Ekološko inženjerstvoMaterijal sa predavanja

EKOLOŠKO INŽENJERSTVO?!

Ekološko?EKOLOGIJA

• Екологија је наука о животној средини

oikos - дом, домаћинство и logos - наука, изучавање.

• екологија је научна дисциплина која проучава распоред и распрострањеност живих организама и биолошке интеракције између организама и њиховог окружења.

У јавности се овај термин често користи као синоним за појам заштите животне средине, што није исправно јер је

заштита животне средине само једна од области којима се бави екологија.

Inženjerstvo zaštite životne sredine

• zaštita životne sredine podrazumeva skup različitih postupaka i merakoji sprečavaju ugrožavanje životne sredine s ciljem očuvanja biološkeravnoteže.

DAKLE:

• ekologija je disciplina koja se bavi uočavanjem problema u životnojsredini,

• inženjerstvo zaštite životne sredine predstavlja disciplinu koja nalazinačin i adekvatan pristup rešavanju uočenog problema u životnojsredini.

Suština je da se nauke o životnoj sredini bave svakim problemom koji utiče na organizme.

Primenjena nauka koje traže praktične odgovore i rešenja kako bi život na zemlji bio ODRŽIV

Multidisciplinarna iinterdisciplinarna nauka

kroz pristupe različitih naučnih disciplina dobija celokupan uvid u procese koji se odvijaju u životnoj

sredinu i utvrđuje se kvaliteta životne sredine

Osnov za preduzimanje mera

Prirodne discipline• Fizika• Hemija• Biologija:zoologija/botanika• Klimatologija• Geologija• Hidrologija• Inženjerske dicipline• Matematika• .......

Društvene nauke

• Ekonomija

• Menadžment

• Sociologija

• Političke n.

• Pravo...

Multidisciplinarnost nauka o životnoj sredini

Pomažu oko modelovanja životne sredine

Pomažu oko razumevnaja biotičkih komponenti i njihove interakcije

Pružaju tehničko-tehnološka rešenja za sprečavanje zagađenja

Koriste se za razjašnjavanje strukture abiotičkih komponenti životne sredine procesa koji se odigravaju u ŽS uključujući i balans mase i energije

Raznjašnjavaju različite socio-ekonomske efekte i uticaj na razvoj društvaPravo je legalno uporište za preduzimanje mera, utvrđivanje pravila i vođenja politike

Prirodne nauke (biologija, biohemija, mikrobiologija…) pomažu oko razumevanja biotičkih komponenti i njihove interakcije.Prirodne nauke (fizika, hemija…) koriste se za razjašnjavanje strukture abiotičkih komponenti životne sredine i procesa koji se odigravaju u životnoj sredini, uključujući i balans mase i energije.Matematika, statistika, informatika i srodne nauke pomažu u modelovanju životne sredine.Inzenjerstvo (Građevinarstvo, hidraulika, nanothenologija) i slično pružaju tehničko-tehnološka rešenja za sprečavanje i uklanjanje zagađenja. Ekonomija, sociologija, menadžment i srodne nauke pomažu u razjašnjavanju različitih socio-ekonomskih efekata i uticaja istih na razvoj društva. Pravne nauke pružaju legalno uporište za preduzimanje mera, utvrđivanje pravila i vođenje zakonodavne politike.

Osnove inženjerstvazaštite životne sredine

EkosistemiHidrologija Hemija životne

sredine

Regulativa iz oblastizaštite životne sredine

Kontrola zagađenja podzemnih vodaUpravljanje otpadom

(opasnim i neopasnim)

Tretman otpadnih voda i otpadnih gasova

Tretmane vode za piće

Procena kvalitetavoda, vazduha i

zemljišta

Procenahemijskog rizika

EKOLOGIJA≠Inženjerstvo ZžS

Neke definicije....

Živo

tna

sred

ina

Prirodnaabiotička

Voda

Vazduh

zemljište

biotička

Biljke

Životinje

mikrobi

Stvorena Materijalna dobra

Životna sredina (Environment, Okruženje, Okoliš)jeste skup prirodnih (biotičkih i abiotičkih) i stvorenih vrednosti čiji

kompleksni međusobni odnosi čine okruženje, odnosno prostor i uslove za život.

Životna sredina AtmosferaLitosfera

Hidrosfera

Bisfera

• Zagađujuća materija

• jeste svaka materija (uneta direktno ili indirektno od strane čoveka u neki medijum) prisutna u nekom medijumu, koja ima štetne efekte po zdravlje ljudi i životnu sredinu u celini;

✓POLUTANT

• Primer?

Izvor zagađenja

Zagađujuća Materija ≠ Zagađivač

ZAGAĐIVAč je pravno ili fizičko lice koje svojom (ne) aktivnošću zagađuje ŽS, ispušta yagadjujuce materije u bilo koji element životne sredine

Primeri zagađujućih materija i njihovih izvora

Zagađujuća materija Glavni izvori zagađenja

Sumpordioksid (SO2) Sagorevanje uglja, nafte, crna i obojena

metalurgija

Vodoniksulfid (H2S) Hemijski procesi, kafilerije, rafinerije

Ugljenmonoksid (CO) Sagorevanje, motori SUS

Oksidi azota (NOX) Sagorevanje, motori SUS

Čađ Sagorevanje

Suspendovane čestice Sagorevanje, Tehnološki procesi,

kamenolomi, cementare

Isparljiva organska jedinjenja (VOC) Hemijski procesi, prerada nafte,

distribucija benzena

Dominantni izvori zagađenja vazduha

• PRIRODNI IZVORI: vulkani, šumski požari, temalni izvori, okeani, kosmička prašina, raznošenje površinskog sloja zemljišta pod dejtvom vetra....

• ANTROPOGENI IZVORI:

Izvori zagađenja ambijentalnog vazduha najvećimdelom su antropogenog porekla i mogu se svrstati u dve grupe:

1) STACIONARNE:

Tačkasti: Izvori zagađenja vezani

za industriju i industrijska područja, hemijsku industriju, proizvodnjunemetala i metalnu industriju, proizvodnju električne energije; Izvorizagađenja u urbanim sredinama kao što su zagrevanje, spaljivanjeotpada i individualna ložišta, hemijske čistione i sl.

2) POKRETNE: izvori zagađenja obuhvataju bilo koji oblik motornih vozila sa unutrašnjim sagorevanjem (vozila koja koriste benzin, dizel, motocikli i avioni).

Difuzni:

izvori zagađenja u ruralnim područjima vezanim za poljoprivredne aktivnosti, rudarstvo i kamenolome;

Izvori zagađenja vode

• Promene u kvalitetu podzemnih ili površinskim voda, mogu da ukazuju nauticaj prirodnih ili antropogenih faktora.

• Antropogen faktori koji mogu da utiču i menjaju kvalitet vodenog tela mogubiti prouzrokovani vanrednim, (akcidentalnim, nenamernim) i redovnim,kontrolisanim ispuštanjem.

• Izvori zagađivanja vode mogu se svrtstati u dve odnove grupe: rasuti i tačkasti.

Tačkasti izvori

• Podrazumevaju sve izlive u recipijente kojipotiču iz cevi, drugog vodotoka ili kanala.

• U ovu grupu se ubraja zagađenje koje potiče iz :

• industrijskih izvora,

• komunalnih sistema za odvođenje otpadnihvoda,

• odnosno postrojenja za prečišćavanjeotpadnih voda bilo da se radi o komunalnimili industrijskim otpadnim vodama.

Rasuti izvori

• Podrazumevaju izvore čiji uliv u recipijent nije tačno definisan protokom i količinom.

• Obično kada govorimo o rasutom zagađenju razmatramo zagađenje koje dolazi sa određenih površina.

• Ovo zagađenje je uglavnom povezano sa spiranjem zagađenja sa neke površine, tokom i nakon kišnog perioda

TAČKASTI IZVORI

RASUTI/DIFUZNI IZVORI

površine u urbanim sredinama Ruralne sredine

Poljiprivredne površine

Farme

Fabrika

Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda

Suburbana područja

RASUTI/DIFUZNI IZVORI

• Emisije/ispuštanje

jeste ispuštanje i isticanje zagađujućih materija u gasovitom, tečnom i čvrstom agregatnom stanju iz izvora zagađivanja u životnu sredinu;

• Kvalitet ŽS

jeste stanje životne sredine koje se iskazuje fizičkim, hemijski, biološkim, estetskim i drugim indikatorima

• Granična vrednost emisije (GVE)

je najviši dozvoljeni nivo zagađujuće materije u nekom medijumu, utvrđen na osnovu naučnih saznanja, kako bi se izbegle, sprečile ili smanjile štetne posledice po zdravlje ljudi i/ili životnu sredinu i koja se ne sme preći kada se jednom dostigne;

• Monitoring

• jeste plansko, sistemsko i kontinualno praćenje stanja prirode, odnosno delova biološke, geološke i predeone raznovrsnosti, kao deo celovitog sistema praćenja stanja elemenata životne sredine u prostoru i vremenu;

• Nivo zagađujuće materije

• je koncentracija zagađujuće materije u vazduhu/vodi/zemljištu po jedinici mase medijuma;

PRIMER?Razlika izmedju nivoa zagađujuće materije i GVE?!

• Degradacija ŽS

jeste proces narušavanja kvaliteta životne sredine koji nastaje prirodnom ili ljudskom delatnošću ili nastaje nepreduyimanjem mera radi otklanjanje narušavanja

• Degradirana ŽS

jeste izmenjena i/ili kultivisana sredina čiji su biodiverzitet, geodiverzitet i/ili predeoni diverzitet, produktivnost i kvalitet/vrednost suštinski smanjeni;

Sanacija/remedijacija

jeste proces čišćenja ili korišćenja drugih metoda

za uklanjanje zagađenja, ili unapređenje drugih

nepovoljnih karakteristika na određenoj lokaciji do

nivoa koji je bezbedan/povoljan za buduće korišćenje;

NAČELA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE (11)Zakon o zaštiti životne sredine

1) NAČELO INTEGRALNOSTI

Državni organi, organi autonomne pokrajine i organi jedinice lokalne samouprave obezbeđuju integraciju zaštite i unapređivanja životne sredine u sve sektorske politike sprovođenjem međusobno usaglašenih planova i programa i primenom propisa kroz sistem dozvola, tehničkih i drugih standarda i normativa, finansiranjem, podsticajnim i drugim merama zaštite životne sredine.

2) Načelo prevencije i predostrožnosti

Svaka aktivnost mora biti planirana i sprovedena na način da:

• prouzrokuje najmanju moguću promenu u životnoj sredini;

• predstavlja najmanji rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi;

• smanji opterećenje prostora i potrošnju sirovina i energije u izgradnji, proizvodnji, distribuciji i upotrebi; u

• uključi mogućnost reciklaže;

• spreči ili ograniči uticaj na životnu sredinu na samom izvoru zagađivanja.

Načelo predostrožnosti ostvaruje se procenom uticaja na životnu sredinu i korišćenjem najboljih raspoloživih i dostupnih tehnologija, tehnika i opreme.

Nepostojanje pune naučne pouzdanosti ne može biti razlog za nepreduzimanje mera sprečavanja degradacije životne sredine u slučaju mogućih ili postojećih značajnih uticaja na životnu sredinu.

3) Načelo očuvanja prirodnih vrednosti

prirodne vrednosti koriste se pod uslovima i na način kojima se obezbeđuje očuvanje vrednosti geodiverziteta, biodiverziteta, zaštićenih prirodnih dobara i predela.

Obnovljivi prirodni resursi koriste se pod uslovima koji obezbeđuju njihovu trajnu i efikasnu obnovu i stalno unapređivanje kvaliteta.

Neobnovljivi prirodni resursi koriste se pod uslovima koji obezbeđuju njihovo dugoročno ekonomično i razumno korišćenje, uključujući ograničavanje korišćenja strateških ili retkih prirodnih resursa i supstituciju drugim raspoloživim resursima, kompozitnim ili veštačkim materijalima.

Šta su resursi?

• Pojam „Resurs“ potiče od francuske reči ressource što znači znači izvor iz koga se dobavljaju sirovine i energija.

• U resurse ubrajamo• mineralne sirovine (rude, nafta i gas),

• obnovljive izvore energije, sve vrste voda i zemljište kao podloga za razvoj poljoprivrede.

Klasifikacija prirodnih resursa

• Obnovljivi resursi imaju moć regeneracije

(ukoliko intenzitet obnavljanja ne prevazilazi tempo korišćenja)

Upotreba ovih resursa može biti vremenski ograničena.

• Neobnovljivi resursi formirani su u davnoj geološkoj prošlosti i zanjihovo stvaranje bili su potrebni milioni godina. Iz tog razlogakorišćenje neobnovljivih resursa privlači najveću pažnju i ima najvećiznačaj za dalji razvoj gotovo svih aspekata društva. Kada govorimoo neobnovljivim resursima pre se može govoriti o najracionalnijemeksploatisanju nego o održivom korišćenju.

Zašto su važni RESURSI?

• Prirodni resursi, kao izvori sirovina i energije predstavljaju osnovu razvoja svake zemlje. Izove činjenice, za eksploataciju i primarnu preradu sirovina iz prirodnih resursa, proistekao je nazivbazna industrija. Sam naziv, ističe njen značaj za razvoj svih drugih industrijskih grana.

Osnovnu najvećeg dela industrijske proizvodnje (izuzimajuci zemljište i vodu) čine neobnovljivimineralni resursi kao što su rude, nemetali i energenti.

• Količina dostupnih resursa na kojima se bazira industrijska proizvodnja, obrnuto jesrazmerna stepenu (intenzitetu) industrijske proizvodnje. Ova činjenica između ostaloobjašnjava povećanje cena mnogih resursa u poslednjih nekoliko decenija, ali i dovodi do pitanja dali će ubrazani rast industrijske proizvodnje dovesti do potpunog iscrpljivanja određenih resursa, što bikonačno dovelo do prestanka industrijske proizvodnje.

Uticaj ekploatacije resursa na ŽS

• Pored činjenice da korišćenje neobnovljivih resursa smanjujemodostupnu količinu tog resursa za naredni period, kao veliki problemjavlja se i gotovo neizbežan izuzetno veliki negativan uticajeksploatacije ovih resursa na životnu sredinu. Naime, eksploatacijumnogih mineralnih resursa prati degradacije velikih površinazemljišta, kao i nastanak velikih količina otpada.

• Tako je npr. rudarska industrija u samom vrhu liste velikihzagađivača svih činilaca životne sredine iz razloga što je veomačesto za dobijanje određene količine rude potrebno iskopati odnekoliko puta do nekoliko stotina puta više materijala, nakon čega ćetaj višak iskopanog materijala nakon prerade postati otpad saizraženim negativnim uticajem na životnu sredinu.

4) Načelo održivog razvoja

Održivi razvoj je usklađeni sistem tehničko-tehnoloških, ekonomskih i društvenih aktivnosti u ukupnom razvoju u kojem se na principima ekonomičnosti i razumnosti koriste prirodne i stvorene vrednosti sa ciljem da se sačuva i unapredi kvalitet životne sredine za sadašnje i buduće generacije.

Održivi razvoj ostvaruje se donošenjem i sprovođenjem odluka kojima se obezbeđuje usklađenost interesa zaštite životne sredine i interesa ekonomskog razvoja.

5) Načelo odgovornosti zagađivača i njegovog pravnog sledbenika

• Pravno ili fizičko lice koje svojim nezakonitim ili neispravnim aktivnostima dovodi do zagađenja životne sredine odgovorno je u skladu sa zakonom.

• Zagađivač je odgovoran za zagađivanje životne sredine i u slučaju likvidacije ili stečaja preduzeća ili drugih pravnih lica, u skladu sa zakonom.

• Zagađivač ili njegov pravni sledbenik obavezan je da otkloni uzrok zagađenja i posledice direktnog ili indirektnog zagađenja životne sredine.

• Promene vlasništva preduzeća i drugih pravnih lica ili drugi oblici promene svojine obavezno uključuju procenu stanja životne sredine i određivanje odgovornosti za zagađenje životne sredine, kao i namirenje dugova (tereta) prethodnog vlasnika za izvršeno zagađivanje i/ili štetu nanetu životnoj sredini.

6) Načelo "zagađivač plaća"

Zagađivač plaća naknadu za zagađivanje životne sredine kada svojim aktivnostima prouzrokuje ili može prouzrokovati opterećenje životne sredine, odnosno ako proizvodi, koristi ili stavlja u promet sirovinu, poluproizvod ili proizvod koji sadrži štetne materije po životnu sredinu.

Zagađivač, u skladu sa propisima, snosi ukupne troškove mera za sprečavanje i smanjivanje zagađivanja koji uključuju troškove rizika po životnu sredinu i troškove uklanjanja štete nanete životnoj sredini.

7) Načelo "korisnik plaća"

Svako ko koristi prirodne vrednosti dužan je da plati realnu cenu za njihovo korišćenje i rekultivaciju prostora.

Državni organi, u okviru svojih finansijskih mogućnosti, otklanjajuposledice zagađivanja životne sredine i smanjenja štete u slučajevimakada je zagađivač nepoznat, kao i kada šteta potiče usled zagađivanjaživotne sredine iz izvora van teritorije Republike Srbije.

8) Načelo supsidijarne odgovornosti

9) Načelo primene podsticajnih mera

Državni organi, odnosno organi autonomne pokrajine, odnosno organi jedinice lokalne samouprave

preduzimaju mere očuvanja i održivog upravljanja kapacitetom životnesredine, posebno smanjenjem korišćenja sirovina i energije isprečavanjem ili smanjenjem zagađivanja životne sredine, primenomekonomskih instrumenata i drugih mera, izborom najboljih dostupnihtehnika, postrojenja i opreme koja ne zahteva prekomerne troškove iizborom proizvoda i usluga.

10) Načelo informisanja i učešća javnosti

Uostvarivanju prava na zdravu životnu sredinu svako ima pravo da bude obavešten o stanju životne sredine i da učestvuje u postupku donošenja odluka čije bi sprovođenje moglo da utiče na životnu sredinu.

Podaci o stanju životne sredine su javni.

Građanin ili grupe građana, njihova udruženja, profesionalne ili druge organizacije, pravo na zdravu životnu sredinu ostvaruju pred nadležnim organom, odnosno sudom, u skladu sa zakonom.

11) Načelo zaštite prava na zdravu životnu sredinu i pristupa pravosuđu

Modeli degradacije životnesredine

DEGRADACIJA ŽIVOTNE SREDINE

Degradacija životne sredine

Zagađenje pojedinici

upotrebljenogresursa

Upotreba resursa

po stanovniku

Broj stanovnika= X X

Prost model degradacije:

Degradacija životne sredine postoji od kada čovek

zadovoljava svoje osnovne potrebe za hranom i

vodom.

Nekontrolisani rast stanovništva se smatra jednim od uzroka degradacije životne sredine.

To se naročito odnosi na nerazvijene zemlje, gde je porast broja stanovništva očigledniji, a sistem

upravljanja otpadom i uopše životnom sredinom tek u razvoju. Smatra se da će do 2050.godine broj

stanovnika na planeti dostići čak 9 milijardi, što će prouzrokovati sve veću potrebu za iskorišćenjem

resursa.

Prekomerno zagađenje životne sredine

Nerazvijene zemlje: prekobrojna populacija

Uticaj na životnu sredinu Broj stanovnikaUpotreba resursa po stanovniku

Uticaj na zivotu sredinu po jedinici upotrebljenog resursa

Razvijene zemlje: prekomerna upotreba resursa

Složeni model degradacije

Sistem zaštite životne sredine

Zakon o zaštiti životne sredine("Sl. glasnik RS", br. 135/2004, 36/2009, 36/2009 - dr. zakon, 72/2009 - dr. zakon, 43/2011 - odluka US i 14/2016)

• Uređuje integralni sistem zaštite životne sredine kojim se obezbeđuje ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini i uravnotežen odnos privrednog razvoja i životne sredine.

Sistem zaštite životne sredine čine MERE, USLOVI i INSTRUMENTI za:1. Održivo upravljanje, očuvanje prirodne ravnoteže, celovitosti, raznovrsnosti i

kvaliteta prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih živih bića;2. Sprečavanje, kontrolu, smanjivanje i sanaciju svih oblika zagađivanja životne

sredine.

Subjekti sistema zaštite životne sredine

Sistem zaštite životne sredine, u okviru svojih ovlašćenja, obezbeđuju:

1) Republika Srbija;

2) autonomna pokrajina;

3) opština, odnosno grad (u daljem tekstu: jedinica lokalne samouprave);

4) preduzeća, druga domaća i strana pravna lica i preduzetnici koji u obavljanju privredne i druge delatnosti koriste prirodne vrednosti, ugrožavaju ili zagađuju životnu sredinu (u daljem tekstu: pravna i fizička lica);

5) naučne i stručne organizacije i druge javne službe;

6) građanin, grupe građana, njihova udruženja, profesionalne ili druge organizacije.

SVI SUBJEKTI SISTEMA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE DUŽNI SU DA ČUVAJU I UNAPREĐUJU ŽIVOTNU SREDINU.

Obaveze subjekata

U ostvarivanju sistema zaštite životne sredine Republika Srbija, autonomnapokrajina, jedinica lokalne samouprave, pravna i fizička lica odgovorna suza svaku aktivnost kojom menjaju ili mogu promeniti stanje i uslove u životnoj sredini, odnosno za nepreduzimanje mera zaštite životne sredine.

Pravna i fizička lica dužna su da u obavljanju svojih delatnosti obezbede:

• racionalno korišćenje prirodnih bogatstava;

• uračunavanje troškova zaštite životne sredine u okviru investicionih iproizvodnih troškova,

• primenu propisa, odnosno preduzimanje mera zaštite životne sredine

Sistem zaštite životne sredine čine MERE, ZAHTEVI/USLOVI i INSTRUMENTI

MERE (preventivne)1. Prostorno I urbanisticko planiranje

2. Planiranje i izgradnja

3. Strateska procena uticaja

4. Procena uticaja projekata na žs

5. Integrisano sprečavanje i kontrola zagadjenja

6. Zaštita od hemijskog udesa

Zahtevi (2):

ZAHTEVI koji se odnose na KVALITET ŽIVOTNE SREDINE:

Granične vrednosti EMISIJE zagadjucih materija u vazduh vodu i zemljište

Kvalitet životne sredine – nivo zagađujućih materija u vazduhu, zemljištu vodi, nivo buke, zračenja...

USLOVI

Postrojenje može da se izgradi i radi pod USLOVOM da ispunjava ZAHTEVE (u pogledu emisije, nivoa zagadujućih materija, uređaja za smanjenje emisije)

U suprotnom (ne ispunjavanja ZAHTEVA) Vlada može ograničiti rad postrojenja – na određeno vreme

• ZAHTEVI koji se odnose na KVALITET PROIZVODA, PROCESE I USLUGE

U RS se mogu koristiti tehnologije ili proizvodi (domaći ili uvezeni), ako ispunjavaju zahteve u pogledu kvaliteta ŽS

Proizvod, na deklaraciji, mora sadržati upozorenje na zagađenje ŽS i štetu po ljudsko zdravlje koje prouzrokuje taj proizvod ili njegova ambalaža

U slučaju sumnje Ministarstvo može zatražiti da se oceni u odnosu na štetni uticaj na ŽS

Ministarstvo može ZABRANITI proizvodnju i promet proizvoda ukoliko se utvrdi štetni uticaj na ŽS

Ekološki znak

• Utvrđuje sa za proizvode i usluge koji manje zagađuju ŽS i to u smislu• Smanjene potrošnje energetskih resursa

• Smanjenja emisije štetnih i opsanih materija

• Smanjenje generisanja otpada

• Smanjenje potrošnje resursa

• I dr.

Dodela ekološkog znaka je utvrđena posebnom procedurom

Ekološki znak se dodejuje na period od 3 godine

Eko znak EU Eko znakRepublike Srbije

Instrumenti (ekonomski)

• Uspostavljanje sistema i ostavarivanje ciljeva ŽS ostvaruju se obezbeđivanjem finansijskih sredstava:

• Naknada za korišćenje prironih resursa („korisnik plaća“)

Korisnik prirodne vrednosti plaća naknadu i snosi troškove sanacije i rekultivacije

• Naknada za zagađivanje životne sredine („zagađivač plaća“)

Naknada se plaća u zavisnoti od vrste i količine zagađujuće materije, odloćenog otpada..

• Naknada za štetu i unapređenje ŽS (na nivou Lokalne Samouprave „eko dinar“ )Koriščenje stambenih i poslovnih prostora, obavljenje delatnosti, transport nafte i drugih opasnih materija kroz/u teritoriju LS....

Ova sredstva moraju se trošiti namenski-za ŽS

Finansiranje može biti i od: Donacija, Krediti, Medjunarodne pomoći, Stranih ulaganja, Fondova EU, UN i dr.

Zeleni fond

• Sredstva koja se koriste zaštitu i unapredjenje ŽS

• Za dodelu sredstava Ministrastvo ŽS raspisuje konkurs

• Sredstva se mogu koristiti za:• Za zaštitu , očuvanje i poboljšanje kvaliteta vazduha, vode, zemljišta, šuma• Sanaciju deponija• Uvođenje čistijih tehnologija• Podsticanje koriščenje obnovljivih izvora energije• Podsticanje razvoja održivog razvoja• .• .• .

Ekonomske podsticajne mere

• za pravna i fizička lica koja

• koriste tehnlogije koje manje zagađuju ŽS u odnosu na slične, • koriste obnovljive izovre energije, • korste opremu koja služi za zaštitu ŽS

mogu se utvrditi poreske, carinske i druge olakšice• za potrošače koji

• Organizovano vračaju iskorišćenu ambalažu i uređaje• Proizvođače plastičnih kesa• Operatere za postrojenja za ponovnu upotrebu • Sakupljače otpada i druge

Mogu se utvrditi posebne podsticajne mere- subvencije

Zakonske obaveze

( u zavisnosti od tipa aktivnosti i kapaciteta proizvodnje)

Monitoring

NRZ

Preventivne mere:

„Projekti ZŽS”

Za obezbeđivanje

zahteva

U pogledu kvalieta ŽS:

Tahničko-tehnološkemere za ZŽS

Standar d

(ISO 14000)EMAS

Neobavezne aktivnosti

Obaveze privrednih subjekata

Upravljanje otpadom

Pomažedonosiocu odluka

Projekti ŽSSagledavaju moguće uticaje projekta/objekta/postrojenja na ŽSPredlažu najbolja moguća rešenjaIntegrisani su u proces dobijanja dozvola za gradnju I rad

Да постигне исправан и одржив развојДа ојача процесе прављења стратегије, плана и програмаДа уштеди новац и време избегавањем скупих грешакаДа побољша управljanje добрима и ојача поверење јавности у доношењу одлука

Prethodna studija opravdanosti sageneralnim projektom Plan detaljne regulacije

Informacija o lokaciji/lokacijska dozvola

3. IPPC i INTEGRISNA DOZVOLA

2. STUDIJA O PROCENI UTICAJA

Glavni projekat Tehnička kontrola projekta

Građevinska dozvola

Projekat izvedenog objekta

Tehnički pregled objekta

Probni rad

Upotrebna dozvola

Studija opravdanosti i idejni projekat

I/II faza procene uticajaRevizija Idejnog projekta

građenje

RAD

Dokumentacija koja se pribavlja nakon izgradnje objekta

Dokumentacija potrebna za izgradnju objekta

Saglasnosti na glavni projekat

Vodna dozvola

1. STRATEŠKA PROCENI UTICAJA

1. Strateška procena uticajaZAKON O STRATEŠKOJ PROCENI UTICAJA(Službeni Glasnik RS 135/2004 i 88/2010

• Ovim zakonom uređuju se uslovi, način i postupak vršenja procene uticaja određenih

planova i programa na životnu sredinu (u daljem tekstu: strateška procena), radi obezbeđivanja zaštite životne sredine i

unapređivanja održivog razvoja integrisanjem osnovnih načela zaštite životne sredine u postupak pripreme i usvajanja planova i

programa.

Izuzeci od primene

Odredbe ovog zakona ne odnose se na planove i programe namenjene odbrani zemlje, na planove ublažavanja i otklanjanja posledica elementarnih nepogoda i na finansijske i budžetske planove.

Cilj Strateške procene

• Cilj Strateške procene je da već u toku priprema i pre usvajanja određenih planova i programa identifikuje i proceni njihove posledice na životnu sredinu.

• Konkretnije, Strateška procena obezbeđuje pravovremenu mogućnost uticanja i pretpostavljanja određenih posledica plana ili programa na životnu sredinu.

• Uticaje predloženog plana ili programa i njegovih alternativa treba analizirati pre donošenja odluke, tako da taj proces može da utiče na donošenje konačne odluke.

Prethodna studija opravdanosti sageneralnim projektom Plan detaljne regulacije

Informacija o lokaciji/lokacijska dozvola

3. IPPC i INTEGRISNA DOZVOLA

2. STUDIJA O PROCENI UTICAJA

Glavni projekat Tehnička kontrola projekta

Građevinska dozvola

Projekat izvedenog objekta

Tehnički pregled objekta

Probni rad

Upotrebna dozvola

Studija opravdanosti i idejni projekat

I/II faza procene uticajaRevizija Idejnog projekta

građenje

RAD

Dokumentacija koja se pribavlja nakon izgradnje objekta

Dokumentacija potrebna za izgradnju objekta

Saglasnosti na glavni projekat

Vodna dozvola

1. STRATEŠKA PROCENI UTICAJA

2. Procena uticaja(objekata i radova) na žsr.ZAKON O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU("Službeni glasnik RS", br. 135/04)

Cilj

• ima interdisciplinarni pristup

• modifikovati i poboljšati projekat - identifikuje, proceni i objavi

• umanjiti i izbeći štetan uticaj projekta na životnu sredinu –• odredi način prevencije, minimizacije, ublažavanja, remedijacije mogućih posledica

• uspostavlja program praćenja uticaja projekta na životnu sredinu

• podržava koncept održivog razvoja

• sprečava uvoz zastarele tehnologije

• povećati odgovornost onih koji donose odluke

• obezbediti koordinaciju među zainteresovanim stranama

• podići kvalitet procesa planiranja, odlučivanja i realizacije projekta

Prethodna studija opravdanosti sageneralnim projektom Plan detaljne regulacije

Informacija o lokaciji/lokacijska dozvola

3. IPPC i INTEGRISNA DOZVOLA

2. STUDIJA O PROCENI UTICAJA

Glavni projekat Tehnička kontrola projekta

Građevinska dozvola

Projekat izvedenog objekta

Tehnički pregled objekta

Probni rad

Upotrebna dozvola

Studija opravdanosti i idejni projekat

I/II faza procene uticajaRevizija Idejnog projekta

građenje

RAD

Dokumentacija koja se pribavlja nakon izgradnje objekta

Dokumentacija potrebna za izgradnju objekta

Saglasnosti na glavni projekat

Vodna dozvola

1. STRATEŠKA PROCENI UTICAJA

3. IPPC - Integrated pollution prevention and control

Integrisana prevencija i kontrola zagađenja Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине (Сл. Гласник РС, број 135/2004)

Уређује услове и поступак издавања интегрисане дозволе за постројења и активности која могу имати негативне утицаје на здравље људи, животну средину или материјална добра, врсте активности и постројења, надзор и друга питања од значаја за спречавање и контролу загађивања животне средине

Zakonske obaveze

( u zavisnosti od tipa aktivnosti i kapaciteta proizvodnje)

Monitoring

NRZ

Preventivne mere:

„Projekti ZŽS”

Za obezbeđivanje

zahteva

U pogledu kvalieta ŽS:

Tahničko-tehnološkemere za ZŽS

Standar d

(ISO 14000)EMAS

Neobavezne aktivnosti

Obaveze zagađivača

Upravljanje otpadom

Tehničko tehnološke mere

Izgradnja i rad postrojenja i obavljanje aktivnosti vrši se ako suispunjeni propisani zahtevi :

• emisije i nivoa zagađujućih materija u medijumima životne sredine,

• opreme i uređaja kojima se smanjuje ili sprečava emisija zagađujućih materija ili energije i obezbeđuje njeno očuvanje,

• odnosno ako su preduzete druge mere i radnje za obezbeđivanje propisanih uslova zaštite životne sredine.

Na teritoriji Republike Srbije može se primenjivati domaća ili uvezena tehnologija ili proces, odnosno proizvoditi istavljati u promet proizvodi ako ispunjavaju zahteve u pogledu životne sredine

Zakonske obaveze

( u zavisnosti od tipa aktivnosti i kapaciteta proizvodnje)

Monitoring

NRIZ

Preventivne mere:

„Projekti ZŽS”

Za obezbeđivanje

zahteva

U pogledu kvalieta ŽS:

Tahničko-tehnološkemere za ZŽS

Standar d

(ISO 14000)EMAS

Neobavezne aktivnosti

Obaveze zagađivača

Upravljanje otpadom

Šta je monitoring?

• Monitoring je sistematsko praćenje kvaliteta elementa životne sredine• Sistematsko

• Elementi životne sredine

• Kvalitet

DEFINICIJA MONITORINGA Zakon o zaštiti životne sredine (sl. Glasnik RS“ br 135/2004), član 70. :

• Monitoring se vrši sistematskim merenjem, ispitivanjem i ocenjivanjemindikatora stanja i zagađenja životne sredine koje obuhvata praćenjeprirodnih faktora, odnosno promene stanja i karakteristika životnesredine, uključujući i prekogranični monitoring i to:

• vazduha,• vode,• zemljišta,• biodiverziteta,• elemenata klime,• ozonskog omotača,• buke,• otpada• ranu najavu udesa sa praćenjem i procenom razvoja zagađenja

životne sredine, kao i preuzetih obaveza iz međunarodnih ugovora.

Gde pratimo? (Aspekti monitoringa)

Monitoring može da obuhvati

• Monitoring životne sredine (IMISIJE) (ambijenta-vazduh, akvatični ekosistemi, zemljište....)

• Monitoring emisija (otpadnih gasova i efluenata-otpadnih voda)

Šta je cilj monitoringa?

Monitoring, praćenje kvaliteta životne sredine, prvenstveno ima za cilj snimanjestanja kvaliteta životne sredine (trenutni status) kao i identifikaciju promenakvaliteta životne sredine tokom vremena (trend) .

Zašto je Monitoring bitan ?

• identifikaciju zagađivača

• definisanje mera zaštite,

• donošenje adekvatnih i pravovremenih odluka,

• formiranje informacionog sistema,

• reagovanje u akcidentnim situacijama i

• izveštavanje javnosti

KO Obezbeđuje monitoringa?(monitoring životne sredine)

• Republika, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave uokviru svoje nadležnosti utvrđene zakonom obezbeđuju kontinualnukontrolu i praćenje stanja životne sredine (u daljem tekstu:monitoring), u skladu sa ovim i posebnim zakonima.

• Monitoring je sastavni deo jedinstvenog informacionog sistema životnesredine.

Monitoring se vrši po definisanom Programu

Vlada donosi program monitoringa za period od dve godine.

• Autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave donosiprogram monitoringa na svojoj teritoriji

• Republika, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samoupraveobezbeđuju finansijska sredstva za obavljanje monitoringa.

KO može da vrši merenje?

• Monitoring može da obavlja i ovlašćena organizacija ako ispunjava uslove u pogledu kadrova, opreme, prostora, akreditacije za merenje datog parametra i JUS-ISO standarda u oblasti uzorkovanja, merenja, analiza i pouzdanosti podataka, u skladu sa zakonom.

• Ministar, po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministra nadležnog za određenu oblast, propisuje bliže uslove koje mora da ispunjava ovlašćena organizacija

Monitoring izvora emisije

• Pravno i fizičko lice koje je vlasnik, odnosno korisnik postrojenja koje predstavlja izvor emisija i zagađivanja životne sredine dužno je da, u skladu sa zakonom, preko nadležnog organa, organizacje ili ovlašćene organizacije:

• 1) obavlja monitoring emisije; (PLAN MONITORINGA)

• 2) obezbeđuje meteorološka merenja za velike industrijske komplekse ili objekte od posebnog interesa za Republiku, autonomnu pokrajinu ili jedinicu lokalne samouprave;

• 3) učestvuje u troškovima merenja kvaliteta ambijenta u zoni uticaja, po potrebi;

• 4) prati i druge uticaje svoje aktivnosti na stanje životne sredine.

Vlada utvrđuje vrste emisije i drugih pojava koje su predmet monitoringa zagađivača, metodologiju merenja, uzimanja uzoraka, način evidentiranja, rokove dostavljanja i čuvanja podataka.

• Zagađivač planira i obezbeđuje finansijska sredstva za obavljanje monitoringa emisije, kao i za druga merenja i praćenja uticaja svoje aktivnosti na životnu sredinu.

Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine

("Sl. glasnik RS", br. 135/2004)

• Ovim zakonom uređuju se uslovi i postupak izdavanja integrisane dozvole za postrojenja i aktivnosti koja mogu imati negativne uticaje na zdravlaje ljudi, životnu sredinu ili materijalna dobra, vrste aktivnosti i postrojenja, nadzor i druga pitanja od značaja za sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine.

• Član 9. propisuje obavezu da se zahtev za izdavanje IPPC dozvole između ostalog sadrži plan vršenja monitoringa; rezultate merenja zagađivanja činilaca životne sredine ili drugih parametara u toku trajanja probnog rada; plan upravljanja otpadom;

Šta sa podacima?

• Utvrđivanje stanja

• Utvrđivanje trendova (šta su trendovi?)

• Preduzimanje mere:• Identifikacija izvora zagađivanja

• Konkretne mere za smanjenje zagađenja

• Uspotavljanje informacionog sistema

Šta sa podacima?Dostavljanje podataka• Državni organi, odnosno organizacije, organi autonomne pokrajine i

jedinice lokalne samouprave, ovlašćene organizacije i zagađivači dužni su da podatke iz monitoringa dostavljaju Agenciji za zaštitu životne sredine na propisan način.

• Agencija uspostavlja Informacioni sistem

Informacioni sistem• Radi efikasnog identifikovanja, klasifikovanja, obrade, praćenja i

evidencije prirodnih vrednosti i upravljanja životnom sredinom u Republici uspostavlja se i vodi informacioni sistem zaštite životne sredine

• Informacioni sistem obezbeđuje formiranje, klasifikovanje,održavanje, prezentaciju i distribuciju numeričkih, opisnih iprostornih baza podataka o:

• kvalitetu medijuma životne sredine,

• praćenju stanja i zaštiti životne sredine,

• zakonodavnim, administrativnim i organizacionim i strateškim merama,

• naučno-tehničkim informacijama o planskim merama

• prevencije i

• razmenu informacija sa drugim informacionim sistemima i dr.

Sastavni deo informacionog sistema je

Nacionalni registar izvora zagađenja i zagađujućih materija (NRIZ)

• Radi praćenja kvalitativnih i kvantitativnih promena u životnojsredini i preduzimanja mera zaštite u životnoj sredini vodi seRegistar izvora zagađenja u skladu sa Zakonom.

• Integralni katastar zagađivača vodi Agencija za zaštitu životnesredine.

• Zagađivač je dužan da o svom trošku dostavlja propisanepodatke na način i u rokovima utvrđenim u skladu sazakonom.

NRIZ-Nacionalni registar izvora zagađivanja I zagađujućih materija u ŽSŠta je NRIZ?

Katastar zagađivača ili registar ispuštanja je baza podataka o potencijalno opasnim hemijskimsupstancama i/ili zagađujućim materijama koje se ispuštaju u vazduh, vodu, na zemljište ili se premeštaju sa mesta određenog za odlaganje Iili tretman.

Zašto NRIZ?

Ustav RS

Zakon o potvrđivanju registrima ispuštanjai prenosa zagađujućih materija uz Konvenciju o dostupnosti informacijama, učešću javnosti u donošenju odluka i prava na pravni zaštitu u pitanjimaživotne sredine (“Sl. Gasnik RS” br. 8/2011.)

Zakon o zaštiti životne sredine

Benefiti – Država, privredni subjekti, nauka, javnost

Kako NRIZ?

Ministar propisuje metodologiju za izradu integralnog katastra zagađivača, kao i vrstu, načine, klasifikaciju i rokove dostavljanja podataka

Zakonske obaveze

( u zavisnosti od tipa aktivnosti i kapaciteta proizvodnje)

Monitoring

Upravljanje otpadom

NRIZ

Preventivne mere:

„Projekti ZŽS”

Za obezbeđivanje

zahteva

U pogledu kvalieta ŽS:

Tahničko-tehnološkemere za ZŽS

Standar d

(ISO 14000)EMAS

Neobavezne aktivnosti

Obaveze zagađivača

Standardi

• Standardima se utvrđuju, pravila, zahtevi, uputstva, smernice ili karakteristike zaaktivnosti ili njihove rezultate, radi postizanja optimalnog nivoa uređenosti u odeređenoj oblasti.

• Jednostavnije rečeno, standard je dokument koji sadrži karakteristike i zahteve za:• proizvod (tehničke specifikacije),

• postupke proizvodnje

• metode ispitivanja i ocenjivanja usaglašenosti proizvoda sa zahtevima.

• Standard je javno dostupan dokument, utvrđen konsenzusom i odobren od priznatog tela,

• Standardi nastaju i razvijaju se kao rezultat dostignuća u nauci i tehnici, kaoi na osnovu iskustva i dobre prakse, u svim oblastima.

• Donošenje standarda ili srodnog dokumenta je skup koordiniranihaktivnosti koje započinju usvajanjem predloga za donošenje standarda, a završavaju se donošenjem akta kojim se proglašava da je standard donet.

Korišćenjem standarda u proizvodnji i pružanju usluga povećavaju se efikasnost procesa i podiže kvalitet usluga, čime se istovremeno izlazi u susret potrebama korisnika proizvoda i usluga i doprinosi podizanju nivoa njihovog zadovoljstva.

Benefiti standarda

Poularni standardi

ISO 9000 - Quality management

• Make sure your products and services meet customers' needs with this family of standards.

ISO 27001 - Information security

• Ensure your organization's information is secure with this family of standards.

ISO 26000 - Social responsibility

• Help your organization to operate in a socially responsible way with this standard.

ISO 45001 - Occupational Health and Safety

• Reduce workplace risks and create safer working environments.

ISO 50001 - Energy management

• Make energy savings and help make your organization more efficient with this standard.

ISO 8601 - Date and time format

• Use an internationally accepted way to represent dates and times.

ISO 14000 - Environmental managementUpravljanje zaštitom životne sredineRisk management standard

• Stavlja „pod kontrolu“ rizik zagađenja životne sredine

• Odnosno pružaju praktične alate za organizacije koje žele da IDENTIFIKUJU I KONTROLIŠU svoj uticaj na ŽS, a istovremeno da

poboljšavaju svoje performanse u smislu ZŽS

• ISO 14001-definiše zahteve i opisuje kako uspostaviti efikasan sistem upravljanja ZŽS

• ISO 14004 daje smernice za primenu zahteva standarda

ISO 14000Kako funkcioniše?Mora da se:

1. obezbedi VISOK NIVO konceptualnog razumevanja Organizacije • pitanja i probleme koji mogu +/- da utiču na ŽS (kvalitet žs, finansijske,

tehnološke, regionalne/lokane, konkurentnost, proizvodi)

• definiše način na koji će da upravlja svojim odgovornostima u vezi sa ŽS

Upostavljanje, održavanje, Neprestano poboljšanje SM ŽS

ISO 14000Kako funkcioniše?2. Definiše zainteresovane strana (NVO, zaposleni, lokalna zajednica, regulatorna

tela...): njihove potrebe i očekivanja • Zahtevi zainteresovanih strana nisu i ne moraju biti zahtevi organizacije

• Obavezni (zakonski) zahtevi

Zahtevi kada se usvoje od strane organizacije postaju obaveze za usklađivanje

3. Definišu Granice (fizičke i organizacione) primene sistema menadžmenta (SM)

4. Odredi nivo detalja i obima primene SM:• Da li je to jedan ili više procesa

• Da li će da integriše SM u različite proizvodne procese (projektovanje, razvoj, prodaja, markting)

• Da li će da ugrađuje pitanja i probleme u SM

ISO 14000ko je odgovoran za sprovođenje i realizaciju?• Najviše rukovodstvo organizacije je lično uključeno u odgovornosti

vezane za primenu i realizaciju SM i time pokazuje LIDERSTVO I POSVEĆENOST

• Najviše rukovodstvo može da delegira odgovornost za aktivnosti ALI KRAJNJA ODGOVRNOST je na njima

LIDERSTVO I POSVEĆENOST se iskazuje kroz skup principa koje definišu POLITIKU ZŽS

POLITIKA ZŽS

• Namere organizacije da podrži i unapredi peformanse ŽS

• Kroz politiku se definišu CILJEVI u vezi za ŽS na:• Strateškom - najvišem nivou organizacije i mogu se primeniti na sve delove

org

• Taktičkom i Operativnom nivou – specifični ciljevi za pojedine org. Jedinice i moraju da budu usaglašeni sa Strateškim ciljevima

• Kroz politiku se definišu mere koje će se preduzeti za poboljšanje ŽS

Prednosti implementacije sistema zaštite životne sredine ISO 14001:• smanjenje troškova upravljanjem otpadom (kvalitetnim odlaganjem

otpada, procesima reciklaže itd.);

• smanjenje štetnog otpada;

• smanjenje rizika od ekoloških katastrofa,

• usklađenost procesa za zakonskom regulativom;

• smanjuje se finansijski teret zbog reaktivnih upravljačkih strategija kao što su popravke, čišćenja, plaćanje kazni zbog kršenja zakona,

• razvijanje i podizanje ekološke svesti zaposlenih;

• pristup fondovima EU namenjenim "zelenim tehnologijama";

• adekvatan izbor novih tehnologija;

• uštede izborom adekvatne opreme za rad;

• povećanje korporativnog imidža organizacije

EMASThe EU Eco-Management and Audit Scheme

• Pravna lica, preduzetnici i organizacije mogu sertifikovati svoj sistemupravljanja zaštitom životne sredine u skladu sa standardom SRPS ISO 14001.

• Pravna lica, preduzetnici i organizacije, koja imaju uspostavljen sistemupravljanja zaštitom životne sredine mogu se uključiti u sistemupravljanja zaštitom životne sredine i provere (u daljem tekstu: sistemEMAS)

• dobrovoljna šema koja omogućava da kompanije verifikuju svoj sistemupravljanja zaštitom životne sredine prema zahtevima regulative

Ispitna pitanja

1. Pojam inženjertva zaštite životne sredine (multidisciplinarnost iinterdiciplinarnost)

2. Osnovni pojmovi, definicije i nacela zivotne sredine (zagadjucamaterija,izor zagadjenja, emisija zagadjujucih materija, granicnavrednost zagadjujuce materije, sanacija, remedijacija…), modelidegardacije zivotne sredine

3. Sistem zaštite životne sredine (subjekti, mere, zahtevi i istrumenti), sistem zastite životne sredine u privrednim subjektima