NASILjE U PORODICI - ULOGA ZDRAVSTVENOG SISTEMA

Literatura za rešavanje testa znanja

NASILjE U PORODICI - ULOGA ZDRAVSTVENOG SISTEMA

Nasilje nad ženama obuhvata širok spektar različitih formi zlostavljanja,

na osnovu rodnog obeležja koje je usmereno prema ženama i

devojkama u različitim periodima njihovog života. Nasilje nad ženama je

rezultat neravnoteže moći između žena i muškaraca, koje dovodi do

diskriminacije žena, u okviru društva i unutar porodice.

Nasilje prema ženama je svaki akt rodno zasnovanog nasilja, koji

rezultira ili može da ima za posledicu fizičku, psihičku ili seksualnu

povredu ili patnju žene, uključujući pretnje takvim radnjama ograničenje

ili proizvoljno lišavanje slobode, bez obzira da li se dešava u sferi javnog

ili privatnog života..

Ona predstavlja kršenje ljudskih prava čija sama priroda lišava žene

njihove mogućnosti da uživaju osnovne slobode, često ostavlja žene

ranjivim za dalje zlostavljanje i predstavlja veliku prepreku u

prevazilaženju neravnopravnosti između muškaraca i žena u društvu.

Nasilje je instrument kojim se osigurava dominacija i moć. U kulturama

sa idealom dominacije kakva je i naša,visoko je vrednovana borba za

dominaciju i moć nad slabijima.

Nasilje je prisutno u širokom spektru ljudskih odnosa-između roditelja

i dece, nastavnika/ca i učenika/ca, u politici, ekonomiji i sl. Najčešći, a

najskriveniji vid nasilja je nasilje muškaraca nad ženama,koje je

uslovljeno nejednakom moći među polovima. Deklaracija o eliminaciji

nasilja nad ženama ga definiše “kao svaki čin nasilja na osnovu razlike u

polovima koje za rezultat ima fizičko, psihičko i seksualno povređivanje

ili zlostavljanje žene,uključujući i pretnju, prinudu ili lišavanje slobode”.

Dominacija muškaraca podržava nasleđeno iskustvo patrijarhalne moći,

koji im daje pravo na privilegovan položaj u odnosu na žene, posebno u

porodičnim odnosima. Porodica svojim članovima obezbeđuje najveću

uzajamnu ljubav i brigu,ali vrlo često može biti i “klopka za ženu” u kojoj

ona doživljava različite vidove nasilja. Nasilje u porodici se reprodukuje i

na potomstvo. Sin oca nasilnika najčešće će to i sam postati.

Transformacija kulture dominacije i nasilja, ka kulturi tolerancije počinje

obrazovanjem od najmlađih dana.Potrebno je naučiti da se konflikt

interesa u međupartnerskim odnosima ne mora završiti nasiljem kao

manifestacijom moći. Nasilje koje se odvija u privatnoj sferi prenosi se i

na javnu sferu. Prevencijom porodičnog nasilja bori se i protiv nasilja na

generalnom planu.

1. Pojedinac može biti izložen nasilju u porodici tokom celog svog života

– od detinjstva do duboke starosti. Najčešće su u porodici zlostavljani

žene, deca i starije osobe.

2. Nasilje u porodici uključuje širok raspon ugrožavajućih ponašanja koje

jedan član (ili više njih) upotrebljava da bi uspostavio kontrolu i moć nad

drugim članom porodice, odnosno zadovoljio neke svoje potrebe na

uštrb drugog člana.

3. Posledice izloženosti nasilju su brojne i bitno utiču na mentalno

zdravlje kako onih koji su mu neposredno izloženi tako i onih koji su

njegovi posmatrači. Najčešće posledice izloženosti nasilju su: nisko

samopoštovanje, depresija,agresija, pokušaj samoubistva, zavisnost,

slabo funkcionisanje na radnom mestu, školi i sl.

4. Postoji jasna povezanost između prisustva nasilja u porodici i količine

nasilja u društvu, uključujući i nasilje prikazivano u medijima.

5. Postoji međugeneracijski prenos nasilja u porodici. Smatra se da

količina nasilja doživljena u djetinjstvu doprinosi razvoju i pribegavanju

nasilju u odrasloj dobi.

Nasilje nad ženama je prepoznato i sankcionisano u postojećem

zakonodavstvu Republike Srbije i to su:

Krivični zakon Republike Srbije (član 194)

Porodični zakon Republike Srbije (član 197)

Zakon o ravnopravnosti polova (2009)

Zakon o zabrani diskriminacije (2009)

Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređenje

rodne ravnopravnosti (2008)

Najčešći počinioci nasilja prema ženama su njihovi muški intimni

partneri, bilo da se nasilje dešava u kontekstu zajedničkog života u

domaćinstvu ili tokom povremenog viđanja.

1. Svetska zdravstvena organizacija je fizičko nasilje definisala kao

“namernu upotrebu fizičke sile sa mogućnošću da dovede do

smrti,povreda ili oštećenja

2. Seksualno nasilje je definisano kao upotreba sile, prisiljavanje ili

fizičku intimizaciju od strane jedne osobe da bi prisilila drugu

osobu na seksualne aktivnosti protiv njene volje, bez obzira da li je

taj čin završen.

3. Psihološko nasilje ( ili zlostavljanje) odnosi se na konstantno

omalovažavanje i ponižavanje od strane partnera, kao i

zastrašivanje da će se izvesti bilo koja od gore navedenih radnji.

Partner koji jednom izvrši nasilje najčešće nastavlja nasilno ponašanje. Za

nasilje u porodici karakteristična je određena pravilnost u ponavljanju,

trajanju i prestanku- ciklus zlostavljanja.

Prva faza- rastuća napetost

Druga faza-nasilni događaj

Treća faza-žaljenje i izvinjenje

Prva faza- rastuća napetost- Napetost koja nastaje iz različitih

razloga raste i žena je svesna da je nasilje neizbežno. U ovoj fazi

počinju da se javljaju manji incidenti, a žena nastoji da smiri

situaciju i izbegne nasilje.Ponašanje nasilnika postaje sve

agresivnije. Manifestacije nasilnog ponašanja su različite i zavise

od karakteristika nasilnika (kritikovanje, vikanje, psovanje, pretnje

i sl.)

Druga faza- nasilni događaj- U ovoj fazi dolazi do nekontrolisanog

oslobađanja napetosti akumulirane u prvoj fazi i ispoljavanja

nasilja. Kod žena se nakon ove faze javlja šok, neverica i poricanje.

One obično u ovoj fazi ne traže pomoć, osim ako nema povreda

koje zahtevaju medicinsko zbrinjavanje i obično se vraćaju

partneru. Ređa reakcija je napuštanje doma

Treća faza- žaljenje i izvinjenje-(re)uspostavljanje veze- Nasilnik u

ovoj fazi pokazuje žaljenje i kajanje. Najčešće svoje nasilje

opravdava(nervozom zbog posla,pićem, ponašanjem dece i sl), ali

često poriče ili umanjuje nasilje koje se desilo, prebacuje

odgovornost na žrtvu(ona ga je izazvala samo da nije uradila ili

rekla). Ako je napustila dom on se očajnički bori da je vrati kupuje

joj poklone itd. Žena se vraća nasilniku verujući da će sve biti u

redu i da će se on promeniti.

U nasilnim vezama ciklusi nasilja se ponavljaju; posle poslednje faze,

čim se pojave prvi problemi,tenzija ponovo počinje da raste i ciklus

započinje iznova. Kako se ciklusi nasilja ponavljaju, periodi između

faze stvaranja tenzije i eksplozije nasilja se sve više skraćuju, odnosno

nasilni incidenti postaju sve češći. Nivo stresa posle svakog ciklusa

nasilja ostaje sve viši, te se tri faze nasilnog događaja sažimaju: porast

napetosti je sve brži, eksplozija je jača, žaljenje je kraće ili potpuno

isčezava

Lekari u svojim izveštajima opisuju samo one povrede koje zahtevaju

medicinsko zbrinjavanje. To su teške telesne povrede. Ostale spoljašnje

povrede koje ne zahtevaju zbrinjavanje najčešće ne budu registrovane ili

se navedu zbirno bez opisa. Ove lake spoljašnje povrede zbog svoje

lokalizacije i izgleda mogu da budu veoma značajan dokaz nasilja i načina

njegovog izvršenja . Jedan od načina kako bi se ova neujednačenost

mogla izbeći i dosadašnja negativna praksa u radu lekara popravila je

uvođenje posebnog protokola za pregled žrtve porodičnog nasilja, koji bi

bio obavezujući za celu teritoriju naše zemlje.Formulari tako

jedinstvenog protokola nalazili bi se u svakoj zdravstvenoj ustanovi u

kojoj lekari prilikom pregleda mogu da dođu u kontakt sa žrtvom

porodičnog nasilja tako da bi lekari bili obavezni da pregled vrše u skladu

sa protokolom i da predviđeni obrazac popune.

ANAMNESTIČKI PODACI

• Hronični bol nepoznate etiologije (glavobolja, bol u trbuhu,

zglobovima,grudima...)

• Hronična stanja (hronične tegobe GIT, iritabilni kolon, hronični

zamora, psihosomatske tegobe)

• Seksualno prenosive bolesti i rizično ponašanje

• Višestruki pobačaji (namerni/spontani)

• Egzacerbacija simptoma hronične bolesati (šećerna bolest, astma)

• Povrede usne duplje

• Nezadovoljstvo preduzetim lečenjem i učinkom lekova

• Izbegavanje dolazaka na zakazane preglede

PSIHOLOŠKI SIMPTOMI

• Nesanica, poremećaj sna

• Depresija i suicidalne ideje

• Uznemirenost i napadi panike

• Poremećaj ishrane

• Zloupotreba lekova, psihoaktivnih supstanci, alkohola i duvana

• Posttraumatski stresni poremećaj

• Često obraćanje psihijatrijskoj službi žrtve i partnera

• FIZIKALNI NALAZ I KARAKTERISTIKE POVREDA

Sve povrede posebno one lokalizovane na licu, vratu,grudima,

stomaku i genitalijama

Povrede temporomandibularnog zgloba

Opekotine

Znaci seksualnog zlostavljanja

Centralno raspoređene povrede na prekrivenim delovima tela

Povrede podlaktice (tzv.odbranbene povrede)

Povrede koje nisu u skladu sa nastankom koji se navodi

Ogrebotine na člancima ruku i nogu

Višestruke povrede

Modrice koje odgovaraju obliku oruđa kojim je naneto

Modrice u različitim stadijumima

INDIKATORI PONAŠANjA

Odloženo traženje medicinske pomoći

Učestali odlasci u hitnu i/ili službu primarne zdravstvene zaštite

Upadljivo ponašanje prilikom pregleda

Pominjanje partnerove naravi i besa

Ustezanje da govori u prisustvu partnera

Partner odgovara na pitanja postavljena pacijentkinji,insistira da

prisustvuje pregledu

Suviše brižno ili agresivno ponašanje partnera

Zlostavljanje dece, starih ili nemoćnih koji žive u istom

domaćinstvu.

Zdravstvene posledice nasilja nisu samo fizičke povrede, već i niz

drugih manje vidljivih poremećaja zdravlja.

Fizičko nasilje kao kao posledicu ima:

1) smrtni ishod (ubistvo, samoubistvo, maternalna smrt, smrt povezana

sa HIV infekcijom) i

2) nesmrtni ishod

telesno zdravlje: telesne povrede; - funkcionalna oštećenja; - telesni

simptomi; - loše subjektivno zdravlje; - permanentna nesposobnost;

funkcionalni poremećaji: - hronični bolni sindrom; - iritabilna mokraćna

bešika; - gastrointestinalni poremećaji; - somatske tegobe; - bolovi u

mišićima;

ponašanje koje oštećuje zdravlje: - korišćenje duvana i alkohola; -

preuzimanje seksualno rizičnog ponašanja; - fizička neaktivnost; -

prekomerno uzimanje hrane;

reproduktivno zdravlje: - neželjena trudnoća; - polno prenosive bolesti; -

ginekološka obolenja; - česti prekidi trudnoće; - komplikacije trudnoće; -

mala porođajna težina novorođenčeta; - inflamatorna obolenja karlice

mentalno zdravlje: - posttraumatski stresni poremećaj; - depresija,

anksioznost, fobije; - poremećaj uzimanja hrane; - seksualna disfunkcija;

- nisko samopoštovanje; - mentalni distres; - zloupotreba psihoaktivnih

supstanci).

Iako je žena možda doživela nasilje,ona će to iskustvo često negirati.

Postoje mnogi razlozi za negiranje nasilja. Zdravstveni radnici treba da

budu svesni tih razloga i imaju razumevanje za njih. Razlozi za negiranje

nasilja:

1) strah od nasilnika;

2) ekonomska zavisnost;

3) kulturološko obrazac tolerantan na nasilje;

4) briga za decu (strah od oduzimanja dece);

5) strah od samoće;

6) lojalnost i emocionalna vezanost za nasilnika;

7) osećanje krivice i manje vrednosti;

8) neprijatnost, stid, poniženje, degradacija;

9) disfunkcionalni porodični odnosi;

10) alkoholizam/narkomanija;

11) poremećaj ličnosti i

12) trudnoća.

ULOGA IZABRANOG LEKARA

Zdravstveni radnici su ti koji načinom svoga pristupa i primenom u praksi

preporučene dobre prakse, pružaju primer svim zaposlenima i time doprinose da

problem nasilja nad ženama sa svim svojim specifičnostima bude adekvatno

tretiran.

Uloga izabranog lekara u domovima zdravlja je da identifikuju žrtve nasilja

među ženama koje posećuju lekare, pri tome žaleći se na razne tegobe i tražeći

pomoć koju je često nemoguće dati. Ako se radi o akutnom nasilju i ako žena ne

želi da prijavi nasilje policiji savetuju je da se obrati za pomoć Centru za socijalni

rad ili nevladinim organizacijama koje rade sa ženama žrtvama nasilja.

Kad god je to moguće treba rutinski pitati o nasilju kao sastavnom delu

anamneze. Razgovor sa pacijentkinjom treba da se obavi bez prisustva bilo koje

treće osobe. Ne postoji standardizovani set pitanja koja treba postaviti ženi i

zdravstveni radnici ih prilagođavaju sebi. Na ovaj način se šalje poruka

pacijentkinjama da nasilje nad ženama i decom postoji, da nije društveno

prihvatljivo i da medicinski radnici nisu neutralni i da ih se taj problem itekako

tiče.

Indirektna pitanja:

1) Ne znam da li je to slučaj sa Vama, ali puno žena koje dolaze u ovu

ustanovu su izložene nasilju, to je razlog što smo rešili da i mi započnemo

razgovor o tome.

2) Pošto je nasilje česta pojava u životu žena, želite li da o tome

porazgovaramo?

3) Brine me način na koji ste zadobili ovakve povrede

4) Da li Vas je neko povredio?

5) Mi često ovakve povrede vidimo kod žena koje trpe nasilje.

Direktna pitanja:

1) Da li se plašite svog partnera?

2) Da li Vas je partner u poslednjih godinu dana fizički povredio,

ošamario, gurnuo ili šutirao?

3) U poslednjih godinu dana da li Vas je partner ponižavao, vređao ili

4) Da li Vam je partner upućivao pretnje?

Ukoliko je odgovor pozitivan slede dodatna pitanja:

1) Da li Vam je potrebna pomoć u vezi sa tim što ste mi rekli?

2) Da li želite da o tome obavestimo policiju, Centar za socijalni rad ili

nekog drugog?

Postupci zbrinjavanja zdravstvenih posledica zahteva, pre svega, procenu

efekata zlostavljanja na fizičko i mentalno zdravlje žene, pregled sadašnje i

skorašnje povrede, kao i one stare. Sačiniti detaljnu medicinsku dokumentaciju.

Sanirati povrede i ostale tegobe u skladu sa pravilima dobre prakse. Dati ženi

adrese i telefone službi za pomoć ženama sa iskustvom nasilja, bez obzira na to da

li ona trenutno želi da im se obrati ili ne.

Svako nasilje treba da se evidentira u zdravstveni karton, bez obzira da li žena

pokazuje spremnost da pokrene sudski postupak, beležeći sve podatke o

povredama i psihičkim smetnjama kao i učestalost obraćanja lekaru.

Ujedno se obaveštava policija o povredama pacijentkinje posle čega patrola

izlazi na lice mesta i pravi uviđaj šta se desilo. Lekar je dužan da dostavi policiji

prijavu po službenoj dužnosti, a da bi postupak bio efikasniji lekar treba pozvati

policiju dok je pacijentkinja u ordinaciji i treba da obavesti policiju o povredama

nastalim usled nasilja.

Žrtvama nasilja izdaju se lekarska dokumenta koja objašnjavaju status, opis

povreda, koja treba da bude detaljna. Lekarska dokumenta mora da budu

razumljiva i kucana mašinom na srpskom jeziku, kako bi u policiji znali kako da

kvalifikuju delo.

Potrebno je upotrebljavati precizan i jasan jezik u zdravstvenom nalazu, a potpun

nalaz mora da sadrži i podatke na osnovu izjave pacijentkinje o poreklu povrede i

počiniocu. U slučaju da se pokrene sudski postupak tužilaštvo, po službenoj

dužnosti, treba da traži od medicinske ustanove zdravstveni dokument sa

konstatacijom stepena povrede.

Lekar mora da kontinuirano prati i redovno izveštava o stanju pacijentkinje.

Upućuje ženu na druge specijalističke preglede zbog kompletiranja

dokumentacije, da upućuje ženu na institucije specijalizovane za dokumentovanje

nasilja kao što je Institut za sudsku medicinu.

Ako je nasilnik alkoholičar ili psihijatrijski bolesnik, stručni radnici CZR treba da

naprave prijavu terenskoj lekarskoj službi koja daje uput za smeštaj u bolnicu.

Ženi koja nema fizičke povrede savetuje se da se javi psihologu i socijalnom

radniku Doma zdravlja, a u saradnji sa CZR mogu da se preduzmu i druge mere

zaštite. Uz pomoć tima Doma zdravlja lekar traba da motiviše žene da pokrenu

postupak zaštite od nasilja i daju druge informacije o mogućnostima zaštite.

U okviru Doma zdravlja formiran je tim za rad sa ženama žrtvama nasilja.

Članovi tima su definisali sledeće zadatke:

1)Prepoznavanje i dokumentovanje nasilja/popunjavanje standardnih

obrazaca;

2)Dalje praćenje žene kada se uputi na druge institucije i informisanje da li je i

kako slučaj rešen- redovni usmeni i telefonski kontakti;

3)Informisanje ostalih kolega o postojanju i radu tima kako bi bili upoznati

kome da upute pacijentkinje koje prijavljuju nasilje (korišćenje uobičajenih kanala

komunikacije unutar ustanove);

4)Pravljene procedure za postupanje sa ženama žrtvama nasilja u porodici u

kojoj su navedeni koraci u postupanju sa žrtvama nasilja;

5Izrada plana rada tima koji obuhvata i edukaciju zdravstvenih radnika i

saradnika;

6)Ostvarivanje saradnje sa ostalim institucijama, sa ciljem da se adekvatno i

što brže reaguje kada imamo problem nasilja i

7)Anketiranje pacijenkinja putem pripremljenog upitnika „Govorimo

otvoreno o nasilju“.

KAKO PRIJAVITI NASILjE?

Kada identifikujemo žrtvu nasilja, kod žena koje se obrate zdravstvenom

radniku, lekar treba da proceni efekte zlostavljanja na fizičko i mentalno zdravlje

žene. Sanirati novonastale povrede i pregledati sve ranije povrede (ožiljke).

Ujedno treba da popuni obrazac, koji je Ministarstvo zdravlja objavilo u okviru

posebnog protokola, i da prijavi timu Doma zdravlja popunjen prijavni list.

Izabrani lekar zajedno sa timom Doma zdravlja procenjuje bezbednost i

životnu ugroženost žene. Ukoliko žena nije životno ugrožena, razgovor nastavljaju

socijalni radnik, psiholog i psihijatar Doma zdravlja. Cilj je osnažiti ženu da

prevaziđe postojeći problem. Osim prijave zdravstveni radnik čuva dokaze o

učinjenom krivičnom delu, ako pacijentkinja u tom trenutku ne želi da podnese

krivičnu prijavu.

U koliko se utvrdi da je žena životno ugrožena obaveštava se policija i Centar za

socijalni rad. Telefonom se obaveštava CZR, a pisana prijava se dostavlja

najkasnije za 48 sati. U ovom periodu žrtvu treba smestiti u sigurnu kuću, kod

porodice ili prijatelj, gde se žrtva oseća bezbedno.

REZULTATI ANKETE SPROVEDENE U DOMU ZDRAVLjA

Ne postoje podaci kojima bi se na područu Niša i Nišavskog okruga moglo

pouzdano govoriti o rasprostranjenosti RZN.Zbog toga je predložena i realizovan

ova studija koju vam predstavljmo.Istraživanje je urađeno 2014.godine. Utvrditi

iskustvo RZN nasilja nad ženama koje posećuju ordinacije lekara opšte medicine.

Pod RZN podrzumevalo se nasilje nad ženama koji ima za posledicu, ili je

verovatno da će imati za posledicu, fizičke, seksualne ili psihološke povrede ili

patnje kojima su žene izložene, uključujući pretnje takvim postupcima, prisilu ili

proizvoljno lišavanje slobode, bilo da se dešavaju u javnom ili privatnom životu.

Urađeno je anketno istraživanja putem upitnika u Domu zdravlja i četiri

ambulante na seoskom i gradskom području. Anketirane su žene od 20 do 65

godina koje su se tog dana zatekle u ambulantama. Ukupno je anketirano 238

žena.

Ispitivano je:

-Rasprostranjenost RZN

-Stavovi prema RZN

-informisanost o mogućnosima za pomoć u slučaju nasilja

-informisanost o RZN generalno

PITANjA

1) Da li poznajete neku ženu koja je bila žrtva nasilja u porodici?

2) Da li u vašem okruženju smatraju normalnim da muž tuče ženu?

3) Da li je Vaš muž ikada bio nasilan prema Vama (šutirao Vas, udarao, vređao)?

4) Kome bi ste se Vi obratili za pomoć ukoliko bi partner digao ruku na Vas?

5) Šta mislite koliko situacija treba da bude ozbiljna da bi ste se nekom obratili za pomoć?

6) Smatrate li da je nasilje izraženije među određenim socijalnim strukturama?

7) Da li ste čuli da postoje telefoni kojima se tokom celog dana i noći možete obratiti za pomoć?

8) Da li znate da postoje sigurne kuće za smeštaj žena izloženih nasilju?

9) Da li smatrate da problem nasilja nad ženama zaslužuje veću pažnju u javnosti?

10) Mislite li da je stanovništvo dovoljno informisano o ovom problemu?

11) Da li imate poverenje u državne institucije (sudstvo, policiju, CZR) koje pružaju pomoć ženama žrtvama nasilja?

DOBIJENI REZULTATI

Dobro je:

Da li ste čuli da postoje telefoni kojima se tokom celog dana i noći možete

obratiti za pomoć?-da-77%

Da li znate da postoje sigurne kuće za smeštaj žena koje su izložene nasilju?-da-

92%

Da li smatrate da problem nasilja nad ženama zaslužuje veću pažnju u javnosti? -

da-98%

Loše je:

Da li poznajete neku ženu koja je bila žrtva nasilja u porodici?-da -32%

Da li u vašem okruženju smatraju normalnim da muž tuče ženu?-da 7%

Da li je Vaš suprug ikada bio nasilan prema Vama (udarao Vas, šutirao,vređao,

omalovažavao...)?-stalno 4%

Kome biste se Vi obratili z pomoć ukoliko bi partner digao ruku na Vas?-ne

znam 2%

Šta mislite koliko situacija treba da bude ozbiljna da bi ste se nekom obratili za

pomoć? –mislim da mi niko ne bi pružio adekvatnu pomoć-12%

Da li znate da postoje sigurne kuće za smeštaj žena koje su izložene nasilju? –

ne -8%

Da li imate poverenja u državne institucije (sudstvo, policiju, centar za socijalni

rad ) koje pružaju pomoć ženama žrtvama nasilja)-da-52%

Osuda nasilja uzimanje u obzir uticaja nasilja na zdravlje, blagovremena i

adekvatna reakcija zdravstvenih radnika/ca predstavljaju sastavni deo uspešnog

lečenja i oporavka.