Ekonomija Evrope - Evropska Banka Za Obnovu i Razvoj - Seminar Ski

Diko Jasmina, Drobo Halida, i Bajraktarevi ElmaSarajevo, Mart 2008.

SEMINARSKI RAD

[

EVROPSKA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ

]

Diko Jasmina, Drobo Halida, Bajraktarevi c Elma

[EVROPSKA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ ]

SADRAJ

1. UVOD .3

2. OSNIVANJE ..4 3. CILJEVI .....5 4. FUNKCIJE ..6 5. INSTRUMENTI .7 6. PROJEKTI ..7 7. KRITIKE .9 8. EBRD i BIH ..10 9. ZAKLJUAK ...12 10. LITERATURA 1311. PRILOZI ...14

Sarajevo, Mart 2008. | Seminarski rad

2



UVOD Evropska banka za obnovu i razvoj - EBRD (European Bank for Reconstruction and Development) osnovana je 1991. godine da bi pomoga strukturne reforme, tranziciju ka trinoj privredi i razvoj preduzea i infrastrukture u zemljama biveg Istonog bloka. Sjedite je u Londonu, a ini je 60 lanica (58 drzava, EZ i EIB). Njen osnivaki kapital je oko 10 milijardi eura, a godinje plasira zajmove u vrijednosti oko 2 milijarde eura u 26 drava srednje i istone Evrope i biveg Sovjetskog Saveza. Bitan temelj za razumijevanje Evropske unije je poznavanje njenog institucionalnog sastava i naina funkcionisanja. Posmatranjem institucija dobija se odgovor kako se donose odluke na evropskom nivou. Prouavanjem procesa i postupaka odluivanja EU stie se uvid u postupke pripremanja, nastajanja, primjene i kontrole takvih odluka. Od poetka treba shvatiti da ovdje klasina podjela vlasti ne vai u potpunosti. Evropska banka za obnovu i razvoj osnovana je sa ciljem da pomogne bivim komunistikim zemalja prilikom njihove transformacije u trine ekonomije. Predmet izlaganja ovog seminarskog rada bit e opti pojmovi vezani za funkcionisanje ove Banke, a cilj je upoznati se detaljnije sa radom ove meunarodne investicione organizacije, koja je jako znaajna za zemlje u tranziciji, jer im prua odreene vidove finansijske pomoi kako bi ostvarile svoje razvojne ciljeve. Podaci izloeni u ovom radu su uglavnom dobijeni na osnovu informacija i podataka sa website-a Banke, ali i sa drugih korisnih linkova, kao i iz odgovarajue literature. Struktura rada se sastoji od sedam poglavlja. U prvom od njih se govori o osnivanju Banke, lanstvu, kapitalu, zatim o ciljevima banke, njenim funkcijama, instrumentima, projektima, te kritikama upuenim na raun funkcionisanja Banke. U zadnjem poglavlju e biti predstavljen rad EBRD-a te rezultati njegovog djelovanja u BiH.


3



1. Osnivanje Poetak djelovanja Banke se vee za zakljuivanje Sporazuma o osnivanju Evropske banke za obnovu i razvoj, 29. maja 1990., da bi sa sjeditem u Londonu zapoela rad godinu dana kasnije. EBRD (engl. European Bank for Reconstruction and Development) je multinacionalna institucija. Svrha njenog osnivanja bila je u naporu da se u zemljama Centralne i Jugoistone Evrope, kao i u zemljama biveg SSSR-a podstakne prelazak na trini reim privreivanja i pomogne njihova reintegracija u svjetsku privredu, uz poseban naglasak na jaanju demokratskih institucija, potovanju ljudskih prava te politici ouvanja ivotne okoline.

lanstvo u EBRD-u je uslovljeno lanstvom u MMF-u. EBRD je najvei investitor u regionu i pokree znaajne direktne strane investicije koje sama finansira. Ona je u vlasnitvu njenih akcionara, a to su zemlje lanice Banke, njih 61 meu kojima su kako tipine korisnice kredita (npr. sve zemlje Zapadnog Balkana), tako i najbogatije zemlje svijeta (npr. SAD, Japan, Kanada) i dvije unutarvladajue institucije, Evropske unije i Evropske investicione banke. Glasaka snaga pojedinih lanica zavisi od broja dionica kojim raspolau, tj. bie jednaka broju upisanih dionica u osnovnom kapitalu Banke.

Tabela 1. Zemlje lanice sa najveim upisanim kapitalom1 Members Date joined Capital subscr. EUR million United States of 29 May 1990 America United Kingdom 29 May 1990 Japan Italy Germany France Russia1

2,000.00 1,703.50 1,703.50 1,703.50 1,703.50 1,703.50 800.00

29 May 1990 29 May 1990 29 May 1990 29 May 1990 9 Apr 1992

U prilogu 1. na kraju rada se moe pogledati pregled svih lanica EBRD-a


4


[EVROPSKA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ ] Canada Spain European Community EIB 29 May 1990 29 May 1990 29 May 1990 29 May 1990 680.00 680.00 600.00 600.00

Izvor: http://www.ebrd.com/about/basics/members.htm

Osnivaki kapital Banke u trenutku njenog osnivanja bio je utvren u visini od 10 milijardi eura, da bi odlukom guvernera na svom godinjem sastanku za 1996. godinu osnivaki kapital bio povean za 100%, tj, sadanji osnivaki kapital iznosi 20 milijardi eura, od ega je uplaeno 5 milijardi eura, a ostatak je na raunima lanica pripravnosti. Revizija veliine kapitala se razmatra svakih pet godina. Samo u 1996. godini Banka je zakljuila poslova u vrijednosti od 2 milijarde i dvjesto miliona eura za nove projekte, a ukupno data sredstva za projekte tranzicije iznosila su na kraju 1996. godine 7,7 milijardi eura. Najvei, ili gotovo sav iznos od sedam milijardi i sedam stotina miliona eura je uloen u privatni sektor, zapravo u tranziciju dravne svojine, u razvoj i poveanje privatnog sektora u svim zemljama Jugoistone i Centralne Evrope, te biveg Sovjetskog Saveza. Danas je taj iznos znatno vei.

Osnivaki kapital Banke, izraen je u euro-valuti EURO, koja se koristi kao valuta pri utvrivanju finansijskog godinjeg rezultata i izvjetaja o poslovanju. Monetarna sredstva i obaveze Banke, denominirane u strane valute, su transferirane u EURO po kursu na spot tritu na dan 31. decembra tekue godine. Nemonetarna imovina je takoer izraena u EURO, po kursu koji je bio na snazi u trenutku izvrenja transakcije. Cijeli osnivaki kapital Banke, upisani i uplaeni, takoer je transferiran u EURO, ili USD ili japanski Yen. Kapital upisan u US dolarima i japanskim yenima se na dan 31. decembra preraunavaju u EURO, saglasno politici voenja poslovnih knjiga EBRD. Kada su u pitanju papiri od vrijednosti, odnosno obaveze po njima, dospijea dugoronog karaktera, valozirani su na cost-amortizacionoj bazi.

U skladu sa lanom 53. Sporazuma o osnivanju Banke u okviru redovne djelatnosti, Banka i njena sredstva, imovina i prihodi su izuzeti od svih direktnih oporezivanja i svih poreznih nameta.Sarajevo, Mart 2008. | Seminarski rad 5



EBRD uglavnom investira u privatna preduzea, zajedno sa trgovinskim partnerima. Omoguava finansiranje projekata banaka, industrija i preduzea, kao i nove poduhvate i ulaganja. Takoe, sarauje sa dravnim kompanijama, pomae proces privatizacije, restrukturiranje dravnih firmi i unapreenje optinskih usluga. EBRD moe da odobrava zajmove, participira u akcijama, obezbjeuje garancije. Ukupan iznos odobrenih kredita ne moe prei iznos kapitala koji je uvean za iznos rezervi. Za ovu namjenu EBRD pozajmljuje sredstva na meunarodnim tritima kapitala i kao ostale razvojne banke ona ima trostruki A rejting. Dakle, Banka ne odobrava kredite iz sopstvenog kapitala, ve se koristei svoj AAA kreditni rejtig uspjeno i rentabilno zaduuje na meunarodnom finansijskom tritu, emisijom obveznica i drugih dunikih hartija. U 2006. godini, EBRD investicije su porasle na 4,9 milijardi eura, i dostigle rekordan broj projekata do sada i to 301 projekat. Zarada Banke je dostigla rekord od 2,4 milijarde eura, dok je prethodne godine, tj. 2005. godine iznosila 1,5 milijardi eura.Glavno sjedite Banke u Londonu

2. CILJEVI2 Osnovni cilj banke je da ubrza tranziciju zemalja lanica prema ekonomiji otvorenog trita i da promovira privatnu kreativnu inicijativu pojedinaca i pravnih lica u zemljama Centralne i Jugoistone Evrope u uvjetima viestranake pluralne demokratije.

EBRD ima cilj da lanicama koje pripadaju zemljama tranzicije pomogne u njihovim operacijama da uvedu strukturne i sektorske ekonomske reforme, ukljuujui i demonopolizaciju, decentralizaciju i privatizaciju, uzimajui u obzir specifine potrebe svake njene zemlje lanice i njihovih dostignua u traziciji. Aktivnosti Banke ukljuuju promociju privatnog sektora, konsolidiranje finansijskih institucija kao i izgradnju novog pravnog sistema i razvoja odgovarajue infrastrukture koja je potrebna da bi mogla uspjeno da opsluuje privatni sektor.2

Burnazovi, T., Imirovi, I.; Svjetska banka i MMF, str. 99-102.


6



Banka se bori za definiranje zdravog i monog sektora bankarstva i izgradnju principa o investicijama i svim svojim aktivnostima. Jedan od primarnih ciljeva Banke jeste podsticanje bre privatizacije dravne imovine u zemljama lanicama. Stvaranje pravno adekvatnog, trino orijentisanog ambijenta je jedan od kljunih ciljeva Banke. Pogotovo onog dijela zakonodavne infrastrukture koja promovira privatni sektor i bru tranziciju u sistem trine ekonomije. Pruanjem pravne pomoi i davanjem pravnih savjeta, Banka omoguava investiranje, koje bez takve njene aktivnosti ne bi bilo mogue, ili bi bilo vrlo oteano i za strane investitore nepodsticajno. Kvalitet pravne regulative i pravnog ambijenta je znatno poboljan nakon takve uloge ove Banke. 2. Funkcije Da bi ostvarila ove ciljeve, Banka e podravati kofinansiranje, to znai finansiranje zajedno sa drugim investicionim institucijama, naroito iz sektora komercijalnog privatnog bankarstva, kao i privlaenje direktnih stranih ulaganja, kako iz privatnog tako i iz javnog sektora i obratno, a sve sa namjerom da mobilizira domai kapital i prui odgovarajuu tehniku pomo u odgovarajuim podrujima zemalja u tranziciji. Banka djeluje usko sa drugim meunarodnim i nacionalnim organizacijama. U svim svojim aktivnostima Banka se brine o promoviranju odrivog razvoja, uz brigu o zatiti ivotne okoline. Da bi ispunila dugorone osnove cilja koji se odnosi na ubrzanje tranzicije zemalja Centralne i Jugoistone Evrope prema ekonomiji otvorenog trita i promociju privatne i preduzetnike inicijative, Banka e pomoi zemljama koje primaju zajmove da sprovedu strukturnu i sektorsku ekonomsku reformu, ukljuujui demonopolizaciju, decentralizaciju i privatizaciju. Da bi pomogla njihovim ekonomijama da se integriu u meunarodnu ekonomiju, Banka e koristiti sljedee mjere3:3

http://www.ebrd.com/pubs/insti/basics.pdf


7



1. da promovira osnivanje, poboljanje i rast produktivnog, kompetitivnog i privatnog sektora u malim i srednjim preduzeima, 2. da pokrene domai i strani kapital i tzv. iskusni menadment, 3. da podstie produktivne investicije, kako u dravnim slubama, tako i u finansijskom sektoru te u srodnim infrastrukturama gdje je neophodno da se pomognu privatne i poduzetnike inicijative, time pomaui da se stvori kompetitivno okruenje sa rastuom produktivnosti, boljim standardom ivota i boljim uslovima rada, 4. obezbijediti tehniku pomo za pripreme, finansiranje i implementaciju bitnih projekata, bilo pojedinanih ili u kontekstu specifinih investicionih programa, 5. stimulisati i ohrabrivati razvoj trita kapitala, 6. dati podrku persepktivnim i ekonomski sposobnim projektima, 7. promovirati odrivi razvoj, te ouvanje okoline. Banka e takoer saraivati sa svim lanicama na takav nain da se moe smatrati pogodnim unutar uslova sporazuma sa MMF-om, IBRD-om, IFC-om, MIGAom i OECD-om te sa UN-om i njenim agencijama kao i drugim srodnim institucijama, zainteresovanim za ekonomski razvoj i investicije u Centralnoj i Istonoj Evropi. 3. Instrumenti Finansijsko angaovanje realizuje se preko itavog seta finansijskih instrumenata od kojih su najznaajniji: zajmovi (krediti), uee u rizinom (akcijskom) kapitalu, izdavanje garancija i finansiranje preko posrednika (finansiranje malih i srednjih preduzea, kreditne linije, kofinansiranje, trgovinsko finansiranje i uee u rizinom kapitalu investicionih fondova i banaka).

EBRD odobrava zajmove i novana sredstva, garancije, sredstva za iznajmljivanje i privredna novana sredstva. Banka takoer finansira profesionalni razvoj kroz pograme podrke.Sarajevo, Mart 2008. | Seminarski rad 8



EBRD takoer koristi instrumente investicija kako bi pomogla da se izgradi trina ekonomija i demokratija u zemljama od Centralne Evrope pa sve do Centralne Azije. EBRD je najvei pojedinani investitor u regionu i pokree znaajne direktne strane investicije koje sama finansira. Banka uglavnom investira u privatna preduzea, zajedno sa komercijalnim partnerima.

Svaka EBRD investicija mora: 1. da pomogne da se zemlja priblii slobodnoj trinoj ekonomiji: tranzicijski utjecaj, 2. preuzeti rizik koji podrava privatne investitore i ne potiskuje ih van, 3. primijeniti bankarske principe. Kroz investicije, EBRD promovira:

strukturne sektorske reforme, kompetitivnost, privatizaciju i preduzetnitvo, jaa finansijske institucije i legalne sisteme, razvoj infrastrukture potrebne za podrku privatnom sektoru, usvajanje jakih komercijalnih upravljanja, ukljuujui i ekoloku senzibilnost.

5. Projekti Osnovna ideja EBRD je promocija privatnog sektora u zemljama u tranziciji, pri emu se EBRD pojavljuje kao jedan od uesnika projekta. Ona, zajedno sa drugim uesnicima u projektu snosi odgovarajui rizik komercijalizacije projekta.

EBRD kriteriji za finansiranje projekata:

Projekat mora biti lociran u zemlji lanici EBRD-a. Mora sadravati prospekt tome da e biti profitabilan. Donatori moraju imati znaajne uloge, odnosno dionice. Projekat mora poboljati lokalnu ekonomiju. Mora zadovoljiti EBRD-ove ekoloke standarde kao i one od strane domae zemlje (one u kojoj se odvija projekat).Sarajevo, Mart 2008. | Seminarski rad 9



Ukupno trajanje projekta, od poetka do otplate, moe se kretati od jedne godine koliko traje za obrtni kapital ili za projekte finansiranja trgovine pa sve do 15 godina za dugorone nezavisne infrastrukturne projekte. Projekt finansiranja je sr EBRD-ovog posla. EBRD djeluje kao kreditor na komercijalnoj osnovi. Krediti se mogu davati uz fiksnu i varijabilnu kamatu i mogu biti pokriveni sa nizom heding instrumenata. Kredit EBRD daje na rok od 10 do 15 godina uz poetak do prve otplate koji se moe pregovarati. Krediti se otplauju u polugodinjim ratama. Kredit EBRD je osiguran hipotekom (zemlja, zgrade i sl.). EBRD finansira projekte ulaganjem kapitala u kupovinu dionica projekta (firme). Pri tome se EBRD rukovodi iskljuivo trinim kriterijima procjenjujui rizik i prinos projekta. Standardna shema finansiranja projekta sa ueem EBRD-a je sljedea: EBRD kreditira projekat sa cca 35%, Inostrani sponzori imaju oko 25% dionica projekta, Lokalni sponzori idu sa oko 15% dionica, Sindicirani zajmovi ine oko 15%, Ostali kreditori obezbjeuju oko 10% sredstava za projekat.

Sektori koje EBRD ne podrava: Odbrambene aktivnosti; Duhansku industriju; Proizvodnju onih supstanci koje su zabranjene meunarodnim pravom.

EBRD nee finansirati one projekte koji bi bili izuzetno profitabilni, ali koji su tetni po okolinu i iji negativni utjecaj ne moe biti adekvatno uklonjen ili ublaen.


10



TAM/BAS programi

TAM/BAS su dopunske inicijative restrukturiranja programa, djelujui sa malim i srednjim preduzeima u zemljama koje su lanice EBRD-a.

TAM program - preporod menadmentaCilj programa je pruanje pomoi preduzeima u prestrukturiranju i osposobljavanju za poslovanje u otvorenoj trinoj ekonomiji i podrka naporima usmjerenim ka punoj privatizaciji. Program obuhvata razvoj i poboljanje upravljakih vjetina znaajnih za upravljanje malim i srednjim preduzeima, uvoenje biznis planiranja, prestrukturiranje, poboljanje proizvoda, redukovanje trokova poslovanja, razvoj lokalnog i izvoznog trita, poboljanje konkurentske sposobnosti i porast mree kontakata.

Program je ukljuio angaovanje inostranih konsultanata od strane TAM odjeljenja u okviru Evropske banke za obnovu i razvoj.

BAS program - program pruanja savjetodavnih usluga "BAS Program" - Program poslovnog konsaltinga je program kojim upravlja TAM Menadment Grupa, u ime Evropske banke za obnovu i razvoj ( EBRD ) iz Londona. BAS program predstavlja podrku mikro, Sarajevo, Mart 2008. | Seminarski rad 11



malim i srednjim preduzeima kroz pruanje poslovnih/savjetodavnih usluga sa ciljem poboljanja njihovog kvaliteta i konkurentske sposobnosti.

Program je usmjeren i na razvoj i promociju lokalnog konsultantskog trita, odnosno podizanje nivoa kompetentnosti domaih konsultanata i unapreenje kvaliteta usluga koje oni pruaju preduzeima. Zadatak programa jeste: izrada programa prestrukturiranja preduzea, uvoenje modernih sistema menadmenta, marketinga i kvaliteta, uvoenje menadment informacionih sistema, unapreenje raunovodstva i sistema kontrole, unapreenje proizvoda/usluga, istraivanje i razvoj trita, uvoenje evropskih ekolokih standarda, traenje poslovnih partnera i investitora, izrada biznis planova, itd. 6. Kritike Postoji nekoliko kritika koje se odnose na rad EBRD-a. One se ogledaju u sljedeem:

1. Tokom zadnje decenije, lokalno stanovnitvo je imalo velike potekoe u pristupu informacijama o EBRD-u, te njegovim projektima podrke i bili su iskljueni iz odluke o stvaranju odreenih procesa. U mnogim sluajevima, EBRD je nastavljao sa finansiranjem projekata iako je bilo jasno da to na lokalno stanovnitvo negativno utjee. Mnogim od ovih projekata ne bi bilo dozvoljeno da budu realizovani u Zapadnim zemljama. EBRD preko svog website-a prua informacije kojima se slue ljudi koji ele da vie saznaju o radu EBRD-a kao i o njegovim aktivnostima, te on predstavlja brz i efikasan nain da se prue sve potrebne informacije. Meutim, treba napomenuti da pristup internetu nije omoguen svim ljudima u zemljama u kojima EBRD djeluje. Graanima ovih zemalja mora biti zagarantovan brz i efikasan pristup ovim informacijama. 2. Mnogi dokumenti koji sadre vane informacije o projektima i strategijama nisu javno dostupni. 3. esto se deava da dokumenti budu kasno objavljeni, kao i to da su nedovreni. 4. Zvanini jezici EBRD-a su engleski, francuski, njemaki i ruski. Veina dokumenata je objavljena na engleskom jeziku. Samo nekolicina ovih dokumenta bude prevedena na jedan od 26 jezika zemalja u kojima EBRD djeluje. Graani tih zemalja esto nisu u mogunosti da dou do informacija o projektima i strategijama to utjee na njih, njihovu zajednicu, ekonomiju i prirodni okoli. AkoSarajevo, Mart 2008. | Seminarski rad 12



zatrae dokument na njihovom jeziku, oni moraja platiti prevod teksta. Dakle, jo jedna od kritika jeste zanemarivanje nacionalnog jezika. 7. EBRD i Bosna i Hercegovina BiH je postala punopravna lanica EBRD-a u junu 1996. godine.

Bosna i Hercegovina je posveena i primjenjuje principe viestranake demokratije, pluralizma i trine ekonomije u skladu sa uslovima navedenim u lanu 1 Sporazuma kojim se EBRD uspostavlja. Integracija u euroatlanske institucije je kljuni prioritet inostrane politike BiH.

Podraavajui bh. tranziciju ka trinoj ekonomiji, EBRD fokusira svoje aktivnosti na razvoj privatnog sektora pomaui mala i srednja lokalna preduzea kao i privatizaciju, zatim ojaava finansijski sektor i pomae stvaranje regulatornih institucija u infrastrukturi.

EBRD podrava aktivnu politiku dijaloga sa dravnim i entitetskim vladama u Bosni i Hercegovini kao i sa meunarodnom zajednicom. Kroz ove diskusije, Banka nastoji podsticati ekonomiju i trgovinske stimulacije za veu integraciju izmeu entiteta, i izmeu zemalja u regiji. U 2006.god., EBRD je ve treu godinu zaredom bila najvei kreditor u BiH, i potpisala je 43 projekta u vrijednosti od 584 mil. eura, pri emu je ova godina bila rekordna u smislu investicija i isplata. Kao rezultat toga, ukupna angairana sredstva su dostigla vrijednost od 685 mil. eura do 31.7.2007.god. Banka je takoer pripremila znatan broj projekata u privatnom sektoru odraavajui povean interes stranih investitora u privredu BiH. Investicije EBRD-a su pomogle u angairanju dodatnih 905 mil. eura iz drugih izvora. Banka je usko saraivala i kofinansirala projekte sa drugim meunarodnim finansijskim institucijama koje su prisutne u zemlji (Svjetska banka i Evropska investiociona banka).


13



Na ovom grafiku su prikazana ulaganja EBRD-a u BiH tokom zadnjih nekoliko godina. Primjetan je konstantan rast ovih ulaganja, te njegov

Izvor: http://www.ebrd.com/pubs/factsh/country/bosnia.pdf

EBRD investicije po sektorima ( na kraju 2006.god.)Energetika Finansijski sektor Poslovni sektor Infrastruktura Finansiranje SME

Izvor: http://www.ebrd.com/pubs/factsh/country/bosnia.pdf


14



U energetskom sektoru, 55 miliona eura zajma je potpisano za unapreenje efikasnosti i pouzdanosti elektrinog napajanja. Ovo e biti ostvareno kroz modernizaciju tri regionalna elektrina snabdjevaa. U transportnom sektoru, Banka je odobrila kredit od 12 miliona eura za opremu i obuku, da bi poboljala saobraajnu kontrolu i navigacijske slube. U proizvodnom sektoru, Banka je odobrila zajam od 11 miliona eura za Natron Hayat, koji je vodei preraiva papira, kako bi pomogla u modernizaciji kapaciteta. U agrobiznisu, EBRD je odobrio 25 mil. eura zajma kako bi pomogao VF Komercu, vodeoj trgovini na malo, da pobolja postojee radnje i da proiri svoju djelatnost irom drave. U finansijskom sektoru Banka je nastavila da podrava mala preduzea, te je odobrila Raiffeisen banci kredit od 20 miliona eura.4

Internet strana Evropske banke za obnovu i razvoj sadrzi sljedee odjeljke:

Aktivnosti (Operations) Predstavljene su prema zemlji, sektoru, projektima, saopstenjima za stampu, zavrsnoj dokumentaciji projekata, tehnickoj i finansijskoj saradnji kao i prema pitanjima nuklearne bezbednosti.

Poslovne informacije (Business information) Vezane su za razlicite mogucnosti finansiranja poslovanja, alterantivne izvore sredstava za mala i srednja preduzeca (SME) kao i pregled poslovnih standarda i poslovne prakse. Nabavke (Procurement) Banka se rukovodi nacelima nediskriminacije, postenja i transparentnosti kako bi se osigurali njeni investicijski projekti i podstaklo vece ucesce stranih investitora. Obuhvata projekte u javnom sektoru i tehnickoj saradnji. Tranzicija (Transition) Predstavlja napore koji se ulazu za sto uspesniji prelazak zemalja srednje i istocne Evrope i zemalja Zajednice Nezavisnih Drzava na trzisno poslovanje. Donosi i izvestaje i radni materijal o pitanjima tranzicije i druge izvore informacija.4

U prilogu 2. se mogu pogledati projekti potpisani od strane EBRD-a za BiH, u 2006. godini.


15



Okolina (Environment) Pitanja ekonomskog razvoja posmatraju se u okvirima politike zastite okoline. Finansije (Finance) Obuhvataju znacajna ulaganja u management, planiranje i kontrolu i informaticku tehnologiju. Dat je i pregled finansijskih rezultata. Publikacije (Publications) Obuhvataju izvestaj o procesu tranzicije u 1998 (kljucna postignuca, pitanja finansijskog sektora u tranziciji s makroekonomskim pregledom), opste informcije (godisnji izvestaj za 1998. i 1997, osnovni dokumenti EBRD, vodic za publikacije) i poslovne informacije o razlicitim programima finansiranja, zastiti okoline i slicno.

ZAKLJUAK

Na kraju, treba istai da, uprkos kritikama upuenim na rad i funkcionisanje Evropske banke za obnovu i razvoj, ona ipak predstavlja znaajnu meunarodnu finansijsku instituciju jer olakava proces tranzicije zemalja lanica, pomae im da se bre prilagode uslovima trine ekonomije i na taj nain ostvare svoje ciljeve. Banka bi u buduem periodu, s obzirom na navedene kritike, trebala olakati pristup potrebnim informacijama svim onima koji su za njih zainteresovani. Takoer, trebala bi omoguiti pristup svim dokumentima, kao i to da oni budu dostupni na jezicima onih zemalja na koje se ti dokumenti odnose, a ne samo na engleskom jeziku. Dakle, trebala bi uzeti u obzir to da ne govore svi engleski jezik kao i to da nije svima omoguen pristup internetu. Jedna kritika se odnosila na to da se Banka ne obazire na miljenje stanovnitva zemlje u kojoj djeluje. Dakle, prijedlog za rjeenje ovog problema bio bi da Banka pokua stupiti u kontakt sa tom populacijom putemSarajevo, Mart 2008. | Seminarski rad 16



konferencija, foruma i sl. te na taj nain pruiti eljene informacije zainteresovanim i na taj nain pribliiti ljudima rad Banke i njene ciljeve.

Jo jedna znaajna injenica u vezi ove Banke ogleda se u tome da ona podrava projekte koji su ekoloki odrivi. U tom smislu, ona ne obuhvata samo ekoloke utjecaje, ve i radnike, zdravlje, sigurnost i zajednike odluke.

EBRD je kroz vie od 15 godina rada dokazala da pripada vodeim meunarodnim finansijskim institucijama, bez koje bi zemljama u tranziciji bilo znatno oteano funkcionisanje i integracija na meunarodno trite.

LITERATURA

1. Pelevi, B.: Uvod u meunarodnu ekonomiju, esto izdanje, Centar za

izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta, Beograd, 2006. 2. Stojanov, D.: Meunarodne finansije u globalnoj ekonomiji, Ekonomski fakultet Sarajevo, 2000. 3. Burnazovi, T., Imirovi, I.: Svjetska banka i meunarodni monetarni fond, Kantonalna privredna komora Tuzla, 1999. LINKOVI:

1. www.ebrd.com Sarajevo, Mart 2008. | Seminarski rad 17



http://bankwatch.org/documents/ebrd_decade0401.pdf


18

Documents

Ekonomija Evrope - Evropska Banka Za Obnovu i Razvoj - Seminar Ski