e – Uprava

skripta

2012

Sadržaj 1. Informaciono društvo ............................................................................................... 1

2. Digitalna ekonomija ................................................................................................. 2

3. Sedam stubova informacionog društva .................................................................... 3

4. Definicije i tipovi e-uprave .................................................................................... 11

5. Zakonski okvir e-uprave......................................................................................... 23

6. Politike informacionog društva i e-uprave ............................................................. 27

5. Internet servisi kao podrška tradicionalnim procesima javne uprave .................... 40

6. e-lokalna uprava ..................................................................................................... 45

7. E-lokalna uprava u Srbiji........................................................................................ 50

9. Elektronska dokumenta i upravljanje dokumentima .............................................. 52

8. Portali u e-upravi .................................................................................................... 61

9. Elektronske nabavke .............................................................................................. 74

10. e- zdravstvo ............................................................................................................ 81

11. E-pravosuĎe ............................................................................................................ 93

12. e-demokratija ........................................................................................................ 100

1

1. Informaciono društvo

Istorijski gledano nikada jedna tehnologija nije toliko preobrazila društvene odnose i

pospešila komunikaciju meĎu lјudima koliko je to učinio razvoj računarskih tehnologija.

Razvoj i upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija i njihova vaţnost aspekata

društvenih odnosa koji nastaju njihovom upotrebom doveli su do stvaranja naziva

informaciono društvo (ID). Ovaj naziv je po svojoj prirodi sličan nazivima graĎansko društvo,

demokratsko društvo ili industrijsko društvo, i njime se naglašava uloga informacija u

današnjem društvu, kao što se ovim drugim nazivima naglašava uloga graĎanina, volјe

naroda, odnosno industrijske proizvodnje. Naziv informaciono društvo je prihvaćen u politici,

pravu, sociologiji, ekonomiji, psihologiji i drugde, čime se potvrĎuje značaj koji u društvu

imaju informacije.

Informaciono društvo je postindustijski privredni i društveni oblik u kome korišćenje

informacija i znanja ima centralnu ulogu i čini stalno rastući udeo u društvenom proizvodu.

Informacionom društvu je prethodilo industrijsko, industrijskom polјoprivredno, a

polјoprivrednom nomadsko društvo, gledano prema glavnim privrednim delatnostima u datim

epohama razvoja lјudskog društva.

Razvijene industrijske zemlјe poprimaju sve jača obeleţja informacionog društva:

proizvodnja materijalnih dobara sve se više povlači iza proizvodnje informacija, dok uticaj

informaciono komunikacionih tehnologija na privredu, kulturu, politiku i privatni sektor

kontinuirano raste. Danas informaciona privreda čini u industrijskim zemlјama zasebnu

privrednu granu, koja već nadmašuje klasične industrijske grane po obrtu i rastu.

Ovako masovna primena računara dovodi do velikih promena u svim oblastima

poslovanja. Promene su evidentne u oblastima proizvodnje, marketinških strategije,

organizacione strukture, metodama poslovanja.

Internet i nov informacione tehnologije dovode do restrukturiranja trţišta na globalnom

nivou i pojedinih industrijskih i usluţnih delatnosti. Ovo utiče na redefinisanje načina

obavlјanja poslovanja i predstavlјa izazov za konvencionalno ekonomsko razmišlјanje.

Evidentno je da su ranije ostalim velikim tehnologijama koje se odnose na elektroniku,

telefoniju, automobilsku industriju, bile potrebne decenije da bi dostigle kritičnu masu, za šta

je Internetu trebalo svega nekoliko godina. Promene vezane za Internet se odvijaju velikom

brzinom. Do dalјeg ubrzanja stope promena će doći tako što će se, pored personalnog

računara i laptopa, veza sa Internetom ostvarivati i preko televizora, mobilnih telefona i ostale

"inteligentne"preme.

Internet je doneo promene vezane za traţenje proizvoda i usluga od strane kupaca, za

istraţivanje trţišta i marketing, za prilagoĎavanjeproizvoda/usluga potrošačima, za metode

odreĎivanja cena, za podršku donošenju odluka proizvoĎača i kupaca, za način obavlјanja

odreĎenih poslovnih transakcija.

Danas moţemo govoriti o novoj Web generaciji, koja komunicira, radi, kupuje i

zabavlјa se, koristeći Internet kao bazično sredstvo, što je stvorilo značajne poslovne šanse za

postojeće firme iz oblasti elektronskog poslovanja i za nastanak mnogih novih Internet

kompanija. Na ovaj način Internet i digitalni mediji otvaraju nove puteve zauspeh na trţištu.

Okruţenje preduzeća u uslovima nove ekonomije karakterišu nestabilnost, turbulencija i

diskontinuiteti. Povećava se značaj inovacija i tehnologija koje omogućavaju povezanosti,

pošto su u Internet ekonomiji osnova on-line poslovanja- komunikacije. To je Web bazirano

okruţenje koje u velikoj meri karakteriše orijentacija preduzeća, njegovih kupaca, snabdevača

i konkurenata na elektronsko poslovanje. S obzirom na značaj Interneta, računarskih i

poslovnih mreţa i znanja kao resursa, danas se sve više govori o Internet ekonomiji,

ekonomiji baziranoj na informacijama, elektronskoj ekonomiji, ekonomiji znanja i ekonomiji

mreţa.

2. Digitalna ekonomija

Tokom proteklih decenija u Evropi su se pojavile velike industrije koje zavise od

kreativnosti i inovativnosti da se isporuče proizvodi i usluge korisnicima. Obuhvatajući širok

spektar aktivnosti kao što su produkcija i distribucija filma, muzike, knjiga, televizije,

softvera i video igrica, ove industrije značajno doprinose ekonomskom rastu i stvaranju novih

radnih mesta širom Evrope. Izgradnja digitalne ekonomije: Vaţnost čuvanja radnih mesta u

kreativnim industrijama u Evropskoj Uniji sprovodi se da bi se izmerio priličan doprinos za

evropsku ekonomiju, u vezi sa bruto nacionalnim proizvodom i zaposlenjem u kreativnim

industrijama.

Razvoj širokopojasnog internet pristupa u Evropi dao je potrošačima vredne nove

načine komuniciranja, deljenja informacija i kupovine. TakoĎe, predstavlja izuzetnu priliku za

kreativne industrije da razviju nova trţišta i proizvode i još više doprinesu ekonomskom

razvoju i zaposlenjima.

Na ţalost, digitalna tehnologija takoĎe moţe da olaša kraĎu intelektualne svojine, tj.

digitalnu pirateriju velikih razmera. Naravno, kao što ova studija pokazuje, evropske

kreativne industrije su iskusile gubitke upravo zbog piraterije, primarno u digitalnom formatu,

desetina milijardi evra.

Kreativne industrije su se fokusirale na razvoj novih poslovnih modela za digitalno

okruţenje, kao štop su online muzičke platforme i video na zahtev, ali ove inovacije nisu bile

dovoljne da izjednače pad u dobiti od neautorizovanih pristupa online sadrţajima. Naprotiv,

ove inovacije i novi poslovni modeli za digitalno doba su u velikim teškoćama da uspeju u

svetu gde su digitalna dobra spremna i dostupna besplatno, bez dozvola onima koji ţele da im

pristupe ilegalno.

U digitalnoj revoluciji ekonomijaje zasnovana nadigitalnoj tehnologiji uključujući:

Digitalne komunikacione mreţe

Računari

Softver

Druge povezane tehnologije

Termin digitalna ekonomija,takoĎe, upućujena konvergencijuinformatičkih i

komunikacionih tehnologija na Internetui drugim mreţama,što rezultira stim u lativnim

uticajem informacija i tehnologijana e-trgovinu i značajne organizacione promene.

Ova konvergentnost omogućava da svi tipovi informacija(podaci, audio, video, itd. )

budu smešteni, procesuirani, i poslati preko mreţado velikog broja destinacija širom sveta.

Web-zasnovani sistemi EC suubrzali digitalnu revolucijuobezbeĎivanjem

kompetetivnih prednosti organizaciji.

Digitalna ekonomija je istovremeno i ekonomija znanja(knowledge based economy) jer

se sustinski temelji na strucnom i trzisnom znanju,kreativnosti i inovacijama drustva u celini

U sirem smislu,to je strategijska odrednica modernog drustva i XXI veka.

3. Sedam stubova informacionog društva

Informaciono društvo je termin koji opisuje društvo u kome stvaranje, distribucija i

manipulacija informacijom postaju najznačajnija ekonomska i kulturna aktivnost.

Primarni alati informacionog društva su informaciono-komunikacione tehnologije -

kompjuteri i sredstva telekomunikacije, a sredstva transporta su internet i mas mediji.

Osnovne karakteristike informacionog društva su upotreba rasprostranjene tehnologije za

lične, edukativne, poslovne i socijalne aktivnosti, kao i brz i lak prenos informacija bez obzira

na geo - političke granice.

Protok informacija i usluga u informacionom društvu se odvija u širokom spektru

aktivnosti kao sto su:

online informacione usluge: novine, magazini, elktronske baze podataka, biblioteke,

online trgovina,

online agencije: marketing, telešoping, prodaja nekretnina,

profesionalne usluge konsultanata, prevodioca, dizajnera, kompjuterskih stručnjaka,

online validacija: overa elektronskih potpisa, autentifikacija,

online edukacija: formiranje tzv. „mreţa znanja“,

zdravstvene usluge: konsultacije sa lekarom putem inteneta, kupovina lekova.

Radna grupa za informacione sisteme u Republici Srbiji prepoznaje informaciono

društvo kao:

Ključan proces za dalji ekonomski razvoj Srbije i njenu izvesniju ekonomsku

budućnost na svetskom globalnom trţištu, za smanjenje razvojnog jaza izmedu Srbije i

regiona i Srbije i EU;

Pokretača integracionih procesa sa Evropskom unijom u kojoj je pomak od

industrijskog ka informacionom društvu u naprednoj razvojnoj fazi;

Proces u kome regionalna saradnja ima vaţnu ulogu i kroz usvojena bazna dokumenta

direktno podrţava razvoj informacionog društva u zemljama jugoistočne Evrope i

predstavlja direktnu sponu prema akcionim planovima i standardima Unije u ovoj

oblasti.

Informaciono društvo se danas temelji na 7 stubova i to su e-uprava, e-demokratija, e-

poslovanje, e-edukacija, e-zdravstvo, e-pravosuĎe i e-sigurnost.

E-Uprava

“E-Uprava” je termin koji se odnosi na upotrebu informacionih i komunikacionih

tehnologija (IKT) od strane vladinih struktura koje imaju sposobnost da transformišu relacije

sa graĎanima, pravnim licima i drugim vladinim servisima. Ove tehnologije trebaju da

obezbede lakšu razmenu informacija u odnosu na tradicionalne “papirne” sisteme i povećaju

dostupnost javnih sluţbi graĎanima i privrednim subjektima. Upotreba IKT treba da obezbedi

isporuku javnih dobara i usluga ne samo poboljšanjem procesa upravljanja i poslovanja, nego

i redefinisanjem tradiconalnih koncepata graĎanstva i demokratije.

Razvoj servisa eUprave započeo je konstruisanjem jednostavnih servisa za

informisanje i pristup infromacijama od strane graĎana, a kasnije se radilo i na razvijanju

sposobnosti obavljanja transakcija izmeĎu graĎana i javnih organizacija sa ciljem elektronske

isporuke traţenih dokumenata graĎanima od strane javnih organizacija.

Osnovni poslovni modeli koji se razvijaju kroz servise eUprave mogu biti (navedeni

primeri se razvijaju u Republici Srbiji):

Vlada-GraĎani (Government-to-Citizen odn. G2C) – primer ovog modela su sluţbe za

naknadu socijalne zaštite: za nezaposlene, dečiji dodatak, studentske kredite; sluţba za

izdavanje ličnih dokumenata: lična karta, pasoš, vozačka dozvola; sluţba za traţenje

zaposlenja.

Vlada-Privreda (Government-to-Business odn. G2B) – ovde spadaju sluţbe za javne

nabavke, carinske deklaracije, registracije preduzeća.

Vlada-Vlada (Government-to-Government odn. G2G) – u okviru ovog modela kao

primer se mogu navesti sistemi za podršku implementaciji fondova Evropske unije,

kao i sistem za trezor i programsko budţetiranje.

Vlada-Zaposleni (Government-to-Employee G2E) – obuhvata G2C i specijalizovane

servise koji su namenjeni zaposlenima u ustanovama drţavne uprave.

Modeli koji se razvijaju trebaju da obezbede transparentno odvijanje aktivnosti koje bi

pre svega obezbedile dvosmernu komunikaciju vlade i organa uprave sa graĎanima i to putem

slanja informacija korišćenjem interneta (obaveštavanje graĎana o zakonskim regulativama,

javnim raspravama i slično); isto tako mora se ostvariti komunikacija i sa pravnim i

privrednim licima i sa upravama drugih zemalja. Jedna od najvaţnijih aktivnosti kojoj se teţi,

a koja moţda ima i najviše prepreka, jeste glasanje graĎana putem interneta na drţavnim

izborima.

Nove tehnologije mogu da sluţe za različite svrhe: bolja isporuka javnih servisa

graĎanima, unapreĎenje interakcije sa privredom i industrijom, informisanje javnosti ili

efikasnije upravljanje u javim strukturama. Očekivani rezultati ogledaju se u manjoj stopi

korupcije, povećanoj transparentnosti, porastu prihoda ili smanjenju troškova. E-Uprava teţi

da ostvari bliţu, jednostavniju, transparentniju i jeftiniju komunikaciju sa graĎanstvom i

privredom.

Radna grupa zemalja u razvoju definisala je 5 osnovnih ciljeva kojima treba teţiti u

razvoju eUprave pri čemu oni nisu navedeni po vaţnosti već svaka zemlja treba da odluči koji

su njeni prioriteti. Sumiraćemo ih na sledeći način:

Stvaranje boljeg poslovnog okruţenja – korišćenjem IKT moţe se stvoriti okruţenje

pogodno za poslovanje i bolju komunikaciju sa kompanijama, posebno sa malim i

srednjim preduzećima. Ukidanjem nedoslednih procedura i regulativa i

omogućavanjem brze i efikasne usluge, eUprava stvara uslove koji će privući

potencijalne investitore.

DovoĎenje korisnika online – odnosi se na efektivnu isporuku javnih dobara i usluga

graĎanima praćenim brzim odgovorima i reagovanjima od strane upravnih organa.

Ojačavanje procesa upravljanja i proširenje participacije graĎana – unapreĎenje

transparentnosti i odgovornosti u upravljanju omogućava veću uključenost graĎana u

donošenju odluka i učestvovanju u procesima upravljanja.

Poboljšanje produktivnosti i efikasnosti vladinih agencija – treba da doprinese

povećanoj produktivnosti zaposlenih u organima uprave, smanji troškove i

pojednostavi upravljačke procese.

Poboljša kvalitet ţivota za marginalizovane i zajednice graĎana sa posebnim

potrebama – IKT pomaţu upravi da dosegne do marginalizovanih grupa i poboljša

njihov kvalitet ţivota omogućavajući aktivno učestvovanje u političkim i drugim

procesima.

TakoĎe se mora naglasiti vaţnost potencijalnih rizika i prednosti od uvoĎenja sistema

eUprave i oni su sledeći:

Rizici – povećana participacija graĎana moţe dovesti do smanjene privatnosti;

troškovi razvoja mogu biti veliki a krajnji produkt nezadovoljavajući; iako razvijeni,

servisi mogu biti nedostupni usled slabe obrazovanosti i informatičke nepismenosti

graĎana; postoje mišljenja da sistem pruţa laţni dojam transparentnosti i odgovornosti

jer ga sama vlada razvija i kontroliše.

Prednosti – veća participacija graĎana sa ciljem postizanja prave demokratije;

povećana efikasnost i brzina upravljačkih procesa; zaštita ţivotne sredine u smislu

smanjenja papirne dokumentacije.

E-Uprava u Srbiji je u fazi razvoja, ali još uvek je na nivou davanja potrebnih

informacija o radu upravnih organa ali bez mogućnosti obavljanja poslova online. Prema

istraţivanjima, Srbija spada u grupu zemalja sa najsporijim protokom podataka putem

interneta i to je jedan od razloga zašto servisi nisu u potpunosti implementirani. Neke od

prepreka koje treba pravazići jesu razvoj nacionalne strategije eUprave koja treba da razmotri:

raspoloţivost i obaveze za eUpravu na najvišem nivou, pripremu ključnih institucija da

omoguće strategijski plan i pomognu izvršenju projekata, nove zakone i regulative koje

omogućava eUprava, operativne kapacitete koji treba da implementiraju projekte. Na slici je

predstavljena uporedna grafička analiza Srbije i zemalja u regionu kada je u pitanju poreĎenje

faktora spremnosti za uvoĎenje eUprave:

Slika: E-readiness comparison

E-demokratija

E-demokratija opisuje upotrebu IKT i strategija od strane aktera političkih procesa u

javnoj upravi na nivou lokalnih zajednica, nacionalnom i meĎunarodnom nivou i to za tzv.

demokratiju sa direktnim učešćem gde su graĎani akteri demokratskih procesa, za razliku od

tzv. reprezentativne (predstavničke) demokratije.

Cilj e-demokratije je da poveća uključenost i smanji otpor koji graĎani gaje prema

drţavnim institucijama i demokratskim procesima. Brojna istraţivanja ukazuju da su politički

procesi, kao i donošenje zakona otuĎeni od običnih ljudi. Aktivizam moţe da se posmatra

kroz tri dimenzije: politička informisanost (šta ljudi znaju o javnim stvarima), političko

poverenje (podrška političkom sistemu) i politička angaţovanost (konvencionalne aktivnosti

koje utiču na Vladu i proces donošenja odluka).

Servisi kroz koje bi trebala da se ostvaruje e-demokratija jesu publikovanje informacija,

zakonodavnih akata, agendi i praktičnih politika, smernica, preporuka koje doprinose

transparentnosti političkog sistema, stimulišući učešće graĎana u političkom ţivotu zemlje.

Oblici u kojima se javlja e-demokratija mogu biti:

Kroz političke partije – e-izbori, distribucija informacija, kontrola rada,

Kroz komunikaciju sa predstavnicima graĎana – putem web strane, e-maila,

Kroz graĎanske aktivnosti – odnosno uticaj civilnog društva na donošenje političkih

odluka i to putem e-referenduma, e-peticija i slično,

Kroz komunikaciju sa izvršnim organima – dvosmerna interaktivna komunikacija

graĎana i vlade, kontrola politike i aktivnosti javnih sluţbenika, poboljšanje rada e-

uprave,

Kroz direktnu demokratiju - elektronsko glasanje.

Kao sastavni delovi koncepta e-demokratije navode se tri oblasti od kojih je e-

participacija posebno vaţna:

E-participacija – treba da obezbedi direktnu uključenost javnosti odnosno graĎana u

procese donošenja političkih, ekonomskih i upravljačkih odluka. Ovaj pojam moţe se

definisati kao upotreba IKT da bi se produbila i proširila politička participacija tako što će se

graĎanima omogućiti kako meĎusobno tako i povezivanje sa političkim predstavnicima.

OECD (MeĎunarodna organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) aktivnu participaciju

definiše kao “partnersku vezu sa organima uprave u kojoj graĎani aktivno učestvuju u

definisanju procesa i sadrţaja u donošenju odluka”. S obzirom na to da sledeće dve oblasti ne

bi funkcionisale bez postojanje participacije, ona se često izjednačava i sa samim pojmom e-

demokratije. Alati kojima se moţe omogućiti uključivanje graĎana su društvene mreţe,

blogovi, forumi, wiki sajtovi i drugo. Vaţnost e-participacije ogleda se u sledećem:

Verovatno je jedino moguće sredstvo za (ponovno) pribliţavanje graĎana procesu

donošenja odluka,

Način da se zagazi u produktivnost koju vode graĎani i inovativnost u javnom sektoru,

Metoda kojom se moţe doprineti socijalnoj odgovornosti i očuvanju znanja,

Instrument za dalje istraţivanje mogućnosti interneta.

Pristupi kojima treba teţiti u budućnosti kada je u pitanju e-participacija su:

Politička volja i razumljiva strategija za:

e-participaciju koja se odvija na dva nivoa:

1.) Inkluzivni pristup kreiranju zakona, politika tako da se u proces uključe svi

relevantni akteri: javni sektor, privatni sektor, akademija, civilno društvo,

pojedinci i mediji (pogotovo nevladine organizacije i grupe pojedinaca koje

mogu da postanu nosioci e-participacije i da prodru duboko u društvo) i

2.) inkluzivnost svih vrsti društvenih grupa sa različitim socio-ekonomskim

karakteristikama.

Politička participacija: kombinovanje on-line i off-line participacije jer oslanjanje

isključivo na eParticipaciju ne bi donelo zadovoljavajuće rezultate u raešavanju

problema apatije i političke participacije; izgradnja kulture političke participacije i

aktivnog graĎanstva.

E-glasanje – obuhvata elektronske verzije procesa glasanja, referenduma i slično,

E-parlament – obuhvata specifične parlamentarne procese kao što su donošenje zakona

i glasanje u skupštinskim procedurama uz pomoć elektronskih sredstava. Osnovni cilj je

povećanje interakcije i diskusije meĎu graĎanima radi boljeg donošenja zakona.

Aktivnosti bitne za razvoj e-demokratije jesu pre svega politička informisanost, zatim

razvijenost i dostupnost sektorskih politika, regulisan pravni okvir i ICT poslovna rešenja

(primeri dobre prakse iz susednih zemalja).

E-poslovanje

Jedan od najznačajnijih doprinosa interneta jeste u domenu poslovanja i trgovine gde je

omogućen njihov prelazak sa trţišta ( u fizičkom smislu - marketplace ) na virtuelno trţište (

u tzv. sajber prostor - marketspace ) što je dovelo do stvaranja i popularizacije elektronskog

poslovanja i elektronske trgovine.

Elektronsko poslovanje ( E-business ) podrazumeva upotrebu elektronskih sredstava i

platformi za voĎenje poslova kompanije. VoĎenje poslova na Internetu pored kupovine i

prodaje obuhvata i organizaciju poslovanja firme u mreţnom okruţenju, organizovanje

poslovne komunikacije prema klijentima i brigu o klijentima. E-poslovanje zasniva se na

udruţivanju preduzeća (integracija), procesu saradnje (kolaboracija) i globalnom mreţnom

povezivanju korišćenjem interneta kao medija.

Jednom rečju, elektronsko poslovanje omogućava povećanje efikasnosti rada kompanija što

dovodi do povećanja konkurentnosti na trţištu. Ono takoĎe omogućava, pored proširenja

tradicionalnih firmi na virtuelno trţište, i stvaranje potpuno novih utemeljenih na

informacionoj i komunikacionoj tehnologiji. Danas je primetan sve veći broj malih i srednjih

preduzeća na internetu koja, ako dobro osmisle i prezentuju svoju ponudu, mogu ravnopravno

podeliti deo trţišta sa velikim već razvijenim kompanijama. Generalno posmatrano, smatra se

da je elektronsko poslovanje doţivelo poseban rast na poljima maloprodaje, izdavaštva i

finansijskih usluga. E-poslovanje omogućilo je razvoj elektronske trgovine.

Elektronska trgovina ( E-commerce ) predstavlja obavljanje posla elektronskim putem pri

čemu pored trgovanja fizičkim proizvodima, ali i informacijama, obuhvata i korake koji

prethode i slede nakon trgovačkih aktivnosti kao što su online marketing, poručivanje,

plaćanje i isporuka. Moţe se reći i da je elektronska trgovina jedna svojevrsna razmena

informacija putem elektronske mreţe u bilo kom delu lanca snabdevanja, bilo da je reč o

razmeni unutar kompanije, izmeĎu kompanija i izmeĎu kompanija i potrošača. Suština

elektronske kupovine je da se posetiocima sajta pored informacija o kompaniji, njenoj istoriji,

proizvodima i uslugama, ponudi i mogućnost online prodaje i kupovine ponuĎenih proizvoda

i usluga.

Elektronska trgovina moţe se definisati sa više stanovišta:

Stanovište komunikacija – predstavlja isporuku informacija, proizvoda i usluga ili

plaćanje elektronskim sredstvima,

Stanovište poslovnih procesa – predstavlja primenu nove tehnologije naspram

automatizacije poslovnih transakcija i tokova,

Stanovište usluga – smanjenje troškova i povećanje brzine i kvaliteta isporuke usluga,

Online stanovište – misli se na prodaju i kupovinu proizvoda i usluga online.

Prednosti elektronske trgovine su velike i mogu se sumirati na sledeći način:

moguće je obavljanje trgovine putem Interneta bez ograničenja vezanih za vreme i

mesto,

rad sa velikim brojem kupaca u isto vreme,

za trgovce: neograničeno trţište, smanjen broj zaposlenih i stoga smanjeni troškovi,

personalizacija odnosa sa kupcima i njihovo lakše zadrţavanje itd. ,

za potrošače: ogroman izbor, mogućnost kupovine personalizovanog proizvoda,

dodatni sadrţaji za svaku sledeću kupovinu i drugo.

Nedostaci koji se vezuju za koncept elektronske trgovine su sledeći:

nije moguće lično videti niti testirati proizvod,

odsustvo ličnog kontakta pri kupovini zbog čega će neki proizvodi moţda uvek biti

nedostupni preko Interneta,

mnogi potencijalni kupci još uvek ne koriste Internet,

mnogi korisnici nemaju brzu internet vezu,

nepoverenje kupaca u sigurnost online kupovine i transakcije,

problemi ugroţavanja privatnosti potrošača i mnogi drugi.

Elektronsko poslovanje u Srbiji je značajno napredovalo poslednjih godina ali još uvek nije

dovoljno razvijeno iz razloga što postoji nedovoljno razvijena IT infrastruktura, odnosno

nedovoljan broj računara i spore internet konekcije. Najveći razvoj je postignut na polju

elektronskog bankarstva i to dolaskom stranih banaka koje su dobru praksu sa stranih trţišta

primenile i kod nas. Kada se u potpunosti reguliše online plaćanje, smatra se da će e-

poslovanje doţivetu pravu primenu.

E-obrazovanje (e-učenje)

E-Obrazovanje podrazumeva korišćenje multimedije i Interneta u svrhu poboljšanja

kvaliteta učenja i to omogućavanjem pristupa udaljenim izvorima i uslugama i

omogućavanjem saradnje i komunikacije i na daljinu (prema E-learning Strategy Task Force).

Pored podrazumevanog prenosa obrazovnog sadrţaja putem interneta i kompjutera ono

uključuje i različite administrativne i strateške alate koje ga podrţavaju.

U zavisnosti od stepena upotrebe informaciono-komunikacionih tehnologija, e-učenje

moţe se svrstati u sledeće grupe:

Klasična nastava – nastava u učionici bez upotrebe kompjutera i interneta;

Nastava uz korišćenje IKT – klasična nastava gde su učenicima na raspolaganju

sredstva IKT;

Hibridna nastava – nastava u učionici je smanjena ali ne i eliminisana, sa akcentom na

online učenje;

Online učenje – oblik nastave na daljinu.

Servisi koji su na raspolaganju kada je u pitanju e-obrazovanje podrazumevaju

odrţavanje treninga odnosno obuka putem interneta, korišćenje e-knjiga, baza podataka i

biblioteka, online mentorstvo i slične servise koji potpomaţu proces edukacije. Ovi servisi se

prema literaturi mogu podeliti u tri grupe:

Učenje bazirano na korišćenju kompjutera (Computer-based learning) – odnosi se na

upotrebu kompjutera kao ključne komponente u obrazovnom okruţenju; iako direktno

znači upotrebu kompjutera u učionici, ovaj pojam se u širem smislu odnosi na takvo

okruţenje u kom se kompjuteri koriste u obrazovne svrhe.

Obuka uz pomoć kompjutera (Computer-based training) – je aktivnost koja je

dostupna putem kompjutera i tipično prikazuje sadrţaj u linearnoj formi, kao online

knjigu, i najčešće se koristi za učenje statičkih procesa kao što su na primer

matematičke jednačine. Ovakav materijal se tipično prezentuje putem cd-a i to je jedna

od osnovnih prednosti – kada se jednom razvije veoma lako se distribuira.

Grupno učenje uz pomoć kompjutera (Computer-supported collaborative learning)-

podrazumeva upotrebu IKT u konceptu učenja gde su metode dizajnirane tako da

zahtevaju od učenika da zajedno rešavaju zadatke.

Treba skrenuti paţnju i na postojanje sistema za upravljanje znanjem (Learning

management system) koji je zapravo vrsta softvera za prezentovanje, praćenje i upravljanje

edukativnim procesom; takoĎe se izdvajaju i sistemi za upravljanje sadrţajima u učenju

(Learning content management system) koji su u formi softvera razvijenog za objavljivanje,

izmenu i indeksiranje sadrţaja koji se koriste pri učenju.

E-istraživanje se moţe izdvojiti kao jedan od aspekata e-obrazovanja koje se odnosi na

razvoj i podršku IKT u različitim fazama istraţivačkog procesa: generisanje, beleţenje i

analiza istraţivačkih podataka; razvoj i testiranje modela i simulacija i slično. Neke od

aktivnosti koje su obuhvaćene e-istraţivanjem su: distribucija i sakupljanje tekstualnih anketa,

sprovoĎenje intervjua putem e-maila ili drugog IKT alata, analiza socijalnog ponašanja u

virtualnom okruţenju i drugo.

Prednosti e-učenja ogledaju se najpre u mogućnostima kvalitetnog odvijanja i

učestvovanja u nastavi, bez obzira na prostornu i vremensku udaljenost; svaki pojedinac moţe

aktivno učestvovati u nastavi i učiniti je dinamičnijom; omogućen je pristup velikom broju

izvora znanja; doprinosi kvalitetu informatičke pismenosti. TakoĎe se moraju navesti i

potencijalni nedostaci koji se najpre ogledaju u tome da polaznici moraju posedovati odreĎena

informatička znanja da bi se uključili u nastavu; moraju biti zainteresovani i motivisani ili se

u suprotnom moţe desiti da stečena znanja ne budu zadovoljavajuća; oprema koja se koristi

mora biti kvalitetna i pouzdana.

E-zdravstvo

E-zdravstvo označava korišćenje modernih IKT da bi se udovoljilo potrebama graĎana,

pacijenata, zdravstvenih stručnjaka, ustanova koje pruţaju zdravstvene usluge i kreatora

zdravstvene politike. Kao jedna od standardnih IKT aplikacija u okviru nacionalne strategije

za razvoj informacionog društva, e-zdravstvo treba da doprinese odrţivom razvoju i donese

dobrobit u svim aspektima ţivota stanovništva.

Primena IKT u medicini treba da doprinese unapreĎenju efikasnosti, rezultata i kvaliteta

medicinskih i poslovnih procesa koje sprovode odgovarajuće ustanove, stručno osoblje,

pacijenti, osiguravajuća društva i drţava s ciljem da se poboljša zdravstveno stanje pacijenta.

Pacijent u ovom novom procesu ima aktivnu ulogu umesto dosadašnje pasivne.

E-zdravstvo bi trebalo implementirati tako da se promeni pristup lečenju, jer se više ne koristi

papir kao medijum, nego se sve informacije o pacijentu i njegovom stanju zapisuju

elektronski. Ovakav način čuvanja informacija bi trebao da olakša pristup tim podacima, bilo

lokalno ili putem interneta. Jedna od najvećih koristi e-zdravstva je činjenica da su podaci

dostupni bez obzira na to gde se nalaze pacijent i zdravstveni radnici i gde se podaci čuvaju.

Ključni ciljevi e-zdravstva trebaju da obezbede:

Bezbedne i efikasne zdravstvene usluge (npr. eRecepti),

Podršku graĎanima (veća uključenost graĎana, zdravstveni portal),

Mobilnost pacijenata unutar i van drţavnih granica (eKartice, interoperabilnost,

infrastruktura),

Usluge dostupne i u izolovanim regionima i marginalizovanim grupama graĎana,

Razvoj EU trţišta eZdravstva (omogućiti korišćenje eZdravstva preko drţavnih

granica – jednoznačna identifikacija, bezbedost, etika, finansije).

Oblasti primene eZdravstva mogu se grupisati na sledeći način:

Klinički informacioni sistemi (radiološki IS, sestrinski IS, RTG, dijagnostika),

Telemedicina i kućna nega, personalni zdravstveni sistemi i usluge,

Integrisane regionalne/drţavne mreţe zdravstvenih IS (e-recepti, e-uputi),

Sekundarno korišćenje ne-kliničkih sistema (zdravstveni portali, specijalni sistemi za

istraţivače, analizu javnog zdravlja, pomoćni sistemi za nabavke, planiranje,

fakturisanje, administraciju i upravljanje).

U svetu se razvijaju i mHealth sistemi koji podrazumevaju korišćenje mobilnih aparata

za sakuplajnje podataka o pacijentima, praćenje vitalnih funkcija u realnom vremenu,

pruţanje informacija lekarima i pacijentima i slično. U Srbiji relativno veliki broj

zdravstvenih ustanova, u saradnji i pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja i drugih

relevantnih institucija, planira ili već razvija različite modele elektronskog zdravstvenog

kartona. Ono što se izdvaja kao neophodno iz dosadašnjih iskustava je potreba za rešenjem

koje će biti svima prihvatljivo, a vezano za to šta će svaki elektronski zdravstveni karton

morati da sadrţi, kao i razvoj tehničkih standarda koji će elektronski zdravstveni karton

učiniti lako dostupnim i bezbednim.

E-pravosuđe

E-pravosuđe predstavlja sistematično uvoĎenje informacionih i komunikacionih

tehnologija u administrativne procedure pravosudnog sistema, u njegove interne operacije i

veze kako meĎu internim akterima, tako i sa graĎanstvom.

Ciljevi koje E-pravosuĎe teţi da uvede jesu:

Moderne metode rada i povezivanje svih aktera pravosudnog sistema,

UnapreĎenje efikasnosti ovog sistema kroz kooperaciju pravosudnih organa,

Ojačavanje razmene dobrih praksi, i

Olakšan pristup javnosti pravosuĎu kroz informisanje javnosti i transparentnost

procedura.

Ovi ciljevi ostvaruju se kroz servise e-pravosuĎa koji bi trebalo da budu razvijeni kroz:

Interno upravljanje dokumentima – automatizacija poslovnih operacija, centralizovano

arhiviranje dokumenata, elektronsko zavoĎenje predmeta i slično,

E-justice portal – treba da obezbedi sve relevantne informacije i dokumente graĎanima

i omogući im participaciju u pravosudnim procesima,

Alate za kolaboraciju.

E-sigurnost

E-sigurnost opisuje proces kojim se osigurava poverljivost, integritet i dostupnost

elektronskih informacija i kojim se one štite od malicioznih napadača koji ţele da ih iskoriste

ili promene i tako izazovu ozbiljne poremećaje u sistemima. E-sigurnost moţe da se odnosi i

na informacionu bezbednost, bezbednost transakcija elektrosnkog plaćanja, bezbednost

komuniciranja, bezbednost na webu, bezbednost mobilnih tehnologija i sl.

Ciljevi kojima se teţi kada je u pitanju e-sigurnosti su:

Poverljivost - omogućavanje samo odreĎenim akterima da pristupe informacijama,

Integritet - onemogućavanje modifikacije informacija,

Autentifikacija - potvrĎivanje identiteta atera komunikacije,

Autorizacija - dodeljivanje prava u zavisnosti od identiteta,

Otklanjanje svake sumnje u identitet druge strane u transakciji.

4. Definicije i tipovi e-uprave

Ţivimo u društvu koje je sve više povezano, u kome je Internet uzrokovao ogromna

poboljšanja efikasnosti i usluţnih servisa. Ljudi koriste telefon i Internet kako bi bili usluţeni

24 sata dnevno, sedam dana u nedelji.

Više od 60 procenata svih Internet korisnika u razvijenim zemljama koristi vladine

Internet sajtove. E-Uprava će sačuvati poreskim obveznicima značajnu sumu novca i u isto

vreme povecatikvalitet usluge. Drţavni organi su vuda u svetu najveći potrošači IT opreme i

usluga. Viskok nivo IT trošenja otvara ogromne mogućnosti za transformaciju vlade u e-

Upravu koncentrisanu na graĎane. Ovaj izveštaj predstavlja akcioni plan savezne vlade za e-

Upravu. Primarni ciljevi vladinih inicijativa u oblasti e-Uprave usmerene su:

Da olakša graĎanima dobijanje usluga i interakciju sa saveznom vladom;

Da poboljša efikasnost i efektivnost vlade;

Da poboljša vladinu odgovornost prema graĎanima

Ključne prepreke koje moraju biti ublaţene radi u uvodjenju e-Uprave odnose se na

kulture, arhitekture, poverenja, resurse i otpora interesnih grupa. Dato je nekoliko preporuka

za akcije voĎa kako bi se prevazišle ove prepreke. Dodatno, dva pokušaja – inicijativa e-

Autentifikacije i Arhitektonski Projekat Preduzeća e-Uprave – su dodata kako bi se dotakle

ključne prepreke.

Inicijativa e-Autentifikacije će izgraditi i omogućiti meĎusobno poverenje u cilju

podrţavanja široke upotrebe elektronskih interakcija izmeĎu javnosti i vlade i u samoj vladi

nuĎenjem zajedničkih rešenja kako bi se uspostavio „identitet“. Ova rešenja će se odnositi na

potrebe sigurnosti autentifikacije, privatnosti i potreba za elektronskim potpisom inicijativa e-

Uprave.

Projekat Arhitekture e-Uprave će izvesti dve velike aktivnosti istovremeno. Jedna

aktivnost biće razvoj arhitekture, u cilju razvoja Savezne Arhitekture Preduzeća, za svaku od

trenutnih inicijativa e-Uprave, kao i osnovni set standardizovanih modela tehnologije da bi se

olakšala tehnološka rešenja. Druga aktivnost biće sakupljanje i analiza poslovnih i

arhitektonskih informacija u celoj saveznoj vladi kako bi se identifikovale nove prilike za

inicijative e-Uprave i uklanjanje suvišnosti.

Vizija savremene e uprave treba da obezbedi tri principa:

Koncentrisana je na građane, ne na birokratiju;

Orijentisana je ka rezultatima; i

Zasnovana je na tržištu, aktivno promovišući inovaciju.

E-Uprava je ključna za ispunjavanje današnjih očekivanja graĎana i biznisa u vezi sa

interakcijom sa vladom. Omogućiće agencijama da srede napore potrebne da se značajno

poboljšaju usluge i smanje troškovi poslovanja. Kada su inicijative e-Uprave efektivno

rasporeĎene, poslovanje sa vladom je lakše, zaštićena je privatnost i obezbeĎena sigurnost. .

Naša vizija kombinuje uspešnu praksu rada na Internetu sa ljudskim kapitalom i

fizičkim resursima savezne vlade kako bi izgradila preduzeće po principu „klikni i završi“. U

ovoj viziji, organizacije sluţe graĎanima, biznisima i drugim vladinim i saveznim

zaposlenima. Naš cilj je da usluge i informacije retko budu više od tri klika udaljene pri

korišćenju Interneta. Ostvarenje ove vizije zahteva da se agencije integrišu i uproste svoj rad.

Polazna istrazivanja za razvoja e-uprave mora da

Sagleda i preporuči najisplativije inicijative koje mogu brzo da se razviju;

Prepozna ključne prepreke u transformaciji savezne u e-Upravu koncentrisanu na

graĎane, i primeni akcije potrebne da bi se prevazišle ove prepreke; i da

Razvije tehnološki okvir koji omogućava integraciju vladinih servisa i informacija.

Koja je vrednost E-Uprave?

E-Uprava daje mnogo prilika za poboljšanje kvaliteta usluga koje se isporučuju

graĎanima. GraĎani bi trebalo da budu u mogućnosti da budu usluţeni za nekoliko minuta ili

sati, suprotno današnjim standardima od nekoliko dana ili nedelja. GraĎani, biznisi i drţavne i

lokalne vlade treba da budu u mogućnosti da popune potrebne izveštaje bez unajmljivanja

računovoĎa i advokata. Zaposleni u vladi bi trebalo da rade svoj posao lako, efikasno i

efektivno kao i njihove kolege u komercijalnom svetu.

Efektivna strategija će rezultirati u značajnim poboljšanjima u saveznoj vladi,

uključujući:

Uprošćavanje isporuke usluga graĎanima;

Eliminisanje advokata iz vladinog menadţmenta;

Omogućavanje graĎanima, biznisima, drugim nivoima vlade i saveznim zaposlenima

da lako pronaĎu informacije i budu usluţeni od strane savezne vlade;

Uprošćavanje procesa agencijskih poslova i smanjenje troškova kroz integraciju i

uklanjanje suvišnih sistema;

Elektronizaciju vladinih operacija u cilju garantovanja brzog odgovora na potrebe

graĎana.

Ovo se fokusira na četiri grupe koncentrisane na graĎane, od kojih svaka pruţa

mogućnosti za transformaciju isporuke usluga.

Pojedinci/GraĎani: Vlada-ka-GraĎanima (G2C); Izgraditi sveobuhvatna mesta usluge,

laka za nalaţenje i korišćenje, koja omogućavaju graĎanima da lako pristupe visoko

kvalitetnim vladinim servisima.

Biznisi: Vlada-ka-Biznisima (G2B); Smanjiti teret koji vlada nameće biznisima

eliminisanjem suvišne kolekcije podataka i boljim usklaĎivanjem e-biznis tehnologija

za komunikaciju.

IzmeĎu vlada: Vlada-ka-Vladi (G2G); Olakšati drţavama i lokalitetima da napišu

potrebne izveštaje i učestvuju kao ravnopravni partneri sa saveznom vladom u

graĎanskim uslugama, u isto vreme omogućavajući bolje merenje izvoĎenja, posebno

u vezi sa datim novcem. Drugi nivoi vlade će videti značajne administrativne uštede i

biće u stanju da poboljšaju isporuku programa jer će veća količina tačnih podataka biti

na raspolaganju na vreme.

Unutar vlade: Unutrašnja Efikasnost i Efektivnost (UEE); Bolje iskoristiti modernu

tehnologiju kako bi se smanjili troškovi i poboljšao kvalitet agencijske administracije

savezne vlade korišćenjem najboljih praksi iz industrije na poljima kao što su

menadţment lanca snabdevanja, finansijski menadţment i menadţment znanja.

Agencije će biti u mogućnosti da poprave efektivnost i efikasnost eliminisanjem

odugovlačenja u obradi i poboljšanjem zadovoljstva i zadrţavanja radnika.

Iako su vlade najveći svetski potrošač informacione tehnologije, nisu uvek srazmerna

poboljšanja u produktivnosti, kvalitetu i korisničkom servisu. U mnogim kompanijama, veliki

dobici su došli od uticaja na tehnologiju da transformiše stare običaje poslovanja. Postoje bar

četiri velika razloga zašto federalna vlada nije uspela da poveća produktivnost:

Vrednost Izvođenja Programa: Agencije uobičajeno procenjuju svoje IT sisteme

prema tome koliko dobro sluţe agencijskim procesima i potrebama – a ne koliko

dobro odgovaraju potrebama graĎana. Sistemi se često ocenjuju po procentu vremena

tokom kojeg rade, umesto po unutrašnjoj i spoljašnjoj koristi rada koju omogućavaju

programima koje podrţavaju.

Uticaj tehnologije: Tokom 1990-ih, vladine agencije su koristile IT da automatizuju

postojeće procese, umesto da stvore efikasnija i efektivnija rešenja koja su sada

moguća zahvaljujući lekcijama naučenim od komercijalnog e-biznisa.

Ostrva Automatizacije: Drzavni organi obično nabavljaju sisteme koji dotiču

unutrašnje potrebe, a retko sisteme koji su u stanju da meĎusobno rade ili

komuniciraju sa sistemima u drugim agencijama. Zbog toga graĎani moraju da

pretraţe više agencija da bi bili usluţeni, biznisi moraju da popunjavaju iste podatke

više puta, a agencije ne mogu lako da dele informacije.

Otpor Prema Promeni: Procesi budţeta i agencijske kulture večito nastavljaju sa

zastarelim birokratskim podelama. Procesi stvaranja budţeta nisu pruţili mehanizam

za ulaganje u meĎuagencijsku IT. Osim toga, agencijske kulture i strah od

reorganizacije stvaraju otpor prema integrisanju rada i deljenja korišćenja sistema sa

nekoliko agencija.

Bolje usklaĎivanje tehnoloških investicija će zahtevati da vladini menadţeri gledaju

izvan trenutnih načina poslovanja. Današnja IT rešenja uključuju produktivnije načine

poslovanja, ili eliminisanje papirologije ili integrisanje aktivnosti kroz dugogodišnji

organizacioni silos. Zbog toga pogoĎeni programski zvaničnici moraju da budu umešani u

strateške odluke IT investiranja. Ove investicije moraju biti bazirane na vaţećim poslovnim

slučajevima koji jasno izraţavaju vrednost i graĎanima i vladi, i omogućavaju privatnost i

sigurnost koji su ključni u uspešnoj e-Upravi.

Glavna prepreka u postizanju produktivnosti u IT-u vlade i javnog sektora je njihov

prirodni otpor prema promeni. E-Uprava koristi IT da bi poboljšala saveznu produktivnost

omogućavanjem bolje interakcije i koordinacije. Ali svaka prilika zahteva značajne promene

u trenutnim birokratskim procedurama. Uspeh će zavisiti od slamanja otpora pema takvoj

promeni. Potreban je sveobuhvatni pristup, i svaka inicijativa e-Uprave mora da uključuje

mere rada orijentisanog ka rezultatima, političku ravnoteţu, obuku, komunikacije i

prekretnice organizacione promene.

Strategije e governmenta često definišu četiri osnovna potfelja koji se mogu raylikovati

i pojedinim delovima od zemlje do zemlje:

Vlada ka Vladi

Razmenjivati i integrisati drţavne i lokalne

podatke

Ključne linije poslovanja: ekonomski razvoj,

prirodni resursi, GIS, javna sigurnost,

sprovoĎenje zakona, menadţment odgovora

Vlada ka GraĎanima

Koristiti Internet za pristup servisima kao

što su informisanje, podnošenje zahteva,

ostvarivanje beneficija, plaćanja ka drţavi

rekreaciona mesta

Ključne linije poslovanja: matičarske i

socijalne sluţbe, poreske sluţbe

Vlada ka Biznisima Smanjiti tereta na biznisa usvajanjem

procesa koji omogućavaju sakupljanje

podataka na jednom mestu

Ključne linije poslovanja: regulacija,

ekonomski razvoj, e-trgovina, e-plaćanja,

dozvole/licenciranje, menadţment ocene

Unutrašnja Efikasnost i Ekeftivnost

Usvojiti najbolje komercijalne prakse u

vladinim operacijama (menadţment lanca

nabavke, tok dokumentacije ljudskih

resursa)

Ključne linije poslovanja: menadţment

lanca nabavke, ljudski resursi, finansije

Slika Rezime portfelja e-Uprave

Aspekt e-uprave prema vrsti korisnika

E-uprava fokusira svoje usluge na četiri osnovne grupe klijenata, to su:

1.) GraĎani,

2.) Poslovna okolina - privreda,

3.) Zaposleni u upravi, i

4.) Agencije - sluţbe uprave.

Cilj: komotnije, transparentnije, jeftinije i efikasnije.

Najveći problemi sa kojima se sreću graĎani pri obavljanju svakodnevnih poslova su:

guţve na šalterima, dolaţenje više puta radi obavljanja istog posla, posećivanje više objekata

radi završavanja istog posla, obimni obrasci i formulari, neljubaznost osoblja, radno vreme

šaltera, neorganizovanost, nepotrebno usloţnjavanje jednostavnih poslova, visoki

administrativni troškovi itd.

Šta se menja?

Implementacijom e-governmenta mogu da se reše prethodno navedeni problemi, čime

se omogućava efikasniji servis prema stanovništvu, smanjenje troškova, jednostavnije

obavljanje poslova uz dobru organizaciju, manje papirologije, kao i lakša komunikacija

putem Interneta i mobilnih tehnologija. TakoĎe, e-government omogućava suzbijanje

korupcije i efikasniji odnos sa privrednim subjektima. Ono što se kod ovog načina

podrazumeva je i dostupnost klijentima 24 časa dnevno, za razliku od klasičnog pristupa gde

dostupnost zavisi od radnog vremena šaltera.

Prednosti:

1. Smanjenje korumpiranosti,

2. Jasnije tumačenje administrativnih potreba i zakonskih odluka,

3. Lakši pristup informacijama,

4. Uvećan prihod kroz redovniju naplatu poreza i taksi,

5. Smanjenje troškova.

Tabela: Tradicionalan VS. Savremeni Government

Nedostaci i problemi u uvođenju E – Governmenta

Sa druge strane, rizici su brojni. Najveći rizici za E - Government leţe upravo u samim

projektima za njeno uspostavljanje. Preambiciozni projekti, manjak političke volje za stvarnu

transformaciju načina na koji uprava funkcioniše, nedovoljan kapacitet za osmišljavanje i

implementaciju rešenja samo su neki od razloga za neuspeh planiranih projekata E –

Government-a.

Ipak, dve osnovne strepnje pri pomenu E – Government-a su ugroţavanje prava na

privatnost i sigurnosni rizici. Pomisao na činjenicu da će gotovo svi podaci o nečijem ţivotu,

od ličnih do finansijskih, biti dostupni putem Interneta, neminovno plaši i najveće “vernike”

u informacione tehnologije. Drugim rečima, uprava mora biti u mogućnosti da garantuje i

preuzme odgvornost za neverovatnu količinu ličnih informacija. TakoĎe, bilo kakva

sigurnosna greška moţe ozbiljno ugroziti poverenje javnosti u elektronsku upravu.

Problemi u uvoĎenju

Informacioni sistemi u ministarstvima i agencijama razvijaju se da zadovolje interne

potrebe tog organa, a ne potrebe klijenta (graĎanina ili preduzeća),

Snaga IKT se koristi za automatizaciju postojećih procesa, odnosno da se podrţi

postojeći način rada i oragnizacija posla, a ne da se primeni Business proces re-

engeneering i podigninterna efikasnost i pojednostave radne procedure.

“Ostrvska” automatizacija, nedostatak deljenja informacija,

Otpor prema promenama, strah zaposlenih da će izgubiti značaj koji imaju ili misle da

imaju,

Nepoverenje, prvenstveno top menadţmenta, u nove nedovoljno istestirane

tehnologije, njihovu raspoloţivost, pouzdanost, zaštitu privatnosti i tajnosti

dokumenata.

Ciljevi E – Governmenta Moderna i efikasna javna uprava potrebna je prevashodno njenim graĎanima i privredi,

ali je i veoma bitna podrška ekonomskom prosperitetu svake zemlje. Neophodno je stalno

poboljšavati rad i uvoditi nove modele i tehnike u javnu upravu (drţavnu i lokalnu) kako bi se

i ovi prostori uključili u zajednicu razvijenih, i kako bi odrţali korak sa stalnim promenama

koje nas okruţuju.

Nove tehnologije omogućavaju sve veću povezanost i meĎusobnu saradnju kako na

nivou lokalne uprave, tako i na nivou svih zemalja sveta, pa smo u mogućnosti da uvedemo

usvojene standarde u funkcionisanju javne uprave, da ih unapreĎujemo kako bi usluge uprave

1. U prostorijama vladinih sluţbi 1. Informativni centar/kiosk bliţi graĎanima

2. U okviru opština

3. Lokacije dostupnije graĎanima

4. Poslovni i privatni računari u domovima

graĎana

bile kvalitetnije, brţe, jeftinije, potpunije i jednostavnije. Radeći ovako omogućiće se

poboljšanje poljuljanog imidţa javne uprave.

Informaciono - komunikacione tehnologije omogućavaju efikasan sistem prikupljanja,

obrade i korištenja podataka od svakog učesnika, pa se zbog toga mora obezbediti njihova

veća primena u radu lokalne uprave. Sadašnji način rada, organizacija i zakonski okviri ne

mogu obezbediti njenu efikasnost. Primena novih, informaciono - komunikacionih

tehnologija nije prisutna u adovoljavajućoj meri ni u teoriji ni u praksi, pa je potrebno

pristupiti razvoju efikasnog koncepta jegove primene.

E – Government će obezbediti da se:

poboljša kvalitet, raspoloţivost i brzina rada,

poveća efikasnost razmene informacija na vertikalnom i horizontalnom nivou, izmeĎu

korisnika i davaoca usluga, lokalne uprave i entiteta, entiteta i drţave i to u oba smera,

poboljša demokratski dijalog s graĎanima i osigura njihovo uključivanje u

demokratske procese,

poboljša transparentnost,

osiguraju materijalni i drugi uslovi za zadovoljavanje opštih i pojedinačnih interesa

graĎana,

stvore uslovi za skladan društveno-ekonomski i prostorni razvoj kako opština, entiteta

tako i drţave u celini,

stvore uslovi za zdravu ţivotnu sredinu,

obezbedi zaštita zakonitosti i sigurnost graĎana i imovine kroz nadzor i brzu

kompjutersku kontrolu,

obezbedi brz dolazak do potrebnih informacija,

koriste standardi, te da se na taj način pribliţimo razvijenom svetu.

UvoĎenjem E – Government sistema doći će do promene:

načina rukovoĎenja,

načina razgovora i komunikacije,

načina donošenja odluka,

načina pristupa servisima,

načina poslovnih transakcija,

načina obrazovanja,

načina prihvatanja povratnih informacija,

načina organizovanja i dostavljanja informacija.

Širenjem i obogaćivanjem komunikacionih kanala i kreiranjem entitetima orjentisanih

aplikacija, eUprava značajno poboljšava efektivnost i efikasnost ključnih poslovnih procesa

organizacije. Efikasnost je mera kako se koriste resursi da bi se ostvario postavljeni cilj.

Razvojna uloga

Intenzivna primena informaciono – komunikacionih tehnologija (IKT) u javnoj upravi,

odnosno realizacija koncepta E – Gevornmenta povećaće efikasnost razmene informacija po

horizontalnim i vertikalnim nivoima, izmeĎu korisnika usluga, lokalne uprave, gradova,

kantona, entiteta i drţave, i to u oba smera, i uz smanjenje cene javnih usluga i sveukupnih

troškova graĎana i privrednih subjekata. Dodatno, investiranje javnog sektora u IKT zahteva

značajno uključenje i angaţovanje privatnog sektora (prevashodno onog dela koji se bavi

IKT), što podrazumeva otvaranje novih, visoko stručnih radnih mesta u društvu i jačanje IKT

sektora u celini. UvoĎenje i implementacija koncepta E - Governmenta postavlja visoke

zahteve za sigurnost, pouzdanost, kvalitet, standardizaciju itd. , što će posredno uticati na

širenje primene naprednih rešenja i u drugim sektorima društva. Korišćenje novih rešenja i

pogodnosti koje ona pruţaju zahtevaće i podsticati digitalno opismenjavanje šireg kruga

graĎana, i na taj način jačaće opšti radni potencijal i sposobnost društva. Sveukupan rezultat

biće opšte povećanje znanja i stepena primene novih tehnologija, a time i konkurentne

sposobnosti preduzeća u drţavama, odnosno brţi ekonomski razvoj, povećanje zaposlenosti i

otvaranje novih radnih mesta i trţišta.

IMPLEMENTACIJA E – GOVERNMENT-a Implementacija koncepta E – Governmenta nije jednostavna i zahteva rešavanje niza

sloţenih pitanja i problema. Neka od njih obuhvataju poverenje u online interakciju sa online

upravom, pristup online uslugama i sigurnost razmene informacija izvan organizacionih i

nacionalnih granica.

PREDNOSTI PREPREKE Zadovoljstvo korisnika brzinom usluge Nizak nivo digitalne pismenosti

UreĎenost dokumentacije Problemi sa obukom

Pristup informacijama Nedostatak zakonskih propisa i neadekvatna

primena postojećih

Preglednost poslovanja Nedostatak finansijskih sredstava

Smanjenje korupcije Nezainteresovanost rukovodećeg kadra

Povećana jasnost i javnost Predrasude i otpor novinama

Veće olakšice – pogodnosti Nedovoljna umreţenost

Porast prihoda i smanjenje troškova Slaba infrastruktura

Pruţanje usluga 24 časa dnevno Problemi sigurnosti sistema

Povezanost sa poslovnim partnerima

Ušteda vremena

Tabela: Prednosti i prepreke pri uvođenju E - Governmenta

U tabeli moţemo videti koje su osnovne prednosti i prepreke pri uvoĎenju E –

Governmenta. Ovo nas dovodi do zaključka da su adekvatna promocija, jasno definisana

vizija, kontinuirano obrazovanje, jaka motivacija, resursi i plan akcije neophodni uslovi za

uspeh razvoja E – Governmenta. Moraju se stvoriti uslovi za brţi odziv na zahteve korisnika,

jer trenutno preovladava mišljenje da je uprava spora, neefikasna i skupa.

Modeli implementacije

U konceptu eUprave mogu se izdvojiti

najvaţnije ciljne grupe:

G - Government - Javna uprava

E - Employee - Zaposleni

B - Business - Poslovni sektor

C - Citizen - GraĎani

Najčešće se interakcija izmeĎu ovih grupa navodi u engleskim skraćenicama (G2C,

G2B, G2G), kojih ću se i ja drţati zbog njihove ustaljenosti u stručnoj literaturi, ali i u

upotrebi.

G2G (Government to Government) - Servis javne uprave

zasnovan na konceptu Intraneta. Omogućavaju unapreĎenje

saradnje organa raznih nivoa drţavne uprave i stvaranje punog

partnerstva izmeĎu njih, u pruţanju servisa graĎanima i drugim

subjektima. S mnogo aspekata realizacija G2G odnosa predstavlja

ključni faktor E - Governmenta. Većina stručnjaka se slaţe u oceni

da vlade na svim nivoima moraju ojačati i unaprediti svoje interne

sisteme i procedure pre nego što omoguće bilo kakvu elektronsku

interakciju sa javnosti, odnosno, graĎanima i poslovnim sektorom.

G2G uključuje deljenje podataka elektronskim putem izmeĎu

zaposlenih u vladi na nacionalnom, entitetskom i lokalnom nivou.

Postoje dve vrste G2G:

Horizontalni G2G

Vertikalni G2G.

Horizontalni G2G se odnosi na saradnju i komunikaciju struktura vlasti na istom nivou npr.

izmeĎu opština. Vertikalni G2G ja komunikacija izmeĎu hijerarhijski različitih struktura

vlasti, npr. izmeĎu opštinske i republičke vlade. Horizontalni G2G je jednostavniji i lakši za

početnu implementaciju.

G2E (Government to Employee) – Servis kojeg koriste zaposleni u javnoj upravi

zasnovan na konceptu Intraneta. Osnovne komponente su “chat room” oglasna tabla, učenje,

- servisi koji su interni (unutrašnji) servisi javne uprave koji, primenom novih IT smanjuju

troškove funkcionisanja, a povećavaju efikasnost, pouzdanost, sigurnost i kvalitet rada

ukupne administracije.

G2B (Government to Business) - Servis za

komunikaciju javne uprave sa poslovnim subjektima zasnovan na

konceptu Interneta i Ekstraneta. Osnovne komponente su

snabdevanje, informacije, servisi. Ovi servisi olakšavaju rad

poslovnim subjektima, nudeći im verifikovane podatke i

eliminišući redundantno sakupljanje podataka, te stvaraju

komunikacione i druge osnove za ostvarivanje elektronskog

poslovanja izmeĎu njih. Inicijative vlade prema poslovnom

sektoru privlače najviše paţnje, prvenstveno zbog ţelje i pritiska

poslovnog sektora za poboljšanjem brzine obavljanja usluga i

mogućeg smanjenja troškova. Mada se ne oslanjaju direktno na

informacione tehnologije, nekoliko različitih metoda transparetnih

javnih nabavki se već koristi u odnosu sa poslovnim sektorom, što

doprinosi povećanju demokratizacije i postepenoj promeni kulture

u javnim institucijama. U kasnijim fazama eUprave vlade se ovoj

grupi pribliţavaju implementacijom aplikacija za elektronsko

obavljanje usluga koje im se, inače, pruţaju neelektronskim putem

(registracija preduzeća, izdavanje raznih uverenja i potvrda,

statističke analize, pristupi bazama podataka. . . ).

G2C (Government to Citizens) - Servis za komunikaciju

javne uprave sa graĎanima zasnovan na konceptu Interneta. Osnovne

komponente su posetioci, informacije, online servisi, digitalna

demokratija. Ovi servisi podrazumevaju omogućavanje transakcija kao

što su podnošenje zahteva, obnove dozvola, plaćanje poreza, a

obavljaju se jednostavnije u kraćem vremenskom roku. G2C

inicijative takoĎe često pokušavaju da pomoću sredstava kao što su

Internet prezentacije i info kiosci učine informacije dostupnijima. S

drugog aspekta, G2C inicijative se odraţavaju na samu vladu tako što

utiču na promenu poslovnih procesa u organizaciji.

Mnogi smatraju da bi jedan od osnovih ciljeva G2C inicijativa trebao biti kreiranje

takozvanih “one-stop shops” - jedinstvenih mesta sa kojih graĎani mogu obavljati razne

usluge, naročito one koje zahtevaju saradnju nekoliko agencija, a za koje im neće biti

potrebno da kontaktiraju svaku agenciju pojedinačno. Potencijalni rast G2C inicijativa se

odnosi na povećanu interakciju graĎana meĎu njima samima i na povećano učešće graĎana u

vlasti.

Faze razvoja

Uvoditi elektronsko poslovanje u javnu upravu, posebno ako se radi o sloţenim

projektima, koji zahtevaju timski rad, isto je kao igranje karata ili neke druge igre bez

unapred dogovorenih pravila. Ako pravila postoje, a ne poštuju se, onda kao da ih i nema.

Zato svi postupci, pravila i fundamentalne aktivnosti moraju biti jasno specificirani i dati u

pismenoj i zakonskoj formi usvojene metodologije. Usvajanje metodologije samo je pola

posla. Bez stalne kontrole njenog sprovoĎenja i brze i efikasne povratne veze opet je sve kao i

pre, bez pravnog osnova: nekvalitetno, nedorečeno i bez bilo kakvog smisla.

UvoĎenjem elektronskog poslovanja u drţavne organe, sudove i organe lokalne

samouprave, značajno se povećava efikasnost njihovog rada, kvalitet usluga, transparentnost

u poslovanju sa preduzećima, kvalitet servisiranja graĎana itd.

U tom cilju je potrebno izvršiti:

Umreţavanje drţavnih organa i organa lokalne samouprave,

Stvaranje efikasnog i sigurnog sistema elektronske pošte i razmene elektronskih

dokumenata,

Izgradnja sistema zaštite i nadzora IS drţavnih organa,

Izgradnja jedinstvenog sistema drţavnih registara (registar graĎana, prostornih

jedinica, adresa, privrednih društava), uz potpunu primenu sistema zaštite ličnih

podataka i privatnosti graĎana,

Pored Zakona o elektronskom potpisu, treba doneti: Zakon o elektronskoj trgovini,

Zakon o zaštiti ličnih podataka i privatnosti graĎana, Zakon o zaštiti intelektualne

svojine, zakon kojim se definiše i sankcioniše računarski kriminal, stvaranje i širenje

zlonamernih softvera, podmetanje i širenje uvredljivih i nelegalnih sadrţaja.

Proces sazrevanja inicijativa elektronske uprave se odvija kroz četiri faze. Većina vlada

počinje sa pruţanjem elektronskih informacija, namenjenih različitim ciljnim grupama.

Vremenom pritisak javnosti i ţelja za povećanjem interne efikasnosti zahtevaju distribuciju

kompleksnijih usluga. Ovaj proces se odvija u fazama u kojima različite usluge postaju

postepeno dostupne. Izbor usluga koje vlada odluči da ponudi elektronskim putem zavisi od

dva faktora: jedan je potraţnja javnosti za odreĎenim uslugama, a drugi je smanjenje internih

troškova.

Razvoj elektronske uprave i nivoi usluga, odnosno, načini interkacije izmeĎu ciljnih

grupa se predstavljaju u sledeće četiri faze:

1. Prisustvo – predstavljanje informacije na Internetu.

2. Interakcija – učešće ciljnih grupa u različitim informatički podrţanim procesima i

dostupnost odreĎenih usluga.

3. Transakcija – dvosmerna online razmena informacija i pruţanje različitih usluga

online putem.

4. Transformacija – potpuna integracija procesa i transformacija promena.

Slika: Faze razvoja elektronske uprave1

U prvoj fazi, eUprava označava prisustvo javne uprave na Internetu koja obezbeĎuje

javnosti, u prvom redu graĎanima i poslovnom sektoru (G2C i G2B), relevantne informacije

o njihovom radu i različitim upravnim procedurama. Ovaj format Internet prezentacija uprave

je sličan brošuri. Vrednost koju javnost ima od ovoga je javna dostupnost: procesi su

objašnjeni i transparentniji, što doprinosi demokratizaciji, ali i efikasnijem obavljanju usluga.

U odnosu G2G različite javne institucije mogu kroz elektronski medij drugim institucijama

distribuirati svoje statičke inforomacije.

U drugoj fazi interakcija izmeĎu vlade i javnosti (G2C i G2B) se stimuliše kroz

različite aplikacije. Ljudi mogu postavljati pitanja putem e-maila, pretraţivati baze podataka,

učitavati i snimati obrasce i dokumente, što im značajno štedi vreme u odnosu na obavljanje

ovih aktivnosti tradicionalnim putem, takoĎe mogu ne samo da dobiju informaciju od javne

uprave već i da im pruţe informaciju. Ova faza takoĎe obuhvata i limitirani aspekt online

komunikacije sa upravom (npr. Elektronsko podnošenje zahteva). Sve informacije su

dostupne 24 sata dnevno, dok bi se na šalteru mogle dobiti samo tokom radnog vremena. Ova

1 Preporuke za razvoj E Uprave, Information Technology Business Support Centre, preuzeto sa sajta:

www. ads. gov. ba

faza za interakciju G2G označava upotrebu lokalnih mreţa, te razmenu podataka putem e-

maila ili Intranet aplikacija.

U trećoj fazi povećava se kompleksnost tehnologije. Ona pretpostavlja da se sve

transakcije mogu obaviti online bez napuštanja kancelarije. U ovoj fazi, dolazi do potpunog

online, informatički podrţanog procesa pruţanja kompletnih i zaokruţenih usluga kao što su

poreske prijave, dobijanje graĎevinske dozvole, produţenje dozvola, predavanje različitih

zahteva ili elektronsko glasanje. Treća faza je tehnološki najzahtevnija, a podrazumeva i

ostvarivanje zakonskih i drugih preduslova da bi se mogla implementirati.

S obzirom na stepen na kojem se vrši interakcija javnosti sa vladom potrebno je imple-

mentirati elektronski potpis, te preduzeti sve mere zaštite privatnosti i osigurati zaštitu

podataka, ali i obezbediti zakonski okvir za legalan transfer ovih usluga:

Potrebno je da svaki graĎanin moţe sa apsolutnom sigurnošću da bude pozitivno

identifikovan od strane sistema. Potrebno je svim graĎanima izdati nove lične karte sa

pametnim čipom (ЅMART), ili na drugi način osigurati primenu elektronskog potpisa.

Potrebno je ostvariti bezbednu elektronsku komunikaciju izmeĎu klijenta i sistema,

bez obzira da li je klijent na nekom javnom elektronskom kiosku, u kancelariji, ili kod

kuće na svom ličnom računaru.

Ukoliko se za upravni postupak plaća nadoknada, potrebno je imati već ustanovljen i

razraĎen bankarski sistem za bezgotovinsko elektronsko plaćanje.

Do četvrte faze se dolazi kada se integrišu svi informacioni sistemi i kad javnost (G2C,

G2B) moţe dobiti sve usluge na jednom virtuelnom šalteru. U ovoj fazi smanjenje troškova,

povećanje efikasnosti, i zadovoljstvo korisnika dostiţu najviši nivo. Jedinstveno polazište za

sve usluge je krajnji cilj svih inicijativa E - Governmenta. Najveći faktor rizika u dostizanju

ovog cilja predstavlja stav same vlade jer podrazumeva drastičnu promenu kulture, procesa i

odgovornosti u okviru vladine institucije. Ovaj cilj je nemoguće ostvariti bez promene rada i

navika javnih sluţbenika, kao i bez uvoĎenja novih modela saradnje meĎu njima. Jedinstveni

šalter nije moguće ostvariti bez primene informaciono - komunikacionih tehnologija. Mora se

poći od dobrih ideja, preko decentralizacije i šire primene novih tehnologija, preko integracije

i standardizacije do integrisanog upravljanja i zrelosti.

Slika: Jedinstveni šalter2

Za realizaciju e-uprave, na kraju, moţemo reći da je potrebno uraditi sledeće:

Razviti viziju.

Sprovesti procenu e-spremnosti.

Identifikovati i postaviti realne ciljeve.

Uključiti birokratiju, razviti strategiju upravljanja promenama i liderstvo

Izgraditi dobro partnerstvo javnog i privatnog sektora

Rešiti problem digitalnog jaza.

5. Zakonski okvir e-uprave

Zakoni pravljeni za rad u svetu klasicnih dokumenata mogu omesti implementaciju e-

uprave, i obrnuto, pravna reforma moţe olakšati njen razvoj. U najmanju ruku, zemlje koje

sprovode strategiju e-uprave, bi trebalo da ispitaju svoje zakonske okvire kako bi se osigurali

da ne postoje prepreke za puštanje informacija i usluga na internet. Osim toga, postoji niz

reformi koje vlade mogu preduzeti da bi se olakšalo sprovoĎenje e-uprave.

Te reforme mogu da idu dalje od zakona i da posebno utiču na vladine elektronske

informacione sisteme. Dostupnost e-Uprave zavisi od difuzije i dostupnosti pristupa ICT

infrastrukturi, što opet zavisi od regulatornog okvira za telekomunikacije i ICT usluge. Druga

pitanja koja utiču na e-upravu, posebno pravne valjanosti elektronskih dokumenata, sajber-

bezbednost, privatnost i dostupnost online mehanizama za plaćanje, se odnose na okvir za e-

trgovinu. Ipak, ima još pitanja koja mogu konkretno da se odnose i na vladina dokumenata

(interoperabilnost i pravo graĎana na pristup informacijama vlade) i ona se moţda

najefikasnije mogu razrešiti novim zakonima i pravilima koji su na novou cele drţave.

Gotovo sva gorepomenuta pitanja imaju pravne elemente, jer sva podrazumevaju šta je

dozvoljeno vladinim agencijama u okviru zahteva da se informacije i usluge puste i da budu

dostupne na mreţi. Pravna pitanja kojima bi planeri e-Uprave trebalo da se posvete uključuju:

razmenu podataka unutar i izmeĎu vladinih sluţbi;

pravne valjanosti elektronskih dokumenata, uključujući i da li su dokumenta podneta

vladi elektronskim putem pravno obavezujuća i zadovoljavaju zahteve formulara i

deklaracija koje moraju biti podnesene u pisanoj formi;

pravo javnosti da pristupi vladinim zapisima;

sposobnost da se napravi ugovor sa privatnim sektorom za odrţavanje vladinih

informacionih sistema;

obaveze zaštite i bezbednosti;

e-plaćanja;

Krivični zakoni koji definišu sajber napad i druge zločine koji utiču na elektronske

podatake ili mreţe;

Zemlje mogu odgovoriti na ova pitanja detaljno usvajanjem posebnih zakona u oblasti

e-uprave. Na primer, Finska je usvojila "Zakon o Elektronskim Uslugama i Komunikaciji u

Javnom Sektoru", Italija je formalizovala svoje strategije e-uprave u "Digitalni Kod Javne

Administracije", koji radi kao "Digitalni Ustav" sa više od 70 sopstvenih aktova. Navodi sva

prav, duţnosti, principe i perspektive Italijanskih graĎana u informatičkom društvu.

Alternativno, zemlje mogu da se posvete pravnim pitanjima koja se tiču e-uprave postepeno,

kroz zakone ili politiku dokumenata u vezi sa e-upravom posebno, ili zakonu ili normativnim

aktima koji se odnose na online transakcije generalno.

E-Vlada nikada neće ostvariti svoj pun potencijal ako IKT nisu veoma pristupačne i

dostupne. Dakle, do nekog stepena, uspeh e-uprave zavisi od šire politike i regulatornog

okvira IKT, koji mogu olakšati razvoj komunikacijskih usluga.

Tokom protekle dve decenije, u mnogim zemljama, pravno uspostavljanje

konkurentnog trţišta IKT je bilo ključni faktor u proširenju komunikacionih infrastruktura.

Reforme su, izmeĎu ostalih politike:

uvoĎenja i sprovoĎenja pravila konkurencije i interkonekcije;• uspostavljanje

jakih, nezavisnih regulatornih tela;

pojednostavljivanje ili ukidanje pojedinih uslova licenci;

reforme spektra menadţmenta za promociju beţičnog pristupa Internetu.

Kao rezultat ovih pravila i drugih faktora, rast je bio posebno jak u beţičnom sektoru.

Kao što je ITU zaključio, uvoĎenje konkurencije u drugu generaciju mobilnog sektora je

jedan od ključnih faktora vezan za njen uspeh u povećanju teledensity u zemljama u razvoju

(uz pripejd kartice i jeftinije troškove primene mreţa). ITU - "Trendovi u reformi

telekomunikacija 2006: Regulisanje u širokopojasni svetu" (7. izdanje, 2006). Gledajući na

budućnost u broadband svetu, ITU je zaključio: "Konkurencija u meĎunarodnim uslugama, a

posebno meĎunarodnim gateway-ima i iznajmljenim linijama, na primer, od vitalnog je

značaja za obezbeĎenje niske cene Internet pristupa. "

Puno razmatranje o telekomu i ICT politici je izvan trenutnog opsega. Postoji mnogo

sredstava na raspolaganju da se pomogne zemljama u razvoju u rešavanju pristupačnosti i

razvoju IKT infrastrukture.

Zakoni o elektronskim dokumentima i e-potpisima Ponudom usluga e-uprave na sajtu vlade mogu nastati značajna pravna pitanja o

validnosti elektronskih dokumenata ili druga, kompleksna pitanja koja se tiču identifikacije i

provere identiteta. Tradicionalne vladine funkcije su se oslanjale na papirnu transakcija. U

cilju uvoĎenja online transakcije, vlada mora da razmotri da li njihovi zakoni priznaju

validnost elektronskih dokumenata.

Elektronski dokumenti

Kao polazište, zakoni koji propisuju da se odreĎene informacije moraju podneti u

pisanoj formi, morali bi da budu izmenjeni tako da bude jasno da je elektronsko podnošenje

pravno validno. "Model zakona o elektronskoj trgovini" razvijen 1996 od strane Komisije

UN za meĎunarodno trţišno pravo (UNCITRAL) preporučuje zakonodavni jezik da jasno

stavi do znanja da se dokumentu ne moţe poreći pravno dejstvo kao pisanog dokumenta ili

kao originala samo zato što je u elektronskom obliku. Ako postoji bilo kakva sumnja o

pravnoj valjanosti elektronski podnešenih dokumenata, to treba biti u osnovni reforme.

Elektronski potpisi

Sloţenija pitanja prikazala su se kada se od dokumenata traţilo da budu "potpisani" U

odreĎenom broju zemalja, kreatori politike ţeleći da stvore okruţenje poverenja i za e-

trgovinu i e-upravu usvojili su zakone legalizacije elektronskog potpisa u cilju da se obezbedi

pravna sigurnost za elektronski potpis, kao zamenu za rukom pisani potpis i druge

tradicionalne postupke. Najčešći model za takav zakon je 2001 UNICINTRAL Model zakona

o elektronskom potpisu. U istom tonu, u 1999 Evropska unija usvojila je direktivu

postavljajući zajednički okvir za elektronske potpise (e-potpis Direktiva).

Autentikacija

Autentikacija je proces potvrĎivanja nečijeg identiteta. U nekim (ali ne i svim)

transakcijama e-uprave, posebno tamo gde se razmenjuju lične ili finansijske informacije,

neophodno je da potvrdimo ili proverimo identitet korisnika. Postoje razni načini da se to

učini, u rasponu od korisničkog imena i lozinke do kriptografskih "digitalnih potpisa".

Treba imati u vidu da su SAD, Velika Britanija, Novi Zeland i druge razvijene zemlje

usvojile inkrementalni pristup autentifikaciju pitanja, pristup koji moţda moţe biti pogodan i

za ekonomije koje se tek razvijaju. Ovaj inkrementalni pristup naglašava, prvo: pravljenje

zakonskih promena neophodnih da se osigura da ne postoji zakonska prepreka za prihvatanje

elektronskih dokumenata i, drugo: usvajanje klizne skala različitih sredstava autentikacije,

pogodne za prirodu različitih transakcija. Pod ovim inkrementalnim pristupom, lansiranje e-

vlade, čak i u tranzitnoj fazi, moţe napredovati puno, bez utvrĎivanja autentičnosti razraĎene

tehnologije.

Zakoni o pristupu vladinim informacijama Paralelno sa sprovoĎenjem programa e-uprave, neke zemlje su usvojile zakone koji

definišu prava graĎana da pristupi javnim zapisima vlade. Ponekad, zakoni i akti

Informacione Slobode (FOIAs), obezbeĎujući opšte pravo na pristup zvaničnim

dokumentima i drugim informacijama u posedu drţavnih organa, sa izuzetkom za odreĎene

poverljive informacije.

Pravni okvir za uvođenje e-uprave u Srbiji Vaţećom Strategijom razvoja informacionog društva u Republici Srbiji (usvojenom od

strane Vlade Srbije 15. 10. 2006. godine) predviĎeno je da Republika Srbija treba da posveti

posebnu paţnju informacionim i komunikacionim tehnologijama jer one imaju sveopšti uticaj

na nacionalne privrede i globalnu konkurentnost. Pri tome se zakonska regulativa u Srbiji

zasniva na regulativi koja postoji u EU i zemljama Jugoistočne Evrope.

Evropska komisija je 1. juna 2005. godine lansirala petogodišnju strategiju “Evropsko

informaciono društvo 2010”3 (i2010) kako bi osnaţila rast i otvorila radna mesta u oblasti

informacionog društva i industrije medija. Vlada Republike Srbije je prihvatila i2010

inicijativu kao opšti okvir za razvoj Informacionog društva kroz potpisivanje „eSEE Agenda

+“ za razvoj informacionog društva u Jugoistočnoj Evropi.

Inicijativa i2010 je sveobuhvatna strategija za modernizaciju i postavljanje svih

instrumenata politike EU kako bi ohrabrili razvoj digitalne privrede: zakonskih instrumenata,

istraţivanja i partnerstva s privredom. Osnov politike Evropske unije u oblasti e-uprave

predstavlja Akcioni plan4, koji je 2006. godine prihvatila Evropska komisija.

Zemlje jugoistočne Evrope su takoĎe bile aktivne na regionalnom nivou. One se bave

uvoĎenjem i razvojem IKT-a u okviru Inicijative „Elektronska jugoistočna Evropa – pakt za

stabilnost u jugoistočnoj Evropi“5 (e-JIE) sa ciljem da odgovore na izazove koje donosi

razvoj informacionog društva, iskoriste sve potencijale koje pruţaju IKT i povećaju

mogućnost integracije svojih privreda u svetsko trţište. Ciljevi inicijative e-JIE su sledeći:

bolja integracija zemalja JIE u svetsku privredu zasnovanu na znanju; podrška zemljama u

regionu u razvoju informacionog društva, uključujući postavljanje standarda, korišćenje

najboljih primera iz prakse i prenos znanja; stvaranje odgovarajućih institucija za izgradnju

informacionog društva za sve, u skladu sa politikom rada EU; koordinacija i podrška

regionalnih projekata IKT u različitim oblastima kao što su e-poslovanje, e-uprava i e-

obrazovanje.

Regionalni plan aktivnosti za razvoj informacionog društva za period od 2007. do 2012.

godine, „eSEE Agenda +“6 (eJugoistočnaEvropa) je potpisan na Ministarskoj konferenciji o

razvoju informacionog društva u Jugoistočnoj Evropi u Sarajevu 29. 10. 2007. Ovim planom

predviĎa se usklaĎivanje propisa zemalja regiona sa zakonodavstvom Evropske unije u

oblasti elektronske uprave. Sadrţaj „eSEE Agende +“ obuhvata jedinstveni JIE informacioni

3 “i2010 – A European Information Society for growth and employment”, Communication from the

Commission to the Council, the European Parliament, the European Economic and Social Committee and the

Committee of the regions, COM (2005) 229 final, Brussels, 01. 06. 2005. 4 „i2010 eGovernment Action Plan: Accelerating eGovernment in Europe for the Benefit of All“,

Communication from the Commission to the Council, the European Parliament, the European Economic and

Social Committee and the Committee of the regions, COM (2006), 173 final, Brussels, 25. 04. 2006. 5 Inicijativa elektronska jugoistočna Evropa – Pakt za stabilnost u jugoistočnoj Evropi

6 Agenda za razvoj Informacionog Društva u jugoistočnoj Evropi za period od 2007. do 2012. godine“

prostor, inovacije i investiranje na poljima IKT istraţivanja i obrazovanja, inkluzivno

informaciono društvo, skup osnovnih servisa e-uprave, centralni sistemi i portal e-Uprave.

Aktuelna Strategija razvoja informacionog društva u Republici Srbiji je u nekim

delovima prevaziĎena, pre svega u vremenskim okvirima koji su definisani za pojedine

aktivnosti. Krajem juna 2009. godine, Ministarstvo za telekomunikacije i infomatičko društvo

je dalo novi Predlog Strategije razvoja e-uprave u Republici Srbiji za period od 2009 do

2013. godine7. Predlog Strategije se zasniva na opredeljenjima Vlade za razvoj

informacionog društva i reformu drţavne uprave sadrţanih u Strategiji razvoja informacionog

društva u Republici Srbiji i Strategiji reforme drţavne uprave u Republici Srbiji. Nova

Strategija polazi i od stanja regulative u ovoj oblasti i postignutih rezultata u implementaciji

zakonskih rešenja.

Za uspostavljanje informacionog društva „u kome svako moţe da stvara, koristi i

razmenjuje informacije i znanje, omogućavajući time pojedincima, zajednicama i narodima

da dostignu svoj puni potencijal u promovisanju odrţivog razvoja i unaprede kvalitet svog

ţivota“8, neophodno je stvoriti odgovarajuće zakonsko okruženje. Pravna dokumenta

neophodna za neometan razvoj informacionog društva postoje ili ih treba pripremiti za

mnogo različitih oblasti, koje direktno ili indirektno utiču na realizaciju servisa e-uprave.

Neophodno je pokrenuti korišćenje elektronskog potpisa, dozvoliti identifikaciju i

autorizaciju učesnika u transakciji, operacije s kreditnim karticama i uspostaviti nadležnost

nad internet transakcijama.

Zakonodavstvo o telekomunikacijama mora da utre put aktivnom uključenju

nadleţnih organa u stvaranju otvorenog i konkurentnog trţišta za telekomunikacije,

investicijama u ovoj oblasti, privatizaciji drţavnih monopola i razvijanju pristupačne

infrastrukture elektronskih komunikacionih mreţa. Zakonodavstvo koje se tiče Interneta

treba da pruţi rešenja koja bi omogućila neometanu razmenu informacija i transakcije putem

Interneta.

Najsloţeniji i najobimniji zadatak u procesu pridruţivanjua EU jeste harmonizacija

našeg pravnog sistema sa zakonodavstvom EU, što pokušavaju i drţavni organi Republike

Srbije. Pri tome, posao nije lak, zato što je jako vaţno obezbediti ne samo harmonizaciju

domaćeg zakonodavstva, već i ustanoviti i sistem koji bi osigurao delotvornu primenu tih

propisa.

Poseban značaj u tome ima implementacija Zakona o elektronskom potpisu.

Registrovanjem sertifikacionih tela za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata,

decembra 2008. godine, omogućena je upotreba kvalifikovanog elektronskog potpisa za

potpisivanje elektronskih dokumenata. Time je u praksi ostvaren jedan od osnovnih

preduslova za dalji razvoj elektronske uprave.

U julu 2009. donesen je i Zakon o elektronskom dokumentu čije će rešenje imati

veliki uticaj na proces modernizacije, racionalizacije i uvoĎenja elektronske uprave. Pri tome,

ima se posebno u vidu osnovno zakonsko rešenje prema kome se, dokument koji je izvorno

nastao u elektronskom obliku, smatra originalom, a koje predstavlja jedan od ključnih uslova

za reformu postojećih procedura rada i uvoĎenja elektronskih javnih servisa za graĎane i

privredu.

Na osnovu rezultata anketa sprovedenih u okviru ovog projekta, u gradovima i

opštinama se smatra da za primenu elektronskog potpisa u lokalnim samoupravama ne

postoje podzakonska akta koja proističu iz Zakona o elektronskom potpisu. MeĎutim, na

7 Predlog Strategije razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji za period od 2009. do 2013. godine,

Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo, 30. jun 2009, Beograd. 8 Deo teksta je preuzet iz Strategije razvoja informacionog društva u Republici Srbiji, sl. glasnik RS,

broj 87 od 09. 10. 2006. godine, i modifikovan za potrebe ovog Priručnika.

osnovu skupa propisa iz ovog domena, moţe se zaključiti da nema faktora ili propisa koji

sprečavaju upotrebu elektronskog potpisa.

U narednom periodu od strane Vlade republike Srbije predviĎa se i donošenje Zakona

o elektronskoj upravi, Zakona o zaštiti ličnih podataka u elektronskom obliku i Zakona o

elektronskim arhivama, što će značajno unaprediti stanje i primenu e-uprave.

Važeći propisi U Republici Srbiji vaţeći propisi koji se odnose na razvoj informacionog društva, radi

lakšeg opisa, mogu se svrstati u tri grupe – propisi doneti do 2001. godine, propisi doneti u

periodu 2003-2005. godine i propisi doneti posle 2005. Detaljan pregled propisa donetih do

2005. godine moţe se naći u vaţećoj Strategiji razvoja informacionog društva u Republici

Srbiji, pa ovde nisu navedeni. U poglavlju Dodaci dat je pregled pravne regulative i kratak

opis zakona i propisa koji se odnose na domen e-uprave.

MeĎutim, kako se e-uprava odnosi na mnoge oblasti i aktivnosti delovanja drţavne

uprave u radu sa graĎanima i pravnim licima, postoji niz propisa za svaku od ovih oblasti, što

prevazilazi opseg ovog Priručnika čiji je zadatak pregled dobrih IKT praksi u lokalnoj

samoupravi. Detaljan spisak postojeće pravne regulative koja se odnosi na e-upravu treba da

bude rezultat analize ekperata iz oblasti prava, a ne IKT eksperata kao što su članovi tima sa

Elektronskog fakulteta.

Na osnovu uvida u riznicu vaţećih propisa Republike Srbije (dostupna na sajtu

Sluţbenog glasnika RS), vaţeći zakoni i propisi iz oblasti Informaciono-komunikacionih

tehnologija koji su od direktnog značaja za razvoj e-uprave su:

1. Zakon o informacionom sistemu Republike Srbije: Sl. glasnik RS, broj 12/1996-

325.

2. Zakon o elektronskom potpisu: Sl. glasnik RS, broj 135/2004-7

a. Pravilnik o tehničko-tehnološkim postupcima za formiranje

kvalifikovanog elektronskog potpisa i kriterijumima koje treba da ispune

sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa (Sl. Glasnik

RS, broj 26/2008 od 14. 3. 2008. godine)

b. Pravilnik o bližim uslovima za izdavanje kvalifikovanih elektronskih

sertifikata (Sl. Glasnik RS, broj 26/2008 od 14. 3. 2008. godine)

c. Pravilnik o Registru sertifikacionih tela za izdavanje kvalifikovanih

elektronskih sertifikata u Republici Srbiji (Sl. glasnik RS, broj 26/2008 od

14. 3. 2008. godine)

d. Pravilnik o evidenciji sertifikacionih tela: Sl. glasnik RS, broj 48/2005-25,

82/2005-8

3. Uredba o obezbeđivanju i zaštiti informacionih sistema državnih organa: Sl.

glasnik RS, broj 41/90-1520

4. Strategija razvoja informacionog društva u Republici Srbiji: Sl. glasnik RS, broj

87/2006-6

5. Zakon o elektronskom dokumentu: 51/2009-53, „Sluţbeni glasnik RS“, broj 51 od

14. jula 2009.

6. Politike informacionog društva i e-uprave

Evropske incijative za razvoj informacionog društva

Razvoj Informacionog društva u Evropi, poseban značaj dobija usvajanjem Lisabonske

Strategije. To su prva dokumenta, politike i strategije na osnovu koje je Evropska unija i

zemlje kandidati krenulii sinhronizovan razvij ove oblasti U okviru Lisabonske strategije data

su opredeljenja u razvoju informacionog drustva koja treba da:

podstiču rast produktivnosti,

stvaraju otvorenu i takmičarski nastrojenu digitalnu ekonomiju,

stimulišu inovaciju kako bi uticali na promene izazvane globalizacijom i

demografskom promenom.

Proizvodnja i korišćenje Informacionih i Komunikacionih Tehnologija (IKT) je ključ

modernizacije evropskih ekonomija.

Prepoznat je uticaj IKT-a na ekonomski učinak

tehnološki napredak i korišćenje IKT-a povećavaju rast produktivnosti i stvaraju

nova trţišta

investiranje u IKT podstiče inovaciju

IKT poboljšavaju razvoj biznisa i smanjuju administrativni teret kompanija

IKT povećavaju efikasnost u javnoj administraciji

Evropsk Inicijativa i2010 je sveobuhvatna strategija za modernizaciju i postavljanje

svih instrumenata politike EU kako bi ohrabrili razvoj digitalne privrede: zakonskih

instrumenata, istraţivanja i partnerstva s privredom. Osnov politike Evropske unije u oblasti

e-uprave predstavlja Akcioni plan9, koji je 2006. godine prihvatila Evropska komisija.

IKT je istaknuta oblast u četiri prioritetna područja delovanja odobrenih od strane

Evropskog Saveta u martu 2006. godine

Istraţivanje & Razvoj IKT-a (26% EU I&R). Inovativni napori mogu da se

stimulišu Inicijativama Zdruţenih Tehnologija, koherentnog sistema Prava

Intelektualnog Vlasništva i Evropskog plana standardizacije.

Administrativne procedure su poboljšane elektronskim sredstvima.

Rešenja eZdravstva i Nezavisnog Ţivljenja omogućavaju većem broju ljudi da

rade.

IKT promovišu energetsku efikasnost kroz inovaciju.

Zemlje jugoistočne Evrope su takoĎe bile aktivne na regionalnom nivou. One se bave

uvoĎenjem i razvojem IKT-a u okviru Inicijative „Elektronska jugoistočna Evropa – pakt za

stabilnost u jugoistočnoj Evropi“10

(e-JIE) sa ciljem da odgovore na izazove koje donosi

razvoj informacionog društva, iskoriste sve potencijale koje pruţaju IKT i povećaju

mogućnost integracije svojih privreda u svetsko trţište. Ciljevi inicijative e-JIE su sledeći:

bolja integracija zemalja JIE u svetsku privredu zasnovanu na znanju; podrška zemljama u

regionu u razvoju informacionog društva, uključujući postavljanje standarda, korišćenje

najboljih primera iz prakse i prenos znanja; stvaranje odgovarajućih institucija za izgradnju

informacionog društva za sve, u skladu sa politikom rada EU; koordinacija i podrška

regionalnih projekata IKT u različitim oblastima kao što su e-poslovanje, e-uprava i e-

obrazovanje.

Regionalni plan aktivnosti za razvoj informacionog društva za period od 2007. do 2012.

godine, „eSEE Agenda +“11

(eJugoistočnaEvropa) je potpisan na Ministarskoj konferenciji o

razvoju informacionog društva u Jugoistočnoj Evropi u Sarajevu 29. 10. 2007. Ovim planom

predviĎa se usklaĎivanje propisa zemalja regiona sa zakonodavstvom Evropske unije u

oblasti elektronske uprave. Sadrţaj „eSEE Agende +“ obuhvata jedinstveni JIE informacioni

prostor, inovacije i investiranje na poljima IKT istraţivanja i obrazovanja, inkluzivno

informaciono društvo, skup osnovnih servisa e-uprave, centralni sistemi i portal e-Uprave.

Postoje tri osnovna nosioca inicijative i2010

9 „i2010 eGovernment Action Plan: Accelerating eGovernment in Europe for the Benefit of All“,

Communication from the Commission to the Council, the European Parliament, the European Economic and

Social Committee and the Committee of the regions, COM (2006), 173 final, Brussels, 25. 04. 2006. 10

Inicijativa elektronska jugoistočna Evropa – Pakt za stabilnost u jugoistočnoj Evropi 11

Agenda za razvoj Informacionog Društva u jugoistočnoj Evropi za period od 2007. do 2012. godine“

Jedinstveni Evropski Informacioni Prostor promoviše otvoreno i takmičarski nastrojeno

unutrašnje trţište za elektronske komunikacije i digitalni sadrţaj.

Inovacija i I&R IKT-a promovišu rast i stimulišu prihvatanje IKT-a od strane biznisa.

Uključivanje, bolji javni servisi i kvalitet ţivota osiguravaju stalnost rasta sa

kontinuiranim razvojem.

Definisanjem eGovernmenta moguće je preći na sledeću fazu – izgraĎiivanja

eGovernment strategije. Ona je fundamentalna za navigaciju kroz istraţivanje e-government

trţišta, proces i procedure reinţenjeringa radi podrţavanja eGovernmenta i implementacije

inicijativa. Strategija mora efikasno i efektivno sluţiti digitalnom društvu. Ona bi trebala da

obuhvati:

Organizacionu definiciju eGovernmenta koja obuhvata ključne oblasti i identifikaciju

svih korisnika.

Viziju koja je razumljiva i koja saţeto izraţava organizacioni koncept i plan

eGovernmenta.

Specifične ciljeve koje je moguće nadgledati i meriti

Identifikaciju politike neophodne za podrţavanje ovog projekta

Metodologiju za odreĎivanje organizacione spremnosti

Proces identifikacije i priorizacije eGovernment inicijativa

Poslovni model za podrţavanje ovih inicijativa

Sagledavanje kritičkih faktora uspeha koji su povezani sa organizacionom spremnošću i

fokusirani su oko: procesa (procesi i procedure se moraju poboljšavati, a nove solucije

moraju biti dizajnirane na ovim poboljšanjima), ljudi (odnosi se na adekvatan nivo dobro

obrazovanih i obučenih ljudi koji odrţavaju i koriste ove sisteme), tehnologije (fokusira se na

procenu trenutne infrastrukture, indentifikaciju potreba za poboljšanjem radi podrţavanja

eGovernment inicijativa, implementacija ovih poboljšanja i integracije postojećih

autonomnih sistema).

Kao i u svakom poslu od nečega se mora početi. S obzirom na gotovo nesaglediv obim

poslovanja i mogućnosti koje pruţa eGovernment, definisanje strategije razvoja predstavlja

ozbiljan posao za koji se treba detaljno pripremiti. Faza pripreme bi mogla da se odvija kroz

sledeće aktivnosti:

Potrebno je pre svega dobro proučiti sve što je do sada uraĎeno u ovom domenu,

videti kakva su iskustva drugih koji su već radili na tome.

Kada se jednom donese odluka treba čvrsto istrajati na njoj.

U organizaciji gde se uvodi eGovernment treba odrediti osobu koja će davati smernice

i usmerenja i biti rukovodioc u posla.

Treba odrediti osovu koja je zaduţena za implementaciju eGovernment rešenja.

Za uspešan start potrebno je obučiti i zaposlene koji će raditi na tim poslovima,

upoznati ih sa budućim poslovima i objasniti im perspektive daljeg razvoja.

eGovernment je kompleksan i sveobuhvatan posao i za razvoj ovog rešenja treba

traţiti saglasnost korisnika. Anketiranjem predstavnika zajednice ili celog biračkog

tela, i razgovorom sa poslovnim partnerima treba videti za koje on-line aplikacije su

oni zainteresovani. Ovo je potrebno pre svega zato što, kada jednom ti poslovi budu

stavljeni njima na raspolaganje oni traba da ih koriste.

Slika: Učesnici u strateškom razvoju eGovernmenta

U idejnom rešenju treba ponuditi odmah sve aplikacije (maksimalan broj) tako da

prihod ili ušteda od tih poslova bude maksimalna i kako bi se odmah sagledao obim

posla i poslovanja koji treba da se ostvari u periodu razvoja i eksploatacije

eGovernment sistema.

Sve poslove treba razvijati u saradnji sa drugima koji takoĎe rade iste ili slične

projekte, treba razmenjivati iskustva i proveravati svoju strategiju na iskustvima

drugih. Posebno treba obratiti paţnju da će jednoga dana biti potrebno da se lokalne

uprave poveţu u jedinstvenu celinu i da će biti problema sa raznorodnim podacima.

Slika: Strategija uvoĎenja eGovernment sistema

Efikasna strategija će rezultirati značajnim poboljšanjima u vladi koja uključuju:

Pojednostavljenje isporuke usluga graĎanima;

Eliminacija organizacionih slojeva menadţmenta vlade;

Omogućavanje jednostavnog pronalaţenja informacija i dobijanja usluga svim

korisnicima, graĎanima, poslovnim subjektima, drugim nivoima federalne vlade;

Pojednostavljenje procesa i smanjenje troškova integrisanjem i eliminacijom

nepotrebnih redundantnih sistema;

Konstruisanje vladinih operacija tako da garantuju brz odgovor na potrebe graĎana.

Jedn

osmerna

interakcija

Infor

macija

Dvo

smerna

interakcija

Tran

sakcija

Službenici gradske uprave

eGovernment

Strategiski razvoj

Business Partners (nabavljači, servis Provajderi)

Korisna iskustva u Lokalnoj upravi

Očekivanja Građani/ poslovni partneri

Lokalne Organizacije (Škole,mediji)

IT Industrija Proizvodi i servisi

Nacionalna vlada Lokalne uprave iz okruženja

Digitalna Agenda

Digitalna Agenda za Evropu je jedna od sedam inicijativa Evropa 2020 Strategije, koja

definiše ključnu ulogu koja omogućava upotrebu Informacione i Komunikacione Tehnologije

(ICT) koja će se morati upotrebiti ukoliko Evropa ţeli uspešno ostvarivanje svojih ambicija

do 2020.

Više nego ikada, Evropi je bila potrebna nova, jasna, uravnoteţena Digitalna agenda

zasnovana na potpunom razumevanju političkih pitanja i konteksta u kom se javljaju.

Pragmatična strategija je potrebna za odrţivi rast i razvoj, kako bi Evropa bila u stanju da

odgovori na sledeće glavne izazove:

Transformacija Evrope u visokostručnu privredu, privredu gde je zaposlenost

visoka, potrebnu u globalnoj sredini;

Rešavanje problema starije populacije uporedo sa poboljšavanjem najvećih javnih

slţbi;

Rešavanje tih problema infrastrukture uzimajući u obzir predviidljivo širenje i

ograničenja sredine;

OPŠTI CILJEVI AGENDE I I PREPREKE ZA REALIZACIJU

Cilj Agende jeste da iscrta put za maksimalnu upotrebu socijalnog i ekonomskog

potencijala ICTa, pre svega Interneta radi zabave, komunikacije, rada i slobodnog

izraţavanja. Uspešno ostvarivanje Agende će omogućiti inovativnost, ekonomski rast i

poboljšanje u svakodnevnom ţivotu kako za graĎane tako i za biznis. Šira primena i

efektivnija upotreba digitalne tehnologije će omogućiti Evropi fokus na ključne izazove i

omogući će Evropljanima bolji kvalitet ţivota.

Na osnovu konsultacija sa stejkholderima i na osnovu uvida koji se nalazi u Deklaraciji

Grenade i Rezoluciji Evropskog Parlamenta, Evropska komisija je identifikovala sedam

najbitnijih prepreka. Sami ili u kombinaciji sa drugim, ove prepreke značajno slabe napore za

eksploataciju ICTa, stavljajući do znanja potrebu za sveobuhvatni i ujedinjen politički

odgovor na Evropskom nivou.

• Rasparčano digitalno tržište

Evropa je još uvek skrpljena od nacionalnih online trţišta, i Evropljani su sprečeni iz

razloga rešivih problema od uţivanja u dobrobiti od jedinstvenog digitalnog trţišta.

Komercijalni i kulturni sadrţaj i usluge moraju da protiču bez obzira na granice, što se moţe

omogućiti eliminisanjem regulatornih barijera i olakšavanjem elektronskog plaćanja i

fakturisanja. Mora se više uraditi u okviru postojećeg regulatornog okvira da bi se

jedinstveno trţište utkalo u Telkom sector.

• Manjak interperabilnosti

Evropa još uvek ne sakuplja maksimalnu dobrobit od interperabilnosti. Nedostaci u

postavljanju standarda, javnih nabavki i koordinacije izmeĎu javnih vlasti sprečavaju

digitalne usluge i ureĎaje koje koriste Evropljani da rade zajedno kako bi i prvenstveno

trebalo. Digitalna Agenda moţe se pokrenuti ukoliko različiti delovi i aplikacije su

interoperabilne i zasnovane na standardima i otvorenim platformama.

• Manjak investicija u mreži

Aktivnosti moraju biti fokusirane na pruţanje pravih podsticaja radi stimulisanja

privatnih investicija, dopunjene sa paţljivo odabranim javnim investicijama, bez ponovnog

monopola na mreţi, takoĎe sa poboljšanom spektru raspodele.

• Nedovoljna istraživanja i inovativni napori

Mora se poboljšati talenat istraţivača da bi pruţili inovativni ekosistem gde evropski

orijentisane ICT kompanije svih veličina mogu proizvesti proizvode svetske klase koji bi

generisali potrebu. Stoga, mora se usmeriti suboptimalni karakter sadašnjih istraţivanja i

inovativni napori od usklaĎivanja više privatnih investicija, bolje koordinacije i udruţivanje

resursa, bolji i brţi pristup digitalnim malim i srednjim preduzećima ka evropskim

istraţivačkim fondovima, spojiti istraţivačku infrastrukturu i inovativne klastere i razvoj

standarda i otvorena platforma za nove aplikacije i usluge.

• Manjak digitalne pismenisti i veština

Evropa pati od rastućeg broja nedostatka profesionalnih ICT veština i deficita digitalne

pismenisti. Ovi nedostaci isključuju velik broj graĎana od digitalne zajednice i ekonomije i

zadrţavaju velik multiplejerski efekat na ICT da se usmeri na rast produktivnosti.

Porast cyber kriminala i rizika od smanjenja poverenja u mreže

Evropa se mora usmeriti na smanjenje "cybercrime" – od zlostavljanja dece do

pronalaţenja kraĎa i cyber napada, i da se usmeri na postavljanje odgovarajućih odbrambenih

mehanizama. Internet je postao kritična informaciona infrastruktura za individualce kao i za

Evropsku ekonomiju generalno, tako da IT sistemi i mreţe moraju biti elastičnije i omogućiti

sigurnost za sve vrste pretnji.

1. Digitalna Agenda EU 2010 i eGovernment sektor

eGovernment usluge pruţaju troškovno-efektivan put ka boljim uslugama svakom

graĎaninu i poslovanju i otvorenoj za učešće i transparentnoj Vladi. eGovernment usluge

mogu smanjiti troškove i sačuvati vreme potrebno za javnu administraciju, graĎane i

poslovanja. Ono takoĎe pomaţe smanjenju rizika od klimatskih promena, prirodnih i

ljudskom rukom izazvanih opasnosti uključivanjem deljenja podataka o okruţenju i

informacija vezanih za okolinu. Danas, uprkos visokom nivou dostupnosti eGovernment

usluga u Evropi, razlike još uvek postoje meĎu Zemljama članicama i upotreba eGovernment

usluga od strane graĎanstva je niska. U 2009, samo 38% EU graĎana je koristilo Internet radi

pristupa eGovernment usluga, u poreĎenju sa 72% poslovanja.

Evropske vlasti se zalaţu za stvaranje personalizovanih, multi platformskih

eGovernment usluga sa fokusom na korisnika da bude realnost do 201512

. Do tada, vlasti

trebaju da preduzmu mere da bi izbegli nepotrebne tehničke zahteve, na primer aplikacije

koje samo funkcionišu u specifičnom tehničkom okruţenju ili sa specisičnim ureĎajima.

Komisija će biti primer u implementaciji smart eGovernment. Ove usluge će podrţati

administrtivne procese, olakšavanje deljenja informacija i pojednostavljenje interakcije sa

Komisijom, osnaţivanjem korisnika i poboljšanjem efikasnosti, efektivnosti i transparentnosti

Komisije.

Većina javnih online usluga ne radi preko granica na štetu mobilnosti graĎana i

poslovanja. Drţavne vlasti su se do sad fokusirale na nacionalne potrebe i nisu dovoljno uzele

u obzir dimenziju jedinstvenog trţišta eGovernment-a. Samo nekoliko inicijativa

jedinstvenog trţišta i zakonskih instrumenata (kao što su Direktiva Usluge ili eProcurement

Akcioni Plan) se oslanjaju na mogućnost poslovanja da uzajamno deluju i da obavljaju

poslovanje sa javnom administracijom elektronskim putem i preko granica13

.

Stoga Evropa treba bolju administrativnu korporaciju radi razvoja preko graničnih

javnih online usluga. Ovo uključuje implementaciju eProcurement-a kao i praktične e-

identifikacije i e-autentičnosti preko graničnih usluga (uključujući zajedničko prepoznavanje

bezbednosnih nivoa za autorizaciju)14

.

eEnvironment usluge, kao kategorija eGovernment usluga, su ili još uvek ne razvijene,

ili rasparčane kroz nacionalne granice. Pravo Zajednice u ovoj oblasti treba da bude ponovo

.

pregledan i modernizovan. TakoĎe, inovativna rešenja kao što su napredne senzorne mreţe,

mogu popuniti jaz u podrebniIm podacima.

2. Interoperabilnost i standardi

Internet je najbolji primer snage tehničke interoperabilnosti. Njegova otvorena

arhitektura daje interoperabilne ureĎaje i aplikacije milionima na celom svetu. Ali da bi se

prikupile sve koristi od ICT razvoja interoperabilnosti meĎu ureĎajima, aplikacijama,

riznicama podataka, servisa i mreţa mora biti nadalje poboljšana.

Evropski okvir postavljanja standarda mora sustići brz razvoj trţišta tehnologije jer su

standardi neophodni za interoperabilnost. Komisija će nastaviti sa revizijom Evropske

politike standardizacije praćenjem White Paper-a “Modernizacija ICT standardizacije u EU”,

[2] i konsultacije bitnih publikacija. Reflektovanjem rasta i razvoja značaja ICT standarda

razvijeno od strane globalnih foruma i konzorcijuma, jedan bitan cilj jeste da dozvoli njihovu

upotrebu u legalizaciji i drţavnim procedurama.

Ključna aktivnost za promovisanje interoperabilnosti izmeĎu drţavne administracije će

biti kada Komisija prihvati ambicioznu Evropsku Strategiju Interoperabilnosti i Evropski

Okvir Interoperabilnosti koji će biti u okviru ISA programa (Interoperability Solutions for

European Public Administrations) [3].

Komisija će ispitati izvodljivost mera koje mogu usmeriti značajne trţišne igrače da

licenciraju interoperabilne informacije, dok će u isto vreme promovisati inovaciju i

konkurenciju. Kao deo revizije EU politike standardizacije, aktivnost Komisije će biti

predlaganje legalne mere za ICT interoperabilnost do 2010 za reformu pravila za

implementaciju ICT standarda u Evropi da bi dozvolili upotrebu ICT standarda foruma i

konzorcijuma.

Realizacija eGovernmenta Sve dok je neki projekat u fazi razrade i idejnog rešenja sve je u redu. Problemi nastaju

kada se preĎe u fazu realizacije. Za početak potrebno je sledeće:

Prihvatanje potrebe za promenama. Donošenje odluke o neophodnosti razvoja.

Definisanje tima koji će da radi dizajn sajta, da uradi analizu i projekat i uradi

programska rešenja novog informacionog sistema,

Prelazak na novi sistem. Izgradnja alata i procesa, formiranje zaštitnog znaka i

prepoznatljivosti u skladu sa Internet biznis planom, analiza rezultata i ako je to

potrebno reinţinjering procesa,

Izgradnja infrastrukture, provera spremnosti procesa i formalizacija procesa i

organizacije.

Kada se pristupi izradi sajta polazna osnova su korisnici i njihove potrebe i to je ujedno

i centralno mesto na «home page». Te potrebe se generalno mogu grupisati u kategorije:

Korisnici jednostavno ţele informacije

Korisnici ţele da komuniciraju sa vladom (od lokalne pa naviše)

Korisnici ţele da obavljaju transakcije sa gradskom vladom koja uključuje sisteme

plaćanja

Korisnici ţele instant informacije sve na jednom mestu

Transparentnost vlasti za koju se zalaţu i graĎani i vlast

Pored standardnih informacija koje se pruţaju korisnicima potrebno je dati i jedan broj

«instant» informacija koje imaju za cilj da povećaju posećenost sajta, pruţe informacije

vezane za kulturna, sportska i razna druga dešavanja, daju vremensku prognozu i najnovije

vesti o radu organa uprave. . . Na taj način sajt dobija na kvalitetu i na preko potrebnoj

prepoznatljivosti koja je predusluv dobre investicije za prelazak na ovaj način poslovanja

gradske uprave. Ovo treba da je u saglasnost sa modelom «added value» koja se široko

primenjuje u poslovanju preko Interneta. Treba takoĎe raditi na uspostavljanju «1-1»

marketinga uz mogućnost personalizacije sajta prema potrebama svakog pojedinačnog

korisnika i uz saglasnosti sa njegovim potrebama i očekivanjima. Dalje uspeh sajta zavisi i od

dizajna, vremena učitavanja, veza, telekomunikacione infrastrukture na teritoriji odreĎene

opštine jer je to neophodan preduslov za započinjanje Internet biznisa. Ako potencijalni

korisnici nisu u mogućnosti da imaju kvalitetan internet servis za prihvatljivu cenu ne

moţemo očekivati od njih da preĎu na nov način poslovanja.

Uticajni faktori

Mnoštvo faktora koji se ne mogu smatrati smernicama, ali ih je bitno sagledati jesu:

Odgovarajući pravni okviri

Dobar balans izmeĎu vrha i dna vertikalne dimenzije vlade

Politička volja na svim nivoima

Standardizacija

Interoperabilnost organizacija

Sigurnost i poverenje

Promene u upravljanju i razvoju HR managmenta (kadrovima)

Barijere – prepreke

Prilikom uvoĎenja eGovernmenta javlja se više prepreka, a neke se i prepliću:

NasleĎe organizacija, teškoće menjanja interne strukture vlade neophodne za uspešnu

e-vladu

Nedovoljno jasna vizije na vrhu i neadekvatno prenošenje te vizije na sve nivoe vlade.

Nedostatak političke volje uz nedostatak znanja i stručnosti, mnoštvo političara

posebno lokalnog nivoa koji nisu voljni da ţrtvuju svoje karijere i pozicije zbog e-

vlade.

Zakonske i druge prepreke i organizaciona nekompatibilnost.

NasleĎe rukovoĎenja – postepeno smanjenje srednjeg nivoa upravljanja i kadrovi koji

ne ţeli da izgubi moć.

Neodgovarajuća kultura i etička svest o potrebama javne uprave.

Nedostatak tehnologije i nasleĎe tehnološke neoperabilnosti.

Nedostatak obučenih kadrova.

Nedostatak marketinga za e-vladu.

Kriva učenja javnog sektora je dugačka i teška (nedostatak volje za učenjem i

unapreĎenjem znanja).

Ignorisanje potreba korisnika, nekada i kada su poznate (politički i drugi razlozi).

Principi realizacije

E-upravu treba realizovati poštujući sledeće osnovne principe:

Pristup svima. Javni servisi moraju biti dostupni svim graĎanima. Glavni preduslov

za ovo je jeftin i brz pristup Internetu.

Sprečavanje digitalne podele. GraĎani sa malim prihodima i slabim tehničkim

znanjem ne bi trebalo da budu diskriminisani, tj. mora se izbeći digitalni jaz meĎu

različitim socijalnim slojevima.

Bezbednost i zaštita privatnosti. Javni servisi moraju biti bezbedni i moraju štititi

privatnost graĎana.

Otvoren sistem. E-uprava će se primenjivati u saglasnosti sa principima otvorenog

sistema zasnovanog na otvorenim i meĎusobno funkcionalnim IKT rešenjima

različitih proizvoĎača.

Koherentnost i funkcionalna jedinstvenost. E-uprava predstavlja veoma sloţen, ali

integrisan informacioni sistem, koji funkcioniše kao jedan koherentan sistem, gde se

jedinstvenost i zajedničko funkcionisanje različitih heterogenih delova postiţe kroz

standardizaciju i koordiniran razvoj.

Autonomija u razvoju. Svaki drţavni organ ili javna organizacija moţe autonomno

da se razvija i upravlja svojim podsistemom prema prethodno dogovorenim

standardima e-uprave i nacionalnom planu razvoja.

Fleksibilna i moderna IKT rešenja. Primenjena IKT rešenja zasnivaće se na

najnovijim metodološkim i tehnološkim dostignućima omogućujući produktivan

razvoj i obezbeĎujući fleksibilnost na buduće organizacione i tehnološke promene.

Oslanjanje na nacionalni IKT sektor i akademsku/istraživačku zajednicu. Da bi

se pruţila prilika razvoju nacionalnog IKT sektora i pospešio razvoj

akademske/istraţivačke zajednice, razvoj e-uprave će se uglavnom zasnivati na

domaćim IKT kompanijama i akademskim institucijama, kao i istraţivačkim

centrima.

Metodološki okvir eGovernmenta

Realizacija vizije eGovernmenta je veoma sloţen proces, koji zahteva planiranje i

izvoĎenje mnogobrojnih aktivnosti. Da bi se savladala ova sloţenost, sledeći metodološki

okvir identifikuje ključne komponente eGovernmenta i na taj način omogućava bolju

organizaciju razvoja eGovernmenta.

Javne usluge

Administrativni procesi

Javni podaci

(Centralni registri)

S

T

A

N

D

A

R

D

I

Telekomunikaciona

infrastruktura

B

E

Z

B

E

D

N

O

S

T

e-Plaćanje

Pravna i institucionalna infrastruktura

G2C G2B G2G

Portal javne uprave

Slika: Metodološki okvir eGovernmenta.

Potrebno je razviti sledeće ključne komponente e-uprave:

Telekomunikaciona infrastruktura. Moderna i liberalizovana digitalna

telekomunikaciona infrastruktura omogućava graĎanima, privredi i drţavnim organima brz i

jeftin pristup elektronskim javnim uslugama i predstavlja komunikacionu osnovu za e-

upravu. Primena ove infrastrukture je, prema tome, vaţna za ciljeve e-uprave, posebno u

udaljenim i nerazvijenim oblastima zemlje.

E-plaćanje. Elektronski javne usluge različitih drţavnih organa zahtevaju elektronski

metod plaćanja. Ovakve metode plaćanja moraju se definisati i unaprediti. MeĎutim, e-uprava

treba da zadrţi i tradicionalni metod plaćanja da bi omogućila postepenu tranziciju i sprečila

digitalnu podelu meĎu graĎanima.

Bezbednost. Bezbednost transakcija i zaštita informacija igraju značajnu ulogu u

uspešnoj realizaciji e-uprave. Postoji nekoliko aspekata bezbednosti, ali je posebno značajno

uspostaviti uzajamno poverenje da bi se podrţalo široko korišćenje elektronskih interakcija,

kako izmeĎu korisnika i uprave tako i unutar same uprave, tako što će se koristiti zajednička

rešenja za uspostavljanje ‚identiteta‛ učesnika u elektronskim transakcijama.

Standardi. Standardi su izuzetno vaţni za uspešan razvoj i integraciju javnih usluga i

informacija. Standardi imaju dvostruku namenu: (1) da obezbede zajedničko funkcionisanje

izmeĎu heterogenih IKT rešenja primenjenim u različitim oblastima e-uprave i (2) da

omoguće koordinaciju razvoja aktivnosti e-uprave.

Slika: Mesto i uloga standardizacije u razvoju eGovernmenta

Zakonska infrastruktura. E-uprava zahteva novi zakonski okvir koji bi adekvatno

regulisao široko korišćenje elektronskih javnih usluga i IKT u javnoj upravi i u odnosima

uprave sa stanovništvom i privredom. Prvi koraci prema definisanju zakonskih okvira su

načinjeni usvajanjem Zakona o elektronskom potpisu, ali zakonski okvir mora se razviti

mnogo dublje da bi obuhvatio sve aspekte e-uprave.

Institucionalna infrastruktura. Uspešan razvoj e-uprave zahteva efikasnu upravljačku

strukturu koja će planirati, koordinirati, izvršavati i vrednovati prihvaćenu strategiju e-

uprave.

Glavne karakteristike koncepta eGovernmenta su:

Tri osnovna, zadataka koji se moraju sprovesti pre, ili u toku, automatizacije rada

drţavne administracije su:

Utvrditi poslovni model funkcionisanja svakog organa i organizacije, kao i Republike

kao celine. Svako ministarstvo i druga organizacija treba da odgovori na pitanja: šta je

naša misija, odnosno zašto mi postojimo; ko su naši klijenti i čime moţemo da ih

zadovoljimo; šta je zaista naš posao, kako ga sada obavljamo i kako ţelimo da ga

obavljamo u budućnosti; i slično. Rezultat će biti nova organizaciona i funkcionalna

šema drţavne administracije koja će odgovarati modelu upravljanja koji se uvodi.

Utvrditi procedure i organizaciju za obavljanje svakog posla u svakom organu

pojedinačno lokalno i u Republici kao celini. Bez precizno definisanih procedura,

nemoguće je automatizovati poslove drţavne uprave. Ovo je od najvećeg mogućeg

značaja za funkcionisanje bilo koje administracije ili poslovne sredine, bez obzira da

li će se automatizovati ili ne.

Definisati radna mesta skupom znanja i veština potrebnih za obavljanje poslova na

tom radnom mestu, a ne stručnom spremom i godinama iskustva; definisati jasne i

precizne kriterijume za utvrĎivanje posedovanja potrebnih znanja i veština; i,

ustanoviti škole i kurseve koji vode sticanju traţenih znanja i veština, kako bi svakom

radniku u drţavnoj administraciji bio jasan put napretka u karijeri.

Slika: Koncept eGovernmenta

Preduslovi i potrebne mere za uvoĎenje eGovernmenta:

Postojanje više različitih komunikacionih kanala koji omogućavaju pristup javnim

uslugama, a koji se biraju od strane graĎana i privrede shodno njihovoj podesnosti

i pristupačnosti.

Javne usluge su organizovane prema potrebama njihovih korisnika, tj. prema

ţivotnim i poslovnim situacijama graĎana i privrede, a ne prema internoj

organizaciji drţavnih organa.

Usluge koje drţavni organi pruţaju su potpuno meĎusobno integrisane, umesto da

predstavljaju izolovane celine.

Zahtevi korisnika prihvaćeni na prijemnim mestima transparentno se obraĎuju u

pozadini, bez obzira na broj različitih organa koje učestvuju u obradi. U pruţanju

svojih usluga, neki organ se moţe oslanjati na usluge drugih organa.

GraĎanima i privredi je potrebna minimalna dokumentacija da bi podneli zahtev i

zadovoljili svoje potrebe. Sve druge potrebne informacije, ukoliko su u posedu

nekog drţavnog organa, dobijaju se komunikacijom unutar drţavne uprave

korišćenjem integrisanih usluga.

Sprečavanje digitalne podele. GraĎani sa malim prihodima i slabim tehničkim

znanjem ne bi trebalo da budu diskriminisani, tj. mora se izbeći digitalni jaz meĎu

različitim socijalnim slojevima.

Bezbednost i zaštita privatnosti. Javni servisi moraju biti bezbedni i moraju

štititi privatnost graĎana.

Koncept eKoncept e--upraveuprave

Životni

događaji i

poslovne

situacije

Odeljenje 1

Fizičko

prisustvo

Internet

Call centri

Fax

Digitalna TV

Mobilni uređaji

Kiosci

Komunikacioni kanali

(Prijemna kancelarija)

S1

S2

Praćenje

toka procedure

Usluga

1

Usluga 2

Bazna

usluga 1

Bazna

usluga 2

Odeljenje 2

Bazna

usluga 1

Integracija uslugaObavljanje usluga Portal

Otvoren sistem. E-uprava će se primenjivati u saglasnosti sa principima

otvorenog sistema zasnovanog na otvorenim i meĎusobno funkcionalnim IKT

rešenjima različitih proizvoĎača.

Koherentnost i funkcionalna jedinstvenost. E-uprava predstavlja veoma sloţen,

ali integrisan informacioni sistem, koji funkcioniše kao jedan koherentan sistem,

gde se jedinstvenost i zajedničko funkcionisanje različitih heterogenih delova

postiţe kroz standardizaciju i koordiniran razvoj.

Autonomija u razvoju. Svaki drţavni organ ili javna organizacija moţe

autonomno da se razvija i upravlja svojim podsistemom prema prethodno

dogovorenim standardima e-uprave i nacionalnom planu razvoja.

Fleksibilna i moderna IKT rešenja. Primenjena IKT rešenja zasnivaće se na

najnovijim metodološkim i tehnološkim dostignućima omogućujući produktivan

razvoj i obezbeĎujući fleksibilnost na buduće organizacione i tehnološke promene.

Oslanjanje na nacionalni IKT sektor i akademsku/istraživačku zajednicu. Da

bi se pruţila prilika razvoju nacionalnog IKT sektora i pospešio razvoj

akademske/istraţivačke zajednice, razvoj e-uprave će se uglavnom zasnivati na

domaćim IKT kompanijama i akademskim institucijama, kao i istraţivačkim

centrima.

Ključne komponente eGovernmenta

Telekomunikaciona infrastruktura. Moderna i liberalizovana digitalna

telekomunikaciona infrastruktura omogućava graĎanima, privredi i drţavnim

organima brz i jeftin pristup elektronskim javnim uslugama i predstavlja

komunikacionu osnovu za e-upravu. Primena ove infrastrukture je, prema tome,

vaţna za ciljeve e-uprave, posebno u udaljenim i nerazvijenim oblastima zemlje.

E-plaćanje. Elektronski javne usluge koje se proteţu preko različitih drţavnih

organa zahtevaju elektronski metod plaćanja. Ovakve metode plaćanja moraju se

definisati i unaprediti. MeĎutim, e-uprava treba da zadrţi i tradicionalni metod

plaćanja da bi omogućila postepenu tranziciju i sprečila digitalnu podelu meĎu

graĎanima.

Bezbednost. Bezbednost transakcija i zaštita informacija igraju značajnu ulogu u

uspešnoj realizaciji e-uprave. Postoji nekoliko aspekata bezbednosti, ali je

posebno značajno uspostaviti uzajamno poverenje da bi se podrţalo široko

korišćenje elektronskih interakcija, kako izmeĎu korisnika i uprave tako i unutar

same uprave, tako što će se koristiti zajednička rešenja za uspostavljanje

‚identiteta‛ učesnika u elektronskim transakcijama.

Standardi. Standardi su izuzetno vaţni za uspešan razvoj i integraciju javnih

usluga i informacija. Standardi imaju dvostruku namenu: (1) da obezbede

zajedničko funkcionisanje izmeĎu heterogenih IKT rešenja primenjenim u

različitim oblastima e-uprave i (2) da omoguće koordinaciju razvoja aktivnosti e-

uprave.

Zakonska infrastruktura. E-uprava zahteva novi zakonski okvir koji bi

adekvatno regulisao široko korišćenje elektronskih javnih usluga i IKT u javnoj

upravi i u odnosima uprave sa stanovništvom i privredom. Prvi koraci prema

definisanju zakonskih okvira su načinjeni usvajanjem Zakona o elektronskom

potpisu, ali zakonski okvir mora se razviti mnogo dublje da bi obuhvatio sve

aspekte e-uprave.

Institucionalna infrastruktura. Uspešan razvoj e-uprave zahteva efikasnu

upravljačku strukturu koja će planirati, koordinirati, izvršavati i vrednovati

prihvaćenu strategiju e-uprave.

Infrastruktura za uvođenje e-Governmenta

Da bi se na pravi način u poslovanje neke uprave uvelo elektronsko poslovanje

potrebna je razvijena sledeća infrastruktura:

Mrežna infrastruktura – neophodan preduslov za normalan rad aplikacija u samoj

upravi. Da bi bio omogućen servis graĎanima mora da postoji Intranet u samoj upravi

koji će to da omogući na pravi način.

Internet – pošto se i po definiciji elektronsko poslovanje uprave definiše kao

poslovanje uprave preko Interneta, korišćenjem svih njegovih prednosti i resursa je

nešto što se podrazumeva, a razvijena Internet infrastruktura je neophodna za

normalan razvoj e-governmenta

Identifikovanje prioriteta

Automatizacija rada drţavne administracije je izuzetno skup projekat. MeĎutim, mnogi

pojedinačni radni zadaci u okviru projekta mogu se ostvariti i bez utrošaka novih sredstava,

kreativnim pristupom u planiranju.

U osnovi postoje četiri vrste radnih zadataka u okviru projekta eGovernmenta:

1. Radni zadaci koji se mogu izvršiti racionalnim korišćenjem ili kreativnijom

upotrebom postojećih resursa.

2. Radni zadaci se mogu finansirati od ušteda. U mnogim sistemima, kao što je sistem za

distribuciju lekova, ili sistem robnih rezervi, nije moguće pouzdano utvrditi da li su

sredstva utrošena celishodno ili je došlo do rasipanja ili zloupotrebe. Uštede koje se

mogu ostvariti sistemom kontrole i uvoĎenjem elektronizacije dovoljne su da se

isplate svi troškovi uvoĎenja sistema za veoma kratko vreme.

3. Radni zadaci se mogu finansirati iz prihoda. Ovde spadaju pre svega usluge koje se

naplaćuju od klijenata, kao što je registracija reduzeća, izdavanje pasoša, izdavanje

graĎevinskih dozvola, ili izvoda iz katastra nepokretnosti. Komercijalni krediti se

mogu sa lakoćom obezbediti za ovakve projekte, uz odgovarajuće projekcije prihoda

od kojih bi se servisirali dugovi.

4. Radni zadaci koji se finansiraju iz budţeta. OdreĎeni osnovni radni zadaci, kao na

primer uvoĎenje elektronske pisarnice ili sistem za elektronsku pripremu novih

zakona, moraju se finansirati iz budţeta.

Svakom projektu, bez obzira u kom se ministarstvu odvijao, mora se dati relativna

vrednost prioriteta. Kriterijumi koji se koriste su:

1. Stepen unapreĎenja procesa (ubrzavanje, pojednostavljivanje ili pojeftinjenje

procedure)

2. Stepen unapreĎenja sistema (povećanje efikasnosti celog ministarstva i vlade kao

celine)

3. Stepen meĎuzavisnosti (u kojoj meri će drugi projekti moći da se oslone na rezultate

ovog projekta i time smanje svoju cenu ili vreme implementacije)

4. Vidljivost rezultata (politički profil koji se pretače u povećanje podrške celom

poduhvatu)

5. Efekat na privredu (u kojoj meri se koristi domaća pamet i doprinosi razvoju domaćih

preduzeća)

6. Vreme za implementaciju

7. Cena implementacije

8. Izvor finansiranja

Svi kriterijumi se koriste u svetlu ustanovljenih strateških prioriteta i na osnovu toga

dobijaju relativan teţinski faktor. Prioriteti se mogu privremeno promeniti, pa se i teţina

pojedinih kriterijuma moţe se vremenom korigovati. Na primer, poslednih godina je naročito

izraţena borba protiv korupcije i kriminala, pa će kriterijum „Vidljivost rezultata“ dobiti

relativno veću teţinu za projekte koji omogućavaju efikasniju borbu protiv korupcije i

kriminala (kao što je sistem za elektronsku registraciju preduzeća, sistem za lociranje

automobila, itd).

Normalno je da je nemoguće sve raditi odjednom. Potrebno je pre svega definisati

prioritetne poslove i prioritetne aplikacije. Da bi se odredile prioritetne aplikacije potrebno je

formirati listu:

Lakoća izvoĎenja

Orgaizaciono tehnička pripremljenost da se servis podrţi

Korisnost aplikacije za graĎane (pogodnosti, vaţnost)

Cena koštanja razvoja aplikacije

Potencijalne uštede koje će se ostvariti razvojem te aplikacije.

Lista prioriteta na kraju analize daje terminski plan za razvoj eGovernment aplikacija.

Posebno je vaţno da se identifikuju najvaţniji servisi koje je moguće realizovati na

Web-u. Svi ostali ciljevi koji su po nekom kriterijumu kritični ostaju za neku od kasnijih faza.

Potrebno je u prvom trenutku imati uspešan rezultat kako bi se korisnici uverili da je

dostignut zadovoljavajući nivo usluga i cena.

Pošto su početne investicije u tehničku infrastrukturu velike potrebno je pre svega

identifikovati najznačajnije servise kako bi se oni prioritetno radili i stavili na raspolaganje

korisnicima.

Da bi se pokazalo koliko vredi poslovanje preko Interneta, potrebno je napraviti

kriterijume i mere prema kojima će se uporeĎivati kao što su zadovoljstvo posetioca, kvalitet

prodaje (usluga), ušteda. Ovo je potrebno stoga što se na taj način dobija saglasnost za

nastavak rada, za poboljšanje kvaliteta aplikacija i razvoja novih.

5. Internet servisi kao podrška tradicionalnim procesima javne

uprave

Interaktivni javni servisi i pokazatelji e-Uprave Početak Evropske strategije za razvoj eGovernment-a vezuje se za inicijativu “e-Europe

2002”, predstavljene marta 2000 na Lisabonskom Evropskom savetu. Ova inicijativa je

potvrĎena na Savetu u Feiri juna 2000. Glavni cilje eGovernment-a je taj da zemlje članice

osuguraju “opšti elektronski pristup ka glavnim javnim servisima do 2003”. Pre kraja

efektivnog perioada e-Europa 2002, Savet je predstavio nastavak ove inicijative i “e-Europe

2005”, program koji je donet na Evropskom savetu u Sevilji 2002. godine.

Vezano za interaktivne javne servise cilj je bio da “zemlje članice treba da

obezbede da osnovni javni servisi budu interaktivni, relevantni, sa mogućim pristupom za

sve, sa mogućnošću korišćenja i za potencijale širokopojasne mreţe i za multiplatformski

pristup”. Po pokretanju e-Europe programa Evropski Savet je bio na oprezu jer kontrolni

okvir potreban za preduzimanje realizacije e-Europe inicijative nije pruţao garancije za

uspeh.

Na samitu u Lisabonu u martu 2000. ustanovljen je „otvoreni metod koordinacije”

kako bi se postigli ciljevi Akcionog plana e-Evrope. Ovo uključuje odreĎivanje

kvantitativnih i kvalitativnih pokazatelja za ispitivanje. Prvog decembra 2000. Savet

(Unutrašnjeg Trţišta) je usvojio set od 23 pokazatelja za ispitivanje e-Evrope. Ovi

pokazatelji su izloţeni u izveštaju francuskog Predsedništva o primenjivanju Akcionog

plana e-Evrope (13515/00). Savet je prepustio dalje definisanje sledeća dva pokazatelja za

e-Upravu radnoj grupi e-Uprave.

Procenat osnovnih javnih servisa dostupnih preko Interneta,

Korišćenje Internet javnih servisa od strane javnosti u cilju dobijanja

informacija ili dostavljanja formulara.

Poredivi pokazatelji za e-Upravu

Pristup korišćen pri odreĎivanju pokazatelja za e-Upravu je koncentrisanje na

stranu traţnje, npr. realnost kontakata graĎana i biznisa sa Vladom koji idu odozdo-

naviše. Ključ je u korišćenju servisa, bez obzira kom telu ili nivou vlade se isporučuju.

Razlika se pravi izmeĎu servisa za građane i za biznise.

Na sastanku radne grupe e-Uprave 15. decembra 2000. , dogovoreno je da

Zemlje Članice treba da izloţe listu 25 glavnih javnih servisa za graĎane i biznise. Na

osnovu odgovora i diskusija na sastanku grupe 12. februara, predloţena je lista od 20

osnovnih javnih servisa, 12 za graĎane i 8 za biznise. Servisi nisu poreĎani po

vaţnosti.

Probna lista osnovnih javnih servisa je priloţena uz ovaj dokument.

Da bi se omogućilo korišćenje pokazatelja, nivo Internet prefinjenosti servisa

takoĎe mora biti izmerena. U tu svrhu u nekoliko zemalja je primenjena struktura

četiri stadijuma. Za pokazatelje e-Uprave biće korišćen sledeći model:

Stadijum 1 Informacije: Internet informisanje o javnim servisima,

Stadijum 2 Interakcija: preuzimanje formulara,

Stadijum 3 Interakcija u dva smera: rad na formularima, uključujući

autentifikaciju,

Stadijum 4 Transakcija: rad na slučajevima; odluka i isporuka (plaćanje).

Predloţena metodologija za merenje stepena dostupnosti Internet servisa je

zasnovana na metodu razvijenom od strane holandske Vlade15

. Taj stepen zavisi od

razmere do koje je moguće servis izvesti elektronski. Ne moraju sva četiri gore

navedena stadijuma biti vaţna za sve tipove javnih servisa. Za svaki servis je, dakle,

naznačen najviši stadijum od značaja. Osnovna pretpostavka u metodu za

izračunavanje „internet procenta“ servisa je da li je servis dostigao zadati stadijum ili

ne. Servis koji je ponuĎen kao puna transakcija moţe, na primer, da dostigne

maksimum četiri poena (svaki stadijum odgovara jednom poenu). Broj bodova, dakle,

moţe biti izmeĎu 0 i 4 (gde nula ukazuje da nije dostignut nijedan stadijum).

Izračunavanje se sastoji od uporeĎivanja sume bodova svih servisa i stadijuma sa

sumom maksimalnog mogućeg broja bodova. Na ovaj način stepen do kog je

dogovoreni set javnih servisa moguć moţe da bude izračunat kao procenat. U svrhu

ove veţbe, izveštaj neće biti od relativne vaţnosti za razne servise kada govorimo o

broju mušterija koji koriste servis.

Ovaj model će omogućiti sakupljanje informacija vaţnih za oba pokazatelja

(„osnovnih javnih servisa“ i „korišćenja Internet javnih servisa od strane javnosti“).

Podaci će se sakupljati u anketama pod odgovornošću servisa Komisije. Ove ankete

mogu da budu dodate anketama Evrobarometra da bi dale pogled odozdo-naviše na

servise e-Uprave i detaljnije informacije o drugom pokazatelju. Po odluci Saveta,

pokazatelji e-Uprave će biti mereni dva puta godišnje.

Osnovni javni Internet servisi

Javni servisi za graĎane

Stadijum

Najviši

stadijum

0 1 2 3 4

1

. Porezi na dohodak: objava, obaveštenje o proceni (4)

2

. Servisi za traţenje posla od strane biroa za zapošljavanje (3)

3

.

Doprinosi socijalnom osiguranju (3 od sledeća 4):

(4)

Beneficije za nezaposlene

Dečiji dodatak

Medicinski troškovi (kasnija isplata ili direktan dogovor)

Stipendije za student

4

. Lična dokumenta (pasoš i vozačka dozvola) (3)

5

. Registracija automobila (novih, polovnih i uvezenih kola) (4)

6

. Prijava za graĎevinsku dozvolu (4)

7

. Izjave za policiju (npr. u slučaju kraĎe) (3)

8

. Javne biblioteke (dostupnost kataloga, alata za pretraţivanje) (3)

9

. Izvodi (iz knjiga roĎenih i venčanih); zahtev i isporuka (3)

1

0. Upis na visoke škole/univerzitete (4)

1

1. Najava selidbe (promene adrese) (3)

1

2. Servisi vezani za zdravstvo (interaktivni saveti o dostupnosti (4)

servisa u različitim bolnicama; zakazivanja u bolnicama)

Javni servisi za biznise Stadijum

Najviši

stadijum

0 1 2 3 4

1

. Socijalni doprinosi za zaposlene (4)

2

. Korporacijski porez: deklaracija, obaveštenje (4)

3

. PDV (VAT): deklaracija, obaveštenje (4)

4

. Registracija nove kompanije (4)

5

. Dostava podataka kancelarijama za statistiku (3)

6

. Carinske deklaracije (4)

7

. Dozvole vezane za ţivotnu sredinu (uključujući izveštaje) (4)

8

. Javne nabavke (4)

Evropska Komisija je započela proces definisanja indikatora potrebnih za nadziranje

vredovanja. Lista indikatora je odobrena od strane Saveta ministara za spoljnu trgovinu u

novembru 2000. Ova lista sadrţi samo tri indikatora povezana sa e-vladom:

Procenat osnovnih (baznih) sevisa dostupnih online.

Javno korišćenje vladinih online servisa za informisanje odnosno za potvrĎivanje

formi.

Procenat javnih nabavki koje mogu biti ostvarene online.

U svrhu specifikovanja na koji način se “Procenat osnovnih (baznih) sevisa dostupnih

online” moţe biti meren, Evropska Komisija je razvila i objavila listu 20 javnih servisa koji

zahtevaju detaljno ispitivanje:

Za e-Europe 2005 akcioni plan, eGovernment indikator je preformulisan kao “Broj

osnovnih javnih servisa u potpunosti dostupnih online”

Od 2001, komisija je poverila merenje i analize evolucije ovih indikatora za 20

servisa Capgemini – ju.

Ovo istraţivanje je u početku obuhvatilo 17 zemalja: 15 članica EU, Norvešku i Island.

Švajcarska se pridruţila istraţivanju za drugo merenje, a za peto merenje, deset novih članica

EU su takoĎe uključene.

Procenat osnovnih (baznih) sevisa dostupnih online.

Javno korišćenje vladinih online servisa za informisanje odnosno za potvrĎivanje

formi.

Procenat javnih nabavki koje mogu biti ostvarene online.

U svrhu specifikovanja na koji način se “Procenat osnovnih (baznih) sevisa dostupnih

online” moţe biti meren, Evropska Komisija je razvila i objavila listu 20 javnih servisa koji

zahtevaju detaljno ispitivanje:

Za e-Europe 2005 akcioni plan, eGovernment indikator je preformulisan kao “Broj

osnovnih javnih servisa u potpunosti dostupnih online”

Od 2001, komisija je poverila merenje i analize evolucije ovih indikatora za 20

servisa Capgemini – ju.

Ovo istraţivanje je u početku obuhvatilo 17 zemalja: 15 članica EU, Norvešku i Island.

Švajcarska se pridruţila

Okvir e Uprave je sastavljen iz četiri meĎu sobom povezana nivoa:

Strateški nivo

Poslovni nivo

Nivo usluga

Tehnički nivo.

Slika: Nivoi e-government framework

Strateški nivo predstavlja hijerarhiju ciljeva e-governmenta. Ciljevi egovernmenta

definišu smjer i prioritete razvoja cijelog e-governmenta. Svaki od tih ciljeva moţemo da

postignemo sa izvoĎenjem jednog ili više projekata. Kada govorimo o e government projektu

obično mislimo na neko konkretno rješenje ili e-uslugu. Veliki dio e-usluga moguće je

izvoditi i kao standardne usluge institucija javnog sektora, koje se izvode u interakciji sa

sluţbenicima. Osnova za izvoĎenje svake usluge je neki poslovni proces - niz aktivnosti, koje

vode do realizovanja usluge. Kada ţelimo na osnovu postojeće usluge razviti e-uslugu, uvijek

moramo imati u mislima taj isti poslovni proces. Proces se mora prilagoditi drugačijem

načinu izvoĎenja usluge, a njegova poslovna suština ostaje nepromijenjena. Poslovni procesi,

kojima se bavimo u okviru e-government projekta, i koji predstavljaju osnovu za e-uslugu su

opisani u poslovnom nivou e-government frameworka. E-government usluge, koje su rezultat

izvoĎenja poslovnih procesa opisane su u nivou e-usluga. E-usluge realizujemo pomoću

različitih tehnologija – baza podataka, programskih modula, servera itd. Tehnički elementi e-

government frameworka opisani su u tehničkom nivou. Za sve nivoe definišu se zakoni,

direktive, standardi, preporuke i drugi normativni dokumenti, koje je potrebno poštovati.

Normativni dio egovernmenta je izuzetno vaţan, jer definiše pravila i preporuke, koja vaţe za

sve nivoe e-governmenta.

Načela arhitekture

Potrebno je definisati generalne arhitekturne principe, koje moraju poštovati

egovernment projekti. Preporučljivo je, da se arhitektura e-governmenta bazira na

konceptima servisno orijentisane arhitekture (SOA). Servisno orijentisana arhitektura

zahtjeva poštovanje sledećih koncepata:

Interoperabilnost (interoperability) – e-usluge moraju biti izmeĎu sebe kompatibilne.

U SOA, servis je definisan kao funkcionalnost, koju moţe izvesti komponenta nekog

sistema i koju mogu da koriste drugi sistemi. U praksi to znači, da jedna e-usluga

moţe da zahtjeva izvršenje jedne ili više operacija druge e-usluge. TakoĎe mora biti

moguće rezultate e-usluga (outpute) prilagoditi na način, da budu upotrebljivi za

drugu e-uslugu.

Ponovna upotreba (reusability) – e-usluge razvijamo na modularan način, što znači da

moţemo njihove delove ponovo upotrijebiti u drugim e-uslugama.

Enkapsulacija (encapsulation) – korisnik ne treba da zna šta se dešava iza korisničkog

interfejsa. Preko jedinstvenog interfejsa moţe da se koristi više e-usluga, a

specifikacije njihove implementacije trebaju korisniku da ostanu sakrivene. Koncept

je analogan upravljanju više različitih TV aparata sa jednim daljinskim upravljačem.

Skalabilnost (scalability) – arhitektura mora da omogućava proširenja sa novim

performansama, na hardverskom i softverskom nivou. Npr. servere mora biti moguće

proširiti sa dodatnim performansama, module novim funkcionalnostima itd.

Labavo povezani sistemi (loosely connected systems) – taj koncept znači, da e-usluge

moraju biti povezane.

6. e-lokalna uprava

Integralni informacioni sistem lokalnih uprava

Integralni sistem e-lokalne uprave treba da objedini sve sluţbe lokalne uprave i rad

javnih preduzeća na rešavanju problema graĎana. Prijavljivanje svih problema je

centralizovano na jednom mestu i sve informacije o toku rešavanja se takoĎe dobijaju na

jednom mestu. Osnovni zadatak razvoja e- lokane uprave je uspostavljanje on-line servisa za

gadjane i preduzeća iz nadleţnosti lokalne uprave, kojim bi se poboljšanje komunikacije i

pristupa informacijama izmeĎu graĎana i lokalne uprave i komunalnih preduzeća, ostvarila

jednostavnost i fleksibilnost u radu i jedinstvenost podataka u sistemu. Razvoj sistema je

voĎeno sa oslanjanjem na nekoliko smernica:

Jedinstvno mesto kontakata za sve poslove

fleksibilnost sistema

jedinstvenost podataka

E-pisarnica

Pisarnice u sistemu e- lokalne uprave predstavljaju osnovu celog informacionog

sistema. Kroz ovaj modul se vrši prijem i evidencija svih dopisa koji stiţu u opštinsku upravu

– formiraju se predmeti, unose se osnovni podaci o predmetu, i prosleĎuju organima na

rešavanje. Sistem treba da omogući praćenje rešavanja predmeta, rad referenata na predmetu,

načini rešavanja, eventualno prosleĎivanje na rešavanje drugim instancama, i na kraju vrši

arhiviranje predmeta.

Osnovni model Osnovni model u sistemu e-lokalne uprave treba da obezbedi takav osnovni servis

korisniku da je pošaljilac u mogućnosti da šalje podatke primaocu elektronski, da primi

odgovor elektronski i ima uvid o stanju rešenja predmeta u toku njegovog rešavanja u

nadleţnom organu.

Neki od ovih procesnih koraka ili čak čitavi procesi mogu da se izvrše automatski u

celini. Za druge korake i procese, web lokalne uprave pruţa online pomoć:

Informacioni servisi (portali, web sajtovi, direktorijumi) olakšavaju sakupljanje

informacija.

Procesne korake koji se često ponavljaju izvršava sistem (npr. registraciju zahteva,

autentifikaciju, dodelu zahteva, plaćanje).

stručne aplikacije podrţavaju specijalizovane kancelarije u izvršenju zadatka i

pripremanju odgovora.

Poslovni procesi se uobičajeno sastoje od tri faze: pokretanja kontakta, izvršenja i

završetka kontakta. Svaki put se menja izvršilac koji je u pitanju, podaci iz slučaja moraju da

se proslede novom izvršiocu.

Ovaj tok rada administrativnog procesa je ilustrovan slikom koja se nalazi ispod.

Ne pokreću se svi zadaci spolja. Često se pokretanje procesa vrši i izmeĎu samih

organa ili sluţbi u okviru jednog organa.

Generički administrativni proces

Korak 1 Pokretanje kontakta

Poslovni proces obično pokreće korisnik koji stupa u kontakt sa administrativnom

jedinicom vlasti. Po pravilu, ovo je osoba, bilo privatna osoba ili zaposleni u preduzeću,

organizaciji ili nekoj drugoj upravi. Sve češće, meĎutim, pokretač je kompjuter.

Mogućnost pokretanja procesa preko Interneta pokretač je za inicijative e-Uprave.

Svako kome je potrebna informacija ili ko ţeli da koristi usluge moţe da pristupi

informacijama koristeći računar sa Internet pretraţivačem.

Korak 2 Transport

Podaci se prenose izmeĎu dva ili više učesnika u rešavanju zahteva korisnika U skladu

sa tim, neophodna infrastruktura je centralna komponenta arhitekture e-Uprave. Mora da

osigura jeftino, brzo i sigurno prenošenje podataka.

Korak 3 Završetak kontakta

Završeni rezultat ili „finalni proizvod“ prenosi se pokretaču procesa, koji ga onda

prihvata. Kontakt izmeĎu administracije i graĎana ili preduzeća je završen.

Izvršenje, kontrola procesa i dokumentacija

Većina administrativnih procesa mora da se planira, koordinira, nadgleda i

dokumentuje na vidljiv način.

IKT rešenja pruţaju alate koji olakšavaju kontrolu procesa: Kontrole toka rada

podrţavaju proces dobavljača usluga, dokumentuju tok rada procesa i uvek su u mogućnosti

da pruţe informacije o statusu zadatka (praćenje). Upravljački Informacioni Sistemi (UIS) i

sistemi upravljanja kvalitetom kvalitetom pruţaju menadţmentu i političarima ţeljene

pokazatelje i omogućavaju im da optimizuju svoje procese. Jednom kada se zadaci izvrše

elektronski, takvi alati postaju nezamenljivi.

Procesni koraci

Generički procesni koraci u administrativnom toku rada

Svaka faza administrativnog procesa i njegovog izvršenja se sastoji od nekoliko

generičkih procesnih koraka.

Po pravilu, prvo pokretanje kontakta sa lokalnom upravom se sastoji od sledećih

koraka: sakupljanje informacija (šta treba da uradim da bih dobio izvod?), identifikacija

osoba koje postavljaju pitanje (npr. unos imena i lozinke) i unos podataka (npr. informacije

koje se tiču izdavanja izvoda).

Pojedinačni koraci u stvarnom izvršenju su obično sloţeniji: Sistem registruje

dolazeći zahtev i utvrĎuje da li je korisnik onaj za koga se izdaje (autentifikacija). Ako je

identitet korisnika poznat, sistem utvrĎuje da li je korisnik ovlašćen da koristi zahtevanu

uslugu (autorizacija). Tek tada se zahtev prenosi na kancelariju odgovornu za to. Kancelarija

prima zahtev, utvrĎuje da li su ispunjeni uslovi, izvršava zahtev, daje odgovor klijentu i, gde

je potrebno, fakturiše korišćene servise.

Ne prolazi svaki administrativni zadatak neophodno kroz baš svaki procesni korak.

Ponekad pojedinačne akcije obuhvate nekoliko koraka i – neretko – jedan ili više procesnih

koraka moraju da se ponove.

Neki od ovih procesnih koraka ili čak čitavi procesi mogu da se izvrše automatski u cel

Aplikacije informacionog sistema e-lokalne uprave

1. Matične knjige(roĎenih, venčanih i umrlih)

Ovo su moduli koji omogućavaju kompletno voĎenje matičnih knjiga - vršenje

osnovnih upisa, izmena, štampanje izvoda, TakoĎe omogućeno je voĎenje naknadnih upisa,

kontrola štampe naknadnih upisa, unošenje stranih naziva i štampanje statističkih listića.

2. Knjiga drţavljana

Ovaj modul omogućava osnovni upis, izmene, štampanje uverenja o drţavljanstvu.

Integrisan je sa matičnim knjigama u onom delu koji se odnosi na izdavanje uverenja o

drţavljanstvu po osnovu upisa u matičnu knjigu roĎenih.

3. Registar stanovnika i birački spiskovi

VoĎenje jedinstvenog registra stanovništva i odvojenih biračkih spiskova - sa svim

potrebnim operacijama koje se odnose na pretraţivanje aktivnih i pasivnih birača, pregled

istorije promena, kao i aţuriranje BS - unos novih, promena podataka, dopune i ispravke,

brisanje, doseljavanje - odseljavanje, promena statusa i slično. Za svaku promenu moţe da

postoji definisano rešenje ili neki drugi dokument koji se moţe ispraviti pre štampe.

4. Komunalni poslovi

Javne površine. Ovaj segment tretira oblast zauzeća javnih površina, u kojem se vode

upravni postupci, donose i štampaju odgovarajuća rešenja, zaključci, itd.

Komunalne usluge vode evidenciju i omogućavaju obračun naknada za komunalne

usluge, koje uključuju vodosnabdevanje, usluge odrţavanja kanalizacione mreţe, usluge

iznošenja čvrstog otpada i dimničarske usluge isl.

5. Izgradnja objekta

Vodi se jedinstven registar svih objekata na području opštine, koji su u obavezi da

poseduju i vrše automatizaciju provera uzdavanja sledećih dokumenta:

a) Akt o urbanističkim uslovima,

b) Odobrenje za izgradnju,

c) Prijava početka izvoĎenja radova,

d) Potvrda o prijemu,

e) Obračun naknada za korišćenje gradskog graĎevinskog zemljišta.

Imovinsko pravni poslovi se obavljaju u skladu sa Zakonom o eksproprijaciji i

Zakonom o planiranju i izgradnji. Vode se i obraĎuju podaci vezani za eksproprijaciju i

donose relevantna rešenja.

6. Inspekcijske sluţbe

Građevinska inspekcija, predmeti koji je otvaraju po sluţbenoj duţnosti ili po zahtevu

graĎana, i omogućava evidenciju i obradu odreĎenih rešenja iz te oblasti. Ovaj modul koristi

jedinstveni registar ili eksterne podatke.

Komunalna inspekcija, generiše rešanja iz oblasti rada komunalnih sluţbi i registar

komunalnih objekata.

Ekološka inspekcija. Vodi se upravni postupak iz oblasti ekološke i saobraćajne

inspekcije. Kroz ovu aplikaciju, obavlja se unos novih zapisnika, ali i pregled i aţuriranje

onih koji su uneti ranije i povezani sa izabranim predmetom.

Aplikacije za interno poslovanje

Sednice organa lokalne uprave

Javni prihodi i budžet o Zavođenje poreskih prijava za sve vrste javnih prihoda (lokalne komunalne

takse, samodoprinos, boravišna taksa)

o Evidencija uplata

o Izveštavanje

Administracija lokalne uprave

7. E-lokalna uprava u Srbiji

Strategija razvoja E-uprave

Strategija razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji za period od 2009. do 2013.

godine usvojena je početkom oktobra 2009. godine. U ovoj Strategiji definisani su osnovni

ciljevi, načela i prioriteti unapreĎenja stanja u ovoj oblasti. UtvrĎen je Akcioni plan sa

neophodnim aktivnostima, nosiocima aktivnosti, kao i rokovima ispunjenja. Strategija se

zasniva na usvojenim opredeljenjima Vlade za razvoj informacionog društva i reformu

drţavne uprave sadrţanih u Strategiji razvoja informacionog društva u Republici Srbiji i

Strategiji reforme drţavne uprave u Republici Srbiji.

Strategija je kompatibilna sa i2010 inicijativom “i2010 Evropsko informaciono

društvo za rast i zapošljavanje” koja predstavlja osnov politike Evropske unije u oblasti

eUprave. Strategija polazi i od stanja regulative u ovoj oblasti i postignutih rezultata u

implementaciji zakonskih rešenja. Poseban značaj u tome ima implementacija Zakona o

elektronskom potpisu, Zakona o elektronskom dokumentu, kao i Zakona o zaštiti podataka o

ličnosti.

Vrlo vaţan element Strategije je da će grañanima biti omogućeno da se sve javne

usluge, za koje je to pogodno, koriste posredstvom Interneta i svog ličnog računara, drugog

kućnog ili mobilnog ureĎaja. GraĎanima će biti omogućeno da javne usluge koriste i na

klasičan način, ali bez potrebe da obilaze više šaltera, sa efikasnom realizacijom usluge, kao i

sa punim, jasnim i na Internetu lako dostupnim informacijama o usluzi.

Opšti ciljevi

Povećanje zadovoljstva korisnika javnim uslugama;

Svi grañani imaju koristi od eUprave;

Smanjenje tereta administracije za privredne subjekte i za grañane;

Povećanje efikasnosti javne uprave upotrebom IKT;

Prekogranična interoperabilnost, posebno sa zemljama EU;

Pozitivan uticaj na slobodu kretanja ljudi, roba, kapitala i usluga;

Uvećanje transparentnosti i odgovornosti kroz inovativnu upotrebu IKT;

Jačanje participacije grañana u demokratskom odlučivanju;

Zaštita privatnosti i bezbednost.

Nacionalni portal e-uprave u Srbiji

Portal eUprave u Srbiji (www. euprava. gov. yu) postavljen je marta 2007. godine i

sadrţi 20 osnovnih servisa i deo koji je namenjen drţavnoj upravi. Svrha mu je da na jednom

mestu

korisnicima omogući brz i jednostavan pristup informacijama i uslugama javne uprave.

Portal ima samo jedan oblik predstavljanja kojim su servisi grupisani prema ciljnim grupama

(graĎani, pravna lica, drţavna uprava), na srpskom i engleskom jeziku (engleska verzija se

razlikuje od srpske i prilagoĎena je pretpostavljenoj ciljnoj grupi).

Portal ima ćiriličnu i latiničnu verziju, bez mogućnosti registracije i bez korišćenja

standarda ePristučnosti, koju podrazumevaju dostupnost onlajn sadrţaja svim kategorijama

stanovništva, posebno uključujući i osobe sa invaliditetom.

Struktura i grafika portala je konzistentna, stranice sa servisima su standardizovane i

pregledne,

sadrţaj u znatnoj meri predstavljen primereno potrebama korisnika. Kvalitet i nivo

sofisticiranosti servisa uslovljen je postojećim stepenom razvoja tog servisa, koji je

implementirala institucija nadleţna za pruţanje te usluge, a samim tim i njegov razvoj.

Izrada ovakvog rešenja Portala predstavlja jedan od primera meĎuinstitucionalne

saradnje koju je koordinirao Zavod. Ipak, u osnovi ne postoji integrisano funkcionisanje back

office-a.

Portal se kontinuirano aţurira u saradnji sa institucijama nadleţnim za implementaciju i

razvoj svakog od servisa. Od septembra 2009. godine, raspisivanjem tenderskog postupaka za

“Razvoj i

implementaciju unapreñenja Portala eUprava”, započet je i projekat podizanja nivoa

funkcionalnosti Portala sa ciljem njegovog pribliţavanja standardima i zahtevima za

nacionalni portal elektronske uprave koji je u skladu sa indikatorima koje je propisala

Evropska komisija i koji su definisani u okviru regionalne inicijative za razvoj informacionog

društva u Jugoistočnoj Evropi (eSEE Agenda+). Tim projektom je planirana implementacija

dodatnih oblika predstavljanja servisa: grupisanje prema tematici i ţivotnim situacijama,

prevod na jezike nacionalnih manjina i uvoĎenje standarda ePristupačnosti. Istovremeno je

neophodno koordinirati i obučavati meĎuinstitucionalni tim koji radi na aţuriranju sadrţaja

servisa i podizanju njihovog nivoa sofisticiranosti.

Metodologija

Studija „Stanje razvoja eUprave u Republici Srbiji za 2009. godinu“ uraĎena je po

metodologiji koju su razvile Evropska komisija i kompanija Capgemini [6]. Evropska

komisija je definisala listu indikatora 2000. godine i od 2001. godine prati razvoj eUprave u

svim zemljama članicama (plus Norveška, Island, Švajcarska i Hrvatska). Radi

pojednostavljenja, ovaj skup zemalja će se u daljem tekstu označavati sa EU27+.

U studiji za 2009. godinu, razmatran je nivo sofisticiranosti skupa od 20 osnovnih

servisa eUprave – 12 servisa za privredne subjekte i 8 servisa za graĎane čiji se razvoj prati

od 2007. godine. Za svaki od servisa Evropska komisija i Capgemini odredili su maksimalni

nivo sofisticiranosti, tj. ocenu koju odreñeni servisi mogu da dostignu. U tabeli navedena je

lista servisa koja se u nekim tačkama razlikuje od skupa servisa koje obuhvata istraţivanje

Capgemini, kao i maksimalni nivo sofisticiranosti za svaki od servisa. Naime, već je

napomenuto da je Zavod, u okviru regionalnih Inicijativa za elektronsku jugoistočnu Evropu,

učestvovao u definisanju i praćenju skupa parametara za merenje razvijenosti eUprave. Ovaj

skup, kao preporučeni skup servisa, ušao je i u dokument „eSEE Agenda + za razvoj

elektronske JIE 2007-2011“.

20 osnovnih servisa eUprave i maksimalni nivoi sofisticiranosti

U odnosu na skup servisa preporučenih metodologijom Capgemini, ova lista se

razlikuje u sledećim tačkama:

Capgemini obuhvata još 2 servisa: Prijave policiji i Usluge u zdravstvu (online

zakazivanje pregleda kod lekara);

U Capgemini-ju servisi Dozvole vezane za ţivotnu sredinu, i GraĎevinske dozvole su

pojedinačni servisi (u skupu iz eSEE Agende + su objedinjeni u jedan);

Capgemini metodologijom nisu obuhvaćeni servisi: Elektronski katastar i vlasničke

knjige, Registar hipoteka pravnih lica i Jedinstveni “prozor” za jednokratno zavoĎenje

svih informacija vezanih za spoljno-trgovinske transakcije.

9. Elektronska dokumenta i upravljanje dokumentima

Elektronski dokumenti

Elektronski dokument je bilo kakav sadrţaj u elektronskoj formi koji je namenjen

upotrebi ili u elektronskoj formi ili u štampanom obliku. Kada su računari počeli da se koriste

u poslovanju, elektronski dokumenti su se uglavnom koristili samo interno, u okviru same

organizacije, a kasnije se sadrţaj uvek prezentovao u papirnom obliku. Pojava interneta i

intraneta i razvoj računarskih mreţa doveli su do toga da je postalo lakše razmenjivati

dokumenta u elektronskom nego u papirnom obliku. Osnovne odredbe zakona o

elektronskom. dokumentu R. Srbije definisu el dokument

Elektronski dokument je skup podataka koji su elektronski izraĎeni, poslati, primljeni,

sačuvani ili arhivirani na elektronskom, magnetnom, optičkom ili drugom medijumu, a

moţe uključiti sve oblike teksta i kombinacije teksta, podataka grafičkih zapisa, zvučnog

zapisa, video zapisa i slično.

Elektronski dokument obuhvata isprave, akte, pisma, pismene podneske i druge

dokumente u elektronskom obliku koji se koristi u upravnom, sudskom i drugom postupku

pred organom vlasti, kao i u pravnim poslovima i drugim pravnim radnjama.

Izvori elektronskog dokumenta

Kao što je u predlogu zakona o elektronskom dokumentu definisano izvori el.

dokumenta mogu biti razni mediji (štampani, magnetni, optički. . . ) sa kojih se podaci kasnije

mogu čuvati u el. obliku. Dok sam elektronski dokument predstavlja kopiju originala i

punovaţan je verifikovanjem uz pomoć el. potpisa.

U poslovnom okruţenju najčešće se dokumenti čuvaju u papirnom (štampanom) ili

digitalnom obliku u bazama podataka. U novije vreme i elektronska pošta postala je vaţan

dokument.

Tada se i javila potreba za elektronskim upravljanjem dokumentima i njihovom

pravnom legalizacijom. Naime, da bi se neki dokument koristio kao punovaţan u

savremenom poslovanju, mora zadovoljiti odreĎene standarde. U našoj zemlji je 2009. godine

usvojen Zakon o elektronskom dokumentu i prema njemu sledi definicija:

Elektronski dokument jeste skup podataka sastavljen od slova, brojeva, simbola,

grafičkih, zvučnih i video zapisa sadrţanih u podnesku, pismenu, rešenju, ispravi ili bilo kom

drugom aktu koji sačine pravna i fizička lica ili organi vlasti radi korišćenja u pravnom

prometu ili u upravnom, sudskom ili drugom postupku pred organima vlasti, ako je

elektronski izraĎen, digitalizovan, poslat, primljen, sačuvan ili arhiviran na elektronskom,

magnetnom, optičkom ili drugom mediju.

Iako su načinjeni prvi pokušaji i koraci ka elektronskoj razmeni dokumenata i njihovom

širem korišćenju, kao što je bila prva elektronska sednica Vlade Republike Srbije, još uvek

smo daleko od njihove šire upotrebe. Generacije zaposlenih su još uvek privrţenije papiru i

ne potpuno obučene za rad na računarima te se smatra da će trebati još neko vreme da i kod

nas zaţive “kancelarije bez papira”.

Elektronskom dokumentu ne moţe se osporiti punovaţnost ili dokazana snaga samo

zato što je u elektronskom obliku.

Ako je propisom utvrĎena pisana forma kao uslov punovaţnosti pravnog akta, pravnog

posla ili druge prave radnje, odgovarajući elektronski dokument potpisuje se kvalifikovanim

elektronskim potpisom, u skladu sa zakonom kojim se ureĎuje elektronski potpis.

Elektronski potpis

Jedan od glavnih razloga zbog čega se još uvek koristi papir jeste potreba za potpisima

na svim vaţećim dokumentima. Bilo je neophodno osigurati da i elektronski dokumenti budu

punovaţni da bi se mogli koristiti u poslovanju i stoga su uvedeni elektronski potpisi.

Elektronski potpis (Digital Signature) je skup podataka u elektronskom obliku koji su

pridruţeni ili su logički povezani sa drugim podacima u elektronskom obliku i koji sluţe za

identifikaciju potpisnika i autentičnost potpisanog elektronskog dokumenta.

Kvalifikovani elektronski potpis (Qualified Digital Signature) je elektronski potpis

kojim se pouzdano garantuje identitet potpisnika i koji ispunjava propisane zakonske uslove.

Za kompaniju nije toliko bitno da razume različite tehnologije kreiranja elektronskog

potpisa, koliko da prihvati da oni mogu biti kreirani i zaštićeni i da se transakcije mogu

nesmetano odvijati elektronskim putem. Najveća korist od upotrebe ovih potpisa jeste brzina

sa kojom sada transakcija moţe biti izvršena jer, umesto nekoliko dana čekanja da pošiljke

stignu tradicionalnim putem, sada se dokumenti mogu potpisati i trenutno poslati nazad.

UPRAVLJANJE ELEKTRONSKIM DOKUMENTIMA

Osnovni pojmovi i definicije

Sistemi za upravljanje dokumentima prvi put su se pojavili tokom '80tih godina prošlog

veka kada je veliki broj proizvoĎača počeo da razvija sisteme za organizovanje papirnih

dokumenata. Nešto kasnije, sa razvitkom IT industrije, razvijaju se sistemi za upravljanje

elektronskim dokumentima. Prvi ovakvi sistemi često se nazivaju još i document imaging

sistemi jer su im glavne mogućnosti bile sakupljanje, skladištenje, indeksiranje i nalaţenje

dokumenata u formi slike. Evolucija ovih sistema dovela je do toga da danas mogu prihvatiti

i upravljati elektronskim dokumentima bilo kog formata.

U radnim organizacijama se sredinom '90tih godina javila potreba za ozbiljnijim

upravljanjem resursima u vidu informacija i znanja u elektronskom obliku. Motivacija za

promenu i ostvarivanje “kancelarije bez papira” bila je usmerena ka jednom cilju: opstanku

kompanije. Naime, preduzeća su morala da povećaju produktivnost zaposlenih i omoguće im

da rade poslove zbog kojih su i zaposleni, a ne da vreme gube na raznim zadacima

sakupljanja, kopiranja, traţenja dokumenata i slično. Ovde su sistemi za upravljanje

dokumentima doneli revolucionarne promene.

Prvi korak u upravljanju dokumentima jeste zapravo utvrditi sadrţaj kojim se ţeli

upravljati odnosno postaviti pitanje “šta predstavlja dokument u kontekstu jedne

organizacije?”. Često će ljudi zaposleni na različitim mestima u kompaniji imati različite

odgovore, i biće veoma teško razdvojiti podatke od dokumenata. U nastavku će biti definisani

osnovni pojmovi neophodni za opis sistema za upravljanje dokumentima.

Dokument se moţe definisati kao legalno potvrĎen (odobren) zapis neke poslovne

transakcije ili odluke koji predstavlja jednu (organizovanu) jedinicu.

Menadžment odnosno upravljanje moţemo predstaviti kao dizajn i odrţavanje

okruţenja u kome resursi, organizovani u grupe, mogu ostvariti ciljeve kroz efektivna i

efikasna izvršenja procesa[8]. Aktivnosti menadţmenta jedne kompanije uključuju i

rukovoĎenje finansijskim sektorom, kadrovima, informacionim resursima, marketingom i

mnoge druge.

Tradicionalni dokument menadţment odnosno upravljanje dokumetima ostvarivao se

kroz upravljanje izveštajima, formularima, direktivama i odredbama kompanije i arhivom. U

poslednjih 25 godina ovi programi su polako zamenjeni i to kada je količina dokumentacije

postajala sve veća, kada je bilo sve više elektronskih dokumenata i najvaţnije kada se osećao

sve veći nedostatak modela koji bi bio orijentisan ka dokumentu.

Koristeći prethodne definicije moţemo zaključiti sledeće:

Upravljanje dokumentima je proces nadgledanja poslovnih transakcija jedne

kompanije kao i dokumenata od vaţnosti, koji su predstavljeni u formi dokumenta[8].

Sistem za upravljanje dokumentima (Document management system-DMS) je set

kompjuterskih programa koji se koriste za praćenje i skladištenje elektronskih dokumenata

kao i kopija papirnih dokumenata. Smatra se da je on komponenta Enterprise content

management sistema. Arhiviranjem dokumenata u elektronskom obliku kao kopija originala

smanjuje se potreban prostor za njihovo skladištenje i pojednostavljuje se pretraga nad

orginalnim dokumentima. Zbog elektronskog zapisa podaci su dostupni sa velikih daljina

gotovo trenutno u punoj formi bez gubljenja delova informacija.

Inženjerstvo u kontekstu dokumenta je sinteza komplementarnih ideja informacione i

sistemske analize, elektronskog izdavaštva, biznis proces analize i poslovne informatike, da

bi se osiguralo da dokumenti i procesi imaju smisla za ljude i aplikacije koje ih koriste.

Inţenjeri imaju ulogu da izvrše set zadataka i aktivnosti koji bi definisali, implementirali i

kontrolisali jedan DMS.

Elektronska identifikaciona dokumenta i upravljanje dokumentacijom

Elektronski pasoši

Potreba za sigurnim i brzim putovanjima, prelascima granice, ali i sigurnom potvrdom

identiteta na nacionalnom i medjunarodnom nivou i sprečavanje kraĎe identiteta, uticali su na

pojavu i intenziviranje primene elektronskih pasoša (e-pasoša). SAD kao vodeća zemlja u

borbi protiv terorizma se zalaţe za uvodjenje elektronskih ili biometrijskih pasoša i zahteva

da od 2006. godine, svi oni koji ţele da uĎu u SAD moraju imati e-pasoš. Zemlje Evropske

unije su se obavezale da u toku 2006. godine izdaju e-pasoše. Za uspešnu implementaciju

potrebno je definisanje standarda na meĎunarodnom nivou kao i metodoligije njihove

primene. Telo nadleţno za postavljanje tih standarda, tj. za njihovo kreiranje je MeĎunarodna

organizacija za civilnu avijaciju (ICAO) koja se tim poslom bavi od 1968.

ICAO je u novembru 2003. godine prvi put objavila standarde za elektronske pasoše.

Prema sada vaţećim standardima, minimalni zahtevi su da se koriste beskontaktni čipovi

standarda ISO 14443, sa kratkom antenom koji se ne moţe očitavati sa daljine veće od 10 cm.

Taj čip treba da ima najmanje 32 kb memorije. Obavezna je upotreba PKI kriptografije,

digitalnog potpisa i enkripcije radi zaštite podataka. Struktura podataka na čipu mora biti

standardizovana (LDS – logical data structure). Pored toga, obavezna ljudska karakteristika

koja sluţi kao biometrijski identifikator je lice, ali su vlasti svake drţave slobodne da osim

lica unesu i neke druge karakteristike, radi postizanja većeg stepena tačnosti identifikacije.

Čip sadrţi ime i prezime vlasnika, datum, pol i mesto rodenja, datum izdavanja pasoša,

rok njegove vaţnosti, broj pasoša i skeniranu fotografiju vlasnika. Podaci će se štititi

digitalnim potpisom vlasnika, a skenirana slika lica sluţi za biometrijsku proveru i poreĎenje.

Čip sadrţi i tehnologiju koja sprečava neovlašceno čitanje podataka

Lice+opciono Otisak prsta oko

Slika: Kombinacija metoda autentifikacije

Po preporuci ICAO organizacije, pasoš ne moţe trajati duţe od 10

godina, te se najčešce pojavljuju predlozi da period validnosti bude 5 ili 10 godina.

Slika: Proces čitanja biometrijskog pasoša

Slika: Elektronski pasoši

Elektronska lična karta

Iako elektronske lične karte uglavnom sadrţe podatke kao i elektronski pasoš, ipak

ćemo navesti standarde koji prate ličnu kartu baziranu na smart kartici:

koristi se kontaktni čip ISO 7816, sa memorijom od 32 – 72 kb,

format kartice ID1,

PKI kriptografija (kriptografija javnog i tajnog ključa),

otisak prsta, kao biometrijski podatak.

Period vaţenja ovih kartica nije precizno definisan, mada se navode

predlozi da to bude od 5 do 10 godina. Takode, nije definisano ni od kog materijala

moraju biti te kartice, što opet zavisi od roka vaţnosti tih dokumenata, pa moraju biti

izgraĎeni od čvršćeg i otpornijeg materijala ako je duţi rok vaţenja.

Slika: Elektronska lična karta

Treba napomenuti da neke zemlje za lične karte koriste dodatno, pored kontaktnog čipa

i beskontaktni čip (ISO 14443) koji je umetnut u telo kartice (primer Švedske,).

Slika: Kartica sa kontaktnim cipom ISO 7816 i bezkontaktnim cipom ISO 14443

Elektronska lična karta u zemljama šengenske zone moţe imati i ulogu pasoša. Kao što

je već pomenuto, ova lična karta moţe sluţiti kao sredstvo za formiranje elektronskog

potpisa. Nekoliko zemalja već primenjuje elektronski nacionalni ID dokumenat, dok je u

drugim zemljama ovaj projekat u toku. Posebno je Belgija odmakla u tome. Ova kartica u

Belgiji omogućuje gradanima koji pristupaju vladinim elektronskim uslugama da se

identifikuju pouzdano i bezbedno, a takode im sluţi i za digitalno potpisivanje elektronskih

dokumenata. Pored Belgije u razvoju i primeni ove tehnologije dalje su otišle i Estonija,

Finska, Italija, Austrija, Malezija, Velika Britanija i Kanada.

Elektronske zadravstvene legitimacije (e-health)

Svedoci smo da su u velikom broju zemalja aktuelni projekti elektronskog zdravstva tj.

e-healt. UvoĎenje elektronske zdravstvene karte u zdravstvu predstavlja bitan deo ovakvih

projekata u svakoj zemlji. Standardi koji se odnose na ovu vrstu dokumenta su isti kao i kod

elektronske lične karte, a to znači: smart kartica sa najmanje 32 kb memorije, kontaktni čip

ISO 7816, format ID1, dok je bezbednost

obezbedena PKI tehnologijom i digitalnim potpisom. Elektronska zdravstvena kartica

sadrţi podatke o pacijentu (ime, datum rodjenja, adresa, slika i potpis), podatke o osiguranju i

u sporazumu s pacijentom mogu se na kartici smestiti i njegovi zdravstveni podaci (krvna

grupa, alergije, hronična oboljenja i sl). Svi podaci su smešteni na čipu, a neki podaci se

dodatno nalaze na kartici.

Slika: Zdravstvena kartica u Austirji

Slika: Zdravstvene kartice u Francuskoj i Nemačkoj

Stanje u većini zemalja do sada, a u nekima i dalje, je da postoje veliki troškovi zbog

falsifikovanja dokumenata, zbog korišćenja zdravstvene legitimacije od strane drugih lica,

loša transparentnost kroz proces, netačno i nekompletno prenošenje podataka pacijenta, ali i

druge negativnosti.

Elektronski potpis i smart kartice u službi elektronskog identiteta

Uvodenje elektronskih kartica omogućuje smanjenje troškova, sigurnost i veći nivo

kvaliteta i to se ostvrauje kroz:

bolje organizovanje medicinskog osoblja,

bolju oprema u bolnicama,

smanjenje troškova po intervenciji,

manji obim prevara,

bolju komunikaciju izmeĎu strana u procesu.

To znači da se u bolnicama, apotekama i kod zdravstvenog osiguranja ostvaruju

značajne uštede i postiţe se bolja organizaciji poslovanja.

Pojedinačno, prednosti uvoĎenja elektronske zdravstvene kartice su:

za pacijenta, visok kvalitet medicinskih usluga, veća prava i niţi

troškovi,

za osiguranje, niţi troškovi osiguranja, manje administracije i smanjenje mogućnosti

prevara,

za pruţaoce usluga (doktore, bolnice, apoteke) niţe administrativne troškove, bolju

komunikaciju i saradnju itd.

Pacijent na pregledu kod doktora, moţe da otvori podatke, tako da i on i doktor imaju

pristup podacima na centralnom serveru, gde se dodatno smeštaju podaci radi sigurnosti i da

svojim potpisom potvrdi prisutnost na pregledu, što su jako bitni podaci za osiguranje. U

zavisnosti od razvijenosti IT sektora, potreban je različit period uvoĎenja elektronske

zdravstvene kartice u sisteme zdravstva. Tamo gde je kompjuterizacija zaostala, potrebna su i

velika ulaganja.

Kartice sa čipom

S obzirom na to da je to tehnologija koja tek dolazi i u svetu je već veoma značajno

zastupljena to ćemo posebnu paţnju posvetiti ovoj kartici koja će već za koji mesec ili godinu

da u potpunosti istisne sve ostale kartice zbog izrazitih prednosti koje poseduje.

Slika:

Smart (pametna ) kartica ili čip kartica je tehnologija budućnosti. Prema dostupnim

izvorima trenutno se u svetu počinje sa masovnim izdavanjem ove kartice. Prema istim

izvorima Majkrosoft razvija softver za rad sa ovom karticom preko Interneta i po svim

pokazateljima ovo treba da predstavlja osnovno stredsvo plaćanja u budućnosti.

Slika:

Prvi radovi na razvoju čip kartica započeli su 1974 godine kada je Roland Moreno

napravio prvo integrisano kolo koje je imalo sve odlike čip kartice. Iste godine ovo

integrisano kolo je objedinio sa karticom i tako prezentovao grupi francuskih banaka. Ovo je

raĎeno u saradnji sa Honeywell-Bull-om. Godine 1975 Roland Moreno je patentirao svoj

pronalazak, a ujedno je izvršio prilagoĎavanja čipa kartici. Te godine je prikazana kartica sa

čipom i kontaktima na jednoj strani kartice. Godine 1978 Siemens proizvodi svoju prvu

karticu pod nazivom SIKARD koja je prikazana kao "identification and transaction card". Iste

godine grupa francuskih banka je izvršila analizu mogućnosti ove tehnologije kao i

očekivanja koja od nje mogu da se ostvare. Godine 1979 Schlumberger u saradnji sa

Rolanom Morenom započinje razvoj kartice a iste godine Bull vrši javnu demonstraciju čip

kartice u New-York-u pred pretstavnicima American Express-a. Iste godine grupacija

francuskih banaka raspisuje tender za odabir proizvoĎača čip kartice. Naredne godine 1980

deset francuskih banaka u saradnji sa Ministarstvom pošta formira studijsku grupu za razvoj

čip kartice i odabira tri proizvoĎača, Honeywell Bull, Schlumberger i Philips Data Sistem za

svoj eksperimentalni program. Za eksperimentalni program su odabrana tri grada u

Francuskoj i to Blois, Caen i Lyon. Ovom projektu su se 1981 godine pridruţile mnoge

Francuske banke. Te godine je distribuirano prvih 500 cartica za potrebe EFMA kongresa

koji se odrţavao u Monte Carlu. Svi učesnici kongresa sve svoje troškove su plaćali čip

karticama. Ministarstvo pošta je obezbedilo veći broj telefonskih aparata koji su radili preka

čip kartice. Daljnji razvoj je tekao tako što su Norveţani 1984 godine u mestu Lillestrom 25

km udaljenom od Osla započeli svoj eksperiment. Iste godine Italijani počinji da koriste svoju

TELLCARD. Godine 1986 u upotrebi širom sveta već se nalazi oko 250000 čip kartica. Te

godine ministarstvo odbrane Francuske postavlja zahteve da se čip karticama dodaju

kriptografske mogućnosti i da se definiše oprema i softver na kome će te kartice raditi.

Posebna paţnja je data karticama koje će biti korišćene za profesionalnu primenu a posebno

za privatnu upotrebu. Te godine VISA objavljuje svoju studiju, koja potvrĎuje da je čip

kartica kartica budućnosti, da je bezbednija za korišćenje i da smanjuje troškove poslovanja.

Do tog trenutka smart kartica je dobila sve funkcije koje ima i danas. Nadalje je kartica samo

tehnološki usavršavana i širene su oblasti njene primene. S obzirom na to da je daleko

bezbedniji rad sa smart karticom nego sa klasičnim karticama

Razlozi bezbednosti nametali su njeno sve masovnije korišćenje a spajanje sa

Internetom otvorilo je neverovatne perspektive i put na globalno svetsko trţište uz

jednostavan i siguran instrument plaćanja.

Pre nego što nastavimo o smart karticama da vidimo šta je to zbog čega obične kartice

treba napustiti i koje su to loše strane kartice sa magnetnim zapisom.

Da bi se prevazišla pobrojana ograničenja kartica sa magnetnim stripom rešenje je

naĎeno tako što je na postojeću karticu ugraĎen čip. Ovakva kartica nije više imala

memorijskih ograničenja, imala je mogućnost da samostalno procesira odreĎene podatke i

mogli su da joj se ugrade odreĎeni sistemi za zaštitu.

Moramo ovde navesti da nisu odmah napravljene smart kartice već je je proces razvoja

tekao u nekoliko faza tako što su prvo napravljene kartice koje su imale čip na kome je samo

vršen upis i čitanje podataka. Ovo su takozvane kartice sa memorijom i postoje dva tipa:

-SIMPLE MEMORY CARD. Ovo je najjednostavniji oblik čip kartice. Moţe samo

da memoriše podatke i nema mogućn0osti za procesiranje

-HARDWIRED LOGIC CARD. Ovo je tehnološki naprednija kartica. Ona već ima

u sebi ugraĎenu logiku koja se uobičajeno koristi za kontrolu procesa.

Daljim razvojem tehnologije, dodavanjem mikroprocesora i usavršavanjem napravljena je

MICROPROCESSOR CARD. Ovo je u stvari prava smart kartica iako se i ove predhodne

tako nazivaju, sve osobine poseduje jedino ova kartica. U sebi ima memoriju i procesor.

Kontaktne i beskontaktne kartice

Osnovni problem primene kontaktnih (klasičnih i smatr) kartica sastoji se u tome da

klasični kontaktni čitači kartica zahtevaju da se kartica provuče kroz čitač ili da se ubaci u

slot kako bi bila pročitana. U ovom slučaju od korisnika kartice se očekuje da karticu

(pravilno) ubaci u odreĎeni slot, da je provuče sam ili da sačeka da to za njega uradi čitač

automatski. Ova procedura je spora dugo traje i u slučaju da je potrebno ponoviti postupak

značajno usporava tok obavljanja transakcije. Ovaj problem povlači za sobom potrebu da se

poveća broj propusnih kanala (broj usluţnih mesta) što dalje značajno povećava troškove

postavljanja i odrţavanja sistema.

Sa druge strane kontaktni čitači kartica (smart i kartica sa magnetnom pistom) se brzo

habaju zbog velikog opterećena kome su izloţeni. Kontaktni čitači kartica su otvoreni, slot za

prijem kartice je podloţan prljanju lako se mehanički oštećuje i ne obezbeĎuje zaštitu od

vandalskih napada. To dalje znači da je zbog povećanog opterećenja i broj otkaza veći, što

sve navodi na to da klasične kontaktne kartice i čitači nisu rešenje za potrebe obavljanja

masovnih transakcija.

Svi ovi pobrojani problemi prevazilaze se upotrenom RF kartica.

RF kartice obezbeĎuju sledeće pogodnosti:

Čitač nemoţe biti napadnut niti oštećen zlonamernim postupcima. Moguće ga je

smestiti u zaštićeno kućište.

Kartica i čitač razmenjuju podatke na odstojanju što znači da se od korisnika ne

zahteva posebna paţnja pri rukovanju karticom za vreme izvoĎenja transakcije.

Kartica i čitač izmenjuju podatke brzo tako da ne dolazi do stvaranja redova čekanja

na čitaču kartice.

8. Portali u e-upravi

Šta je Web portal? E - Portal je internet servis na koji se moţe doći sa svih strana, dat je informacija iz

baze podataka internet sajtova i dinamičkim podacima banaka, je brouser baziran,sadrţi

mnogo funkcija i aktivnosti kao što su sobe za ćaskanje, forum, polja, katalozi, vesti uţivo, e-

mail i prilagoĎavanje, i pruţa pristup i integraciju informacija i usluge jeftinije, brţe i

sigurno. E - Portali omogućavaju ljudima da doĎu do gomile informacija koje se objavljuju

poremećaja i raspršene na Internetu brţi i lakši od jednog mesta na integrisanom strukture.

E - portal pruţa mogućnost pristupa različitim izvorima podataka. MeĎutim, E -

portal potrebno da se aţurira da ne da se pretvori u nezgrapan strukturu. E - Portali ne samo

da pruţaju preduzeća za otvaranje se na Internet, ali i omogućiti da se podataka od strane

administracije pruţanju javnih sluţbenika sa javnih podataka iz jedne mesto i ispunjavanju

intraneta funkciju.

Od 80 razvijenih zemalja su počele da koriste tehnologije podatka gusto kako bi se

povećao pristup javnim uslugama od strane drţavljana. Tri glavni faktori za to su:

− javni rashodi koji ne pretvori u efikasnu javnu sluţbu ( što uzeti koren iz kašnjenja,

pogrešne i loše uprave organizacione strukture )

− Neoliberalni pristupe koji naglašavaju da je Vlada za rad na trţištu kao i rivalstvo

privatnog sektora

− razumevanje brz razvoj i dodatu vrednost stvorio podataka i komunikacionih

tehnologija.

Javni E - portali su od kritičnog značaja za javne usluge koje se daje kao online,

za povećanje učešća drţavljana na najviši poloţaj, smanjenje birokratije vlade,

povećanje demokratsko učešće drţavljana i za povećanje senzibilitet javnih organa

protiv zahtevima drţavljana.

E - portali pruţaju usluge na različite ciljane publike za različite posao zahteva na

različitim platformama, kao vlada nacionalne, vlada - vlada, vlada dobavljača i osoblja -

vlade. E - javna je realizacija model rada, organizacione strukture, radnog procesa, proizvoda

i usluga u elektronskoj formi.

Prednosti portala

− Inteligentna integracija i pristup poslovnim sadrţaja, aplikacija i procesi

− Poboljšanje komunikacije i saradnje meĎu kupcima, partnerima, i zaposlenih

− Objedinjen, real-time pristup informacijama odrţanom u različite sisteme

− Personalizovani Uputstvo za modifikacije i odrţavanje sajta prezentacija

Značaj E -portala na E-vlada pristup

E - Portal zadrţava suštinski mesto u vršenju javnih usluga. Kada anketiranih u ovom

konceptu, neophodno je za ;

− Izvori podataka i usluga da se okupe i da bi mogli da se postigne iz jedne tačke,

− Pruţanje mogućnosti za pristup podacima brzo i lako,

− Dobijanje realnom vremenu i Dinamički data,

− Konverzija usluge lako i jednostavno forme,

− Povećanje snage rivalstvo meĎu ustanovama,

− Pruţanje finansijske uštede i stvaranja izvora prihoda,

− Zajedničko korišćenje izvora i povećanja efikasnosti,

− Povećanje efikasnosti usluga prezentacije,

− Stvaranje saradnju izmeĎu zaposlenih,

− Povećanje transparentnosti,

− Pruţanje javnih podataka,

− Pruţanje poverenje drţavljana.

E – portal zahtevi

− Skalabilnost: Pruţanje usklaĎivanje sa povećanjem zahteve korisnika i radnih

opterećenja ( Kapacitet logovanja, itd )

− Bezbednost: Pruţanje bezbednost privatnih podataka i dokumenata koji pripadaju

ljudima / telima.

− Konstantna dostupnost, kontinuitet: Pruţanje usluge 7x24 nesmetano korisniku guţve.

E - portal zahtevi sa gledista korisnika

− PrilagoĎavanje: Pruţanjem priznavanje i registraciju korisnika korisnik ime i lozinke,

e - portala treba prilagoditi u skladu sa zahtevima i prioritete i prilagoĎene

informacije, dokumenta i usluge treba da budu dostupni. osoba treba da pristup

različitim informacijama i usluga od strane organa kada je to potrebno nakon

uvoĎenja sebe jednom.

− One Stop servis Apprehension: Osnivanje treba pristup prateće usluge koje su tačke

koje telo iz E - portala neposredno.

− Potpuna automatizacija: rade procesi " počinje i završava u elektronskoj formi.

− Dinamički pruţanje podataka: e - portala ne treba samo da obezbedi statističke

informacije, ali i pogodan medij koji će omogućiti proizvodnju izveštaji i grafike lako

od postojećih informacija i ispituju iz baza podataka za ljude i unošenje podataka

kada se smatra odgovarajuće.

− Jednostavnost upotrebe: Dostupnost zajedničkih podataka od strane ureĎaja (

računara, telefona, beţičnih ureĎaja, ručno - ureĎaja, kioska, itd ) iz različitih kanala.

o Jednostavno, predmet na osnovu kategorizovane sistem menija

o Mapa sajta

o Istraţivanje i ispitivanje alata, metapodaci

o Opcije liste ( liste )

o Cautioners koji su skrenuli paţnju na nove informacije

o Pomoć Meniji i često postavljana pitanja (FAK )

o Mreţi za obuku

o Smernice usluge za nove korisnike

o Pruţanje mogućnosti osobama sa invaliditetom da koriste

o Treba da pruţi mogućnost da dobijete jednostavan, tačan i lako printput.

− Transparentnost:

o Pošto tendera podataka skelet

o Izrada dokumenata u vezi procesa koji je napravljenuspešno kada ste onlajn,

proces je završen, i čineći potvrde.

o ObezbeĎivanje poverenje ( da predstavljen informacije, privatnost privatne

informacije, radni procesi, itd )

− Bogatstvo sadrţaja:

o Mogućnosti usluge sa povratnu mehanizmima ( e-mail poruke, telefon, itd )

o Višejezičnu podršku,

o Objekat adresa, telefon, zakonodavstvo, organizacione strukture, itd

informacije,

o Diskusione liste

o e - biblioteka ( dokumentacija, arhiva sistem, itd )

o Bogatstvu Komunikacija sa drugim pratećim objektima ( domaći i

inostranstvu )

− Softver Teret: To ne bi trebalo da donese bilo kakav softver / hardver opterećenje

korisnicima da koristi e - portal. E - portal je potrebno da se koristi samo preko veb

pretraţivača tehnike.

E - portal kriterijume za podatke i informacione tehnologije-Podstruktura

− Više Srednji: To bi trebalo da bude u stanju da prošire da obezbedi mogućnost za

podrţavaju različite platforme i baze podataka i za horizontalnu proširenja.

− Fleksibilnost: Mogućnost primene novih funkcija da se lako dodaju i sisteme i

aplikacije da se integrišu sa klijentima, poslovnim partnerima i dobavljačima.

− Otvoreni standardi: Upotreba standardima koji pruţaju fleksibilnost aplikacije i

omogućavaju integraciju.

− Jednostavan za instalaciju: Instalacija u veoma kratkom vremenu i lako.

− Uvaţavajući E - portal profila: Tragom profili korisnika koji posetite E - portal i e -

portala korišćenje frekvencije, proizvodeći statistike i poboljšanju usluga koje se u

ovom pravcu.

Definicija E-uprava portal

E- vlada - portali omogućavaju licima, preduzećima i organizacijama neposredan i

jednostavan pristup javnim sluţbama. Portali sluţe za orijentacija i informacije uz

uspostavljanje kontakata i socijalne interakcije kao što su rukovanje postupka javne funkcije,

u istom time.

GraĎani kao i stručnjaci u zdravstvu moţe biti podrţano sa / su u stanju da nude

informacije i servise, bez obzira na drţavne granice koja suočava nacionalne i meĎunarodne

nadleţnosti sa novim izazovima.

Usluge e-uprave se u velikoj meri usmeravaju preko portala e-uprave, pruţajući

prednosti on-line usluga graĎanima, poslodavcima i zaposlenima u upravi.

Jedan od ključnih ciljeva u okviru e-uprave je da se uz pomoć portala postigne potpuna

interoperabilnost.

Problemi u razvoju portala mogu biti sledeći:

1. tehnički;

2. organizacioni;

3. pravni;

4. socijalni;

5. politički.

Tehničko pitanje obuhvata probleme integracije i interoperabilnosti.

On-line portal e-uprave zahteva automatsku razmenu podataka u veoma velikoj meri i

zato obično zahteva velike napore u dostizanju interoperabilnosti u različitim procesima i

podacima.

To zahteva rešavanje dva glavna pitanja integracije i interoperabilnosti. Da bi se

postigao jedan on-line portal e-uprave, veoma je vaţno da ima odraĎene korake integracije.

Zato je neophodno da postoje sredstva i načini koji će identifikovati različite korake koji su

uključeni u ostvarivanju tih integracija.

Slika: Šematski prikaz funkcija portala e-uprave

Integracija predstavlja fokusiranost na proučavanje povezanosti sistema, elektronske

razmene podataka, komunikacije o uslugama i distribuiranim kompjuterskim okruţenjima.

Osnovni cilj integracije je optimizacija procesa u okruţenju koje je puno kontinuiranih i

nepredvidivih promena.

Na osnovu ovog šematskog prikaza moţemo videti da su Back Office i Web servisi

povezani u jednu celinu i zajedno čine dva odseka koji su putem integracionih procesa

tehničkih podataka povezani sa interoperabilnošću. Da bi interoperabilnost bila upotpunjena

moraju biti ispunjeni tehnički, organizacioni, semantički i drugi uslovi.

Kada su svi uslovi ispunjeni korisnik moţe pristupiti portalu e-uprave i putem portala u

čijoj se bazi nalaze podaci koji su potrebni korisniku i koje moţe preuzeti putem portala e-

uprave.

Tipovi integracije

Povezivanje informacija i integracija (ICI) je spoj heterogenih aplikacija i podataka.

Povezanost izmedju aplikacija je početna tačka za informacije o rešenjima integracije.

Kao što povezivanje konfiguracije i topologije prerasta u kompleksnost, dodatni razlozi

uključuju upravljanje informacijama i isporuku podataka iz jedne aplikacije u drugu (npr.

usmeravanje pravila i transformacija podataka).

ICI obezbedjuje usmeravanje i integraciju funkcionalnosti podataka. Ona putem svojih

informacija izmedju krajnih tačaka, donosi odluku o tome šta treba preduzeti povodom

pošiljaoca i prijemnika. ICI se fokusira na upravljanje podacima normalizacije.

Proces integracije (PI) je sprovodjenje internih i eksternih poslovnih procesa koji u

potpunosti koristi IT sisteme da ostvari efikasnost i fleksibilnost u okviru preduzeća.

Proces integracije obuhvata funkcije potrebne za tradicionalna poslovna rešenja za

upravljanje procesom. Ova eksterna integracija zahteva funkcije koje podrţavaju business-to-

business interakciju menadţmenta. PI se fokusira na ono što je potrebno od podataka i na

način korišćenja podataka.

Portal eUprava Republike Srbije Na Portalu eUprave Republike Srbije moţete brzo i jednostavno pristupiti najvaţnijim

sadrţajima Portala, kao što su elektronske usluge, najnovije vesti, najčešće postavljana

pitanja itd. Elektronske usluge moţete pretraţivati po više kriterijuma – prema ţivotnoj

situaciji, početnom slovu, kao i prema nadleţnom organu koji je zaduţen za sprovoĎenje

usluge.

TakoĎe na ovom sajtu se moţe pristupiti tri oblasti:

− GraĎani

o Porodica

o Zdravlje

o Saobraćaj

o Stanovanje i ţivotna sredina

o Poslovanja

o Sport i omladina

o Obrazovanje

o Dokumenta

o Rad

o Finansije

o Javni red i mir.

− Privreda

o Poslovanje

o Ţivotna sredina i prostorno planiranje

o Uvoz/Izvoz

o Saobraćaj

o Zdravlje

o Javne nabavke

o Finansije

o Obrazovanje

o Statistika

o Sport i omladina

− Uprava

o Usluge drţavnih oragana.

Arhitekture E-uprave Javni organizacioni sektor planira da usvoji e-vladinu inicijativu i da svoje formulisane

IT strategije mora proceniti svoje poslovne modele i odabir odgovarajućih tehnoloških

rešenja koja pruţa centralna drţavna politika. Iako postoje značajne razlike u sastavu

organizacija, postoje veći broj tehnologija i sistema infrastrukture koje mnoge organizacije

trebaju usvojiti u

zajednička postrojenja za integraciju svojih sistema na način koji im omogućuje

izgradnju platforme za dijeljenje njihovih resursa znanja.

Na primer,e-vladin portal zahteva zajedničku arhitekturu i integrisani okvir koji

omogućuva različitim organizacijama, pokrajinama i opštinama deljenje i razmjenjivanje

podataka, nezavisno od formata, ureĎaja i temeljne arhitekture (Sharma i Gupta,

2002). Stoga organizacija mora imati jasno poimanje okvira arhitekture

sa oba nivoa, tehničkog nivoa i nivoa upravljanje informacijama. Arhitektura E-uprave

definiše standarde,infrastrukturu komponenti,aplikacija,tehnologija,poslovni model i

smernice za elektronsku trgovinu izmeĎu organizacija koje olakšava interakciju vlade,i

primoviše produktivnost grupe. Pošto je e-uprava relativno novo područje istraţivanja

njegova arhitektura i usvajanje strategija nisu široko rasprostranjeni u literaturi. Stoga autori

proučavaju te pojmove iz drugih relevantnih područja kao što su: e-poslovanje,e-usluge,e-

trgovina. Uprkos tome,nekolicina studija imali su raspravu o arhitekturi ili komponente e-

vlade kao što su Cabinet Office(2000),Heeks(2001),Sharma and Gupta(2002),Office of

Information Technology(2001)i Daniels(2002). MeĎutim,ove studije nisu obratile aspekt

poslovnog modela upravljanja i kako ih uskladiti sa IT infrastrukturom. Od kada e-vlada

prevazilazi IT infrastrukturu,doprinos ovog istraţivanja je osigurati integrisani okvir

arhitekture za e-vladu koji predstavlja usklaĎivanje IT infrastrukture sa upravljanjem

poslovnim procesima u javnom sektoru.

Autori raspravljaju o potrebnim poslovnim procesima za uspešnu implementaciju i

upravljanje e-vladinih aktivnosti. Autori takoĎe razvijaju okvir arhitekture za ugradnju sa

integracijom aplikacja i interakcionim alatima.

Razlog za to je da oni već igraju značajnu ulogu u poboljašanje poslovnih procesa

unutar organizacije i njihove primene kao što su e-poslovanje,e-trgovina,preduzeće za

integraciju aplikacija(EAI),web servisi itd. Dakle njihovo uključivanje se smatra potrebnim.

Značaj integrisanih tehnologija razmotreni su i razvrstani ispod e-poslovnog sloja,otkad su

ove tehnologije i pristupi česti i trebaju se koristiti u e-vladinim projektima.

Slika prikazuje okvir arhitekture e-uprave koji je podeljen u četiri sloja:

Sloj pristupa,

Sloj e-uprave,

E-poslovni sloj,

Sloj infrastrukture.

Sloj pristupa

Uključuje kanale kojem vladini korisnici mogu pristupiti različitim vladinim servisima.

Vladini korisnici mogu biti graĎani,poslovni ljudi,druge vlade,i članovi drugih zajednica.

Pristupni kanali su kritične tačke e-uprave. Kao što je prikazano na slici oni se sastoje od

online i offline kanala ili ruta distribucije kroz koje proizvodi,usluge i informacije se

koriste,pristupaju od strane više tehnologija. Na primer web stranica,dostupna sa

računara,kiosci,mobilni telefoni (WAP),digitalna televizija i kontaktni centri.

Ovaj sloj se smatra najjednostavnijim nivoom e-vladine arhitekture,budući da

kontroliše i upravlja drţavnim korisnicima. MeĎutim bitno je,da javni sektor osigura

zajednički način pronalaţenja svih vladinih informacija i usluga,odrţavanje kanala

koordinacije,stvaranje zajedničkog izgleda i osećaja kroz različite kanale,te u skladu sa

smernicama tehničkih standarda(Cabinet Office 2000).

Slika: Okvir arhitekture e-uprave

1

Sloj E-uprave

Ovaj sloj integriše digitalne podatke različitih organizacija na web portalu drţavnih

sluţbi u obliku „one stop“ (mesto u ovom slučaju portala gde se različiti zahtevi mogu biti

ispuniti na jednom mestu) portala e-uprave. To moţe dovesti do poboljšanja pristupa

drţavnim resursima,smanjenje troškova usluga i mogućnost organizacija da pruţe visok nivo

kvaliteta servisa(Ho,2002,Gant i Gant,2001,Sharma i Gupta,2002).

Vladini web portali se javlja kao ključni prioritet za javni sektor organizacije,kao i oni

što razvijaju vladinu inicijativu i kreiraju elektronsku interakciju izmeĎu vlade i graĎana (G-

to-C),vlada i poslovanje(G-to-B),vlada i njeni zaposleni(G-to-E),vlada i vlada(G-to-G).

Prema Chan i Chung(2002),ovaj sloj omogućuje korisniku da koristi web pretraţivač da

bi dobio sve potrebne informacije na „jednom prozoru“. Portal ima web baziranu front-

end(obični korisnici i administrator) aplikaciju koja omogućava povezivanje različitih izvora

informacija. Vlade mogu

___________________

1 predmet. sinergija. edu. ba

pristupati i upravljati svim podacima i informacijama dok istovremeno pruţaju

mogućnost korisnicima da prilagode ono što im je potrebno iz izvora informacija. (Chan i

Chung,2002).

Slika:

Na primer kada se graĎanin seli iz njegovog/njezinog prebivališta,nema potrebe

aţurirati ove informacije za sve organizacije koje zahtevaju tenutnu adresu. Korišćenje

integrisanog portala će poboljšati protok informacija. Bez takvog izvora graĎani bi morali da

se obrate relevatnim organizacijama,da popune i pošalju obrazac za promenu adrese,koji je

dugotrajan proces i nepraktičan. Dakle korišćenje integrisanog web portal sve više postaje

glavna komponenta infrastrastrukture e-uprave koja omogućava graĎanima da skrate ovaj

dugačak proces.

Pošto su vlade veoma kompleksne organizacije sa stotinama

agencija,odeljenja,direkcija,komisija i regulatornih tela,vladin portal je još uvek u poćetnoj

fazi. Jedan od razloga je taj što je teško utvrditi koje funkcije i aplikacije su najprikladnije za

stvaranje visoko funkcionalnog portala e-uprave. Drugi razlog je tehničke prirode. Pruţanje

integrisanih usluga moţe se realizovati samo ako su svi drţavni organi povezani i njihovi

sistemi interoperabilni (sposobnost za zajednički rad različitih sistema).

To zahteva sveobuhvatnu tehnologiju,sistem integracije i veštinu upravljanja

projektima.

IBM(2001) izveštava tri nivoa sloţenosti: objavljivanje informacija i povezivanje

postojećih web sajtova,organizacionih transakcija,i transakcije više integrisanih organizacija.

Iz perspektive upravljanja portalom neophodno je da se odrţava korisnički

interfejs,mogućnost izrade korisničkih kontrola,kao što su mogućnosti

pretraţivanja,interaktivni mediji,grafika i dizajn i druge ključne karakteristike kao što su e-

mail,kalendari,instant poruke i chat. Kao i podrazumevani alati za registraciju,dinamičko

prepoznavanje i klasifikovanje korisnika i davanje mogućnost organizacijama da prilagode

sadrţaj,pristup informacijama i struktura da se zadovolje specifične potrebe zaposlenih.

Bezbednost je još jedan kljućni element ovog sloja,kroz primene autentifikacije i standarda

privatnosti u obezbeĎivanju online transakciija i zaštite sadrţaja portala.

Sloj E-poslovanja

Ovaj sloj je fokusiran na korišćenje ICT aplikacija i alata,korišćenje mreţa od

poverenja,razmena znanja i obrada informacija koja se odvija unutar i izmeĎu organizacija.

(Moodley,2003). Praktično on integriše front-end aplikacioni sloj e-uprave,kao što su

online katalozi i transakcioni interfejsi na vladinom portalu sa pozadinskim aktivnostima kao

što su baze podataka i skladišta podataka.

Implementacija ovog sloja će napraviti jaku osnovu da se izgradi portal e-uprave kao

što je navedeno u sloju e-uprave,takoĎe podrţavaju vezu i interakciju izmeĎu G-to-G,I G-to-

E. To omogućava automatsku real-tme komunikaciju izmeĎu svojih sistema na nivou

podataka i procesnom nivou. U uslovima G-to-E,omogućava zaposlenima da efikasno

komuniciraju sa drugim odeljenjima i agencijama u vezi sa ljudskim resursima i

informacijama,zastarelim planovima,najnovijih vesti i izdanja. Ovo rezultira podršku u

donošenju odluka u formiranju novih lanaca vrednosti i osnaţavanju postojećih poslovnih

partnerskih odnosa u vidu elektronskih nabavki.

Integracija različitih IT aplikacija i komponenti unutar i van organizacionih granica i

dalje je skupa i dugotrajna usled heterogenosti računarskih okruţenja uključenih u

organizacijama javnog sektora(Chen 2003, Themistocleous and Irani, 2002). TakoĎe sistemi i

aplikacije širom vladinih organizacija trebaju se nadograditi na nivou weba da bi proširile

svoje funkcionalnosti izvan organizacionih granica i da postignu punu komunikaciju izmeĎu

svih informacionih sistema i njihovih procesa.

Tradicionalno,vladina odeljenja i organizacije zadrţale su posebne baze podataka koje

nisu povezane sa drugim vladinim odeljenjima na istom nivou ili čak različitom nivou kao što

su lokalne ili centralne vlasti. Ovo kreira barijere izmeĎu organizacionih sistema i procesa u

trajanju prenosa i komunikacije podataka,a samim tim,čini implementaciju e-vladinog portala

teţim. Dakle. integracija vladinih sistema baza podataka,procesa i aplikacija igraju ključnu

ulogu u ovom sloju od kad se e-uprava oslanja u značajnoj meri na postojećim osnovnim

podacima vlade,postojećih sistema i procesa. Ovaj sloj podrazumeva kompjuterske sisteme i

aplikacije razlčitih javnih odeljenja koji su povezani ili bar komuniciraju jedni sa drugima.

Kao rezultat,transakcija iz jednog sistema moţe se menjati sa drugim sistemom. Na

primer ako graĎanin izvršava transakciju u lokalnom odeljenju ili agenciji informacija ili

rezultat transakcije će se proširiti u gradu ili na centralnoj strani. Dakle,ova veza će dovesti

do lakšeg,fleksibilnijeg i pouzdanog pristupa vladinim podacima kao i poboljšanje poslovnih

procesa i poslovanja organizacija i upravljanja IT resursima vlade. To bi trebalo da rezultira

značajnu finansijsku štednju,eliminisanje viška prikupljanja podataka,povećanje brzine

transakcija,poboljšanje doslednosti ishoda,kao i povećanje mogućnosti za deljenje troškova

partnerstva.

Kontinuirani razvoj ICT-a u poslednje dve decenije je predstavio privatnu organizaciju

sektora sa više mogućnosti izbora aplikacija i tehnologija za podršku integracije

infrastrukture e-poslovnih aplikacija i sistema koje moţe iskoristiti javni sektor u

sprovoĎenju efikasnog portala e-uprave i podršku svojih poslovnih procesa,Tabela 1 opisuje

neke primere ovih apliakcija.

Uobičajan pristup za sloj e-poslovanja podrazumeva integraciju zastarelih ili

računarskih sistema koji nisu povezani i ne dele podatke. Na primer enterprise resource

planning (ERP), EAI i web servisi kao što je prikazano u Tabeli 1. ERP sistemi su integrisani

direktno iz baza podataka povezani sa sistemima. MeĎutim ERP sistemi ne dozvoljavaju

organizacijama značajne promene u svojim sistemima – promena parametara. Razlog za ovo

je taj da je prilagoĎavanje ERP sistema teško,skupo i rizično(Themistocleous and Irani,

2002). MeĎutm EAI sistemi su se pojavili radi prevazilaţenja nekih ograničenja ERP,kroz

pruţanje integrisane organizacione infrastrukture. Ona ima sposobnost da kontroliše i

distribuira infromacije u celoj organizaciji i efikasno upravljenje i kontrolu distribucije

(Erasala et al. , 2003).

Web servisi su najnoviji pristup u razvoju integrisanog e-poslovanja koji moţe biti

usvojen u vladinim organizacijama,jer je manje sloţen,troškovi se takoĎe smanjuju.

Web usluge su zasnovane na standardima i pogodne za izgradnju zajedničkih

infrastruktura u cilju smanjenja barijera poslovnih integracija,dakle omogućiti e-vladinim

sistemima da saraĎuju jedni sa drugima bez obzira na osnovnu infrastrukturu (Huang and

Chung, 2003; Ratnasingam and Pavlou, 2002).

Pored toga,ovaj sloj se pojavljuje kao rasprostranjenost aplikacija i sistema koji pomaţu

odrţavanje postojećih vladinih podataka i poslovnih procesa kao što je prikazano u Tabeli 1.

Aplikacija/Sistem Opis Karakteristike Reference

EAI –Enterprize

aplication integration

Integriše unutrašnje i

inter-organizacione

sisteme,bezbedno

uključujući funkcionalnost

iz različiti apliakcija u

drţavnim organizacijama

Smanjuje

troškove integracije

Upravlja

procesima plaćanja

Berza grafikona i

citata

Proces aukcije i

ponude

Realizovano

preko XML/HTTP

Podrţava

podatke,objekte i

procese inkorporacija

Prenosi i

transformiše podatke

izmeĎu aplikacija

ObezbeĎuje brz

odgovor na promene

Smanjuje

troškove razvoja i

integracije

Ratnasingam and

Pavlou(2002)

Themistocleous

et al.

(2002)

Chesher et al.

(2003)

LechtenbOrger

and

Vossen (2003)

Data warehousing

(skladištenje podataka)

U suštini baza

podataka koja skladišti

integrisane,često istorijske i

prikupljene informacije

ekstraktuje iz više

heterogenih,autonomnih i

distribuiranih izvora

informacija

Prikuplja i

objedinjuje podatke iz

različitih izvora. Pomaţe

u pronalaţenju i

korišćenju informacija

bez obzira na fizički

format i lokaciju.

Koristi se za

strateško donošenje

odluka

Dawes et al.

(1999)

Wimmer et al.

(2001)

Elektronska

razmena podataka (EDI)

Elektronski prenos

struktuiranih podataka i

servisa korišćenjem

dogovorenih standarda

poruka izmeĎu računara i

aplikacije

Dizajniran za

razmenu dokumenata

izmeĎu organizacija

Podrška interfejsa

application-to-

application

Ubrzava poslovne

procese i transakcije

ObezbeĎuje

efikasnu uslugu

Chesher et al.

(2003)

Iacovou et al.

(1995)

Sistemi za

upravljanje

dokumentima

Skladišti i upravlja

više medijskim formatima

koji su povezani sa

automatizovanim tokom i

elektronskim skladištem

dokumenata

Razmena

dokumenata izmeĎu

organizacija

Povećanje

efikasnosti lanaca

snabdevanja

Povećava

efikasnost odrţavanja

pristup i distribuciju

dokumenata putem

interneta

Yao et al. (2003)

Dawes et al.

(1999)

DBMS Organizacija

komponenti koji definišu i

regulišu

prikupljanje,skladištenje,

upravljanje i

korišćenje podataka u okviru

okruţenja baza podataka

Čuva i upravlja

velikom količinom

podataka

Odrţava internu

evidenciju

Prikazuje podatke

i zapise graĎanima kroz

www

Podrţava

istovremeni pristup

podacima

Kontroliše pristup

podacima

Garcia-Molina et

al. (2002)

Rob and Coronel

(2002)

Upravljanje

vezama korisnika

(CRM)

UsklaĎivanje

drţavnih poslovnih procesa

sa graĎanima mora da

obezbedi upravljenje i oni

sluţe na logičan način i

smanjuju troškove pruţanja

usluga bez obzira na

poslovne linije

Stvara poverenje

izmeĎu graĎana i vlada

Kreira profile

graĎana

Omogućava viši

nivo usluge

Povećava

transparetnost i

otvorenost vladine

transakcije

Janssen and

Wagenaar

(2002)

Creates citizen

profiles Ho (2002)

Office of

Information

Technology

(2001)

Wimmer et al.

(2001)

Planiranje resursa

preduzeća (ERP)

Predstavlja

poslovni sistem

upravljanja koji inetgriše

protok informacija u svim

Rešava

nekompatibilnost izmeĎu

vladinih sistema

Podrţava visok

Holland and Light

(2001)

Yen et al. (2002)

Bandyo-padhyay

funkcijama organizacija u

cilju automatizovanja

poslovnih procesa

preduzeća

nivo odlučivanja

Podrţava upravlje

finansijskim i ljudskim

resursima

Uspostavlja

interaktivne odnose

izmeĎu javnog sektora

organizacija i sa drugim

partnerima i dobavljačima

(2002)

Chen (2003)

Web servisne

aplikacije

Obavlja

kapsulirane poslovne

funkcije u rasponu od

jednostavnih zahtev-

odgovor do pune

interakcije poslovnih

procesa. Vladine

organizacije mogu

integrisati moćnu

sofisticiranu mašinu za

pretragu u svom

internet,ekstranet i

intranet okruţenju bez

potrebe za velikim

kapitalnim investicijama

ili značajnom

integracijom sistema.

Razvija poslovnu

integraciju rešenja

Ponude

standardnih servisnih

interfejsa i zajedničkih

komunikacionih

protokola

Pruţa

sveobuhvatnu i dinamičku

sposobnost

sa back-end

sistemima

Huang and Chung

(2003)

Yang and

Papazoglou

(2003)

Goble (2003)

9. Elektronske nabavke

Elektronske nabavke (eProcurement) osigurava korisniku pouzdanu i sigurnu razmenu elektronskih dokumenata koji nastaju u poslovnom procesu nabavke (narudţbenice,

potvrde narudţbi, dostavnice, računi itd. ).

Proizvod je prvenstveno namijenjen naručiocu koji ţeli na siguran i pouzdan način

elektronski se povezati sa što većim brojem dobavljača. Manji dobavljači, čiji poslovni

procesi nisu u potpunosti automatizovani, dokumente mogu primati i slati putem korisničkog

sučelja internet pretraţivača. Velikim kompanijama je omogućena jednostavna neposredna

integracija svih dokumenata u postojeće informacijske sisteme.

e- nabavke nude brojne poslovne koristi kako naručiocima tako i dobavljačima.

neposredno smanjenje troškova koji nastaju uobičajenom razmjenom dokumenata

poštom ili kurirskim sluţbama.

smanjenje troškova kao posljedica automatizacije procesa razmjene podataka kod

narudţbi, elektronski dospjeli dokumenti automatski se aţuriraju i provjeravaju u

informacijskom sistemu naručitelja i dobavljača. Zamorno i greškama podloţno ručno

unošenje dospjelih narudţbi, cjenovnika, dostavnica i računa nije više potrebno.

smanjenje udjela pogrešno ispostavljenih računa što je posljedica greške kod

ručnog unošenja podataka ili pri preuzimanju robe kod dobavljača.

smanjenje udjela plaćanja računa s nepotpunim ili netačnim podacima, što se

javlja pri ručnom unosu platnih naloga na prijemnoj strani.

povećanje konkurentnosti dobavljača prilagoĎevanjem očekivanjima i zahtjevima

stranaka, primatelja računa, kome se omogućuje automatsko administriranje prispjelih

dokumenata.

cenovna prihvatljivost rešenja temelji se na tehnologiji koja ne zahtjeva visoke

početne troškove niti velike zahvate u programskoj i hardwerskoj infrastrukturi.

Prioritet kod pokretanja bilo koje incijative za e-procurement je, neophodnost da se

identifikuje kako će tenderska inicijativa donjeti koristi agenciji. Analiza trenutnog stanja

treba da zabiljeţi bilo koji problem ili neefikasnost u bilo kojem procesu kupovine i da

pomogne da se obiljeţe oblasti gdje bi tehnologija e-procurement-a mogla da pojednostavi i

automatizuje proces tendera. E-procurement se poziva na automatizaciju svakog dijela

tendera uz pomoć plaćanja kroz elektronske kanale.

Kada se odabiru tehnologije za e-procurement, treba se setiti da su najbolja rešenja

često ona najjednostavnija:

strateški gledati na celi tenderski proces

treba traţiti najtemeljnije rešenje, integrisano, više puta upotrebljivo i lako povezivo

Identifikovanje potreba nabavke

Prvi korak u kreiranju e-Nabavke je da se analiziraju troškovi agencije za nabavke.

Analiza će utvrditi ključne dobavljače i potrošačke kategorije sa najvećim potencijalom za e-

Nabavku. Analizirajući prošle aktivnosti nabavke dobićete detaljni uvid u profil potrošnje

vaše agencije i razumjevanje načina kupovine, sadašnje baze dobavljača i ukupne troškove za

sve kategorije. Kao esencijalno kod analize troškova je sledeće:

koji proizvod ili uslugu vaša agencija kupuju, ko u agenciji to kupuje i od koga

vrijednost i broj transakcija koje su izvršene i mogućnosti za ublaţavanje troškova

kroz zaslugu popusta na količinu i kroz smanjenje broja učesnika u trgovini

proizvodi i usluge koji mogu biti standardizovani (stvari dostupne za kupovinu koje se

mogu ograničiti na standardnu selekciju)

ukupan broj transakcija i vrijednost za svakog dobavljača (utvrditi da li moţda postoji

mogućnost da se spoje nabavke odnosno da se radi sa što manje dobavljača)

Rezultati mogu biti korišteni kao podrška za biznis plan e-nabavke. Npr. spajanje

nabavki moţe pojednostaviti uključivanje dobavljača u proces kroz smanjenje ukupnog

broja dobavljača i pojednostavljenje biznis procesa same firme. Dobavljači nisu

zainteresovani za skupe veze sa e-nabavkom koje znače malo za povećanje obima

narudţbe odnosno za profit. Što je veći obim transakcije odnosno njena vrijednost

izvjesnije je da će se uzeti u obzir elektronska nabavka.

Osnovni koncepti elektronske nabavke E-nabavka predstavlja nabavku proizvoda i usluga preko Interneta, primenom Internet

tehnologija. Preciznije, e-nabavka je automatizovan proces naručivanja, plaćanja, praćenja

isporuke narudţbina, u cilju zadovoljenja potreba svih članova lanca snabdevanja, primenom

Internet tehnologija. Implementacijom e-nabavke teţi se smanjenju operacionih troškova svih

aktivnosti lanaca snabdevanja i obezbedenju potpune kontrole procesa nabavke od strane

menadţmenta kompanije. Krajni cilj implementacije je spremnost kompanije da se u

potpunosti uključi u savremene poslovne odnose sa svojim dobavljačima kroz razmenu

validnih i pravovremenih informacija i dokumentacije, utemeljene na Internet komunikaciji.

Osnovni elementi koncepta e-nabavke (prikazani na slici) su:

Analiza - analizom i menadţmeniom širokog opsega potrošnje i odliva sredstava

kompanije, identifikacijom i odreĎivanjem prioriteta potencionalnih ušteda

omogućava se racionalizacija lanaca snabdevanja i zbirne (ujedinjene) nabavke.

Planiranje - omogućava izbor optimalnih izvora snabdevanja i optimizacije strategija

nabavke zasnovanih na postojećim i budućim trendovima razvoja preduzeća.

Ugovaranje (Pronalaţenje dobavljača) – podrazumeva identifikaciju potencijalnih

dobavljača, razvoj poslovnih odnosa sa dobavljačima, ugovaranje i definisanje

ugovora za optimalne trţišne odnose.

Kupovina - obuhvata: komunikaciju sa dobavljačima, slanje narudţbenica, isporuku

robe u skladišta kompanije i plaćanje prema unapred definisanim ponudama i

ugovorima.

Praćenje - predstavlja interno upravljanje procesom kroz jasno definisane procedure i

radna uputstva, uz praćenje performansi eksternih snabdevača (liste dobavljača, ocena

dobavljača i slično).

Saradnja (Povezanost, Integracija, Sledljivost, Upravljanje) – je interna saradnja i

poslovni odnosi unutar kompanije i eksterna saradnja sa dobavljačima u celokupnom

procesu nabavke.

Kontrola procesa - obuhvata standardizaciju aktivnosti procesa i kontrolu realizacije

celokupnog procesa nabavke i snabdevanja

“Inteligencija” nabavke - realizuje se kroz obezbeĎenje validnosti informacija u

celokupnom procesu nabavke, zasnovanoj na bazi znanja i kontinualnom aţuriranju i

dopunjavanju ove baze.

Slika: Koncept E-nabavke

E-procurement Web sajtovi omogućavaju autorizovanim i registrovanim korisnicima da

pretraţuju dobavljače i potrošače roba i usluga. Zavisno od pristupa, dobavljači i potrošači

mogu odrediti ponudu ili potraţnju. Transakcije mogu biti inicijalizovane i realizovane. E-

procurement softveri mogu da automatiziju kupovinu i prodaju.

Kompanije očekuju efektivniju kontrolu nad delovima inventara, smanjenje broja

agenata prodaje, i poboljšanje proizvodnog ciklusa.

Očekuje se da če eProcurement biti integrisan u širi lanac vrednosti (marketing,

organizacija, upravljanje tehnološkim razvojem) - Purhase-to-pay (P2P) sa tendencijom

dalje automatizacije upravljanja lancem snabdevanja.

E-procurement se više ne bazira na aplikacijama koje uključuju metode upravljanja

nabavkom i kompleksnih aukcija. Nova generacija e-Procurement-a je sada on-demand ili

serverski softver (Software as a service – SaaS).

Modeli e-nabavke

Implementacija tehnologija e-nabavke se zasniva na razvoju i implementaciji osnovnih

modela nabavke zasnovanih na primeni Internet tehnologija:

Softveri e-nabavke,

Internet trgovina,

Internet B2B aukcije,

Konzorcijum Internet nabavke.

Svakako treba naglasiti da svaki od navedenih modela e-nabavke karakterišu i odreĎeni

problemi u realizaciji. Najčešće identifikovani problemi u primeni ovih modela su:

Softveri e-nabavke: problemi integracije sa postojećim sistemima kompanije,

nedostatak standardizovanog razvoja softvera e-nabavke, neprilagoĎenost dobavljača

tehnologijama e-nabavke i nedovoljno razvijeni e-katalozi ponude;

Internet trgovina: nedovoljan broj dobavljača koji učestvuju u ponudi implicira

nemogućnost formiranja validnog trţišta, uzdrţanost dobavljača od ponude i prodaje dobara u

trţišnim uslovima dominacije cene, i uzdrţanost dobavijača usled gubitka kontrole trţišta

prouzrokovane nedostatkom uticaja brenda;

Internet aukcije: nesigurnost kompanija usled saradnje i sklapanja značajnih poslovnih

ugovora sa nepoznatim dobavljačima, pritisak na smanjenje prodajne cene rezultira manjim

kvalitetom i izostankom posleprodajnog servisa, nemogućnost identifikacije ţeljenih objekata

aukcije;

Konzorcijumi Internet nabavke: beznačajna razlika ostvarene cene za konzorcijum i

početne trţišne cena prouzrokovane najčešće uključivanjem nedovoljnog broj a prodavaca u

konzorcijum, garancija i poštovanje drţavnih zakona koji se odnose na trţišno poslovanje

kompanija iz različitih zemalja.

Softveri e-nabavke

Softveri e-nabavke - su softverski paketi, bazirani na Internet tehnologijama, koji

pruţaju mogućnost nabavke iz elektronskih kataloga ponuĎenih artikala, uz poštovanje

kompanijskih standarda nabavke. Ovi softveri poseduju neophodnu dokumentaciju i

informacije za nesmetano odvijanje procesa nabavke. Proces nabavke se sastoji od aktivnosti

odabira artikala iz elektronskog kataloga prodavca, od strane naručioca, nakon čega se

pokreće niz aktivnosti automatskog formiranja potrebnih dokumenata nabavke. Postoji

nekoliko načina investiranja u softvere e-nabavke: kupovina softverskih paketa od

specijalizovanih softverskih kompanija (prodavaca gotovih softvera), primena jednostavnog

sistema e-nabake zasnovanog na Internet trgovini ili razvoj sopstvenog softvera e-nabake.

Elektronski katalog je lista proizvoda dobavljača koji su dostupni preko Interneta.

Elektronski katalozi mogu se voditi na jedan od tri načina:

voĎen i upravljan u kući

eksternaliziran prema trećoj strani, u svojstvu trţišta

voĎen i je upravljan pomoću dobavljača.

E-katalog prikuplja veći broj proizvoda i usluga većeg broja dobavljača da bi obezbedio

sajt za kupovinu tipa “sve na jednom mestu” za kupce i jeftin kanal distribucije za

dobavljače.

Elektronski katalog najbolje je upotrebljen kada u postojećem sporazumu krajnji

korisnik razume elektronsku kupovinu. Katalozi su se idealno s prilagodili u okolini gde

postoje višestruki korisnici, koji ponovo prave višestruke kupovine.

Pojedinačni korisnici mogu upotrebiti transakcijski sistem e-nabavke za pregled

unutrašnjeg kataloga ili oni mogu "udare van" prema dobavljaču ili trţištu. Umesto toga

korisnici mogu pristupiti komercijalnim web stranicama dobavljača koja moţe nuditi

funkcionalni katalog dobavljača bez direktne potrebe za unutrašnjom transakcijom e-nabavke

kod kupovne organizacije.

Unutrašnji katalozi - u ovom scenariju, kupovna organizacija napuni katalog

informacija direktno kroz njihov transakcijski sistem e-nabavke. Krajnji korisnici zatim traţe

i pregledaju unutrašnji katalog i lociraju elemente koje ţele kupiti.

Punch out katalozi - pod punch out scenarijom, kupci koriste transakcijski sistem e-

nabavke, da bi pristupili podacima sa web sajta dobavljača, a zatim nose te informacije u

unutrašnji sistem e- nabavke. Prednost kod ovih prilaza je u tome što su detalji kupovine jos

uvek zarobljeni i uskladišteni unutar sistema organizacije kupovine, ali se ti katalozi ureĎuju i

čuvaju kod dobavljača.

Katalog dobavljača - Alternativan pristup prema korišćenju unutarašnjeg sistema

transakcijske e-nabavke. Pristup prema web stranicama dobavljača i katalozima i kupovina

direktno od dobavljača. U ovom slučaju kupovna organizacija efikasno koristi proces sistema

dobavljača ne bi li mogla platiti za kupovinu sa platnom karticom ili umesto toga da prime

račun od dobavljača.

Ovaj pristup pruţa jeftin način kod korištenja elektronske trgovine i moţe uticati na

dobavljača da investira sredstva u moćne elektronske sisteme. MeĎutim, loša strana ovog

pristupa je da kupovna organizacija ne bi mogla imati imati bilo kakav dokaz transakcije

kupovine dok se račun ne primi, i krajnji korisnici morali bi pristupiti i naučiti kako da

iskoriste web stranice višestrukih dobavljača da zavše svoj posao. E-trţište je online trţište

gde su robe i usluge kupljene i prodate preko Interneta.

Elektronske kupovne narudžbe (EPO) - EPO je dokument koji izloţi u glavnim

crtama rokove narudţbe, opšte uslove agencije i stvari kojih se obe stranke moraju

pridrţavati. Elektronski POS moţe biti izveden u transakcijskom sistemu e-nabavke, ili

direktno od FMIS ili ERP sistema, i tada se šalje putem elektronskog načina do dobavljača i

direktno se smešta na njihov sistem.

Postoje raznovrsne moguće metode za transmisiju elektronskog POS-a prema

dobavljačima, polazeći od auto-faksa ili automatski-e-mail sistem, preko transmisije putem

direktne konekcije, ili putem treće strane specijalizovane za spajanje.

Elektronski POS pruţa koristi uključujući ubrzavanje potpunog transmisijskog procesa

narudţbe, redukovanje grešaka i zadrţavanje jasne prijave od kada su narudţbe bile poslate i

šta one sadrţe. Kada se potpuno sprovede, ima prednost elektronskog omogućavanja

komunikacije izmedu kupca i dobavljača o narudţbama, i smanji vreme postupka kupovine.

Glavna prednost korišćenja elektronskih narudţbenica je da ako dobavljač moţe primiti

informacije elektronski, onda ih moţe učitatati direktno u njihov sistem upravljanja

narudţbenicama. Ima koristi i u izbegavanjima re-keying podataka kod operacije prodaje, kao

i minimizuje bilo koja šansu za greškom u naruzdţbenici. Kod odrţavanja informacija o

elektronskim narudţbenicama, proces je od početka prema završetku brţi, smanjuje greške i

pruţa jasno upravljanje i dnevnik dogaĎaja.

Faze eProcurement sistema Elektroska nabavka je proces koji automatizuje i integriše kupce (naručioce) i ponuĎače

u njihovom meĎusobnim odnosima posredstvom interneta. To automatizuje kompletan proces

nabavke počev od traţenja do naručivanja, primanja fakture i elektronskog plaćanja. Postoji

nekoliko faza eProcurement-a:

Faza 1 – obuhvata mogućnosti nadleţnog organa (naručioca) da zahvaljujući pristupu

internetu izvrši objavljivanje tendera

Faza 2 – ukazuje na prednosti koje se stvaraju elektronskim obezbeĎenjem voĎenja

tendera. PonuĎač moţe download-ovati tendersku dokumentaciju preko odgovarajućeg web

sajta ili je dobiti putem emaila ukoliko uputi zahtev za istom.

Faza 3 – je poslednja značajna faza koja reprezentuje najnapredniju fazu elektronske

nabavke (eProcurement-a), dajući ponuĎaču mogućnosti da pošalje ponudu elektronskim

putem. U tom kontekstu, da bi se to realizovalo na pravi način pretpostavlja se korišćenje

tehnike elektronskog potpisa, odnosno digitalnog sertifikata. Faza 3 takoĎe obezbeĎuje

naručiocu da proširi proces uključujući i eFakturisanje (eInvoicing), eIsporuku (eDelivery

– isporuka roba/usluga na zahtev putem elektronskog poziva), eAukcije (eAuctions),

eTržišta (eMarketplaces) i često eKataloge (eCatalogues).

Slika: Moduli eProcurement sistema

eTender modul obuhvata eObjavu i eDodelu ugovora.

a) eObjava je početni proces svakog eProcurement sistema. Kroz ovaj modul naručilac

šalje elektronskim putem (korišćenjem XML razmenu informacija) Sluţbenom glasniku

objavu nabavke i poziv potencijalnim ponuĎačima

b) eDodela ugovora počinje procesom otvaranja tenderske (konkursne) dokumentacije

da bi se posle evaluacije primljenih ponuda izabrao najbolji ponuĎač nakon čega se vrši

dodela ugovora što se objavljuje kroz odgovarajući servis. Evaluacija ponuda obično se vrši

primenom kriterijuma najniţe ponuĎene cene ili ekonomski najbolje ponude

eUgovor predstavlja deo sistema eProcurementa u okviru kojeg se vrši kreiranje,

upravljanje i praćenje ugovorima sa izabranim ponuĎačima. Primenom elektronskog potpisa,

ovaj modul obezbeĎuje da se celokupan proces ugovaranja sa ponuĎačem realizuje

elektronskim putem eIsporuka modul obuhvata eNaručivanje i eFakturisanje.

a) eNaručivanje je proces u kojem naručilac od izabranog ponuĎača poručuje potrebna

dobra, radove ili usluge kroz odgovarajući elektronski portal pri čemu u obzir uzima

raspoloţive elektronske kataloge izabranog ponuĎača.

b) eFakturisanje je proces u kojem ponuĎač ka naručiocu fakturiše isporučena dobra,

radove ili usluge kroz odgovarajući elektronski portal.

a) Koristi za Naručioca:

niţi transakcioni troškovi – automatizacija procesa transakcije

transparetnost – veća otvorenost u objavljivanju i sklapanju javnih ugovora

dobijanje novih ponuĎača – internet uklanja geografske barijere i obezbeĎuje

konkurentnije trţište

ušteda vremena – obezbeĎenje brţeg odvijanja kompletnog procesa, od naručivanja

do potencijalne isporuke

b) Koristi za Ponuđače:

Javna administracija – eProcurement skraćuje vreme i smanjuje trud administraciji i

ugovornim stranama u organizaciji javnih nabavki

smanjenje troškova – elektronska razmena obezbeĎuje brţi proces sa manje troškova i

moţe da pomogne smanjenju grešaka koje se često pojavljuju u sistemima koji su

zasnovani na papiru (tradicionalna nabavka)

pristup novim kupcima i trţištima – elektronska nabavka (eProcurement) obezbeĎuje

nove kanale prodaje stvarajući nove mogućnosti i šanse za ponuĎače

povećanje prodaje – sa pristupom širem trţištu javnog sektora, ponuĎač ima

mogućnost da poveća profit.

10. e- zdravstvo

Osnovni ciljevi e-zdravstva obuhvataju:

smanjenje troškova: kroz on line komunikaciju se višestruko smanjuju troškovi

transakcija, povećava brzina i tačnost u odnosu na upravljanje papirima

eliminaciju prostorne - geografske udaljenosti: barijere vezane za putovanje i

saobraćaj premošćavaju se efikasnom komunikcijom kako za potrebe pacijenata, tako

i za potrebe zdravstvenih radnika

povećavnje transparentnosti i dostupnosti informacija: elektronski se publikuju

raznovrsne informacije – stručne, poslovne (budţeti, prihodi, rashodi), propisi i

odluke (zakoni, pravilnici i sl. )

povećanje raspoloţivosti usluga: obezbeĎenje raznovrsnih usluga (za pacijente,

zdravstvene radnike, pravna lica), povećavanje njihove dostupnosti i sadrţaja

poboljšanje rada administracije: kompjuterizacija, integracija finansija, kadrova,

upravljanja i kontrola troškova

podsticaj razvoju: razvoj i napretka društva i podsticaj zdravog ţivota.

UvoĎenjem e-health u zdravstveni sistem zemlje dolazi do promena:

u načinu rukovoĎenja i načinu donošenja odluka

načinu ovavljanja poslovnih transakcija

načinu obrazovanja i usavršavanja

načinu planiranja i izveštavanja

načinu informisanja i prihvata povratnih informacija

načinu organizovanja institucija i dostavljanja informacija[2]

Koncepti i razvoj e-zdravstva U zdravstvu se mogu naći aplikacije koje obezbeĎuju izuzetno veliki broj usluga, od

jednostavnih administrativnih poslova do sloţenih kliničkih aplikacija. Deo tih usluga se

mogu pruţiti i putem mreţe (objasni na koju mreţu misliš, da li na umreţavanje, ili na

internet, ili i na jedno i na drugo). Na ovaj način se otvara mogućnost da korišćenje

elektronske pošte moţe postati i jedna vrsta e-zdravstvene usluge. S druge strane, e-health

predstavlja i mogućnost upravljanja preko mreţe, i mogućnost rada na udaljenost: Edukacija

zdravstvenih radnika, prikupljanje podataka, arhiviranje zdravstvenih informacija, korišćenje

smart kartica (elektronska kartica koja je nosilac podataka) radi prenosa, odnosno

povezivanje različitih zdravstvenih informacionih sistema, tele-consulting, itd.

E-zdravstvo predstavlja primenu Interneta, informaciono komunikacionih i srodnih

tehnologija u sistemu zdravstvene zaštite, kojima se poboljšavaju pristup, efikasnost,

efektivnost i kvalitet medicinskih i poslovnih procesa koje sprovode učesnici u tom sistemu

(zdravstvene ustanove, medicinsko osoblje, pacijenti, osiguravajuće organizacije, drţava), sa

osnovnim ciljem poboljšanja zdravstvenog stanja pacijenta.

E zdravstvo se definiše nа rаzličite nаčine:

Čini se prilično jаsno dа e-zdravstvo obuhvаtа više od samog tehnološkog rаzvoja.

Prema G.

Ejsenbahu (G. Eysenbach):

„Ezdravstvo je polje u nаstаjаnju, koje obuhvata medicinsku informаtiku, jаvno

zdrаvlje i poslove, koji se odnose nа zdrаvstvene usluge i informаcije dostаvljene ili

poboljšаne preko internetа i srodnih tehnologijа. U širem smislu, termin odlikuje ne sаmo

tehnički rаzvoj, već i stanje uma, nаčin rаzmišljаnjа, stаv, globаlnа rаzmišljаnjа, kаko bi

poboljšаli zdrаvstvenu zаštitu lokаlno, regionаlno, kаo i širom svetа, korišćenjem

informаcione i komunikаcione tehnologije. ”

Svetskа zdrаvstvenа orgаnizаcijа definiciše e-health kao:

„Rаcionаlno i sigurno korišćenje informаcionih i komunikаcionih tehnologijа u podršci

zdrаvljа i zdrаvstveno srodnih oblаsti, uključujući zdrаvstvene usluge, zdrаvstveni nаdzor,

zdrаvlje knjiţevnost i zdrаvstvenog vаspitаnjа, znаnjа i istrаţivаnjа. ” (WHO, 2005)[1]

Koncept e-health-a se moţe definisati na sledeći način:

E-health pretstavlja globalni pristup reformi zdravstva sa glavnim ciljem promocije

upotrebe interneta od strane zdravstvenih institucija i zdravstvenih radnika u

svakodnevnom radu.

E-health je skup usluga koji omogućavaju lekarima, sestrama, pacijentima,

farmaceutima i drugim zdravstvenim radnicima da saraĎuju pomoću ICT-a, bilo gde i

bilo kad.

E-zdravstvo se moţe raščlaniti na sledeće osnovne komponente:

ICT koje su ključni element poboljšanja performansi u procesu očuvanja zdravlja

ljudi

korisnik zdravstvene zaštite - pacijent

radne organizacije (drţavni organi, preduzeća, pravna lica) koja za svoje korisnike

(zaposleni, članovi porodice, nezaposleni i dr. ) uplaćuju doprinose za zdravstveno

osiguranje.

zdravstvene ustanove (dom zdravlja, spec. poliklinika, opšta bolnica, kliničko

bolnički centar, klinički centar, privatne ordinacije i dr. )

institucje zdravstvenog osiguranja (drţavne i privatne)

ministarstvo zdravlja

obrazovne istitucije (fakulteti, instituti, škole)

zdravstveni radnici (lekar, farmaceut, med. tehničar i dr. )

informacije, kao resursi globalne mreţe.

Modeli e-zdravstvo komunikacije

U funkcionisanju zdravstvenog sistema sreće se veliki broj različitih e-health modela i

to: G2B, G2C, B2B, B2C i B2E. Najzastupljeniji model je B2C jer se njime u najvećoj meri

zadovoljavaju potrebe korisnika zdravstvene zaštite i potrebe zdravstvenih radnika.

Government-to Business (G2B) - model je zastupljen u komunikaciji ministarstva

zdravlja, kao drţavnog organa, sa

institucijama drţavnog i privatnog zdravstvenog osiguranja

zdravstvenim ustanova svih nivoa zdravstvene zaštite (primarna, specijalistička,

tercijarna)

obrazovnim istitucijama zdravstvenog usmerenja (fakulteti, instituti, više škole, centri

za edukaciju,. . . ).

Ovom komunikacijom se na efikasan način obezbedjuje sistemsko planiranje, praćenje i

kontrola upotrebe svih resursa u zdravstvenom sistemu, praćenje zdravstvenog stanja

populacije, objedinjavanje aktivnosti od zajedničkog interesa, planiranje i trošenje

finansijskih sredstava, smanjenje redundantnosti informacija i povećanje njihove pouzdanosti

i smanjenje kašnjenja.

Business-to-Business (B2B) model zastupljen je u komunikaciji:

institucija zdravstvenog osiguranja i radnih organizacija

institucija zdravstvenog osiguranja i zdravstvenih ustanova

institucija zdravstvenog osiguranja i proizvoĎača – dobavljača lekova i dr. sanitetskih

materijala

izmedju zdravstvenih ustanova istog ili različitih nivoa zdravstvene zaštite.

Ovom komunikacijom su obuhvaćene transakcije novca i informacija izmeĎu pojedinih

pravnih lica u lancu medicinske zaštite ljudi: dobavljača opreme i materijala, bolnica, drugih

zdravstvenih ustanova, osiguravajućih društava, vladinih tela i drugih organizacija. Osnova

zdravstvenog B2B modela tiče se lanca nabavke i prometa robe i usluga, gde se teţi

povećanju efikasnosti, smanjenju transakcionih troškova i obezbeĎivanju informacija u

realnom vremenu za sve učesnike u lancu.

Business-to-Consumer (B2C) model koristi se:

od strane korisnika zdravstvene zaštite za zakazivanje pregleda ili zakazivanje

izvršenja medicinskih usluga

od strane korisnika zdravstvene zaštite za prijavu na zdravstveno osiguranje od strane

radne organizacije i proveru uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje

od strane korisnika zdravstvene zaštite dobijanje informacija iz oblasti prava iz

zdravstvenog osiguranja

od strane zdravstvenih radnika za potrebe stručnih konsultacija sa kolegama na istom

ili višem nivou zdravstvene zaštite

od strane zdravstvenih radnika za potrebe usavršavanja u obrazovnim institucijama

(fakulteti, instituti).

Slika: Komunikacija korisnika zdravstvene zaštite u e-Health

Korisnik zdravstvene zaštite stavljen pred obilje ponuda, ravnopravno zastupljenih na

Internetu, moţe biti u stanju da uči i bira kako da sačuva zdravlje i kako će se i gde lečiti. Uz

nekoliko klikova mišem, on se moţe upoznati sa prirodom oboljenja, primenjivim terapijama

i stepenom njihove uspešnosti, ustanovama koje vrše lečenje, njenog osoblja i troškovima

koje moţe da očekuje u slučaju da se opredeli za neki od ponuĎenih tretmana.

Korišćenje Interneta i ICT u medicini prisutno je u segmentu izvoĎenja medicinskih

postupaka na daljinu (telemedicina) bilo da se radi o izvoĎenju dijagnostičkih i terapijskih

postupaka ili samo daljinskoj konsultaciji pri donošenju odluka. U praksi ta funkcija

ostvaruje putem konsultacija sa kolegama specijalistima u specijalističkim i bolničkim

ustanovama radi rešavanja odredjenih medicinskih problema gde se kroz ICT razmenjuju

izvorni (slika, grafika, video zapis) i drugi zapisi i nalazi.

Government-to-Consumer (G2C) model koristi se:

od strane korisnika zdravstvene zaštite za ostvarivanje prava, lečenje u inostranstvu,

ţalbe i sl.

za pribavljanje informacija od drţavnih institucija (agencija) o bolestima, lekovima i

medicinskim sredstvima

za promociju zdravih stilova ţivota

od strane zdravstvenih radnika za potrebe opšteg informisanja, specijalizacijama,

naučnim i stručim skupovima i edukacionim seminarima, usavršavanjima i dr.

Informacije o pojedinim oboljenjima takoĎe mogu rasteretiti rad lekara. Ako bi ovi i

slični sadrţaji bili dostupni korisnicima time bi se uštedlo vreme lekarima i zdravstvenim

radnicima na davanju širih objašnjenja. Ovi sadrţaji moraju biti pisani na popularan način,

moraju biti razumljivi i laki za prihvatanje. Podizanje nivoa zainteresovanosti pacijenata za

sadrţaje mora se bazirati na: validnim izvorima informacija, sadrţajima prilagoĎenim za

upotrebu širokoj populaciji, besplatnom korišćenju i nepostojanju jezičkih barijera.

Razvijanje zdravih stilova ţivota i veću odgovornost za sopstveno zdravlje i zdravlje

porodice doprinosi dobro organozovana promocija zdravlja. Promotivni sadrţaji trebaju biti

prilagoĎeni korisnicima i njihovim potrebama radi prevencije, prepoznavanja i ranog

otkrivanja oboljenja, samokontrole, nege odojčadi i dece, upoznavanja sa faktorima rizika

(pušenje, alkohol, droga i sl. ), preporukama za zdrav način ţivota, redovne kontrole i

vakcinacije, pravilnu ishranu, higijenu, fizički i psihički razvoj, postupke za samostalno

preduzimanje mera ili pomoć pri ujedu insekata, trovanju (pečurke, hrana) i dr.

Informacije o lekovima su uvek bile interesantne za pacijente ali i za lekare i

farmaceute. Kada se od lekara očekuje da propisuje lekove polazeći od preciznih informacija

o bolesniku i lekovima onda taj proces koji mora biti utemeljen na čvrstim dokazima.

Informacije treba da pomognu lekaru pri donošenju odluke pri propisivanju leka za

ustanovljenu dijagnozu, za zamenu leka koji nedostaje adekvatnim lekom, za izbor jeftinijeg

leka adekvatnog dejstva i za potpunije informisanje o novouvedenim lekovima i lekovima

uopšte.

Slika: Komunikacija zdravstvenih radnika u e-health

Dostignuća savremene medicine širom sveta, podaci o elektronskim bazama podataka i

časopisima iz medicine, zdravstvenim, univerzitetskim i istraţivačkim institucijama u svetu,

meĎunarodnim udruţenjima su potrebna zdravstvenim radnicima.

Business-to-Employess (B2E) model zastupljen je u:

komunikaciji zdravstvenih radnika na planu izvršavanja medicinskih usluga

komunikaciji u zdravstvenoj ustanovi za podršku donošenju odluka

ostaloj medjusobnoj komunikaciji u zdravstvenoj ustanovi

komunikaciji namenjenoj obaveštavanju i informisanju.

Ovom komunikacijom su u zdravstvenoj ustanovi obuhvaćene aktivnosti zdravstvene

zaštite, obezbedjenja resursa, planiranja i izveštavanja, donošenja odluka i sl.

Zdravstveni informacioni sistem Kada je reč o upotrebi računara u medicini, kao i u ostalim oblastima, doprinosi

znatnom unapreĎenju poslovanja, prevazilaţenja problema koja se tiču papirologije,

kartoteka itd. Svima je poznato da su kartoteke veoma ne praktične, pre svega zbog njihove

veličine, dok je neverovatno visprenost i iskustvo potrebno za pronalaţenje pravog kartona.

Pomenuto dovodi do neuroze, ionako bolesnog pacijenta, do uzrujavanja lekara, nepravilne

dijagnoze i svega što je dobro poznato ljudima koji drugi deo ţivota provedu po čekaonicama

naših bolnica. Glavni cilj uvoĎenja računara jeste prevazilaţenje pomenutog problema

uspostavljanje tzv. Elektronskih kartona za pacijente koji će sadrţati snimke sa svih aparata,

lekove koje pacijent mora da koristi, koja je terapija itd. Sa druge strane, omogućeno je

neuporedivi brţe postavljanje dijagnoze iz razloga dostupnosti više lekara on-line, potom

mnogo brţi prenos slika bez oštećenja i drugo.

Zdravstveni informacioni sistem podrazumeva mehanizam za prikupljanje, obradu,

analizu i prijem informacija potrebnih za organizaciju i sprovoĎenje zdravstvene zaštite,

upravljanje u zdravstvu i naučna istraţivanja. Sistem obezbeĎuje vezu sa drugim

informacionim sistemima, kao što su: Republički zavod za zdravstveno osiguranje

(generisanje elektronske fakture i vezu sa bazom osiguranika), Centralnim informacionim

servisom (resursne baze zaposlenih u zdravstvu i medicinske opreme) i bazom Elektronske

Zdravstvene Dokumentacije.

Zdravstveni informacioni sistem sastoji se od četiri modula koji su meĎusobno

povezani i mogu biti integrisani u jedinstven sistem.

Informacioni sistem primarne zdravstvene zaštite (Domovi zdravlja)

Informacioni sistem sekundarne zdravstvene zaštite (Bolnice)

Informacioni sistem laboratorije

Informacioni sistem centralne apoteke

Slika: Zdrastveni informacioni sistem

Pošto su Laboratorija i Centralna apoteka posebni po poslovnim procesima, koji se u

njima odvijaju, oni su prepoznati kao odvojeni moduli u okviru ZIS-a, i mogu biti potpuno

integrisani sa IS Bolnice ili sa IS Doma zdravlja.

Standardizacija u medicinskoj informatici

Danas je svim oblastima koje moţemo nabrojati (mašinstvo, farmacija, tehnologija u

opšte) u velikoj meri zastupljena informatika. Kao što je gore navedeno, veoma je teško,

istraţivanje bilo koje vrste, zamisliti bez upotrebe računara i globalne mreţe (INTERNET-a),

gde se mogu naći brojne, proverene informacije koje nam mogu pomoći da doĎemo do

odreĎenih rezultata. Ni medicina nije “pošteĎena” računara, koji se koriste u sve većoj meri,

najviše u prenosu slika koje se dobijaju sa različitih aparata kao što su magnetna rezonancija,

aparat za komjuterizovanu tomografiju – CT, potom slike sa rendgenskih aparata, mamografa

itd.

WEB tehnologije u medicini

Ekspanzija Internet-a kod nas, u poslednjoj deceniji, odredila je način komunikacije na

relaciji čovek-računar i to preko tzv. web-browser-a, odnosno programa koji omogućavaju

rad u samoj mreţi. Najpoznatiji i najviše korišćeni su Internet Explorer i Netscape Navigator.

Imajući to u vidu, mora se reći da su pomenuti programi postali svakodnevica velikoj većini

lekara kako na poslu, tako i u privatnom ţivotu, tako da obuka za rad nije potrebna. U

drugom slučaju, ukoliko se PACS-u pristupa sa pomenutih programa, nije potrebno instalirati

dodatne programe na računar samog korisnika. Web tehnologije pruţaju jedan veoma

konforan rad koji podrazumeva globalni pristup medicinskim podacima, ne podrazumeva

instalaciju dodatnih programa na računaru korisnika i ne zahteva obuku kadrova. Naravno,

nije sve baš tako dobro ureĎeno i sreĎeno, jer postoji problem kompatibilnosti sa tzv. DICOM

standardom, pa se PACS-ovi mogu podeliti u dve grupe i to:

DICOM orjentisan PACS, kod koga se komunikacija izmeĎu servera i korisnika

odvija po DICOM protokolu preko TCP/IP i potrebna je dodatna instalacija programa

na strani korisnika i

Web orjentisan PACS, potpuno na osnovama web standarda. Pod web PACS-om

podrazumevamo PACS kojem se moţe pristupiti i manipulisati direktno sa web

browser-a bez dodatne instalacije programa.

Naravno, moţe se zaključiti da web orjentisan PACS smatramo za budućnost u

komunikaciji lekar-lekar i lekar-korisnik odnosno pacijent.

PACS (Picture archiving and Communication Sistem)

Pomenuti sistem moţemo najbolje objasniti ukoliko se posluţimo primerom

teleradiologije.

Iako se servisi teleradiologije mogu uspostaviti u najednostavnijem obliku, na principu

tačka-tačka, napredniji oblik njihove implementacije se moţe ostvariti kroz upotrebu PACS

sistema koji su bazirani na web tehnologiji. PACS (Picture Archiving and Communication

System) predstavlja savremenu, računarsku alternativnu za papirnu i filmovanu arhivu. To je

integrisani sistem koji se sastoji od ureĎaja za medicinsku dijagnostiku, servera, radnih

stanica za pristup podacima, računarske mreţe koja povezuje komponente sistema, baze

podataka i interfejsa ka drugim sistemima (npr. hospitalni (bolnički) i radiološki informacioni

sistemi – HIS i RIS). Baziranje ovakvog sistema na web tehnologiji omogućava da se

podacima moţe pristupati sa različitih lokacija u okviru medicinske ustanove, kao i sa

udaljenih lokacija van te institucije. Tako sistem u sebi objedinjuje funkcije teleradioloških

servisa i sitema za arhiviranje, pretraţivanje i pregled medicinskih snimaka i podataka

pacijenata. Postoje šest osnovnih elemenata ovakvog sistema.

1. Akvizicija snimaka (Image Acquisition) – akvizicija digitalnih snimaka zahteva

postojanje medicinskih ureĎaja sa odgovarajućim interfejsom prema PACS sistemu. Ti

medicinski ureĎaji su CT (Computed Tomography), MRI (Magnetic Resonance Imaging),

digitalizator filmova i dr. i oni moraju biti u skladu sa DICOM (Digital Imaging and

COmmunication in Medicine) standardom. DICOM predstavlja meĎunarodni standard za

definisanje i način prenosa medicinskih informacija i snimaka koji obezbeĎuje

interoperabilnost izmeĎu različitih ureĎaja. Ako standard nije podrţan na medicinskim

ureĎajima, tada mora postojati ureĎaj za konverziju medicinskih slika (gateway).

Slika: Arhitektura WEB baziranog PACS-a

2. Komunikaciona mreţa – Kao osnova PACS sistema postoji komunikaciona mreţa za

prenos snimaka i njima pridruţenih podataka. Struktura mreţe ima presudan uticaj na

brzinu rada celokupnog sistema. Mreţne funkcije PACS sistema zahtevaju i LAN i

WAN okruţenje. Potrebna mreţna infrastruktura PACS sistema u najvećoj meri zavisi

od tipa snimaka koji se u tom sistemu koriste. U tabeli je dat uporedan prikaz veličine

medicinskih snimaka u zavisnosti od tipa ureĎaja.

3. Prikaz snimaka – radne stanice za pregled snimaka se obično nalaze u ordinaciji. One

moraju zadovoljavati odreĎeni kvalitet. Kvalitet radnih stanica ogleda se u fizičkim

karakteristikama monitora. Mogu se podeliti u dve grupe:

- stanice niske rezolucije (rezolucije 512 x 512 piksela);

- stanice visoke rezolucije (rezolucije oko 1K x 1K piksela);

4. Podaci pacijenata – Bolnički informacioni sistem HIS (Hospital Information System) i

radiološki informacioni sistem RIS (Radiology Information System) moraju imati

interfejs ka PACS sistemu. Standard koji to omogućava je HL7.

HL7 (Health Level Seven, 7th OSI layer protocol) je standard za elektronsku

razmenu informacija meĎu medicinskim aplikacijama na sedmom sloju OSI modela. To

je protokol za razmenu podataka koji definiše sadrţaj poruke koju aplikacija koristi u

procesu razmene podataka sa drugom aplikacijom. HL7 specificira format podataka i

njihov sadrţaj, ali ne precizira kako će poruke biti prenete kroz mreţu. Za prenos poruka

koristi se TCP/IP protokol.

5. Arhiva snimaka – Sistem za arhiviranje snimaka bi trebao da bude centralizovan, sa

podrškom za DICOM i HL7 standarde.

6. Web server – Aplikacija koja se nalazi na web serveru treba da omogući pristup i

adekvatan prikaz podataka zaposlenima u medicinskoj ustanovi i udaljenim

korisnicima kojima treba da se omogući pristup svim ili samo odreĎenim podacima

pacijenata.

Telemedicina (teleradiologija) Većina ljudi, meĎu koje često spadaju i sami lekari, pod terminom „telemedicina“

podrazumeva video konferencije, gde se stručnjaci dogovaraju, informišu ili obučavaju. Ove

primene, iako sasvim izvodljive i korisne, spadaju u marginalne telemedicinske servise.

Telemedicina predstavlja način da se, uz korišćenje savremenih informatičkih i

komunikacionih tehnologija, omogući prenos medicinskih podataka sa jednog na drugo

mesto, čime se medicinske usluge mogu pruţati bez obzira na fizičku lokaciju lekara,

pacijenta i informacija o pacijentu. Ona je, u stvari „šlag na torti“ u odnosu na medicinske

informacione sisteme koji predstavljaju deo njene infrastrukture. Telemedicinske aplikacije

obuhvataju teledijagnostiku, telekonsultacije, telemonitoring, telenegu, telekonzilijume i

daljinski pristup informacijama koje se nalaze u jednoj ili više baza podataka. [7]

Ono što telemedicina i medicinski informacioni sistemi pruţaju, ogleda se u više

domena. Najvaţniji je svakako kvalitativni, jer se drastično smanjuje redundansa,

maksimalno automatizuju raznorazni radni postupci i smanjuje mogućnost greške,

dijagnostički i terapijski kvalitet se povećava, poboljšana je rana dijagnostika i rano

otkrivanje negativnih efekata primenjene terapije i drugo. Vaţni su i ekonomski faktori, koji

se ogledaju u smanjenju troškova za materijale sa kojima se radi (kao što su filmovi), raste

stepen iskorišćenosti resursa, osoblje manje gubi vreme na administrativne poslove,

poboljšano je praćenje potrošnje materijala i planiranje nabavke.

Kompjuterski medicinski karton Kada već negde smeštate podatke o pregledima pacijenata, jasno je da treba napraviti korak

napred i formirati odgovarajuće baze podataka u kojima se o odreĎenom pacijentu smeštaju

podaci o svim njegovim pregledima i nalazima, koje moţemo nazvati kompjuterski medicinski

karton (KMK). KMK je baziran na PACS sistemu za arhiviranje i rukovanje slikama i

dokumentacionom informacionom sistemu (DIS) koji rukuje svim ostalim informacijama.

Slika: Prikaz rendgenskog snimka

Na taj način, kombinacijom sa ostalim računarsko-komunikacionim tehnologijama u

koje spadaju Internet i Web, podatke o pacijentu moţe videti onaj kome su potrebni bilo gde

u svetu. Dakle, ako se razbolite na odmoru u mestu B, a vaši podaci stoje u rodnom gradu A,

lekar ih moţe bez problema pronaći i tako značajno proširiti osnovu za dijagnozu.

U slučaju globalnog povezivanja, mora postojati i mehanizam automatskog premeštanja

podataka u arhive vaše matične institucije (u kojoj je obično obavljen najveći broj pregleda),

što treba raditi automatski. Na taj način, podaci o pregledu koji je obavljen na udaljenoj

lokaciji biće smešteni u vaš KMK i biće dostupni za kasnije analize. Ovakve baze podataka,

pored davanja kvalitativnog skoka i ubrzanja rada medicinskog osoblja, predstavljaju podršku

istraţivačkom radu koji se često sluţi statističkim podacima. Umesto velikog pretraţivanja,

obično nepotpunih podataka u kartonskim fasciklama, dovoljno je da se zada odgovarajući

upit (Query) i da se sačeka odgovor.

Kliničko-bolnički informacioni sistem KMK pacijenta predstavlja okosnicu modernog Kliničko-bolničkog informacionog

sistema (KBIS), koji će omogućiti da svi dobijeni podaci budu smešteni tako da je

omogućena njihova laka pretraga i prosleĎivanje tamo gde su potrebni, uz praćenje

relevantnih podataka o poslovanju ustanove (nabavke, magacini, izdavanje materijala, razne

vrste troškova. . . ). Da bi to bilo moguće, u KMK treba da se slivaju podaci iz odeljenskih

(kliničkih) informacionih sistema (OIS), koji se kreiraju prema potrebama odgovarajuće

specijalnosti kao što su radiologija (RIS), patologija (PIS), hirurgija. . .

OIS je program koji omogućava unos, prikazivanja i integraciju podataka prema

potrebama lekara, što varira od specijalnosti do specijalnosti. Pored toga, OIS-i moraju biti

fleksibilno kreirani da bi se lako prilagoĎavali ustaljenim procedurama koje se često razlikuju

od ustanove do ustanove, čime se sa korisničke strane lakše i brţe prihvataju. Ovi programi

pripremaju relevantne podatke za smeštanje u KMK. Da bi se uštedelo vreme specijaliste,

najnoviji hit su moduli za prepoznavanje govora, koji dijagnozu odmah pretvaraju u tekst. [7] KBIS obuhvata i pomenuti administrativni domen koji se nikako ne moţe zanemariti i koji

je predstavljen bolničkim informacionim sistemom (BIS). Najveći broj BIS sistema u svetu

doskora je bio strogo finansijskog tipa (FIS), dok je jedan broj njih evoluirao u menadţerske

(kontrolno-upravljačke) informacione sisteme (MIS). Sada u svetu postoji jedinstven stav da je za

unapreĎenje zdravstvene usluge u vremenski optimalnom i investiciono isplativom maniru,

neophodno da i FIS i MIS budu povezani sa kliničkim informacionim sistemom (KIS) koji

obuhvata OIS-e. BIS, KIS i IDMK predstavljaju strukturu KBIS-a na koju se oslanjaju

telemedicinski servisi, preko kojih se vrši pruţanje odgovarajućih usluga i povezivanje sa drugim

informacionim sistemima (KBIS-ima drugih zdravstvenih ustanova ili IS zdravstva drţave).

E-Zdravstvo u Srbiji

Evropska unija je definisala prioritete razvoja e-health:

Usvajanje nacionalnih e-health politika i strategija,

Razvoj i implementacija e-health softverskih rešenja,

Primena standarda,

Institucionalne strukture i pravna pitanja.

U širem kontekstu, opšta nacionalna strategija razvoja IKT u zdravstvu definisana je u

dokumentu „Strategija razvoja informacionog društva u Republici Srbiji do 2020. godine”,

Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo (sada: Ministarstvo kulture,

informisanja i informacionog društva).

Na razvoju informaciono-komunikacionih (IK) tehnologija u sistemu zdravstvene

zaštite intenzivno se radi od 2005. godine. Kroz projekat Razvoj zdravstva Srbije, za nepune

četiri

godine, sa ukupnim budţetom od 4 miliona evra, uraĎene su značajne IT komponente i

postavljen je osnov budućeg integrisanog informacionog sistema (IIS) zdravstva Srbije.

Razvijeni su i implementirani informacioni sistemi u drţavnim ustanovama, kao što je

Republički zavod za javno zdravlje "Batut" i Republički zavod za zdravstveno osiguranje

(RZZO), kao i regionalne komponente za domove zdravlja i bolnice.

Do sada je uspostavljena centralna baza osiguranika za RZZO. Iz prethodnih baza ili

elektronskih evidencija o osiguranicima RZZO, koje su sporadično postojale po nekim

filijalama zavoda, podaci su preneti u jednu modernu bazu osiguranika, koja je kasnijim

radom RZZO obuhvatila sve osiguranike u zemlji, što je osnov za funkcionisanje sistema.

Za zavod je izgraĎena i informatička mreţa od direkcije do filijala i svih ispostava.

Naime, do svake opštine u kojoj postoji ispostava RZZO, a ima ih oko 170, napravljena

je moderna IKT mreţa sa svim bezbednosnim i ostalim standardima. Izvršeno je

povezivanje zdravstvenih ustanova na tu mreţu i već moţemo da kaţemo da je uspostavljena

kičma informaciono-komunikacione mreţe zdravstva Srbije. Napravljen je i Centralni

informacioni servis (CIS) u "Batutu", u kome su uspostavljene resursne baze zdravstva. CIS

je i portal koji će sluţiti korisnicima zdravstvenog sistema. Na jednom mestu, CIS sadrţi

podatke o svim zdravstvenim ustanovama, kojih ima 284, o svim zaposlenima – njih 124

hiljade, i medicinskoj opremi. Inicijalno, podaci su

migrirani iz "Batutovih" baza podataka, sa datumom 31. 12. 2008. U periodu od dve

godine, koliko je trajao razvoj i implementacija CIS-a, vršen je i intenzivan rad kako na

treningu krajnjih korisnika, tako i na testiranju funkcionalnosti CIS-a. Odziv je bio odličan i

do sada je obučeno nekoliko hiljada zaposlenih iz svih zdravstvenih ustanova. CIS je počeo

sa realnim radom, ali nastojimo da stavljamo u funkciju okrug po okrug, kako ne bi došlo do

početnog preopterećenja sistema. [3]

Svrha CIS-a je da svi korisnici, prema svojim ovlašćenjima, mogu da mu pristupe i

dobiju ţeljeni podatak. To znači da zdravstvene ustanove direktno unose i odrţavaju podatke

koji se odnose na njihovu ustanovu (podaci o ustanovi, zaposlenima i medicinskoj opremi).

To takoĎe znači da ako nekog, bila to zdravstvena ustanova ili ministar zdravlja, interesuje,

recimo, koliko ima rendgenologa, to moţe da sazna jednim "klikom". Ministar će dobiti

podatak za ceo sistem, a direktor ustanove samo za svoju ustanovu. PredviĎeno je da CIS

sadrţi podatke i iz privatnog sektora, a njih dobijamo iz Agencije za privredne registre i

Trgovinskog suda. TakoĎe, CIS je mesto za distribuciju zajedničkih kodnih sistema

(šifarnika) svim korisnicima. Ovo je uslov za interoperabilnost (mogućnost razmene podataka

izmeĎu informacionih sistema) celog integrisanog informacionog sistema.

Odrţane su prezentacije bolničkog informacionog sistema (BIS), u četiri pilot bolnice

(Kraljevo, Valjevo, Vranje i Zrenjanin) izgraĎena je kompletna IKT infrastruktura i

nabavljena računarska oprema – serveri, radne stanice, štampači. Dizajniran je i

implementiran bolnički softver za opštu bolnicu koji omogućava praćenje pacijenta tokom

posete specijalističkim ambulantama ili u toku hospitalizacije. Za nas je indikator da je

implementiran sistem bio to da svaki pacijent izaĎe iz bolnice sa otpusnom listom koja je

generisana u BIS-u i da za svaku izvršenu uslugu bude generisana elektronska faktura.

Slika: Mesta gde su održane pilot prezentacije

Raznovrsni stručni, zdravstveni i demografski podaci, podaci o alergijama, istorije

bolesti (anamneza, statusi, mišljenja, tok lečenja, otpusna pisma), rezultati laboratorijskih

analiza, podaci o primljenoj terapiji, podaci o zakazanim postupcima i pregledima su jasno

struktuirani, što omogućava jednostavan i brz pristup celokupnoj dokumentaciji pacijenta.

Radi olakšavanja rada, ubrzanja procedura i smanjenja obima grešaka, rešenje omogućava

inicijalni unos administrativnih podataka ili identifikaciju pacijenta očitavanjem bar-koda sa

zdravstvene knjiţice, odnosno automatski se koriste podaci iz baze osiguranika. Veoma

vaţno za bolnice je i unapreĎenje softvera za laboratorije. Treba da se poveţu laboratorijski

instrumenti i informacioni sistem tako da rezultati, koje će, naravno, prethodno ovlašćeno lice

laboratorije verifikovati, budu automatski poslati u informacioni sistem. TakoĎe je planirano

da se poveţe i radiološki sistemi - slike skenera, rendgena, rezonanci.

Što se tiče primarne zdravstvene zaštite, funkcionalno i tehnološki je unapreĎen softver

za Dom zdravlja u Kraljevu. Pošto je prethodni softver radio samo za opštu medicinu.

Razvijen je novi za izabranog lekara u opštoj medicini, pedijatriji, ginekologiji,

medicini rada, stomatologiji - za kompletnu primarnu zdravstvenu zaštitu. Sada će biti veliki

izazov povezati sve ambulante sa centralnom zgradom doma zdravlja, gde će se nalaziti

centralna baza informacionog sistema, i to treba da se reši novim projektom.

Nastavak projekta se odnosi na sve domove zdravlja, njih 158. Iako su na njima

dosadašnji projekti iz NIP-a i donacije EU već dali odreĎene doprinose, DILS projekat

Ministarstva zdravlja treba da zaokruţi njihovu informatizaciju do kraja 2011, a da u toku

2012. ostvari povezivanje sa ostalim resorima, jer je DILS meĎuresorni projekat i obuhvata,

pored zdravstva, socijalu, prosvetu i lokalnu samoupravu.

Vrlo vaţno je da se kroz nastavak projekta obezbedi, pored funkcionalnog unapreĎenja,

kontinuitet procesa, odnosno jaču serversku podršku, da se ne bi desilo da "padne" server

apacijent čeka na terapiju. Vreme odziva ne sme da bude duţe od pet sekundi, to je cilj.

Zatim, mora da se unapredi i arhiviranje podataka, njihovu bezbednost u fizičkom smislu –

pravljenje kopija podataka. Ako se desi poţar ili poplava, server moţe ponovo da se kupi, ali

podaci su zauvek izgubljeni, tako da oni moraju da se čuvaju u odvojenim data centrima, ali

nikad u istoj prostoriji. Standarde arhiviranja treba da se propišu. Ministarstvo zdravlja za

sada ima tri softvera - jedan za primarnu i dva za bolnice, ali je trţište otvoreno prema svim

drugim softverima, s tim što će oni morati da odgovore na sve ove zahteve. Napravljen je i

program razvoja IT-a do 2015. godine. To je strateški dokument, sa

Akcionim planom informatizacije celog zdravstva, i sad je u fazi njegovog formalnog

usvajanja.

Sva ova rešenja su raĎena na najnovijim, web tehnologijama, koje omogućavaju mnoge

prednosti, a na kraju i integrisani informacioni sistem. To znači da će sistem iz

bolnice moći da komunicira sa primarnom zdravstvenom zaštitom i obrnuto; lekar iz

bolnice će moći da vidi nešto iz kartona primarne zaštite, a lekar iz doma zdravlja će dobiti

direktno otpusnu listu a ne da je pacijent sam donosi. Ne treba očekivati da zdravstvene

ustanove same odrţavaju i dalje razvijaju softvere, već softverske kuće kojima je to

osnovna delatnost. Ministarstvo zdravlja gradi ambijent za ovakav odrţivi razvoj.

11. E-pravosuđe

E-pravosuĎe je sistem koji ima za cilj poboljšanje sposobnosti praćenja predmeta od

podnošenja, kojim se pokreće postupak, do zatvaranja predmeta, sposobnost upravljanja

radnjama u predmetu i sposobnost upravljanja sudom.

Implementacioni projekti navedeni u Strategiji (dalje u tekstu) čine preduslov za bolje,

brţe i efikasnije pravosuĎe, što je jedan od temeljnih zahteva koji pred svoje članice, ali i

članice kandidata postavlja Evropska Unija. Dva su osnovna projekta koja za početak

proizilaze iz ePravosuĎe projekata implementacije eGovernment inicijative:

- projekti vezani uz sudove na više nivoa (podrška radu sudova),

- projekti vezani uz zemljišne knjige i katastar (integracija zemljišnih i prostornih

podataka)

Da bi se ePravosuĎe uspešno uključilo u strateške inicijative koje sprovodi Vlada,

potrebno je definisati nekoliko osnovnih koraka:

- Uspostaviti autoritativnu osnovu informacija vezanih uz pravosuĎe (informatizacija

sistema pravosuĎa) koje omogućava kontrolisani pristup odreĎenim grupama informacija

potrebnih za izgradnju, upravljanje, upotrebu eGovernment Strategije kako iz interne

perspektive (organi republičke uprave) tako i iz spoljnje perspektive (graĎani, organizacije,

poslovni subjekti…). U to su uključeni pristupi osnovnim podacima ali i obraĎenim,

analiziranim i statističkim podacima koje takav sistem mora posedovati što će ultimativno

poboljšati mogućnost odlučivanja na svim nivoima organizacije.

- Uspostaviti direktorijum informacija koji objašnjava gde se šta moţe pronaći u novom

ePravosuĎe sistemu kako bi se ţeljene informacije mogle pronaći jednostavno i na vreme

(eZakonodavstvo). Aţurnost ovih informacija mora imati visoki prioritet kao i sama osnovna

informacija podataka. Aţurnost mora osigurati da javni i privatni sektor imaju potpuno

poverenje u kvalitet informacija koje su pruţene ovim pristupom.

- Uspostaviti sistem upravljanja procesima koji mora na transparentan način otvoriti

postojeće procese koje će pokrivati ePravosuĎe rešenja. Takav sistem mora biti visoko

prilagodljiv na promene i mora omogućiti osnovu za uspostavljanje sistema praćenja

pojedinih postupaka, procesa i dokumenata koji ţive u pravosudnom sistemu. Sistem takoĎe

mora otvoriti i koristiti rečnik (dictionary) kako bi sve informacije i koraci u procesima bili

opisani na jedinstven način.

- Osigurati da podaci koji se nalaze u sistemu budu transparentni i dostupni raznim

grupama i zainteresovanim stranama kroz različite kanale i metode pristupa i upotrebe

podataka. Za takvo rešenje potrebno je prepoznati ko su ključni budući korisnici sistema,

prepoznati koje su njihove potrebe prema ovako organizovanom sistemu i razviti portal

ePravosuĎa koji će poboljšati javni pristup prema informacijama i prema uslugama koje će

biti organizovane unutar ovakvog rešenja. Takav portal mora biti deo javnog i centralnog

eGovernment portala i treba zameniti sve postojeće portale koji pruţaju ovakve informacije

(eZakonodavstvo).

- Pokrenuti proces upravljanja, objedinjavanja i administracije podataka koji se već

nalaze u sistemima koji su trenutno u upotrebi u raznim pravosudnim telima i koji sadrţe

odreĎene podatke – definisati načine i postupke migracije podataka ili u rubnim slučajevima

integracije podataka u novi ePravosuĎe sistem. Kao konačni cilj uspostaviti Okvir za

upravljanje podacima u sistemu koji mora osigurati kvalitet podataka u sistemu.

- Sprovesti informatizaciju pravosuĎa,urediti zemljišne knjige upotrebom GIS (geo info

systems) sistema kojima se mora rešiti pitanje otvaranja mogućnosti investicija kapitala u

prostor i pojednostaviti graĎanima rešavanje pitanja vlastitih poslova, a generalno ostvariti

transparentnost i smanjiti mogućnost korupcije u poslovima s drţavnom upravom.

Kako bi se izgradio snaţan i učinkovit sistem zemljišne administracije, pokrenuta je

akcija upisa u katastarske knjige koja bi do kraja godine trebalo da bude završena. Glavni cilj

projekta je ubrzati registraciju nekretnina i vlasničkih prava na nekretninama u katastarskim

kancelarijama Republičke geodetske uprave i zemljišno-knjiţnim upravama.

Primena IKT u pravosuđu

Primena savremenih informacionih tehnologija, standardizovan softver i jedinstven

sistem za voĎenje predmeta u sudstvu su neophodni da bi se efikasno realizovala ključna

načela delotvornog pravosuĎa: nezavisnost, transparentnost, odgovornost i efikasnost.

Polazeći od Nacionalne strategije reforme pravosuĎa Republike Srbije i akcionog plana za

njenu implementaciju(„Sluţbeni glasnik RS”, broj 44/06), kao i inicijative EU za globalnu

ePravdu, čiji je istaknut cilj da se poveća zajednička i meĎusobna efikasnost pravosudnog

procesa (da se smanje kašnjenja i umanji rizik proceduralnih grešaka), povezujući pravosudne

organe i njihove informacione sisteme, neophodno je uspostaviti sistem ePravda koji se

sastoji od:

- skupa poslovnih procesa i procedura u pravosuĎu Republike Srbije,

- informacionog sistema (standardizovane softverske aplikacije, servisa i komponenata,

skladišta podataka i skladišta dokumenata);

- IKT infrastrukture;

- upravljanja promenama, rizicima, razvojem i implementacijom sistema ePravda.

Opšti zahtevi sistema ePravda su:

- ePravda treba da bude pod punom kontrolom pravosudnog sistema, da projekti u bilo

kom segmentu ne smeju da zavise od dobavljača ili pojedinaca.

- Potrebno je da se ePravda implementira na sinhronizovan način, koristeći tehnologije

koje su aktuelne, ali dokazane, i koje osiguravaju proširivost sistema.

Sistem ePravda će obuhvatiti kao primarne proizvoĎače i korisnike podataka i

informacija koje se odnose na pravosudnu materiju sledeće zainteresovane strane:

- Ministarstvo pravde,

- organe sudstva,

- organe javnog tuţilaštva,

- ustanove za izvršenje krivičnih sankcija.

Sistem ePravda će u širem smislu obuhvatiti i druge zainteresovane strane (organe i

institucije, koji su po zakonu povezani sa sudstvom i tuţilaštvom), kao i učesnike u

pravosudnim postupcima i korisnike informacija iz pravosudne materije, kao što su:

• Ministarstvo unutrašnjih poslova,

• Ministarstvo odbrane,

• pravosudne profesije, kao što su advokati i javni beleţnici (notari),

• pravna lica,

• pravni fakulteti,

• graĎani,

• drugi drţavni organi.

Principi za izgradnju sistema ePravda su:

- Razvoj zasnivati na saradnji koja uključuje sve zainteresovane strane.

- Identifikovati zajedničke poslovne funkcije, procese i procedure rada.

- Razvoj voĎen modelima (procesa i procedura).

- Kreirati fleksibilnu mreţu komponenata koje mogu da se koriste u više aplikacija-

sistema („reusable” komponente).

- Osloniti se na otvorene standarde za razmenu informacija (XML).

- Interaktivan, inkrementalan razvoj radi obezbeĎivanja uspeha i smanjenja rizika.

ePravda obezbeĎuje kompletan integrisan sistem koji podrţava osnovne procese i

operativne aktivnosti pravosudnih organa i obezbeĎuje osnovu za merenje rezultata rada

prema standardima koji će biti uspostavljeni sa pokazateljima koje će samo pravosuĎe

definisati za merenje dostignutog stepena reformskih ciljeva (nezavisnost, transparentnost,

odgovornost i efikasnost).

IKT infrastruktura će omogućiti povezivanje svih pravosudnih organa i drugih

drţavnih organa, što će omogućiti postizanja dnevne aţurnosti podataka o rešavanju

pravosudnih predmeta i efikasnu razmenu informacija i elektronskih dokumenata učesnika

sistema ePravda i iz okruţenja, u skladu sa zakonom.

Upravljanje promenama, rizicima, razvojem i implementacijom ePravde će se

obezbediti odrţiv razvoj sistema ePravda i njegova prepoznatljivost u okruţenju evropske

mreţe pravosudnih organa.

e-Katastar

U okviru projekta e-Katastar uspostaviće se pregled katastarskih podataka koji

omogućava uvid u središnju bazu svih katastarskih podataka Republike Srbije putem

interneta. Baza katastarskih podataka sadrţi više od 16 miliona upisanih zemljišta koje su u

potpunosti dostupne korištenjem ovog web preglednika.

Uknjiţavanje stanova u zemljišne knjige ne vrši se po sluţbenoj duţnosti, nego samo

po zahtevu stranke. Društveni vlasnici stanova nisu imali nikakvog interesa za uknjiţavanje

svojih stanova, zbog čega je veliki broj stanova ostao neuknjiţen. Ovom poslu pristupaju

sada zbog otkupa stanova i uknjiţavanje kupaca tih stanova, kao i radi uspostavljanja

hipoteke na njima. To je upis u zemljišne knjige kojim se konačno stiče ili gubi zemljišno-

knjiţno pravo; kad se upisom stiče neko pravo (svojina, sluţbenost, hipoteka) naziva se

intabulacijom, a kad se pravo gubi naziva se ekstrabulacijom (brišu se npr. sluţbenosti,

hipoteka). - U našem pravu sam ugovor (o otuĎenju nepokretnosti, o konstituisanju

sluţbenosti ili hipoteke) nema tu moć da u korist sticaoca konstituiše (na njega prenese)

zemljišno-knjiţno pravo, već predstavlja samo pravni osnov (iustus titulus), a za prenos

(sticanje) prava potreban je i način sticanja (modus acquirendi), koji se u zemljišno-knjiţnom

sistemu (u slučaju nepokretnosti) sastoji u odgovarajućem upisu u zemljišne knjige

(uknjiţavanje). Ni uknjiţavanje se ne shvata kao apstraktan akt, podoban da sam za sebe

prenese svojinu, već to dejstvo proizvodi samo ako počiva na punovaţnom ugovoru o prodaji

nepokretnosti ili na kom drugom ugovoru podobnom za prenos ili konstituisanje stvarnih

prava (ugovor o trampi, poklonu, doţivotnom izdrţavanju, ustupanju i raspodeli imovine za

ţivota, konstituisanju stvarne sluţbenosti, hipoteci). Nedostatak u ugovoru koji sluţi kao

pravni osnov ima za posledicu nemogućnost upisa (uknjiţavanja), a ako je uknjiţavanje ipak

izvršeno, lice koje je time povreĎeno u zemljišno-knjiţnom pravu, moţe u brisovnoj parnici

traţiti brisanje upisa i povraćaj u ranije zemljišno-knjiţno stanje.

Uknjiţavanje je dopušteno samo protiv onoga ko je u vreme podnošenja molbe

figurisao kao zemljišno-knjiţni prethodnik (molba zemljišno-knjiţnog prethodnika mora biti

podneta najkasnije u isto vreme s molbom zemljišno-knjiţnog sledbenika).

Prema pravnim pravilima zemljišno-knjiţnog prava i sudskoj praksi, od ovoga postoje

dva izuzetka:

1. Ako je zemljište ili knjiţno pravo preneto na više lica uzastopce, bez upisa u

zemljišne knjige (vanknjiţnim putem), poslednji sticalac moţe, ako dokaţe koji su mu

prethodnici, zahtevati da se zemljišno-knjiţni upis izvrši neposredno na njegovo ime,

2. Ako naslednik, pre nego što bude upisan u zemljišne knjige, otuĎi nepokretnost ili

neko zemljišno-knjiţno pravo koje pripada zaostavštini, sticaocu će se dozvoliti upis

neposredno posle ostavioca.

Digitalne zemljišne knjige

Planira se otvaranje on-line usluga digitalne zemljišne knjige s pristupom bazama oko

50 sudova. Do kraja 2012. godine svi sudovi će unositi digitalne podatke i otvoriće digitalnu

zemljišnu knjigu, a svi su opštinski sudovi opremljeni za unos digitalnih zemljišno-knjiţnih

podataka. Sudska praksa je takoĎe dostupna na internetu čime se stvara veća transparentnost

u radu sudova i povećava njihova učinkovitost. Baza podataka omogućava uvid u sudsku

praksu objavljenu u štampanim izdanjima Vrhovnog suda ali i dostupnost celovitih tekstova

odluka Vrhovnog suda Republike Srbije.

Sudski registar

Uvid u sudski registar putem interneta omogućava jednostavniju registraciju poslovnih

subjekata i jedna je od vaţnih aktivnosti Ministarstva pravosuĎa na stvaranju povoljne

preduzetničke klime u Srbiji. Izmene Zakona o sudskom registru, ulaganja u informacijski

sistem sudskog registra trgovackih sudova, automatizacija administrativno-računovodstvenih

poslova pravosuĎa, kaznene i prekršajne evidencije, omogućile su pojednostavljenje postupka

kod osnivanja trgovačkih društava i jednostavniji pristup podacima iz Sudskog registra.

E-justice sistem E-Justice je efektivniji metod rada pravosudnih institucija, uz upotrebu informaciono

komunikacionih tehnologija. Pravosudnim organima omogućen je pristup pravnim

datotekama i registrima, a graĎanima je omogućen brţi pristup informacijama. Ovo je

najsveobuhvatniji i najrasprostanjeniji informacioni sistem pravosudnih organa na prostoru

bivše Jugoslavije.

ePortal ministarstva pravde UvoĎenjem i razvijanjem e-Portala Ministarstva pravde sudijama i ostalim

pravosudnim organima omogućen je pristup pravnim datotekama i registrima, a graĎanima je

omogućen brz pristup informacijama o aktivnostima na reformi pravosuĎa i o funkcionisanju

pravosudnog sistema.

Ministarstvo pravosuda pruţa on-line uslugu dostupnosti, raznim pravnim

informacijama namenjenu pravnicima, sudijama, studentima Pravnog fakulteta, graĎanima

veštacima, tumačima i stranim investitorima.

Razvoj e-pravosuđa u Evropi Na sedmoj evropskoj konferenciji e-Gov Days u Pragu, na kojoj se razmenjuju ideje i

nove tehnologije zapadnih i istočnih zemalja EU, kompanija InfoDom predstavila je

ekspertski e-Inspektor. Konferencija je proteklih godina postala platforma za razmenu ideja i

novih tehnologija Zapadnih i Istočnih zemalja EU, a ove godine centralne teme bile su e-

Uprava, e-Poslovanje i e-PravosuĎe. Softverska i konsultantska kompanija InfoDom

nastupila je sa svojim ekspertnim sistemom e-Inspektor,čija je svrha povećanje efikasnosti i

efektivnosti rada inspekcijskih sluţbi, kvalitetniji nadzor primene propisa i usklaĎivanje

delovanja inspekcijskih sluţbi drţavne uprave.

Na prezentaciji ovog sistema razvila se opseţna diskusija sa učesnicima iz Nemačke,

Holandije, Danske, Austrije i Velike Britanije, a pitanja su se najčešće odnosila na iskustva

oko implementacije e-Inspektora i metodologiji izgradnje baze znanja za različite tipove

inspekcija. Svi učesnici potvrdili su vaţnost problema upravljanja znanjem i inovacijama u

javnoj upravi i dostupnosti znanja baš u trenutku kada im je potrebno. Upravljanje

planiranjem i korišćenjem resursa kroz procene rizika radi postizanja najvećih učinaka, jedan

je od aktuelnijih problema evropskih zemalja. Glavni zaključak prezentacije da je sistem e-

Inspektor e-governement platforma sa generičkim funkcijama upravnog nadzora i

inspekcijske kontrole.

e-Inspektor podstiče standardizaciju samog inspekcijskog posla, ubrzava poslovne

procese nadzora i omogućava bolju pripremu inspektora za obavljanje inspekcijskog nadzora.

Dodatna prednost je smanjena količina papirne dokumentacije kao i postotak odbačenih

rešenja na sudu, a zahvaljujući bazi znanja koju sistem poseduje, inspektor već pri planiranju

moţe videti kompletnu istoriju svih dogaĎanja o nadziranom subjektu.

Svoju efikasnost e-Inspektor dokazao je na nizu primera u Hrvatskoj i regionu.

UvoĎenje ovog sistema u Bosni i Hercegovini prošle godine bio je jedan od najvećih

tamošnjih projekata u koji je uključeno više od 1500 inspektora.

Evropski E-justice portal Kreiranje e-Justice portala za pojedince i preduzeća poboljšava pristup pravosuĎu. Sajt

je deo politike opšte komunikacije sa ključnim funkcijama, a od posebnog interesa, su:

A. Pristup informacijama: nepoznavanje pravila u drugim drţavama članicama je jedan

od glavnih faktora koji sprečavaju ljude da istaknu svoja prava u nekoj drugoj zemlji EU.

Portal omogućava ovo informisanje svim evropskim graĎanima na svom jeziku na

pravosudnom sistemu i procedurama u celoj EU.

B. Pronalaţenje odgovarajućeg suda: portal pomaţe identifikovanje sa nadleţnim

sudom da bi se predočio slučaj. Ovo smanjuje zastoje i smanjuje rizik od odbijanja slučajeva,

jer sud nema nadleţnost, naročito u prekograničnim pitanjima.

C. Pribegavanje sudu: sajt ima za cilj da pruţi odgovore na mnoga i raznovrsna pitanja

koja se mogu odnositi na pojedince koji su uključeni u sudski postupak. On pruţa odgovore

na pitanja kom sudu u kojoj drţavi članici se treba uputiti pitanje, kako bi slučaj bio

prosleĎen pravom sudu na razmatranje i koji su vaţeći zakoni u toj zemlji. On takoĎe pruţa

detaljne informacije o finansijskim pitanjima i pitanjima izvršenja presude.

D. Porodična pitanja: pitanja porodičnog prava porodičnog suda se razlikuju od zemlje

do zemlje. Harmonizacija nacionalnih zakona i zakonskih procedura olakšava da graĎani

evropske unije ostvare svoja prava, iako su ţiveli u različitim drţavama unutar EU. Trenutno,

zakon EU propisuje pravila o razvodu, starateljstvu nad decom i reguliše odrţavanje.

E. Finansijski zahtevi: u slučajevima kada postoji prekogranična dimenzija zahteva za

novac koji duguje, zakon EU se moţe koristiti u graĎanskim i privrednim sporovima, a

posebno u skladu sa Uredbom Saveta (RC) No. 1896/2006 Evropskog parlamenta i Saveta o

usvajanju procesa evropskog poretka za plaćanje.

Ovaj online mehanizam obezbeĎuje obrazce za evropske naloge plaćanja koji su

dostupni na svim jezicima, a izdaje se u sudovima. Izvršenje se sprovodi u skladu sa

nacionalnim propisima i procedurama drţava članica. Osim toga, strane u sporu mogu da

koriste evropsku proceduru malih potraţivanja, što je pojednostavljen proces rešavanja

prekograničnih potraţivanja koja ne prelazi 2. 000 evra, kao alternativa nacionalnim

procedurama. Presuda u Evropskoj proceduri malih potraţivanja se priznaje i izvršava

bezuslovno u drugoj drţavi članici bez daljeg procesa. Konačno, sajt sadrţi informacije o

oblicima zaštite u slučaju da je osoba ili kompanija koja podleţe tuţbi nesolventna.

Integralni informacioni sistem pravosudnih organa IS Libra predstavlja jedinstveni integralni sistem namenjen radu pravosudnih organa.

Pokriva sve aspekte poslovanja u okviru pravosudnih organa. U potpunosti je saglasan sa

svim vaţećim propisima koji regulišu ovu oblast.

Osnovne karakteristike informacionog sistema LIBRA su:

preciznost - tačna, pravovremena i sveobuhvatna informacija o predmetu,

intuitivnost -lakoća korišćenja funkcija programa,

transparentnost - direktan pristup elektronskim putem svim neophodnim

informacijama

sigurnost - sprečena mogućnost nesavesnog ponašanja u voĎenju predmeta,

pouzdanost - zaštita podataka od neovlašćenog korišćenja

Sistem je razvijen na taj način da je moguće upotrebiti ga za reorganizaciju sudske

uprave i celoga suda na mnogo efikasniji način. Osnovni problem prethodnih sistema je bila

centralizovana pisarnica koja nije omogućavala izmeštanje administracije iz jednog centra i

reorganizaciju suda u sudske jedinice. Nakon uvodenja IS Libra ovaj vid reorganizacije je

moguć zbog tehničkih mogućnosti ovog sistema što omogućava realno merenje učinka

svakog administrativnog rada u sudu i njegovo objektivno ocenjivanje. Na ovaj način rad

suda će biti u značajnoj meri efikasniji i produktivniji.

IS Libra predstavlja sistem koji je prilagoĎen radu celokupnog osoblja u okviru

pravosudne institucije. Sistem koriste svi zaposleni od upisničara do sudija (tuţioca,

pravobranioca). Sve informacije u vezi predmeta su mnogo dostupnije. Dokumenti koji su

vezani za predmet su skenirani pa se samim tim smanjuje gubitak vremena u meĎusobnoj

komunikaciji izmeĎu zaposlenih, jer nema potrebe da se od sluţbenika traţi da im se predmet

fizički donese kad je sve već u elektronskoj formi.

Izveštaji predstavljaju značajan kvantitativan i kvalitativan pokazatelj rada pravosudne

institucije. Automatsko generisanje izveštaja kroz IS Libra predstavlja značajnu uštedu

vremena za sluţbenike pri čemu je kvalitet informacija dobijenih na ovaj način znatno bolji.

TakoĎe pomoću IS Libra moguće je uraditi mnoge preglede, statističke proračune, automatski

izračunati taksu, dobiti potvrdu sa brojem predmeta i sudijom pri zavoĎenju predmeta, što pre

uvoĎenja IS Libra nije bilo moguće uraditi.

Sistem je potpuno fleksibilan, što znači da nijedan od upisnika koji se vode u tuţilaštvu,

sudu ili pravobranilaštvu nije posebno obraĎivan kroz sistem, nego korisnik sam ima

mogućnost da modifikuje i prilagoĎava upisnike svojim potrebama, pa čak i da kreira

potpuno novi upisnik ako mu zatreba.

Praćenje predmeta preko interneta Danas zainteresovani graĎani imaju mogućnost da putem interneta izvrše uvid u svoje

sudske predmete preko novog portala www. portal. sud. rs. Stranke i stručna javnost

mogu besplatno izvršiti uvid u pojedinačne predmete u nadleţnosti svih osnovnih, viših i

privrednih sudova Srbije. Mogu da se vide predmeti kako oni koji su u postupku tako i oni

koji su rešeni, od datuma kada je uveden program za Automatizovano voĎenjenja predmeta.

Na ovaj način strankama i javnosti pojednostavljen je pristup odreĎenim javno

dostupnim informacijama, jer više ne moraju da zovu sud telefonom ili da u redovima čekaju

na pisarnicama za informacije o predmetu. Ministarstvo pravde zajedno sa partnerima je

uvelo AVP sistem u 17 privrednih, 34 osnovna i 26 viših sudova, a da će iduće godine biti

uveden u apelacione sudove i Vrhovni kasacioni sud. Na ovaj način bitno će biti povećana

brzina komunikacije izmeĎu sudova i stranka, a rad suda će na najtransparentniji način biti

dostupan javnosti.

Zaposleni u sudovima neće biti preopterećeni komunikacijom sa strankama i imaće više

vremena da se bave svakodnevnim obavezama. Ova tehnološka inovacija svrstava pravosuĎe

Srbije u red najmodernijih pravosuĎa u svetu. Preko ovog programa javnost neće moći da se

upoznaje sa predmetima koji se tiču maloletnika, porodičnih odnosa ili krivičnih istraga, jer

su podaci o njima zaštićeni zakonom. Ulaskom na Portal preko web adrese i ukucavanjem

ključnih reči, graĎani i stranke moći će da se informišu o osnovu spora, izabranom sudiji,

zakazanom ročištu ili pretresu, informacijama u vezi sa podnescima stranaka, procesnim

rešenjima, odlukama suda, kao i uloţenim pravnim lekovima o odlukama o njima.

12. e-demokratija

Definicija demokratije

Od kada je demokratski sistem vladavine postao široko rasprostranjen u svetu, postalo

je značajno raščistiti šta u stvari znači demokratija i šta je sadrţaj demokratskih procesa.

Prema Vujaklijinom rečniku demokratija je: vladavina naroda, narodna vlast: drţavno

ureĎenje u kome po učenju o trima vlastima, najvišu vlast zakonodavnu i izvršnu vrši ceo

narod.

U drugim rečnicima i enciklopedijama se definiše kao:

Demokratija je: vladavina naroda, oblik vladavine gde se suverena vlast nalazi u narodu

kao celini i sprovodi se, bilo direktno, kao u malim antičkim republikama, ili od strane

izabranih lica. Kod savremene upotrebe ovaj pojam često maglovito izraţava društveno

stanje, gde svi imaju ista prava bez nasledjenog prava ili pravnih razlika u rangiranju ili

privilegijama.

Demokratija je vladavina naroda nastala je u drevnoj Grčkoj i ima oblik direktne

demokratije u kojoj celokupno gradjansko telo predstavlja zakonodavstvo, a to je moguće

zbog relativno malog broja stanovnika i činjenice da robovi i ţene nisu imali politička prava.

Sadašnja zapadna demokratija je ustanovljena po modelu predstavnika, po kome mi biramo

lica koja nas zastupaju u parlamentu. .

Digitalna demokratija se moţe definisati kao '' svaka elektronska razmena vrednosti u

demokratskom procesu''. Ovaj spektar obuhvata: kampanje, glasanje, anketiranje,

komunikaciju izmeĎu političkih predstavnika i njihovih birača, umreţena legislativna tela i

legislativni proces koji podstiče veću graĎansku participaciju. Kao i svi sektori društva,

egzekutivna, legislativna i sudska vlast prolaze kroz velike promene, otkrivajući vrednost

elektronskog poslovanja (efektivnost, brzina, finansijska prednost)

Konceptom digitalne demokratije autori pokušavaju da izbegnu tehnološki

determinizam, priklanjanjem dijalektičkoj interakciji tehnologije i društva. Odatle se digitalna

demokratija moţe posmatrati kao sinteza političke demokratije i tehnologije, kao demokratija

praktikovana na drugačiji način putem informativnih i komunikativnih tehnologija, kao

koncept koji dopušta varijacije u samoj formi demokratije. Digitalna demokratija se moţe

definisati kao '' svaka elektronska razmena vrednosti u demokratskom procesu''.

Interesovanje za oblast digitalne demokratije javlja se „70-ih“ godina uspostavljanjem

novih kanala komunikacije. Svi nazivi ovog fenomena koriste se radi opisivanja sinteze

tehnologije i demokratije tj. tehnoloških mogućnosti i demokratskih potreba.

Kenet L. Hacker i Jan Van Dijk definišu digitalnu demokratiju kao:

'' Zbir pokušaja praktikovanja demokratije bez vremenskih, prostornih i drugih fizičkih

ograničenja, korišćenjem ICT ali i kompjuterski posredovane komunikacije kao dodatak, a ne

zamena tradicionalnoj analognoj političkoj praksi ''

U literaturi se navodi da postoji četiri tipa demokratije i to:

reprezentativna,

parlamentarna,

pluralistička,

direktna.

Od pre par godina pojavljuje se pojam digitalne demokratije koji je uvek terminološki

usko povezan sa Internetom i savremeninim sistemima komunikacije.

Koncept digitalne demokratije

Interesovanje za ovu oblast javlja se '70. -ih godina uspostavljanjem novih kanala

komunikacije. Svi nazivi ovog fenomena koriste se radi opisivanja sinteze tehnologije i

demokratije tj. tehnoloških mogućnosti i demokratskih potreba.

1. Teledemokratija

Termin sa najduţom tradicijom jeste teledemokratija. Korišćen je početkom '80. -ih

( Arterton, 1987. ) ali i dalje ima svoje pristalice (Dufton, 1992 ; Watson, 1999. ).

Teledemokratija se uglavnom definiše kao upotreba komunikacionih tehnologija radi

transmisije političkih informacija i mišljenja izmeĎu graĎana i njihovih političkih

predstavnika. Ona teţi uspostavljanju direktne demokratije u okviru političkog sistema a

informisanje, diskusiju i glasanje vidi kao centralne forme političke participacije.

2. Elektronska demokratija

Jedan od prvih koncepata jeste elektronska demokratija i on je ujedno paterfamilias

svih koncepata ove vrste. Iako je jedan od popularnijih termina u studijama politike i

političkog sistema, on nije potpun i teško ga je definisati jer su mu mnogi autori pristupili

sa različitih perspektiva.

3. Cyber demokratija

Cyber Demokratija je koncept koji se primenjuje u mnogim studijama (Ogden,1994

; Poster,1995 ). Pojavila se kao koncept stvaranjem kompjuterskih mreţa. Ona se

uglavnom odreĎuje kao sistem koji omogućava demokratski dijalog i aktivnu

participaciju generalno podrţavanu kompjuterskom mreţom i procesom globalizacije

povezanog sa Internetom.

Koncept digitalne demokratije pokazao se kao najprikladniji. Kada su Hag i Loder

(Hague / Loader) predstavili ovaj koncept u svojoj knjizi '' Digital Democracy –

Discourse and Decision Making in the Information Age'', dali su i svoje objašnjenje zašto

smatraju neophodnim upravo upotrebu ove sintagme. Ovaj termin se preporučuje jer

objedinjuje postojeće elektronske tehnologije kroz razvoj digitalnog prenosa podataka

koji oslobaĎa potencijal ICT. (Hague / Loader, 1999: 3). Ona obuhvata različite

mogućnosti – od Interneta (e-mail, useNet, chat rooms), do javnih informativnih kioska i

mogućnosti koje nudi digitalna TV tehnologija. Obuhvata i nove trendove poput mobilnih

telefona.

Konceptom digitalne demokratije autori pokušavaju da izbegnu tehnološki

determinizam, priklanjanjem dijalektičkoj interakciji tehnologije i društva. Odatle se digitalna

demokratija moţe posmatrati kao sinteza političke demokratije i tehnologije, kao demokratija

praktikovana na drugačiji način putem informativnih i komunikativnih tehnologija, kao

koncept koji dopušta varijacije u samoj formi demokratije.

Odnos vlade i građana:

Da bi se objasnio pojam digitalne demokratije treba poći od odnosa graĎana i vlade.

Vladavina po svojoj prirodi znači interakciju strana učesnica u ovom procesu. U ovom

slučaju moţe se javiti trostruki odnos vlade i graĎana:

-Vladine informacije za graĎane: Informacije o tome šta vlada radi, kako vlada i

upravlja. To su informacije koje graĎanin ţeli da mu vlada dostavlja i saopštava. Vlada sa

druge strane mora biti sigurna da će te informacije graĎani dobiti, razumeti i upotrebiti.

-Konsultacije vlade sa graĎanima: vlada ţeli da čuje i sazna mišljenje graĎana o razvoju

i implementaciji javnih poslova (servisa).

-Napori vlade da obezbedi aktivno učešće graĎana u upravljanju: Učešće graĎana u

upravljanju moţe se kretati od jednostavnog informisanja i širenja informacija do

konsultacija ili značajnijeg učešća kakvo bi se moglo nazvati partnerski odnos. Partnerski

odnos zahteva veliko učešće graĎana, a to znači da je potreban širok komunikacioni kanal

preko koga će graĎani učestvovati u definisanju javnih poslova i servisa. Ovo takoĎe zahteva

veoma aktivno učešće graĎana i visoku svest svih učesnika.

Da bi se mogli ostvariti ovakvi odnosi vlade i graĎana potrebno je sledeće:

Prvo: sistem mora biti zasnovan na predstavničkom principu i odgovornosti.

Drugo: sistem obrazovanja mora biti odgovarajući tako da omogućava da se graĎani

ravnopravno uključe u demokratske procese, da mogu da razumeju poruke i da

iskoriste mogućnposti koje su im na raspolaganju.

Treće: gradjani moraju imati pristup informacijama.

Kao što se moţe zaključiti izmeĎu vlade i graĎana postoji stalan odnos i potreba da se

intenzivno komunicira. Da bi se ostvarila dvosmerna komunikacija potrebni su

komunikacioni kanali dovoljno široki i brzi. Svi dosadašnji sistemi komunikacije bili su spori

i jednosmerni tako da su i mogućnosti graĎana da direktno komuniciraju sa vladom bili

ograničeni. Pojavom Interneta otvoren je komunikacioni kanal neslućenih mogućnosti koji

ako se dobro upotrebi moţe da odigra značajnu ulogu u stvaranju boljeg odnosa vlade i

graĎana.

Zašto je potrebna digitalna demokratija

U mnogim zemljama sveta naročito tamo gde su stabilne ekonomsko - političke prilike

dolazi do pada interesovanja za učestvovanjem u procesima demokratskog upravljanja

drţavom ili particitaciji u vladanju. S obzirom na to da graĎani osećaju da mogu malo ili

veoma malo da utiču na procese upravljanja drţavom, to kao rezultat daje da su oni

nezainteresovani i apatični ili da na taj način stavljaju do znanja vladi da ţele promene.

Mnogi odustaju od glasanja smatrajući da je to dosadno jer se gotovo nikakve promene ne

dešavaju. Jedno od rešenja je direktna demokratja koja omogućava graĎanima veće direktno

učešće u demokratskim procesima. Ovako masovan pristup graĎana klasičnim

komunikacionim kanalima i metodama rada nije moguć pa je tehnologija iskorišćena da

omogući graĎanima da budu informisani i uključeni u demokratske procese. Svakako da

savremena tehnologija nudi potencijale za komunikaciju ali je to samo potreban ali ne i

dovoljan uslov. Od vitalne vaţnosti za vladu i graĎane je da postoji ţelja da se ostvari bliţi

kontakt i veće uključivanje u demokratske procese kao i da postoji spremnost da se investira

u tehnologiju i edukovanje svih učesnika. Stavljanje na raspolaganje tehnoloških mogućnosti,

graĎanima se daje izbor na koji način će oni sami da se u ovaj proces uključe. Ukoliko ţele

mogu da se samo informišu ali ako u jednom trenutku odluče da aktivno učestvuju u

procesima, to mogu da urade na jednostavan način.

Kako tehnološke mogućnosti rastu, tako rastu i demokratski procesi za glasanja,

participaciju u upravljanju, mogućnosti obrazovanja i dogovaranja, a to je način da se

podstakne uključivanje u demokratske procese, da se stvori klima političke jednakosti i spreči

bilo kakav pokušaj tiranije.

Za ostvarenje direktne demokratije četiri uslova su neophodna kao što je to

praktikovano u antičkoj Grčkoj. To su:

- učesnici treba da poznaju jedni druge

- potrebno je da se ljudi sretnu i da pričaju zajedno

- društvo mora biti relativno malo i

- učesnici moraju biti u interakciji.

Sve do pojave Interneta ove uslove su mogle da zadovolje samo male zatvorene

sredine. Internet je drastično promenio mogućnosti i stvorio uslove da se ovi antički principi

ostvare u velikim zajednicama.

Servisi koji su standardni na Internetu ispunjavaju sva četiri uslova. Upoznavanje preko

Interneta je postalo sasvim uobičajena stvar, postoje diskusione grupe o pojedinim temama,

formiraju se virtuelne interesne zajednice a korisnici su u meĎusobnoj interakciji. Po

navedenom se da zaključiti da su na Internetu ostvareni uslovi za direktnu demokratiju kakva

je praktikovana u staroj Grčkoj.

Osim direktnog masovnog učešća graĎana u odlučivanju značajna je činjenica da su

troškovi koje treba podneti za masovnu komunikaciju vlade i graĎana značajno manji ako se

koriste savremeni metodi. Masovno izjašnjavanje tipa referenduma zahtevaju veliko

angaţovanje ljudi i sredstava. Svako glasačko mesto košta i u krajnjoj instanci sve to

graĎanin mora da plati iz svog dţepa. UvoĎenje sistema glasanja preko Interneta ne znači da

potpuno nestaju klasična glasačka mesta ali se njihov broj značajno redukuje. Ovo je stoga

što će uvek postojati (???) deo populacije koji iz nekog razloga neće ili ne moţe da koristi

savremene tehnologije.

Tehnologija

U poslednjih 20 godina stalne su i značajne promene u informacionim i

komunikacionim tehnologijama. Spajanje telekomunikacione i kompjuterske tehnologije kao

rezultat ima multimedijalne interaktivne kanale komunikacije, koji omogućavaju

informisanje i direktno uključivanje u demokratske procese. Tradicionalni mediji, radio,

televizija i štampa, su jednosmerni i informativnog su karaktera ne stvaraju uslove za dijalog

ili uključivanje, već vlada ili neko u njeno ime samo daje informacije. Čak ako vlada i ne

kreira informacije sredstva informisanja se ponašaju kao samokontrolišući izvori informacija.

Tako kod jednosmernih informacionih kanala uvek postoji odreĎena doza cenzure ili

autocenzure a identifikovanje istine je obojeno ličnim stavom autora. Identifikovanje istine je

uvek teţak i sloţen proces. To posebno postaje teško kada postoje informacioni kanal otvoren

za sve koji ţele da prezentuju informacije. kao što je Internet.

Na Internetu svako moţe da prezentira informacije ali i dezinformacije. Ma kakva da je

istina i u kakvoj je neprilici onaj koji mora da je saopšti, tehnologija je ta koja ga na to

primorava. Današnja tehnološka infrastruktura ima mogućnosti da menja i da pomaţe

demokratske procese preko objektivnog informisanja, obilja informacija koje potiču sa raznih

strana, kroz procese glasanja, učešća u odlučivanju, znanju i liberalizaciji procesa širenja

informacija.

Informaciono-komunikaciona tehnološka infrastruktura omogućava proširenje

mogućnosti i kada je geografska udaljenost prepreka. Pojam kao teledemokratija ili

demokratija sa distance je do skoro bio nezamisliv. U vremenima kada je migracija

stanovnika svakodnevna pojava omogućavanje onima koji su otišli da učestvuju u procesima

u zemlji matici predstavlja njihovu direktnu vezu sa njom. Ovo se nadalje moţe posmatrati sa

različitih aspekata i moţe se tretirati kao konfliktna ideja. (Ako su otišli zašto da kreiraju

ţivot onima koji su ostali. )

Ako posmatramo lokalnu samoupravu graĎani mogu da se okupe i da formiraju

interesnu grupu kako bi objedinjeno nastupali prema lokalnim organima. U praksi se to retko

dešava jer je okupljanje komplikovan posao skopčan sa sinhronizacijom vremena članova

grupe kako bi zajednički nastupili. Komunikacija je jednostrana i odvija se tako što graĎani

glasaju za svoje predstavnike a zatim nemaju nikakav odziva i kontrolu šta ti predstavnici

rade i kako ih zastupaju. To izaziva glasačku apatiju tako da je malo ko spreman da se

angaţuje.

Slika: Problemi u odnosima-klasika

Razloga za malo angaţovanje ima na pretek:

• Ko je spreman da se angaţuje

• Ko ima dovoljno vremena

• Vreme potrebno da se ode na neki sastanak

• Vreme na sastanku

• Slušanje dokonih

• Lokalna geografska ograničenost

• Teško se pronalaze istomišljenici

• Efekti su minorni

Stvaranjem mogućnosti da se postigne stalni kontakt sa izabranim predstavnicima

znatno doprinosi da se graĎani više angaţuju. Kreiranje sajta lokalne samouprave stvara

preduslove da se graĎani obaveštavaju i da se sa njima uspostavi kontakt. Ipak ovde je

nedostatak to što sajt ima dominantno dejstvo u odnosu na graĎane i dominacija se ogleda u

jednosmernoj komunikaciji od strane vlade ka graĎanima. Budućnost su interaaktivni sajtovi.

Problemi u odnosima-klasika

Vlada/

Političari

Glasači/

Građani

Nepostojanje veze

Vlada/

PolitičariG

rađa

nin

1

Građani su slabo ili

nikako povezani u grupe

Gra

đa

nin

2

Gra

đa

nin

x

Gra

đa

nin

500

Svaki

građanin

ima svoje

pojedinačne

interese

Slika: Prelazno rešenje, umreţena vlada

Tek povezivanjem graĎana u interesne grupe i njihovim umreţavanjem dobija se

ravnopravan odnos. Ovo se posebno odnosi na nove tehnologije kao što su mobilni telefoni

gde je moguće ostvariti kontakt graĎana i izabranih predstavnika do nivoa savetodavne

funkcije kada pre glasanja predstavnici traţe da graĎani putem SMS-a plebiscitarno daju

svoje mišljenje kako bi na osnovu toga izabrani predstavnik glasao.

Slika: Umreţeni graĎani i vlada ali bez konekcije

Ovo bi bio praktično najviši nivo u demokratskom odlučivanju u okvirima jedne

zajednice.

Government na mreži

Vlada/

Političari

Institucije na mreži Građanin 1

Građani su nepovezani u

regionalnim su okvirima

Građani-svaki za sebe

Građanin 2

Građanin x

Građanin 500

Međusobno povezivanje

Dominantni

uticaj

minorni

Povezivanje građana

Vlada/

Političari

Građanin 1

Građani se povezuju u interesne grupe

geografski i na bazi zajedničke ideje

Umreženi građani

Građanin 2

Građanin x

Građanin 500

?I dalje

nedostaje

direktna

konekcija

Vladina mreža

Slika: Potpuna integracija

Prednosti

Jedno od osnovnih pitanja prilikom analize novih tehnoloških rešenja je, koje su to

prednosti i poboljšanja u odnosu na postojeće stanje koje ona sobom donosi. Kada je u

pitanju digitalna demokratija prednosti bi bile:

To je način za lično uključenje u demokratske procese, za sticanje znanja o

društvu, političkom okruţenju, za direktnu ulogu i učešće u dogadjajima koji

mogu da utiču na dobrobit gradjana

Mogućnost za kreativno stvaranje preduslova da se u demokratskim procesima

aktivno učestvuje, pruţi podrška drugim gradjannima, da i oni učestvuju i postanu

novi izvor informacija za ostale koje interesuju isti problemi i muče ista pitanja,a

mogu ih postaviti direktno ljudima koji se time bave i tako dobiti odgovore iz prve

ruke.

To je platforma za lična zastupanja bilo kojih ideja koje gradjani smatraju vaţnim,

uz pomoć i podršku drugih koji se direktno ili indirektno bave tim pitanjima.

Dijalog sa drugim licima o širokim spektru različitih mišljenjima, raznim

institucijama i autoritetima na geografski udaljenim mestima.

Gradjan mogu da izaberu predstavnike ili sami budu izabrani i da se uključe u sve

demokratske procese, a ne samo da ih sa strane prate.

Mogućnost da se pruţi principijelni otpor bilo kojoj sili (vladinoj, korporativnoj,

posebnim interesnim sferama) koji ţeli da umanji mogućnost pojedninca da

doprinese istini ili pruţi javnu informaciju.

Jasno je da tehnološka infrastruktura koja se danas koristi u svetu pruţa graĎanima

mogućnost da se samostalno uključe u demokratske procese na stvaralački način.

Interaktivna, otvorena, nevlasnička, priroda Interneta nudi mnogo aktivnosti, a samim tim

mogućnost za transformisanje demokratskih procesa. Ta izmenjena uloga se ogleda u

sledećem:

Promena uloge posrednika

Potpuna

integracija

kroz mrežu

Umrežena demokratija

Vlada/

Političari

Građanin 1

Građanin 2

Građanin x

Građanin 500

Otklanjanje barijera

Davanje moći pojedincima.

Promena uloge posrednika se odnosi na činjenicu da tradicionalni izvori informisanja

selektuju i manipulišu informacijama. Nova tehnologija omogućava jeftin, mnogo širi i

raznolikiji informacioni opseg dostupan masama, u većoj meri nego što je to ranije bio slučaj.

Otklanjanje barijera ogleda se u indiciranju mogućnosti, da putem novih tehnologija

(sajtovi na Internetu, info kiosci), pojedinci i grupe (poslovne, nevladine organizacije i

druge), brţe i lakše komuniciraju, kako meĎusobno tako i sa organima drţavne uprave.

Običan gradjanin moţe lako da priča sa vladinim sluţbenikom ili drugim gradjaninom a

da pri tom ne otkriva svoj socijalni status, nivo obrazovanja ili mogućnosti korespodencije.

To rezultira mnogo elegantnijim naporima za deliberalizaciju odnosa vlade i pojedinaca.

Davanje moći pojedincima koristeći interaktivnu tehnologiju postepeno postaju

odgovorniji kako u ličnom ţivotu, tako i u komunikaciji sa organima drţavne samouprave.

Kroz participaciju, deliberalizaciju, razmenu mišljenja i jednakost, gradjanin moţe postati

stvaralački uključen u demokratske procese, specijalno ako koristi prednosti i široke

mogućnosti informacija koje su mu na raspolaganju preko mreţe.

Privatnost, identifikacija, autentifikacija i zaštita tajnosti su limitirajući faktori za

svakoga ko koristi novu tehnologiju. Kompjuteri mogu biti uhakovani, informacije mogu biti

ukradene, obrisane, zamenjene ili moţe biti otkrivena privatnost detalja. Enkripcija i digitalni

potpis su mogući odgovori na te probleme, ali široko korišćenje ovih mogućnosti prouzrokuje

probleme na infrastrukturi i zahteva dodatnu obuku, da bi se ovo sprovelo u delo.

Domeni digitalne demokratije

Svakako da digitalna demokratija nije sveobuhvatna i da ima limite. Domeni digitalne

demokratije su:

On line kampanje i politički sastanci.

On line posredovanje i lobiranje.

eGovernment se razvija i pomaţe od strane vladinih institucija.

Web sajtovi su portali i mediji.

Kandidati i partije on line.

Otvoren pristup informacijama.

Geografska rasprostranjenost.

Izgradnja graĎanskog društva.

E-mail i on line diskusije.

On line glasanje.

Interoperabilnost u e Upravi

Uspostavljanje interoperabilnosti na tehničkom, semantičkom i organizacionom nivou

predstavlja bitan preduslov za efikasnu primjenu informacione i komunikacione tehnologije u

sloţenim sistemima kakav je i drţavna uprava. Nezavisan i nekoordiniran razvoj, bez

usvajanja tehničkih normi koje bi informacioni sistemi morali zadovoljavati, doveo je do toga

da je tehnička interoperabilnost informacionih sistema različitih organa, a često i unutar

jednog istog organa, u drţavnoj upravi problematična. Semantička interoperabilnost praktično

ne postoji, jer još uvijek nisu uvedeni standardi zapisa i značenja pojedinih podataka u

informacionim sistemima. Radi uspostavljanja tehničke i semantičke interoperabilnosti

aplikativnih rješenja u drţavnoj upravi biće neophodno definisati i sopstvene standarde za

zapis i razmjenu podataka izmeĎu organa drţavne uprave, kao i izmeĎu privatnog sektora,

odnosno stanovništva i drţavne uprave. Proces definisanja takvih standarda mora biti otvoren

i uključivati sve zainteresovane strane iz javnog i privatnog sektora (dobavljače aplikacija i

opreme, sluţbenike i namještenike u drţavnoj upravi, interesna udruţenja, akademsku

zajednicu i dr. ). Standardi drţavne uprave trebaju da budu otvoreni standardi, tj. javno

dostupni svima bez naplate. Referentna lista normi i standarda mora biti dio tehničke

dokumentacije za svaku nabavku robe, radova i usluga u oblasti primjene informacione i

komunikacione tehnologije. U oblasti informacione bezbjednosti postavljaju se zahtjevi i na

najvišem nivou interoperabilnosti-organizaciona interoperabilnost (koncepcija bezbjednosne

politike i minimalnih bezbjedenosnih kriterijuma), naravno uz pretpostavku da su

zadovoljena prva dva nivoa.

Interoperabilnost eUprave, u širem smislu predstavlja sposobnost rada više izbornih

jedinica zajedno. Na tehničkom nivou to je sposobnost dva ili više vladinih informaciono-

komunikacionih tehnologija (ICT), sistema ili komponenti za razmjenu informacija kako bi

se poboljšao sistem upravljanja.

Interoperabilnost u eGovernmentu nam donosi bolje odluke, bolje javne usluge i bolje

upravljanje.

Postojeće stanje heterogenih tehnologija i nepovezanih procesa mora se nadograditi

standardnim protokolima i pristupima kako bi se ostvarila mogućnost povezivanja – a

bazirana na zajedničkoj eGovernment politici interoperabilnosti organa republičke uprave.

Ova politika predstavlja okosnicu eGovernment Strategije koja nastoji uskladiti informacione

tehnologije s transformacijama koje predstoje javnoj upravi.

Uspešnost sprovoĎenja opšte eGovernment politike interoperabilnosti moţe se sagledati

u tri kategorije:

• Operativna efikasnost: Povezivanje poslovnih procesa i povećani protok podataka

izmeĎu organa republičke uprave bitno pridonosi efikasnosti usluge koju Vlada pruţa u

cjelini i eliminiše podjelu problema na funkcionalne odnosno organizacione „silose“. Za

ocjenu uspješnosti provoĎenja zajedničke eGovernment politike interoperabilnosti, potrebno

je mjeriti poboljšanja performansi onih poslovnih procesa koji mogu imati koristi od

provoĎenja spomenute politike. Npr. moguće je mjeriti ubrzanje rješavanja multiresornih

predmeta ili vrijeme potrebno da korisnik dobije informaciju za koju je potrebno prikupiti

podatke iz više eGovernment sistema.

• Usluge usmjerene građanima: ProvoĎenje ove politike mora omogućiti

jednostavnije i jeftinije pruţanje informacija te kreiranje usluga orjentisanih korisnicima. Pri

tome je moguće mjeriti koliko su novouvedene usluge kvalitetnije za korisnike zbog primjene

mehanizama interoperabilnosti, u poreĎenju s onima koje to ne koriste.

• Brži povrat investicije: Interoperabilnost izmeĎu postojeće (nabavljene i uvedene)

tehnologije te novih ili budućih sistema smanjuje rizike i troškove te omogućava efikasan

„evolucioni“ razvoj umjesto skupih „revolucionarnih“ promjena eGovernment sistema.

Prilikom uvoĎenja svakog novog sistema, moguće je izmjeriti uštedu postignutu korišćenjem

postojećih funkcionalnosti (u poreĎenju s novim razvojem iste ili slične funkcionalnosti).

Kako bi se postigao ţeljeni nivo interoperabilnosti izmeĎu usluga organa republičke

uprave, politika interoperabilnosti mora adresirati pitanja koja se tiču ne samo tehničke, nego

i semantičke odnosno procesne interoperabilnosti. Tehnička interoperabilnost definiše se kao

mogućnost sistema da meĎusobno razmjenjuju informacije, koristeći meĎusobno razumljive

mreţne protokole te odreĎene standarde (npr. XML). Semantička interoperabilnost osigurava

identično interpretiranje podataka u različitim sistemima, odnosno razumijevanje

razmijenjenih informacija. Procesna interoperabilnost je najviši nivo interoperabilnosti koji

osigurava da redosljed i vrijeme razmjene informacija odgovara poslovnim zahtjevima usluge

ili transakcije radi koje se obavlja. Samo u tom slučaju interoperabilnost postiţe konačni

ţeljeni efekat.

Standardi interoperabilnosti

Stаndаrdi interoperаbilnosti u oblаsti e-uprаve obuhvаtаju stаndаrde formаtа podаtаkа,

stаndаrdne protokole elektronske komunikаcije, funkcionаlne kаrаkteristike sistemа i

stаndаrde pristupаčnosti, а mogu obuhvаtiti i stаndаrde zа softverske i hаrdverske plаtforme i

druge uslove koje trebа dа ispunjаvаju primjenjenа IKT rješenjа. Pri izrаdi stаndаrdа

interoperаbilnosti, pored tehničkog, trebа uzeti u obzir semаntički i orgаnizаcioni аspekt

interoperаbilnosti.

Stаndаrde interoperаbilnosti izrаĎuje Republički zаvod zа informаtiku i Internet (RZII),

kаo nаdleţni orgаn zа rаzvoj i primjenu stаndаrdа u uvoĎenju informаcionih tehnologijа u

drţаvnim orgаnimа, u sаrаdnji sа orgаnimа čijа je nаdleţnost povezаnа sа predmetom

stаndаrdizаcije. Izrаdа stаndаrdа interoperаbilnosti moţe dа uključi i referentnu

implementаciju softverskog rješenjа kojim se demonstrirа implementаcijа tog stаndаrdа. U

tom slučаju referentnа implementаcijа trebа dа bude objаvljenа kаo softver otvorenog kodа,

sа mogućnošću dа ceo izvorni kod ili delovi izvornog kodа budu slobodno korišćeni u

komercijаlnim i nekomercijаlnim rješenjimа.

IzrаĎeni stаndаrdi iteroperаbilnosti i referentne implementаcije objаvljuju se nа veb

sаjtu RZII. Njihovа primjenа nemа obаvezujući kаrаkter osim аko se posebnim аktom Vlаde,

zаduţe nаdleţni orgаni dа primjenjuju odreĎen stаndаrd interoperаbilnosti. Nаcionаlnim

okvirom interoperаbilnosti stаndаrdizovаće se opšti uslovi zа interoperаbilnost u oblаsti e-

uprаve. 16

Stаlni nаpredаk i sve većа dostupnost tehnologije otvаrа prostor zа inovаtivnа rješenjа

kojа uz smаnjenа ulаgаnjа dovode do znаtno većeg unаpreĎenjа prаkse nego prethodno

uobičаjenа rješenjа. U uslovimа ogrаničenih sredstаvа zа ulаgаnje u rаzvoj e-uprаve,

inovаtivnа primjenа IKT predstаvljа put kа brţem rаzvoju primjene tehnologije. Inovаtivnа

rješenjа često uključuju odluke koje trebа doneti prije pokretаnjа nаbаvke ili projektа kroz

koji će se to rješenje reаlizovаti u prаksi. Zbog togа je potrebno dа se u posebnim

аktivnostimа istrаţivаnjа i rаzvojа istrаţuju mogućnosti, аnаlizirаju primjeri dobre prаkse,

provjerаvа izvodljivost, izrаĎuju specifikаcije i rаzvijаju prototipovi inovаtivnih rješenjа

primjene IKT. Ove аktivnosti trebа dа budu podrţаne prioritetimа nаučnog i tehnološkog

rаzvojа Republike Srbije. TаkoĎe, orgаni koji plаnirаju projekte u oblаsti rаzvojа e-uprаve

trebа dа rаzmotre moguće ideje inventivne primjene IKT i sprovedu istrаţivаnje i eventuаlni

rаzvoj prototipа, dа bi provjerili te ideje.

Pri rаzvoju informаcionih sistemа trebа dа se imа u vidu interoperаbilnost sа drugim

sistemimа nа nivou rаzmjene struktuirаnih elektronskih dokumenаtа. Ukoliko u vrijeme

rаzvojа sistemа ne postoje konkretni stаndаrdi i zаhtjevi vezаni zа tаkvu rаzmjenu, trebа

izаbrаti plаtformu i аlаte koji podrţаvаju XML i veb servise, а sistem struktuirаti tаko dа

omogućаvа nаdgrаdnju podsistemа koji bi ostvаrivаo komunikаciju sа drugim sistemimа.

GIF (Government Intteroperability Framework)

Kao što znamo GIF omogućava Vladi da bolje upravlja informacijama, pruţa bolje

usluge preduzećima i drugim zainteresovanim stranama, na jedan veoma integrisan način.

Uključuje tehničke specifikacije koje bi trebalo da usvoje sve agencije ukoliko su uključene u

realizaciju e-uprave.

GIF uključuje:

1. Kontekst

2. Tehnički sadrţaj

3. Razvojni proces

4. Implementaciju

5. UsklaĎenost reţima

Kontekst moţe da uključuje definicije, ciljeve, načela, pozadinu, publiku, koristi i

odnos sa drugim inicijativima kao što je slučaj u Velikoj Britaniji, o čemu će kasnije biti

govora.

Tehnički sadrţaj moţe da uključi: ključne tehničke izjave, standarde, standardne

kategorije, kriterijume za izbor standarda i status standarda.

Proces razvoja moţe da sadrţi: razvoj i reviziju procesa, korisnike i odgovornosti, kao i

mehanizme za konsultacije.

Implementacija uključuje alate za implementaciju podrške kao što su to primjeri u

Danskoj i Velikoj Britaniji.

UsklaĎenost reţima uključuje: indikatore interoperabilnosti, odgovornost, poštovanje.

Jednostavno rečeno, interoperabilnost u governmentu omogućava pravilnu

implementaciju u GIF –a. Evropska Drţavna Uprava (EAPN) je definiše kao vlasništvo,

definicija, razvoj, odrţavanje, praćenje i unapreĎenje standarda, protokola, politike i

tehnologije. EPAN preporučuje da jedna agencija je odgovorna za dva od tri aspekta GIF-a,

kao što su tehnički i semantički aspect. Ovakva agencija treba da ima sledeće karakteristike:

Da se obezbedi nezavisnost odvojeno od svih sektorskih domena;

Posmatrati kao stručnjak u oblasti interoperabilnosti kako bi se stvorilo povjerenje;

Sposobna da radi kao partner sa ostalim agencijama i sektorima;

Da bude proaktivna u promovisanju i donošenju standarda i njihove primjene;

Odgovorna za praćenje upotrebe i pridrţavanje standarda, smjernica, pravila i

protokola;

Pojedinačno usmjerena na standardizaciju i interoperabilnost;

Savetodavno telo za ispunjenje rješenja agencijama u razvoju strategije i

implementacije.

EPAN takoĎe smatra da u zavisnosti od nacionalanih okolnosti, druge agencije mogu

biti zaduţene za organizacione interoperabilnosti.