka boqedane.

Iz nastale potrebe da se u ]upriji otvo-ri i civilna bolnica, narodni poslaniciMilojko Radovanovi} i Radosav Simi}, nasednici Skup{tine 1875. godine, postavilisu pitawe „za{to u Okruìju ]uprijskomnema bolnice“.

Dr Vladan \or|evi}, na~elnik Sanitet-skog odeqewa Ministarstva unutra{wih de-la, u svom izve{taju „o stawu zdravqa na-roda u 1880. godini“ pomiwe 15 okru`nihbolnica, a u ]upriji samo vojnu bolnicu

Po~etkom 1881. godine obnarodovan jeZakon o ure|ewu sanitetske struke i o ~u-vawu narodnog zdravqa, po kome „u svakomsrezu ima se u roku od 10 godina otvoritipo jedna sreska bolnica, najmawe za 20 bo-lesnika a okru`ne varo{i, smatra}e se kaozasebni srezovi i dobi}e svaka svoju bolni-cu od najmawe 20 posteqa prema potrebi ibroju stanovnika“.

Sprovode}i izvr{ewe novodone{enog za-kona, ministar unutra{wih dela nare|ujeinspektoru Sanitetskog zavoda da izvr{iinspekciju postoje}ih bolnica a u sedamokru`nih varo{i, me|u kojima i u ]upri-ji, da osnuje, odnosno otvori nove bolnice.

Dr Mladen Jankovi}, inspektor Sanitet-skih zavoda, postupio je po prethodnom na-re|ewu i u svom izve{taju ministru unutra-{wih dela, od 26. avgusta 1881. godine, u de-lu koji se odnosi na osnivawe civilne jav-ne bolnice u ]upriji, napisao je slede}e:„22. juna 1881. godine do{ao sam u ]uprijui odmah sam se sastao sa na~elnikom okru-`nim, te odosmo zajedno u okru`nu komandu

93



* Preuzeto iz kwige: „Zdravstvene prilike u Sredwem Pomoravqu, Resavi i Lev~u od 1804. do 1915 . godine, uz redak-cisku tehni~ku obradu teksta.

1 Dr sc. med. Bogomir Miti}.

Okru`na bolnica u ]upriji*B. Miti} 1

da vidimo {ta je sa barakom koja je zaosta-la iz pro{lih Srpsko-turskih ratova u bli-zini va{ari{ta. Komandant mi pokaza bara-ku, ali kako je puna sa vojnim stvarima toistu ne moè da mi ustupi dok se ne ispra-zni. Po{to bi prebacivawe stvari od stra-ne vojske i{lo sporo, to se obratim G. Bra-lovi}u, pomo}niku dràvne ergele u Dobri-~evu, te mi sutradan wegovi qudi sa osamkola prene{e sve stvari vojne i ja po pod-ne primih kqu~eve od barake. Po{to jeista bila u neispravnom stawu, okru`ni in-èwer napravi predra~un za wenu opravkuu iznosu 2.200 dinara. Zbog visokog iznosaja se ponovo obratih g. Bralovi}u i ugovo-rismo da wegovi zatvorenici izvr{e oprav-ku za dva dukata − skoro besplatno. Kako jeza opravku trebalo mesec dana, ja sam nare-dio da za to vreme ranije pogo|eni priborbude gotov i postavi se u baraci po wenojopravci. Po{to sam postavio upravnika,bolni~ara i ostalo osobqe i odredio implatu, ja krenuh za Aleksinac 30. jula.

U ]upriju sam se vratio {estog avgusta.Baraku na|oh u dobrom stawu i spremnu damoè odmah da primi 20 bolesnika. Odmahsutradan sedmog avgusta 1881. godine, otvo-rio sam bolnicu“.

Za prvog upravnika novootvorene Bolni-ce postavqen je dr Jev|enije Branova~ki,tada{wi okru`ni fizikus okruga ]uprij-skog a koji je istovremeno obavqao i apo-tekarsku du`nost u svojoj priru~noj apote-ci. Od osobqa bolnica je imala prvog bol-ni~ara i pomo}no osobqe. Prora~un prvogbuxeta za ra~unsku 1881/1882. godinu iznosioje 10.000 dinara. Wegov iznos ~inila je pla-ta prvog bolni~ara 750 dinara, pomo}nogosobqa 850 dinara i nabavka potrebnog bol-ni~kog pribora, le~ewe i izdràvawe bole-snika 8.434 dinara. Oko prora~una ovog bu-xeta bilo je velikih te{ko}a, po{to do ta-da bolnica nije postojala, pa se nije imalonikakvo iskustvo.

Broj leè}ih bolesnika kretao se od 1.825lica mese~no i to vi{e osoba mu{kog pola.

U Srbiji 1883. godine bilo je ukupno 23bolnice.


94

Jo{ u toku pripremawa barake za otva-rawe nove bolnice, dràvni inspektor jepodneo zahtev ministru da se u ]upriji sa-zida nova bolnica. Op{tinski odbor je po-nudio besplatno vi{e placeva, te je in-spektor zajedno sa kmetom i odbornicimaposle izvr{ene inspekcije zakqu~io: „Naj-udesnije mesto za zidawe nove bolnice jeodmah do posledwih ku}a idu}i va{ari{tu,dakle bliè no {to je baraka i tu obele-ìsmo dvadeset i pet hvati {irine i 55hvati duìne“.

Slede}e 1882. godine, Uprava bolnice jepokrenula raniji zahtev inspektora za podi-zawe nove bolnice, ali od toga nije bilo ni-{ta. Najverovatnije, zato {to je iz Narod-nog sanitetskog fonda i redovnog godi{wegbuxeta za 1882/1883. godinu utro{eno oko280.000 dinara za otvarawe dvadeset okru-`nih bolnica u onda{woj Srbiji.

Zgrada-baraka, u kojoj je sme{tena bolni-ca, bila je u veoma lo{em stawu, tako da jenegovawe i le~ewe bolesnika u istoj oba-vqano uz velike pote{ko}e. Pored toga,bolnica je morala da potro{i svoj kapaci-tet leè}ih bolesnika, po{to je prema ras-pisu ministra unutra{wih dela, od 31. mar-ta 1887. godine, trebalo da po~ne le~ewevelikog broja sifiliti~no obolelih lica.Zbog toga je upravnik bolnice dr Vasi}uputio pismeni zahtev Na~elstvu okruga]uprijskog, da se kao neophodno izvr{e nu-`ne opravke na pomenutoj zgradi.

Na~elstvo je prethodni zahtev prosledi-lo ministru unutra{wih dela, odakle je na-re|eno da se napravi predra~un od najnu-`nijih popravki na bolni~koj zgradi iistovremeno javi {ta }e trebati od pribo-ra za bolnicu, kad se uve}a za 10 kreveta.

Odmah je obrazovana komisija, od uprav-nika bolnice i okru`nog inèwera, koja jeizvr{ila pregled zgrade u kojoj je sme{te-na bolnica i u svom izve{taju detaqnomizve{taju zakqu~ilo da:

...“U stawu u kome se zgrada sada na-lazi, baraka je padu sklona i izloè-na mogu}nosti da se lako zapali i sto-

ga su potpisati u~tivog mwewa: datreba {to pre u~initi korake da sebolnica nova podigne, a do izvr{ewanove zgrade, da se bolnica ova smestiu kakvu drugu zgradu.“

Na~elstvo okruga moravskog, prema ovo-me komisijskom izve{taju, ovlastilo jeokru`nog fizikusa dr Vasi}a i okru`noginèwera Marinkovi}a, da potraè u]upriji privatnu zgradu, u kojoj bi se mo-gla privremeno smestiti Okru`na bolnica,i stupe istovremeno u pregovore sa vlasni-cima podesnih zgrada.

Ministar unutra{wih dela re{io je sle-de}e: „Po mi{qewu komisije, koja je ku}epregledala, a po predlogu na~elnika da seuzme pod zakup za tri godine, kao najudesni-ja i najprostranija za sme{taj bolnice, ku}aJovana \uli}a trgovca iz ]uprije, po ceniod 200 dinara mese~no. Da se zakqu~i ugovori wemu po{aqe na pregled i odobrewe.

Po{tuju}i re{ewe ministra unutra{wihdela, Na~elstvo okruga ]uprijskog zakqu-~ilo je, 29. septembra 1887. godine, sa Jova-nom \uli}em, trgovcem iz ]uprije, slede}i:

„U G O V O RJovan~a \uli}, ustupa wegovu ku}u

zajedno sa dole pobrojanim zgradamakoje se nalaze ovde u ]upriji, na is-to~noj strani wegovoga trougla~nogplaca izme|u crkve i reke Morave.“

Te iste godine doneta je i prva izmena idopuna Zakona o ure|ewu sanitetske strukeod 1881. godine, u slede}em: „Ako bi zatre-balo da se podigne u izvesnom vremenu vi-{e bolnica ili sanitetskih zgrada no {tobi moglo da se isplati iz redovnog godi-{weg buxeta, ministar unutra{wih dela, poodobrewu Ministarskog saveta, moè dau~ini zajam, garantuju}i interes i otplatunaro~itom partijom u svakom godi{wem bu-xetu narodnog sanitetskog fonda, dok se ceodug ne isplati“.

Zakonske prilike za dobijawe zajma bi-le su date, ali kada je 1885. godine izbioSrpsko-bugarski rat, upravnik bolnice dr

95


Branova~ki, kao rezervni sanitetski kape-tan, bio je mobilisan i oti{ao po vojnomrasporedu u Zaje~ar. U ]upriji je formira-na rezervna vojna bolnica sa 160 posteqa,lekara i jednim lekarskim pomo}nikom. Za{efa te novoformirane bolnice bio je po-stavqen dr Milan Vasi}. Ova bolnica i pozakqu~ewu mira, izme|u Srbije, Turske iBugarske u Bukure{tu, nije odmah rasformi-rana, ve} je zbog ve}eg broja obolelih radi-la jo{ za jedan izvestan vremenski period.Dr Milan Vasi}, po rasformirawu rezervnevojne bolnice, ostao je u ]upriji kao okru-`ni fizikus i upravnik civilne bolnice.

Zbog pove}anog priliva bolesnika, oko40−45 lica mese~no, osetila se velika tesko-ba oko sme{taja istih, te je bolnica 1892.godine podnela zahtev da joj se ovogodi{wibuxet u iznosu 16.527 dinara pove}a za idu-}u 1893. godinu, a tako|e da joj se odobri damoè da uzme pod zakup jo{ jednu zgradu.Me|utim, na ovu oteànu bolni~ku situaci-ju dodaje se jo{ jedna ve}a neda}a. Velikizemqotres 1893. godine u Resavi i Pomora-vqu nije po{tedeo ni bolnicu, koja je usledove nepogode „bila sva ispucana i postalaopasna za sme{taj bolesnika. Na o{te}enojzgradi izvr{ene su opravke, dok se od dogra-|ivawa drugih zgrada odustalo s motivaci-jom da je u izgledu skoro podizawe novebolnice.

U Srbiji je 1892. godine bilo ukupno 27bolnica, i to: Op{ta dràvna bolnica uBeogradu, Bolnica za du{evne bolesti u Be-ogradu, 15 okru`nih i 10 sreskih bolnica.

U 1895. godini kupqeno je 20 kreveta saì~anom mreòm sistema „Go|evac“, a sta-ri i neupotrebqivi kreveti su komisijski(od jednog policijskog ~inovnika i bravara)pregledani i rashodovani.

Godine 1897. kupqen je mikroskop u Be-~u, od firme ,,F. Odolga“.

Na tom sve~anom skupu na~elnik Sanite-ta dr M. Mili}evi} u pozdravnom govoru jerekao i ovo: „I nije ona sama koja }e se po-di}i na ovome mestu. Gotovi su ve} i plano-vi i svi pripremni poslovi, a osigurana inov~ana sredstva za podizawe hirur{kih pa-

viqona za mu{kiwe i èwskiwe, prosektu-ru i veliki paviqon za de~ije i infektiv-ne bolesti. Le~e}i i neguju}i bolesnike i na-{i }e se lekari mo}i snaìti novim teko-vinama nau~nim i raznositi blagodati nau-ke i u najdaqe kuti}e na{e lepe Otaxbine“.

Sve~ano useqewe Ginekolo{ko-porodiq-skog odeqewa i Babi~ke {kole u novosazi-danu zgradu (sa prizemqem i dva sprata) iz-vr{eno je 1. oktobra 1901. godine.

Godina 1900. moè se s pravom smatratipo~etkom preporodnog i plodnog periodabolni~ke politike u onda{woj Srbiji. Tegodine donesene su izmene Zakona od 1881.godine, po kojima }e se osnivati bolnicesa vi{e odeqewa i koje }e imati svog stal-nog upravnika, koji }e stanovati u bolnici„da bi danono}no pratio stawe bolesnika ikontrolisao red i poredak u bolnici“.

Ali, najva`nije za podizawe novih bol-nica bilo je u tome {to je tada re{eno dase zajam daje iz Narodnog saniteskog fondaa amortizuju unetim sumama u redovnom sa-niteskom buxetu.


96

Koriste}i ove zakonske izmene, Skup-{tina okruga moravskog je 1902. godine do-nela odluku o zidawu novih bolnica u]upriji i Jagodini. Za ovaj poduhvat, poslerazmatrawa plana i predra~una, Ministar-stvo je odobrilo zajam iz Narodnog sanite-skog fonda u iznosu od 120000 dinara. Tada-{wi upravnik bolnice bio je dr RadivojeVukadinovi}.

Bolnica je planirana za 70 posteqa, porazra|enom paviqonskom sistemu - odnosnotipu. U planu je, pored glavne zgrade, pred-vi|ena i zgrada za zarazne bolesnike, iz-dvojena zgrada za „posmatrawe ludih i pri-tvorenika“, jedna zgrada za upravu i ekono-mat, izdvojena kuhiwa i perionica, zatimvodovod, kanalizacija, kupatila, nu`nici saspirawem itd.

Glavnu bolni~ku zgradu komisija je pri-mila 11. septembra 1906. godine, a sve~anouseqavawe je izvr{eno 29. oktobra iste go-dine. Odmah je u kuhiwi novootvorene bol-nice ozidan veliki {tedwak, za 320 dinara.Za bolni~ke potrebe u~iwen je zahtev da se

U 1900. godini zapo~eto je zidawe prve zgrade Op{te dràvne bolnice na Vra~aru uBeogradu, u ~i jem kamen temeqcu je uzidana poveqa, slede}e sadrìne:

U Ime Boga Oca i Sina i Duha Svetoga , Amin.Mi

Aleksandar Ipo milosti Bo`jo j i voqi narodnoj

Kraq Srbi je sa svo jom suprugom kraqicom Dragom

Danas petnaestog oktobra hiqadu devetstote godine od ro|ewa Hrista Spasiteqa postavi-smo temeq ovoj zgradi ko ja je odre|ena za sme{ta j i le~ewe bolesnika iz Na{e Kraqe-vine i drugih srpskih zemaqa u ko ju smo mi Na{im ukazom od 4 . septembra ove godinenazvali za ve~ita vremena imenom

Op{ta dràvna bolnicaKraqice Drage

Dana u na{oj Prestonici Aleksandar s. r.Beogradu 15 . oktobra 1900. Draga s . r.

kupi mikroskop, fotografski aparat, medi-cinska stakla i 20 metara mu{eme.

Zgrada zaraznog odeqewa zavr{ena je 2.januara 1907. godine. Iste godine kupqen jei jedan aspirator, tipa „Dijalafon“.

Snabdevawe bolnice sa ìvotnim namir-nicama, rubqem i petroleumom (za gasnelampe - petrolejke), uglavnom, obavqano jena pijaci i kod varo{kih trgovaca.

U 1908. godini izvr{eno je veliko opre-mawe novo sazidane bolnice. Kupqeno je: 98gvozdenih kreveta sa mandracima, pe}i zabolesni~ke sobe, kade za kupatila, bolni~-ko posu|e (za 216,40 dinara u trgovini „Bra-}a Radojkovi}“ iz ]uprije), roletne za pro-zore i platno za zavese. Iz saniteskog sla-gali{ta dobijana su nosila za bolesnike irawenike. Postavqena je telefonska veza saPo{tansko-telegrafskom stanicom i insta-lirana pumpa za vodu u bolni~kom dvori-{tu. Zgrada je u slu~aju poàra osiguranakod Beogradske osiguravaju}e zadruge.

Za mikroskop, kupqen u Be~u, od firme„Jetur i [eder“, ispla}eno je 559,50 dinara. U]uprijskoj Okru`noj bolnici, u ovoj godi-ni, ure|en je bolni~ki park i zasa|ene ra-zne sadnice. Tako|e je i u velikoj bolni~-koj ba{ti zasa|eno razno povr}e za ishra-nu bolesnika.

Godine 1913. u bolni~kom krugu sazidanaje mawa pomo}na zgrada, sa slede}im prosto-rijama: dve sobe za stanovawe mla|eg bol-ni~kog osobqa, magacin za sme{taj hrane,dve sobe za perionicu i peglawe rubqa ijedna ve}a soba za dezinfekcioni aparat, ko-

97


ga je Okrug moravski kupio i predao bolni-ci na upotrebu i ~uvawe. Godine 1914. u ce-loj Srbiji bilo je 33 bolnice i 24 bolni~-ka lekara.

U Okru`noj ]uprijskoj bolnici, u prvojpolovini 1914. godine, do vremena kada jepo~eo Prvi svetski rat, le~eno je 696 bo-lesnika.

Poloàj bolni~kih lekara bio je u svakomslu~aju ~inovni~ki. Upravnici Op{te dr-àvne bolnice i oblasnih bolnica, bili suu rangu okru`nih fizikusa. [efovi odeqa-wa imali su status sreskih lekara sa pravomda izuzetno mogu dobiti i rang okru`nog le-kara.

Upravnici Okru`ne bolnice u ]upriji, od1881. do 1914. godine, bili su slede}i: dr Jev-|enije Branova~ki (1881−1885), dr Milan Va-si} (1885−1889), dr Jovan Dani} (1889−1893),dr Stevan Siber (1893−1897), dr \oka Jovanovi} (1897−1898), dr Stanoje Ne{i}(1898−1899), dr Mihajlo Cvijeti} (1899−1900),dr Josip Vidakovi} (1900−1904), dr Mita Ni-koli} (1904−1906), dr \or|e Petrovi} (1906−1907), dr \oka Jovanovi} (1907−1914) i drNikolaj Sema{ko (1914−1916).

]uprijska Okru`na bolnica je od 1892.godine, pored upravnika bolnice (okru`nifizikus), imala i po jednog bolni~kog le-kara, u zvawu lekarski pomo}nik ili or-dinarijus. Oni su uglavnom bili sreskiili op{tinski lekari (u op{tini ilisrezu, u istom ili susednom okrugu), ilipak vojni lekari bolnice ]uprijskog gar-nizona.

U na{im bolnicama je od po~etka vladao princip da lekari u dràvnim bolnicama nemaju pravana posebne nagrade od bolesnika. U Pravilima za okru`ne bolnice iz 1865. godine i Uredbi o sre-skim bolnicama od 1881. godine, nare|uje se: „Niko za le~ewe ne}e mo}i traìti kakvu nagradu odbolesnika ili wegove rodbine“. U 1893. godini je u~iwen raspis, po kome lekar u privatnoj ilidràvnoj slu`bi „ako na|e za nu`no i po svoga privatnoga bolesnika celishodno, da operaciju ilile~ewe osobite vrste i osobitim spravama, koje obi~no privatni lekari nemaju, izvr{i ili krozduè vreme vr{i u bolnici, bez da je bolesnik po svojoj èqi traìo prijem u bolnicu, sa zva-ni~nom uputnicom, onda je za ovaj slu~aj i u ovoj prilici pogodba izme|u lekara i bolesnika wiho-va privatna stvar a u granicama koje su obeleène t.1, ~l. 17 sanit. Zakona“.

Sekundarni lekari Okru`ne bolnice u]upriji, od 1892. do 1914. godine, bili su:dr Avram Mandelbaum (1892), dr RadivojeVukadinovi} (1893), dr Andrija Li{ka(1894), dr Josip Vidakovi}, honorarni ordi-narijus (1893−1899), dr Vladimir Popovi},honorarni ordinarijus-sanitetski kapetan Iklase (1900−1903), dr Avram Mandelbaum,honorarni ordinarijus (1904), dr AtanasijeCvetkovi}, honorarni ordinarijus-sanitet-ski kapetan I klase (1905), dr SvetislavStefanovi} (1906), dr Vojislav Vukomanovi}(1909−1910), dr Ilija Mir~i}, honorarniordinarijus (1911) i dr Frawa Danilovi}(1912−1914).

Bolni~ko le~ewe u bolnicama je stalnopro{irivano. Od 3. marta 1887. godine, obo-


98

leli od sifilisa le~e se besplatno, kakobolni~ki tako i ambulantno, a i lekove do-bijaju bez ikakve naplate. Besplatno su le-~eni bolesnici od svih akutnih infektiv-nih bolesti, veneri~nih bolesti, tuberku-loze III stepena, lepre, pelagre itd.

Od 4. avgusta 1889. godine, odre|eno je dastopa za bolesni~ke tro{kove bude dva di-nara dnevno.

Broj leè}ih bolesnika dnevno iznosio jeod 11 do 16 (pre podizawa nove bolni~kezgrade), a kasnije od 27 do 40. Prose~na du-ìna le~ewa jednog bolesnika trajala jeoko 17 dana, a od svih le~enih bolesnika bi-lo je mu{kih oko 70%.

Proslava 70-te godi{wice KBC-a„Zvezdara“ shvata se kao podstrek zaaktivirawe svojevrsnog àri{ta in-

teresa na pronalaèwu i afirmisawu sedmo-decenijskog razvojnog puta ustanove, kao imetoda i na~ina da se prikaè kako se odr-àvao, a i uspe{no poboq{avao kvalitetmedicinske delatnosti, odnosno kvalitetzdravstvene za{tite koja je pruàna obole-lima u ovoj zdravstvenoj instituciji. Pritome nezaobilazno, tako|e, ~ini se i naporda se prikaù i druge dve paralelne delat-nosti, koje su me|usobno isprepletane sazdravstvenom – nau~noistraìva~kom iobrazovnom delatno{}u. I one su se pet po-sledwih decenija uporedo razvijale i jednadrugu uzdizale i oboga}ivale, ~ine}i takojedan uzro~no-posledi~ni lanac u oblikuidealnog poligona povezanosti nau~ne teo-rije i stru~ne prakse.

U vreme ekonomskih te{ko}a, restrikci-ja, sumwi u budu}nost i u vlastite mogu}-nosti, izraène alijenacije i opadawa rad-nog entuzijazma, sa ponosom se moè konsta-tovati da je u ukupnom stru~nom korpusuKlini~ko-bolni~nog centra „Zvezdara“odràn visok nivo morala i profesional-ne etike. Svest o posledicama op{tedru-{tvenih nepogoda i te{ko}a, koje su hara-le zemqom posledwih decenija, kolektivustanove nije obeshrabrio, ve} naprotivpodstakao da se, uz pomo} dru{tvene zajed-nice, traè alternativni izlazi i re{ewakoja su omogu}avala uspe{nu delatnost uradu, kako u oblasti za{tite zdravqa i

ìvota bolesnika, tako i u nau~noistraì-va~koj i obrazovnoj delatnosti.

Dimenzija vremena postajala je vaàn ~i-nilac u kolektivnoj svesti radnog korpusaustanove, jer sve {to je postignuto u pre|e-nom periodu predstavqa korene onog {toustanova ima i kakva je danas. Istovremeno,to sveukupno pak ~ini pozitivnu moralnuorijentaciju za daqi razvoj u budu}nost iodrìvi stameni razvoj ove institucije. Ta-kav pristup podsti~e savest i podse}a naodgovornost svakoga angaòvanog u delatno-stima ustanove, {to obeshrabruje kako ten-denciju pojedinaca ka izolaciji i povr{no-sti, tako i razvoj ideologije preìvqavawaili preokupacije uskim vlastitim interesi-ma. Oìvqeni entuzijazam i nada u o~eki-vani boqitak podràva u ve}ini radnih qu-di kolektiva vatru entuzijazma i profesi-onalne znatièqe, kao i razmi{qawe o bu-du}nosti, {to je bitna pretpostavka za da-qi razvitak i napredak u svakoj oblastistruke kojima se bavi KC „Zvezdara“.

Bogata organizaciona struktura i razu|e-nost, izraèna multidisciplinarnost i dru-ga nau~na povezanost sa univerzitetskim in-stitucijama i ostvareni op{ti uslovi uKlini~ko-bolni~kom centru „Zvezdara“ po-kazuju da je KBC nadrastao sebe i da i for-malno ova ustanova ispuwava sve uslove zaprerastawe u status Klini~kog centra. Sadruge strane, i pored toga {to moè statiu red i ostati povla{}eno popri{te vrhun-ske medicinske stru~nosti, najsavremenijihtehnika i najfinijih terapeutskih postupa-

99



1 Prof. dr Predrag Dovi jani}, emer itus

Povodom 70 godina Klini~ko-bolni~kog centra „Zvezdara“ - Beograd (1935-2005)P. Dovi jani} 1

ka, on istovremeno i daqe mora predstavqa-ti jedan od ìvih gradskih hospitala –Gradska bolnica, pod kojim imenom je pozna-ta u gra|anstvu, ~ime se i ponosi ve} sedam-deset godina. Dokazano je da jedno sa drugimnikako nije u koliziji, ve} decenijama uovoj ustanovi nauka i stru~na praksa idu„ruku pod ruku“, {to ostvaruje benefit jed-noj, drugoj i tre}oj oblasti, a pre svega di-rektno bolesnicima.

Ukorewivawe KBC-a „Zvezdara“(1912-1922-1935)

Misao, ideja i èqa za podizawe Gradskebolnice u Beogradu, dana{weg KBC „Zve-zdara“, javila se u glavi uvaènog beograd-skog trgovca i velikog srpskog zadu`benikaNikole Spasi}a, jo{ ranih godina prve de-cenije dvadesetog veka. Ovu svoju èqu, uzneke druge tako|e veoma zna~ajne, KtitorGradske bolnice formalno je ozvani~io svo-je ru~nim testamentom od 9. februara 1912.godine. To je izraèno osnivawem Zadu`bi-ne pod wegovim imenom, tada najve}e dona-cije te vrste u zemqama na Balkanu (a sma-tra se i u svetu). Delatnost ove zadu`bineprihva}ena je i priznata Kraqevskim ukazomtada{weg Kraqa Srbije, 4. decembra 1922.god. {est godina nakon smrti Nikole Spa-si}a. Ukazom i pravilima odre|eno je da jeciq zadu`bine Nikole Spasi}a podizawebolnice i doma za sirote i iznemogle srp-ske gra|ane i za op{te privredne ciqeve.

Ova zdravstvena institucija do kraja jeispo{tovala amanetnu èqu donatora, ali jetokom decenija prerasla samu sebe i posta-la otvorena za svakog „bolnog“ kome je po-trebna medicinska pomo}, ma kakvog ekonom-skog i socijalnog statusa on bio. Od prvihdana svog nastanka, pa do dana{weg dana, ko-lektiv ustanove je negovao moralno pravilo,koje je jo{ davno postavio uvaèni beograd-ski lekar dr Nikola Vu~eti}, u svojoj kwi-zi „Lekar i svest“, da je „bolesnik lekaru is-pred i iznad svega ostalog“. Jedna od svetlihtracija ove zdravstvene institucije, poredmnogih drugih, bilo je i negovawe i o~uva-


100

we humanih odnosa prema li~nosti bolesni-ka i dobrih, kreativnih, interpersonalnihodnosa me|u lekarskim korom i lekarskogkorpusa prema svojim saradnicima, sve to uinteresu uspe{nog tretmana pacijenata pri-moranih bole{}u da budu hospitalizovani ubolni~kim posteqama ove ustanove ili dao~ekuju drugu vrstu usluga iz {iroke lepezedijagnosti~ko-terapijskog karaktera.

Ono ~emu se u ovoj Ustanovi posve}uje po-sebna pa`wa jesu: kadrovi, menaxment, raz-voj dijagnosti~ko-terapijskih tehnologija,standard medicinske nege, humanost i viso-ki eti~ki i profesionalni nivo svih zapo-slenih prema bolesnicima. Ankete i na{aiskustva pokazala su da najva`nije faktoreza ostvarivawe visokog kvaliteta u savreme-noj bolni~koj za{titi upravo predstavqaju:1. klini~ko iskustvo i profesionalna zna-

wa lekara i drugog medicinskog osobqa,2. stepen medicinsko sestrinske nege,3. stawe i ume{nost kori{}ewa dijagno-

sti~ke i zdravstvene tehnologije,4. odnos zaposlenih prema bolesnicima,5. efikasne i brze dijagnosti~ke, terapijske

pa i administrativne procedure, a potom: • otvorenost i pristupa~nost bolnice

prema populaciji, onoj bolesnoj kao izdravoj,

• izgled i komfor prostora bolnice, ina kraju

• ishrana bolesnika.

U KBC „Zvezdara“, kako menaxment takoi celokupni radni korpus u woj, neprekid-no imaju na umu ove ~inioce i prema wimase odgovorno pona{aju, naravno u granicamasvojih profesionalnih mo}i i materijalnihmogu}nosti zajednice kojoj pripadaju.

Svakoj savremenoj bolni~koj institucijidanas treba da je imanentno – otvorenost,mo} i magija. Za Klini~ko-bolni~ki centar„Zvezdara“ zaista se moè re}i da posedujei mo} i otvorenost i magiju. Mo}nom je ~i-ne weni personalni, stru~ni i tehni~ki di-jagnosti~ko-terapijski kapaciteti. Magijuuspe{nog tretmana bolesnika ostvaruje wenvisokoobrazovni stru~ni kadar ispuwen eks-tremnim nabojem entuzijazma i humanizma

(lekari specijalisti iz 48 medicinskih di-sciplina, primarijusi, asistenti, docenti iprofesori sa tri fakulteta Beogradskoguniverziteta i mnogovrsno saradni~ko medi-cinsko i tehni~ko osobqe). Tre}a vrlina,otvorenost, ispoqava se ne samo u celodnev-noj pristupa~nosti bolesnicima kojima jepotrebna odgovaraju}a medicinska pomo} ve}i u raznim oblicima tzv. ekstramuralnih ak-tivnosti, zdravstveno-vaspitnim i drugimakcijama iz socijalno-medicinskog korpusakao {to su: popularna predavawa po {kola-ma, preduze}ima i mesnim zajednicama, u~e-{}e u aktivnostima dru{tava za pomo} bo-lesnicima odre|enih kategorija, u humani-tarnim organizacijama, saradwa sa domovimazdravqa sa svog gravitacionog podru~ja ifakultetima ~ija su nastavna baza.

Jedna od nezaobilaznih i nezanemarqi-vih osobina KBC „Zvezdara“ jeste i posve-}enost nau~no-istraìva~kim aktivnostima.Ona traje intenzivno posledwih pet deceni-ja, ~ak i pre nego je ova ustanova postala na-stavna baza Medicinskog, Stomatolo{kog,Farmaceutskog i Defektolo{kog fakultetaUniverziteta u Beogradu. U institucijama iklinikama KBC „Zvezdara“ izvedeni su mno-gobrojni nau~no-istraìva~ki projekti, ura-|ene su mnogobrojne doktorske disertacije,magistarske teze i specijalisti~ki radovi.

U ukupnom delovawu KBC „Zvezdara“ is-ti~e se sprovo|ewe u praksi: a) jedinstvenekoncepcije planirawa, organizacije rada,podele rada i pra}ewe ostvarenih rezulta-ta; b) jedinstveni metodolo{ki i doktri-narni stavovi u prevenciji, dijagnostici istru~nim postupcima pri zbriwavawu ur-gentnih slu~ajeva; v) timski rad po srodnimstrukama; g) obezbe|ewe savremenog sistemamedicinske dokumentacije i stru~no-medi-cinske informatike i publicistike; d)zdravstveno-vaspitni rad sa bolesnicima iciqanim grupama populacije van ustanove.

Organizacija klini~ko-bolni~kog centra„Zvezdara“ ve} se zasniva na dostignu}ima iprincipima organizacije savremenih bol-ni~kih centara u svetu i na{oj zemqi. Onase i daqe planski usavr{ava sa opredeqe-

101


wem da se organizaciona struktura, unutardefinisanih medicinskih sadràja, zasnivana potrebama i zahtevima gra|ana, a veli~i-na organizacionih jedinica, naro~ito bol-ni~kih, pored medicinskih, opravda i eko-nomskim kriterijumima, u te`wi da se utvr-de optimalne veli~ine i u pogledu neophod-nog broja i profila medicinskih i drugihradnika, i da se obezbedi optimalno i ra-cionalno funkcionisawe.

U osnovi }e se i daqe primewivatiprincip kompleksnosti u pruàwu medicin-skih usluga u smislu jedinstva profilak-ti~kih, dijagnosti~kih i terapijskih mera,princip jedinstvene metodologije i doktri-ne u dijagnostici, kako u stacionarima, ta-ko i u poliklini~kim jedinicama.

U skladu sa op{teprihva}enim ciqevimarazvoja sistema zdravstva u Srbiji prihva-}eni su kao osnovni pravci daqeg razvoja:• unapre|ewe organizacije i rada na spro-

vo|ewu zdravstvene za{tite,• ja~awe stru~nih kapaciteta,• ja~awe tehni~ko-tehnolo{kih kapaciteta

u oblasti dijagnostike, terapije i reha-bilitacije bolesnika,

• daqi razvoj i intenzivirawe nau~no-is-traìva~ke delatnosti,

• unapre|ewe edukativne, nastavno-obrazov-ne delatnosti uz ja~awe i osavremewiva-we nastavne baze Medicinskog i Stoma-tolo{kog fakulteta.

Ukupni kadrovski korpus danas sa~iwava1.581 zaposleni, od ~ega je 1.034 (65,5%)zdravstvenih radnika, me|u kojima je:• 280 lekara (29,0%) i 21 ostalih sa viso-

kom stru~nom spremom • 41 doktor nauka, od toga u nastavi 32• 41 magistar nauka, od toga u nastavi 17• 31 primarijus,• 263 specijalista.

Od ukupno 697 medicinskih sestara-teh-ni~ara u KBC „Zvezdara“ radi 77 sestarasa vi{om stru~nom spremom i 620 medi-cinskih sestara i tehni~ara sa sredwom.Ukupno je zaposlenih 406 (29,0%) nezdrav-stvenih radnika, tehni~ke i administra-tivne struke.

Racionalizacijom sprovedenom u posled-we dve godine smawen je broj zaposlenih od1.734 (od kojih zdravstvenih radnika 1.196), nasada{wi kapacitet koji odgovara potrebamaefikasnosti i efektnog hospitalnog zbri-wavawa (na 1.700 standardnih bolni~kih po-steqa; blizu 100 posteqa dnevne bolnice, 58neonatolo{kih i 20 posteqa za majke prati-qe). U toku godine u vrlo razvijenom konsul-tativno-poliklini~kom bloku izvede se pre-ko 250.000 specijalisti~kih pregleda i dru-gih usluga, me|u kojima se uradi oko 700.000raznovrsnih intervencija. U standardnimstacionarima ovog KBC-a hospitalizuje segodi{we oko 30.000 bolesnika radi dijagno-stike i terapije, od kojih oko 10.000 bivaoperisano uz prethodnu samo dvodnevnu pri-premu. Prose~no vreme hospitalizacije redu-cirano je u posledwe dve godine, na devetdana, a u tako razvijenom dnevno-bolni~komkorpusu, godi{we se le~i 4.700 pacijenata saukupno 27.500 bolesni~kih dana. U savreme-no opremqenom i dobro ekipiranom porodi-li{tu rodi se godi{we oko 2.200 dece, a unajrazvijenijem Centru za dijalizu u na{oj ze-mqi godi{we se obezbe|uju redovne dijali-ze za 350 stalnih pacijenata.

Razvoj kapaciteta KBC „Zvezdara“ 1935–2005• 1935. god. osnovana prva Ginekolo{ko-

aku{erska ambulanta u Sreda~koj ulici,koja 1939. god. dobija stacionar sa 50 po-steqa ({ef odeqewa dr Milenko Beri}).

• 1943/44 god. Sanatorijum „@ivkovi}’’ uKrunskoj ulici spaja se sa ustanovom„Majka i dete“ i postaje Ginekolo{ko-aku{ersko odeqewe Gradske bolnice. Go-dine 1946. osniva se Aku{ersko odeqeweza zbriwavawe porodiqa i novoro|en~a-di ({ef prim. dr Ja{a Foti}).

• 1946. god. Sanatorijum ,,Sv. Vasilije“ uNu{i}evoj ulici deluje kao ORL ambu-lanta, a decembra 1949. god. prerasta uORL odeqewe Gradske bolnice ({ef drSava Ajda~i}).


102

• 1944. god. Gradska bolnica dobija zgradubiv{e Osnovne {kole i osniva Grudnoodeqewe sa 125 posteqa ({ef prim. drMilo{ Muri})

• 1949. god. Gradskoj bolnici se predaje idrugi deo adaptirane zgrade osnovne{kole za sme{taj hroni~no obolelih~lanova biv{eg Doma staraca i hroni~-nih tuberkuloznih bolesnika. ({ef drBosiqka Zari})

• 1962. god. zavr{ena je nova zgrada Grud-nog odeqewa sa 217 posteqa. ({ef drOlga Alferijeva)

• 1962. god. otvara se Specijalisti~ka po-liklinika Gradske bolnice ({ef dr Mi-lica Ver~on)

• 1963. osnivaju se Interno i Hirur{ko-ge-rijatrijsko odeqewe izgra|eno donacijomfondacije Sue Ryder. ({ef prof. dr Pe-tar Korolija)

• 1970. god. Neuropsihijatrijsko odeqewedobija novi prostor, novosagra|eni pavi-qon u koji se useqava i razvija slu`buneurologije sa psihijatrijom. ({ef prof.dr Nikola Volf)

• 1970. god. osniva se Odeqewe za patolo-giju ({ef dr Andrija Paqm)

• 1970. god. osniva se Zubno odeqewe ({efdr Du{an Kesi})

• 1971. god. useqava se u zavr{enu zgraduOdeqewa za fizikalnu i rehabilitaciju({ef prof. dr @ivojin Coni})

• 1972. god. po~iwe sa radom Slu`ba za ko-`ne bolesti ({ef prof. dr BranislavLekovi})

• 1973. god. De~ija bolnica ,,Dr Olga Po-povi}-Dedijer“ pripaja se Gradskoj bolni-ci i postaje Odeqewe za pedijatriju({ef dr Jordan Tomi})

• 1974. god. Skup{tina grada Beograda, napredlog Gradskog sekretarijata za zdrav-stvo, predaje Gradskoj bolnici na kori-{}ewe zgradu biv{e vojne bolnice, u ul.Rifata Burxevi}a.

• 4. decembra 1986. god. nakon detaqne iplanske rekonstrukcije i adaptacije, uzgrade Rifata Burxevi}a useqavaju se:Klinika za uho, grlo i nos, Klinika za

gerontologiju, Institut za ginekologiju iaku{erstvo, Institut za ko`ne bolesti,Institut za onkohematologiju, Institutza nuklearnu medicinu, deo Instituta zarendgenologiju sa prvim skenerom, In-stitut za socijalnu medicinu i HA za-{titu sa centralnom stru~nom bibliote-kom, centralna laboratorija, Slu`ba zatransfuziologiju, deo specijalisti~kepoliklinike, deo centralne apoteke, cen-tralna kuhiwa, a u rekonstruisanim pro-storima biv{e bioskopske sale ure|ujese Sve~ana dvorana i Muzejska zbirkaKBC, kao donacija AD „Velefarm“ izBeograda.

103


Kolektiv KBC „Zvezdara“ se ponosi isvojom jedinstvenom Muzejskom zbirkom,opremqenom donacijom Holding kompanije„Velefarm“, u kojoj se, pored velikog brojaeksponata, moè videti i:• Prvi Rö aparat u ovakvoj bolni~koj usta-

novi u Beogradu,• Prvi aparat za dijalizu u SFR Jugosla-

viji,• Instrumentarijumi izvr{ene prve tran-

splantacije bubrega u na{oj zemqi,• Dokumentacija o prvom skeneru u KB

centrima u Beogradu i Srbiji• Program i organizaciona struktura prvog

Migrena centra u SR Jugoslaviji.

Nikola Spasi} je svojim zave{tawemodredio zadu`binskom odboru da uSrbiji podigne jednu bolnicu u Be-

ogradu, dve bolnice u unutra{wosti, i to uKumanovu i Krupwu, kao i jedan dom za iz-nemogle gra|ane u Kwaèvcu.

U svom testamentu Spasi} je poru~io iz-vr{iocima testamenta: da se iz wegove po-kretne imovine izdvoji tada{wih 350.000dinara i da se tim novcem podigne bolnicana op{tinskom zemqi{tu, i to za onu vrstubolesti koju odrede „saniteti“, pa kad budegotova da je predaju op{tini beogradskoj zapotrebe bolesnih gra|ana.

Kasnije, 1932. godine, fond je dobio pri-hode i od nove ku}e u Knez Mihailovoj uli-ci broj 47, tako da je fond za bolnice bionarastao na 8.500.000 dinara. Odbor je celutu sumu rasporedio na slede}i na~in: zabolnicu u Beogradu da se utro{i 5.250.000dinara, a za bolnice u Kumanovu i Krupwupo 1.250.000 dinara, dok je za dom za izne-mogle stare gra|ane u Kwaèvcu izdvojeno750.000 dinara.

Tako su 04.04.1933. godine upravni Zadu-`bine najzad bili podneti planovi tehni~-ke direkcije beogradske op{tine za izgrad-wu jednog bolni~kog paviqona za op{te bo-lesti. Me|utim, o samoj nameni ovog paviqo-na, tj. za koju vrstu bolesti }e se upotrebi-ti, bilo je jo{ diskusije, i izvesni stru~wa-ci, kao profesor dr Dimitrije Anti} i pro-fesor dr Ksenofon [ahovi} zastupali sugledi{te da bi u tom paviqonu trebalo dase le~e tuberkulozni bolesnici, po{to tadau Beogradu nije postojala nijedna specijalna

bolnica za le~ewe tuberkuloze. Lokacijabolnice na sada{wem terenu, koji se nekadazvao Slavujev potok „Bulbuder“, odobrena jena sastanku Op{tinskog odbora 18.04.1933.godine. Traèno je da se bolni~ka zgrada po-stavi {to bliè ulici Dimitrija Tucovi}ai da se odmah otpo~ne sa tehni~kim radovi-ma za sprovo|ewe kanalizacije i vodovoda iza poboq{awe saobra}ajnih veza, po{to jeovaj kraj tih godina po~eo naglo da se nase-qava, pa je jedna takva bolnica trebalo da za-dovoqi i budu}e potrebe rastu}eg naseqaBeograda. Iz tog razloga i nadle`ni organinisu usvojili sugestije o nameni iskqu~ivoza tuberkulozu, nego je re{eno da se ostanepri prvobinoj nameni da ova op{tinska bol-nica sluì za le~ewe svih bolesti, odnosnoda bude bolnica op{teg tipa.

Najzad, na dan 29.10.1933. godine, osve-}en je kamen temeqac za novu bolnicu, ko-ja se podiè iz fonda pokojnog NikoleSpasi}a. Interesantno je i karakteristi~-no za to doba da su na ovo osve}ewe pozva-ni predstavnici vlasti, a nisu pozavnipredstavnici zadu`binskog odbora, pa seonda saznalo da taj saziv nije vr{ila Op-{tina, ve} dru{tvo za unapre|ewe i ulep-{avawe „Bulbudera“, kome je ova oma{kapromakla. Me|utim, na dan 15. 9. 1935. go-dine, bolnica je sve~ano osve}ena uz pri-sustvo predstavnika dràvnih i op{tin-skih vlasti i raznih ustanova i udruèwa.Osve}ewe je izvr{io tada{wi patrijarhVarnava, uz duù prikladnu besedu.

Zgradu je primio od uprave Zadu`binetada{wi predsednik op{tine. On se zahva-

105



* Iz : „Stvarali su Gradsku bolnicu“ (1936-2006), Beograd, 2007 godina.1 Prof. dr Mihailo Andrejevi}.

Podizawe Gradske bolnice*M. Andrejevi} 1

lio upravi na uloènom trudu oko ostvare-wa èqe pokonog Nikole Spasi}a i istakaoveliki zna~aj ove prve bolnice namewenegra|anstvu Beograda. Posle skromne sve~a-nosti mnogobrojni gosti obi{li su sve pro-storije nove bolnice i izrazili svoje divqe-we za ovu tada moderno izgra|enu ustanovu,koja je mogla da primi na le~ewe do 100 bo-lesnika. Me|utim, nedostajalo je raznogpribora i instrumentarijuma za dijagnosti-ku i le~ewe; nije bilo potrebne laborato-rije i apoteke, bez kojih se „nikakav vaqanstru~ni rad ne moè izvoditi“, i onda je be-ogradska op{tina, na molbu uprave Zadu-`bine, jo{ jednom dokazala koliko joj je bi-


106

lo stalo da ova bolnica {to pre proradi iposluì plemenitoj nameri zave{taoca Ni-kole Spasi}a. Tako je Op{tinski odbor do-neo odluku da se bolnica slubèno nazoveGradska bolnica i da se radi nabavke naj-potrebnijeg instrumenarijuma i materijalaza po~etak stru~nog lekarskog rada stavi naraspolagawe jo{ 180.000 dinara. Pod takvimuslovima, a naro~ito nastojawem potpred-sednika zadu`binskog odbora dr DragutinaProti}a, najzad se uspelo da Gradska bolni-ca bude otovorena za primawe prvih bole-snika na dan 1. decembra 1935. godine, madaje punim kapacitetom po~ela da radi tektokom 1936. godine.

U ~asopisu „Zdravstvena za{tita“ obja-vquju se originalni nau~ni radovi, pret-hodna saop{tewa, pregledi i stru~ni rado-vi, iz socijalne medicine, iz istorije me-dicine i zdravstvene slu`be, zdravstvenogosigurawa, ekonomike u zdravstvu, infor-matike i menaxmenta.

Uz rukopis ~lanka treba priloìti iz-javu s potpisima svih autora da ~lanak ni-je objavqivan. Svi prispeli radovi upu}ujuse na recenziju. Radovi se ne honori{u. Ru-kopisi se ne vra}aju. Rukopis rada u dvaprimerka i eventualno disketu sa oznakomprograma (tekst procesora) slati na adresu:Ure|iva~ki odbor ~asopisa „Zdravstvenaza{tita“, Komora zdravstvenih ustanova Sr-bije, 11000 Beograd, Nu{i}eva 25.

Op{ta pravilaRukopis ~lanka pisati duplim proredom

sa marginama od 2,5 cm, na papiru forma-ta A4 i to samo sa jedne strane. Grafit-nom olovkom na margini teksta ozna~itimesta za tabele, slike, {eme i grafikone.Literaturni podaci u tekstu ozna~avaju searapskim brojevima u zagradama, redosle-dom kojim se pojavquju u tekstu. Po{to se~asopis {tampa }irilicom, crvenom olov-kom podvu}i re~i koje treba {tampati la-tinicom.

Na posebnoj stranici (u jednom primer-ku) navesti naslov ~lanka bez skra}enica,zatim puna imena i prezimena autora i wi-hove stru~ne titule i nazive ustanova i me-sta u kojima rade. Imena autora povezati sanazivima ustanova indeksiranim arapskimbrojkama. Na dnu stranice otkucati ime iprezime autora sa kojim }e se obavqati ko-

respodencija, wegovu adresu, broj telefonai eventualno e-mail adresu.

Tekst ~lanka pisati kratko i jasno nasrpskom jeziku. Skra}enice koristiti izu-zetno i to samo za veoma duga~ne nazive he-mijskih supstancija, ali i za nazive koji supoznati kao skra}enice (npr. AIDS, RIAitd.).

Obim rukopisaObima rukopisa (ne ra~unaju}i kratak

sadràj i spisak literature) za preglednirad moè iznositi najvi{e {esnaest stra-na, za originalan rad deset strana, zastru~ni rad osam strana, prethodno saop-{tewe ~etiri strane, a za izve{taj, prikazkwige i pismo dve strane.

Kratak sadràjUz originalni nau~ni rad, saop{tewe,

pregledni i stru~ni rad treba priloìti naposebnoj stranici kratak sadràj do 200 re-~i na engleskom i srpskom jeziku. U wemuse navode bitne ~iwenice, odnosno kratakprikaz problema, ciqevi i metod rada,glavni rezultati i osnovni zakqu~ci rada,i 3-4 kqu~ne re~i na srpskom i engleskom.

Uz sve vrste ~lanaka za koje je potrebankratak sadràj, otkucati na posebnoj stra-nici naslov rada, rezime i inicijale ime-na i prezimena autora, nazive ustanova.

TabeleSvaka tabela se kuca na posebnoj strani-

ci. Tabele se ozna~avaju arapskim brojkamapo redosledu navo|ewa u tekstu. Naslov

107

UPUTSTVO AUTORIMA

Uputstvo autorima

tabele koji se kuca iznac tabele prikazujewen sadràj. Kori{}ewe skra}enice u tabe-li obavezno objasniti u legendi tabele.

Slike (fotografije)Priloìti samo kvalitetno ura|ene fo-

tografije i to u originalu. Na pole|inisvake slike napisati prezime prvog autora,skra}eni naziv ~lanka, redni broj slike, avrh slike ozna~iti vertikalno usmerenomstrelicom. Naslov slike napisati na po-sebnom listu.

Crteì ({eme, grafikoni)Primaju se samo pregledno ura|eni crte-

ì na beloj hartiji.


108

Spisak literatureKuca se na posebnoj strani, dvostrukim

proredom, a trostrukim izme|u pojedinihreferenci, s arapskim brojevima prema re-dosledu navo|ewa u tekstu. broj referenciu spisku ne treba da prelazi 20, osim zapregledni rad. Stil navo|ewa referenci jepo ugledu na „Index Medicus“.

NAPOMENA: Ovo uputstvo je sa~iwenoprema Uniform requirements for manuscriptssubmited to biomedical journals, koji je obja-vio „International committee of medical jour-nal editors“ u N. Eng. J. Med. 1997;336;309−15.

CIP − Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

614

ZDRAVSTVENA ZA[TITA : âsopis zasocijalnu medicinu, zdravstveno osigurawe,ekonomiku i menaxment / glavni i odgovorni urednik Predrag Dovijani}. - God.1, br. 1 (1972)-. -Beograd (Nu{i}eva 25) :Komora zdravstvenih ustanova Srbije, 1972 - (Beograd :Obele`ja). - 27 cm.

Dvomese~no. ISSN 1451−5253 = Zdravstvena za{titaCOBISS.SR-ID 3033858

Documents

e-mail: obelezja@yahoo · 2018. 12. 25. · liturgiju i moleban za zdravqe srpskog naroda. Na ovom bogoslu`ewu tokom kojeg su otvarani i }ivoti Svetog Simona monaha (Stefana Prvoven~anog)