eddig

183

galjEel ~t, ~k] psarina, psetari-naebbe I. nvm u ovaj (v ovu/ovo); ~ a szekrnybe u ovoj orman/ormar; II. hat ~ nem megyek bele na ovo ne pristajem; ~ nem hagyok belebeszlni u ovo niko ne moe da mi se mesa ebbenI. nvm u ovom(e)/ ovoj; ~ a vrosban u ovom gradu; II. hat ~ igazad lehet u ovome moe biti da ima pravo; ~ maradunk ostajemo na ovomibbl I. nvm iz ovog(a)/ ove; ~ a szobbl iz ove sobe; II. hat ~ nem lesz semmi iz ovoga nee biti nita ebesont: szl ~ beforr nee grom ukopriveebd [~je, ~et, ~ek] ruak [-ka] obed; tfogsos ~ ruak od pet jela; nnepi ~ svean ruak; ~ eltt pre ruka/obeda, pred ruak/obed; ~ utni pihens podnevni odmor/ poinak [-nka]; ~ kzben za rukom, za vreme ruka; ~hez l esti [sed-nem] za stol ebdel [~t, ~jen] ruati, obedovati[-dujem]ebdid' [-ideje, ~t] vreme ruka, vreme za ruak, ruano doba

ebdjegy [~e, ~et, ~ek] bon [-novi]/karta/uputnica za ruak ebdl' [~Je ~t, ~k] ruaonica, trpezarija, blagovaonica ebdsznet [~e, ~et] odmor za vremeruka/obedabenfa [~t] 1. ebanos, eban, abonos; (faanyag) ebanovina; 2. (jelzknt) ~ asztal sto(l) od ebanovine ber [~t; ~en; ~ebb] budan [-dna] bersg [~e, ~et] budnost, opaz ebihal [~a, ~at, ~ak] (bkaporonty)punoglavac [-vca] bred [~t, ~jen] 1. buditi se; 2. (tv:)ntudatra ~ osvestiti se breds [~e, ~t, ~ek] buenje bren budno, na javi; ~ van biti budanbrenlt [~e, ~et] budnoa, budnost breszt [~ett, -esszn] 1. buditi; cskkal ~ vkit buditi koga poljupcem; 2. (tv:) rzseket ~ razbuditi osea-je; remnyt ~ buditi nadu breszts [~e, ~t] buenje bresztra [~ja, ~t, k] budilnik,budilicaecet [~e, ~et] sirce, [-eta], ocat [-cta] ecetes [~et; ~en; ~enb] ocatni, sir-etni, od octa v sireta; ~ erjeds ocatno/siretno vrenje; ~ uborka krastavci tb u siretu, kiseli krastavci tbecetfa [~ja, ~t, -ik] nv kiselo drvo ecetsav [~a, ~at] siretna/ocatnakiselina ecset [~je, ~et, ~ek] kist, kiica,etkaecsetel [~t, ~jen] 1. orv (beken) mazati [maem]; 2. tv (ler, vzol) opisivati [-sujem], crtati ecsetvons [~a, ~t, ~ok] mv potez kistom/kiicom

eddig I. nvm ~ a hzig do ove kue; II. hat 1. (hely) dovde, dovle; 2. (id) dosad(a)eddigi dosadanji, dojueranji, doja-konji; a te ~ felfogsod tvoje dojueranje/dosadanje miljenjeEde [-it] Evard(o), Edoedny [~e, ~t, ~ek] 1. (ltalban) sud; (hztartsi) posuda, posue; kis ~ sudi; 2. (fiz:) kzleked ~ek spojni sudoviednyru [~ja, ~t] ker (fm) kuhinjsko sue, erpe i lonci; (k, agyag) zemljano, lonarsko posue; (porceln) porcelansko posueednymosogat [~ja, ~t, ~k] (szemly) sudoperades I. mn [~et; ~en; ~ebb] 1. sladak [-tka]; 2. tv (kedves) mio (mila); 3. (vrrokon) roeni; az ~ testvrem moj roeni brat; II. fn [~e, ~t] -em! zlato moje !desanya [-anyja, t, ~k] roena mati; ^m! mila mati moja !desapa [-apja, -t, ^ik] roeni otac [oca]; rCm! dragi/roeni oe moj !desget [~ett, -essen] < csalogat) mamiti; maghoz ~ vabiti k sebi, primamiti/primamljivati [-ljujem]desipar [~a, ~t] industrija/proizvodnja poslastica v slatkiadest [~ett, ~sen] sladitidesks [~et; ~en; ~ebb] (tv is) sladunjavdeskevs vrlo malodeskmny [~e, ~t] nv moradessg [~e, ~et, ~ek] zaslada; (stemny) slatki; (cukorka) bonbondessgbolt [~ja, ~ot, ~ok] bonbon-jera, prodavnica bonbonadestestvr [~e, ~t, ~k] (fivr) roeni brat; ~ek (fivrek) roena braa; (nvrek) roene sestre; roeni brat i sestradesvz [-vizet] slatka vodadesvzi slatkovodni; ~ hidra slatkovodna hidra; ~ moszatok slatkovodne algeEdit [~et] Editaedz [~ett, eddzen] 1. (ersts) krepi-ti, eliiti; 2. sp trenirati, vebati;

3. msz eliiti, kaliti, okaliti, tem-perovati [-rujem]; 4. ~i magt trenirati se, vebati se, vriti vebeedzs [~e, ~t, ~ek] 1. elienje; 2. sp treniranje, trening, (telesno) ve-banje; ~? tart a) (jtkos) trenirati se, vebati se, vriti vebe; b) (edz) voditi trening 3. milsz kaljenjeedzsmdszer [~e, ~t, ~ek]-sp metoda treningaedzett [~et; ~en; ~ebb] 1. (ellenll) prekaljen, ovrsnut, oelien; 2. msz prekaljen, zakaljenedz [~je, ~t, ~k] sp trener, sportski uiteljedzodjik [~tt, ~jk/~jn] kaliti se, eliiti se, jaati se, praviti sebe otpornimedz'mrk'zs [~e, ~t, ~ek] sp trening-utakmicaedztbor [~a, ~t, ~ok] sp centar za pripremeefell hat o tom(e), sa te strane; ~ nyugodt lehetsz sa te strane moe biti siguraneffajta [*it] ovakav [-kva], takav [-kva] ovake/take vrsteeffektv [~et; ~en; ~ebb] (tnyleges) efektivan [-vna], stvaran [-rna],effle [~t, *ck] ovakav [-kva]; s ms ~ i drugo tome slinog1 fn [ege, eget, egek] 1. nebo; a csillagos ~ zvezdano nebo; hatrtalan ~ nebeska puina; tiszta ~ zrano/ vedro nebo; szabad ~ alatt pod vedrim nebom; 2. szl ~ s fld a klnbsg razlika kao nebo i zemlja; ~nek ll a haja stri mu kosa; kosa mu se na-kostreila; (tv:) eget ver siker ogroman uspeh; eget ver ostobasg beskrajna glupostg2 ige [~ett, ~jen] 1. goreti [-rim]2. tv ~ az arca zaariti se u licu;~ a vgytl goreti od elje, ueleti/zaeleti [-lim] se neega; szemei~tek a vgytl usjakteo oima odpoude, oi mu se uarile od poude3. szl ~ a kezben a munka posaomu ide od ruke; ~ a talaj a lba alattgori mu pod nogamagalj [~at] podneblje, klimagbekilt

184

get

gett

185

egybengbekilt (bn) u nebo vapijui gbolt [~ot] nebeski svod gei-tenger [~t] fldr Jegejsko/Egej-sko moregei-tengeri jegejski, egejski Eger fldr Eger, Jegra egr [egere, egeret, egerek] mi; (szl:) szegny mint a templom egere siromah kao crkveni miegrcincogs [~t, ~ok] rikanje mieva egersz jik [~ett/-sszen] loviti mieve egerszlyv [~et, ~ek] ll miar gerfa [~ja, ,-it, ^ik] joha; jela tj egrfog [~ja> ~t, ~k] (eszkz) mio-lovka, stupica egrirt: ~ szer miomor egrlyuk [~a, ~at, ~ak] mija rupa egrtt: egrutat nyer nai [naem] mala vrata, utei [-eem], izvui [-uem] segs [~e, ~t, ~ek] 1. gorenje; (vegy:) lass ~ izgaranje; 2. (gyomorban) ljutina, garavica, goruica; 3. tj (tzvsz) poargsi: ~ h toplina izgaranja; ~ seb opekotina, ispekotina, ueg; ~ termk produkt sagorevajna gsszag [~a, ~ot] smu egsz I. mn [~et; ~en] ceo [ela], sav [sva, sve], itav, celovit, nenaet, celcat, sveukupan [-pna]; az ~ falu elo selo; ~ nap ceo dan; ~ jjel Cele noi, elu no; ~ letben celoga svog ivota; ~ ven t (preko/tokom) cele godine; ~ id alatt elo vreme; ~ estt betlt (film) celoveernji; ~ hten cele nedelje, cele sedmice, celoga tedna; ~ istenadta nap ceo/ eli dugovetni v bogovetni dan; ~ Magyarorszg itava Maarska; az ~ pnz sav novac; az ~ vros itava varo; ~ben vve uglavnom; ennyi az ~? to je sve? II. fn [~, ~et] celi-na; celoa, celost; a maga ~ben u celini; ngy negyed az egy ~ etiri etvrtine su jedno elo egszen sasvim, posve; ak; a tj, dibiduz, dokraja, totalno; ~ addig sasvim/posve dotle; ~ az apja isti je otac; ~ Belgrdig a do Beograda '4// ~ Jl sasvim dobro; ~ olyan,

mint... posve je takav kao .. . ; ~ a tengerig ak do mora; ~ napjainkig sve v ak do naih dana egszsg [~e, ~et]zdravlje;~ere/ na/u zdravlje! ~re iszik nazdraviti, (na)piti [-ijem] u zdravlje; a tiszta leveg jt tesz az ~nek ist vazduh je dobar za zdravlje; alssa az ~t naruiti/naruavati v kvariti zdravlje; majd kicsattan az ~/ pucati od zdravlja egszsges [~et; ~en; ~ebb] zdrav; ~mint a makk zdrav kao dren egszsghz [~a, ~at, ~ak] domzdravljaegszsgi zdravstven; ~ llapot zdravstveno stanje; ~okokbl iz zdravstvenih razlogaegszsgtelen [~l] nezdrav egszsggy [~e, ~et] higijena egszsggyi zdravstven, higijenski, sanitarni, sanitetski; ~ lloms zdravstvena stanica; ~ ellts zdravstvena opskrba/usluga; ~ intzmny zdravstvena/higijenska/sanitarna ustanova; ~ katona vojnik bolniar; vojni bolniar/sanitarac [-rca]; ~ minisztrium ministarstvo zdravlja; ~ rendszablyok zdravstvene mere, higijenski/sanitarni propisi; ~ szervezet higienska/zdravstvena organizacija; ~ szolglat zdravstvena/higijenska/sanitarna sluba; ~ viszonyok javtsa asanacija, poboljanje javnih zdravstvenih prilikaegszsgvdelem [-Ime, -lmet] zdravstvena zatitaegszvszon-kts platneni povez get [~ett, -essen] 1. paliti, ei [eem]; 2. (tglt, szeszt) pei [peem] (ciglu/rakiju) 3. (nap) pei, upei [-ee]/upicati [-ie], ei [-ee] gets [~e, ~t, ~ek] 1. paljenje; 2.(tgl, szesz) peenje get [~en] 1. gorui, vreo [-ela]; ~ forrsg prepeka; ~ szomj sg epeszt izgarati/skapavati od ei; 2. tv ~ krds gorue pitanje; ~ szksg preka/hitna potreba, iva

potreba; ~en srgs akutan [-tna], gorui, hitno/preko potrebangett (meg-/odagett> prepeen, na-goreo [-ela]; ~ szag zagoretina; ~ szaga van zaudarati na paljevinu; a tejnek ~ szaga van mleko udara na zagoretinuggmb [~t] csill nebeska kuglaghajlat [~a, ~ot] podneblje, klimaghajlati klimatski; ~ viszonyok klimatski uslovighetetlen nesagorivgi nebeski, nebesnigihbor [~ja ~t, ~k] grmljavinagilajtorja [*ct, ^k] trf (szemly) dugajlija, iljagimeszel ld gilajtorjagitest [~et, ~ek] svemirsko/nebesko teloegoista I. fn [~ja, -Ct, -ik] sebinjak, egoist(a); II. mn sebian [-na], egoistikig I. mn goru; gorljiv; II. fn [~Je, ~t, ~k] (villanykrte) sijalica, arulja; szzas ~ sijalica od sto svecagv [~et, ~ek] nebeski pojas; forr ~ arki pojas; hideg ~ ledeni/hladni pojas; mrskelt ~ umereni pojasegres [~e, ~t, ~ek] nv ogrozd, gretjgsznkk auran [-rna], modar/plav/ plavetan [-tna] poput nebagtj [~at, ~ak] strana svetaegzakt egzaktan [-tna], taan [-na], saglasan [-sna] s pravilomegzaltlt [~at, ~an; ~abb] egzaltovan, egzaltiran, prenapet, uzbuen, oduevljenegzisztencia [~ja, -it, ~k] egzistencija; ktes ~ sumnjiva egzistencija; sumnjiv tipegzisztencializmus [~a; ~t] (filozfiai irnyzat) egzistencializam [-zrna]egy [~et] 1. jedan; ~ zben jednom, jedanput; 2. kat ~, kett! jedan, dva! 3. ~ ideig neko vreme; 4. (valami) ~ kevs malo; 5. szl ~ mindenkiit s mindnyjan ~rt jedan za sve i svi za jednoga; ~re megy izai [izae]

na jedno, svejedno; ~tl ~ig v mind ~ szlig svi listom/redom egyg (ltra) jednokrak egygyas (szoba) sa jednim krevetom egyltaln uopte; ~ nem nikako,uopotee ne egyarnt podjednako, najednako egybe ujednoegybept [~ett, ~sen] sagraditi/ sagraivati [-ujem] zidajui, sazidatiegybees|ik [~ett, ~sk/~sen] 1. (idben) stei [-eem]/sticati [-iem] se; dogaati se u isto vreme, vremenski se podudarati; 2. mat padati zajedno egybefolys [~a, ~t] slivanje egybefoly|ik [~t] (folyk, patakok)slivati seegybeforr [~ott, ~jon] 1. (sszeforr) srasti [-tem] 2. tv ~t a leikk due su im srasleegybegyjt [~tt, ~sn] skupiti/skupljatiegybegyl|ik [~t, ~jn] skupiti/skupljati seegybehangzs [~a, ~t] 1. podudaranje, podudarnost, skladnost, slonost, jednodunost; 2. zene harmonija, blagozvunost, blagoglasje egybehangz|ik [~ott] 1. biti saglasan [-sna]/u skladu, slagati [-aem] se, harmonisati [-iem], harmonirati; 2. zene harmonizovati [-ujem], harmoniziratiegybehangz 1. podudaran [-rna], jednoduan [na], saglasan [-sna], suglasan [-sna], ravnoglasan [-sna], skladam [-dna], sloan [-na]; 2. zene blagozvuan [-na] egybehangzan saglasno/suglasno;slono, jednoduno, podudarno egybehv [~ott, ~jon]sazvati [-zovem]/sazivatiegybehvs [~a, ~t] saziv, sazivanje egyber [~t, ~jon] pisati u jednu re,pisati zajedno egybekel [~t, ~Jer|] venati se, uzeti[uzmem] se egyben ujedno, odmahegybeolvad

186

egyenetlenkedik

egyenetlenKed'

1,87

egyenslyrzkegybeolvad [~t, ~jon] fuzionisati f-iem], fuzionirati, spojiti/spajati se, stopiti/stapati seegybeolvads [~a, ~t] stopljenje, kopulacija, spajanje, povezivanjeegybevg [~ott,~ jon] podudarati se, poklapati seegybevg podudaran [-rna], sukladan [-dna]egybevet [~ett, -vessen] uporediti/ uporeivati [-ujem]egybevve: mindent ~ sve skupaegycsv jednocevan [-vna]; ~ puska jednocevkaegyb [egyebet, egyebek] 1 .drugo, ostalo; ~ kltsgek ostali trokovi; nem ~, mint... nita drugo no/ve... egyebek kztt izmeu ostalog(a); 2. (trgysorozatban) raznoegybirnt uostalom, meutimegybknt inae, drukije; megtudjuk, hogy .. . saznajemo s druge straneegyebtt drugdeegyed [~e, ~et, ~ek] jedinka, pojedinac [-nca], individuumegyedrusg [~a, ~ot] monopolegyedrusts [~a, ~t] samoproda-jaegyedi: biol ~ fejlds ontogeneza, embrionalni period ivota organizma; ~ sajtsg osobina jedinkeegyeduralkod [~ja> ~t ~k] samo-drac [-drca], samovladaregyeduralom [-Ima, -Imat] autokracija, autokratija, samodravlje, samovlada, monarhija, apsolutizam [-zrna],egyedl 1. sam ; nehz neki ~ egymagban teko njemu jednom, samom sa sobom; mindig ~ van on je uvek sam; nem vagyok ~ a vlemnyemmel nisam usamljen sa svojim miljenjem; 2. (kizrlag) samo, jedinoegyedlll osamljen, jedinstven; ~ frfi samac [-mca]; ~ n samica, neudata ena; ~ a maga nemben jedinstven u svojoj vrsti, izuzetan [-tna], neuporedivegyedli jedini, jedinstven

egyedllt [~e, ~et] samoa, usamljenost; samatvoeSy-egy po jedan, ponekiegyel [~t, ~Jen] (.P1 cukorrpt) mgazd razreivati [-ujem]egyels [~e, ~t] (nvnyek ritktsa) razreivanjeegyelre zasad(a); ~ maradjon gy neka ostane privremeno takoegyemeletes jednospratni, jednokatni; ~ hz jednospratnica, jednokatnicaegyn [~t, ~ek] osoba, jedinka, in-dividumegyenram [~a, ~ot] jednosmislena/ istomerna strujaegyenram: ~ motor motor na isto-mernu strujuegyenrtk [~e, ~et] ekvivalen(a)t [-nta], istovrednost, ista/jednaka vrednostegyenrtk ekvilalentan, [-tna], jednake vrednosti, istovredan [-dna]egyenes 1. mn [~t; ~en; ~ebb] 1. prav, neposredan [-dna]; mat ~ arnyossg uspravna razmernost; (t) ~ irny u pravoj liniji, pravi put; mat ~ vonal prava crta/linija, du, duina; 2. tv ~ kvnsgra na izriitu elju, po izriitoj elji; 3. (szinte) prostoduan [-na]; 4. ~ adzs neposredni porezi; II. fn [~e, ~t, ~ek] mat prava; metsz ~ sekanta, seicaegyenesen 1. pravo, uspravljeno; upravo, napravac, pravcem; ez ~ nevetsges to je upravo smeno; 2. (kifejezetten) izriito; 3. mat ~ arnyos upravno razmeran [-rna], proporcionalan [-Ina]egyenest [~ett, ~sen] ispraviti/ispravljatiegyenessg [~e, ~et] 1. uspravljenost; 2. tv (szintesg) iskrenostegyenesszrnyak [~at,] ll (rovarok) tb ravnokrilciegyenesszg [~e, ~et, ~ek] mat izvuen/ravan [-vna] kut v ugao [-gla]egyenetlen [~t; ~iil; ~ebb] 1. neravan [-vna]; 2. tv nesloan [-na]egyenetlenked|ik [~ett, ~jk/~jer>] zavaati se, svaati se

egyenetlenked" nesloan [-na] egyenetlensg [~e, ~et, ~ek] 1. (terep) neravnina; 2. tv neslaganje, nesuglasica, nesuglasnost, nesklad, nesloga, zavada egyenfeszltsg [~e, ~et] vili stalnanapetostegyenget [~ett, -gessen] 1. ravnati; 2(tv.) vkinek, vminek ~i az tjtpripremati kome, emu put, utrtikome putegyenget'gp [~e, ~et, ~ek] miiszstroj/maina za poravnjivanje egyni [~teg] lian [-na], individualan [-Ina], osobni, svojstven stanovitoj osobi; ~ gazdlkods individualno/ inokosno gazdovanje; ~ gazdasg individualno gazdinstvo; ~ kezdemnyezs lina inicijativa/pobuda/poduzetnost, lino pokretanje; ~ parasztgazdasg individualno/inokosno gazdinstvoegynileg lino, individualno, inokosno, pojedinano, sano za sebe, zasebno; ~ gazdlkod paraszt individualni/ inokosni seljak, individualni proizvoa; ~ termel (paraszt) individualni proizvoa egyenirnyt [~ani]/;'z usmeravati egyenirnyts [~a, ~t] fiz usmera-vanje egyenirnyt [~Ja. ~t, ~k] usmeri-va, usmeraa, ispravlja egynisg [~e, ~et, ~ek] linost egyenjogosts [~a, ~t] emancipacija, osloboenje od potinjenosti/ugnje-tavanja/predrasuda, osloboenje od svega zastareloga egyenjog ravnopravan [-vna] egyenjogsg [~a, ~ot] ravnopravnost egyenknt pojedinano, jedan po jedan,pojedince, ponaosob egyenkz rg ld egyenl kz egyenleg [~e, ~et, ~ek] ker saldo, ostatak [-tka] kod zakljuenja raunaegyenlet [~e, ~et, ~ek] mat jednaina/ jednadba; elsfok (v msodfok v harmadfok) ~ jednaina prvoga (v drugoga v treega) stepena/ stupnja; ~ fellltsa postavljanje/

jednaine/jednadbe; ~ megoldsa reenje jednaine/jednadbeegyenletes [~et; ~en; ~ebb] ravno-meran [-rna]; ~ mozgs ravno-merno kretanjeegyenletesen ravnomernoegyenlt [~je, ~t] ekvator, polutar, polutnikegyenlti ekvatorijalan [-Ina], ekva-torski, polutaran [-ma], polutarski, polutniki; ~ ramls ekvatorsko strujanje; ~ ghajlat ekvatorska klima, ekvatorsko podnebljeegyenl [~en] 1. jednak; takmen rg; nem ~ nejednak; ~ felttelekkel v ~ felttelek mellett pod jednakim/istim uslovima v uvetima; fiz ~ kar ravnokrak; mat ~ kz paralelan [-Ina], uporedan [-dna], naporedan; ~ kz ngyszg paralelogram, et-vorokut sa paralelnim suprotnim stranama; ~ szr istokraan [-na]; ~ mrtkben na jednak nain, jednako, najednako, podjednako; ~ oldal jednakih strana, rav-nostran; 2. (szl:) a flddel ~v tesz sravniti/sravnjivati [-njujem] sa zemljom; ~ munkrt ~ brt za jednaki rad jednaku platuegyenlen jednakoegyenlsdi kzg [~je, ~t] (egyenl fizets) uravnilovkaegyenlsg [~e, ~et] jednakostegyenlsgjel [~et] znak jednakostiegyenltlen [~t; ~til; ~ebb] neravan [-vna], nejednak, razliit; (p/ fejlds) neravnomeran [-rna]egyenltlensg [~et, ~e] nejednakost, neravninaegyenrang L. mn ravan [-vna], dorastao [-sla]; II. fn [~t, ~ak] ravan, jednak; suvrst n; a vele ~ak njemu ravni; nem ~ vele nije mu ravan, nije on njegova suvrstegyenruha [~ja, ~t, rik] uniforma, odoraegyensly [~a, ~t] ravnotea; ~ba hoz uravnoteiti/uravnoteavati; ~ban van biti u ravnoteiegyenslyrzk [~e, ~et] oseaj ravnoteeegyenslyi

188

egyezmny

egyezmnyes

189

egyikegyenslyi ravnoteni; ~ helyzet stanjeravnotee, ravnoteni poloaj egyenslyoz [~ott, ~zon] drati [-im] u ravnotei, odravati ravnoteu, njihati se, balansirati; tv, ker uspostaviti ravnoteu (izmeu primitaka i izdataka)egyenslyoz [~Ja> ~t> ~k] (mvsz) ekvilibrist, ekvilibrista, pelivan, vetak u dranju ravnotee egyrtelm [~en] 1. jednoznaan [-na]; 2. (egyhang) jednoduan [-na], jednoglasan [-sna]; ~ llsfoglals jednomisleni stav, zauzimanje jednomislenog stanovita; mat ~ megolds jednoznano reenjeegyrtelmen jednoznano, nedvosmisleno; ~ kifejez nedvosmisleno/ned-voznano izrazitiegyes I. mn 1. (klnll) pojedinaan [-na]; (nem tbb) pojedini; ~vel po jedan, pojedinano; 2. (nhny) ~ek pojedinci; ~ek azt gondoljk, hogy . . . neki misle da . . .; 3. nyelv ~ szm jednina; ~ ember pojedinac [-nca]; minden ~ svaki pojdeini; II. fn 1. (iskolai osztlyzat) jedinica; 2. (zrka) samica; ~ek. . . msok . . . jedni. . . drugiegyes-egyedl sam samcit v samcategyes-egyedli ciglovetni, cigliegyest [~ett, ~sen] zdruiti, ujediniti/ujedinjavati/ujedinjivati, sjediniti/sjedinjivati f-njujem], prisa-jediniti/prisajedinjavati, provesti [-edem] fuziju; spojitiegyests [~e, ~t] ujedinjenje, ujedinjavanjeegyesl [~t, ~jn] sjediniti se, ujediniti se/fuzionisati [-em]/fuzionirati, spojiti se; zdruiti seegyesls [~e, ~tl ujedinjenje; (egyeslet) udruenje; kzg fuzija, ujedinjavanje, spajanjeegyeslsi: ~ folyamat proces spajanja/ ujedinjavanjaegyeslet [~e, ~et, ~ek] drutvo, udruenjeegyesleti: ~ alapszablyok drutvena pravila; ~ jelvny drutvena znaka

egyeslt [~et; ~en] udruen; ujedinjen; Amerikai Egyeslt llamok (USA) Sjedinjene Amerike Drave (SAD); Egyeslt Nemzetek Szervezete (ENSZ) Organizacija ujedinjenih nacija (OUN) egyetem [~e, ~et, ~ek] univerzitet, sveuiliteegyetemes [~et; ~en; ~ebb] opti, opi, sveopti, sveopiegyetemi univerzitetski, sveuilini; ~ hallgat student univerziteta, slualac [-aoca] sveuilita; ~ hall-gatn studentica, studentkinja; ~ kpzettsg univerzitetska/sveuilina sprema; ~ mveltsg fakultetsko obrazovanje; ~ tanr profesor univerziteta, sveuilini profesor; ~ tanulmnyok studije [csak tb]egyetemleges [~et; ~en] skupan [-pna] zajedniki, sveobuhvatan [-tna]egyetrt [~ett, ~sen]slagati [-aem]se; ebben mindenki ~ u tome su svi sloni; ~ ezzel biti s time saglasanegyetrts [~e, ~t] sloga; (titkos) dosluh; ~ hinya nesaglasnost; ~ben vkivel sporazumno s kim; ~ben l iveti u skladuegyetlen jedini, cigli; ~ egy dinrom van imam ciglo jedan dinar; ~ ember sem- nijedan ovek; ~ fia vkinek jedinac [-nca]; ~ gyermek jedince [-eta]; ~ leny jedinica; ~ pldny jedan jedini primerakegyetlenegy [~et] jedan jedincat/jediniegyet-mst totaegyves jednogodinji; ~ llat godinjakegyvi jednogodinjiegyezs [~e, ~t, ~ek] slaganje, podudaranje, poklapanje.egyezjik [~ett, ~zk/~jzen] slagati [-aem] se, podudarati se, poklapati se; az elveimmel nem ~ik ne slae se sa mojim naelimaegyezkeds [~e, ~t, ~ek] ugovaranjeegyezked|ik [-ett, ~jk/~jen] nagaati se, ugovaratiegyezmny [~e, ~t, ~ek] sporazum, ugovor, pakt; nemzetkzi ~ meu-

narodni sporazum; ~t kt zakljuiti/zakljuivati [-ujem] sporazum v ugovoregyezmnyes ugovorni; ~ jelek uslovne/ konvencionalne/primljene/uobiajene oznakeegyez [~en] saglasan [-sna], podudaran [-rna]; nem ~ nesaglasan [-sna]egyezsg [~e, ~et, ~ek] poravnanje, nagodba; ~et kt nagoditi se; pogoditi se; ~re lp poravnati seegyezsgi nagodbeni; ~ felttelek na-godbeni usloviegyeztet [~ett, -essen] 1. .(sszehangol) pomiriti; 2. (sszevet, pl iratot) sravniti/sravnjivati [-nju-jem]egyeztets [~e, ~t, ~ek] 1. (sszehangols) pomirenje; 2. {sszevets) sranjivanjeegyeztet: ~ bizottsg arbitrana komisija, odbor za pomirenjeegyfajta jednovrstan [-sna]egyfajtasg [~a, ~ot[ jednovrsnost, istovrsnost, suvrstegyfzis vili jednofazan [-znaj; ~ genertor generator jednofazne struje; ~ villamosram jednofazna strujaegyfle u istom pravcuegyfle [~t] jedan [-dna], jedne iste vrste; az igazsg ~ istina je jednaegyfell s jedne strane; ~.. . msfell s jedne strane . . . s druge straneegyfelvonsos [~a, ~t, ~ok] ir, szinh jednoinkaegyfolytban neprekidnoegyforma [~t; -in] jednak, isto takav [-kva], jednolian, [-na], jednolik; (mretre, slyra) jednomepan [-rna]; k mind *ck oni su svi jednakiegyformn podjednako; ~ gondolkod ember jednomiljenikegyformasg [~a, ~ot] jednolinost, jednolikostegyhamar (u)skoroegyhang [~an|~lag] 1. (egyntet) jednoglasan [-sna], jednoduan [-na]; ~ vlemny szerint po jedno-

dunom miljenju; 2. (unalmas) jednolian [-na], dosadan [-dna], monoton; 3. zenjednozvuan [-na]egyhanglag jednoglasnoegyhangsg [~a, ~ot] jednolinost, jednolikost, monotonija, monoto-nost; je, ~t, -ck] jednoedstvo egykedv [~en] ravnoduan [na] egykerendszer [~t] ld egyke egy-kt jedan-dva, nekoliko, par egykettre za as egykez jednorukegykor jedno, nekad, neko, jedanputegykori nekadanji, negdanji egykor iste dobi, istih godina; (6) nnel ~ on je vaega doba; velem ~ mojih godina; ~ szemly vrnjak, vrsnik, ispisnik, suvrsnik; vrnjakinja, vrsnica egykutya: az ~ nije ija nego vrat egylaksos l t) jednosatan [-tna],jednoasovan [-vna] egyntet [~en] jednoobrazan [-zna],sukladan [-dna]egyntetsg [~e, ~et] jednoobraznostegyplys ld egyvgny egypr [~at; ~an] (nhny) nekoliko birt e; ~ frfi nekoliko mukaraca, nekolicina (mukaraca) egypats llat jednokopitast egyplus jednopolan [-Ina], uni-polaran [-rna] egyre sve; ~ rosszabb sve je gore,~ tbb adat sve vie podataka egyrszrl: ~ ..., msrszrl... s jedne strane . .. s druge strane . . . egyrszt: ~ . . ., msrszt... ld egyrszrlegysg [~e, ~et, ~ek] 1. jedinstvo, jedinstvenost; 2. (pl. gazdasgi, katonai) jedinica

egysgregysgr [~a, ~at, ~ak] jedinstvenacena egysgbont fn [~ja, ~t, ~k] razbijajedinstvaegysges [~et; ~en; ~ebb] jedinstven; ~ llami iskolahlzat jedinstvena dravna kolska mrea; ~ nemzeti llam jedinstvena nacionalna drava; ~ stlus jedinstven stil egysgests [~e, ~t] standardizacija, ujednaenje, ujednaavanje, normiranje, izraivanje po jednom modelu/obrascu/uzoruegysgfront [~ja> ~ot, ~ok] pol jedinstveni front, front jedinstva egysejt jednoelijski, jednostanian [-na]; ~ llny jednoelino bie, jednostanino bie; ~ nvny jedno-stanina biljka egysoros jednoredni egyszrny jednokrilan [-Ina]; ~ replgp jednokrilac [-ka], jedno-plonjak, monoplan egyszarv jednorog egyszzalkos jednopostotan [-tna] egy szem I. mn jednook; II. fn jedno-okac [-kca]egyszer 1. jedanput, jednom; egyetlen ~ samo/svega jedanput; mg ~ jo jedanput, jo jednom; ~ s mindenkorra jedanput zasvagda; volt ~ bese jednom; 2. ~ volt egy ember bio neki ovek; 3. ~ csak odjedanput, najedanput egyszeregy [~e, ~et] jedanput jedan;tablica mnoenja egyszeres [~en] jednostruk egyszeri jednokratan [-tna] egyszer-ktszer nekoliko puta egyszer-msszor kadgod, kaj i put;katkadegyszerre 1. (hirtelen) odjedanput, najedanput; odjedanput, odjedared, odjednom; ~ csak najedared, najednom; 2. (egyid'ben) zajedno, istovremenoegyszersmind ujedno egyszer [~en] (tv is) jednostavan [-vna], prost, obian [-no], primitivan [-vna], staromodan [-dna], (jindulat) prostosrdaan [-na];

egyttes(szinte) prostoduan [-na]; ~ anyag jednostavna tvar; ~ fehrje protein; ~ nagyt lupa; ~ szn prosta boja; mi sem ~bb nije nita jednostavnijeegyszeren jednostavno, naprostoegyszersg [~e, ~et] jednostavnostegyszerst [~ett, ~sen] pojednostaviti/ pojednostavljivati [-ljujem], upros-titi/uproavati; mat trtet ~ skratiti razlomakegyszersts [~e, ~t] 1. pojednostavljenje; 2. mat sreivanje, redukcijaegysziklevelek nv jednosupniceegyszn jednobojan [-jna]egyszobs jednosoban [-bna]; ~ laks jednosoban stan, stan sa jednom sobomegyszlam (nekls) jednoglasan[-sna]egysztag jednosloan [-na]egyszval jednom rejueytai> ! nyelv jednolan, jednosloan [-na]; 2. mat ~ kifejezs monom, jednolani broj; ~ szm ld egytag kifejezsegytltel [~t] ruak od jednog jelaegytartos (hd) sa jednim nosaemegyt'1-egyig svi do jednog, svi redomegyttal ujedno, u isti mahegygy [~en] benast, benav, prilud, zalupan, prost, ogranienegylses: ~ aut jednosed; ~ replgp jednosedegytem msz sinhronian, jedno-taktan [-tna],egytt' skupa, zajedno, u zajednici; feketekvval ~ 20 forint zajedno sa crnom kafom dvadeset forinti; ~rez vkivel saoseati s kim; ~ jr vmivel ii [idem] s im, biti popraen imegyttls [~e, ~t] zajedniki ivot, koegzistencija; (szimbizis) simbioza, ivotna zajednica egyttrzs [~e, ~t] saoseanje, sau-ee, solidarnostegyttes I. mn [~en] (kzs) zajedniki; ~ refertum koreferat, zajedniki referat; II. fn [~e, ~t, ~ek] (csoport) zajednica, kolektiv, ansamblegytthat

192

jszakzik

jszakz

193

legytthat [~Ja> ~t, ~k] mat koeficijent, sainilac [-ioca] egyttlt [~e, ~et] zajednica; bizalmas~ intimna zajednica egyttmkds [~e, ~t] saradnja, suradnja, sadejstvo, kooperacija; gazdasg^ ~ ekonomska saradnja egyttmkd|lk [~tt, ~jn] sarai-vati [-ujem], suraivati, kooperi-sati [-iem], kooperirati, sadelovati [-lujern]egyttmkd pejor kolaborator egyttvve ukupno, svega egyv zajednoegyvgny jednotraan [-na], pruga sa jednim kolosekom; ~ vastvonal jednotrana eleznika pruga egyvegyrtk jednovalentni egyveleg [~e, ~et, ~ek] 1. rneavina;2. zene potpuri, smesa hbr [~e, ~t, ~ek] bedna plata ehelyett mesto toga/ovoga hen: ~ hal umreti od gladi/od glada henhals [~a, ~t] umiranje od gladi/od glada henkrsz [~a, ~t, ~ok] gladnica,gladnikhes [~et; ~en; ~ebb] gladan [-dna]; borzasztan ~ on je poteno gladan; tv ~ ember (pnzre, hatalomra) grabilac [-ioca]; mint a farkas biti gladan [-dna] kao kurjak ehetetlen [~t; ~iil; ~ebb] nejestiv ehet jestivhezs [~e, ~t, ~ek] gladovanje hezik [~ett, ~zk/~zen] gladovati[-dujem] hez I. mn gladan [-dna]; II. fn [~t,~k] gladnik, (n) gladnica heztet [~ett, -essen] moriti glau vgladomhgyomor natina; ~ra na prazan stomak, nate srca, natate na tae; ~ra veend be uzeti/uzimati natate v na tae hhall [~a, ~t] smrt od gladi v odgladaehhez I. nvm k ovom(e)/ovoj; k tom(e)/toj; do ovog/ove; do tog/te II. hat ~ kpest prema tom(e), u poreenju s tim

hnsg [~e, ~et] glad, gladna godinaehol eto, evohsg [~e, ~et] glad; (kozm:)< legjobbszakcs az ~ glad je najbolji kuvar hsgsztrjk [~ja, ~ot] trajk glau/gladomj re6 ~t, ~ek] no; az ~ belltval pod 'no; kada se smrai; kada se no spusti; az ~ leple alatt pod platem noi; leszll az ~ hvata/ sputa se no; ~nek idejn nou, u gluho doba noi; ott rt bennnket az ~ tamo smo zamrknuli jfl [~t, ~ek] pono; ~kor u pono jfli pononi jfltjban oko ponoi ejha nuto ! vidi! vidi ga ! jjel I. fn [~e, ~t, ~ek] (jszaka) no- ks ~ u gluvo doba noi; minden^ svake noi; ~eken t itave noi- eltlti az ~t noiti/noivati; II. hat nou; ma ~ noas; kvetkez ~ noasjjelenknt noujjelez r~ett, ~zen] ~t, ~ok] msz elektromotor, elektrini motorelektromotoros elektromotornielektron [~Ja> ~t, ~ok] fiz elektronelektron- elektronskielektroncs [-csvet, -csvek] elektronska cev, radiocev, elektronska lampa, radio-lampa, vakuum-lampaelektronika [^it] elektronikaelektronikus elektronski, elektronian [-na]; ~ szmolgp elektronsko raunalo, kompjutor, kompjuterelektronmikroszkp [~ja, ~ot, ~ok] elektronski mikroskopelektrotechnika [^t] elektrotehnikaelektrotechnikai elektrotehnikielektrotechnikus [~a, ~t, ~ok] elektrotehniarell [~t, ~jenl 1- vmeddig proiveti [-vim]; 2. (megl) izlaziti na krajlelem [lelme, lelmet] hrana; kat provijant; lelmet ad vkinek prihra-niti/prihranjivati [-njujem]lelmes [~t; ~en; ~ebb] umean [-na], promuuran [-rna], okretan [-tna], dovitljiv, otrouman [-mna]lelmessg [~e, ~et] dovitljivostlelmez [~ett, ~zen] hraniti, prepitati/ prepitavatilelmezs [~e, ~t] ishrana, prepitanjelelmezstan [~t] nauka o ishrani, dijetetika, nauka o dijeti, higijena ishranelelmiszer [~e, ~t, ~ek] namirnica, ive, ivotna/ivena namirnica, jestivolelmiszercsomag [~Ja ~t, ~ok] paket sa ivotnim namirnicamalelmiszerhalmoz [~ja, ~t, ~k] na-gomilavalac [-vaoca] ivotnih namirnicalelmiszeripar

200

elereszt

elrhetetlen

201

letfogytiglanlelmiszeripar [~a, ~t] prehrambena industrijalelmiszeripari: ~ kombinat prehrambeni kombinatleltnlszerjegy [~e, ~et, ~ek] karta (za ivotne/ivene) namirnicelelmiszerkszlet [~e, ~et, ~ek] zaliha hrane, zaliha ivotnih namirnicaelemei [~t, ~jen] predii [-ignem] s predignuti [-nem]/pre-dizati [-em], zdipiti, smandaritiElemr [~t] Elemirelemszt [~ett, -sszen] unititi, umoritielemez [~ett, ~zen] ralanjavati, analizirati, analizovati [-zujem]elemi 1. elementaran [-rna]; ~ csaps elementarna nesrea; ~ ervel elementarnom snagom/silom; 2. (alapvet, kezdeti) osnovni; ~ formk elementarne forme; osnovni oblici; ~ iskola osnovna/puka kolaelemista [~ja, -it, -ck] osnovnokolac [-lca], pukokolac [-lca]elemzsia [~ja, At] np jestvina, jeaelemzs [~e, ~t, ~ek] vkinek az adssgt halaliti, halaljivati [-ljujem] nekome dug; 4. (megbocst) otpustiti/otputati, oprostiti/opratati; 5. tv ~ a fle mellett preuti [-ujem]entktelen)neznatan[-tna]eleped [~t, ~Jen]: ~ a btl umirati [-rem] v venuti [-nem] od bola; ~ a szomjsgtl skapavati od ei; ~ a vgytl/vgyakozstl izgoreti [-rim] v izgarati od enje/elje, ginuti [-nem] od eznua/enjeelr [~t, ~jen] 1. vmit (kzzel) dohvatiti/dohvatati; (megfog vmit kzzel, szerszmmal) zahvatiti/za-hvatati, domaiti, domahnuti [-nem ]; (tv is) dostii [-ignem]/dostizati [-iem]; olyan alacsony, hogy kzzel el tudtam rni tako nisko da sam mogao rukom dohvatiti; 2. vkit (utolr) stii; a levelem ~te moje pismo ga je stiglo; 3. tv dostii/ dostizati, dobiti; ~te cljt postigao je svoj cilj; eredmnyt ~ postii/ postizati uspeh; magas kort r el doiveti visoku starost; semmit sem tudok ~ni nla ne mogu kod njega nita postii; ~tk, hogy . . . uspeli smo da . .. ; 4. vmeddig dopreti/ dopirati [-pirem], dosegnuti [-nem] s dosei [-egnem]/dosezati [-eem]; dogurati do birt eelered [~t, ~jen] (folyni kezd) potei [-eem]/poticati [-iem]; ~t az orrom vre potekla mi krv iz nosa; ~t az es poela je kiaelereszt [~ett, -resszen] (ot)pustiti; ~i a fle mellett preuti; (ld mg elenged 1., 2.)trgovina ivotnim/ivenim namirnicamaelem [~e, ~et, ~ek] 1. stihija, ele-meriat [-nta]; 2. tv ~ben van u svom je elementu; 3. baterijalemedett potar, mator; odmakao

lelmiszerzlet [~e, ~et, ~ek] [-kla] u dobi elrhetetlen [~l] nedostian [-na], nedomaan [-na]; nedosean [-na]elrhet dostian [-na], dostiiv, dostiljivelrkez|ik [~ett, ~zk/~zen] 1. vhov stii [-ignem], prispeti; 2. (idrl) doi [doem]; ~ett az id dolo je vremeeiernyed [~t, ~jen] (o)labaveti [-vim], olabaviti se, jenjati/jenjavati, (p)opustiti/(p)oputati, olabaviti/ olabavi jivati [-ljujem], postati [-anemj/postajati [-jem] labav, oslabeti [-bim]elernyeds [~e, ~t] oputanje, (o)la-bavljenje, jenjanje, umaranje, klonulostelernyedt olabaveo [-ela], klonuo [-ula]elernyeszt [~ett, -nyesszen, ~eni] moriti/zamaratielertlenediik [~ett, ~jk/~jen] osla-biti/oslabijavati, postati [-anem]/ postajati [-jem] slab, oslabeti [-bim], zaonernoatielrtktelenedjik [~ett, ~jen] (iz-) gubiti vrednost, obezvrediti/obez-vreivati [-dujem] seelrzkeny [~t, ~jn] ganuti [-nem] seles [~et; ~en; ~ebb] 1. otar [-tra]; bridak [-tka], iljkast; ks otar no; 2. kat ~ tltet otar metak [-tka]/naboj; ~re toli puniti otrim metkom; 3. (bnt, heves) otar, estok; ~ hangon otrim glasom; 4. ~ elme ju otrouman f-mna], pronicljiv; ~ eszii bistar [-tra], bistrouman [-mna]; ~ halls dobroga sluha, otroga sluha; ~ szem otrovidan [-dna], bistrookls [~e, ~t] ivljenjeelengedhetetlen [~l] neophodaan lenjr vodei; ~ elmlet vodea lnk [~et; ~en; ~ebb] iv, ivahan [-hna]; bodar [-dra], pun temperamenta; io [ila], okretan [-tna]; ~ fantzia bujna mata, iva mata; ~ gyerek ikov; az utca ~ ulica je ivalnkt [~ett, ~sen] oivljavatilnksg [~e, ~et] ivost, ivahnost, ilostlnkl [~t, -jn] oiveti [-vim]elenyszs [~e, ~t] nestajanjeelenysz I lk [~ett, -sszen] nestati [-anem]/nestajati [-jem], izgubiti seelenysz(jelelesedjik [~ett, ~j^k/~jen] zaotravati seelesg [~e ~et] hranaleseimjsg [~e, ~et] pronicavost, pronicljivostelesett [~et; ~en; ~ebb] 1. (csatban) pao [pala]; 2. (tehetetlen, szerencstlen) bedan [-dna], bespomoan [-najelnekel [~t, ~jen] otpevati, ispevati; (templomban) otpojati [-jem]ralanjivaoelenged [~ett, ~Jenl " (kienged a kezbl) ispustiti/isputati iz ruku; engedd el a kilincset! pusti kvaku ! 2. vhov pustiti (da ide nekuda); elesjik [~ett, ~sk/~sen] pasti [padnem ]/padatilest [~et, ~sen] otriti; (kszrl) brusiti; (frszfogakat) zubitilskamra [~ja, -it, 4k] ostava, spremite za jelo, smonica, spremnica za hranu, pajz(a), ilerleslts [~a, ~t] ostrovid(n)ostleslvszet [~e, ~et] pucanje/gaanje otrim v bojnim mecima v na otrolessg [~e, ~et] (tv is) otrinalstr [~a, ~at, ~ak] itnica; tv (vmely orszg) hlebnicaleszt [~ett, lesszen, ~eni] 1. oivljavati; 2. (tzet) podsticati [-iem], arkatileszt [~je, ~t] (erjeszt) kvasac ! [-sca], previra, previrniklesztgombk [~at] kvasne gljivicelet [~e, ~et, ~ek] 1. ivot; ilyen az ~ takav je ivot; ~ben van biti iv; atyja ~ben za oeva ivota; ~e virgban u naponu/cvetu mladosti; ~re breszt oiviti; egsz ~re doivotno; kroz itav ivot; vkinek ~re tr raditi kome o glavi; az ~rl van sz radi se o njegovoj glavi; ~t veszti poginuti [-nem]; tele van ~tel on je pun ivota; hossz ~ starovean [-na]; 2. tv ~be lp stupiti/stupati na snagu; ~lptet uvesti [-edem] (zakon); ~be vg vitalan [-Ina], (od) ivotne vrednosti/vanosti; ~be vg dolog stvar od presudne vanosti; ~et nt vkibe uliti [-ijem]/ ulivati duh u nekoga; ne jtssz az ~eddel! dae nisi glavom alio !letbiztosts [~a, ~t] osiguranje ivotaleter [-ereje, ~t] ivotna snaga, krepkostleters pun ivotne snage, krepak [-pka], bujan [-jna]let- s munkakrlmnyek ivotni i radni usloviletfelfogs [~a, ~t] pogled na ivot; ivotni nazori tbletfelttel [~e, ~t, ~ek] uslov/uvet ivota, ivotne prilike tb; ~ek uslovi ivotaletfogytiglan doivotno

lelmiszeripar

200

elereszt

elrhetetlen

201

letfogytiglanlelmiszeripar [~a, ~t] prehrambena industrijalelmiszeripari: ~ kombinat prehrambeni kombinatlelmiszerjegy [~e, ~et, ~ek] karta (za ivotne/ivene) namirnicelelmiszerkszlet [~e, ~et, ~ek] zaliha hrane, zaliha ivotnih namirnicalelmiszerzlet [~e, ~et, ~ek] trgovina ivotnim/ivenim namirnicamaelem [~e, ~et, ~ek] 1. stihija, ele-meriat [-nta]; 2. tv ~ben van u svom je elementu; 3. (lmpaelem) baterijaelemedit potar, mator; odmakao [-kla] u dobielemei [~t, ~jen] predii [-ignem] s predignuti [-nem]/pre-dizati f-em], zdipiti, smandaritiElemr [~t] Elemirelemszt [~ett, -sszen] unititi, umoritielemez [~ett, ~zen] ralanjavati, analizirati, analizovati [-zujem]elemi 1. elementaran [-rna]; ~ csaps elementarna nesrea; ~ ervel elementarnom snagom/silom; 2. (alapvet, kezdeti) osnovni; ~ formk elementarne forme; osnovni oblici; ~ iskola osnovna/puka kolaelemista [~ja, ~t, "ivotletvidm [~an] pun ivotnog polet.i letviszonyok [~at] ivotne prihi-. elevtor [~a, ~t, ~ok] diza, di/.il".dizalica, uspinjaa eleve unapred eleven I. mn [~en; ~ebb] 1. -. einiv; ~ er iva sila; ~ hs ivo me-....2. (lnk) iv, ivahan f-hnaj, ] (tv:J vmibe(n) zadubiti se u to; ~ gondolataiba udubiti se u mislielmlyt [~ett, ~sen] produbiti/produbljivati [-ljujem]; ~i a tudst produbiti/produbljivati znanjeelmlyl [~t, ~jn] tv produbiti/produbljivati [-ljujem] se, zadubiti/za-dubljivati se, udubiti/udubljivati se; a vlsg ~ kriza se pootrava v produbljujeelmlylt: ~ elme dubok umelmenekl [~t, ~jn] pobei [-egriem], umai [-aknem]elmenetel [~e, ~t] odilazak [-ska]elmenben pri odlaskulmny [~e, ~t, ~ek] doivljajelmrgesedett 1. (seb) zagnojen, 2. tv {pl helyzet) zaotrenelmrgesedik [~ett, ~jen] 1. (seb) zagnojiti se, pqdljutiti se; 2. tv (pl helyzet) zaotriti/zaotravati se, pogorati seelmrgest [~ett, -sen] (kilez) zaotriti/zaotravatielmerl [~t, ~jn] potonuti [-nem], utonutielms [~et; ~en; ~ebb] duhovit, dosetljiv, dovitljiv; ~ sz doskoicaelmesl [~t, ~jen] ispriati, pripove-dati; apr rszletekig ~ vmit ispriati neto do sitnica, potanko ispriati netoelmssg [~e, ~et] duhovitost, doset-livost, dovitljivostelmeszeseds [~e, ~t] (orv is) zakre-avanje, ovapnenjeelmeszesedett (orv is) zakreen, ovap-njenelmeszesed|ik [~ett, ~jk/~jen] (orv is) zakreiti/zakreavati seelmetsz [~ett, -metsszen/-messen, ~eni] odrezati [-eem], otsei f-e-em]

elmezavar [~a, ~t] poremeenost uma; duevno rastrojstvo; pillanatnyi ~ trenutni poremeaj uma elmocsarasodik [-odott, -odjk/~odjon]umovariti seelmond [~ott, ~jon] 1. kazati [kaem], ispriati; iskazati [-aem]/is-kazivati [-zujem]; 2 (pejor:) mindennek ~tk nazvali su ga svakojakim elmorzsl [~t, ~jon] mrviti, izmrviti,razmrviti, razdrobiti elmorzsld|ik [~ott, ~jn] mrviti se,izmrviti se, razmrviti se elmos [~ott, ~son] 1. (vz a partot) (i)sprati [-perem]/(i)spirati [-rem], razlokati [-ocem]; a vz ~ta az utat voda je razrila put; 2. ~sa az ednyt prati v oprati posudu elmosdik [~ott, ~jk/~jon] izbrisati [-iem] se, gubiti se, rasplinuti [-nem]/rasplinjivati [-njujem] se elmosdott: ~ rs izbledelo pismo;~ emlkek izbledele uspomene elmosdottsg [~a, ~ot] izbledelost elmosogat [~ott, -asson] oprati f-ape-rem] posuduelmosolyodik [~ott, ~jk/~jon] nas-mehnuti [-nem] se, osmehnuti se elmozdt [~ott, ~son] 1. (helybl) odmai [-aknem]/odmicati [-iem], ukloniti/uklanjati, poodmaknuti [-nem], pomeriti/pomerati; 2. (llsbl) ukloniti v odstraniti v udaljiti (s poloaja) elmozdts [~a, ~t] (tisztsgbl)svrgnueelmozdithatatlan nepokretljiv elmozdul [~t, ~jon] odmai [-aknem] s odmaknuti [-nem]/odmicati [-i-em] se, pomeriti/pomerati se; ~ a helyrl pomeriti se s mesta; el nem mozdul ni da se odmakne; ni makacelmls [~a, ~t] preminue, prolae-nje; a fiatalsg ~a zalazak [-aska] mladostielmulaszt [~ott, -asszon, ~ani] 1. (elszalaszt) propustiti/proputati; ~y'a az alkalmat propustiti priliku; semmit sem fogunk ~ani nita neemo

propustiti 2.(elhanyagol) zanemariti/ zanemarivati [-rujem] elmulaszts [~a, ~t] propust, izostanak [-nka], izostavak [-vka]; hatrnap ~a propust roka elmulat [~ott, -asson] 1. (bizonyos ideig) proveseliti se; 2. vmit prolum-povati [-pujem] to elmtllik [~t, ~jek/~jon] 1. (id) proi [-oem]/prolaziti, preminuti [-nem]; t ra ~t prolo je pet sati|asova; ~/ dl prevalilo je podne; ~/ negyven ves prolo mu je etrdeset godina; 2. a fjdalom ~ bol je prestala; ~t a fejfjs prola je glavobolja elmil prolazan [-zna]; el nem mlneprolazan [-zna]elmiilt 1. (id) proao [-la]; az ~ napokban prolih dana; 2. (tovatnt) minuo [-ula]; ~ idk minula vremenalmunks [~a, ~t, ~ok] udarnik elnadrgol [~t, ~jon] biz (elver)ispraiti, devetatielnagyol [~t, ~jon] (vmely munkt)povrno v na brzu ruku izraditielnapol [~t, ~jon] (lst) odgoditi/odgaati elnspngol [~t, ~jon]6/zprodevetati,ispraitieln.inetest [~ett, ~sen] ponemiti elnmt [~ott, ~son] zanemiti, uut-kati elnmul [~t, ~jon] zanemeti [-mim],umuknuti [-nem]elnemzetietlent [~ett, ~sen, ~eni] denacionalizovati [-zujem], denacionalizirati, odnaroivati [-ujem] elnpteleneds [~e, ~t] depopulacija, izumiranje stanovnitva; raseljivanje elnptelenedett opusteli elnptelenedik [~ett, ~jk/~jen] opus-teti [-sti] elnptelent [~ett, ~sen] opustiti,raseliti/raseljavati elneveti magt udariti u smeti, nasme-jati [-jem] se, zasmejati se elnevez [~ett, ~zen] vkit, vmit narei [-eem v-eknem] koga, to; dati/davati [dajem] ime komu, emu; na-elnevezs

218

elelvad

elolvas

219

elllzvati [-zovem] koga, to; nadenuti [-nem]imekomu, emuelnevezs [~e, ~t, ~ek] nazivelnz [~ett, ~zen] 1. (szemll) gledati, posmatrati; 2. gledati na stranu; tv ~ vkinek a feje felett ne primetiti koga, prezirno v s visoka gledati koga; 3. (tv.) vkinek vmit gledati komu kroz prste; (megbocst) pratati; 4. ~*> ~k] drugarica elvtelen [~til] beznaelan [-Ina], ne-naelan [-Ina] Elza [^t] Elza elzlogost [~ott, ~son, ~ani] zaloiti/

zalagati [-laem]; dati [dajem]/ davati u zalogelzlogosts [~a, ~t] zalaganjeelzlogost [~ja, ~t, ~k] zalagaelzr [~t, ~jon] zatvoriti/zatvarati, zapreti [-etn]/zapirati [-rem]; ~ia a csapot zatvoriti slavinuelzarndokol [~t, ~jon] 1. vall ii u hadiluk; 2. (tiszteletadsra) Ki [idem] u poklonitvoelzrs [~a, ~t] zatvor, zatvaranje; letfogytiglani ~ doivotni zatvorelzrkzik [~ott, ~zk/~zon] zatvoriti/zatvarati se, povui [-uem]/ povlaiti se; nem zrkzik el vmi ell ne opirati se emuelzr zadran [-zna]; ~ szelep zadrni ventilElzsz-Lotaringla [,-it] fb'ldr Elzas--Lotaringija, rg Elzas-Lorena, Alzas--Lorenaelzavar [~t, ~jon] oterati/oterivati [-rujem], najuritielzongorzjik [~ott, ~zon] posvirati na klaviru/glasoviruelzldl [~t, -Cjn]: tv ~ a mregtl pozeleneti [-nim] od ljutineelztilleszt [~ett, -esszn, ~eni] moralno pokvariti v iskvaritielziill lk [~tt, ~jn ~eni] pokvariti se, izmetnuti [-nem]/izmetati [-eem] se, probeariti se, propasti [-adnem]/ propadatielzslbbad [~t, ~jon] (testrsz) utr-nuti [-nem]; {pl ideg) umrtviti se (npr. ivac ili nerv); ~t a lbam utrnula mi nogaelzslbbaszt [~ott, -asszon, ~ani] umrtviti, uspavatiemancipci [~ja, ~t] emancipacija, pravna jednakost, ravnopravnostemancipl [~t, ~jon] emancipovati [-pujem], emancipiratiemanciplt emancipovan, emancipiranember [~e, ~t, ~ek] 1. ovek; ~/ ovee boji! ~ek ljudi, svet; sok ~ mnogo sveta; kivl ~ istaknuti ovek; a jv ~e ovek budunosti; a tett ~e ovek od dela; az ~nek ~ ltal val kizskmnyolsa izrabljivanje oveka ovekom; (tv:) be-emberbrzols

236

emel

emels

237

emsztmirigyrkezett ~ ovek od uspeha; gotov ovek; tv ~t farag vkibl stvoriti oveka od koga; otesati [-eem] koga; 2. a mi ~iink a) ~t ~ok] fiz krakpoluge emel'rd [~Ja> ~at, ~ak] palija/uskija/poluga za dizanje emelszerkezet [~e, ~et, ~ek] mszureaj za dizanje, dizalica emelvas [~a, ~at, ~ak] gvozdena poluga/palija/uskija, elezno dizalo emelvny [~e, ~t, ~ek] podij(um);sznoki ~ tribinamelyeg [-lygett, ~JenJ gaditi se (komu), grstiti se; ~ agyamra muka mu je; hoe da povraa melygs [~e, ~t, ~ek] muka, gaenje; ~t reztem stuilo mi se, smuilo mi semelygs [~et; ~en; ~ebbj gadljiv melyt [~(e)n] otuan [-na] emerre ovamo, amo, na ovu stranu emszt [~ett, emsszen, ~eni] 1. variti, probavljati; 2. moriti; a bnat ~ tuga me mori; ~/ a gond briga ga jede; 3. ~/' magt jesti se iv, moriti se, grstiti se -emszts [~e, ~t] varenje, probava emsztsi probavan [-vna]; ~ zavarok probavni poremeaj emszthetetlen nesvarljiv, neprobavljiv emszthet probavljiv; knnyen ~tel lako probavljiva hrana emszthetsg [~e, ~et] probavjlivost,svarljivostemszt probavan [-vna] emsztcsatorna [~ja, ~t] orv probavni sistem, organi za probavu emsztgdr [-gdre, -gdrt, -gdrk] pomijara, zahodska jama emsztmirigy [~e, ~et] orv probavna lezdaemsztnedvek

238

Endre

nek

239

engedetlensgemsztnedvek [~et] orv probavni sokoviemszt'szervek [~et] probavni organiemez ovaj, ova, ovoemiatt zbog toga, zatoemigrci [~Ja> ~t] pol ! emigracija; izbeglitvo; 2. (az emigrnsok) emigracijaemigrl [~t, ~jon] emigrirati, iseliti/ iseljavati se dobrovoljno v prisilno u inostranstvoemigrns I. mn. emigrantski; II. fn [~a, ~t, ~ok] emigrant, izbeglica h politiki begunacemleget [~ett, -gessen] pomiinati [-njem]emlk [~e, ~et, ~ek] 1. spomen, uspomena; ~be v ~iil za uspomenu; vminek az ~re u spomen ega; ~e rkk ljen! slava mu! 2. (emlkm, irodalmi emlk) spomenik; a magyar irodalom ~ei spomenici maarske knjievnosti; ~et llt podii [-ignem]/podizati [-iem] spomenikemlkblyeg f~e, ~et, ~ek] spomen-markaemlkbeszd [~e, ~et, ~ek] spomen-slovo, spomen-besedaemlkezs [~e, ~t] seanjeemlkezet [~e, ~et] pamenje, seanjeemlkezetes [~et; ~en; ~ebb] znamenitemlkez;ik [~ett, ~zk/~zen] setiti/ seati se, drati [-im] u pameti, imati na pameti; homlyosan ~ik seati se kao kroz tamu; ~em a szavaira seani se njegovih reci; ha jl ~em ako se dobro seamemlkeztehetsg [~e, ~et] pamenje, mo pamenja/seanja/memorije; j ~e van imati dobro pamenjeemlkeztet [~ett, -tessen] vkit vmire potsetiti/potseati, priseati koga na to; napomenuti [-nem]/napo-minjati [-njem] komu toemlkeztets [~e, ~t, ~ek] podseanje, napomenaemlkeztet [~Je. ~t> ~k] ja, At, Ak] proba izpevanja neksz [~t] pevanje; ~val pevajui, spesmom nektanr [~, ~t, ~ok] nastavnik/uitelj pevanja nektanrn [~je, ~t, ~k] nastavnica/uiteljica pevanjanektants [~a, ~t] nastava pevanjaenlkl bez toga; ~ is i bez togaenergia [-ija, ^.t, ^ik] fiz (tv is)energija; ~ hasznostsa korienjeenergije, korisna upotreba energije;

az ~ megmaradsnak elve naelo ouvanja energije energiatalakuls [~t] menjanje stanjaenergije, transformacija energije energiaellts [~a, ~t] snabdevanjeenergijom energiafogyaszts [~a, ~t] potronjaenergije energiaforrs [~a, ~t, ~ok] izvorenergije energiagazdlkods [~a, ~t] gospo-darenje/gazdovanje energijom energiatermels [~e, ~t] proizvodnjaenergijeenergikus [~at; ~an; ~abb] energian [-na], odvaan [-na] enged [~ett, ~Jen] ! pustiti/putati, popustiti/poputati; ~d! pusti! 2. idt ~ dati/davati [dajem] kome vremena; 3. ~ az rbt popustiti/ poputati od cene; nem ~ az elveibl ne odstupa od svojih naela engedkeny [~en; ~ebb] popustljiv; -nny vlik pustiti/putati dizgine engedkenysg [~e, ~et] popustljivost engedelem [-Ime, -lmet] doputenje; szves ~lmvel dopustite! s vaim doputenjemengedelmes [~et; ~en; ~ebb] posluan [-na]engedelmeskedik [~ett, ~jk/~jen] vkinek (po)sluati koga; nem ~ik az anyjnak on ne slua majku engedelmessg [~e, ~et] poslunost engedly [~e, ~t, ~ek] dozvola, dopust; (rsbeli) dopusnica; autvezeti ~ vozaka dozvola; behozatali ~ uvozna dozvola; beutazsi ~ dozvola za ulaz (u dravu), ulazna viza; hatsgi ~ dozvola vlasti; kilpsi ~ dozvola za izlaz, izlazna viza; kiviteti ~ izvozna dozvola; tartzkodsi ~ dozvola boravka engedly- doputan [-sna] engedlyez [~ett, ~zen] dozvoliti/dozvoljavati, odobriti/odobravati, dopustiti/doputati engedetlen [~l; ~ebb] neposluan[-na]engedetlensg [~e, ~et] neposlunost, neposluhengedmny

240

enyves

enyveskez

241

ptsztechnikusengedmny [~e, ~t, ~ek] 1. ustupak [-pka], ustup; ~eket tesz initi ustupke; 2. (rbl, djbl) popust; jelents ~t nyjt dati/davati [dajem] znatan popustengem mene, meengesztel [~t, ~jenl ublaiti/ublaivati f-ujem] s ublaavati, umolitiengesztelhetetlen [~l; ~ebb] neumoljiv, nepomirljiv; ~ gyllet nepopustljiva mrnjaengesztel: ~ szavak pomirljive reci; ~ ldozat rtva iskupljenja, rtva pomirnica, pomirbena rtvanmiattani zbog meneennek I. nvm (rszre) ovom, (ovoj), tome (toj); ovoga (ove), toga (te); ~ az embernek add! daj ovome (v tome) oveku! ~ a knyvnek a tblja piszkos korica ove knjige je zamazana; U. hat ~ mr t ve tomu je ve pet godina; ~ ksznhet, hogy . . . ovome v tome treba zahvaliti da . . . ; ~ hinyban u nedostatku togannekem meni, miennl I. nvm kod ovoga (v ove) v toga (v te), pri ovome (v ovoj) v tome (v toj); ~ a hznl kod ove v kod te kue; II. hat ~ maradunk ostaemo pri tome; ~ tbbet nem kvnok vie od ovoga (v od toga) ne elimennlfogva stoga, usled togaenni ld eszikennival I. mn 1. (ehet) jestiv; 2. (bjos, kedves) draesan [-sna], zlatan [-tna]; II. fn [~ja, ~t, ~k] jestivo, hrananrlam sa mene, o meniENSZ (= Egyeslt Nemzetek Szervezete) Organizacija ujedinjenih naroda, OUNntlem od meneenzim [~e, ~et, ~ek] vegy encim, fermen(a)t [-nta]enyeieg [-lgett, ~Jer>] vkivel milovati [-lujem] koga; (trflkozik) aliti se s kim; (ugrat) peckati, zadirkivati [-kujem] koga

enyeigs J~~e, ~t, ~ek] milovanje, vragolansko zadirkavanjeenym 1. moj, moja, moje; ezaz~ ovo je moje; ezek a knyvek az enyim knjige su moje; melyik alma nagyobb, a tied vagy az ~? koja je jakuba vea, moja ili tvoja? 2. (hozztartozim) az enyim mojienyszet [~e, -et] raspadanje, truljenjeenysz propadljivenyhe [*it, -n, rCbb] blag; ~ ghajlat blago podneblje; ~ lefolys betegsg blaga bolest; ~ szell lahor; ~n szlva blago reenoenyhesg [~e, ~et] blagostenyht [~-ett, ~sen, ~eni] 1. (fjdalmat, bntetst) ublaiti/ublaavati, stiavati; ~ a fjdalmat stiavati v ublaavati bolove; ~ a haragjt stia(va)ti v ublaiti ljutinu; 2. szomjsgot ~ gasiti e; hsget ~ utoliti/utoljavati gladenyht olakavajui, ublaujui; ~ krlmny olakavajua/ublaujua okolnostenyhtszer [~e, ~t, ~ek] ublaujue sredstvoenyhl [~t, ~jn] popustiti/poputati; (p fjdalom) uminuti [-nem], odu-minuti [-nem]; ~ az id zima poputaenyhls [~e, ~t] poputanje, olakanje; a feszltsg ~e poputanje napetostiennyi ovoliko, toliko; ~ az egsz ovo v to je sve; ktszer ~ dvaput ovoliko/ toliko; ~ ideig toliko/tako dugo, toliko vremena; ~en vagyunk toliko nas je; ~ s ~ toliko i tolikoennyiben utoliko; ~ igaza van u tom pogledu ima pravoennyifle tolike vrste, tako razliitennyire toliko, tako; ~ messze? tako daleko? ~ mg nem vagyunk dotle jo nismo doteraliennyiszer toliko putaenyv [~e, ~et, ~ek] tutkalo, lepak [-pka], lepiloenyves [~et; ~en; ~ebb] lepljiv; tv ~ keze van biti dugih prstiju

enyveskez (lops) dugih prstiju;on digne to stigne enyvez. [~ett, ~zen] tutkalisati [-iem],tutkalitienyvezett tutkalisan; ~ lemez perploap [~et; ~en; ~ebb] ceo [ela],itav, nepovreen, zdrav, neoteen;~ s srtetlen zdrav i itavepe [rije, rit, rik] u n; (tv.) ki-nti az &jt izliti [-ijem] svoju uepebajos bolestan [-sna]/oboleo [-ela] od uieped [~ett, ~jen] vki, vmi utn ez-nuti [-nem], galiti za nekim v neimepedo' enjivepegrcs [~e, ~t, ~k] uni napadepehlyag [~ja, ~ot] unjak, unica, una beika, uni mehurepehlyag-gyullads [~t, ~t] zapale-nje une beike, upala unog m(j)ehuraepekeds [~e, ~t] eznueepeked|ik [~ett, ~jk/~jen] eznuti [-nem]epek [-kve, -kvet, -kvek] uni kamen/kamenac [-nca]pelmj iste/nepomuene svesti; zdrave pameti; nem ~ on nije itavpen zdravo, itavo, nepovreenoeper [epre, epret, eprek] 1. (fldi) jagoda; 2. (eperfa gymlcse: szeder) dud, dudinjaeperfa [rja, ~t, Ak] dud; (mint faanyag) dudovinaeps [~et; ~en; ~ebb] uan [na]; ~ beszd uan govor; ~ kritika zuna/jetka/uljiva kritika; ~ szavak une reciepeszt [~ett, epesszen, ~eni] 1. muiti, jediti, moriti; 2. ~i magt jesti [jedem] se, gristi [-izem] se, muiti sepesz zdrave pameti, nepomuene svestiepevezetk [~e, ~et] orv uni kanalepicentrum [~a, ~ot, ~ok] epicentar zemljotresa, gornji centar trusaepidermisz [~e, ~t] orv (brfelhm) epiderma, najgornji sloj koe; po-koicaepigramma [~ja, ~t, ^ik] ir epigramepika [*ija, t] ir epika [rsz e -ici]16 Maffvar -S7prhhiri/t

epikus I. mn epski; ~ kltszet epsko pesnitvo; II. fn [*>a, ~t, ~ok] epiar, epik epilepszia [^ja, ~t] epilepsija, padavi-ca, prekojas, velika bolest epilepszis I. mn padaviav, epileptian [-na], epileptiki; ~ roham napad/ nastup padavice v epilepsije, pada-vini napad; II. fn [~a, ~t, ~ok] epileptiar, epileptik, padaviar; (n) padaviarkaepileptikus ld epilepszisepilgus [~a, ~t, ~ok] ir epilog, pogovor'pt [~ett, ~sen, ~eni] 1. graditi, zidati; 2. (tv:) nem lehet a szavra -eni ne moe se uzdati u njegovu repts [~e, ~t] (tv is) graenje, zidanje, gradnja, izgradnja, izgraivanje; a szocializmus ~e graenje/ izgraivanje/izgradnja socijalizmaptsi graevinski; ~ md nain gradnje/graenja/zidanja; ~ osztly grevinski/graevni odsek; ~ terlet gradilite, plac; ~ terv graevinski plan, plan gradnje; ~ vllalkoz graevinski preduzimaptstudomny [~a, ~t] graevinska nauka, neimarstvo, nauka o pro-jektovanju gradnje i umetnikom oblikovanju zgrade, arhitektonika, arhitekturaptsgy [~e, ~et] graevinarstvoptsgyi: ptsgyi Minisztrium ministarstvo graevinaptsvezet [~je, ~t, ~k] graevinski nadzornik/poslovoaptsz [~e, ~t, ~ek] graditelj, graevinar, neimar, arhitektptszet [~e, ~et] graditeljstvo, graevinarstvo, neimarstvo, arhitektonika, arhitekturaptszeti graevinarski, graevinski, graevni, neimarski, arhitekturni, arhitektonski; ~ irnyzatok pravci u arhitekturipilszmrnk [~e, ~t, ~k] graevinski inenjer, inenjer-graevinar, arhitektptsztechnikus [~a, ~t, ~ok] graevinski tehniarptkezs

242

plettmb

pletvas

243

rdekhzassgptkezs [~e, ~t, ~ek] gradnja, graenje, zidanje; j ~ novogradnjaptkezsi graevinski, graevniptkezik [~ett, ~zk/~zen] graditi, dati graditiptmny [~e, ~t, ~ek] graevinapt I. mn konstruktivan [-vna]; ~ kritika konstruktivna kritika; II. fn [~je, ~t, ~k] graditeljptanyag [~a, ~ot, ~ok] graevni materijal, graa, gradivoptipar [~a, ~t] graevinska industrija, graevinarstvoptipari graevin(ar)ski; ~ iskola graevinarska kola; ~ vllalat graevinsko preduzeeptk [-kve, -kvet, -kvek] graevinski kamenptmester [~e, ~t, ~ek] graditelj, graevinski majstorptmunka [~ja, At] graevinski/ graevinarski posao [-sla]ptmunks [~a, ~t, ~ok] graevinarski radnikptmvszet [~e, ~et] graevinska/ graevinarska umetnost, arhitektura, arhitektonikapttet [~ett, -essen] dati/davati [dajem] graditi v zidatiepizd [~Ja> ~ot, ~ok] epizoda, manji/ sporedni/sluajni dogaajpkzlb itav, zdravepolett [~je, ~et, ~ek] kat, rg naramenica, epoletaeposz [~a, ~t, ~ok] ir epppen i. ba, taman; ~ akkor ba onda; ~ akkora taman/ba toliki; ~ annyi taman/ba toliko; ~ annyira ba toliko; ~ azrt ba zbog toga, bas zato; ~ ez v az ba ovaj v taj v onaj; ~ azon voltam ba sam se spremao; ~ ezt nem kellett volna tenned ba to nije trebalo da ini; ~ fordtva upravo obratno; ~ itt ba ovde; ~ jkor jttl taman, si doao kada treba; ~ kt ve ravno dve godine; ~mellette tik uz/do njega; nem vagyok ~ a legjobban nisam ba najbolje; 2. ~ csak hogy taman da v to; ~ hogy elaludt tek

to je zaspao; ~ hogy (elg) taman da je dostaepreskert [~je, ~et, ~ek] dudrapsg [~e, ~et] celovitost; nepovre-enost; ~ben marad ostati [-anem]/ostajati [~jem] nepovre-en; ~ben tart odrati [~im]/odr-avati, uvatipl [~t, jn] 1. zidati se, graditi se; ~ a szocializmus socijalizam se izgrauje; 2. (tv) ezen mindenki het to je pouka za svakogaplet [~e, ~et, ~ek] zgrada, graevina; felvonulsi ~ zgrada za pripremu gradilita; j ~ novogradnja; ~et emel podii [-ignem]/podizati [-diem] zgradupletllvny [~a, ~t, ~ok] graevinske skele [tb, n, ], lazila [tb,s]pletanyag [~a, ~ot, ~ok] graevinski materijalpletasztalos [~a, ~t, ~ok] graevinski stolarpletcsoport [~ja, ~ot, ~ok] blok v grupa zgrada/graevinapletdszts [~e, ~t] ukraavanje graevinapletelem [~e, ~et, ~ek] elemenat [-nta] graevine, graevinski elemenatpletes [~et; ~en; ~ebb] okrepljujui, okrepljiv, pouan [-na] blagotvoran [-rna]; ~ plda pouan primerpletfa [A]a, At] graa, graevinsko drvopletfenntarts [~a, ~t] odravanje zgradeplethomlokzat [~a, ~ot, ~ok] front zgrade/graevinepletk [-kve, -kvet, -kvek] graevinski kamenpletlakatos [~a, ~t, ~ok] graevinski bravarpletrsz [~e, ~t, ~ek] deo graevine/ zgradepletrom [~ot, ~ok] gradinapletszrny [~a, ~at, ~ak] krilo zgradeplettmb [~je ~t, ~ ~ot, ~ok] umski pojaserdsg [~e, ~et, ~ek] gorjeerdst [~ett, ~sen] (za)saditi/zasai-vati [-ujem] umom, poumiti/ poumljivati [-Ijujem]erdsts [~e, ~t] poumljivanje, poumljavanjeerdtalaj [~t] umsko zemljiteerdtelepts [~t, ~ek] poumljavanje, saenje umaerdtrvny zakon o umamaerdtz [-tzet, -tzek] umski poarerdltets [~t, ~ek] zasaivanje umeerdvgs [~t] sea umeerdvdelem [-Ime, -lmet] zatita umeered [~t, ~jen] 1. (vzfolys) izvirati [-re]; a Duna a Fekete-erdben ~ Dunav izvire ispod Crne ume; 2. (keletkezik, szrmazik) proizii [-iem]/proizlaziti, postati [-anem]/ postajati [-jem]; 3. ~j innen! idi odavde! odlazi! tnak ~ krenuti [-nem] na put, otputiti se; futsnak ~ udariti v dati se bekstvoeredend \. prvobitan [-tna]; 2. vall ~ bn praotaki/istoni greheredet [~e, ~et] 1. poreklo, podretlo, poelo, postanak [-nka], izvor; 2. (foly^ izvoriteeredeti 1. izvoran [-rna], originalan [-Ina]; (si) prvobitan [-tna], iskonski; 2. (furcsa) udan [-dna]eredetileg prvobitno, od samoga poetkaeredetisg [~e, ~et, ~ek] originalnost, izvornost, samoniklosteredmny [~e, ~t, ~ek] uspeh, rezultat; gyenge ~ slab uspeh; isk rav uspeh; vgs ~ konani uspeh/rezultat; mi az ~? kakav je rezultat? ~re vezet dovesti [-edem]/dovoditi do uspeha; ~/ r el uspeti/uspevati,

postii [-ignem]/postizati [-iem] uspeh; ~t hirdet objaviti rezultateredmnyes [~en; ~ebb] uspean [-na]; ~en uspenoeredmnyez [~ett, ~zen] dovesti [-e-dem]/dovoditi do rezultata, dati/davati [dajem] rezultateredmnytelen [~l] bezuspean [-na]ered I. mn proistiui, proizlazei, rezultujui; ~ er rezultujua snaga/ sila; II. fn [~je, ~t, ~k] rezultanta; (ervonalak) snaga koja nastaje zajednikim delovanjem vie sila/ komponenataereklye [~je, -ct, ^k] vall relikvija, svete mosti tbrelmeszeseds [~e, ~t] orv zakrea-vanje krvnih sudova, arterioskleroza, ovapnjenje ilaerly [~e, ~t] odreitost, odvanost, energija, energinosterlyes [~et; ~en; ~ebb] odreit, odvaan [-na], energian [-na]erlytelen [~l] mek, neodvaan [-na]rem [rme, rmet, rmek] 1. medalja; 2. tv az ~ msik oldala nalije neke stvari; druga strana medaljeremtan [~a, ~t] numizmatika, nauka o kovanom novcu i medaljamaerny [~e, ~t, ~ek] vrlina, kreposternyes [~et; ~en;~ebb[ estit, poten, ispravan [-vna] udoredan [-dna], krepostan [-sna], moralan [-Ina]eres ilavrs [~e, ~t] sazrevanjeeresz [~e, ~t, ~ek] streha [rsze-hi], nadstrenicaereszcsatorna [-ija, ^t, rCk] leb, odukereszked|ik [~ett, ~jk/~jen] spustiti/ .sputati se; beszdbe ~ik upustiti/ uputati se u razgovorereszt [~ttt, eresszen, ~eni] l.(enged) pustiti/putati; szabadon ~pustiti na slobodu; 2. (nveszt) gykeret ~ pustiti koren; pocakot ~ pustiti trbuh; 3. (tv:) szlnek ~ raspustiti; hossz lre ~ priati nairoko i nadugakoeresztk [~e, ~et, ~ek] spojretlen [~l] nezreo [-ela], nedozreo [-ela]retlensg

246

erjesztgomba

erjesztkd

247

rretlensg [~e, ~et, ~ek] nezrelosteretnek [~e, ~et, ~ek] vall 1. jeretik, heretik, raskolnik; 2. (jelzknt) jeretiki, heretiki, raskolniki, kri-voveran [-rna]; ~ mozgalmak jeretiki pokretieretneksg [~e, ~et] jeres, hereza, raskol, raskolnitvo, krivoverstvo, krivov(j)erjerett [~et; ~en; ~ebb] zreo [-ela]; ~ megfontols utn posle/nakon zrelog razmiljanjarettsg [~e, ~et] zrelostrettsgi I. mn ~ bizonytvny svedoan-stvo o maturi v o zavrnom ispitu, svedodba o zrelosti; ~ vizsga ispit zrelosti; matura; II. fn [~je, ~t] ld ~ vizsgarettsgizek [~ett, ~zen] polagati [-aem] ispit zrelosti, maturiratirettsgiz [~je, ~t, ~k] maturantrez (rzett, ~zen] 1. osetiti/oseati; gy rzem, mintha . . . oseam kao da . . .; egytt ~ vkivel deliti oscaj nekog drugog lica; saoseati, suose-ati s nekim; 2. rzi magt oseati se, uteti se [.-tim se]; boldognak rzem magam ja se oseam srenim/sret-nim; feszlyezve rzi magt nelagodno se oseati; jl rzi magt dobro mu je, dobro se osea; hogy rzi magt? kako se oseate v utite? kako ste?erezett (p/ falevl) iliastrezhet [~leg; ~en] osetan [-tna]reztet [~ett, -tessen] dati osetiti/ oseati, pokazati/pokazivati [-zu-jem]; ~ vkivel vmit dati/davati kome da osetirhlzat [~a, ~ot] orv mrea krvnih sudova; krvoilni sistemrhrtya [^.ja, *st] orv (szem) sudov-njaa/sudovnica oka, ilnicar|ik [~tt, ~jeti] zreti [zrim]; ~ a gymlcs voe prispevaerika [-it] nv crnjuarint [~ett, ~sen] vmit 1. dirnuti [-nemj/dirati, taknuti [-nem] to; kosnuti [-nem]; teknuti [-nem], ticati [tiem] se, dotaknuti [-nem] s dotai [-aknem]/doticati [-iem] se ega; 2. (tv.) kellemetlenl ~ett

neugodno me je dirnulo; rviden ~ette a krdst dotaknuo se pitanja; ez kzelrl ~ett engem to me je kosnulo; rzkenyen ~ett to me je pogodilo; osetno me je kosnulo; teknu me neto u srce; ez csppet sem ~i to ga ni malo ne tangirarints [~e, ~t, ~ek] dodir, doticaj, I doticanje, diranjerintetlen netaknut, celovitrintett 1. dotaknut; 2. (tv:) az ~ krds spomenuto pitanje; a rendszablyok ltal ~ lakossg stanovnitvo na koje se odnose dotine me-re; stanovnitvo koje pogaaju dotine mererinthetetlen neprikosnoven, nepovrediv, nepovredljivrintkezs [~e, ~t, ~ek] dodir, doticaj; az ~ felvtele uspostavljanje veza; ~be lp vkivel stupiti/stupati u dodir s kim; ~ben van vkivel biti u vezi/ dodiru s kimrintkezsi dodirni; ~ pont dodirna takarintkezik f-ezett,-ezzk/-ezzen] 1. vkivel optiti v opiti v ophoditi s kim; biti u dodiru/vezi s kim; 2. vmivel (do)ticati [-iem] se, dodirivati [-rujem] se egarintkez I. mn: dodiran [-ma]; ~ pont dodirna taka; II. fn [~je, ~t, ~k] vili kontakt, otikarint I. mn: a minket ~ hatrozatok odluke koje se odnose na nas; II. fn [~je, ~t, ~k] mat tangenta, dirka, dirnica, dodirnicaerjed [~t, ~Jen] vret' [vrim, previrati [-rem], kiseliti se, fermentirati, fer-mentovati [-tujem]erjeds [~e, ~t] vrenjeerjeszt [~ett, -esszn, ~eni] uskisivati, kvasiti, pustiti da vri v previre v fermentiraerjeszts [~e, ~t] uskisivanje, vrenje, previranje, fermentovanje, fermentacijaerjeszt: ~ baktriumok bakterije vrenjaerjesztgomba [-it, rik] fermentativna gljiva

erjesztkd [~ja, ~at, ~ak] posuda za vrenjeerkly [~e, ~t, ~ek] 1. balkon, dok-sat; 2. (trk hzakon) ardak; 3. (sznhz) prva galerija, balkonerklyls [~e, ~t, ~ek] sedite na balkonurkezs [~e, ~t] dolazak [-aska]rkezsi dolazni; ~ id vreme dolaska; vast ~ peron dolazna platformarkezlik [~ett, ~zk/~zen] doi [do-em]/dolaziti, stii [-ignem]/stizati [-iem]; (kocsival) dovesti [-ezem]/ dovoziti se; idben ~ik na vreme doi, blagovremeno stii, prispeti/pri-spevati; kocsival ~ett dovezao se kolima; vitorlssal ~ik dojedriti; holnap ~em Splitbe sutra stiem u Spliterklcs [~e, ~t, ~k] moral, estitost, krepost, ispravnost, udorednosterklcsi moralan [-Ina], udoredan [-dna]; ~ bizonytvny svedodba/ uverenje o moralnom vladanju; ~ megtisztuls etiko proienje, katarza; ~ prdikci moralna propo-ved, moralisanje, propovedanje morala; ~ prdikcit tart moralisati f-iem]erklcsileg moralno; ~ tiszta ember istac [-sca]erklcsisg [~e, ~et] moral, moralnost, udorednosterklcss [~et; ~en; ~ebb] moralan [-Ina], estit, poten, udoredan [-dna], edan [-dna], etian [-na]; ~ magatarts udorednosterklcsssg [~e, ~et] moral, moralnost, etinost, ednost, estitosterklcstan [~a, ~t] etikaerklcstar.i etiki, etian [-na]erklcstelen [~l; ~ebb] amoralan [-Ina], nemoralan [-Ina]; ~ letet folytat odati se razvratu, razvratno iveti [-vim], razbluditi se, postati [-anem] razbludan, raskalaiti seerklcstelensg [~e, ~et] nemoralnost, amoralnost, nepotenje, pokvare-nostrlel [~t, ~jen] initi da to dozre-va; pospeivati [-ujem] sazrevanje

rleld|ik [~tt, ~jk/~jn] sazrevatirme [*ije, ^it, ^,k] kovani novac [-vca], monetaErn [~t] Ernesternyed [~t, ~jen] poputati, slabeti [-bim], zamarati se, olabaveti [-vim], klonuti [-nem]ernyedetlen [~l; ~ebb] neumoran [-rna]ernyedt [~et; ~en; ~ebb] klonuo [-ula|ernyedtsg [~e, ~et], klonulosternyeszt [~ett, -nyesszen, ~eni] slabiti, zamaratierny [~je, ~t, ~k] 1. tit; 2. (eserny) kiobran; (eserny v naperny) am(b)rel; (naperny) suncobran; 3. (lmpn) abaur, zas(j)enak [-nka]; 4. film, tv ekran; televzis ~ televizijski ekranernysvirgak [~at] nv titare, ti-tonoeerotika [~ja, ^it] ljubavna strast, erotika, ulnosterotikus [~at; ~an; ~abb] erotian [-na]erzi [~ja, ~t] geol, orv erozijaer [ereje, ~t, ~k] 1. snaga, sila, mo; kifejezsi ~ izraajna mo; j ~-ben van biti snaan [-zna]; biti pri snazi; teljes ~bl iz sve snage; iz petnih ila; ipl kiabl) izglasa; erejhez mrten/ kpest prema svojim silama, prerrui svojoj moi; ereje teljben u naponu snage; ~nek erejvel na silu Boga; ~-re kap osnaiti/osnaivati [-ujem] se, zadrignuti [-nem], ivahnuti [-nem]; ~ vesz magn savladati/savlaivati [-ujem] s savladavati se, usiliti/usiljavati se; erejt veszti (iz)-gubiti snagu, zanemoi [-ognem]; ~t, egszsget! da si mi zdrav i veseo! minden ~vel svom snagom; 2. (tv:) 200 forint erejig do 200 forinti; 3. fiz sila; nehzsgi ~ sila tee; tehetetlensgi ~ sila inercije/ ustrajnosti/tromosti; 4. (kat:) fegyveres ~k oruane snager 1. sokat ~ dragocen skupocen; 2. fldig ~ to dopre/dopire do zemlje; trdig ~ to dopirej do kolena

248249ertvitelertvitel [~e, ~t] msz prenos v prenoenje v transmisija energije/snage/ sile/pokretaerbeoszts sp raspodela snageerd [~je, ~t, ~k] utvrenje, utvrda, trvavaerdts 1. utvrivanje; 2. ld erderdtmny [~e, ~t, ~ek] ld erderfeszts [~e, ~t, ~ek] napor, naprezanje, napiranje, nateg, natega; ~t tesz initi napore, naprezati [-eem] seerforrs [~a, ~t, ~ok] izvor snage/sileergp [~e, ~et, ~ek] msz pogonska naprava/maina, pogonski stroj, motor, dinamoerhats [~a, ~t, ~ok] msz impuls snage, pokretaka v poticajna snaga/ silaerkifejts [~e, ~t, ~ek] razvijanje/ upotreba snageerleves [~e, ~t] jaka supa, buljonerlkds [~e, ~t, ~ek] napinjanje, napor, naprezanjeerlkdik [~tt, ~jk/~jn] napinja-ti [-ujem] se, naprezati [-em] se, natezati [-eem] se, truditi se, iliti se; hiba ~ik uzalud se naprezatierltet [~ett, -tessen] siliti, nametati [-eem], preterivati [-rujem], forsiratierltets [~e, ~t] naprezanje, preteri-vanje, forsiranjeerltetett [~et, ~en; ~ebb] usiljen, nameten; ~ nevets usiljen smehermr [~je, ~t, ~k] silomer, dina-mometar [-tra]erm [~ve, ~vet, ~vek] vili elektrana, elektrina centralaernlt [~e, ~et] sp kondicija, sposobnost za vrenje naporaerprba [~ja, ~t] iskuavanje/proba snageers [~et; ~en; ~ebb] 1. snaan [-na], jak, silan [-Ina], vrst, krepak [-pka]; zoran [-rna]; 2. ~ kv jaka kava; ~ paprika ljuta paprika; ~ hideg jaka/ljuta zima; ~ fjdalom ljuta bol; ~ illatjszag jak miris; 3. ~ dohnyos strastan pua

erreersen jako, silno, snanoerst [~ett, ~sen] jaati, snaiti, krepitiersts [~e, ~t, ~ek] pojaanjeerst {pl gygyszer, ital) osnaa-vajui, okrepljujuierskdlik [~tt, ~jk/~jn] uveravatiersd|ik- [~tt, ~jk/~jn] jaati se, krepiti se, vrsnuti [-nem]erssg [~e, ~et, ~ek] jaina, snaga, vrstina, estinaerszak [~ja. ~ot] nasilje, sila; zulum, zor; ~ alkalmazsa upotreba sile; ~ot alkalmaz upotrebiti/upotreblja-vati silu, pribei [-egnem] sili; ~ot kvet el vkin silovati [-lujem] na-pastvovati [-tvujem] nekoga; ~kal silom, na silu, silimice, silomiceerszakol [~t, ~jon] siliti/silovati [-lujem], prisiljavati, naterati na silu, forsiratierszakos [~at; ~an; ~abb] nasilan [-Ina], nasilniki, silovit; ~ ember nasilnik; ~ hall nasilna smrterszakoskod|ik [~ott, ~jk/~jon] biti nasilan [-Ina], zulumaritierszakoskod [~Ja> ~t, ~k] napasnik, nasilnik, siledija h, zulumarertan [~a, ~t] dinamikaerteljes [~et; ~en; ~ebb] snaan [-na], krepak [-pka]; dre [-a, -e] io [ila], temeljan [-ljna], intenzivan [-na]erteljesen jako, silno, snanoertr [-tere, -teret, -terek] fiz, vili polje sileertlen [~l; ~ebb] nejak, oslabljen, besilan [-Ina]ervektor [~t, ~ok] fit krak sileerviszonyok [~at] odnosi snagaervonal [~a, ~at, ~ak] fiz linija sileerre I. nvm na ovoga (v ovu v ovo), na toga (v tu v to); ~ az sztalra na ovaj stol; II. hat 1. (irny) ovamo, ovuda; ~ tessk! izvolite ovamo/ ovuda I 2. ~ nzve u tom pogledu; ~ vonatkozan u odnosu na ovo v to; 3. ~et ~ek] porotnik, pri-senik; rg (falusi, kzsgi) ekut, seoski sudac [suca]eskdtbrsg [~a, ~ot, ~okj porota, porotni/priseni sudeskdtszk [~e, ~et, ~ek] ld eskdtbrsgeskdtszk! jog porotnieskminta [*ija, At] obrazac [-asca]/ formular zakletve v prisegeeskszegs verolomstvo, gaenje/prekraj zakletveeskszeg I. mn veroloman [-mna]; II. fn [~je, ~t, ~k] prekrilac [-ioca] zakletve, verolomnikeskszik [eskdtt, eskdjk/eskdjn] 1. kleti [kunem] se, prisei [-egnem] v prisegnuti [-nem]/prisezati [-eem], poloiti/polagati [-laem] zakletvu; rk hsget ~ vkinek kleti se kom(u) ma vernost; gre-fldre ~ kleti se nebom i zemljom; 2. (eskvt tart) venati seeskttel [~e, ~t] polaganje zakletve/ prisegeeskv [~je, ~t, ~k] venanje, svadbaeskvi svadben; ~ menet svadbena povorka; ~ ruha venana haljinaes1 fn [~je, ~t, ~k] kia; fut ~ prelazna kia; lmos ~ poledica; az ~ ztatja a fldet kia topi v plavi zemlju; eleredt az ~ poela je kia;