Etika bi se mogla definisati na vie naina, meutim u ovom seminarskom radu naveu kako ja

UVOD

Etika bi se mogla definisati na vie naina, meutim u ovom seminarskom radu naveu kako ja vidim etiku. Etika se bavi :Ljudskim ponaanjem. Na koji nain bi trebalo da ivimo ivot? ali na dobrobit ostalih ljudi!!!!!!!

Za etiku bi se moglo rei da se vremenom stie i razvija.Osnovna definicija etike bi bila da se bavi izuavanjem morala i pojmova dobrog i ispravnog.Svaka etika teorija sadri bar dve komponente, to je teorija koja odreuje ta je dobro ili vredno i druga teorija koja odreuje ta je ispravno.A neka definicija Ekoloke etike bi mogla biti i sledea:Sistematian opis moralnih odnosa izmeu ljudskih bia i njihovog prirodnog okruenja koja pretpostavlja da moralne norme mogu upravljati ljudskim ponaanjem u odnosu na prirodnu okolinu prema emu ljudi imaju odgovornost koja se posebno naglaava kako se ljudski postupci i odgovornosti vrednuju. Ekoloka etika poiva na uverenju da sve to potie iz prirode (biljke, ivotinje, voda, vazduh...) treba potovati i uvati zbog njihove sopstvene vrednosti, a ne vezano za korist koju

imaju za ljudska bia.Tokom 19. pa i 20. veka vrsto se verovalo da je tehniki napredak vrednost o kojoj ne treba posebno raspravljati,jer se njegov proces odvijao saglasno vaeem shvatanju o poloaju i odnosu oveka i drutva prema prirodi sadranom u antropocentrizmu: ovek je u centru sveta i sve to je dobro za njega, dobro je i za prirodu.Pogubnost ovakvog odnosa sve ee se ispoljava kao ekoloka kriza,ije razmere rastu ,a vladajua shvatanja ne mogu da ponude ne mogu da ponude reenje.Zato se javlja nova ekoloka etika ekocentrizam,etiki suprostavljena antropocentrizmu,koja u osnov svega stavlja ekosistem i s kojim se ovek izjednauje s drugim oblicima prirode ,jedino ime se izdie je poveana odgovornost za ouvanje ivota uopte , pa i ljudske vrste kao i neive prirode.Odgovornost je proizala iz in jenice da je samo ovek obdaren visoko razvijenom sveu i mogunou da bude nosilac moralnih vrednosti.1. EKOLOKA ETIKA I PROBLEMI DANANJICEAko pogledamo dananji ivot svih ljudi na planeti,vidimo da sa jedne strane, industrijalizacija omoguava poboljanje ivotnog standarda velikog broja ljudi na Zemlji ali s druge strane negativno utie na kvalitet ivotne sredine i zdravlje oveka. ovek je konano shvatio da je pitanje dalje strategije opstanka drugaiji odnos prema ivotnoj sredini. U sutini, ekoloka kriza je samo nerazdvojni deo velikih civilizacijskih zbivanja. Pre svega, duboke krize jednog naina proizvodnje, modela potronje i privrednog rasta, uz istovremeno gubljenje osnovnih ljudskih vrednosti.Takav ivot izveo je oveka iz ravnotee sa prirodom, iji je on samo deo, i ona se moe povratiti samo temeljnim sociokulturnim alternativama u nainu proizvodnje i potronje.Dananja civilizacija razvijana je na paradigmi stalnog materijalnog rasta i podsticanja beskrupulozne potronje prirodnih resursa. Posledice su poznate. oveanstvo ulazi u trei milenijum sa globalnim ekolokim problemima:

oteenje biosfere i njenih ekosistema,

demografska eksplozija - do 2040. godine oekuje se 10 milijardi stanovnika,

globalne promjene klime,

iscrpljenost prirodnih resursa,

otpad u nesavladivim koliinama,

oteenje zdravlja ljudi it

Osnovni elementi teorijski i empirijski steene ekoloke svijesti su : ekoloko znanje,vrednovanje ekoloke situacije i ekoloko ponaanje. Pri tom, ekoloku svest ne ine samo saznanja o odnosu prirode i drutva, o naruavanju ekoloke ravnotee i potrebi zatite ivotne sredine, ve i savest, odnosno spremnost pojedinaca i drutvenih grupa da se u toj zatiti angauju i da se odgovorno i ekoloki opravdano odnose prema sredini u kojoj ive.

Obrazovanje i vaspitanje za zatitu ivotne sredine treba da omogui redefinisanje

ovekovog odnosa prema prirodi i promenu njegovog ponaanja: osnovni uslov je potovanje prirodnih zakonitosti. Priroda je izvor ivota koji se mora sauvati. A da bi to postigao ovjek ne sme daremeti njenu ravnoteu, meuzavisnost i raznovrsnost i veliku mo samoreprodukcije. Obrazovanje i vaspitanje za zatitu ivotne sredine ne podrazumijeva samo upoznava

nje prirodnih i drutvenih nauka neophodnih za razumevanje i reavanje ekolokih problema i zagaivanja ivotne sredine, ve pretpostavlja i dogradnju moralnih principa i formiranje novog sistema vrednosti ovjeka u odnosu na prirodu i okruenje: ovjek moe i mora da bude samo korisnik prirode, a ne i njen neogranieni gospodar. Najvea svjetska Konferencija o zatiti ivotne sredine i razvoju,odrana juna 1992.godine u Brazilu, rezultirala je dokumentima ("Rio deklaracija", Konvencija o klimi, Konvencija o biodiverzitetu i Agenda za 21. vek) u kojima se meunarodna zajednica zalae za odrivi (usklaeni) razvoj zasnovan na ekolokim principima i pod kojim podrazumijeva:

mudro upravljanje prirodnim dobrima, ouvanje biodiverziteta i samoreprodukcije prirode, racionalnu potronju i tednju energije i prirodnih bogatstava, naroito, neobnovljivih, reciklau i tzv. iste tehnologije, preduzimanje mera zatite ivotne sredine, a sve radi zadovoljavanja potreba sadanjih i buduih generacija.

Preduslov takvog novog odnosa prema prirodi, nove filozofije ivljenja i novog

modela razvoja je stvaranje ekoloke svesti i ekolokog ponaanja,odnosno, razvijanje ekoloke etike i ekoloke kulture. Zato je, u stvari, nuno da se kroz vaspitno-obrazovni proces obezbedi interdisciplina

rnost i multidisciplinarnost radi spoznaje sutine odnosa: drutvo, ovek, tehnika, prirodna sredina, odnosno izrazi celovitost aspekata ekolokih, ekonomskih, socijalnih, tehnolokih, kulturnih i estetskih sadraja.

Sadraji, naini prezentacije i metode rada moraju da imaju za cilj formiranje pojedi

naca sposobnih da uestvuju u donoenju odluka koje e biti u skladu sa principima tzv. odrivog razvoja.1.1 Odrivi razvojOdrivi razvoj,moemo rei da predstavlja usaglaavanje proizvodnje sa granicama u prirodi ali na taj nain da ne doe do njene devastacije tj. ugroavanja,zapravo to znai da se mora ograniiti eksploatacija prirodnih resursa,uma,minerala,vode,ruda na taj nain da ne ide na tetu ljudske budunosti.

Za obrazovanje i vaspitanje za zatitu ivotne sredine od svih meunarodnih skupova posebnu vanost imaju konferencije u tokholmu (1972) , Beogradu (1975) i Tbilisiju (1977), kongres u Moskvi (1987), konferencije u Riju (1992) i Solunu (1997) na kojoj je naglaeno da je obrazovanje klju opstanka i otuda i ovaj novi naziv- obrazovanje za opstanak.Deset godina posle Rija, septembra 2002.godine u Johanesburgu, meunarodna zajednica jo

jednom je potvrdila svoja opredeljenja za odrivi razvoj i odrivo upravljanje prirodnim bogatstvima, a u centru panje, kao preduslov svega, opet je bilo obrazovanje.

Evropska ministarstka konferencija posveena zatiti ivotne sredine, odrana u Kijevu juna

2003.godine, samo je nova potvrda stava da je obrazovanje klju opstanka, a da se odrivo upravljanje prirodnim bogatstvima i ivotnom sredinom mora integrisati u razvojnu politiku svih evropskih zemalja.

Na globalnom planu, davne 1975.godine pripremiljen je prvi "Meunarodni program

obrazovanja i vaspitanja za zatitu ivotne sredine" (UNESCO i UNEP), a posle Rio konferencije,1993.godine, noveliran je i to u cilju reorijentacije obrazovanja i vaspitanja stanovnitva na Planeti za odrivi (usklaeni) razvoj.

Tim programom su definisani glavni ciljevi obrazovanja: omoguavanje svakom pojedincu da dostigne svesnost, znanje, vetine, neophodne da

aktivno uestvuje u zatiti i unapreivanju ivotne sredine i ostvarivanju usklaenog razvoja,

stvaranje novog za ivotnu sredinu poeljnog ponaanja i ivotnog stila,

razvijanje ekoloke etike i ekoloke kulture,

jaanje obrazovanja i vaspitanja za zatitu ivotne sredine za sve,

unapreivanje kvaliteta ivljenja.

Obrazovanje za zatitu ivotne sredine, odnosno, obrazovanje za opstanak, odnosno,obrazovanje za odrivi razvoj :

1. mora obuhvatiti sve stepene vaspitanja i obrazovanja, od predkolskog,

preko osnovnog i usmerenog do univerzitetskog, posle-diplomatskog i permanentnog. Treba ga uneti u sve oblike nastave u koli, u mnogostruke aktivnosti van kole i uenike organizacije;

2. mora da se nastavi u radnim organizacijama, kroz struno osposobljavanje

radnika na pojedinim radnim mestima, kako bi se smanjile mogunosti ugroavanja ivotne sredine u radnom procesu;

3. ne moe se svoditi na osposobljavanje ljudi za pasivnu zatitu, ve ga trebausmeravati na pozitivan odnos, na osposobljavanje graana za planski razvoj sredine sa svim njenim resursima i ljudskim tvorevinama;4. saznanja i shvatanja o ivotnoj sredini moraju se izlagati u svim nastavnim

predmetima gde je to mogue: u predmetu poznavanja prirode i drutva, bilogiji, hemiji, fizici i geografiji i dr.; ovo obrazovanje je po svojoj sutini multidisciplinarno i intersektorsko i omoguava upravo integrativni pristup u propcesu obrazovanja i vaspitanja.5. nastavni sadraji treba da obuhvate problematiku celovito, uz naglaavanje

istorijskog ili razvojnog pristupa. Od izuzetne je vanosti da se shvate ovekove destruktivne moi, ogranienost goriva, rudnog blaga i zemljita i da se steknu saznanja o konkretnim posledicama koje ovek nekim svojim delatnostima izaziva u regionalnim i planetarnim razmerama.

Da bi se svi ovi ciljevi realizovali neophodna je priprema nacionalnih strategija usklaivanja vaspitno-obrazovnog procesa na svim niovima sa principima odrivog (usklaenog) razvoja i nove filozofije ivljenja i ekoloke etike, to je, inae, obaveza zemalja potpisnica Rio dokumenata meu kojima je i naa zemlja.Oktobra 2003.godine Vlada Srbije formirala je Savet za odrivi razvoj, koji e koordinirati aktivnosti na pripremi Strategije odrivog razvoja Republike Srbije. U ovom peri odu usvojena je i Strategija o smanjenju siromatva, zasnovana na konceptu odrivog razvoja.

Budui da je u Srbiji zapoeta reforma obrazovanja u toku je proces implementacije obrazovanja za odrivi razvoj u sve obrazovne cikluse. Novim Zakonom o sistemu obrazovanja predvia se ostvarivanje ekoloke pismenosti kroskurikularno, na svim nivoima i kroz sve obrazovne oblasti, odnosno, kroz ciljeve i ishode za sve obrazovne cikluse.2.ODGOVORNOST PREMA BUDUIM GENERACIJAMAPria se da je svetsko stanovnitvo 12. oktobra 1999. godine doseglo broj od estmilijardi ljudi, pri emu je trideset pet godina bilo potrebno da se ono dvostruko uvea. Demografi procenjuju da je ukupna svetska populacija prvu milijardu dosegla 1804. godine. Od tada je bilo potrebno da protekne sto dvadeset tri godine da bi se dosegao broj od dve milijarde, trideset tri godine do tri milijarde, ertnaest godina do etiri milijarde, trinaest godina do pet milijardi, te priblino dvanaest godina da se dosegne broj od est miijardi ljudi.

Ovaj porast stanovnitva ne dogaa se po nekoj nasuminoj stopi irom sveta. Centri

naseljenosti postaju sve gui. Broj ljudi koji ive u gradovima za poslednjih etrdeset godina se udvostruio. Godine 1990. esnaest gradova brojalo je vie od milion stanovnika. Do 2000.

godine trista dvadeset est gradova brojalo je vie od milion, a etrnaest gradova vie od deset

miliona ljudi. Porast stanovnitva po viim stopama dogaa se i u manje razvijenim zemljama. Prema Ujedinjenim nacijama, zemlje koje se nalaze meu prvih deset, rangirane prema broju stanovnika u 1998. godini i uporeene sa projektovanim brojem stanovnika 2050. godine, jesu sledee: 1998godina 2050godina

Kina 1.255milijardiIndija 1.53milijarde

Indija 976 milionaKina 1.51milijarde

SAD 274 milionaPakistan 357miliona

Indonezija 207 milionaSad 348 miliona

Brazil 165 milionaNigerija 339 miliona

Rusija 148 milionaIndonezija 318 miliona

Pakistan 147 milionaBrazil 243 miliona

Japan 126 milionaBanglade 218 miliona

Banglade 124 milionaEtiopija 213 miliona

Nigerija 122 milionaIran 178 miliona

Tabela br. 1. projektovani broj stanovnika u 2050 godini sa stanovita UNTakva kretanja, i u broju stanovnitva i u gustini naseljenosti, zajedno sa odgovarajuim ekolokim optereenjem, dovode do zakljucka da se ljudska bia pribliavajugranicama rasta. Ukoliko ta kretanja ostanu nepromenjena, planeta Zemlja u narednom veku suoiti s ekolokom i ekonomskom propau. Iako su se neka kretanja promenila nabolje, sudei po broju ljudske populacije, ve smo premaili neke ekoloke granice. Na primer, Ujedinjene nacije su procenile da je 1996. godine bez pristupa istoj pijaoj vodi ivelo milijardu i sto miliona ljudi, dve milijarde i devetsto miliona ljudi bilo je lieno zdravstvenih usluga, a osamsto etrdeset jedan milion ljudi (estina svetskog stanovnitva te godine) neuhranjeno.Poveane efikasnosti u poljoprivredi, ribolovstvu, rudarstvu i prozvodnji energije

prividno su odobrile korienje resursa da bi se drao korak s porastom populacije.Kako se smanjivala upotreba poljoprivrednog zemljita tako se uveavala proizvodnja hrane. Prilagoavajui se inflaciji, trina cena fosilnih goriva ostala je stabilna, dok je cena minerala i prirodnih resursa pala. Ipak, postoje neki znakovi optereenja. Ujedinjene nacije procenile su da svake godine erozija odnosi izmeu pet i sedam miliona hektara poljoprivrednog zemljita.

Podzemne vode, ukljucujuci i vodeni sloj Ogalala koji lei ispod veeg dela amerikog Srednjeg zapada, presuuju. Neka od najproduktivnijih lovita riba u severnom Atlantiku i pacifikim vodama nalaze se pod optereenjem, a itavoj populaciji jednorodnih riba i morskih vrsta preti propast. Ogromna podruja Meksikog zaliva u blizini delte Misisipija gotovo su liena ivota, a to je posledica poljoprivrednog i industrijskog zagaenja koje se taloi na Misisipiju.Nadalje, premda ekonomska cena prua jednu meru raspoloivosti prirodnih resursa, puki brojevi prikazuju drukiju sliku. Godine 1999. upotreba nafte irom sveta iznosila je nekoliko hiljada barela dnevno. Do 1997. godine ta brojka je dostigla sedamdeset dva miliona, a 2003. godine sedamdeset pet miliona barela dnevno. Godine 1990. ukupna upotreba svih metala iznosila je dvadeset miliona tona godinje. Godine 1997. ta suma je iznosila milijardu i dvesta miliona tona. Konacno, povecana proizvodnja gasova staklene bate i razaranje ugljenino-apsorbujuih uma, itavoj planeti preti promenom klime i gbobalnim zagrevanjem.

2.1 POPULACIJA, POTRONJA I EKOLOKA ETIKA

Poev od kasnih ezdesetih godina porast stanovnitva postao je glavni fokus ekoloke

problematike.Neki naunici tvrde da je za rasprostranjeno ekoloko razaranje odgovoran eksplozivni porast stanovnitva,drugi su tvrdili da je potroaki stil ivota industrijskih drutava, pre nego brojnost populacije, za to bio odgovorniji.

Iz gore navedenog vidimo da postoje tri osnovne varijable koje utiu na ivotnu sredinu: populacija (P), potronja i izobilje (I) i tehnologija (T).

Na izvesne oigledne naine, povean broj stanovnitva zaista uveava ekoloku tetu koju izazivaju ljudska bia. Uvean broj ljudi zahteva obezbeivanje vie energije, domova, hrane i zaposlenja, i stvara vie smea, zagaenja, kao i vei razvoj. Pod uslovom da su ostale stvari jednake, to postoji vie ljudi, to e vie ljudi, tome doprinosei, trpeti zagaenje, troenje resursa, globalno zagrevanje i slino. ak i sada, na poetku dvadeset prvog veka, ekoloki problemi kao to su sua, erozija, irenje gradova, nestajanje obradivih zemljita i zagaenje stvorili su deset miliona ,,ekolokih izbeglica, najvee svetske klase beskunika i ljudi bez zemlje.

Ekoloko pustoenje se intenziviralo kada je ekonomski rast kakav su te uveavajuepopulacije iziskivale obuhvatio i potroaki stil ivota i ekoloki destruktivne tehnologije. U

industrijskim zemijama, kao to su Sjedinjene Drave, ekoloka teta je po glavi stanovnika

vea nego u mnogim manje razvijenim zemljama. Na primer, uz manje od pet posto svetskog

stanovnitva, Sjedinjene Drave koriste trideset tri posto nepovratne energije i mineralnih resursa sveta i stvaraju vie od dvadeset posto izduvnih gasova ugljen-dioksida. to manje razvijene zemlje vie tee viem standardu ivota (kako bi ekonomisti rekli) kakav su postigle industrijske zemlje, pretnja po ivotnu sredinu znaajno se uveava.S obzirom na jasne znakove da se uticaj na ivotnu sredinu, U, vec pribliava kritinom stadijumu, etiki izazov se sastoji u usredsredivanju panje na svaku od ove tri osno vne varijable: P, I i T.2.1.1 Etika pitanja vezana za ljudsku populaciju Postoji li neki moralno poeljan cilj populacije? Ako postoji, kakve su filozofske osnove za uspostavljanje tog cilja i kakve bi politike trebalo potpomoi da bi se on postigao? Da li su ljudska bia obavezna da se uzdravaju od toga da imaju decu?Da li ljudi u industrijskim zemljama sveta isuvie troe? Da li je nepravedno da najbogatijih esnaest posto svetskog stanovnitva troi osamdeset posto svetskih resursa? Da li ljudi u industrijskom svetu imaju direktne moralne obaveze prema siromanima u svetu? Da li sadanja generacija ima odgovornost da sauva resurse za budue ljude? Da li smo obavezni da izbegavamo tehnologije kao to je nuklearna energija koja bi budue generacije mogla dovesti u opasnost?

Ujedinjene nacije su osamdesetih formirale komisiju za prouavanje pitanja o ekonomskom razvoju, zatiti ivotne sredine i buduim generacijama. Dobivi ime po svom predsedavajuem, norvekoj premijerki Gro Harlem Bruntland, Bruntland komisija se usredsredila na dugorone strategije koje bi nacijama mogle pomoi da postignu ekonomski razvoj a da se ne ugrozi kapacitet planete u pogledu opstanka svih oblika ivota. Svoje zakljuke Bruntland komisija je objavila 1987. godine u knjizi pod naslovom Naa zajednika budunost (Our Common Future). Izmeu ostalog, ova knjiga je nudila neto to je postalo standardna definicija odrivog razvoja: odriv razvoj jeste razvoj koji zadovoljava potrebe sadanjice, a da ne dovodi u pitanje sposobnost buduih generacija da zadovolje vlastite potrebe. Ovaj izvetaj je proitan na konferenciji Ujedinjenih nacija o ekologiji i razvoju u Rio de aneiru 1992. godine, a koja se esto naziva: Samitom o planeti Zemiji.Pocev od ovog izvetaja, pojam odrivosti i odrivog razvoja upravljao je veim delom svetskog promiljanja o globalnom ekonomskom rastu i razvoju. U ekolokim krugovima se od tada uzima kao dato da sadanja generacija ima dunosti prema buducim generacijama.

No, razmijanja o odgovornostima prema buduim generacijama mogu naglo postati

zbunjujua. Prvo, svaka rasprava o buduoj srei ili o pravima ljudi budunosti primorava nas da razmatramo ko bi mogli biti ti budui ljudi i kako e oni izgledati. Poto ti ljudi ne postoje i ne znamo da li ce ikada postojati, teko je shvatiti kako uopte moemo da govorimo o odgovornostima prema njima. Ipak, o takvim odgovornostima moramo govoriti ukoliko od sadanjih generacija treba da zahtevamo da podnesu znaajne rtve u korist buduih ljudi.

2.1.2 Da li smo odgovorni prema buduim generacijama?Protiv shvatanja da smo odgovorni prema buduim generacijama ponueno je nekoliko

argumenata. Tri takva glavna argumenta moemo identifikovati kao: argument iz neznanja,

argument ,,iezavajuih uivalaca i argument na osnovu vremenske lokacije. Zasigurno imamo sasvim dobru ideju o tome ta e ljudima budunosti biti potrebno i kakvi e im biti interesi ako treba da vode prilino dobar ivot. U minimalnom smislu, to bi podrazumevalo adekvatnu zalihu istog vazduha i iste vode, umerenu klimu, zatitu od otrova i bolesti i tako dalje. Na primer, znamo posledice radijacije i kako ona utie na iva bia. Takoe znamo da e nuklearni otpad ostati toksian mnogo hiljada godina. Dakle, sve dok se ljudska biohemija ne izmeni, izlaganje nuklearnoj radijaciji predstavljae opasnost za ljudska bia.

Nadalje, ve priznajemo odgovornosti koje se podudaraju s odgovornostima prema buduim generacijama. Prema graanskom pravu, ljude smatramo odgovornima za postupke koji rezultiraju nenamernim ali predvidivim tetama po druge. Na primer, zamislimo da se na neije pare imanja smesti skladite nekog toksinog otpada. Zamislimo da se nekoliko godina kasnije iz tog skladita izliju toksini koji truju susedna imanja. Zamislimo da zagaivac prua odbranu zasnovanu na argumentu iz neznanja: ,,Nisam znao ko bi mogao biti povreen, niti sam pouzdano znao da bi iko mogao biti povreen, a zasigurno nisam znao da bi ti ijudi mogli da budu naroito zainteresovani za zdravlje. Kako se moe reci da sam imao obavezu prema njima? Ba kao u sluajevima pravnog nehata, u kojima ljude smatramo odgovornima za nenamerne ali predvidive i tete koje je mogue izbei, koje e se dogoditi u budunosti, smisleno je govoriti o predvidivim ali nepoznatim tetama prema buduim generacijama.

Drugi argument protiv shvatanja da smo odgovorni prema buducim generacijama nazvan je argumentom na osnovu ,,icezavajucih uivalaca. Ova perspektiva tvrdi da ne samo to nismo odgovorni za to da buduce generacije donesemo na svet, vec je besmisleno ak i govoriti o moralnim obavezama prema buducim generacijama. Kraa verzija ove tvrdnje dri do toga da ne moemo imati nijednu obavezu da neku generaciju donesemo na svet, jer ne postoje nikakvi odreeni ljudi prema kojima je ta odgovornost usmerena.

Ukoliko priznamo da sva ljudska bia imaju i da e nastaviti da imaju prava na izvesna dobra ili na izvesne zatiene interese, onda nai sadanji postupci mogu naruiti prava ljudi budunosti. Dakle, ako nastavimo da istovarujemo ogromne koliine zagaivaa u atmosferu, ljudima budunosti ne nanosimo tetu time to im prireujemo gore stanje nego to bismo im

priredili povreujuci njihova prava. Odnosno, izneverili smo nau dunost da tim ljudima, ma

kakvi oni bili, obezbedimo izvestan moralni minimum. Ti ljudi mogu rei da su oteeni ne zbog toga to bi njima bilo bolje u nekoj drugaijoj budunosti, vec zbog toga to su u budunosti u kakvoj oni postoje nai postupci ugrozili izvesne njihove sredinje interese (na

primer, zdravlje. Trei argument koji se protivi sadanjim odgovornostima prema buduim generacijama usredsreuje se na vremensku lokaciju buduih generacija i zakljuuje da ne moemo biti odgovorni u sadanjosti prema ljudima koji e postojati tek mnogo godina kasnije. Odgovornost za nuklearne otpade opet predstavlja koristan primer za razmiljanje o ovoj tvrdnji.

2.1.3 ta dugujemo buduim generacijama?Razumno je pretpostaviti da e u neposrednoj budunosti iveti neki ljudi,Ali, kakvi god mogli da budu ti budui ljudi, zacelo e imati izvesne ivotne potrebe. U tom smislu je ova dunost prema ljudskom potomstvu korelativna minimumu moralnih zahteva koje e oni imati kada budu postojali. Drugim reima, duni smo da ih svojim postupcima ne dovedemo u stanje u kojem e imati oskudne ili znaajno umanjene ivotne mogunosti, to bi ugrozilo njihovo elementarno ljudsko dostojanstvo.

Dakle, naelo odrivog razvoja predstavlja pokuaj da se specifikuju obaveze i pravila koja obezbeuju da se potrebe i prohtevi ljudi dananjice ne zadovoljavaju na utrb vitalnih interesa buduih generacija. Stoga moralni zahtevi koje podrazumeva naelo odrivog razvoja predstavljaju norme pravednog postupanja prema ljudima budunosti, koji imaju pravo na jednake anse da vode srean ivot koje imamo mi danas.

Ovim formalnim principom takoe se pokree normativno pitanje koje su to vrednosti koje ljudski ivot ine kvalitetnim i smislenim, te se na taj nain kritiki analizira sam koncept odrivosti.Jer, prirodni resursi koje oveanstvo koristi predstavljaju samo trenutno raspoloiva sredstva za postizanje odreenih ciljeva koje ljudi smatraju vrednim.

U tom smislu ekoloki problemi savremenog industrijalizovanog sveta predstavljaju ne samo tehnoloki izazov pronalaenja odgovarajueg naina korienja izvora energije, ve pruaju osnovu za preispitivanje obrasca tradicionalnih etikih teorija koje itavom prirodnom svetu pridaju iskljuivo instrumentalnu vrednost. U okviru opteg etikog pitanja odgovornosti prema buduim generacijama ponekad se pravi metodoloka razlika izmeu problema:1. demografske politike, koji se odnose na pitanja porasta svetskog stanovnitva i kapaciteta nosivosti planete, i problema 2.dunosti prema potomstvu, koji se tiu stanja u kojem emo svet ostaviti u naslee buduim pokoljenjima, odnosno tipa ivota koji e za njih biti mogu. Glavni etiki problem u vezi sa voenjem demografske politike jeste pitanje da li drutvo treba da sprovodi kontrolu raanja i da li pojedinci imaju moralnu obavezu da se uzdravaju i ograniavaju pri donoenju dece na svet. Moe se smatrati da je ovo pitanje ueg opsega od dunosti prema potomstvu, u smislu da se moe iskazati samo kao negativna obaveza da se na svet ne donose deca ukoliko nee imati minimalne izglede za srean ivot, to zavisi od toga kako se definie kvalitetan i poeljan nain ivota.

Dunost prema potomstvu dananjim ljudima zabranjuje moralno neispravne i nalae moralno ispravne postupke koji svojim posledicama utiu na to u kakvom stanju i obliku e budui ljudi naslediti svet. Kao takva, ova dunost ima za cilj da buduim generacijama prui mogunost da vode: zadovoljavajui, prijatan, kvalitetan i lep ivot. Ovim se, naravno, otvara pitanje tipova ljudskog ivota, odnosno pretpostavlja se da su razliiti tipovi ivota uporedivi, te da se najpre u najoptijim crtama moe rei :da je ivot ispunjen zadovoljstvima i radou bolji i poeljniji od ivota provedenog u bolu i patnji. Pre svega, propisujui moralni minimum, moe se rei da ova dunost uva negativnu slobodu buduih ljudi, jer proglaava moralno neispravnim one postupke ije bi posledice unizile i porekle prirodu ljudskog bia kao takvog. Jer, ugroavanje ovekovih vitalnih interesa kakav je potreba za nekontaminiranim vazduhom i vodom jeste prepreka njegovoj slobodi u ne manjoj meri nego to je to prisilno zatvaranje i onemoguavanje slobodnog kretanja. Ali, na koji nain se taj poeljni tip ivota buduih generacija artikulie kroz dunost koju ljudi danas imaju prema potomstvu?

Savremena ekoloka istraivanja su pruila jasne empirijske uvide u postojanje granica prirodnog sveta koji bi ovek mogao da koristi za podmirivanje svojih elja i potreba. U svetlu ove injenice se formuliu stavovi takozvane etike konanog sveta, koja dovodi u pitanje osnovne postulate tradicionalnih etikih teorija zbog toga to zanemaruju fundamentalnu premisu da moralne vrednosti ne mogu imati univerzalno vaenje ukoliko podrivaju odrivost i opstanak sveta u kojem se propisuju. Zastupajui etiki ekstenzionizam, etika konanog sveta se donekle oslanja i nadovezuje na etiku zemlje, socijalnu ekologiju i neke pravce eko-feminizma. S druge strane, etika konanog sveta u sutini ne naputa antropocentrino stanovite, jer vrednost prirodnog sveta tumai u kontekstu ljudskih interesa i potreba, pri emu naglaava ogranienost sredstava koja ljudima stoje na raspolaganju. Stoga ona predstavlja kritiku nedovoljno promiljene i kratkorone perspektive koju oveanstvo ima pri svom sadanjem nainu ivota i ekonomskog razvoja.

Slika br.1.primer neadekvatne deponije i ljudskog odnosa prema prirodi

2.1.4 Ekoloki problemi i odgovornost ljudske populacije

Akumulirani ekoloki problemi svakako ine jedno od kljunih obeleja dananje civilizacije. Ekoloki problem se moe definisati kao bilo koja promena stanja u fizikoj sredini do koje je dolo usled ljudske aktivnosti kojom se naruava to stanje, a koja ima posledice koje drutvo smatra neprihvatljivim po prihvaenim ekolokim normama.. Ovi problemi se mogu identifikovati na razliitim nivoima; na globalnom nivou govorimo o globalnom zagrevanju atmosfere i smanjivanju ozonskog omotaa, na regionalnom o kiselim kiama, zagaenju podzemnih voda, izlivanju ulja i nafte, a na lokalnom o zagaenju vode, vazduha kao i o neadekvatnom odlaganju razliitih vrsta otpada.

Slika br.2.Zagaenje priobalnih tokova naih reka usled neadekvatnog odlaganja otpadaU elji da pobolja sopstveni kvalitet ivota ovek je sebino i nemarno koristio prirodne resurse, to je rezultiralo ruenjem ravnotee u prirodi i stvaranjem niza problema koji, sada ugroavaju kvalitet ivota za koji se toliko borio. U takvom ambijentu postalo je jasno da antropocentrini pristup prirodi mora biti zamenjen biocentrinim, odnosno da je kulturu neophodno shvatiti ne kao sredstvo otuenja od prirode, ve naprotiv, kao sredstvo pribliavanja njoj.

Formiranje ekoloke kulture i odgovornosti se namee kao imperativ u prevladavanju potroakog odnosa oveka prema prirodnim resursima. Ekoloka kultura proizilazi iz ekolokog pogleda na svet koji se bazira na ekolokim znanjima i kritikom vrednovanju odnosa prema ivotnoj sredini. Formiranje ekoloke kulture nije ni malo lak zadatak, pogotovo kada imamo u vidu da je u drutvenom ponaanju decenijama prevladavao princip odnosa prema prirodi koji je imao utilitarni karakter.

Ako uzmemo u obzir da je osnovni uzrok zagaenja sredine ljudski faktor, odnosno ovek,ni jedan od postojeih ekolokih problema nije mogue do kraja reiti ukoliko se ne usresredimo na menjanje ljudskog ponaanja, jer ako ljudsko ponaanje ostaje nepromenjeno, mi emo se iznova i iznova sretati sa istim ili ak novim i opasnijim problemima.

Nesporno je da fizika sredina utie na ljudska bia; ambijent u kome ivimo i radimo moe u velikoj meri da pobolja ili umanji kvalitet ivota. Isto tako, odreen ambijent u kome se trenutno nalazimo moe da utie na nae stanje i raspoloenje; moemo oseati ushienje u etnji ulicama i trgovima nekog grada, moemo biti relaksirani u etnji umom, ili napeti u prepunom gradskom autobusu.

Sa druge strane, iako postoji veliki uticaj fizike sredine na oveka, nita manje posledice nema ni uticaj oveka na sredinu u kojoj ivi. Udeo ljudskog faktora u promeni fizike sredine je izuzetno veliki, kako na individualnom, tako i na kolektivnom planu. Svaki put kada upalimo auto ili uzmemo plastinu kesu u prodavnici mi utiemo na ivotnu okolinu.Glavno pitanje kojese postavlja u ovom kontekstu odnosi se na uzroke ekolokog ponaanja, ta je to to odreuje kako e se ljudi odnositi prema svom uem ili irem ivotnom stanitu. Mnoga istraivanja pokuavala su da daju odgovor na pitanja koja se tiu povezanosti stavova o sredini i ekolokog ponaanja ljudi. Osim toga, istraivai su se bavili i iniocima koji utiu na formiranje i menjanje ekoloke svesti, stavova i ponaanja ljudi kao to su kultura, socijalizacija, edukacija i mnogi drugi. Istraivanja iz ove oblasti, obzirom da se radi o primenjenoj nauci, ne sprovode se samo u okviru univerzitetskih institucija, ve sve vie postaju sastavni deo projekata razliitih vladinih organizacija kao i nevladinog sektora. ZAKLJUAK

Nalazimo se u kritinom trenutku Zemljine istorije, vremenu kada oveanstvo mora odabrati svoju budunost. Budui da svet postaje sve povezaniji i lomljiviji, budunost istodobno predstavlja veliku opasnost i veliko obeanje. Kako bismo mogli napredovati moramo shvatiti da uza svu velianstvenu raznolikost kultura i oblika ivota mi jesmo jedna ljudska porodica i jedna zajednica na Zemlji koja deli istu sudbinu. Moramo se povezati kako bismo stvorili odrivo globalno drutvo utemeljeno na potovanju prirode,ekoloke etike, optih ljudskih prava, odgovornosti za budue generacije i kulture mira. Za ostvarenje tog cilja neophodno je da mi, svi ljudi na zemlji, objavimo odgovornost jedni prema drugima, prema iroj zajednici ivota i buduim naratajima.U tom kontekstu,politika zatite ivotne sredine,odrivog razvoja ne ograniava se samo na kontrolu zagaivanja na lokalnim nivoima, vec ima i opti globalni karakter, koji je, po pravilu, veoma teko kontrolisati. Globalna ekoloka ravnotea svakim danom postaje sve aktuelnija, to namee potrebu primene odgovarajucih instrumenata koji deluju u okvirima trita. Iako je globalno zagaivanje problem svetskih razmera, u njegovom reavanju primarna odgovornost lei na visokorazvijenim industrijskim zemljama koje treba da osiguraju

Zemljino obilje i lepotu za sadanje i budue narataje, prihvate da je sloboda delovanja svakog narataja odredjena potrebama buduih narataja, i da e prenositi buduim naratajima vrednosti, tradicije i ustanove koje podravaju dugoroni procvat ljudskih i ekolokih zajednica na Zemlji. LITERATURA:1. Nekovi S.,Ekoloki menadment,PEP,Beograd,2010.2. ukanovi, M. ,Etika i ivotna sredina,u zborniku Ekologija i etika,Eko centar Beograd: Elit,1996

3. Dozef R.De arden:Ekoloka etika,Uvod u ekoloku filozofiju,sl.glasnik,Beograd,2006

4. Marinkovi, M.(1996): ivotna sredina i odrivi razvoj, ELIT, Beograd.5. Milutinovic S., etodoloski pristup proceni odrzivosti razvoja,nacionalni ekspert, KaktusPrint, Beograd, 2005. godine

6. The UNESCO - UNEP, International environmental education programm, Paris, 1993. 7. lanak sa Internet sajta: http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/ekoloska_odgovornost_kompanija.4.html? Datum pristupa:29.05.2010.god

PRILOG

Broj 1.

Ekoloka odgovornost kompanija

Prvi put u Srbiji o klimatskim promenama razgovarali su predstavnici poslovnog sektora, vlade i nevladinih organizacija i sloili se da je potrebno da pre svega drava, u zavisnosti od svoje realne moi, stvara klimu koja e stimulisati razvoj zelenih projekata. Ali, to ne moe sama. Udrueni, drava i poslovni sektor mogu da urade mnogo na tome da se ova tema postavi stavi na drutveni dnevni red, to je i pokrenuto ovom Telenorovom konferencijom.

ta konkretno kompanije mogu da urade?

Pored toga to su mnoge kompanije i dravne institucije uvele interne procedure, kako bi upoznali zaposlene o nainima utede energije i sprovoenju sistema reciklae, one razmiljaju o tome kako se njihova osnovna delatnost odnosi prema okolini.

Ali, nije dovoljno da se velike kompanije dre visokih standarda ouvanja ivotne sredine. Kako bi uticali na drutvo da se ponaa odgovorno, kompanije moraju da stvaraju mreu partnera koji potuju ista naela. Ekoloki odgovorne kompanije birae partnere i podizvoae koji se obavezuju da svojom aktivnou nee ugroziti ivotnu sredinu i da e u svojoj oblasti stvoriti sopstvene standarde zatite.

Oiglednu prednost u borbi protiv zagaenja okoline imaju IT kompanije, zbog svoje fleksibilne organizacije i naina poslovanja koji namee stalne inovacije. Pored toga to mere emisiju CO2 u atmosferu i preduzimaju mere da se ona smanji, utede se postiu i tako to se mobilna tehnologija koristi kao zamena za fizika putovanja i sastanke u dalekim zemljama.

Takav nain komunikacije, koji olakava poslovanje i doprinosi smanjenju emisije ugljen dioksida, nije rezervisan samo za velike kompanije. Mala i srednja preduzea takoe mogu da poboljaju svoje poslovanje koristei Telenorovu ponudu objedinjene komunikacije. Pomou ove savremene tehnologije, zaposleni u preduzeima nesmetano e moi da vode sastanke, dre prezentacije, prave planove i uspeno sarauju sa svojim partnerima gde god se nalazili, bez potrebe da automobilom ili avionom dolaze lino na sastanak.

U svakodnevnom ivotu zaista postoji dosta toga to moe da se promeni kako bismo se zajedno suprotstavili klimatskim promenama. U naoj zemlji, gde drugi problemi okupiraju javnost, a klimatske promene nisu jo uvek shvaene kao neto to utie na sve nas, mnoge kompanije su ve preduzele konkretne korake na ovom polju.

VISOKA KOLA ZA POSLOVNUEKONOMIJU I PREDUZETNITVOBEOGRADSEMINARSKI RADPredmet:EKOLOKI MENADMENT

Tema:EKOLOKA ETIKA I ODGOVORNOST

Mentor: Student:

Prof.dr Slobodan Nekovi Rankovi Lazar Br.indeksa:203-070-09

Beograd,maj,2010 godina. SADRAJ

UVOD.....................................................................................................................................1

1. EKOLOKA ETIKA I PROBLEMI DANANJICE.....................................21.1 Odrivi razvoj...................................................................42.ODGOVORNOST PREMA BUDUIM GENERACIJAMA ........................62.1 Populacija,potronja i ekoloka etika..........................................................................82.1.1 Etika pitanja vezana za ljudsku populaciju..........................................................82.1.2 Da li smo odgovorni prema buduim generacijama?........................................102.1.3 ta dugujemo buduim generacijama?................................................................. 112.1.4 Ekoloki problemi i odgovornost ljudske populacije........................................14 ZAKLJUAK..................................................................................................................16LITERATURA................................................................................................................17PRILOG..............................................................................................................................18

Dozef R.De arden:Ekoloka etika,Uvod u ekoloku filozofiju,sl.glasnik,Beograd,2006.

Nekovi S.,Ekoloki menadment,PEP,Beograd,2010.

The UNESCO - UNEP, International environmental education programm, Paris, 1993.

Marinkovi, M.(1996): ivotna sredina i odrivi razvoj, ELIT, Beograd.

ukanovi, M. ,Etika i ivotna sredina,u zborniku Ekologija i etika,Eko centar Beograd: Elit,1996

S. Milutinovic, etodoloski pristup proceni odrzivosti razvoja,nacionalni ekspert, KaktusPrint, Beograd, 2005. godine

http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/ekoloska_odgovornost_kompanija.4.html?news_id=188187

PAGE 20