E-Platni Promet 2013

1

E-platni promet

Elektronsko poslovanje

2

E-platni promet

• Platni sistem je jedan od osnovnih podsistema finansijskog sistema tj. pouzdan i efikasan platni sistem jeste jedna od osnovnih pretpostavki efikasnog funkcionisanja celokupnog finansijskog sistema zemlje.

• Globalne integracije zahtevaju stvaranje jedinstvenog globalnog platnog sistema za šta su potrebni globalno usvojeni i definisani standardi.

3

E-platni promet

• Utemeljivač osnovnih standarda na međunarodnom nivou u ovoj oblasti je Banka za međunarodna poravnanja (Bank for International Settlements-BIS), u Bazelu, u okviru koje funkcioniše Komitet za sisteme plaćanja i poravnanja (Commitee for Payment and Settlement Systems).

• Generalno posmatrano, platni sistem se sastoji iz dva kompatibilna dela:

• sistema obračuna, i• instrumenata plaćanja.

4

E-platni promet

• Platni promet se organizuje i razvija u skladu sa ekonomsko-finansijskim razvojem zemlje i uspostavljenim odnosima poverenja između centralne banke i poslovnih banaka, a odnosi se pre svega na međubankarske sisteme plaćanja.

• Razvoj platnog prometa prati stalno usavršavanje organizacije, načina, oblika i instrumenata plaćanja.

5

E-platni promet

• Poslednje decenije platni prometi različitih zemalja međusobno se usklađuju prema standardima BIS, MMF, ECB i drugih međunarodnih finansijskih organizacija, uz značajno učešće centralne banke.

• Savremeno organizovan platni promet je zasnovan na korišćenju informaciono-komunikacione tehnologije.

6

E-platni promet

• Platni promet se odvija razmenom elektronskih poruka kroz informacione sisteme učesnika.

• Elektronska poruka predstavlja informaciju koja je elektronski generisana, poslata, proverena, primljena i sačuvana.

• Struktura poruke je utvrđena od strane zakonodavnog tela, obično centralne banke.

7

E-platni promet

Različitost modela sistema obračuna platnog prometa sastoji se:• u izboru operatera sistema – što može biti ili

centralna banka ili privatna organizacija koja obavlja ulogu klirinške institucije,

• u izboru vrste obračuna – gde pravimo razliku između bruto i neto obračuna,

• u izboru mogućnosti korišćenja intradnevnog kreditiranja i u izboru funkcije operacione kontrole pri upravljanju veličinom intradnevnih kredita.

8

E-platni promet u Srbiji• Početkom januara 2003. godine realizovan

je jedan od najvećih sistemskih projekata u Srbiji – platni promet je iz Zavoda za obračun i plaćanja prenet u poslovne banke. Novi sistem plaćanja u potpunosti ispunjava svih deset osnovnih principa koje je ustanovila Banka za međunarodna poravnanja (BIS).

• Domaći platni promet obuhvata međubankarski platni promet – koji se obavlja između učesnika u RTGS i kliring sistemu Narodne banke Srbije (NBS) i interni platni promet – koji se obavlja između klijenata koji imaju otvorene račune kod iste banke.

http://www.nbs.rs/internet/cirilica/35/index.html

9

E-platni promet u Srbiji

• RTGS sistem (Real Time Gross Settlement – obračun u realnom vremenu po bruto principu) podrazumeva prijem i izvršavanje pojedinačnih naloga u najkraćem mogućem vremenu od momenta njihovog prijema i to do visine pokrića na računu.

• RTGS sistem je sistem elektronskog plaćanja obično osnovan i kontrolisan od strane nacionalne centralne banke.

10

E-platni promet u Srbiji• U RTGS sistem nema fizičkog razmenjivanja

novca već centralna banka vrši transakciju (prenos sredstava) sa elektronskog računa banke A na elektronski račun banke B smanjujući stanje na računu prve banke i povećavajući stanje na računu druge banke za isti iznos.

• RTGS sistem je pogodan za niskofrekventne transakcije velikih vrednosti.

• Ovaj sistem platnog prometa smanjuje rizik problema poravanjavanja i daje preciznu sliku stanja na računu institucije učesnice u prenosu u bilo kojem trenutku vremena.

11


• U našoj zemlji, u RTGS-u se mogu izvršavati svi nalozi za plaćanje, s tim što se obavezno izvršavaju nalozi za plaćanje koji glase na iznose veće od 250.000 dinara („velika plaćanja“), a što je utvrđeno operativnim pravilima za RTGS i kliring.

• Navedena plaćanja se realizuju u realnom vremenu, porukama SWIFT formata MT103 (klijent jedne banke -> klijentu druge banke) i MT202 (banka -> banci).

12


• Kliring sistem je sistem u kojem se transakcije (prenos sredstava) realizuje na kraju dana odnosno u tačno određenim vremenskim trenucima.

• Kliring sistem se još naziva neto poravnanje (net settlement).

• U kliring sistemu sve među-institucionalne transakcije se akumuliraju u toku dana (ili do određenog preseka). Na kraju dana se vrši korigovanje računa institucija učesnica.

13


• Pod kliringom odnosno neto obračunom, podrazumeva se prijem pojedinačnih naloga za plaćanje, ili grupa naloga za plaćanje, uz koje se dostavlja specifikacija pojedinačnih naloga, radi obračuna multilateralnih neto iznosa na obračunskim računima.

• Nakon toga, za svakog učesnika u kliringu se utvrđuje neto pozicija čije se poravnanje vrši preko njegovog žiro računa.

14


• Plaćanja u kliringu („mala plaćanja“) su nalozi čiji je iznos do 250.000 dinara i pakuju se u poruke SWIFT formata MT102.

• U jednoj poruci MT102 može biti do 100 naloga za plaćanje.

• Plaćanja u kliringu se izvršavaju u procesu neto poravnanja u tri klirinška ciklusa svakog radnog dana, u 10:30, 12:30 i 14:45 časova.

15


* V. Vasković, Sistemi plaćanja u elektronskom poslovanju, FON, Beograd, 2007.

16



17



18


• Učesnici u RTGS i kliring sistemu NBS povezani su u jedinstvenu celinu u kojoj se platne transakcije razmenjuju porukama, zasnovanim na SWIFT standardu, kroz privatnu komunikacionu mrežu NBS.

• Sve poruke se kriptuju, korišćenjem tehnologije javnih ključeva.

• NBS vrši sertifikaciju javnih ključeva, a učesnici svoje javne i tajne ključeve generišu softverom koji im obezbeđuje NBS.

19


• NBS je operator i vlasnik RTGS i kliring sistema, konfigurisanih kao jedan sistem, na jednoj platformi.

• NBS je od januara 2005. godine učesnicima ponudila novi servis – izvršavanje „malih, klirinških plaćanja“ u RTGS sistemu, po tarifi za klirinška plaćanja,

• Ovu mogućnost uglavnom koriste banke sa boljom likvidnosnom pozicijom, jer ne moraju da čekaju klirinški ciklus.

20


Učesnici u RTGS i kliring sistemu: - Narodna banka Srbije,- banke,- Republika Srbija - Ministarstvo finansija,- Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti, i- Udruženje banaka Srbije.• • Sistem izvršava transakcije učesnika u toku

svakog radnog dana od 9.00 do 18.00 časova.

21

E-platni promet u SAD

U SAD danas postoje dva velika sistema obračuna platnog prometa:

• Fedwire, i • CHIPS (Clearing House Interbank Payment

System).

22


• Fedwire je sistem čiji je vlasnik Banka za federalne rezerve SAD (Federal Reserve Bank) i on je baziran na visoko razvijenoj elektronskoj mreži, koja omogućava kako prenos transakcija velikih vrednosti, tako i prenos transakcija sa hartijama od vrednosti.

• Prenos transakcija velikih vrednosti se bazira na pricipima bruto obračuna u realnom vremenu (RTGS), pri čemu postoji kreditna podrška od strane FED-a (ulaženje u minus tokom dana).

23


• Danas ima preko 13.000 članica ovog sistema, koje imaju otvorene račune kod Banke federalnih rezervi, i koji putem ovog sistema mogu da šalju novac drugim članicama sistema (samim bankama ili njihovim klijentima).

• Svaka transakcija se i obračunava i izvršava individualno, s tim što su nalozi za plaćanje bezuslovni, neopozivi i finalni u trenutku procesiranja.

24


• CHIPS je drugi veliki sistem obračuna platnog prometa u SAD, i jedan od najvećih platnih telekomunikacionih sistema u svetu u okviru privatnog sektora, koji je osposobljen za obavljanje klirinških platnoprometnih usluga (dnevno preko 250.000 međubankarskih transakcija).

• Početak njegovog funkcionisanja vezan je za 1971. godinu i Njujoršku klirinšku asocijaciju, a cilj njegovog uvođenja je elektronska zamena postojećeg kliringa baziranog na papirnoj osnovi.

25


• Za razliku od Fedwire-a, CHIPS sistem je pretežno u privatnom vlasništvu i organizovan je na principima multilateralnog neto obračuna, pri čemu se samo izvršavanje neto obračuna (kliring) vrši na kraju dana.

• Što se tiče članova CHIPS sistema, to mogu biti komercijalne banke, korporacije i investicione kompanije, kao i filijale inostranih banaka koje posluju u SAD (npr. Deutsche Bank AG, Societe Generale, Intesa Saopaolo, Bank of China, itd.).

26


• Generalno, ima mnogo manje članova od Fedwire-a (samo oko 50), ali se češće koristi za veće transfere novca koji nisu hitni, jer je jeftiniji od Fedwire-a.

27

E-platni promet u EU

• Savremeni sistem platnog prometa Evropske unije ima za cilj da omogući brzu integraciju nacionalnih tržišta u unutrašnje jedinstveno evropsko tržište.

• Na planu integracije i harmonizacije velikih plaćanja učinjeno je mnogo.

• TARGET (Trans-European Automated Real-time Gross settlement Express Transfer) sistem je zaživeo 1999. godine, zajedno sa Evropskom monetarnom unijom, a cilj mu je bio da u realnom vremenu poveže nacionalne centralne banke i sisteme plaćanja u jednistven sistem.

28


• Pomenuti sistem je, bez obzira na tehničku decentralizaciju, uspešno funkcionisao.

• Zajedno sa FEDWIRE sistemom, to je najveći RTGS sistem na svetu, sa preko 1,7 milijardi evra dnevnog prometa.

• TARGET je dizajniran tako da omogućava izvršavanje internacionalnih plaćanja u evrima tako lako, brzo i jednostavno kao da su u pitanju plaćanja vezana za unutrašnji platni promet.

29


• Inače, kao bruto sistem u realnom vremenu ovaj sistem je sva plaćanja izvršavao individualno, automatski i na kontinuiranoj osnovi.

• Samo funkcionisanje TARGET sistema zasnivalo se na poštovanju više principa od kojih su najvažniji:

1. Princip tržišnosti – po kome se TARGET sistem koristi u cilju smanjenja sistemskog rizika za sva plaćanja u evrima, iako je samo korišćenje TARGET sistema obavezno jedino za plaćanja koja su direktno povezana sa operacijama monetarne politike Evropske unije,

30


2. Princip neopozivosti – prema kome su nalozi za plaćanje u TARGET sistemu neopozivi, što je i u skladu sa nacionalnim pravilima svakog pojedinačnog RTGS sistema,

3. Princip finalnosti – prema kome TARGET sistem obezbeđuje intradnevnu finalnost obračuna naloga za plaćanje kod centralne banke, čime eliminiše rizik obračuna između članova svojstven ostalim mehanizmima plaćanja.

31


• TARGET sistem je kao decentralizovan sistem plaćanja koristio infrastrukturu u sedištu Evropske unije.

• Njegovu strukturu pored nacionalnih RTGS sistema zemalja članica Evropske unije i platnog mehanizma Evropske centralne banke činio je i Interlinking sistem čiji je zadatak bio da povezuje nacionalne RTGS sisteme sa platnim mehanizmom ECB.

• Obuhvatao je više od 5.000 članova TARGET sistema među kojima je i većina kreditnih institucija EU.

32


• Sistem rada: Inicijator finansijskog plaćanja – pošiljalac A, daje nalog za plaćanje svojoj banci da izvrši internacionalno plaćanje. Ova banka preko nacionalnog RTGS sistema, čiji je ona član, šalje instrukciju za plaćanje RTGS sistemu primaoca B, koji se nalazi u drugoj državi, preko TARGET Interlinking-a. Instrukciju za plaćanje RTGS sistem primaoca B usmerava ka banci primaoca B, a ona ka korisniku odnosno krajnjem primaocu B, a cela transakcija traje manje od 1 minuta.

33


• Od novembra 2007. godine TARGET sistem je zamenjen novim, TARGET2 sistemom.

• Projekat TARGET2 predstavlja nadogradnju koncepta sa još većim stepenom integrativnosti, prevashodno zbog baziranja sistema na jedinstvenoj, zajedničkoj platformi.

• TARGET2, pored monoplatforme (tehnička centralizacija), podrazumeva i jedinstven model obračuna, standardizaciju tehnologije, efikasnije procesiranje, efikasniji menadžment kolaterala, itd.

34


• Najvažnija razlika je, pored jedinstvene tehničke platforme, i da pokriva plaćanja u evrima ne samo u zemljama evro-zone (gde je obavezan), već i u svim drugim zemljama EU.

• TARGET2 ima oko 1.000 direktnih učesnika (i znatno više indirektnih) i vrši oko 350.000 transakcija dnevno.

35


• Jedinstvena evro zona platnih sistema (Single Euro Payments Area - SEPA) – je trenutno najveći zajednički projekat evropske bankarske industrije, sa jedne strane i institucija Evropske Unije, sa druge strane.

• U osnovi projekta su interesi klijenta, običnog Evropljanina, kome je omogućeno da koristi iste novčanice i kovani novac bilo gde na teritoriji evro-zone, ali, analogno tome, ne može upotrebljavati iste naloge za plaćanje, naloge za naplatu pa čak ni sve platne kartice.

http://www.ecb.int/paym/sepa/html/index.en.html

36


• Na planu malih, klijentskih plaćanja se krenulo znatno kasnije od TARGET sistema i upravo to je područje delovanja projekta SEPA, čiji se cilj nalazi u nazivu projekta, a to je formiranje jedinstvene evro-zone platnog prometa.

• Ideja je da nacionalni klirinški sistemi vremenom budu ugašeni ili da evoluiraju na jedinstveni, SEPA nivo.

37


Fokus SEPA projekta je na: • transferu zaduženja (nalog za plaćanje –

credit transfer) – od 2008. godine, • transferu odobrenja (nalog za naplatu –

direct debit) – od 2009. godine i • platnim karticama.

• Projekat SEPA bi se u najkraćem mogao definisati kao skup mehanizama, institucija i pravila za brzo i nesmetano odvijanje plaćanja širom evro-zone.

38


• Sistem je integralan, jer obuhvata sve vrste plaćanja u čitavoj zoni.

• Celovit je, jer uključuje sva plaćanja u evrima, bez obzira odakle evri dolaze ili gde se šalju.

• Imperativan je jer obavezuje sve učesnike da izvršavaju ono što se direktivom propisuje.

• SEPA sistem plaćanja je prvenstveno namenjen plaćanjima i maloprodaji, tzv. mikro i malim plaćanjima (sve bezgotovinske transakcije do 50.000 evra).

39


• Prostor evro-zone je ostao podeljen na različite nacionalne platne sisteme, koji su imali svoja specifična rešenja, standarde, tehnologije, tarife, itd.

• Za građane, preduzetnike, mala i srednja preduzeća jedina opipljiva korist od uvođenja evro-zone bila je to što su gotovinska plaćanja izvan nacionalne granice mogli da vrše slobodno, bez provizije i ograničenja (nema konvertovanja valute).

40


• Kompanije nisu osetile neku značajnuju korist, jer ukoliko posluju u više zemalja, i dalje su morale da u svakoj imaju poseban račun za vođenje poslova (iako je jednistvena valuta).

• Provizije kod plaćanja karticom ili podizanja novca sa računa, u inostranstvu su znatno veće.

• Zato se kao logično nametnulo pitanje: ako se već koristi isti papirni i metalni novac, zašto nije moguće tako jednako koristiti i platne kartice, direktno plaćati prema inostranstvu (ali po domaćim traifama), obavljati kreditne transfere itd. mimo i preko državnih granica?

41


• Kao odgovor na ovo pitanje nastao je projekat SEPA za uspostavljanje jedinstvenog platnog prometa u zoni evra.

• Kada sistem bude u potpunosti sproveden u delo, na prostoru gde je evro domicilna valuta biće izjednačene tarife za jednake iznose gotovinskih i bezgotovinskih plaćanja, troškovi transfera evro naloga prema inostranstvu izjednačiće se sa troškovima transfera u zemlji, suvišni posrednici između učesnika u platnom prometu biće eliminisani, itd.

42


• Zbog svoje složenosti u stručnom smislu i dalekosežnosti promena koje će njegova promena imati, SEPA projekat se sprovodi u fazama.

• Sve članice evro-zone su u obavezi da u potpunosti završe migraciju na novi sistem do 1. februara 2014. godine, a ostale zemlje do 31. oktobra 2016. godine.

http://www.ecb.int/paym/sepa/html/index.en.html

43

E-platni promet u EU• Važno je napomenuti da u ovaj sistem ulaze,

ne samo EU članice evro-zone, već i EU članice koje su zadržale nacionalne valute (Velika Britanija, Poljska, itd.) ali i druge zemlje evropskog privrednog prostora (Švajcarska, Norveška, Island, Monako i Lihtenštajn).

• Zahvaljujući SEPA projektu gotovo 500 miliona Evropljana dobija jedinstveni instrument za obavljanje bankarskih poslova (SEPA nalog) kako u zemlji, tako i u inostranstvu.

44

E-platni promet u EU• Za jedinstvenu identifikaciju klijenata koriste

se IBAN (međunarodni broj bankovnog računa – International Bank Account Number) i BIC (za identifikaciju banke – Bank Identifier Code)

45


46


47

Elektronsko poslovanje

• Dr Zoran Kalinić• Kabinet: E-216• E-mail: [email protected]

Documents

E-Platni Promet 2013