VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJANOVI SAD

SEMINARSKI RAD

NEPOTPUNA KONKURENCIJA: MONOPOL, OLIGOPOL I MONOPOLISTIČKA

KONKURENCIJA

Mentor: xx Student: xx

Novi Sad, decembar 2007.

Sadržaj:

1. MONOPOL....................................................................................................................21.1. Definisanje monopola i uslovi privredjivanja na tržištima nesavršene konkurencije...21.2. Struktura tržišta i nesavršena konkurencija..................................................................41.3. Izvori monopola............................................................................................................52. OLIGOPOL I MONOPOLISTIČKA KONKURENCIJA........................................72.1. Izvori nepotpune konkurencije.....................................................................................72.2. Modeli nepotpune konkurencije...................................................................................72.3. Monopolistička konkurencija.......................................................................................83. REALNI PRIMER PRIRODNOG MONOPOLA I KRŠENJA ANTIMONOPOLSKOG ZAKONA................................................................................9Literatura............................................................................................................................12

1

1.MONOPOL

1.1.Definisanje monopola i uslovi privredjivanja na tržištima nesavršene konkurencije

Tržišna moć. Suština tržišne moći  je mogućnost da se menjaju cene proizvoda. Da bi naveli potrošače da kupuju više, proizvođači moraju da snižavaju cene.Nepotpuna konkurencija ne znači da preduzeće ima apsolutnu kontrolu nad cenom svog proizvoda.Na primer, Coca-cola u uslovima nepotpune konkurencije može svoje limenke da prodaje za 0,40 ili 0,50 €. Kada bi preduzeće pokušalo da prodaje svoje limenke za 10 €, ono bi propalo. Dakle, reč je o nekom stepenu slobode odlučivanja pri određivanju cena. Ispoljavanje tržišne moći.U pogledu tržišne organizacije, privredni sektor čini spektar od potpune koncentracije do gotovog monopola. U smislu smanjenja trzišne moći preduzeća, potrebno je kvalitativno merilo stepena tržišne moći.

Tržišna moć je stepen kontrole što ga jedno preduzeće ili mali broj preduzeća imaju nad cenama i odlukama o proizvodnji u nekom privrednom sektoru. Najuobičajenija mera tržišne moći je sektorski koeficijent koncentracije.

Slika 1.1. Koeficijent koncentracije u četiri preduzeća se definiše kao procenat ukupne proizvodnje nekog sektora koji dolazi iz njegova četiri najveća preduzeća. Koeficijent koncentracije u deset preduzeća je jednak procentu proizvodnje što isporučuje deset najvećih preduzeća u sektoru.

2

Monopol. Tržišno stanje u kojem se na strani ponude nalazi samo jedan prodavac koji je u mogućnosti da odlučuje, utiče na formiranje cena, a na strani tražnje nalazi se mnoštvo kupaca bez mogućnosti izbora drugog dobavljača i uticaja na cenu, naziva se monopolom. Za monopolistu ne važi marginalno pravilo. Monopolistička pozicija na tržištu omogućava mu da maksimizira profit proizvodeći onu količinu proizvoda i usluga za koju su marginalni troškovi jednaki marginalnom prihodu. Monopol kao industrija. Patent daje nekoj firmi ekskluzivno pravo da proizvodi ili odobri neki proizvod. Takvu firmu nazivamo monopol – reč je o jedinoj firmi koja snabdeva čitavo tržište dobrima. S obzirom na činjenicu da monopol nama direktne konkurencije, ne može očekivati da se ponaša kao konkurentna firma.Konkurentne firme su stalno pod pritiskom drugih firmi u industriji da smanje troškove i poboljšaju kvalitet proizvoda. Pojavljivanje monopola poništava razliku izmedju krive industrijske tražnje i krive tražnje jedne firme.Monopolistička firma jeste industrija.Otuda postoji samo jedna kriva tražnje za koju treba brinuti, a to je kriva tržisne(indistrijske) tražnje.U situacijama kada imamo monopol,kriva tražnje koja se odnosi na firmu je identicna krivi tržisne tražnje ze neki proizvod, tj. ima silazni nagib.

a)Tražnja preduzeća u b) Tražnja preduzeća u potpunoj konkurenciji nepotpunoj konkurenciji

Slika 1.2. Potpuna konkurencija ima horizontalnu krivu, a nepotpuna konkurencija ima silazni nagib krive tražnje s kojom je preduzeće suočenoPano (a): preduzeća na tržištu potpune konkurencije nailaze na horizontalnu krivu: d, d i može duž nje prodati koliko god hoće, a da ne obori tržišnu cenu. Pano (b): preduzeća na tržištu nepotpune konkurencije se suočavaju s krivom tražnje koja ima silazni nagib, budući da povećanje prodaje potiskuje cenu prema dole. Ukoliko suparnici tog preduzeća snize svoje cene, a ono nije dobro zaklonjeni monopolist, kriva tražnje za njegovim proizvodima se pomera osetno ulevo do d’, d’.

3

Centralizacija kapitala se javlja uporedo sa koncentracijom gde dolazi do spajanja različitih grana u različitim vezama input-output. Razlozi za centralizaciju su višestruki :

a) različite profitne stope u raznim granama i u raznim fazama privrednih ciklusa. U fazi prosperiteta prerađivačke grane brže reaguju na tražnju, nego ekstraktivne, tako da se profitne stope približavaju, tj. sprečava se njihov pad;

b) centralizacijom se isključuje posrednička funkcija trgovine i profit zadržava u granama proizvodnje;

c) centralizacija omogućava bržu primenu tehničkog progresa, a time i ostvarivanje ekstra profita;

d) heterogeno preduzeće sporije reaguje na promenu cena, posebno sirovina, čime se poboljšava njihov konkurentski položaj.

Ipak, centralizacija i koncentracija kapitala relativno teško stvaraju uslove za klasični oblik monopola. Daleko češći oblik monopola javlja se u proizvodno-tržišnoj morfologiji - oligopol kada se javlja nekoliko učesnika na strani ponude i ako su dva preduzeća, reč je o dupolu, a ako je reč o tražnji, radi se o oligopsonima, odnosno duopsomima.

U današnjim uslovima privrećivanja preovlaćuju oligopoli koji su čvrsto povezani sporazumima o cenama, segmentaciji tržišta, te kao takvi diktiraju razvoj ključnih grana svetske privrede. U tom kontekstu, teško je danas govoriti o uslovima privređivanja slobodne konkurencije, koja je u suštini zamenjena monopolističkom konkurencijom. Tako se cene uvek prilagođavaju kalkulacijama monopolista. Drugim rečima, one su uvek više od cena koje bi se formirale u uslovima slobodne konkurencije. Iznos za koji su više je izvor monopolskog ekstraprofita. S druge strane, monopolska cena je uvek niža od cene u nabavcina slobodnom tržištu, što je opet izvor ekstra profita, ali na strani kupovine.

Posledica monopolističkih uslova privređivanja su pozitivne i negativne, i to prelivanje novostvorene vrednosti u korist monopola, kapaciteti i radna snaga se nedovoljno koriste; tehnički progres nalazi bržu primenu; više se izdvaja za naučno-istraživački rad, koji svojom primenom doprinosi povećanju produktivnosti rada itd.

1.2.Struktura tržišta i nesavršena konkurencija

Monopol je osnovni oblik nesavršene konkurencije. To je slučaj kada postoji jedan jedini prodavac s potpunom kontrolom nad celim privrednim sektorom. Naziv potiče od grčke reči "mono" - jedan i "polist" - prodavac. Isključivi monopoli su retke pojave. Primer za ovo su: telefonske usluge, gasovod, voda, struja itd. Ovi momopolisti moraju računati sa konkurencijom i iz drugih privrednih sektora, npr. kablovski telefoni, a struja i gas mogu zameniti druga goriva. Na dugi rok nijedan monopolista nije siguran od napada konkurenata.

Oligopol znači "nekolicina prodavaca". Postoje dva tipa oligopolista.

4

Prvo, oligopolist može biti jedan od malog broja prodavaca koji proizvode neki istovetan proizvod. To je na primer slučaj u proizvodnji aluminijuma i nafte gde je proizvod prilično homogen, a istovremeno su velika ulaganja kapitala za ulazak u taj sektor. Drugi tip oligopola čini privredni sektor u kome je samo nekoliko prodavaca diferenciranih proizvoda. To je na primer u automobilskoj industriji gde se automobili prodaju po brojnim obeležjima kao što su: veličina, snaga, potrošnja goriva, sigurnost i sl. U uslovima nepotpune konkurencije postoji i kategorija diferenciranih prodavaca. To je slučaj kada veliki broj prodavaca proizvodi diferencirane proizvode. Za ovaj oblik monopolističke konkurencije dobar primer predstavlja prodaja benzina. Ako su u pitanju dve ili više firmi koje prodaju benzin i neka smanji neznatno cenu, potrošači se prebacuju na drugu firmu. Reč je o konkurenciji među mnogima. Razlika između ovog sektora i sektora potpune konkurencije je u tome što je u ovom slučaju reč o diferenciranoj robi. Ova diferencijacija obično proizilazi iz lokacije. Ljudi štede vreme i idu do najbližeg prodajnog mesta..

Tabela 1.1. Struktura tržištaVećina sektora je nepotpuno konkurencijska mešavina monopola i konkurencije, što stvara olakšice pomoću kojih se onemogućava ulazak novih preduzeća u industriju. Tako postojeća preduzeća zadržavaju visoke cene i monopolski profit na duži vremenski period. U potpunoj konkurenciji proizvođači prihvataju tržišne cene i prisvajaju ekonomski profit

   1.3.Izvori monopola

Ekonomisti diskutuju o pet faktora gde kombinacija bilo kojeg od njih omogućuje firmi da postane monopolista.Ti faktori su:1)ekskluzivna kontrola važnih sirovina, 2)ekonomija razmere, 3)patenti, 4)mrežna ekonomija, 5)vladine licence ili franšize.

5

Patent se obično odnosi na pravo eksluzivne dobiti od svih razmena,uključujući pronalazak na koji se odnosi. Patent omogućava mnoga otkrića koja, u suprotnom, ne bi bila pronadjena.

                                                                  

Grafikon 1.1. Prirodni monopol

Kada kriva dugoročnih prosečnih troškova (LAC) opada udesno i nadole, to je uvek jeftinije za pojedinačnu firmu da usluži celu industriju – na slici LAC (Q)

6

2.OLIGOPOL I MONOPOLISTIČKA KONKURENCIJA

2.1.Izvori nepotpune konkurencije

Potpuna konkurencija podrazumeva veliki broj preduzeća koja proizvode istovetan proizvod, toliko velik broj preduzeća da ni jedno preduzeće ne može uticati na tržišnu cenu.

Monopol podrazumeva jednog jedinog proizvođača u čijim rukama je celokupna proizvodnja sektora. To su retki slučajevi u tržišnoj privredi danas.

Prelazni oblici nepotpune konkurencije se nalaze između ova dva krajnja stanovišta, zašto je karakterističan oligopol kod koga u privrednom sektoru dominira svega nekoliko preduzeća, kao i monopolistička konkurencija u kojoj veliki broj preduzeća proizvodi blago diferencirane proizvode.

Po ekonomistima izvori nepotpune konkurencije su:1.)troškovi, 2.)prepreke konkurenciji, 3.)strateška interakcija među preduzećima.

Troškovi bitno predodređuju nepotpunu konkurenciju i mogu se smanjivati, a time povećavati profiti. Uslov je da s ostvaruje značajniji deo ukupne proizvodnje za tržište. To podrazumeva da u proizvodnji učestvuje samo nekoliko proizvođača.

Prepreke konkurenciji pretpostavljaju suparništvo među preduzećima u nekom sektoru. Moguće je uz visoke prepreke i suparništvo ograničiti. To je slučaj sa oligopolom kod koga postoji ekonomija obima i prepreke ulaska.

Strateška inerakcija dolazi do izražaja kada mali broj preduzeća deluje na nekom tržištu. Tada moraju voditi računa o međuzavisnosti. Kada uvažavaju jedan drugog, onda između njih postoji strateška interakcija.

2.2.Modeli nepotpune konkurencije

Postoje mnoge teorije nepotpune konkurencije. Ovom prilikom ističemo tri najvažnija slučaja nepotpune konkurencije: 1.)tajni oligopol, 2.)monopolistička konkurencija, 3.)oligopol malog broja.

Tajni oligopol podrazumeva saradnju među preduzećima u obliku tajnog pregovaranja i dogovaranja. To je slučaj kada dva ili više preduzeća zajednički određuju svoje cene ili količine proizvodnje, dele tržište među sobom ili donose zajedničke i druge poslovne odluke.

Preduzeća su u iskušenju da se upuste u tajno dogovaranje kada saznaju da im profiti zavise o zajedničkim akcijama. U razvijenom zapadnom svetu oligopolisti su se često ujedinjavali i stvarali trust ili kartel.

Kartel je organizacija samostalnih preduzeća koja proizvode slične proizvode, te deluju zajedno da bi podigli cene i ograničili količinu proizvodnje, dok trustovi nastaju

7

spajanjem već postojećih kapitalističkih preduzeća iste ili različitih industrijskih delatnosti, koje su međusobno povezane. Trustovi ukidaju nerentabilna preduzeća, a njihov kapital prebacuju u druga preduzeća.Danas dogovranje nija dozvoljeno i zabranjeno je kompanijama da se tajno dogovaraju o određivanju cena i deobi tržišta.

Kad god su oligopolisti u mogućnosti da se tajno dogovaraju u svrhe zajedničkog maksimiziranja profita, cena i količina će biti kao u monopolista.

U stvarnosti teško je očekivati takvo dogovaranje, jer postoje brojne prepreke. Prvo, to je zakonom zabranjeno. Drugo, preduzeća to izbegavaju spuštajući cene izabranim kupcima i tako povećavaju svoj udeo na tržištu. Ovo posebno dolazi do izražaja gde su cene tajne, gde je izražena diferencijacija proizvoda, gde mali broj preduzeća proizvodi jedan proizvod ili proizvodi robe gde su brže tehnološke promene.Dogovaranje postoji, ali i konkurencija između domaćih i stranih preduzeća. Osim toga, nisu uvek uspešni ni pokušaji podizanja cena i profiti se teško ostvaruju.

2.3.Monopolistička konkurencija

Monopolistička konkurencija se javlja kad mnoga preduzeća prodaju slične ali ne iste proizvode. Liči potpunoj konkurenciji jer ima mnogo kupaca i prodavaca, ulaženje i izlaženje nije teško i cene se prihvataju onako kako su date. Razlika je samo u tome što su kod potpune konkurencije proizvodi istovetni, dok u uslovima monopolističke konkurencije proizvodi su diferencirani. Međutim, ovo preduzeće nema nikakav monopol na zemljište ili robu koju prodaje.To mogu raditi i drugi i u analizi polazimo od pretpostavke da svi drugi koji ulaze u ovaj posao imaju iste troškove, a time i istu krivu tražnje. Kako ulaze u ovu oblast drugi, te se malo po malo sužava tržište ranije već formiranih preduzeća, tako da se i kriva tražnje sa proizvodima već postojećih preduzeća pomiče u levo.

Oligopol malog broja podrazumeva konkurenciju između dva ili tri krupna preduzeća koja deluju na određenom regionalnom području. Kada na nekom tržištu međusobno konkuriše mali broj preduzeća, ona moraju uzimati u obzir svoje strateško uzajamno delovanje. Stratešku interakciju imamo i u dnevnoj štampi, televizijskim programima, u proizvodnji automobila, štampanju udžbenika iz ekonomije i slično.

8

Slika 2.1. Prikazuje konačnu dugoročnu ravnotežu tipičnog prodavca u uslovima monopolističke konkurencijeTražnja je pomerena u levo i kriva "d'd" prolazi kroz krivu prosečnih troškova - "AC" tog preduzeća. Tačka "G" predstavlja dugoročnu ravnotežu jer su profiti jednaki nuli i niko više nema interesa da ulazi u sektor, niti da ga napuštaju oni koji su već u tom sektoru.Proističe, da monopolistička konkurencija uređuje neefikasnost, jer je cena "G" iznad graničnih troškova - "MC", što je prouzrokovalo manji obim proizvodnje nego što bi dali uslovi potpune konkurencije.

Prema tome, konkurencija malog broja - oligopol vodi računa o reakcijama konkurenata na promene njihovih cena i količine proizvodnje, čime se doprinosi strategiji razvoja svake firme ponaosob.

3.REALNI PRIMER PRIRODNOG MONOPOLA I KRŠENJA ANTIMONOPOLSKOG ZAKONA

Nakon što je Majkrosoft (Microsoft) obelodanio saradnju sa Britanskim nacionalnim arhivom, sa ciljem da pomogne u procesu otvaranja zastarelih formata digitalnih dokumenata, George Greve i Joahim Jakobs iz evropskog ogranka Fondacije za slobodan softver su doveli u pitanje motive američkog softverskog giganta.Želje koje klijenti imaju danas određuju smer tehnološkog razvoja sutrašnjice; u pitanju je sasvim logičan zaključak.Ali kada baš ti klijenti plaćaju jednoj te istoj kompaniji da prvo napravi problem, a zatim da taj problem reši, većina bi očekivala da pomenuti klijenti iskažu svoje nezadovoljstvo. Mada, izgleda da ima onih koji su ovakvom pojavom zadovoljni. Problem: Majkrosoft gospodari tržištem ličnih računara i kancelarijskih paketa, sa udelom koji prelazi 90%. Svaki dokument koji se nalazi u njihovom vlasničkom, binarnom formatu, a posebno svaki koji cirkuliše između više korisnika, jača njihov monopol a šteti tržišnoj utakmici, ekonomiji i društvu u celini.Što je upotreba ovih formata raširenija, to je jači tzv. ,,mrežni efekat” koji primorava ostale da postanu žrtve

9

iste zavisnosti od Majkrosofta – baš kao što se to dogodilo sa Britanskim nacionalnim arhivom.A ono što se dogodilo jeste da je Majkrosoft zatražio od Britanskog nacionalnog arhiva da uloži sredstva u rešenje koje bi omogućilo pristup podacima sačuvanim u zastarelim formatima.Nema ni nedelju dana kako je Bi-Bi-Si Njuz objavio izjavu g. Gordona Frejzera, izvršnog direktora britanskog Majkrosofta, u kojoj je ovaj izrazio zabrinutost da bi klijenti mogli izgubiti svoje podatke: ,,Ukoliko se ne ulože dodatni napori, koji bi nam pružili mogućnost da zastarele formate fajlova čitamo i menjamo i u buduće, suočićemo se sa digitalnom crnom rupom”. Ovo je iznenađujuće iskrena izjava kada se ima u vidu da dolazi iz kompanije koja je najveći snabdevač nekompatibilnim i nedokumentovanim formatima na svetu.Najbolje što je Majkrosoft uspeo da ponudi jeste da ,,emulira” starije verzije Vinodouza na akutelnoj verziji, Vindouzu Visti.Širom sveta postoje biblioteke i muzeji koji možda žele da prikažu protekle periode u razvoju računarstva, mada verovatno ni oni ne žele da utisak koji njihova postavka ostavlja bude apsolutno autentičan time što će koristiti zastareli softver na starom hardveru da bi dočarali atmosferu prohujalih vremena. Međutim, da li je pomenuti Britanski nacionalni arhiv prevashodno muzej posvećen konzervaciji autentične atmosfere vremena i tehnologija starostavnih? Ili se bavi prikupljanjem i očuvanjem znanja, razmišljanja i ideja prethodnih generacija?Većina populacije verovatno ne želi da čita Cezarova dela u rukopisu jednog određenog pisara na originalnim glinenim tablicama ili pergamentu.Slike ovih dokumenata bi verovatno bile dovoljne, mada verovatno ima i onih koji bi radije čitali prepis odštampan na papiru ili prikazan na ekranu monitora.Dobar prevodJoš je više onih koji bi se zadovoljili dobrim prevodom. Formati fajlova su ekvivalent prepisa, njihova uloga je da prevedu izvornu verziju određenog zapisa u oblik koji se može čuvati.Ova ideja nije nova. Čovečanstvo je oduvek pokušavalo da sačuva svoje znanje, o čemu svedoče glinene tablice, svici papirusa i slike u pećinama.Ipak, uprkos činjenici da je medijum dugotrajan, ponekad se dogodi da se značenje ne može protumačiti jer se izgubilo znanje potrebno da se informacija dešifruje.Savremenim rečnikom govoreći, nedostaje nam šifra da bismo razumeli šta je rečeno pećinskim slikarstvom.Informacije u digitalnom obliku imaju potencijal za dugotrajno čuvanje bez propadanja.Ali bez poznavanja šifre, naši će dokumenti za buduće generacije biti samo besmislena gomila nula i jedinica, baš kao što je pećinsko slikarstvo za nas često samo besmislena paleta boja na kamenu. Najbolji način da se ova šifra sačuva jeste da za nju sazna što je više moguće ljudi i tako postane javno dobro koje će se čuvati sa jednakim ili čak većim trudom nego sama šifrovana informacija.U najboljem slučaju, u ovom trenutku postoji samo jedna kompanija koja tačno zna na koji način je implementirala svoj nekompatibilni format dokumenata.Da je Majkrosoft od svog osnivanja 1975. godine koristio Otvorene formate, danas ne bismo imali ovaj problem.U tom slučaju bi korisnici programa GNOME Office, Koffice ili OpenOffice.org bez ikakvih problema otvarali dokumente napravljene u Majkrosoftovom Officeu.Prema trenutnom stanju stvari, postojanje šifre za čitanje ovih dokumenata u potpunosti zavisi od dalje egzistencije i ponašanja jedne kompanije.

10

Zahvaljujući saradnji velikog broja kompanija koje, iako su jedne drugima konkurenti, razumeju neophodnost očuvanja ove šifre, stvoren je Otvoreni format za kancelarijske programe - Open Document Format (ODF). Organizacija OASIS, međunarodna organizacija za standardizaciju elektronskog poslovanja koja ima certifikat Međunarodnog komiteta za standardizaciju (ISO), brine se o formatu ODF i unapređuje ga.Ozbiljne sumnjeMajkrosoft tvrdi da ima sopstveni otvoreni format koji se zove MS-OOXML. Ali postoje ozbiljne sumnje koje dovode u pitanje ovu tvrdnju: kao u slučaju ruske lutke ,,babuške”, unutar ovog formata se kriju zastareli formati ,,Word9”, ,,Word6” i drugi, koji nisu javno dostupni i koje može da implementira isključivo Majkrosoft. Drugi problem predstavlja mogućnost da OOXML bude predmet patentnih potraživanja. Razvoj formata ovim definitivno zavisi od sudbine jedne jedine kompanije. Da li se možemo osloniti na pretpostavku da će Majkrosoft postojati 4007. godine?Open Forum Europe, poslovno udruženje koje čine Fudžicu Simens (Fujitsu Siemens), Hjulit Pakard (Hewlett Packard), Aj-Bi-Em (IBM), Intel (Intel), Novel (Novell) i San (Sun), nedavno je objasnio poguban uticaj dvojnih standarda.Zaključili su da treba da podrže ODF: ,,Postojanje većeg broja Otvorenih standarda u oblasti interoperabilnosti je nepoželjno, skupo i nepraktično kako za korisnike tako i za proizvođače, i tržište će takvu pojavu odbaciti.” Javnost mora da shvati da dokle god je Majkrosoft jedini entitet koji zna kako da napravi softver sposoban da u potpunosti iskoristi karakteristike dominantnog formata dokumenata, taj isti Majkrosoft će ostati i dominantan ponuđač softvera, usled nedostatka konkurencije i alternative. Majkrosoft u ovom trenutku pokušava da od komiteta ISO dobije odobrenje za svoj format; svoju tržišnu dominaciju i lobiranje na globalnom nivou koristi kao sredstva kojima će izvršiti pritisak na dovoljan broj organa za standardizaciju pojedinačnih država da glasaju za njegov format u komitetu ISO, ne bi li tako osigurao da MS-OOXML postane dominantan format za čuvanje dokumenata. Objavljeno na Bi-Bi-Siju, 11. jula 2007. godine

11

Literatura:1. Ekonomija, dr Jovo Jednak i dr Čedo Nojković, Beograd, 2002.2. Economics, P.Samuelson & W.Nordhaus, 1995.3. Osnovi ekonomije, dr Jovo Jednak i dr Radovan Tomić, Alfa-graf NS, Novi Sad, 2007.4. Osnovi ekonomije, dr M. Labus, NK, Beograd, 1997.

Web stranice:1. www.fsfeurope.org2. www.voanews.com3. www.wikipedia.com4. www.danas.co.yu5. www.bbs.edu.yu

12