Ekolo ke katastrofeAleksandra Buha

Slu aj izlivanja cijanida u Rumuniji

30. 1. 2000: pucanje brane koja je zadr avala

Prikaz slu aja

kontaminirane otpadne vode iz rudnika zlata u Rumuniji 26 miliona litara kontaminirane vode izlilo se u reku Sasar glavni otrov bio je cijanid katastrofalne posledice

rumunski rudnici-rude siroma ne zlatom

Kratak istorijat

kori enje cijanidne tehnologije za ekstrakciju zlata anga ovana australijska kompanija Esmeralda Exploraion oformljena australijsko-rumunska korporacija Aurel maj 1999.-po etak rada Baja Mare-grad na severozapadu Rumunije

Cijanidni procesKarl Vilhelm ele: zlato se rastvara u vodenom rastvoru cijanida 1887. prva primena procesa ekstrakcija zlata iz ruda lo eg kvaliteta zlato se prevodi u dicijanoaurat(I) kompleks rastvoran u vodi koristi se za ekstrakciju zlata iz jalovi ta starih rudnika izuzetno kontroverzan proces-zabranjen je u mnogim zemljama 1783.

Kako je do lo do havarije?Lo e izgra ena brana

+Lo i vremenski uslovi(velika koli ina padavina, pa period malo toplijeg vremena)

Veliki pritisak na branu i njeno pucanje

Sadr aj kontaminirane vode iz rudnika kontaminirane vode 55-110 tona cijanida velike koli ine te kih metala (Cu, Pb, Zn, Cd, As) Cu: 40-160 puta iznad limita Pb: 5-9 puta iznad limita Zn: 2 puta iznad limita

Preduzete je Environmental mere pola sata nakon havarije obave tenaProtection Agency (EPA) sat vremena nakon havarije obustavljene sve operacije u rudniku poku aj zatvaranja brane-brana je zatvorena samo delimi no, izlivanje otpadnih voda se nastavilo (40-50 l/s sve do 2. februara) poku aj neutralizacije cijanida velikim koli inama hipohlorita koji vr i oksidaciju cijanidnog anjona:CN- +ClO- [OCN]- + Cl[OCN]- + 3 ClO- + 2OH- N2 + 2CO32- + 3Cl- + OH-

Sudbina kontaminirane vode iz rudnika Reke: Sasar, Lapos, Somes, Tisa i Dunav Mora: Crno more Dr ave: Rumunija, Ma arska, Srbija i Ukrajina

Medijski ratRumunija Ma arska

Esmeralda Exploration

Srbija

ta se ustvari desilo?UN Environmental Programme Office-neutralna procena dramati no pove anje zaga enja pogo enih reka 88 puta ve e koncentracije cijanida od dozvoljenih za Sasar reku za sve te ke metale izmerene su ve e koncentracije od dozvoljenih

Aurul postrojenje bilo je neispravno i nije odreagovalo na pravi na in u situaciji koja je mogla biti predvi ena

Cijanidi u ivotnoj srediniBiodegradiacija:

anaerobni uslovi mikrobiolo ka degradacija do amonijaka, pa oksidacija do nitrata(>200 ppm toksi ne za mikroorganizme)

Perzistentnost:

mala u ivotnoj sredini Bioakumulacija: retka Biomagnifikacija: nije prisutna

Toksi ni efekti na ivi svetVodeni organizmi Ribe i beski menjaci izuzetno su osetljivi na cijanide (ote ano plivanje, smanjenje reprodukcije, smetnje u disanju, patolo ke promene organa) >0,2 mg/l letalno za ve inu riba (WHO izmerene vrednosti 2,8 mg/l) >0,1 mg/l letalno za ve inu beski menjaka Alge i vodene biljke toleri u mnogo ve e koncentracije slobodnih cijanida

Toksi ni efekti na ivi svetPtice Oralna LD50: 0,8 mg/kg TM-11,1 mg/kg TM

Simptomi: problemi sa disanjem, problemi sa vidom,... 15-30 minuta nakon unosa nastupa smrtSisari Oralna LD50: 2,1 mg/kgTM- 10 mg/kg TM

Simptomi: tremor, izra ena salivacija i lakrimacija, ubrzano disanje, konvulzije,... 15-30 minuta nakon unosa nastupa smrt

health risk hotspot stradalo je 1400 tona ribe ribolov-va na privredna grana tog podru ja je obustavljen do daljnjeg prijavljeni slu ajevi mrtvih medveda, jelenova, belorepih orlova, aplji.. kontaminirana je voda za pi e (izvori koji su snabdevali 2,5 miliona ljudi) u mnogim delovima Rumunije zatrovane su velike povr ine zemlji ta nije bilo ljudskih rtava (100 dece hospitalizovano zbog konzumiranja zatrovane ribe)

Sasar reka postala je mrtva reka; celi region progla en je za

Zaklju ak

Pogledati http://www.youtube.com/watch?v=25CnKmMatt0

Situacija danaskompanija Aurul je nastavila da posluje pod nazivom Transgold uz pobolj ane bezbedonosne standarde nikakva nadoknada nije pla ena sem kompenzacije za direktno ugro eno selo Bozinta Mare danas: broj riba u Tisi gotovo jednak broju riba pre nesre e zaga enja razli ite prirode i dalje su prisutna u svim delovima sveta