efikasno suzbijanje varoe - brosura

7/23/2019 efikasno suzbijanje varoe - brosura

1/9

PDF created with FinePrint pdfFactory Pro trial version http://www.fineprint.com
http://www.fineprint.com/http://www.fineprint.com/


2/9

http://groups.yahoo.com/group/pcelar/join

1

EFIKASNO SUZBIJANJE VAROE MRAVLJOM I

OKSALNOM KISELINOM

Uvod

U poslednjih par godina javila se otpornost na masovno koriene

hemijske preparate protiv varoe. Pored ovog skoro nepremostivog problema

u naoj zemlji je doneen Zakon o organskoj poljoprivredi i Pravilnik o

organskom pelarenju, to je usmerilo pelare u novom pravcu. Tako se

sve vie govori o upotrebi razliitih preparata iz prirode, koji su obino i

sastavni deo biljne i ivotinjske hrane pa i meda. Tu se pre svega misli na

primenu organskih kiselina (mravlja, mlena, oksalna) i eterinih ulja (timol,

mentol, kamfor i eukaliptol). Isntitut se odluio da na ovaj nain priblii

pelarima dve kiseline najpogodnije za rutinsku primenu, i tako pelarima

pomogne u postupku prelaska na relativno nove preparate protiv varoe.

MRAVLJA KISELINA

U praksi se mravlja kiselina moe primenjivati na mnogo naina.

Preporuka ima zaista puno. Mi smo se odluili da ovde predstavimo

postupke koji su jednostavni, najmanje rizini i najjeftiniji za upotrebu.

Kiselina se moe nabaviti na vie na

ina. Medjutim, Institut Vam

preporuuje da je nabavljate preko ovlaenih veterinarskih apoteka, u

originalnom pakovanju od jednog litra (85%-na kiselina).

Poto se mravlja kiselina primenjuje na razliite naine, i u razliitim

koncentracijama, esto je potrebno ovu kiselinu razrediti destilovanom

vodom do potrebne koncentracije. Bilo bi dobro da razredjivanje obavi stuno

lice. Ali, ako to radite sami, vodite rauna da prilikom razredjivanja, nikako nesipate vodu u kiselinu (mogunost eksplozije), ve iskljuivo kiselinu u vodu

http://groups.yahoo.com/group/pcelar/joinhttp://www.fineprint.com/http://www.fineprint.com/http://groups.yahoo.com/group/pcelar/join


3/9


2

(Nikada Voda U Kiselinu Nikada VUK). Prilikom bilo kakvog rada sa

mravljom kiselinom, pa i prilikom tretiranja pelinjih zajednica morate nositi

zatitnu opremu (gas masku, gumenu rukavice i zatitnu odeu). Jer, kiselina

ima jako korozivno dejstvo i moe biti opasna po zdravlje kod neopreznih.Paziti na smer vetra. Posude sa kiselinom moraju da budu jasno obeleene i

drane na bezbednom mestu. Ne koristiti drugu ambalau osim originalne,

da ne bi dolo do zabune (naroito kod dece), i eventualno do curenja ili

nekontrolisanog isparavanja mravlje kiseline.

KRATKORONI TRETMAN

Kratkoroni tretman se koristi po zavretku pelinje pae. U praksi, u

naim uslovima, moe se koristiti posle bagremove pae, i posle letnjih paa

(u julu mesecu) u hladnijim danima.

Ovaj tretman podrazumeva izlaganje pela parama kiseline tokom

kratkog vremenskog perioda od 24-48 sati. Koristi se 60%-na mravlja

kiselina. Spoljne temperature u periodu tretiranja, nou ne smeju da budu

manje od 120C, a danju ne smeju da prelaze 250C. Tretiranje se sprovodi u

kasnim veernjim asovima.

Sundjerasta krpa (za sudove) ili odgovarajui karton (veliine

20x20x0,5cm) se natopi kiselinom u proraunatoj koliini. Po jednoj ulici LR

konice se odmeri 2 ml 60%-ne kiseline, a DB konice 3 ml 60%-ne kiseline,

ali ukupno ne vie od 25 ml po jednoj pelinjoj zajednici. Otvoriti konicu do

nastavka u kome je plodite. Na satonoe poloiti natopljenu krpu ili karton, i

zatvoriti konicu. Drugog dana uvee krpu ili karton izvaditi (jer je kiselina ve

isparila) i zameniti novim. Postupak se ponavlja 4-5 puta tokom nekoliko

dana, po mogunosti uzastopno. Ukoliko vremenske prilike ne dozvole

(temperature vie od 250C), tretman prekinuti, i nastaviti po normalizovanju

klimatskih prilika.



4/9


3

Ovim tretmanom moemo ukloniti 60-80% varoe, u zavisnosti od broja

pojedinanih uzastopnih tretiranja.

Tretman se moe primenjivati ispod mreaste podnjae kod pelara koji

je imaju, ali se tada doze moraju poveati za 50%. Da kiselina ne bi poela

naglo da isparava, dobro je krpe staviti u zamrziva, a tek onda naneti

mravlju kiselinu (moe i na licu mesta).

DUGORONI TRETMAN

Dugoroni tretman podrazumeva izlaganje pela parama mravlje

kiseline u duem vremenskom periodu (zavisno od naina tretiranja od 10-25

dana u jednom tretmanu). Kod jae zaraenosti koriste se dva uzastopna

tretmana.

Mravl ja kisel ina u medic inksoj b oic i

Ovaj tretman je interesantan jer se moe primenjivati i kod neto viih

spoljnih temperatura. Tretiranje se moe prekinuti i nastaviti bilo kada,

jednostavnim zatvaranjem boice. Primenjuje se i kao kratkotrajan i

dugotrajan tretman.



5/9


4

Prvi tretman se obavlja tokom jula meseca, pre polaganja jaja za zimske

pele koje bi varoa verovatno otetila. Drugi tretman se primenjuje posle

prihranjivanja ako je za njim bilo potrebe, krajem septembra.

Koristi se 85%-na mravlja kiselina. Poeljno je da medicinska boica

bude zapremine 200 ml, ali moe i od 100 ml, kada kiselina mora da se

dodaje u dva navrata. U boicu se sipa kiselina. Na grli boce se navue

drvena daica (veliine 6x6 cm i debljine 2 cm) sa otvorom veliine grlia.

Sa strane se pripremi plastini ili keramiki tanjri u koji se prostre platno

mekanih vlakana. Onda se tanjiri okrene naopako i poklopi se preko grlia

boce i daice. Zatim se cela konstrukcija brzim manevrom okrene naopako i

stavi na stonoe (kao na slikama). Grli boce mora dobro da prianja uz fitilj

(platno) da ne bi dolo do isticanja kiseline. Boicu postaviti u prazan

nastavak iznad plodita. Pri prosenim temperaturama, kod zajednica na 2

LR nastavka ispari 20 ml kiseline dnevno, a kod jednog nastavka 8 ml. Ako

su okviri postavljeni na toplo (paralelno sa letom), eventualno se moe

smanjiti doza kiseline po zajednici.

PREGLED VARIJANTI TRETMANA MEDICINSKOM BOICOM

VARIJANTA SREDSTVO DRUTVO U 1NASTAVKU

DRUTVO U 2NASTAVKA

KADA?

TANJIRNI

ISPARIVA

KRATKI

- MRAVLJAKISELINA 85%- TANJIR

- PAPIRNI PEKIR

50ml

r=12cm

14x14 cm

100ml

r=14cm

16x16 cm

AVGUST PRE

PRIHRANJIVANJA

TANJIRNI

ISPARIVA

DUGI

- MRAVLJAKISELINA 85%- TANJIR- PAPIRNI PEKIR

150ml

r=12cm

14x14 cm

200ml

r=14cm

16x16 cm

SEPTEMBAR,POSLE

PRIHRANJIVANJA

MEDICINSKA

BOICA BEZ

TANJIRA

- MRAVLJAKISELINA 85%- MATERIJAL ODMEKANIH

VLAKANA

25-30ml

10x15 cm

50-60ml

10x15 cm

U AVGUSTU I

SEPTEMBRU



6/9


5

Mravl ja kisel ina u isparivau

Od mnogobrojnih isparivaa mravlje kiseline, odabrali smo najjeftiniji,

koji se moe nai i kod nas i primeniti kod svih vrsta konica, a dajezadovoljavajue efekte. Koristi se 60%-na mravlja kiselina. Efikasnost je

dobra i do spoljne temperature od 300C, ali none ne smeju biti ispod 50C.

prvi tretman se obavlja tokom jula meseca, pre polaganja jaja za zimske

pele koje bi varoa verovatno otetila. Drugi tretman se primenjuje posle

prihranjivanja ako je za njim bilo potrebe, krajem septembra. Naravno da se

moe primeniti i bilo kada tokom godine, kada za tretiranjem postojineodlona potreba (utvrdjena velika prisutnost varoe u konici).

Ispariva se jednostavno puni kiselinom. Prvo se privrsti za donju

letvicu praznog rama priloenim trakam. ine ga dve komore (otovrena i

zatvorena). U zatvorenu se oprezno sipa kiselina ( kroz otvorenu) a onda se

okvir stavi u konicu. Otvorena komora ima u sebi komad kartona koji upija

kiselinu i isparava je svojom povrinom. Svako pelinje drutvo dobije 80 mlkiseline po posednutom nastavku.

U julu, posle vrcanja, tokom 5 dana, dnevno isparava od 15-20 ml

kiseline, au septembru, posle prihranjivanja, tokom 10 dana po 6-10 ml

dnevno (zbog niih temperatura, pa se zato ispariva i dri due u konici).

Zavisno od tipa konice, ispariva se moe postaviti iza prvog rama bez legla

(gledajui od zone legla), ili u gornjem nastavku. Kod zajednica u dvanastavka kiselina se moe podeliti u dva isparivaa i oba se postave



7/9


6

dijagonalno, da bi dejstvo bilo ravnomernije. Kod konica gde su okviri

postavljeni na toplo, isparivanje je ravnomernije, a efikasnost vea.

Vane napom ene

Bez obzira na metod primene mravlje kiseline, treba oekivati odredjeni

gubitak pela, legla, ali i matica. Uz to, nijedan institut za pelarstvo u svetu

ne moe da vam garantuje efikasnost bilo kog metoda. Efikasnost zavisi od

velikog broja faktora (kvalitet mravlje kiseline, nain upotrebe, kvalitet i tip

konica, provetrenost pelinjaka, broj otovra na konici, spoljna temperatura,

jaina drutva, koliina legal). Zato pelari treba da shvate da sami moraju za

svoje uslove pelarenja da pronadju odgovarajui metod primene i dozu

kiseline. Moraju da primene neku metodu na malom broju konica, pa ako

bude efikasna, mogu da je primene na ceo pelinjak. U svakom sluaju, prvo

krenuti sa ovde preporuenim dozama.

OKSALNA KISELINA

Postoje tri metode primene oksalne kiseline. Najpogodnija je kapanjem.

Tretiranje se obavlja neverovatnom brzinom, neverovatno je jeftino i daje

neverovatnu efikasnost . koristi se zimi, kada nema legla jer tada sva varoa

na pelama, pri spoljnim temperaturama od najmane 50C. nepostojanje legla

se utvrdjuje nasuminom proverom na manjem broju konica.

Prvo se pripremi rastvor oksalne kiseline. Najee se preporuuje da

se u 1 litar 20%-nog eernog sirupa koji je zagrejan na 300C (zbog relativno

teke topljivosti kristala kiseline), sipa 35g oksalne kiseline u kristalu

(dihidrat). Treba biti oprezan pri rastvaranju zbog toksinosti kiseline, i biti

dobro zatitien, kao i kod mravlje kiseline. Kada se rastvor napravi, vie ne

predstavlja veliki rizik po onoga ko ga koristi, ali mere opreznosti ostaju. Zato

je bolje da rastvaranje obavi struno lice. U novije vreme se moe uti da je

efikasnost dobra i kod korienja vodenog rastvora kiseline (bez eera).



8/9


7

Zatim se u plastian pric uvue

rastvor kiseline, otvori konica, i

nakapava se iskljuivo po pelama

(ne po satonoama), otprilike 5 ml po

posednutoj ulici pela u DB konici,

dok se kod drugih konica koliina

umereno smanjuje srazmerno veliini

rama. Poeljno je da rastvor pri

tretiranju ima temperaturu tela.

Vano je napomenuti da se oksalna kiselina na jednom drutvu sme

primeniti samo jednom godinje. Tada nema nikakvog tetnog efekta po

pele, a efikasnost je 90-99%. Ako se doza prekorai, drutvo moe da

oslabi, a ako se primeni dva ili vie puta na jednoj istoj generaciji pela,

drutvo moe da ugine. Varoe uginjavaju i nekoliko nedelja po tretiranju.

Kristale kiseline moete

uvati neograni

eno dugo, a pripremljeni rastvor

najvie 6 meseci.

Utvrd jivan je bro ja varoe u konic i

U ovu svrhu moramo da posedujemo mreastu podnjau, i fioku ispod

mree. Varoa je ivo bie i mora da ugine, a tada pada na podnjau. Ako je

ona drvena, pele e je izbaciti napolje, a ako je mreasta, pae u fioku, i vi

moete izbrojati varoe. Spreite pristup mravima, jer nose varou. U fiocitokom sezone legla moete nai tamne (zrele) i svelte (one nisu dovrile

razvoj u leglu). Ako leti nema svetlih varoa, vrlo je verovatno da drutvo

nema leglo, i treba ga sanirati. Broj prirodno opalih varoa u jednom danu

(proseno, tokom recimo mesec dana) se mnoi sa izvesnim brojem i dobija

se broj varoa u drutvu. to je vei prirodni osip varoe taj broj je manji. Ako

od maja do septembra pada samo 1 varoa dnevno, u zajednici ih ima pre300, nego 200 ili 100. Ako dnevno padne 100 varoa, to ne znai da ih ima



9/9


8

30.000, ve 8-15.000. Kod zajednica koje su pred uginjavanjem od varoe,

dnevno moe da padne i vie od 1.000 tamnih varoa. Tokom jeseni i zime,

kada nema legla i sva varoa je na pelama, smatra se da na 1 priordno

otpalu varou dnevno, u konici ima do 500 varoa. To drutvo je ugroeno!

Zimsku zaraenost moemo utvrditi i tako to iz sredine klubeta

stresemo u teglu 50-100 pela. Prelijemo ih sa 100-150 ml vrele vode u kojoj

je rastvoreno 2-3 g praka za pranje. Promukamo, i korz 2-3 minuta

odlijemo vodu. Prebrojimo pele i otputene varoe. Stepen napada

raunamo tako to broj varoa pomnoimo sa 100 i podelimo sa brojem pela.

Kod slabe zaraenosti na 100 pela emo nai 2 varoe, kod srednje do 5, a

kod visoke preko 9 varoa. Ako stepen zaraenosti prelazi 2%, mora se jo

jednom tretirati.

AUTORI PRIRUNIKA

Dr vet. med. Zoran Raievi

vet. spec. epizootlog

ef odeljenja za pelarstvo VSI Ni i

potpredsednik Regionalne asocijacije

pelarskih organizacija jugoisto

ne Srbije

za zdravstvenu zatitu pela.

(018) 363-301 (063) 463-501

Dr med. Radoljub ivadinovi

Predsednik Drutva pelar Aleksinac i

potredsednik regionalne asocijacije

pelarskih organizacija jugoistone Srbije

za obrazovanje i marketing

(018) 846-734 (063) 860-8510

PDF d i h Fi P i dfF P i l i h // fi i

Documents

efikasno suzbijanje varoe - brosura