EKONOMIJA U EKONOMIJA U TURITURIZMZMUU I I

UGOSTITELJSTVUGOSTITELJSTVUU

Nastava: Slavica TomićNastava: Slavica Tomić

�� Literatura:Literatura:

�� Dr Slobodan Unković, dr Bojan Dr Slobodan Unković, dr Bojan Zečević,Zečević,Zečević,Zečević,EKONOMIKA TURIZMAEKONOMIKA TURIZMA

Ekonomski fakultet, Beograd, 2007.Ekonomski fakultet, Beograd, 2007.

� Konsultacije � Ponedeljak 12 – 14 č, kabinet 309,

SuboticaPetak, 11 – 12 č, kabinet 3, Novi � Petak, 11 – 12 č, kabinet 3, Novi Sad

� tomics@ef.uns.ac.rs

Provera znanjaProvera znanja

�� 2 Kolokvijuma 40 + 40 bodova2 Kolokvijuma 40 + 40 bodova�� Seminarski rad 10 strana, Seminarski rad 10 strana, prezentacija, 15 bodovaprezentacija, 15 bodova2 Testa 3 + 3 boda2 Testa 3 + 3 boda�� 2 Testa 3 + 3 boda2 Testa 3 + 3 boda

�� ( 1o bodova( 1o bodova-- 3 korektivna, 9 bodova 3 korektivna, 9 bodova –– 2 korektivna, 8 bodova 2 korektivna, 8 bodova –– 1 1 korektivan )korektivan )

�� DomaDomaći zadatak 2 boda, ukupno 5ći zadatak 2 boda, ukupno 5

Skinner - Yale University

� Ekonomija – skup hrabrosti i moći ljudi, da na bazi raspoloživih potencijala, koji su sve više ograničeni, ostvari zadovoljenje svih potreba koje sa razvojem civilizacijei njenih tekovina sve više rastu po obimu, njenih tekovina sve više rastu po obimu, strukturi i kvalitetu

� Proizvodnja resursa se kreće po aritmetičkoj progresiji a njihova potrošnja po geometrijskoj

�� Ekonomija Ekonomija –– grčka reč oikonomiagrčka reč oikonomia�� OikosOikos-- kućakuća�� NomosNomos-- zakonzakon�� Upravljanje kućom, gazdinstvomUpravljanje kućom, gazdinstvom�� Turizam franc. tour obilazak, putovanjeTurizam franc. tour obilazak, putovanje�� Turizam franc. tour obilazak, putovanjeTurizam franc. tour obilazak, putovanje�� Tourisme Tourisme –– putovanje radi zabave, zadovoljstvaputovanje radi zabave, zadovoljstva�� Ugostiteljstvo Ugostiteljstvo –– pružanje usluga smeštaja i pružanje usluga smeštaja i ishraneishrane

�� Ekonomija u turiEkonomija u turizmu i ugostiteljstvu zmu i ugostiteljstvu –– definiše, definiše, analizira i objašnjava primenu osnovnih analizira i objašnjava primenu osnovnih ekonomskih kategorija u turizmu i ugostiteljstvuekonomskih kategorija u turizmu i ugostiteljstvu

Turizam

� Makroekonomska kategorija� Mikroekonomska kategorija

Aspekti izučavanja turizma:Aspekti izučavanja turizma:1.1. Pojedinačni Pojedinačni –– polazi od čoveka polazi od čoveka

putnikaputnikaPosebni Posebni –– definiše turizam na definiše turizam na 2.2. Posebni Posebni –– definiše turizam na definiše turizam na osnovu nekog posebnog oblika npr. osnovu nekog posebnog oblika npr. domaći, inostrani domaći, inostrani

3.3. Opšti Opšti –– turizam kao globalni turizam kao globalni fenomenfenomen

�� Društveni aspekt Društveni aspekt –– uticaj na uticaj na održavanje psihofizičke kondicije i održavanje psihofizičke kondicije i zdravlja stanovništva, održavanje zdravlja stanovništva, održavanje kulturnog nasleđa zemalja kulturnog nasleđa zemalja kulturnog nasleđa zemalja kulturnog nasleđa zemalja

�� Ekonomski aspekt Ekonomski aspekt –– indirektan i indirektan i direktan uticaj na privredu zemalja direktan uticaj na privredu zemalja ––zaposlenost, platni bilans, razvoj zaposlenost, platni bilans, razvoj materijalne proizvodnjematerijalne proizvodnje

Izložba posvećena koferimaMuzej u Nirnbergu

�� Reč turista prvi put upotrebio Stendal Reč turista prvi put upotrebio Stendal 1838.god. u putopisu “ Memoari jednog 1838.god. u putopisu “ Memoari jednog turiste”turiste”

�� “Tourist movement” Ogilvie 1933. godine “Tourist movement” Ogilvie 1933. godine Za ekonomske svrhe turisti su osobe Za ekonomske svrhe turisti su osobe �� Za ekonomske svrhe turisti su osobe Za ekonomske svrhe turisti su osobe koje : koje :

1. odsustvuju iz mesta stalnog 1. odsustvuju iz mesta stalnog boravka kraće od godinu danaboravka kraće od godinu dana

2. troše novac u mestima gde se 2. troše novac u mestima gde se nalaze, a zarađuju ga negde drugdenalaze, a zarađuju ga negde drugde

�� NNorval 1936. godine orval 1936. godine –– strani turista strani turista je svaka osoba koja pređe granicu je svaka osoba koja pređe granicu strane zemlje iz bilo kojih razloga, strane zemlje iz bilo kojih razloga, sem u slučaju želje za stalnim sem u slučaju želje za stalnim sem u slučaju želje za stalnim sem u slučaju želje za stalnim nastanjenjem u toj zemlji ili nastanjenjem u toj zemlji ili redovnim zaporedovnim zaposlslenjem i koja troši enjem i koja troši novac zarađen na drugom mestu u novac zarađen na drugom mestu u zemlji privremenog boravkazemlji privremenog boravka

�� Liga naroda 1937. godine: Strani Liga naroda 1937. godine: Strani turista je bilo koja osoba koja poseti turista je bilo koja osoba koja poseti zemlju van svog mesta stalnog zemlju van svog mesta stalnog boravka, za period od najmanje 24 boravka, za period od najmanje 24 boravka, za period od najmanje 24 boravka, za period od najmanje 24 časa časa

�� Osobe koje putuju na odmor Osobe koje putuju na odmor za period za period kraći od 24 časa kraći od 24 časa -- ekskurzistiekskurzisti

Definicije turizmaDefinicije turizma

�� nominalističkenominalističke: "Turizam je kretanje : "Turizam je kretanje u prostoru izvan mesta stalnog u prostoru izvan mesta stalnog boravka u cilju upoznavanja novih boravka u cilju upoznavanja novih stvari, ljudi i njihovog života za stvari, ljudi i njihovog života za stvari, ljudi i njihovog života za stvari, ljudi i njihovog života za vreme prolaznog boravka u drugom vreme prolaznog boravka u drugom mestu mestu

�� privredneprivredne: "Turizam : "Turizam --deo nacionalne deo nacionalne ekonomije koji snadbeva turiste koji ekonomije koji snadbeva turiste koji posećuju lokalitete izvan svog posećuju lokalitete izvan svog stalnog mesta boravka gde žive i stalnog mesta boravka gde žive i stalnog mesta boravka gde žive i stalnog mesta boravka gde žive i rade”. rade”.

�� statističkestatističke ::evidencijevidencijaa turističkog turističkog prometa (broj turista i njihova prometa (broj turista i njihova noćenja) i raznovrsne turističke noćenja) i raznovrsne turističke potrošnje koja se realizuje u brojnim potrošnje koja se realizuje u brojnim potrošnje koja se realizuje u brojnim potrošnje koja se realizuje u brojnim privrednim i neprivrednim sektorima. privrednim i neprivrednim sektorima.

Univerzalna definicijaUniverzalna definicija

�� Turizam je skup odnosa i pojava koje Turizam je skup odnosa i pojava koje proizilaze iz putovanja i boravka proizilaze iz putovanja i boravka posetilaca nekog mesta, ako se tim posetilaca nekog mesta, ako se tim boravkom ne zasniva stalno boravkom ne zasniva stalno boravkom ne zasniva stalno boravkom ne zasniva stalno prebivalište i ako s takvim boravkom prebivalište i ako s takvim boravkom nije povezana nikakva njihova nije povezana nikakva njihova privredna delatnost.privredna delatnost.

� Jedinstveno statističko praćenje turističkog prometa u svetskim razmerama

� Definisanje – razloga zbog kojih je potrebna definicijapotrebna definicija

� Turist – konvencija� Racionalna primena statističke

metodologije i tehnike � Uporedo praćenje rezultata

Osobe koje se Osobe koje se smatraju turistimasmatraju turistima

Osobe koje se ne Osobe koje se ne smatraju turustimasmatraju turustima

Putuju iz zadovoljstva, Putuju iz zadovoljstva, porodičnih i zdravstvenih porodičnih i zdravstvenih razlogarazloga

Koje stignu sa ili bez Koje stignu sa ili bez ugovora o zaposlenju i ugovora o zaposlenju i koje se zaposle ili vrše koje se zaposle ili vrše lukretivnu delatnostlukretivnu delatnost

Putuju na sastanke Putuju na sastanke ––naučne, diplomatske, naučne, diplomatske, religiozne, sportskereligiozne, sportske

Koje su došle da osnuju Koje su došle da osnuju stalno mesto boravkastalno mesto boravka

religiozne, sportskereligiozne, sportskePutuju iz poslovnih Putuju iz poslovnih razlogarazloga

Studenti u naučno Studenti u naučno ––obrazovnim obrazovnim institucijama, školamainstitucijama, školama

Stignu u određena mesta Stignu u određena mesta u sklopu kružnog u sklopu kružnog putovanja brodom čak i putovanja brodom čak i kada se zadržavaju u tim kada se zadržavaju u tim mestima kraće od 24 mestima kraće od 24 časačasa

Stanovnici pograničnih Stanovnici pograničnih zona čije stalno mesto zona čije stalno mesto boravka je u jednoj a boravka je u jednoj a zaposlenje u drugoj zaposlenje u drugoj zemljizemlji

Osobe koje se Osobe koje se smatraju turistimasmatraju turistima

Osobe koje se ne Osobe koje se ne smatraju turustimasmatraju turustima

Koje prolaze kroz Koje prolaze kroz zemlju bez zemlju bez zadržavanja čak i ako zadržavanja čak i ako putovanje kroz putovanje kroz putovanje kroz putovanje kroz zemlju traje više od zemlju traje više od 24 časa24 časa

�� Čovekova želja za putovanjima Čovekova želja za putovanjima prisutna od najranijih danaprisutna od najranijih danaAntička Grčka (Olimpijske igre)Antička Grčka (Olimpijske igre)�� Antička Grčka (Olimpijske igre)Antička Grčka (Olimpijske igre)

�� Stari RimStari Rim�� FeudalizamFeudalizam�� Polovina XIX i XX vekPolovina XIX i XX vek

�� Preduslovi za razvoj turizma:Preduslovi za razvoj turizma:-- slobodno vreme koje stoji na raspolaganju slobodno vreme koje stoji na raspolaganju stanovništvustanovništvu

-- slobodna novčana sredstva koje ono može slobodna novčana sredstva koje ono može utrošiti u te svrheutrošiti u te svrheutrošiti u te svrheutrošiti u te svrhe

-- infrastrukturainfrastruktura

S stanovišta istorijskog razvoja, prema subjektu, S stanovišta istorijskog razvoja, prema subjektu, turizam se može podeliti:turizam se može podeliti:

-- Epoha turizma privilegovanih klasaEpoha turizma privilegovanih klasa-- Epoha savremenog turizma.Epoha savremenog turizma.

Epohe razvoja turizmaEpohe razvoja turizma

�� I etapa I etapa �� Subjekti su isključivo pripadnici Subjekti su isključivo pripadnici privilegovane klase ( do polovine 19.v.)privilegovane klase ( do polovine 19.v.)

�� II etapaII etapaPrva organizovana turistička agencija Prva organizovana turistička agencija �� Prva organizovana turistička agencija Prva organizovana turistička agencija Thomas Cook, Cook and Son, 1841.g. i do Thomas Cook, Cook and Son, 1841.g. i do I svetskog rataI svetskog rata

�� III etapa savremenog turizmaIII etapa savremenog turizma�� Posle II svetskog rata masovna pojavaPosle II svetskog rata masovna pojava

�� 4 S 4 S ( ( SunSun, , SeaSea, , SandSand, , SexSex))�� 6 E ( 6 E ( ExperianceExperiance, , ExcitementExcitement, , EscapeEscape, , EducationEducation, , EntertainmentEntertainment, , EcologyEcologyEcologyEcology

�� Mesto turizma u međunarodnoj Mesto turizma u međunarodnoj razmenirazmeni

�� Međunarodna turistička putovanjaMeđunarodna turistička putovanja1996 g. 595 mil1996 g. 595 mil�� 1996 g. 595 mil1996 g. 595 mil

�� 2006 g. 700 mil2006 g. 700 mil�� 20201212. g 1 milijarda. g 1 milijarda�� 2020. g. 1,2020. g. 1,88 milijardimilijardi

�� Međunarodni turistički dolasci u mil.2007Međunarodni turistički dolasci u mil.2007�� Francuska(82), Španija (59), SAD (56), Francuska(82), Španija (59), SAD (56), Kina (54), Italija (43), V Britanija, Kina (54), Italija (43), V Britanija, Nemačka, Ukrajina, TurskaNemačka, Ukrajina, TurskaNemačka, Ukrajina, TurskaNemačka, Ukrajina, Turska

�� Prihod od međ turizma u mlrd. $ Prihod od međ turizma u mlrd. $ �� SAD (97), Španija (58), Francuska (54), SAD (97), Španija (58), Francuska (54), Italija (43), Kina (42), V Britanija (37), Italija (43), Kina (42), V Britanija (37), Nemačka (36), Australija (22), Austrija Nemačka (36), Australija (22), Austrija (19)(19)

2012.

� STO je saopštila da čak polovinu turista čine Evropljani (53 posto), za njima slede turisti iz Azije (22 posto) i Amerikanci (17 posto).

� Evropa je i najatraktivnija turistička destinacija, jer je svaki drugi turista svoje putovanje ubeležio jer je svaki drugi turista svoje putovanje ubeležio baš starom kontinentu.

� Polovina turista ove godine putovala je zbog zabave, rekracije i odmora a nešto manje od trećine putovalo je da bi posetilo porodicu ili zbog zdravstvenih razloga.

Gde putuju Evropljani?Gde putuju Evropljani?

�� Irci, Englezi, Šveđani, Finci, Danci, Nemci Irci, Englezi, Šveđani, Finci, Danci, Nemci ––ŠpanijaŠpanija

�� Holanđani, Belgijanci, ItalijaniHolanđani, Belgijanci, Italijani-- FrancuskaFrancuska�� Poljaci, Rumuni Poljaci, Rumuni –– ItalijaItalija�� TRIP Advisor tur. Internet portalTRIP Advisor tur. Internet portalLondon, najskuplji i najprljaviji grad Evrope, London, najskuplji i najprljaviji grad Evrope, �� London, najskuplji i najprljaviji grad Evrope, London, najskuplji i najprljaviji grad Evrope, najbolji za zabavu, Pariz (najromantičniji, najbolji za zabavu, Pariz (najromantičniji, najbolja kuhinja), Rim, najdosadniji Brisel, Cirih, najbolja kuhinja), Rim, najdosadniji Brisel, Cirih, VaršavaVaršava

�� Berlin (17 mil noćenja)175 muzeja, 3 opere, 135 Berlin (17 mil noćenja)175 muzeja, 3 opere, 135 pozorišta, 1500 kult.dešavanjapozorišta, 1500 kult.dešavanja(Japanci, Italijani, Skandinavci, Amerikanci)(Japanci, Italijani, Skandinavci, Amerikanci)

� Na „kratke predahe“ najviše vole da idu Španci, Belgijanci, Česi, Danci, Poljaci, Rumuni, Mađari, Litvanci, Francuzi, Nemci... Kada je reč o pravom, klasičnom Nemci... Kada je reč o pravom, klasičnom odmoru od najmanje deset dana Italijani

� vikend-odmorima po svojoj zemlji. U tome prednjače Rumuni, koji u 99 odsto slučajeva putuju vikendom isključivo po domovini, a sa više od 90 odsto prate ih Poljaci, Česi, Belgijanci, Danci, Nemci, Španci, Francuzi, Belgijanci, Danci, Nemci, Španci, Francuzi, Italijani, ali i ostali. Jedno Slovenci imaju drugačiju kulturu putovanja, pa prednost uvek daju okolnim zemljama. Ljubav prema domovini ne čudi kada se uzme u obzir da na vikend u zemlji Evropljani potroše, u proseku, po 130, a u inostranstvu 339 evra.

� Na plažama u inostranstvu ostanu po 11 dana i potroše po 850 evra. To je jedini podatak koji se u statistici smanjuje. Duge odmore Belgijanci i Maltežani skoro da odmore Belgijanci i Maltežani skoro da mrze, jer ih ode samo 12 odsto! I kod ostalih letovanje kao da više nije obavezan ritual.

� Odredišta koja privlače Evropljane već godinama se ne menjaju, jer pored Španije, Grčke, Italije, Turske i Egipta, od gradova su i dalje najomiljenije evropske metropole i Njujork.

� Sa 312 milijarde potrošenih evra na putovanja, Evropljani važe za trošadžije, ali nisu ni prineti Rusima, Kinezima, Indijcima i ostalim stanovnicima zemalja u ekspanziji. U proseku, na putovanje stanovnici starog kontinenta potroše po 349 evra, a noćenje plaćaju po 64 e

� NA putovanja najviše idu Nemci, koji godišnje putuju 214 miliona puta, podjednako po zemlji i inostranstvu. Drugi su Francuzi sa 203 miliona putovanja, koji su Francuzi sa 203 miliona putovanja, koji uvek daju prednost svojoj zemlji. Treći su Britanci sa 116 miliona putovanja.

� Kinezi su preuzeli od Nemaca titulu najvećih putnika na svetu, bar što se tiče novca koji potroše dok su na odmoru

� Prema podacima Svetske turističke organizacije, Kinezi su lane na putovanjima u inostranstvu potrošili oko 91 milijardu dolara. Kinezi su lane na putovanjima u inostranstvu potrošili oko 91 milijardu dolara.

Ta suma se odnosi na privatna i poslovna putovanja.

Istovremeno su Nemci potrošili u inostranstvu oko 88 milijardi dolara

� Turizam je u 2012. porastao za 3,5 do četiri odsto, a najveći podstrek toj cifri dali su turisti iz Kine, - generalni sekretar UNWTO Taleb Rifai

� Broj kineskih turista uvećan je za 30 odsto na godišnjem nivou, dok je turista iz Rusije za 16 godišnjem nivou, dok je turista iz Rusije za 16 odsto više.

� Brazil, Rusija, Indija i Kina, čiji je privredni rast prestigao onaj u recesijom pogođenoj Evropi i čija rastuća srednja klasa sve više putuje van državnih granica.

� Posetioci su zaobilazili severnu Afriku prošle godine zbog „Arapskog proleća“ koje je potresalo region, pa je oko 7,5 miliona turista kao alternativu izabralo sunčane mediteranske destinacije poput sunčane mediteranske destinacije poput Španije, Grčke i zemalja Balkana.

� Španija porez na dodatu vrednost u turističkom sektoru na deset sa osam odsto

� Svetska turistička organizacija (STO) pri Ujedinjenim nacijama pokrenula je kampanju “Milijardu turista – Milijardu mogućnosti” kako bi ohrabrila putovanja, otkrivanje novih kultura i promovisala pozitivni duh turista. promovisala pozitivni duh turista.

� turisti su kao najbolji savet izabrali parolu� “Kupuj lokalno”. � “Poštuj lokalne kulture” � “Zaštiti kulturno nasleđe”.

�� Anketa tur. Sajta Ekspidia Anketa tur. Sajta Ekspidia -- 15000 15000 Evropskih hotelijeraEvropskih hotelijera

�� Ko najviše putuje, najmanje, najbolji Ko najviše putuje, najmanje, najbolji turisti, najlošiji, najbučniji, najlošije turisti, najlošiji, najbučniji, najlošije turisti, najlošiji, najbučniji, najlošije turisti, najlošiji, najbučniji, najlošije obučeni, daju najmanje napojniceobučeni, daju najmanje napojnice

Republičkog zavoda za statistiku, u periodu januar-oktobar 2012.

� Republika Srbija 1,826.647 (+ 1 %) domaći 1,125.955 - 62 % (- 2 %), inostrani 700.692 (+ 6%)

� Beograd 542.203 (+ 8 %), domaćih � Beograd 542.203 (+ 8 %), domaćih 149.770(+ 8 %), inostrani 392.433 (+ 7%)

� Banjska mesta 313.365(- 8 %) dom.281.052(- 9 %) ino.32.313(+ 8 %)

� Planinska mesta 354.647(- 1 %) dom.311.627(- 1 %) ino.43.020(+ 3 %)

Noćenja domaćih i stranih turista

� Republika Srbija 5,743.677 (- 3 %) dom. 4,194.798 – 73%(- 6 %) ino.1,548.879 (+ 8 %)

� domaći gosti su najviše boravili u � domaći gosti su najviše boravili u banjskim mestima (41 %), planinska mesta (31 %)

� Inostrani gosti najviše su boravili u Beogradu (50 %)

� Bosna i Hercegovina 130.959 (- 10 %)� Italija 125.055 (+ 72 %)� Nemačka 91.125 (+ 7 %)� Rusija 79.112 (+ 21 %)

� neprepoznatljivosti Srbije kao turističke destinacije na međunarodnom tržištu, ali i neorganizovanosti i sporosti, pa delom i nezainteresovanosti države za investiranje nezainteresovanosti države za investiranje i stvaranje pretpostavki za ulaganja u saobraćajnu i turističku infrastrukturu.odnos cena - kvalitet usluge

� Beča, u 2011. evidentirano ukupno 11,4 miliona noćenja, što je za pet odsto više nego prethodne godine

� God. Br.tur. mil Lan.ind.� 1950. 25,50 100� 1960. 69,32 2741970. 165,79 239� 1970. 165,79 239

� 1980. 288 173� 1990. 458,23 160� 2000. 687,30 150

� God. Tur.potr.mlrd$ Lan.ind.� 1950. 2,10 100� 1960. 6,87 3271970. 17,9 260� 1970. 17,9 260

� 1980. 105,3 558� 1990. 268,92 256� 2000. 473,4 177

Specifičnosti savremenog turizma

� Povećanje društvenog blagostanja, odn nacionalnog dohotka

� Razvoj urbanizacije (megalopolisi)Brzi razvoj saobraćaja� Brzi razvoj saobraćaja

Faktori koji su uticali na razvoj Faktori koji su uticali na razvoj savremenog turizmasavremenog turizma

�� Razvoj društvenih odnosa, razvoj Razvoj društvenih odnosa, razvoj proizvodnih snagaproizvodnih snaga

�� Pravo na skraćeno radno vremePravo na skraćeno radno vreme�� Plaćeni godišnji odmoriPlaćeni godišnji odmori�� Bolji standard, veće najamnineBolji standard, veće najamnine�� Bolji standard, veće najamnineBolji standard, veće najamnine�� Razvoj sobraćajaRazvoj sobraćaja�� Novi smeštajni kapacitetiNovi smeštajni kapaciteti�� Novi oblici organizovanja turističkih Novi oblici organizovanja turističkih putovanjaputovanja

�� Podizanje kulturnog i opšte obrazovnog Podizanje kulturnog i opšte obrazovnog nivoa stanovništva.nivoa stanovništva.

RegijaRegija Dužina godišnjeg Dužina godišnjeg odmoraodmora

Zapadna EvropaZapadna Evropa Prosek 5 nedeljaProsek 5 nedelja

KanadaKanada 2 nedelje2 nedeljeKanadaKanada 2 nedelje2 nedelje

SADSAD Bez nacionalnog zakona Bez nacionalnog zakona kojim se propisuje kojim se propisuje obavezan odmorobavezan odmor

DržavaDržava Nedeljno Nedeljno provedeno vreme provedeno vreme

na poslu u na poslu u časovimačasovima

EUEU 37,937,9

ČeškaČeška 4343ČeškaČeška 4343

IslandIsland 43,543,5

HolandijaHolandija 31,431,4

FrancuskaFrancuska 3535

Velika BritanijaVelika Britanija 43,543,5

� Referendum u Švajcarskoj� plaćeni godišnji odmor poveća sa četiri na

šest sedmicaopteretilo preduzeća s dodatnih šest � opteretilo preduzeća s dodatnih šest milijardi švajcarskih franaka godišnje

DržavaDržava Godišnji odmor u Godišnji odmor u danimadanima

ŠvedskaŠvedska 3333HolandijaHolandija 31,331,3

Austrija, Danska, Austrija, Danska, ŠpanijaŠpanija

3030

ČeškaČeška 2020ČeškaČeška 2020Irska, Velika Irska, Velika Britanija, KiparBritanija, Kipar

2121

FinskaFinska 30 + 9 plaćenih dana 30 + 9 plaćenih dana praznikapraznika

AustralijaAustralija 28 28 JapanJapan 1010SADSAD 9 + 6 dana praznika9 + 6 dana praznika

�� 22% britanskih radnika sindrom 22% britanskih radnika sindrom “pretpraznični stres”“pretpraznični stres”

�� ¼ menadžera nakon povratka sa ¼ menadžera nakon povratka sa godišnjeg odmora pod velikim godišnjeg odmora pod velikim godišnjeg odmora pod velikim godišnjeg odmora pod velikim stresomstresom

�� Tendencija cepanja godišnjih odmora Tendencija cepanja godišnjih odmora na više manjih delovana više manjih delova

�� Boton “ Umeće putovanja” : Boton “ Umeće putovanja” : DugačakDugačak odmorodmor imaima ogromnuogromnuprednost,prednost, čovekčovek sese naviknenavikne nana jednojednoprednost,prednost, čovekčovek sese naviknenavikne nana jednojednomesto,mesto, opustiopusti ii nana krajukraju počnepočne dada sesedosađujedosađuje.. TakoTako shvatamoshvatamo dada iidokolicadokolica imaima granicegranice..

� Parking, skelet i kralj - recept za turizam, Lester

� Diseldorf profitira od Tarantinovog filmafilma

� „Đangova osveta“„Ja sam Dr. King Šulc iz Diseldorfa“

1,000 Places To See Before

You Die� Velika piramida (Giza), Ipanema plaža (Rio de Žaneiro), Easter Island, Hagia Sophia, Great Barrier Reef, Burj Khalifa (Dubai), Vatikan, Kandy Burj Khalifa (Dubai), Vatikan, Kandy (Šri lanka), Maču Pikču, Crveni trg (Moskva), Galapagos ostrva, Pacific coast Hwy, Nacionalni park Jeloustoun, Zokalo (Meksiko siti), Sahara, San Žuan ostrva.