1

1.INTEGRACIONI PROCESI U TURIZMU-Pojam integracija vuce korene iz latinske reci integer sto znaci netaknut,sav,citav. Ona oznacava spajanje delova u celinu,a takodje I upotpunjavanje I odrzavanje postojece celine-Postoje razliciti izrazi koji se upotrebljavaju za integraciju u privredi kao npr: privredna integracija,ekonomska integracija,integracija preduzeca I dr.-Integracija se ostvaruje na vise nacina od kojih su najvazniji:

Konsolidacijom tj povezivanjem preduzeca koji proizvode iste proizvode I usluge Integracijom tj povezivanjem preduzeca ciji proizvodni procesi cine jednu jedinstvenu tehnolosko-

proizvodnu celinu Kombinacijom konsolidacije I integracije u razlicitim drugim formama kao sto su: prosto okrupnjavanje

kapitala, povezivanje preduzeca bez ikakve tehnoloske veze I dr-Razlikuju se I razlicite forme integracije:

Povezivanje malih subjekata kroz poslovna udruzenja Poslovna kooperacija 2 ili vise partnera sa svrhom postizanja odredjenih prednosti na trzistu ili proizvodnji

usluga I proizvoda Spajanje,pripajanje I razvoj privrednih subjekata, cime nastaju vece organizacione celine-kompanije

-Prva 2 slucaja predstavljaju poslovnu saradnju tj ugovornu saradnju,a treci oblik predstavlja statusno tj organizaciono srastanje-Sve vrste integracija u tur. privredi zapanih zemalja se mogu svrstati u 3 najsire grupe prema samostalnosti:

Tehnicka koncentracija kroz fizicki rast kompanije Finansijske koncentracije koje nastaju spajanjem grupa koje finansijski kontrolisu vise preduzeca Udruzenja u kojima udruzeni subjekti zadrzavaju poslovnu I pravnu samostalnost

-Najcesci oblici integracije u medjunarodnom poslovanju su: Karteli su najrazvijeniji oblik privredne integracije, ciji je cilj maksimiranje profita cele kartelne grupe koji se

deli medju preduzecima prema unapred utvrdjenom planu,u zavisnosti od njihove relativne snage. Clanovi kartela ostaju samostalni u proizvodnom,finansijskom I upravnom pogledu

Koncern je oblik privredne integracije u kojem dolazi do cvrstog finansijskog povezivanja samostalnih preduzeca tako sto se vrsi stapanje bankarskog I privrednog kapitalaKoncern je usmeren u pravcu racionalnije organizacije poslovanja (zajednicaka uprava,finansiranje I sl)U turizmu se cesto nalaze bolici ovakvog integrisanja: banke,turoperatori,prevoznici,hoteli I dr

Holding kompanije se bave upravljanjem kapitalom Trustovi su oblik priv. int. u kojem udruzena preduzeca gube samostalnost,a vlasnici bivsih preduzeca

postaju deonicari.Trust tezi: osiguranju monopolskog polozaja na trzistu,stvaranju vertikalne proizvodno usluzne povezanosti radi pojeftinjenja proizvodnje ili pruzanja usluga. Ima zajednicko rukovodstvo.

Fuzija kao I trust jeste oblik povezivanja gde preduzeca gube samostalnost.Razlika je u tome sto trust nastoji da dodje do monopolskog polozaja na trzistu,dok kod fuzije to ne mora biti

Konzorcijum je udruzivanje sredstava,najcesce izmedju trgovinskih preduzeca I banaka,radi nekih zajednickih poslova ili osnivanja novog preduzeca

-Predstavnici horizontalnog tipa integracije su karteli,a vertikalnog tipa koncerni I trustovi-Preduzeca tur privrede nastoje da obezbede: ostvarivanje ekonomije velikog obima, jacu kontrolu I razvoj trzista nabavke I prodaje I iskoriscenje diferencijalnih prednosti u cilju profitabilnog poslovanja u srodnim oblastima-Zavisno od cilja postoje 3 osnovna tipa integracije: horizintalna, vertikalna I komplementarna integracija

2.HORIZONTALNI TIP INTEGRACIJE U TURIZMU-Horizontalna integracija podrazumeva kooperaciju I povezivanje poslovnih aktivnosti unutar jedne privredne grane-Hor. int. je veoma rasprostranjena u turizmu tako da manji broj kompanija kontrolise veci procenat ukupne ponude-Postoji vise nacina na koje se hor. int. ostvaruje u hotelijerstvu: spajanjem ili preuzimanjem tj akvizicijom preduzeca sa istim ili slicnim predmetom delatnosti, I uspostavljanjem manje obavezujucih formi poslovnih odnosa kao sto su ugovori o fransizama, ugovor o menadzmentu I sl. -Primer horizontalnog tipa integracije u hotelijerstvu predstavljaju medjunarodni hotelski lanci.Hotelski lanac je sistem povezanih hotela sa prepoznatljivim imenom I zagarantovanim standardom,iza kojeg stoji trzisno ime-brend. Rec je o povezivanju jedne vrste I tipa objekta za smestaj ali I ukljucivanju restorana u hotelski biznis (McDonald’s). Kod medjunarodnih hotelskih lanaca postoji tipiziran kvalitet usluga, jedinstveni informacioni sistem, zajednicka promociona politika I dr elementi poslovne politike-Prvih 10 hotelskih korporacija prema zastupljenosti u svetu spadaju: InterContinental Hotels Group, Accor, Starwood Hotels&Resorts Worldwide, Best Western International,Hilton Hotels Group, Carlson Hotels Worldwide, Marriott International, Wynham Hotel Group,Golden Tulip Hospitality Group, Global Hyatt Corp

1

2

-Vodeci svetski hotelsk lanci prema broju soba: InterContinental Hotels Group(Engleska), Wynham Hotel Group(New Jersey), Marriott International(Maryland), Hilton Worldwide(Virginia), Accor Hospitality(Francuska), Choice Hotels International(Maryland), Best Western International(Arizona), Starwood Hotels&Resorts Worldwide(New York), Carlson Hotels Worldwide(Minnesota), Hyatt Hotels Corp(Illinois)-Hotelski lanac je sistem hotela udruzenih na bazi odredjenih interesa tj organizacija koja konkurise na hotelskom trzistu bilo lokalno,nacionalno,regionalno ili internacionalno,a sastoji se od vise hotela slicnog koncepta ili teme.-1. put su hoteli povezani u SAD 1896.god,a u Evropi se javljaju nakon II svetskog rata. -Sredinom 20. veka u SAD je doslo do osnivanja Holiday Inn-a,lanca motela gradjenih uz americke autoputeve.-Danas je oko 60% ukupnih hotelskih kapaciteta deo nekog hotelskog lanca-Postoji nekoliko razlicitih vrsta afilijacija (pridruzivanja) izmedju hotela I hotelskog lanca u zavisnosti od interesa razvoja I udruzivanja tj stepena kontrole lanca nad hotelima.Vrste: hotel moze biti u potpunom vlasnistvu I pod upravljanjem hotelskog lanca I hotel moze biti iznajmljen,pod fransizom, pod menadzment ugovorom ili u hotelskom (marketinskom) savezu-Tipican primer za horizontalnu integraciju je TUI (Touristik Union International),nastao 1968. horizontalnim spajanjem tadasnje 4 velike putnicke agencije u Zapadnoj Nemackoj: Touropa,Scarnow, Hummel I Dr. Tigges. 1970. se ovoj grupaciji pridruzuje Airtours International, a 1972. I Trans Europa-Brojni dr turoperatori su nastali na slican nacin: Sunair (Belgija) i Holland International (Holandija)-Vlasnik TUI-a je Preussag,tehnicko-tehnoloski koncern,kompanija iz nemacke teske industrije koja u svom sastavu ima Hapag Lloyd, brodarsku grupu I avio kompaniju-TUI danas obuhvata:

75 turoperatora 3500 putnickih agencija Preko 100 aviona 285 hotela sa preko 163000 soba 37 incoming agenta 4 broda za krstarenje 18 miliona klijenata Preko 80% organizovanih putovanja u Evropi

-Primeri za horizontalnu integraciju su I franko-belgijska kompanija Wagon lits, I njene investicije u spansku putnicku agenciju Viajes Ecuador, I manjinsko vlasnistvo holandske medjunarodne tur. grupacije u Utramar Express-u I dr-Kod nacionalnih lanaca tur agencija rec je o povezivanju putnickih agencija kojima se pokriva trziste zemlje u celini,a poslovi su koncentrisani na malu grupu najjacih lanaca.-Karakteristicni primeri putnickih agencija su: Lunn Polly, Pickfords,Hogg Robinson,Thomas Cook (Velika Britanija) DER,Hapag Lloyd,Euro Lloyd (u Nemackoj) I dr. Thomas Cook je deo velikog organizatora putovanja,kao I Lunn Polly koji je vlasnistvo Thomson Holiday-a-Horizontalna integracija pored zajednickog vlasnistva moze imati I oblik ugovora avio-kompanija o zajednickim uslugama rezervisanja kao sto je ugovor o siframa izmedju British Airways-a I US Air-a ili ugovori o rukovodjenju ili fransizi medju hotelima. Npr Holiday Inn ima oba tipa ugovora sa hotelima na Tajlandu, Thai Dusit Thani Group ima ugovor o fransizi sa domacim hotelima I ugovore o upravljanju sa hotelima u Indoneziji I projekte planiranja gradjenja hotela u Laosu I Vijetnamu-U medjunarodnom hotelskom sektoru,multinacionalne korporacije ucestvuju u horizontalnoj integraciji u vidu stranih direktnih investicija,lizinga,ugovora o upravljanju,fransize,ugovora o marketingu-Najvaznije prednosti horizontalne integracije u turizmu su:

Obogacivanje I prosirenje asortimana ponude I njenog plasmana na sire trziste Lakse se dolazi do investicionih sredstava Ostvarivanje boljih finansijskih efekata Povecanje stepena koriscenja kapaciteta Mogucnosti ustede na osnovu nabavke I koriscenja reprodukcionog materijala Racionalnije koriscenje zaposlenog osoblja Smanjenje troskova za investicionu aktivnost (npr. prosirenje,modernizacija kapaciteta I dr) Stvaranje povoljnijih uslova za efikasnije istrazivanje tur trzista Bolja prodaja,promocija I nabavka I prepoznatljiva propaganda Povecanje cena I profitabilnosti Ublazavanje neizvesnosti poslovanja Povecanje konkurentske sposobnosti Stvaranje zajednickih standard Izgradnja internog sistema kreditiranja Ulazenje u mrezu elektronsko-informacionih sistema I izgradnja sopstvenih elektr-informacionih sistema

2

3

3.VERTIKALNI TIP INTEGRACIJE U TURIZMU-Privredjivanje u turizmu podrazumeva ukljucivanje razlicitih komplementarnih delatnosti (ugostiteljstvo,saobracaj, putnicke agencije,trgovina,zanatstvo,obrazovanje,kultura,zdravstvo, a direktno I razlicite grane industije) sto upucuje na siroku primenu vertikalnog tipa integracije.-Tesko je precizno razgraniciti oblike horizontalne I vertikalne integracije u turizmu,izmedju ostalog I jer vertikaloj integraciji obicno prethode razni oblici horizontalne integracije-Osnovne karakteristike vertikalne integracije odnose se na razvijanje razlicitih oblika poslovne saradnje izmedju organizacija koje su razlicite sa stanovista pripadnosti privrednim granama,a istovremeno su I komplementarne-Vertikalna koncentracija podrazumeva vid poslovne saradnje izmedju preduzeca koja pripadaju ugostiteljstvu, saobracaju,tur agencijama I dr,ali I ukljucivanje I onih delatnosti iz oblasti bankarstva,osiguranja, sporta,izdavastva, poljoprivrede,industrije I dr.-To su one delatnosti koje se medjusobno dopunjuju sa aspekta formiranja tur usluge-U ugostiteljstvu su zastupljena 2 osnovna tipa vertikalne integracije:1)Proizvodni tip2)Prodajni tip poslovnog povezivanja-Proizvodni tip poslovnog povez. se odnosi na oblike saradnje izmedju ugostiteljskih preduzeca I dobavljaca sirovina I materijala (zivotne namirnice,energenti,potrosni material,propagandno-informativni material,sredstva za higijenu…)-Najcesce se ovaj vid povezivanja ostvaruje sa poljoprivrednim preduzecima,trgovinskim preduzecima,pred. iz oblasti prehrambene, tekstilne,hemijske industrije I dr.-Prodajni tip poslovnog povez. se odnosi na povezivanje ug. preduzeca sa pre svega putnickim agencijama I saobracajnim preduzecima.On omogucava plasman ug. usluga preko sireg organizacionog sistema-Cesto se srecu slucajevi gde veliki turoperatori ukljucuju postojece smestajne kapacitete u svoj poslovni sistem ili grade nova,a takodje ug. (najcesce hotelska) preduzeca mogu formirati sopstvene tur agencije u cilju boljeg plasmana svojih kapaciteta-Saobracajna preduzeca se takodje odlucuju na ovaj vid poslovnog povezivanja sa ug. preduzecima,pre svega avio-kompanije koje u svoj sistem ukljucuju postojece hotelske kapacitete ili grade nove,formirajuci cak I medjunarodne hotelske lance-Avio-kompanije Lufthanse,Air France,Swissair su osnovnu delatnost prosirile na formiranje svojih lanaca hotela I sopstvene organizatore putovanja-Pan Amarican World Airways je 1946. u Latinskoj Americi I na Karibima osnovala hotelsku korporaciju InterContinental Hotels&Resorts,a prvi hoteli ovog lanca su bili namenjeni korisnicima usluga avio-saobracaja I osoblja avio-kompanije-U okviru kompanije InterContinental Hotels&Resorts posluje I grupacija Forum Hotel&Resorts od 1972. -Medju 50 najvecih hotelskih lanaca nalazi se Walt Disney Company koja je primer vertikalnog povezivanja hotelijerstva sa industrijom zabave.-Las Vegas je primer verikalnog povezivanja hotelijerstva I industrije igara na srecu.Medju 50 najvecih hotelskih lanaca sveta ubrajaju se kompanije iz Las Vegasa: Park Place Entertainment,Mondalay Resort Group I MGM Mirage-Poslovno povez. po vertikalnom principu je zastupljeno I kada su u pitanju I organizatori putovanja I avio-kompanije.-Primeri su British Airways sa carter grupacijom British Airtours sa turoperatorima Sovereign,Enterprise,Martin Rooks, Alta-Speedird u Vel. Brit. za putovanje u inostranstvo,I Windstour i BA Holidays za putovanje u okviru VB.-Primer je I povezivanje avio-kompanije British Caledonian sa turoperatorom Blue SkyU Francuskoj je primer avio-kompanije Air France I turoperatora Sotair-Najveci organizator putovanja u VB je Thomson Group formiran 1965.Ova korporacija u svoj sistem ukljucuje delatnosti: tur agencija,vazdusnog saobracaja,hotelijerstva,izdavastva I prodajnu mrezu malih putnickih agencija. Takodje obuhvata I nekoliko tur agencija specijalista: Simply Travel, Headwater Holidays (specijalista za avanturisticka putovanja), Crystal Ski and Snowboarding, Thomson Lakes and Mountains -Drugi po velicini je nemacki turoperator C&N (Condor&Neckermann)-Vertikalna integracija moze da poprimi oblik zajednickog vlasnistva kompanija koje obezbedjuju razlicite komponente tur privrede.U VB i Spaniji je cesta pojava zajednickog vlasnistva tur agencija,turoperatora I carter kompanija.-British Airways I Lufthansa imaju ucesce u akcijskom kapitalu u hotelima u nekim zemljama u koje lete. Al Italia imala je vecinski deo u turoperatoru Italiatour,a drzavna zeleznica je bila gotovo potpuni vlasnik najvece tur agencije u zemlji. American Express je ukljucen u poslovanje velikog br hotelskih I rent-a-car preduzeca sirom sveta-Najcesca vrsta vertikalnog povezivanja u turizmu nastaje povezivanjem hotelskih I saobracajnih preduzeca:

Zeleznicke kompanije Union Pacific,Canadian Pacific,Ohio Railroad I hoteli I dr smestajni objekti u Kanadi Brodske kompanije I hoteli I destinacije.Brodska kompanija Matson Navigation vodila je 4 glavna hotela u

Waikiki,delu Honolulua I doprinela razvoju Havajskih ostrva Avio-kompanije: Pan American sa Intercontinental-om I TWA sa Hilton International-om

3

4

-Osnovne prednosti vertikalne koncentracije su: Unapredjenje kvaliteta usluga Osiguravanje I prosirenje trzista za plasman usluga Zauzimanje povoljnih trzisnih pozicija Bolja koordinacija turistickih usluga Smanjivanje neizvesnosti kada je u pitanju buduca ponuda Olaksano dobijanje I obrada informacija Obezbedjivanje inputa po povolnim cenama Ostvarivanje boljih ekonomskih rezultata (smanjenje troskova I dr)

-U svom ekstremnom obliku vertikalna integracija podrazumeva zajednicko vlasnistvo putnickih agencija u kojima turisti kupuju aranzmane,turoperatora koji ih kreiraju,avio-kompanija I dr prevoznika cije se usluge prevoza koriste tokom tur putovanja I hotela u kojima turisti odsedaju-Ukoliko turisti koriste usluge smestaja I prevoza koje pruzaju domaca preduzeca I kada se kupuju domaci proizvodi I usluge,dodatna vrednost I devizni prilivi su veliki. Razliciti tipovi integracija uticu na distribuciju prihoda od medj. tur-Konglomerati su preduzeca koja svoj rast ostvaruju diversifikovanjem tj razgranicavanjem proizvodnog usluznog programa tako da se tehnologije I proizvodi-usluge medjusobno bitno razlikuju I najcesce nemaju dodirnih tacaka.-U jednom preduzecu objedinjuje se sirok spektar poslova,ali je njihova povezanost samo u tome sto se nalaze pod istim krovom. Konglomeratskim diversifikovanjem kompanija smanjuje rizik tj gubitak u jednoj grani ice biti nadoknadjen profitima u drugim granama

4.MEDJUNARODNE TURISTICKE ORGANIZACIJE I UDRUZENJA-Svetska turisticka organizacija-UN WTO( The World Travel Organization) – Turizam je jedna od najuspesnijih industrija u mnogim zemljama sveta,sektor sa najvecom stopom rasta deviznih prihoda,najvecom stopom zaposlenijh I dr pokazateljima-Globalno,turizam je I najveca izvozna delatnost I vazan faktor platnog bilansa I drzavnog budzeta mnogih zemalja -Turizam stimulise velika ulaganja u infrastrukturu I suprastrukturu cime se podize nivo zivotnog standard lokalne zajednice I zemlje u celini.Takodje razvojem turizma omogucava se I brzi razvoj manje razvijenih regiona u okviru odredjene zemlje,zadrzavanje seoskog stanovnistva I smanjenje njihovog odlaska u uglavnom prenaseljene gradove-UN WTO ohrabruje vlade zemalja da odigraju kljucnu ulogu u razvoju turizma kroz partnerstvo sa privatnim sektorom,lokalnom zajednicom I nevladinim organizacijama-1. Generalna skupstina WTO je odrzana u Madridu 1975,a 1976 UN WTO postaje izvrsna agencija Programa razvoja UN (UNDP-United Nations Development Program)-2003. UN WTO postaje I specijalizovana agencija UN-Najveci deo finansijskih sred. obezbedjuje spanska vlada,ali sve clanice ucestvuju u finansiranju placanjem doprinosa-2005. UN WTO je imala 145 clanica vladinih delegacija,kao I 350 pridruzenih clanica koje predstavljaju obrazovne institucije,privatni sektor,udruzenja tur privrede,poznate svetske banke,lokalne zajednice I dr-Struktura WTO se sastoji od sl tela: Generalna skupstina,Izvrsni savet,Regionalna komisija,Komiteti I Sekretarijat.- UN WTO razvija saradnju sa dr organizacijama u sistemu OUN,to su: Svetskom zdravstvenom organizaciom-WHO, Medjunarodna civilna avionska organizacij- ICAO, Medjunarodna banka za rekonstrukciju I razvoj-IROB, Medjunarodna organizacija rada-ILO, UNESCO i dr -Za razvoj medjunarodnog tur vaznu ulogu imaju I regionalne I nevladine medjunarodne organizacije:OECD-Organizacija za ekonomsku saradnju I razvoj, EU-Evropska unija,Organizacija africkih zemalja, Organizacija zemalja Jugoistocne Azije, Finansijske institucije: Evropska investiciona banka, Azijska banka za razvoj I dr ,zatim WATA (World Association Of Travel Agencies) sa sredistem u Zenevi, ICTA-Medjunarodni savet tur agencija sa sredistem u Londonu, UIC-Medjunarodna zeleznicka unija u Parizu, AACC-Medjunarodni savet asocijacije aerodroma u Zenevi, CHA-Asocijacija hotela karipskog podrucja, AIEST-Medjunarodno udruzenje naucnih turistrickih eksperata, VIAA-Medjunarodna unija alpinistickih asocijacija, UICH-Medjunarodna unija za zastitu prirode I njenih resursa, IHEI-Medjunarodna hotelska inicijativa za ocuvanje zivotne sredine sa sredistem u Londonu, Green Hotels Association-Udruzenje zelenih hotela u SAD I dr

5.MEDJUNARODNA UDRUZENJA TURISTICKIH AGENCIJA I HOTELIJERSTVA-Kada su tur putovanja poprimila masovni karakter,a poslovna saradnja izmedju subjekata na tur trzistu postala intenzivnija,javila se I potreba za formiranjem medjunarodnih udruzenja tur agencija-Prva medjunarodna asocijacija putnickih agencija-FIAV formirana je u Parizu 1915. na inicijativu francuskih I svajcarskih agencija. S obzirom na promenu statute ove organizacije I neslaganja,doslo je formiranja 2 paralelne asocijacije na svetskom nivou.A 1966. je na konferenciji u Rimu doneta odluka o ponovnom spajanju 2 udruzenja u jedinstvenu asocijaciju,u Svetsku federaciju udruzenja turistickih agencija UFTAA, sa sredistem u Monaku

4

5

-UFTAA pregovara sa davaocima usluga,drzavnim I nedrzavnim organizacijama koje se bave turizmom,pruza pravnu zastitu preko nacionalnih udruzenja,pruza moralnu,materijalnu I tehnicku pomoc.-Aktivnosti UFTAA su u najvecoj meri usmerene na resavanje pravnih I ekonomskih problema u radu agencija kroz rad specijalizovanih strucnih komisija-Poseban naglasak je na uskladjivanju poslovnih odnosa sa hotelijerima I vazduhoplovnim prevoziocima iz razlicitih zemalja jer je doslo do donosenja medjunarodnih konvencija sa IHA(International Hotel Association) i sa IATA.-Danas UFTAA ima 100 clanica-nacionalnih udruzenja,ali I niz drugih medjunarodnih udruzenja koja na regionalnoj osnovi okupljaju tur agencije iz razlicitih zemalja medju kojima su:

COTAL-Udruzenje putnickih I turistickih agencija Juzne Amerike PATA(Pacific Association Travel Agencies)-Medjunarodno udruzenje putnickih agencija pacifickih zemalja BAFTAA-Balkanska federacija asocijacija tur agencija, formirana 2003,sa sredistem u Atini. Njeni osnivaci su

asocijacije tur agencija iz:Rumunije,Albanije,Makedonije,Bugarske,Grcke,Turske,BIH,Srbije I Crne Gore-Kada su u pitanju asocijacije u hotelijerstvu,jedina koja ima medjunarodni karakter je IH&RA (International Hotel & Restaurant Association)-Medjunarodna asocijacija hotelijera I restoratera.Osnovana je 1946. kao poslovno udruzenje koje reprezentuje ugostiteljstvo u svetskim okvirima.Srediste joj je u Parizu-IH&RA je jedina medjunarodna asocijacija koja ima pravo zastupa I brani interese hotelske I restoraterske industrije- Njene clanice su nacionalna udruzenja hotelskog I restoraterskog poslovanja iz razlicitih delova sveta,kao I nacionalni lanci hotela I restorana sa oko 50 brendova.Clanice su: medjunarodni I nacionalni hotelski ili restoranski lanci,nezavisni hotelijeri I restorateri,nacionalne hotelske I restoraterske asocijacije,provajderi I dr organizacije-Struktura IH&RA se sastoji od sl tela: Izvrsni director,Generalna skupstina I Bord direktora

6.NACIONALNE TURISTICKE ORGANIZACIJE I UDRUZENJA-Najpoznatija udruzenja tur agencija formirana na velikim trzistima su:

ASTA (American Society Of Travel Agents) u SAD DRV u Nemackoj ABTA (Association of British Travel Agents) u Velikoj Britaniji SNAV u Francuskoj FIAVET u Italiji

-ASTA-Americko udruzenje tur agencija je najveca asocijacija tur agencija u svetu,okuplja oko 22000 agencija. Osnovano je 1931. sa ciljem razvijanja medjunarodne saradnje tur agencija.ASTA posvecuje paznju edukaciji u smislu permanentnog obrazovanja clanica kroz seminare,specijalne programe I dr-ABTA-Britansko udruzenje tur agencija je prva medju nacionalnim asocijacijama koja je tezila donosenju regulative koja bi bila obavezujuca za clanice.Od maja 1993. primenjuje se novi kodeks koji sadrzi pravila o prodaji tur proizvoda-DRV-Nemacko udruzenje turistickih agencija-Osnovano 1951.Clanice DRV su gotovo svi turoperatori,tur agencije I biroi u Nemackoj.Delovanje udruzenja je usmereno pre svega na regulisanje medjusobnih odnosa velikih nemackih turoperatora I odnosi izmedju turoperatora I tur agencija-YUTA-Udruzenje turistickih agencija u nasoj zemlji-Osnovano je 1954,a do 1991. je obuhvatalo oko 200 clanica sa svih prostora bivse Jugoslavije.Tokom 90ih je formirano je I vise poslovnih udruzenja od kojih su najznacajniji:

ZTAS-Zdruzenje turistickih agencija Slovenije,formirano 1996 I okuplja oko 50 clanica iz Slovenije UHTA-Udruzenje hrvatskih turistickih agencija,osnovano 1992.

-Pocetkom 2003. asocijacija formirana u nasoj zemlji menja naziv u Poslovno udruzenje turistickih agencija Srbije I Crne Gore-YUTA,koje okuplja preko 380 agencija sa prostora SRB I CG-U delovanju nacionalnih udruzenja tur agencija izdvajaju se odredjeni zajednicki ciljevi:

Uspostavljanje razlicitih oblika saradnje I preduzimanje aktivnosti na usaglasavanju spornih pitanja sa odredjenim grupacijama (iz oblasti saobracaja,hotelijerstva,osiguranja...) a radi zastite interesa tur agencija

Regulisanje osnova sa drzavom I njenim organima,posebno sa aspekta donosenja propisa,ukljucujuci I saradnju sa drzavnim I paradrzavnim organima iz oblasti turizma(npr Ministarstva I nacionalne tur organiz.)

Usaglasavanje interesa izmedju clanica udruzenja,posebno radi zastite interesa potrosaca I poslovnih partnera.Neki od ciljeva su i: borba protiv nesavenog ponasanja pojedinih agencija,donosenje I provera postovanja kodeksa ponasanja,resavanje sporova izmedju clanica,resavanje prigovora klijenta I dr

Razmena informacija,prenosenje znanja I permanentno obrazovanje kadrova koji su zaposleni u turizmu Razvoj sopstvenog informacionog sistema radi unapredjenja komunikacije I poslovanja agencija clanica

-U SRB postoje I dr udruzenja koja deluju u oblasti turizma: ATAS-Asocijacija tur agencija SRB posluje kao nezavisna organizacija.Okuplja tur agencije radi pruzanja I

organizovanja strucne pomoci clanicama u cilju poboljsanja uslova privredjivanja I rezultata poslovanja HGS-Organizacija za unapredjenje hotelijerstva I gastronomije SRB bavi se unapredjenjem kvaliteta usluga

u sektoru hotelijerstva I gastronomije

5

6

HORES-Udruzenje hotelijera I restoratera SRB,Grupacija Beohoteli cije su osnovne delatnosti: pracenje I sagledavanje aktuelnih problema ugostiteljsko-turisticke privrede,informisanje I pruzanje strucne pomoci u preduzecima u oblasti ug. I tur,I pracenje savremenih trendova u ug. I tur,razmena kadrova I njihova edukacija I saradnja sa strukovnim I dr slicnim institucijama u inostranstvu

SACEN-Medjunarodni centar za razvoj I unapredjenje ugostiteljstva I turizma koji kroz strukovne ugostiteljsko-turisticke manifestacije,strucne seminare I savetovanja,treninge i kurseve nastoji da pomogne ugostiteljsko-turistickoj privredi da se lakes ukljuci u savremene tokove na medjunarodnom trzistu

AMSS-Auto-moto savez Srbije bavi se zastitom interesa vlasnika motornih vozila I dr clanova,organizuje tehnicku,pravnu,preventivno-bezbedonosnu,ekonomsku I dr pomoci,stiti interese clanova I obezbedjuje uticaj na saobracajnu politiku I donosenje propisa za clanove organizacije

Lovacki savez Srbije bavi se razvojem I unapredjenjem lovstva,zastitom,gajenjem I koriscenjem divljaci, primenom odredaba Zakona o lovstvu,medjunarodnih konvencija I dr propisa,pracenjem stanja divljaci u lovistima,saradnjom sa srodnim ustanovama I dr aktivnostima

-Na nivou republike u organizaciju turiza ukljucene su I brojne dr organizacije kao sto su: Udruzenje turistickih vodica Srbije, Savez sportskih ribolovaca Srbije, Gorska sluzba spasavanja, Ferijalni savez Srbije, Asocijacija za razvoj seoskog turizma Vojvodine I Srbije, Udruzenje salasara, Asocijacija eksperata u eko-ruralnom turizmu I dr

7.TURISTICKA POLITIKA-Turisticka politika predstavlja skup regulative,pravila,uputstava,direktiva,razvojno-promotivnih zadataka I strategija kao okvira za kolektivne I individualne odluke koje direktno uticu na razvoj turizma I dnevne aktivnosti aktera-U najsirem smislu,pod pojmom razvojne politike podrazumeva se uloga drzave I njenih organa I instituacija koja je usmerena na postizanje opstih interesa I opstih razvojnih ciljeva-Krajnji cilj politike razvoja turizma je podsticanje razvoja I rasta.Politika razvoja je deo opste drzavne politike I politike drustvenog razvoja u celini-Delovanje turisticke razvojne politike usmereno je na: razvoj I unapredjenje turizma,podizanje I odrzavanje njegove konkurentnosti I ostvarivanje niza ekonomskih I neekonomskih ciljeva-Tur politika se moze posmatrati I podeliti na: opstu i posebnu -Opstom tur politikom se usmeravaju interesi I aktivnosti svih ucesnika koji su ukljuceni u turizam neke zemlje,radi formiranja optimalne, a time I efikasne tur ponude,cime se zadovoljavaju poslovni,drzavni I zajednicki interesi-Posebna tur politika bi trebala da doprinese unapredjivanju I uskladjivanju delovanja mnogobrojnih I pojedinacnih subjekata turizma kada je rec o unapredjenju prostora,odredjenim vremenskim razdobljima,strukovnim interesima I dr,a sve aktivnosti posebne drzavne politike moraju biti usaglasene sa opstom tur politikom-Od intenziteta uskladjenosti opste I posebne tur politike zavisi ukupni razvoj turizma.Odnosno bez opsteg privrednog razvoja zemlje tesko moze doci do intenzivnog razvoja turizma,a bez odgovarajuce ekonomske politike nema ni efikasne tur politike-Ciljevi opste ekonomske politike svake zemlje su:

Poboljsanje platnog bilansa Diversifikacija drzavne baze Regionalni razvoj Povecanje dohotka Rast drzavnog budzeta Otvaranje novih radnih mesta

-Turisticka politika treba da obezbedi: Pravila igre I uslove koje operatori u sektoru turizma moraju ispunjavati (zakoni I uredbe) Kontrolu prihvatljivog ponasanja u realizaciji aktivnosti (inspekcije) Zajednicke smernice I uputstva (pravilnici,norme I dr) za sve ili vecinu aktera u turizmu Upravljanje procesima uspostavljanja koncenzusa oko posebnih vizija,strategija I ciljeva razvoja za pojedine

klastere,destinacije ili proizvode Okvir za javno-privatne rasprave o ulozi turizma u nacionalnoj ekonomiji I drustvu Efikasan ‘interface’ sa svim dr sektorima ekonomije I drustva Dnevni uticaj na nacionalne marketing aktivnosti,organizaciju veliki dogadjaja,upravljanje atrakcijama I sl

-Struktura drzavne politike,I iz nje proizale tur politike moraju biti u skladu.Tu strukturu formiraju: Ciljevi razvoja tj ciljne funkcije (zeljena stanja u koja se zeli dospeti) Mere ili instrumenti (koji se izrazavaju razlicitim parametrima) Akteri tj nosioci (drzava I drzavne institucije I organizacije) turisticke politike Izvrsioci turisticke politike (privredni subjekti I njihove asocijacije)

6

7

8.CILJEVI RAZVOJA TURIZMA-Ciljevi razvoja ili ciljne funkcije su strategijski ili operativni ciljevi razvoja izrazeni u ekonomskim velicinama cije je promene moguce pratiti I meriti.U politici razvoja turizma ciljne funkcije se mogu odnositi na:

Funkcije koje izrazavaju promenu rasta ekonomskih kategorija koje se postavljaju kao ciljevi razvoja (dohodak I potrosnja,zaposlenost I sl)

Funkcije koje izrazavaju utrosak resursa(inputa) da bi se postigao rast koji se prati u prethodnoj grupi funkcija-Ciljne funkcije u politici razvoja turizma se mogu strukturisati na: mikronivou I makronivou-Na makronivou tj nacionalnom,regionalnom ili nivou turistickog mesta ove funkcije se mogu odnositi na:

Kvalitet zivota stanovnistva Doprinos rastu nacionalnog dohotka Zastitu I valorizaciju prirodnih resursa

-Na mikronivou ciljne funkcije razvoja turizma se odnose na ciljne funkcije poslovanja ekonomskih subjekata u turizmu pri cemu se isticu sl osnovne funkcije:

Turisticki promet Prihod ili bruto proizvod koji se ostvaruje prodajom turistickih usluga Prihodi koji se ostvaruju na inostranim trzistima Dohodak,plate I dr indikatori poslovanja privrednog subjekta koji se prikazuje u njegovom finansijskom

izvestaju I sl-Engleski najvisi operativni organ iz domena turizma English Tourist Board glavne dugorocne ciljeve turisticke politike sveo je na 5 tacaka: 1.Podsticanje opstih,dugorocnih ekonomskih efekata engleske turisticke industrije 2.Podsticanje javnog razumevanja socijalnih,ekonomskih I kulturnih vrednosti turizma 3.Uspostavljanje ravnoteze izmedju razvoja turizma I kapaciteta I vrsta turistickih objekata 4.Produzivanje turisticke sezone I prosirivanje ekonomske koristi od turizma u celoj zemlji 5.Podizanje standarda informacija,smestaja,ugostiteljstva I ostalih usluga za turiste

9.INSTRUMENTI TURISTICKE POLITIKE-Pod instrumentima tur politike koji se koriste za usmeravanje ponasanja aktera I ostvarivanje ciljeva tur politike,u najopstijem smislu podrazumeva se celokupna infrastruktura okruzenja u kojem ekonomski subjekti u turizmu cine izbor I ostvaruju ciljne funkcije,tj sve sto regulise ponasanje subjekata,a donose nosioci tursticke razvojne politike-Kao instrumenti se mogu posmatrati I razlicite mere koje se definisu kao koriscenje jednog odredjenog instrumenta u odredjeno vreme da bi se ostvario 1 ili vise postavljenih ciljeva.Mogu se svrstati u nekoliko grupa:

Instrumenti fiskalne politike Instrumenti monetarno-kreditne politike Instrumenti politike cena Instrumenti spoljnotrgovinske I devizne politike Instrumenti politike dohotka I potrosnje Kontrolni instrumenti na razlicitim podrucjima

-Monetarno-kreditna politika podrazumeva mere koje sprovodi vlada da bi uticala na ek. aktivnost u zemlji, a sredstva kojima se tom prilikom sluzi obuhvataju kontrolu ponude novca I kredita I kontrolu kretanja kamatne stope-Kreditna politika je aktivno delovanje bankarskog sistema u regulisanju kreditne mase I njene strukture u privredi-Monetarno-kreditna politika ulazi u red instrumenata opste ekonomske politike-S obzirom na resurse kojima se deluje na ponasanje ek. subjekata,razlikuju se sl. grupe instrumenata tur politike:

Instrumenti koji deluju na koriscenje prirodnih resursa ili definisu cenu tih resursa Instrumenti koji regulisu koriscenje radnih resursa u proizvodnom procesu tj cenu rada,nadnice,socijalna I

radna prava I trziste rada Instrumenti koji deluju na koriscenje kapitala I kapitalnih resursa tj cenu kapitala,ulaz stranog kapitala,

vlasnicke uslove I uslove alokacije kapitala Instrumenti koji oblikuju drustveno okruzenje, pa ona sprovodi I njihovu klasifikaciju prema nivoima

organizovanosti,nadleznosti I sadrzaju instrumenata-S aspekta percepcije drzave,instrumenti turisticke politike mogu se podeliti na:

Zakonodavstvo tj pravne norme koje se odnose na razlicita podrucja (prirodni resursi,radni resursi,kapital…)

Instrumenti makroekonomske politike kao skup razlicitih mera fiskalne,monetarne,zemljisne I dr politike.Ovi instrumenti se dalje mogu odnositi na odredjena podrucja (npr razlicite regione,zemlje,posebne vidove turizma,uvoz,izvoz I sl) I na pojedine grane,prihodne I socijalne grupe I sl

7

8

Instrumenti pomocu kojih drzava deluje na razvoj I distribuciju javnih usluga koje realizuju javna preduzeca I institucije-energetika,telekomunikacije,skolstvo,zdravstvo I sl kroz nacin organizacije,kontrolu cena,njihovu dostupnost za pojedina podrucja I kategorije korisnika I sl

Instumenti koje koristi lokalna uprava I samouprava sa teznjom da u okviru svojih nadleznosti sprovede ciljeve ukupne turisticke politike

Instumenti politike zastite okoline (koji se odnose na npr. zastitu atmosfere) I kojima se ostvaruje politika odrzivog razvoja npr ekoloske takse,subvencije,dozvole,osiguranja I sl

10.AKTERI TURISTICKE POLITIKE – NOSIOCI I IZVRSIOCI-Na nivou zemlje,u celini,nosioci tur politike su centralni drzavni organi,a na nivou regiona I privrednih regija to su izvrsni organi drzavne uprave,nadlezni za razvoj turizma na nivou uzih regionalnih zajednica-Drzavni organi za tur mogu postojati u okviru drzavne uprave ili van nje,te se razlikuju neposredni I posredni drzavni organi.Neposredni drzavni organi za razvoj tur su kolektivni organi (komiteti,saveti I sl).Posredni drzavni organi su izvan izvrsnih organa drzavne uprave,to su specijalizovane organizacije na koje drzava prenosi nadleznosti iz domena razvoja turizma na nacionalnom nivou-Uobicajeno je da se u oblasti drzavnih organa za turizam koristi naziv Nacionalna turisticka administracija (NTA- National Tourism Administration)-Vecina zemalja ostvaruje tur politiku u okviru centalnih drzavnih organa,formiranjem posebnog resora,dok je kod manjeg br zemalja resor turizma objedinjen sa trgovinom,saobracajem,privredom,sportom,uslugama I dr srodnim resorima,pri cemu se formira posebna direkcija ili uprava za turizam-U pojedinim zemljama deluju I posebna koordinirajuca tela za razvoj turizma,u koja su ukljuceni ministri ili celni funkcioneri raznih resora vlade-NTA se pored funkcija na nivou zemlje u celini,bavi I vertikalnim povezivanjem I koordinacijom nizih nivoa organizovanosti (provincije,regioni,tur mesta) I kreiranjem informacionih sistema u zemlji I inostranstvu I njegovim povezivanjem sa avio-kompanijama,turoperatorima,velikim hotelskim lancima I dr-Osnovni izvor finansiranja NTA je drzavni budzet,a najvaznije aktivnosti NTA su:

Izrada strategija I planova razvoja turizma zemlje u okviru ukupnog drustvenog I privrednog razvoja koji objedinjuju elemente kao sto su: prostor I njegova zastita (ukljucujuci I zastitu ljudske okoline),razvoj saobracajnih I ostalih infrastruktura I razvoj uzeg sektora turisticke ponude

Koordinacija razvoja turizma izmedju razlicitih resora centralne drzavne uprave nadleznih za oblast turizma Zakonski I kontrolni mehanizam zastite potrosackih prava stranih I domacih turista Briga o zastiti zivotne sredine u poznatim turistickim regionima I mestima Sistem obrazovanja za potrebe turizma I organizovanje razlicitih formi stalnog usavrsavanja zaposlenih Istrazivanje trzista I obezbedjivanje adekvatne statistike za potrebe turizma Medjunarodna saradnja u razlicitim oblastima Briga o usavrsavanju saobracajne infrastructure I transporta u celini I saradnja sa resorom saobracaja Kulturne aktivnosti vezane za potrebe razvoja tur,ukljucujuci I brigu o zastiti spomenika culture u saradnji sa

nadleznim resorom drzavne uprave Organizovanje savremenih informacionih sistema za potrebe turizma koji omogucuju povezivanje svih

nosilaca turisticke politike na svim nivoima Organizovanje promotivnih aktivnosti u inostranstvu kroz neposredne sopstvene organe ili specijalizovane

institucije-posredne organe, uz koriscenje budzetskih sredstava centralne drzave,provincija,regiona, tur mesta I zainteresovanih kompanija

11.ORGANIZACIJA DRZAVNIH ORGANA ZA TURIZAM U SRBIJI-Osnovni elementi organizacije organa za turizam u Srbiji su:

Drzavni organi (sa kljucnom ulogom koje ima Ministarstvo turizma,a zatim I Ministarstvo trgovine,turizma I usluga ili sada Ministarstvo finansija I privrede-sektor za turizam)

Odbor za trgovinu,turizam I usluge Skupstine Srbije Paradrzavni organi sa vodecom ulogom Turisticke organizacije Srbije (TOS) kao javne sluzbe na nivou

Republike I turisticke organizacije na ostalim nivoima (gradovi I opstine) Drustvene turisticke organizacije na nivou opstina Privredna komora Srbije (u svom sastavu ima Odbor za turizam I ugostiteljstvo I Odbor za nautiku) Poslovna udruzenja turisticke privrede (ATAS,YUTA,HORES) Nevladine organizacije (Lovacki savez Srbije,Ferijalni savez Srbije,Udruzenje tur vodica,Auto-moto savez SRB)

8

9

-Na nacionalnom nivou,kao drzavni organ formiran je,pri Ministarstvu finansija,sektor za turizam koji obavlja poslove koji se odnose na:

Spovodjenje zakona o turizmu I Strategija razvoja turizma Republike Srbije Pracenje I analizu sistematskih resenja,pravne regulative I mera ekonomske politike na poslovanje I razvoj

turisticke privrede I predlaganje odgovarajucih mera Predlaganje mera za unapredjenje kvaliteta turistickih proizvoda I usluga I konkurentnosti turisticke ponude Realizaciju usvojenih master planova;pripremu nacrta zakona I dr propisa iz oblasti turizma Pracenje plana za pristupanje SRB EU,preduzimanje mera za razvoj i unapredjenje medjunar. saradnje u tur Istrazivanje I razvoj stanja,pojava I kretanja na tur trzistu po tur proizvodima I tur klasterima Proglasenje I odrzivo koriscenje tur prostora-proglasenja tur mesta I prioritete tur destinacije Pracenje ulaganja drzave u razvoj turizma putem podsticajnih mera

-Turisticka organizacija SRB(TOS) osnovana 1994. kao vladina organizacija za promociju I unapredjenje turizma SRB-TOS je naziv koji se koristi u unutrasnjem saobracaju,a u inostranstvu se ona oznacava sa NTO-Prema resenjima Zakona o turizmu iz 2005,tur organizacije imaju status pravnog lica,posluju u skladu sa propisima o javnim sluzbama I upisuju se u javni registar u pogledu prava,obaveza I odgovornosti zaposlenih u tur organizacijama, primenjuju se propisi kojima se uredjuju javni odnosi u drzavnim organima-Pored nacionalne tur organizacije,postoje I teritorijalne tur organizacije i tur organizacije lokalne samouprave-Osnovni poslovi TOS odnose se na unapredjenje I promociju turizma I koordinaciju aktivnosti tur organizacija, privrednih I dr subjekata u turizmu na teritoriji Republike Srbije-TOS ima 3 glavna sektora: Sektor za razvoj I domace trziste, Sektor za programiranje I ostvarivanje promotivne aktivnosti na inostranom trzistu i Sektor za saradnju sa nacionalnim I medjunarodnim organizacijama -U delo krugu TOS-a je: pozicioniranje tur proizvoda Srbije,saradnja sa nacionalnim,regionalnim I strukovnim tur organizacijama,saradnja sa lokalnim tur organizacijama,stvaranje pozitivnog stave stanovnistva prema turizmu I sl-Za ostvarivanje rada TOS,sredstva se obezbedjuju iz budzeta SRB I dr izvora (donacije,prilozi I sponzorstvo)-Na osnovu Zakona o turizmu,Vlada Republike SRB imenuje organe TOS-a tj upravni I nadzorni odbor I direktora-Tur organizacije opstina I gradova tj tur organizacije lokalne samouprave u cilju valorizacije,ocuvanja i zastite tur vrednosti na teritoriji opstine,odnosno grada,u okviru svojih prava obezbedjuju:

Izradu programa razvoja turizma I odgovarajucih planskih akata Unapredjenje opstih uslova za prihvat I boravak turista u turistickim mestima Usmeravanje I koordinaciju aktivnosti nosilaca tur ponude na obogacivanju I podizanju nivoa kvaliteta tur I

komplementarnih sadrzaja u tur mestima Organizovanje turisticke informativno-propagandne delatnosti,kulturnih,sportskih I dr manifestacija od

interesa za unapredjenje turizma opstina odnosno grada I dr-Sredstva za izvrsavanje ovih poslova se obezbedjuju iz sredstava boravisne takse, iz sredstava budzeta opstina odnosno grada I iz sredstava zainteresovanih subjekata iz dr izvora

12.TURISTICKA MESTA,ZONE I REGIJE SRBIJE-Geografska koncentracija domace I inostrane tur traznje je usmerena ka onim destinacijama u SRB koje raspolazu prirodnom atraktivnoscu,drustvenom atraktivnoscu I odgovarajucim smesajnim kapacitetima tur infrastrukture-Najznacajnija mesta po ostvarenom br nocenja su: Beograd,Vrnjacka Banja,Zlatibor,Kopaonik I Soko Banja-Prostornim planom za period 2010-1012 i Predlogom Zakona o prostornom planu Republike tretira se pitanje tur razvoja I definisu se prostorno-funkcionalne celine: tur klasteri, tur prostori, tur destinacije, touring tur pravci, gradski tur centri I banje-Turisticki klasteri SRB su prostorno-funkcionalne celine koje obuhvataju turisticke destinacije srodnih karakteristika,gradske turisticke centre I mesta,banjska turisticka mesta I segmente kruznih I linearnih turistickih pravaca I sekundarne turisticke prostore-Teritoriju SRB pokriva 6 klastera: Vojvodina,Centralna SRB/Beograd,Istocna SRB,Sredisnja SRB,Zapadna SRB I Juzna SRB/Kosovo I Metohija. Ova podela je statisticka I funkcionalna,a ne striktno fizicka-Turisticki prostori SRB predstavljaju delove tur klastera sa destinacijama,touring pravcima,tur mestima I mestima za odmor.Prema raspolozivim uslovima I resursima dele se na:1.Primarne tur prostore koji obuhvataju povrsinske celine tur destinacija,kruzne I lineane medjunarodne I nacionalne putne I plovne tur pravcei koncentrisane/tackaste aglomeracije gradskih centara I mesta,banjske tur centre I mesta medjunarodnog I nacionalnog znacaja2.Ostale,sekundarne tur prostore I mesta priblizno regionalnog znacaja

9

10

-Primarne tur destinacije su regionalne celine integrisane ponude unutar tur klastera,koje se na osnovu kriterijuma ucesca celogodisnje turisticke sezone dele na:

Destinacije sa manjim ucescen celogodisnje ponude: Gornje Podunavlje,Fruska Gora,Gornja Tisa,Sumadijske planine,Kucajske pl,Donje Podunavlje I Deliblatska Pescara

Destinacije sa znatnim ucescem celogodisnje ponude: Valjevsko-podrinjske pl – Drina,Drina – Tara – Zlatibor, Zlatar – Pester

Destinacije sa kompletnom celogodisnjom ponudom: Stara pl,Vlasina – Krajiste,Kopaonik,Golija,Prokletije sa Mokrom Gorom I Sarplanina,kruzne ture od medjunarodnog znacaja,gradski tur centi Beograd I Novi Sad, banjski tur centri,wellness rizorti I dr

-Touring turisticki pravci u SRB obuhvataju: Putne touring pravce u medjunarodnim koridorima autoputeva I ostalih evropskih puteva (E70,E75,E80,

E763) I u nacionalnim koridorima puteva prvog reda Plovne touring turisticke pravce.Medjunarodni su: Dunav,Tisa,Sava I kanal DTD. Nacionalni plovni putevi su:

ostali plovni putevi u Vojvodini I tokovi Velike Morave I Drine-Gradovi od medjunarodnog tur znacaja su: Beograd,Novi Sad,Pristina, Nis i Subotica,a gradovi od nacionalnog znacaja su: Uzice,Pirot,Vranje,Novi Pazar,Pec,Prizren,Vajevo,Vrsac,Sombor,Zrenjanin I Kragujevac-Banjski tur centri sa nacionalnim I medjunarodnim znacajem su: Vrnjacka Banja,Niska Banja,Sokobanja,Mataruska Banja,Bukovicka Banja,Banja Koviljaca I Vranjska Banja.Banjska tur mesta od nacionalnog znacaja su: Prolom Banja, Gornja Trepca,Ribarska Banja,Kanjiza I Junakovic I nova mesta wellness/rekreativnog turizma Palic I Novo Milosevo.Ostala nacionalna banjska tur mesta su: Jošanicka Banja,Bogutovačka Banja,Novopazarska Banja,Lukovska Banja, Zvonačka Banja,Pecka banja, Selters,Rusanda,Vrdnik,Vrujci,Pribojska Banja,Gamzigradska banja,Bujanovaska banja, Klokot i Ovcar Banja.Ostala banjska mesta su regionalnog znacaja

13.OSTVARENI TURISTICKI PROMET I TURISTICKA POTROSNJA U SRBIJI-2001. I 2002. Srbiju je posetilo oko 2,2mil turista,u 2005. je ostvareno 2mil dolazaka i 6,5mil nocenja turista,a najveci promet turista od 2,3mil poseta i 7,3mil nocenja je zabelezen 2007.Tokom 2009 je doslo do pada dolazaka na 2mil, br njihovih nocenja na 6,7mil.-Struktura tur prometa pokazuje da su posetioci koji su realizovali dolaske i nocenja u SRB pretezno domaci turisti-2011. je u SRB boravilo preko 2mil turista,od cega domaci cine 63%,a inostrani 37% od ukupnog br gostiju-Struktura tur prometa ukazuje na njegov sezonski karakter.Domaci gosti putovanja realizuju najvise u periodu toplih meseci,a putovanja stranih turista su zastupljena ravnomerno tokom cele god,jer se najcesce radi o poslovnim putov.-Teritorijalna struktura realizovanog inostranog tur prometa pokazuje da su najveca emitivna trzista iz okruzenja: Crna Gora,BIH,Slovenija,Hrvatska i Makedonija,a takodje relativno visoko ucesce imaju i turisti iz Italije i Nemacke-Prosecna duzina boravka u SRB varira 3,2 – 3,86 dana-Teritorijalna distribucija domaceg turistickog prometa po vrstama tur mesta u SRB pokazuje da se turisti najcesce opredeljuju za boravak u banjama,planinskim mestima i administrativnim centrima tj vecim gradovima-Najposecenije tur destinacije u SRB kada je u pitanju inostrana tur traznja su: Beograd,Vrnjacka Banja, Zlatibor, Novi Sad,Kopaonik-2011. je ostvareno 6,6mil nocenja,od cega su domaci turisti ostvarili 5mil (75%),a inostrani 1,6mil (25%) -SRB nedovoljno koristi potencijale turizma.Osnovni razlozi su: losa infrastrukura,skupi krediti,dugi rokovi za pribavljanje gradjevinskih dozvola,neadekvatna signalizacija,losi zakoni u oblasti banjskog turizma i nedovoljno jake veze javno-privatnog partnerstva -Mereno brojem ostvarenih nocenja,domaci gosti su najvise boravili u: banjskim mestima (44%),zatim u planinskim mestima (29%),a inostrani gosti: u Beogradu (52%),a zatim slede ostala tur mesta (20%)-Stani turisti su zainteresovani dominantno za hotelski smestaj-Kada je rec o ukupno ostvarenoj tur potrosnji u SRB treba imati u vidu svetsku ek. krizu koja je pogodila i tur u SRB. Ucesce prihoda od turizma u BDP SRB iznosi 35%,a ucesce u ukupnom izvozu SRB 9%.-SRB belezi konstantan spoljnotrgovinski deficit jer domace stanovnistvo mnogo vise novca trosi u inostranstvu nego sto SRB zaradi od stranih turista-Procenu potrosnje inostranih turista u SRB vrsi Narodna banka SRB,koristeci podatke o tur prometu koje dobija od Republickog zavoda za statistiku.U obracun prihoda ne ulaze prihodi od prevoza turista-Devizni odlivi po osnovu turizma se uvecavaju sa rastom zivotnog standard domaceg stanovnistva,a dodatno su podstaknuti ukidanjem viza za ulazak u zemlje EU-Potrosnja gradjana SRB na putovanja u inostranstvo takodje procenjuje Narodna banka SRB na osnovu podataka Republickog zavoda za statistiku.Rezultati pokazuju da je SRB zabelezila deficit u tur bilansu 2007-2010.-U poredjenju sa drzavama u sirem region,24 istocnoevropske zemlje medju kojima sui turisticko razvijenije zemlje poput Hrvatske,Slovenije,Madjarske,Ceske,Crne Gore i Bugarske, Srbija belezi neke rezultate iznad proseka za taj region

10

11

14.PERSPEKTIVE RAZVOJA TURIZMA U SRBIJI-Vazan aspekt daljeg razvoja turizma u SRB je nastanak i kompletiranje prekogranicne saradnje na: Staroj planini sa Bugarskom,na Gornjem Podunavlju sa Madjarskom i Hrvatskom,na Donjem Podunavlju sa Rumunijom i Bugarskom, Gornjoj Tisi sa Madjarskom, i Tari sa Bosnom i Hercegovinom i Republikom Srpskom-Prekogranicna saradnja u oblasti turizma i komplementarnih aktivnosti ce se uspostaviti i na novim kontaktnim podrucjimasa: Madjarskom(rizort Palic),HRV,Rumunijom,Bugarskom,Makedonijom,Albanijom,CG i BIH/Rep. Srpskom-Prioriteti prostornog plana razvoja turizma do 2014. su:

Beograd na rekama (urbana rehabilitacija) Kopaoni (osavremenjivanje skijaske infrastructure,izgradnja tur mesta i mesta za odmor,kompletiranje,

saobracajno povezivanje i integrisanje ponude sa okruzenjem) Touring putni pravac koridora X sa bocnim pravcima (opremanje za kruzna i linearna tur putovanja/ture) Fruska Gora sa Novim Sadom i Sremskim Karlovcima (rehabilitacija Nacionalnog parka i tur mesta) Tara-Drina (rehabilitacija i integracija ponude) Gornja Tisa sa Suboticom,wellness mestom za odmor Palic i dr (razvoj tur mesta) Touring plovni pravac koridora VII Dunav (opremanje za plovidbu,nauticki turizam i tematske puteve/ture) Stara planina (razvoj tur mesta ,mesta za odmor i skijalista) Destinacija Vlasina-Krajiste (razvoj tur mesta i skijalista)

-U domenu ekonomskih mera za dalji podstrek i usmeravanje razvoja tur izdvajaju se mere i instrumenti monetarne i fiskalne politike.-Instrumenti monetarne politike su: direktna drzavna ulaganja iz budzeta,Nacionalni investicioni programi (NIP) i dr fondovi,privlacenje stranih donatorskih sredstava,razvojni krediti i subvencionisane kamate i dr-Fiskalni instrumenti: oslobadjanje ili smanjenje poreza na dobit i novozaposlene,diferenciranje boravisne takse i tur naknade,prenosenje gubitaka u naredne god,drzavne garancije,nize carine na uvoz opreme,ubrzana amortizacija i dr-Organizaciono-institucionalne mere podrazumevaju vecu odgovornost za realizaciju razlicitih projekata,programa i strategija kako postojecih tako i novih aktera u razvoju tur SRB. Odgovornost se odnosi na sve aktere razvoja turizma i to posebno: resore Vlade Republike Srbije za ekonomiju i regionalni razvoj,zivotnu sredinu i prostorno planiranje, infrastrukturu,vodoprivredu,sumarstvo,rudarstvo,energetiku,telekomunikacije,kulturu i sport sa odgovarajucim agencijama,zavodima i drzavnim javnim preduzecima,tur organizacijama,komorama,udruzenjima,nevladinim organizacijama i lokalnom samoupravom-Pravne i planskemere/instrumenti realizacije prioriteta razvoja turizma SRB bice zasnovane na sl pravnim i planskim dokumentima: Prostorni plan Republike Srbije,Zakon o turizmu,Zakon o planiranju i izgradnji,zakonima iz oblasti zastite zivotne sredine,Zakon o javnim skijalistima,Zakon o banjama,Strategija razvoja tur Republike Srbije,planskim dokumentima po Zakonu o turizmu,programima prekogranicne saradnje,prostornim planovima pojedinih tur destinacija ,urbanistickim panovima i dr-U ‘Strategiji razvoja tur Rep. Srb. do 2015.god’ definisana je i strateski usmerena tur politika SRB,i pored analize internog i eksternog okruzenja,definisane su aktivnosti koje mogu znatno da doprinesu povecanju konkurentnosti tur privrede,povecanju deviznog prihoda od turizma,rastu domaceg tur prometa i rastu zaposlenosti-Strategija sugerise potrebu za regionalnim diferenciranjem i organizovanjem,definisuci 4 kljucna podrucja tj karakteristicna geografsko-turisticka klastera:1.Vojvodina (vodeno blago,panonski uzitak)2.Beograd (zavodljiv i uzbudljiv,kreativan i inovativan)3.Zapadna Srbija (istorija i tradicija sa ruralnim uzicima)4.Istocna Srbija (‘life loving,breath taking’,jos uvek neotkrivena)-Izdvojeno je i 9 kljucnih turistickih proizvoda SRB koji predstavljaju osnovu za buduce tur pozicioniranje celokupne destinacije,kako na domacem,tako i na inostranom trzistu.Ti proizvodi su usmereni na:1.Gradske odmore (‘City breaks’)2.Kruzna putovanja (‘Touring’)3.Poslovni turizam+MICE4.Zdravstveni turizam (Spa/wellness)5.Planine i jezera6.Nautika7.Dogadjaji (Events)8.Ruralni turizam9.Specijalni interesi

11

12

15.TRENDOVI U MEDJUNARODNOM TURIZMU OD ZNACAJA ZA RAZVOJ TURIZMA SRBIJE-Neki od medjunarodnih trendova razvoja tur su:-Razvoj u bezbednijem okruzenju-Tur u velikoj meri zavisi od nivoa raspolozivog dohotka.Na turizam neg uticu: male stope rasta,recesija I povecana nezaposlenost u nekim zemljama,opadanje imovine pojedinca zbog pada vrednosti akcija-Koncept bezbednosti I licne sigurnosti,koji je veoma vazan,ugrozen je ratovima I terorizmom,a adekvatan primer za to je napad u Njujorku 11.septembra 2001.-Analize Svetske tur organizacije pokazuju da ce svetski BDP ostati glavna odrednica za promene u tur potraznji I isticu da teroristicki napadi ne bi trebalo da imaju stalni uticaj na turizam-Nesigurno okruzenje prema WTO zahteva ‘novi turizam’ sa sledecim postulatima:

‘Novi turizam’ bilo da je to staro ili novo trziste tezi ka novim iskustvima do kojih se dolazi novim distributivnim kanalima

‘Dobavljaci I novi operateri’ ispunjavaju ocekivanja putnika istovremeno obezbedjujuci da domacini od toga imaju korist

‘Novo Ministarstvo turizma’ sa znacajnijim statusom koje radi na obezbedjivanju okvira koji ce pomoci stalnom razvoju

‘Novo partnerstvo’ u kome ce javni I privatni sektor I lokalna uprava raditi zajedno,imati iste ciljeve I balansirati izmedju konfliktnih imperativa odrzavanja ekonomije,drustva I okruzenja

-Uticaj tehnologije na razvoj tur-Informaciona I komunikaciona tehnologija imaju ogroman uticaj na celokupno poslovanje u turizmu-Veliki br destinacija ima svest o tome pa sami razvijaju svoj web biznis,a austrijski TIS Cover System je primer za to-Ovakvi web sajtovi integrisu sve informacije o destinaciji na interaktivan nacin I nude pristup svim pruzaocima usluga sa potpunom mogucnoscu rezervacije-Trend ka kracim odmorima-Danas se tur opredeljuju za cesce I krace odmore u odnosu na tradicionalne odmore koji su trajali 2 i vise nedelja-Trend ka kracim odmorima I mogucnosti koje nudi internet dovode do porasta rezervacija putnickih karata I hotelskih soba u poslednjem trenutku (last-minute booking),cesto po povoljnim cenama-Sve zahtevniji turist-Prednosti ‘mora,peska I sunca’ vise nisu garancija za uspesnu sezonu jer turisti su sve manje spremni da prihvate standardne paket aranzmane- Odmori u primorskim destinacijama,posete gradovima I ture autobusom ili privatnim prevozom sada obuhvataju skoro 70% medjunarodnih odmora medju Evropljanima-Prema analizi WTO turizam ce se prosiriti na sl aktivnosti:

Avanturisticka putovanja-posto je vecina sveta vec istrazena turisti ce putovati na najvise planinske vrhove, istrazivati podvodne atrakcije (npr Titanik) I mesta ‘na kraju sveta’ (npr Antarktik)

Krstarenja-ocekuje se da sektor krstarenja nastavi sa ekspanzijom uz visoke god stope rasta Eko turizam-putovanja koja obuhvataju boravak u prirodi ce nastaviti da dobijaju na popularnosti. Jos

znacajnije,sve veci br ljudi koji se odmaraju na moru ili drugde se ukljucuje u trend jednodnevnih poseta rezervatima prirode

Kulturni turizam-Evropa,Srednji Istok I Azija ce po predvidjanjima imati najveci porast u ovoj oblasti.Radi se kako o malim trzisnim segmentima sa posebnim interesovanjima za kulturu,tako I o posetama vecih grupa kulturnim spomenicima koje su na putovanju I odmoru iz drugog primarnog razloga

Tematski turzam-gde je neko posebno interesovanje glavni motiv za putovanje-Putnicko udruzenje pacificke oblasti-PATA predlozilo je I dr oblike tur,koji ce dobiti na vaznosti tokom 21.veka:

Porast religioznog tur: Publicitet I promocija Vitlejema 2000,osmisljenog da obelezi rodjenje Hrista se smatra glavnim katalizatorom obnove religioznog tur u celini-Mesta kao sto su Budisticki kruzni put u Indiji I vazna religiozna mesta kao Angkor Wat,Kambodza I dr su znacajna za religiozni tur Azije

Pojava sekundarnih gradova I kao izvora traznje I kao destinacija.Do sada,vecina medjunarodnih tur je bila iz glavnih gradova I putovala u druge gl gradove,obicno na putu do nekog dr mesta.-Dok gradovi pokusavaju da se iscupaju iz ucmalosti,poboljsane avio I ostale transportne veze ce im pomoci da postanu dolazece I odlazece destinacije

-Trenutno 23 od 25 zemalja clanica EU pripadaju zapadnoj katolickoj ili protestantskoj tradiciji sa izuzetkom Grcke I Kipra.Sa svojim susedima predstavljaju deo pravoslavne Evrope koja se dosta razlikuje po istoriji I kulturnom nasledjuPotencijal kulturnog tur-crkve,manastiri,freske,ikone I liturgije-koji cini ovo nasledje,nije u potpunosti iskoriscen-Istrazivanja WTO su pokazala da su oblici tur sa nekom posebnom motivacijom (kao sto su sport,kultura ili ruralni tur) pokazali veliku otpornost na krizne situacije

12

13

-Jos jedan znacajan trend je rast udela starijih osoba u ukupnoj tur traznji jer ova grupa predstavlja najbogatiji deo stanovnistva u Evropi,SAD I Japanu.Ovu kategoriju uglavnom cine penzioneri koji imaju dovoljno slobodnog vremena I zainteresovani su za putovanja-Treba navesti I sl trendove:

Porast traznje ce dovesti do toga da se reke tur koji posecuju znamenitosti moraju ogranicavati,vremenski limitirati ili cak zabraniti.WTO navodi nacionalne parkove,Firencu koja autobusima zahteva predbukiranje ukoliko zele u centar grada,Stounhendz I pecine Lascaux koje su zatvorene

Promene uslova rada uticace na to da ce ljudima biti na raspolaganju veci prihodi,ali manje vremena za putovanja.Situacija ‘time poor-money rich’ imace za posledicu da taj segment zeli da maksimum dozivljaja smesti u minimum vremena.Primer je Disney’s Animal Kingdom koji na najmanjem prostoru koncentrise iskustva safarija

Sve veci nedostatak vode u Severnoj Africi,na Srednjem Istoku I u Juznoj Aziji moze da izazove konflikte I odranici tur traznju

Evro ce stimulisati transparentnost cena I mogucnost uporedjivanja destinacija,a time I dalji razvoj turizma Od 502 postojece alijanse aviokompanija,2010. su dominirale 3 u celokupnom vazdusnom saobracaju.Kada

one medjusobno podele svet na zone uticaja,cene letova bi mogle da porastu Slican porast moci WTO prognozira kao posledicu procesa koncentracije hotelskih lanaca I turoperatora Globalno organizovana tur preduzeca ce usled industrijske proizvodnje I vertikalne kontrole svih usluznih

oblasti biti u situaciji da ponude trzisno orijentisanu,povoljnu ponudu,pri cemu manji konkurenti nece moci da se s njima utrkuju.Dominacija trzistem od strane velikih moze da dovede do povecanja cena

2010. je u industrijskim zemljama 50% stanovnistva imalo pristup internetu,sto forsira direktno bukiranje

16.KLJUCNI TURISTICKI PROIZVODI SRBIJE-Osnovni razvojni document s kojim SRB raspolaze kada je u piranju tur jeste Strategija tur Rep.Srbije iz 2005.Strategijom je utvrdjeno da su za SRB posebno interesantni sl tur proizvodi:

Kratki gradski odmor (city break)-obicno traje 1-4dana,ponekad I duze.Ucesce ovog vida tur u evropskim odmorima van granica zemlje je 15%.Beograd bi mogao postati znacajnija destinacija ovog tipa,a ono sto nedostaje su bolja hotelska infrastruktura,uredjenje delova grada van centralne zone I brojnije avio-veze-Ukoliko bi BG uspeo da se razvije kao tur destinacija ovog tipa,koristi bi mogao da ima I Novi Sad-Zbog sve veceg br low cost avio prevoznika,turisti sve vise samostalno organizuju sve aspekte putovanja

Kruzna putovanja (touring)-su odmori koji podrazumevaju putovanje autobusom I privatnim automobilom I razgledanje prirodnih I kulturnih atrakcija.Touring je jedan od najznacajnijih proizvoda u receptivnom tur-Uobicajena praksa je da se u zeljenu destinaciju dolazi autobusom,autom ili avionoim nakon cega zapocinje odredjena tema ture.Postoje 2 osnovne vrste ovog proizvoda: touring vise zemalja/destinacija i touring unutar granica odredjene zemlje/destinacije

Poslovni tur + MICE (Meetings,Incentives,Conferences and Exibitions tj sastanci,motivaciona putovanja, konferencije I izlozbe)-Proizvod poslovnog tur ukljucuje individualna lica koja putuju u odredjene destinacije iz profesionalnih razloga-Naucne,kulturne,medicinske,poslovne I dr organizacije I asocijacije odrzavaju brojne skupove u regularnim intervalima,ponekad sa znacajno velikim br ucesnika iz celog sveta.Velike korporacije svoje godisnje sastanke u izabranim destinacijama-Beograd ima mogucnost da povrati nekadasnju poziciju vazne kongredne destinacije,pre svega na Balkanu

Zdravstveni tur (spa/wellness)-Postoji bitna razlika izmedju zdravstvenih I wellness tur proizvoda. Zdravstveni tur povezan je sa klijentima sa raznim zdravstvenim problemima koji putuju radi terapija ili tretmana da bi poboljsali svoje zdravstveno stanje,a wellness tur se tice klijenta dobrog zdravlja koji su u potrebi za tretmanima koji ce odrzati to stanje.Traznja za ovim proizvodima je konstantna tokom cele god

Planine I jezera-intenzivno se razvijaju tako sto svoje kapacitete I programme stavljaju u ponudu tokom cele god.Programi se uglavnom sastoje od skupa razlicitih odmorisno-rekreativnih aktivnosti-Postoji jasna podela izmedju letnje (jun-sept) I zimske (okt-april) sezone

Nautika-Nauticki proizvod se sastoji od 2 glavne podgrupe: More I aktivnosti vezane uz more I Mirne vode (reke,jezera) I aktivnosti vezane uz mirne vode.Vazna karakteristika ovog proizvoda je I koriscenje objekata nauticke infrastrukture I komplementarnih proizvoda I usluga u funkciji tur (marine,pristanista,smestaj, prehrana,zabava,kultura)-U Evropi ima preko 15 hiljada plovnih km

Dogadjaji (Events)-su aktivnosti koje se dogadjaju 1 godisnje ali se kontinuirano ponavlja tokom duzeg vremena svake god.Dogadjaj promovise tur odredjene destinacije putem privlacenja posetilaca-Na evropskom trzistu vlada velika konkurencija izmedju destinacija koje nude razlicite dogadjaje npr Oktoberfest u Minhenu,trka bikova u Pamploni,Medjunarodni fest u Edinburgu,fest pod maskama u Veneciji,

13

14

dok su na svetskom trzistu najpopularniji karneval u Rio De Janeiru,Bostonski marathon-Dogadjaj je specifican proizvod jer ima jak uticaj na kreiranje imidza o nekoj destinaciji

Ruralni tur-podrazumeva sirok izbor aktivnosti I usluga koje organizuje ruralno stanovnistvo na porodicnim gazdinstvima u cilju privlacenja tur I stvaranja dodatnog prihoda.Ovaj proizvod otvara tur traznji najcesce: seoske sredine,termalne izvore,reke ili jezera,a gostima prezentuje: tradicionalnu gostoljubivost I zivot I obicaje lokalnog stanovnistva-Danas su u Evropi poznate tur ruralne marke Francuske (Gites de France),Austrije (Urlaub am Bauernhof) I Italije (Agroturismo)

Specijalni interesi-radi se o heterogenoj kategoriji poseta koja obuhvata tur putovanja motivisana posebnim interesovanjima za pojedinim atrakcijama ili atraktivnostima: sportovi,netaknuta priroda,tradicionalni zanati, wellness,kultura,istorija,seoski tur,dogadjaji,nautika itd

-Znacaj ovih proizvoda za SRB kao tur destinaciju proizilazi iz cinjenice da ih,u svetskim razmerama karakterise ili a)veliki I konstantan obim traznje b)dinamicna stopa rasta traznje c)velika prosecna potrosnja po danu boravka-Penetracija SRB na trziste bilo kojeg od ovih proizvoda bi se pozitivno odrazila na tur zemlje,ali oskudni finansijski, ljudski I dr resursi diktiraju potrebu da SRB prvo razvije I komercijalizuje one proizvode koji su spremni za medj.trziste

17.TURISTICKO STRUKTURISANJE SRBIJE-Primena koncepta tur razvoja direktno utice I na regionalni aspekt razvoja tur SRB jer bi se prvo I najbrze tur razvojala ona podrucja koja imaju najveci potencijal za brzu pripremu I komercijalizaciju tzv ‘quick win’ proizvoda-Ove regije bi imale ulogu pokretaca tur razvoja SRB pri cemu bi se pozitivni efekti ostvarenog tur prometa u takvim regijama sve vise sirili I otvarali razvojni prostor regijama koje danas imaju manje sanse za brzo komercijalizovanje svojih proizvoda.Dakle 1.korak jeste stvaranje konkurentskih podrucja-klastera tj konkurent.proizvoda u klasterima-Tradicionalne politike tur razvoja su bile bazirane na tzv komparativnim prednostima destinacija,kao sto su: povoljni makroekonomski uslovi razvoja (jeftin kapital,niske plate zaposlenih,niski porezi…) finansijski I nefinansijski stimulansi vlada I mogucnost nekontrolisanog iskoriscenja prirodnih I kulturnih resursa-Za ulazak na svetsku scenu potrebno je stvoriti vlastite konkurentske prednosti-Konkurentnost se gradi unutar tur klastera,s obzirom da se ‘tur iskustvo’ dogadja na relativno malim geo podrucjima koja su tradicionalno poznate kao ‘tur destinacije’.S tim mikrolokacijama mora da se izgradi konkurentski lanac vrednosti koji cini ‘tur iskustvo’-U tom smislu pojam tur klastera podrazumeva skup tur atrakcija,tur infra I suprastrukture,sadrzaja I aktivnosti tj usluznih I proizvodnih preduzeca koncentisanih na homogenom geo podrucju gde se dogadja tur aktivnost-Svaki klaster mora da raspolaze I da bude u stanju da upravlja svojim sopstvenim ‘portfoliom tur proizvoda’-U izradi konacnog predloga tur strukturisanja SRB (tur klasterizacija),osim primene nacela izgradnje konkurentnosti u strategiji su korisceni I sl kriterijumi:

Velicina I kvalitet nasledjenog internacionalnog tur biznisa Poslovna atraktivnost potencijalnih proizvoda u kojima SRB konkurise Struktura atrakcija I mogucnost izgradnje sistema tur iskustava,imidza I brenda pojedinih podrucja-klastera

-Na taj nacin su definisana 4 klastera: Beograd,Vojvodina,Jugozapadna SRB I Jugoistocna SRB-Beograd sa svojim okruzenjem je trenutno jedini klaster koji moze nastupati na svetskom trzistu.Po strukturi I kvalitetu tur iskustva Beograd se moze nositi sa konkurentskim destinacijama jer raspolaze brojnim atrakcijama,resursima,infrastrukturom,opremom,uslugama I dr sadrzajima I administrativnom organizacijom-Osim bazicne transformacije hotelskog sektora Beograda,a za opsluzivanje City break I MICE trzista,kljucevi uspeha su konverzija prostora koji spaja BG sa Dunavom I Savom-Vojvodina se strateski pozicionira kao iskustvi vode I panonski uzitak.Igra na kartu recnog I kanalskog vodenog blaga,nautickog tur I banja I atrakcijske strukture urbanih naselja,salasa,lovista,konjskih trkalista,čardi I aktivnosti specijalnih interesa.Takodje igra I na multikulturnu situaciju I granicnu poziciju prema Evropi-Vojvodina ce biti u stanju da se ozbiljno pojavi na medj.trzistu tek kada dodje do rehabilitacije smestajne strukture,pojave vise znacajnih destinacijskih menadzment kompanija I procesa profesionalnog pakovanja tur proizv.-Subotica sa Palicem,Novi Sad sa Fruskom Gorom,Gornja Podunavlje s ornitoloskim blagom,vrsacki kraj I nekoliko individualnih punktova su osnova za rast I razvoj ponude-Jugozapadna SRB kao spoj istorije I tradicije s prirodnim aktivnostima I atrakrivnostima je jedna od potencijalno najjacih karika u uspostavljanju tur sistema SRB-Kljuc uspeha ove regije je izgradnje Ibarske magistrale I zastita I pametno koriscenje prirodnih atrakcija I prostora.Izgradnjom Ibarske magistrale dobija se mogucnost uspostavljanja saobracajnih veza s bogatstvom tur punktova-Neophodna je urbana rehabilitacija gradova ovog klastera,pocev od: Valjeva,Uzica,Cacka,Kraljeva,Krusevca I Kragujevca I dr.Tradicionalne tur mikrodestinacije su: Kopaonik,Zlatibor,Divcibare,Vrnjacka banja,Banja Koviljaca, Tara I Guca -Ovaj klaster ima najveci potencijal kvantitativnog rasta,ako se na vreme resi infrastruktura I dr pitanja

14

15

-Jugoistocna SRB kao jos uvek je neotkrivena I za SRB izuzetno vazna destinacija,ima najvece probleme za razvoj infrastrukture I dr problem za razvoj konkurentskih proizvoda.Rec je o klasteru izuzetne atraktivnosti,posebno za specijalne interese kao I banjski I planinski tur.-Osim dovrsenja koridora X,posebno vazna intervencija je uspostavljanje veza ovog koridora sa Zajecarom I Knjazevcem preko Soko Banje-Nis na bazi svoje saobracajne pozicije I kulturnih potencijala,aerodrome I organizacionih mogucnosti je tur centar ovog klastera,a sledi ga Zajecar

18.PROJEKCIJE RASTA TURIZMA SRBIJE-Strategijom razvoja tur u SRB date su I projekcije razvoja tur sektora SRB u 2 varijante: umerenoj I ambicioznoj-Umerena varijanta-Polazeci od br I procenjene strukture nocenja po karakteristicnim proizvodima SRB 2004, procenjeno je da ce 2015. SRB realizovati 15mil tur nocenja.Od toga strana nocenja bi imala ucesce od 48%,dok bi domaca imala ucesce od 52%-U odnosu na danasnju distribuciju inostranih I domacih nocenja,rec je o radikalnom zaokretu koji bi trebao biti rezultat prethodno definisane strategije dvoetapnog razvoja proizvoda I nastupa na inostranom trzistu koriscenjem tzv ‘quick win’ I ‘spillover’ strategija-U ukupnom br nocenja ostvarenih 2015. najveci znacaj bi imali proizvodi ‘Planine I jezera’,Poslovni turizam+MICE i Zdravstveni turizam-Najveci br tur nocenja ostvario bi se na podrucju klastera Jugozapadna SRB,dok bi Beogradsko podrucje,odnosno Vojvodina bili na 2. I 3. mestu.Najmanji br tur nocenja ostvario bi se na podrucju klastera Jugoistocna SRB-Paralelno sa rastom br nocenja,povecavali bi se I smestajni kapaciteti,pri cemu bi im se promenila I struktura-Ambiciozna varijanta-Polazeci od br procenjene strukture nocenja po karakteristicnim proizvodima SRB 2004. prema ovoj varijanti 2015. SRB bi mogla da realizuje 18mil nocenja,sto predstavlja rast od 10,% u odnosu na 2004.-Ako se uzme u obzir ono sto je 2008. ostvareno,postavlja se pitanje realnosti ovih procena.Dosadasnje stope rasta tur prometa,a u manjoj meri kapaciteta za smestaj,ispod su ocekivanog.Iz ovog proizilazi da postignuti rezultati ne omogucuju realizaciju strateskih zamisli u pogledu velicine tur biznisa u SRB-Projekcija rasta osnovnih parametara tur sektora SRB I njihova klasterska distribucija,bazirale su se na sl pretpostavkama:

Drustveno-ekonomski razvoj SRB odvijace se na osnovama izrazenog patriotizma I nacionalnog identiteta,ali ubrzano prema prikljucenju EU,uz transparentno privredno okruzenje,jacanje konkurencije I postepen razvoj medjunarodno konkurentnog sektora malih I srednjih preduzeca

Razvoj tur u SRB bice pod ingerencijom novoformirane centralizovane drzavne agencije za razvoj ili nekim dr oblikom podrske razvoja preduzetnistva u turizmu SRB

SRB ce odmah preduzeti potrebne aktivnosti kako bi u sto kracem roku komercijalizovala I medjunarodnom trzistu ponudila proizvode: ‘Poslovni tur+MICE’, ‘Gradski odmori’, ‘Dogadjaji’, ‘Kruzne ture’, ‘Specijalni interesi’, ‘Recno krstarenje’(kao segment proizvoda ‘Nautika’) pri cemu mora zapoceti s internacionalnom kampanjom izgradnje svesti o sebi kao tur destinaciji (brending)

SRB ce odmah preduzeti I potrebne aktivnosti kako bi zapocela sa uklanjanjem identifikovanih ‘uskih grla’ I otvorila proces razvoja identifikovanih proizvoda: ‘Nautika’, ‘Zdravstveni tur’, ‘Planine I jezera’, ‘Ruralni tur’

-Analizom se moze utvrditi da ni jedna od ovih pretpostavki nije ispunjena.Postojece globalne ekonomske okolnosti 2009. su nepovoljno uticale na razvoj tur.-Novim Zakonom o turizmu predvidjeno je formiranje nacionalne korporacije za razvoj tur,sa zadatkom preuzimanja odgovornosti za profesionalni razvoj tur proizvoda I destinacija SRB

19.KARAKTERISTIKE INOSTRANE TURISTICKE TRAZNJE I POTROSNJE SPANIJE-Inostrani tur Spanije je od 1965-1985 ima o povoljan razvoj. 1965.je u Spaniji boravilo preko 14mil stranih posetilaca.Dinamika njihovog razvoja je bila po do 1985.(43mil). Prosecna godisnja stopa rasta iznosila je 5,7 sto se oznacava kao povoljno.-Br stranih turista koji su koristili smestajne kapacitete je 1965. bio skoro 5,9mil,a 1985. 11,6mil uz prosecnu godisnju stopu rasta od 3,8%-Ukupan br nocenja stranih turista je od 1965. sa 29,9mil povecan do 1985. na 78,9mil uz prosecnu godisnju stopu rasta od 5%-Prosecna duzina boravka turista je od 1965. sa 5dana do 1985. povecana na 6,8dana,u 2000. je ona iznosila 5dana,u 2006. 4 dana.-Devizni prihod od turizma je povecan sa 1,1milijardi na 8milijardi,sa prosecnom godisnjom stopom rasta od 10,2%-Intenzitet rasta deviznih prihoda je bio u velikoj meri uskladjen sa intenzitetom rasta turistickog prometa,tj realna potrosnja po stranom turisti je bila nepromenjena sa blagom tendencijom njenog povecanja. 1965. je prosecna potrosnja po stranom turisti iznosila 81USD,a 1985. 187USD

15

16

-U periodu od 1985-1989 je nastavljena tendencija rasta inostranog tur prometa Spanije uz prosecnu godisnju stopu rasta od 4,6% sto je omogucilo da se 1989. u granicama Spanije registruje 54mil stranih posetilaca-Razvoj inostranog tur je u ovom period vezan i za povoljan rast deviznog prihoda-Prosecna godisnja stopa rasta deviznog prihoda od turizma je iznosila 19,3%,sto je omogucilo ostvarenje 16milijardi USD-Pozitivna razvojna tendencija inostranog tur Spanije nastavljena je 1989-2000. Br stranih posetilaca je u ovom period rastao uz pros.god.stopu od 2,8%,br stranih turista za 2,1%,a devizni prihod za 6,2%-Snaga inostranog turizma zemlje ispoljava se u periodu 2000-2006. Tur promet je godisnje rastao za 3,3%,a potrosnja za 9,3%. -2006. je u Spaniji registrovano 58,2 mil stranih turista I devizni prihod od 51milijarda USD. -U 2007. su ostvareni dobri rezultati sa 59mil turista I deviznim prihodima od 57milijardi USD, 2008. je zabelezeno smanjenje br stranih turista za 2,6% I negativna tendencija je nastavljena u naredne 2 godine. -2010. je ostvaren tur promet od 52,7mil stranih turista 52,5 milijardi USD sto je u najvecoj meri uslovljeno dejstvom svetske ekonomske krize.-Kada je u pitanju vremenska distribucija inostranog turizma tokom godine, Spanija se odlikuje sezonskim karakterom sa naglasenom ulogom perioda letnjih meseci. 1968. je osvareno 57% od ukupnog br nocenja stranih turista ,a u 1987. na ovaj period se odnosilo 58%.Situacija se nije bitnije menjala do 2008.-Struktura stranij turista koji su posecivali Spaniju sagledace se na bazi njihovog ucesca u ukupnom obimu realizovanih nocenja u hotelima I sl objektima I to za 1985.(79mil) I 2006.(160mil)-1985. dominantnu ulogu su imali turisti iz Velike Britanije I Nemacke tj iz ove 2 zemlje turisti su apsorbovali 61,6% od ukupnog nocenja stranih tur koji su boravili u hotelima.Od ostalih zemalja izdvaja se Francuska sa 7,6% ucesca, Holandija,Belgija I Luksemburg sa 7,8% I grupa Nordijskih zemalja(Svedska,Danska,Norveska I Finska) sa 4,8%. Ove zemlje su apsorbovale 81,5% od ukupnog inostranog prometa Spanije,a od vanevropskih zemalja u 1985 su se izdvajale SAD I Kanada sa 3,8% ucesca-Struktura stranih turista nije se bitnije menjala ni u daljem razvoju tur. VB I Nemacka su I dalje osnovni nosioci inostranog tur Spanije sa 58,6% ucesca(za 3% nize nego pre 21god),Holandija,Belgija I Luksemburg su zadrzali svoje ucesce na 7,7%,a Francuska je smanjila ucesce na 6%. Od evropskih zemalja pojavila se Italija sa 5,4% ucesca, Nordijske zemlje su smanjile svoje ucesce na 3,7%.Od evropskih zemalja paznju zasluzuju I Portugal sa 2,2%, Svajcarska sa 1,5% I Rusija sa 1,4%.SAD I Kanada su takodje smanjile svoje ucesce koje je u 2006. iznosilo 3,9%-Struktura stranih tur koji posecuju Spaniju je povoljna.Rec je o najrazvijenijim zemljama,I to prvenstveno iz Evrope

20.KARAKTERISTIKE NEKIH ELEMENATA TURISTICKE PONUDE SPANIJE -Smestajni kapaciteti su podeljeni u 2 grupe:

Osnovni smestajni kapaciteti: hoteli,moteli I pansioni Komplementarni smestajni kapaciteti: tur apartmani,kampovi,izmajmljene sobe I kuce

-1994. Spanija raspolagala sa 2345 hiljada lezaja.Od toga se na osnovne kapacitete odnosilo 48,2%,a na komplementarne 51,8%.Ranije se prikazivala I grupa ostalih dopunskih smestajnih kapaciteta,koji su 1991. cinili 6,6mil lezajeva-Od ukupnih komplementarnih kapaciteta 50,1% se odnosilo na kampove,34,6% na iznajmljenje sobe,kuce I stanove I 15,3% na ostale komplementarne smestajne kapacitete-Osnovni smestajni kapaciteti predstavljaju bazu za razvoj inostranog tur Spanije-1965. Spanija je raspolagala sa 2866 hotela I 3383 pansiona i 328hiljada lezaja.Od toga se na hotele odnosilo 70,2%,a na pansione 29,8%.-1975. se zavrsio ciklus dinamicne izgradnje osnovnih smestajnih kapaciteta u Spaniji,a posle toga je prednost dobio razvoj I modernizacija postojecih smestajnih kapaciteta-1985. Spanija je raspolagala sa 3528 hotela I 6140 pansiona,a ukupni kapacitei 843hiljada.Od toga se na hotele odnosilo 73,8%,a na pansione 26,2%-Ukupni osnovni smestajni kapaciteti izrazeni kroz br lezaja u posmatranom 20ogodisnjem periodu imali su izuzetno povoljnu dinamiku razvoja.Prosecna godisnja stopa njihovog rasta iznosila je 4,9%-1985-1994. Osnovni kapaciteti su se u proseku godisnje povecavali za 15hiljada(3,4%)-2006. su osnovni smestajni kapaciteti iznosili 1515hiljada lezaja-U ovom dvanaestogodisnjem periodu je prosecno godisnje gradjeno 40hiljada lezaja osnovnih smestajnih kapaciteta-U periodu 2002-2006. je gradjeno 55hiljada lezajeva-Vec od 1965. se uocava stalni proces promene strukture osnovnih smestajnih kapaciteta,u smislu povecanja uloge hotela,a smanjenja uloge pansiona I dr vrsta ovih kapaciteta.-Hotelski kapaciteti su 1965. ucestvovali sa 70%, 1975. sa 74%,a 1994. sa 77%.Ova tendencija je nastavljena do 2006. kada su hoteli ucestvovali sa 80% u ukupnim osnovnim smestajnim kapacitetima.-Sa stanovista velicine objekta u period 1965-1985. je prisutna stalna tendencija njihovog prosecnog povecanja.

16

17

-1965. je hotel imao u proseku 80,a 1975. je imao 176 lezaja.Pansioni su povecani u proseku sa 29 na 36 lezajeva-2005. je hotel imao prosecno 90 lezajeva -Sa stanovista klasifikacije hotela I pansiona prema kategorijama treba istaci da je pre 1970. postojalo 5 kategorija hotela (Delux,I-A,I-B,II i III kategorija),a od 1970. zvanicna statistika Spanije koristi novu kategorizaciju (1-5 zvezdica)-Osnovna karakteristika nove kategorizacije hotela I pansiona ogleda se u teznji da se spanski standardi pruzanja usluga smestaja I ishrane sto vise priblize I usaglase sa medjunarodnim.-Hoteli sa 5 zvezdica(odgovaraju Delux kategoriji) 1988. su ucestvovali sa 3,8% u ukupnom br lezaja u hotelima.Hoteli sa 4 zvezdice su ucestvovali sa 17%,sa tri zvezdice sa 43,9%,sa dve 20,9% I sa jednom 14,4% tj struktura hotela u Spaniji imala je piramidalni oblik I posebno ako se dve najnize kategorije posmatraju zajedno.Ovakva struktura je odgovarala trzisnim zahtevima jer je I struktura traznje imala oblik piramide-Situacija je slicna I sa pansionima 1988. kada je ucesce pansiona sa 3 zvezdice iznosilo 5,5%,sa 2-38,7% i sa 1-55,8%-Hosteli I pansioni su ucestvovali sa 13,9%-Dominiraju visoke I srednje kategorije hotela sa 72,2% ucesca,dok je ucesce nizih hotela znatno manje 27,8%-Ove promene su uslovljene promenama na medjunarodnom I domacem tur trzistu.Doslo je do modernizacije postojecih smest. kap. u smislu povecanja njihovog kvaliteta-Kod izgradnje novih hotela prioritet su imali oni visoke I srednje kategorije.To se vidi I na bazi pokazatelja starosti hotela u 2006. prema periodu njihove izgradnje: 51% hotela je izgradjeno pre 30god,17% u proteklih 6 god-U tur kamp centrima nalazilo se 1992. oko 582hiljade mesta.Luksuzna kategorija je ucestvovala sa 0,5%,prva klasa sa 40%,druga klasa sa 49,5% I treca klasa sa 10%-Kada se posmatra stepen koriscenje smestajnih kapaciteta vidi se da se br nocenja stranih tur u periodu 1965-1975. povecao po prosecnoj godisnjoj stopi od 9%,a u istom periodu su ovi kapaciteti rasli po stopi od 12%.To znaci da u tom periodu nije zabelezen porast koriscenja ovih vrsta smestajnih kapaciteta vec je povecanje tur prometa proisteklo iz njihovog razvoja-1970. koriscenje hotelskih kapaciteta iznosilo je 51,6%,a 1974. svega 46,5%,1975. 47% i 1976. 46,8%-1977. doslo je do znacajnog povecanja koriscenja hotelskih kap. kada je ono iznosilo 56%,a 1978. 58%-Prosecna stopa rasta br nocenja u period 1975-1978 je iznosila 6,1%,a osnovnih smestajnih kapaciteta 0,9%,a ovakva tendencija nije nastavljena 1979. I 1980.-Spanija se moze svrstati u red tur zemalja koje imaju relativno povoljno koriscenje hotelskih smestajnih kapaciteta-1982. smestajni kapaciteti su u proseku korisceni 52,2%,a povoljna tendencija je nastavljena do 1989.-1990-1992 zapaza se smanjenje koriscenja osnovnih smestajnih kapaciteta,a od 1993. su korisceni sa 52,5%,pa se do 2000. uocava stalni rast njihovog koriscenja,dok se 2000-2004 uocava smanjenje,a 2005. I 2006. ponovo povecanje-Razvoj smestajnih kapaciteta Spanije je bio veoma dinamican I javio se kao znacajan faktor uspesnog razvoja ino.tur-Vodilo se racuna o zahtevima medjunarodnog tur trzista kako u pogledu dinamike,tako I u pogledu strukture-Drzava je kroz razne instrument eek politike u jednom duzem periodu stimulisala razvoj inostranog tur.Ovakva uloga drzave se po intenzitetu I merama menjala u proteklih 48god ali je stalno prisutna do danas.-Period najveceg angazovanja drzave u stimulisanju razvoja tur ponude I smestajnih kapaciteta je bio 1965-1985 -Kapaciteti za ishranu su imali znacajan uticaj na razvoj ino turizma.1980. je Spanija raspolagala sa 27 381 restoranom,koji su bili podeljeni u 5 kategorija sa ukupno 1,7mil mesta.Prevagu je imala treca klasa sa 41% ucesca I cetvrta klasa sa 49% ucesca-Tada je raspolagala I sa 6500 kafana sa 318mesta I kapaciteta za smestaj I ishranu koji su poslovali u sastavu nadleznog drzavnog organa za tur.Rec je o 80 objekata u tzv ‘paradores’ I ‘albergues’ kapacitetima sa uk. 6320 lezaja

-Osnovna karakteristika tur ponude Spanije ogleda se u raznovrsnosti ukljucivanja velikog br privrednih I neprivrednih delatnosti u pruzanju usluga stranim tur.Procenjuje se da trgovina ucestvuje sa 30% u uk.tur potrosnji-Veliki znacaj imaju I brojne vrhunske kulturne manifestacije na kojima ucestvuju poznati domaci I strani umetnici. Od 1970. je odrzano oko 100 ovakvih festivala namenjenih za oko 800hiljada posetilaca.Siroko se koristilo kulturno I istorijsko nasledje I tradicija,a znacajna je I ‘folklorna umetnost’-Takodje je uspesno reseno pitanje vodicke sluzbe koja ima vaznu ulogu u funkcionisanju inostranog tur

21.UTICAJ TURIZMA NA PRIVREDNI RAZVOJ SPANIJE-Kada je u pitanju direktni uticaj tur na privredni razvoj zemlje vazno je njegovo dejstvo na drustveni proizvod I njegovu teritorijalnu preraspodelu,platni bilans,zaposlenost,delatnosti tur privrede I investicione aktivnosti-Kod posmatranja uticaja tur na drustveni proizvod vidimo da su prihodi od stranih tur 2001. ucestvovali sa 5,6%-U dinamici posmatrano od 1960. ovaj uticaj se povecavao: od 2,6% u 1960, 3,3% u 1980, 3,6% u 1991, 4,5% u 1994.-2002-2007. ucesce prihoda od stranih tur je predstavljalo 4,7% od uk. vrednosti drustvenog proizvoda -Sa ovako dinamicnim razvojem ino tur,a u nesto manjoj meri I domaci tur vrsili su veliki uticaj jos od 1960. na brzi razvoj nerazvijenih delova zemlje

17

18

-Tur je odigrao I veliku ulogu u zaposljavanju stanovnistva Spanije.Jos 1975. oko 800hiljada radnika je bilo zaposleno samo u hotelima I ostalim osnovnim smestajnim kapacitetima-Uticaj tur na platni bilans zemlje bio je glavni motiv za veliko angazovanje drzave u podsticanju njegovog razvoja-2006. prihodi od stranih tur su ucestvovali sa 26% u uk vrednosti izvoza roba,a sa 54% u uk vrednosti izvoza usluga-U dinamici posmatrano,uloga tur u platnom bilansu je vazna u duzem periodu I stalno se povecavala.U periodu 1965-1972. suficit koji je ostvarivan u tur bilansu u svim godinama ovog perioda u najvecem delu je pokrivao deficit trgovinskog bilansa.1978-1979. je suficit tur bilansa u celini pokrivao deficit trgovinskog bilansa,takodje I 1984-1986.-Tur je imao I veliki indirektni uticaj na razvoj poljoprivrede,industrije,gradjevinarstva,trgovine I dr delatnosti u SP-Kada je u pitanju multiplikovani uticaj potrosnje stranih turista privredni razvoj zemlje u 2006. je iznosio oko 4,5

22.NAJZNACAJNIJE MERE TURISTICKE POLITIKE U OBLASTI STIMULISANJA RAZVOJA TURISTICKE PONUDE SPANIJE-1965-1976 je angazovanje drzave u ovoj oblasti bilo izuzetno veliko.Tad je I formirana vazna materijalna baza za razvoj inostranog tur Spanije.U ovom periodu je prosecno gradjeno 45 600 lezaja-Stimulativne mere koje su to omogucile su posebni zakonski propisi kojima su vec 60ih god odredjene zone,centri I tur mesta koja predstavljaju bazu za usmeravanje plasmana kapitala u razvoj tur ponude posredstvom drzave-Precizirani su I minimalni uslovi koje treba ispuniti neko mesto da bi se svrstalo u centre od nacionalnog tur znacaja-Drzava je svojom tur politikom u investicionoj sferi stimulisala razvoj tur odobravanjem zajmova ili kredita I ulaganjem u izgradnju smestajnih kapaciteta u sopstvenoj reziji.Takodje su korisceni I instrumenti fiskalne politike-Kad je u pitanju odobravanje kredita,oni su odobravani u sl svrhe:

Za izgradnju,prosirenje,modernizaciju I adaptaciju hotela I dr osnovnih smestajnih objekata I jedinica Za izgradnju,prosirenje,modernizaciju I adaptaciju restorana,kafana I sl objekata Za izgradnju raznih dr vrsta objekata koji se svrstavaju u tur ponudu Za nabavku potrebne opreme I namestaja za ugostiteljske I ostale tur objekte

-Uslovi davanja kredita su zavisili od njihove namene.Kretali su se od max 60% do min 40% od predracunske vrednosti sa razlicitim rokovima vracanja-Npr za projekte odobrene za izgradnju,prosirenje,modernizaciju I adaptaciju ugostiteljskih I dr objekata,kao I za tur naselja,davani su krediti u iznosu od 60% od predracunske vrednosti investicija I sa rokom vracanja od 15god-Kamatna stopa za koriscenje kredita se kretala 4-5% godisnje,ukljucujuci I proviziju banke,a rok za izgradnju kreditiranih objekata iznosio je najduze 3god od dana stavljanja kredita na koriscenje-Krediti su odobravani preko Spanske hipotekarske banke uz slozenu prethodnu procedure I na osnovu predloga formiranih u okviru nadlezne sluzbe Ministarstva za turizam I informacije-Postojala je I mogucnost da drzava raspise specijalne konkurse za odobravanje specijalnih kredita namenjenih aktiviranju novih tur podrucja.U ovom slucaju kredit se mogao odobriti u visini predracunske vrednosti investicija s rokom vracanja do 30god,a drzava se angazovala u izgradnji infrastrukture tih podrucja I sekundarnih objekata-Drzava je preduzimala I posebne mere za stimulisanje plasmana kapitala u izgradnji tur objekata tako sto je investitore oslobadjanja taksi I poreza prilikom kupovine zemljista I nabavke reprodukcionog materijala za izgradnju -Probni rad novoizgradjenih objekata je trajao 2-4god I u tom periodu sus vi investitori bili oslobodjeni od odplata kredit,a za prvih 5god eksploatacije objekata oslobodjeni su placanja svih fiskalnih obaveza-Drzava se angazovala i u izgradnji smestajnih I ostalih ugostiteljskih kapaciteta u sopstvenoj reziji-1965-1970 obezbedjen je iznos od 63mil engleskih funti na ime kredita za razvoj turizma Spanije-1964-1971 za izgradnju tur ponude I za propagandu izdvojeno je 2% od ukupnih ulaganja u razvoj tur u tom periodu.Ulaganja u izgradnju smestajnih I dr ugostiteljskih kapaciteta sacinjavala su preko ¾ ukupnog ulaganja u razvoj tur SP.-1970-1975 znacajno je ulaganje u izgradnju tur ponude na bazi odobrenih kredita I hipotekarskih zajmova.1975. je zabelezeno povecanje u odnosu na 1970. za 222% sto znaci da je pros.god stopa rasta iznosila 26,4%.Od ukupnog iznosa odobrenih kredita I hipotekarskih zajmova za izgradnju I rekonstrukciju hotela izdvojeno je 94,6%-Pri analizi strukture odobrenih tur kredita po pojedinim kategorijama hotela vidimo da se najveci iznos sredstava odnosio se na hotele visoke I srednje kategorije I modernizaciju postojecih hotelskih objekata-1960-1975 ukupna investiciona aktivnost u razvoju tur ponude je bila izuzetno velika.Ona je snazno bila stimulisana instrumentima kreditne politike od strane drzave,a u nesto manjoj meri I raznim merama u domenu fiskalne politike (npr snizenje carinskih obaveza I do 90% na uvoz masina I opreme koja se ne proizvodi u zemlji,a sluzi opremanju ugostiteljskih I dr tur objekata)-1960-1976 investicije koje su ulozene u razvoj tur ponude su imale izuzetno ucesce u ukupnim privrednim investicijama.Ovo se posebno odnosi na period 1968-1976 kada su investicije ucestvovale sa 10% u ukupnoj vrednosti privrednih investicija-U ovom periodu obezbedjeno je ravnomerno ucesce u ekstenzivni I intenzivni razvoj smestajnih kapaciteta, ugostiteljskih objekata za ishranu i potrebnih saobracajnica u tur regionima-1975. se akcenat stavio na razvoj I modernizaciju postojecih kapaciteta za smestaj I ishranu sto treba da obezbedi povecanje kvaliteta usluga I u skladu s tim I cena

18

19

-Doslo se do zakljucka da treba smanjiti ukupne investicije u razvoj tur putem smanjenja tur kredita-1976. je bitno smanjen iznos ukupnih investicija za tur kao I njihovo ucesce u uk. privrednim investicijama.Isto tako uocljiva je I promena u strukturi ovih investicija u smislu znacajnog smanjenja ucesca investicija za razvoj hotela I pansiona uz istovremeno povecanje uc.inv. u razvoj ostalih ug.objekata,tur apartmana I razvoj saobracajnica-1976-1978 odobreni tur krediti su u odnosu na prethodni period bili znatno manji.U poredjenju sa 1975,u 1978 iznos tur kredita je bio manji za 54%-Kada je rec o uslovima za odobrenje tur kredita za modernizaciju postojecih ug. I dr objekata I za izgradnju novih, odobravani su uglavnom na period 10-15god uz kamatnu stopu od 9-11%,sa ucescem u ukupnoj predracunskoj vrednosti investicija 25-35%-1980. zabelezeno je znacajnije angazovanje drzave na planu stimulisanja razvoja tur,a selektivnim merama kreditne politike drzava je stimulisala razvoj tur I u periodu od 1981. do danas -Drzava se posebno od 1987 odlucila da snazniju podrsku kroz kreditiranje da povecanju kvaliteta postojecih objek. -1989. drzava je odobrila kredite za razvoj tur u iznosu od 12 869mil peseta.Od ukupnog iznosa 38% se odnosilo na izgradnju 46 novih hotela sa oko 10 000lezaja,a 62% je ulozeno u modernizaciju postojece tur ponude-Od tada do 2008. drzava se znatno manje angazuje u oblasti stimulisanja razvoja tur ponude I smestajnih kapaciteta

23.KARAKTERISTIKE INOSTRANE TURISTICKE TRAZNJE I POTROSNJE ITALIJE-1965. je registrovano 2mil stranih posetilaca,a u narednom periodu uz prosecnu god.stopu rasta od 4% u 1985. je ostvareno 53mil stranih posetilaca.Zapaza se stalni rast br posetilaca u narednim god sa izuzetkom 1974,1980,’81,’83-Od ukupnog br stranih posetilaca na strane turiste se 1965. odnosilo 45,5%,a na ekskurziste 54,5%-1985. br stranih tur iznosio 36,9%,a ekskurzista 63,1%-Kada je u pitanju br nocenja stranih tur 1965. je registrovano 55,6mil,a 1985. 96mil-Prosecna duzina boravka stranih tur u periodu 1965-1985 ostala je nepromenjena,1965. je iznosila 5,1 dana,a 1985. 5 dana.U 2006. iznosila je 3,8 dana-Devizni prihod od tur 1965. je iznosio 1,2 milijardi,a 1985. 8,7milijardi USD-Kada je u pitanju prosecna potrosnja stranih posetilaca I tur vidi se da je do 1977. ona bila relativno niska.Prosecna potrosnja po stranom posetiocu 1965. iznosila 53USD,a prosecna dnevna potrosnja stranih turista 23USD -1977. zapaza se tendencija brzeg rasta prosecne potrosnje posetilaca I tur u odnosu na rast turistickog prometa -1985. je prosecna potrosnja po stanom posetiocu iznosila 163USD,a po stranom turisti 90USD-U periodu 1965-1985 razvoj ino tur u Italiji je bio povoljan.Posebno se izdvajaju dobri rezultati u deviznom prihodu I povecanju prosecne potrosnje stranih posetilaca I tur od 1977.-U periodu 1985-1989 nastavljena je tendencija rasta tur prometa,ali uz znatno nizi intenzitet.-1989. godisnje povecanje registrovanih posetilaca je bilo 0,7%,a 1986. i 1987. je zabelezeno I blago smanjenje-Suprotno tome br stranih tur je imao stalni rast u periodu 1986-1989. kad je prosecna god.stopa rasta iznosila 3,4%-To se odnosi I na br nocenja stranih tur koji se povecao u tom periodu za 3,5%-Devizni prihod je imao povoljnu razvojnu tendenciju u periodu 1986-1990. sa prosecnom god stopom rasta od 18% I iznosom od 20milijardi USD u 1989.-Pozitivna razvojna tendencija inostranog tur Italije je nastavljena I u periodu 1989-2000.Vidi se da je 2000. doslo do povecanja br stranih tur za 5,4% u odnosu na 1988.-Devizni prihodi su 2000. Iznosili 27,5milijardi USD,sto je obezbedio pros.god rast od 3,3% u odnosu na 1990.-2000-2006. Italija belezi stagnaciju ino tur bez rasta tur prometa I povecanje deviznog prihoda od 5,6%-2007. su ostvareni povoljni rezultati sa 43mil turista I deviznim prihodima od 24milijarde USD-2008. zabelezeno je blago smanjenje br stranih tur od 2% I povecanje deviznog prihoda od6%-2009. Italija belezi dobre rezultate kada je u pitanju tur promet,a devizni prihod je iznosio za 12% manje nego 2008.-2010. je tur promet porastao za 0,9%,a devizni prihod se smanjio za 3,5%.Ova negativna tendencija je u velikoj meri uslovljena svetskom ekonomskom krizom-Kada je u pitanju raspored ino tur prometa zapaza se izrazito sezonska koncentracij na period letnjih meseci-Struktura stanih tur po zemljama iz kojih dolaze ce se sagledati na osnovu njihovog ucesca u ukupnom br nocenja u svim registrovanim smestajnim kapacitetima za 1965. I 2006.-1965. Nemacka je imala dominantno ucesce sa 34,4%,zatim Francuska sa 12%,Velika Britanija sa 10%,SAD sa 8%, Austrija sa 7%, Svajcarska sa 6%,Holandija sa 4% I Belgija-Luksemburg sa 3%. Od zemalja koje nisu bile u grupi vaznijih izvora traznje spadaju Japan sa 2% ucesca,Spanija sa 2,9%,Poljska sa 1,4%,Danska sa 1,9%,Rusija sa 1,6%, Ceska sa 1,4% I Svedska sa 1,2%-Struktura stanih tur se nije bitnije iznenila do 2006. kada je Nemacka imala ucesce od 29%,Velika Britanija 8%,SAD 7%,Francuska 6%,Austrija 4%,Holandija 5%,Svajcarska 4% I Belgija-Luksemburg 2%

19

20

24.SMESTAJNI KAPACITETI ITALIJE-Dele se u 2 grupe: osnovni I komplementarni.Osnovne cine: hoteli,pansioni I prenocista,a komplementarne: iznajmljene sobe,apartmani I kuce,kampovi,planinske kuce I domovi,omladinska odmaralista I dr-1.januara 1985. u Italiji je uvedena nova klasifikacija smestajnih kapaciteta (1-5 zvezdica)-Uk smestajni kapaciteti Italije su 1986. Iznosili 4,9mil lezaja od cega su 33% cinili osnovni,a 67% komplementarni-U okviru osnovnih smes.kapaciteta dominiraju hoteli I pansioni sa 98% ucesca,a kod komplementarnih najznacajnije ucesce imaju iznajmljene sobe,apartmani I kuce sa 59%,kampovi sa 31%,a ucesce svih ostalih 10%-1965-1985. prosecna god stopa rasta br lezajeva je iznosila 2%-Najintenzivnija izgradnja osnovnih smestajnih kapaciteta je bila u periodu 1966-1974.Od tada do 1986. je intenzitet rasta bio znatno sporiji-1986-2006. je nastavljena povoljna tendencija izgradnje osnovnih smestajnih kapaciteta.U ovom periodu je prosecni godisnji prirast br lezajeva iznosio 1,3%-Sto se tice kvaliteta osnovnih smestajnih kap. u 2006. se struktura hotela po kategorijama bitno izmenila u smislu znacajnijeg povecanja ucesca hotela visokih I srednjih kategorija I smanjenja ucesca nizih kategorija.Hoteli sa 5zvezdica ucestvovali su sa 2,3%,sa 4 zvezdice 26,2%,sa 3 zvezdice 53,7%,sa 2 zvezdice 12,3% I 1 zvezdicom sa 5,5%-Kada je rec o velicini objekta vidi se da je 2006. preovladavali su relativno manji hoteli I pansioni,a prosecna velicina osnovnog smestajnog kapaciteta iznosila je svega 42 lezaja.Italija smestajnu tur ponudu I dalje bazira na manjim s.k.-U periodu do 2006. razvoj smestajnih kap u pogledu obima I strukture u velikoj meri je zavisio od zahteva inostrane I domace tur traznje -Orijentacija ino tur traznje usmerena je ka osnovnim I komplementarnim kapacitetima,s tim sto prva grupa ima daleko veci znacaj.Domaca tur traznja se ponasala slicno,s tim sto je nesto veci interes bio za komplementarne kap.-U okviru koriscenja osnovnih smes.kap. zapazaju se vece razlike u ponasanju stranih I dom tur,u smislu da se prva grupa znacajnije orijentisala na vise kategorije hotela I pansiona uz istovremeno vidno ucesce I nizih kategorija hotela I pansiona,dok se domaca tur traznja usmerila na koriscenje nizih kategorija hotela I pansiona kao I svratista-Kod posmatranja ponasanja tur traznje u odnosu na koriscenje raznih vrsta komplementarnih smes.kap. uocljive su krupnije razlike izmedju stranih i dom tur.Stani tur se opredeljuju za koriscenje kampova,iznajmljivanje soba, apartmana I kuca,a dom tur su pokazali manji interes za kampove,ali veliki za iznajmljene sobe,apartmane I kuce-Kada je rec o prosecnom god koriscenju smes.kap vidi se da je 1965. ono iznosilo 34%,a 1985. 39%.Hotelski kapaciteti su 2000. korisceni u proseku sa 42%,a 2006. sa 40%.Ovako nepovoljno koriscenje smes.kap je uslovljeno najvecim delom naglasenim sezonskim karakterom tur prometa

25.NAJZNACAJNIJE MERE TURISTICKE POLITIKE U OBLASTI FINANSIRANJA INVESTICIJA ITALIJE-Dugorocno plansko angazovanje drzave u okviru tur politike u sferi razvoja baze tur Italije predstavljalo je osnovni faktor dobrih rezultata ostvarenih u turizmu.Ovo angazovanje je pocelo jos 1919. kada je donet Zakon o osnivanju ENIT-a kao posebnog drzavnog organa za razvoj I unapredjivanje tur.-1931. je formiran poseban Komesarijat za tur u okviru drzavne uprave,a ENIT je zadrzao funkcije unapredjenja inostranog turizma-Posebnim zakonskim propisima 1965,1966,1968 predvidjene su redovne investicije drzave da bi se obezbedio racionalniji I uravnotezeniji teritorijalni I granski razvoj ugostiteljske I ostale tur privrede-Ove aktivnosti su precizirane dugorocnim ekonomskim programima na nivou zemlje I pojedinacnim planovima razvoja tur juznih podrucja I planinskih zona u centralnom I severnom delu Italije-Tim zakonskim propisima zelelo se pre svega obezbedjenje brzeg ekstenzivnog razvoja I modernizacije osnovnih smes.kap. srednjih I nizih kategorija,prvenstveno u novim tur podrucjima kako bi se tu usmerila tur traznja-Isto tako paznja se poklanja I ekstenzivnom I intenzivnom razvoju komplementarnih smes.kap. polazeci od interesa domace tur traznje za brzim razvojem I ovih oblika smestaja-Zdravstveni tur takodje je dobijao nuznu paznju-Zakonski propisi od 12.maja 1968. imaju poseban znacaj u postavljanju I vodjenju dugorocne investicije drzave u sferi ekstenzivnog I intenzivnog razvoja materijalne baze tur Italije.U ovom slucaju je tur posmatran kao faktor privrednog razvoja zemlje I adekvatnijeg teritorijalnog razmestaja prirodnih snaga-Sa tog stanovista znacajna je podela teritorije Italije na 4 vrste zona:

Zone koje jos nisu turisticki valorizovane,a imaju uslove za snazniji razvoj tur Zone koje su vec izuzetno afirmisane u razvoju tur Zone u pocetnoj fazi tur razvoja sa velikim perspektivama daljeg razvoja Ostale teritorije zemlje na kojima treba utvrditi podrucja koja bi bila od narocitog interesa za ukljucivanje u

tur tokove-Tom podelom su stvoreni uslovi da drzava odredi teritorijalni razmestaj u smislu odredjivanja prioriteta za razvoj tur-Ovim zakonom su predvidjena 4 podrucja za stimulisanje investicione aktivnosti:

Krediti uz povlascenu kamatnu stopu I relativno duzi rok otplate

20

21

Direktni doprinosi na rate otplate kredita koji se odobravaju investitorima ukoliko ne nameravaju ili ne mogu da koriste zajmove sa povlascenom kamatnom stopom na iznos.Maksimalni iznos godisnjeg doprinosa je utvrdjen sa 1,5% za zajmove odobrene sa rokom otplate preko 25god, 1,7% za kredite odobrene sa rokom otplate od 10god, 1% za kredite odobrene za uredjenje I obnovu opreme,I 2,5% na kredite odobrene investitorima za ulaganje na jugu I u depresivnim zonama centralnog podrucja zemlje I brdskim zonama

Doprinosi na racun ulozenog kapitala koji se daje investitoru najvise do 15% od ukupnih troskova I isplacuje se u jednokratnom iznosu bez obaveze vracanja

Fiskalne olaksice (oslobadjanje od poreza na kupovinu zemljista u tur svrhe,oslobadjanje od placanja carine za uvoz materijala I opreme za izgradnju I opremanje tur objekata I oslobadjanje redovnih poreskih obaveza u periodu pocetne eksploatacije objekta)

-Asocijacije I preduzeca angazovana u obavljanju bilo kojih vrsta tur aktivnosti mogla su da dobiju zajam u sl svrhe:1) Za izgradnju,rekonstrukciju I modernizaciju hotela,pansiona I dr smes.kap. namenjenih za pruzanje usluga smestaja I ishrane turistima uz sl uslove:

Kamatnu stopu od 4% godisnje Rok otplate zajma od 25god Iznos od 50% potrebnih investicija,ukljucujuci I troskove nabavke zemljista za izgradnju ili kupovinu zgrada

2) Modernizaciju,renoviranje I kupovinu namestaja za hotele,pansione I sl objekte pod sl uslovima: Kamatna stopa 4% godisnje Rok otplate zajma do 10god Iznos od 50% potrebnih investicionih ulaganja sredstava

3) Izgradnju,modernizaciju I transformaciju potrebnih objekata u banjama I tur naseljima,kampovima,omladinskim domovima,objektima za odmor I razonodu,sa izuzetkom sportskih I rekreativnih objekata uz sl uslove:

Kamatna stopa 4% godisnje Rok vracanja zajma do 10god Iznos od 25% potrebnih investicija

4) Izvodjenja radova I nabavke postrojenja I opreme za sportske I rekreativne objekte,uz sl uslove: Kamatna stopa od 3% godisnje Rok otplate zajma do 10god Iznos od 55% potrebnih investicija

-Poseban tretman u pogledu povoljnih kreditnih uslova za razvoj tur imao je juzni deo Italije (Sicilija I dr) gde je formiran poseban fond ‘Cassa per Mezzogiorno’ iz koga je na bazi sredstava koja je obezbedjivala drzava iz budzeta, pored povoljnih kredita obezbedjivan I poseban deo sredstava nepovratno-Zajmovi su odobravani preko sl specijalizovanih institucija:

Banco Nazionale del Lavoro,u okviru koje postoji poseban sector za tur I hotelske kapacitete Kreditnih institucija I posebnih sekcija koje se bave srednjorocnim I dugorocnim finansiranjem,kao I dr

institucija koje odredi Ministarstvo za finansije-Molbe za dodelu zajmova ili koriscenje ostalih povlastica podnosile su se Ministarstvu za tur,uz prethodno dobijeno misljenje lokalnih drzavnih organa nadleznih za razvoj tur-Pre donosenja odluke misljenje je davala posebna komisija koja se sastojala od predstavnika odgovarajucih resora drzavne uprave tj: raznih ministarstava,provincijskih ustanova nadleznih za razvoj tur,Nacionalnog udruzenja italijanskih opstina,Nacionalnog udruzenja trgovinskih komora,odgovarajucih drustvenih tur organizacija, predstavnika gradskih sindikata,strucnjaka za tur I sl.Radom ove komisije presedovao je ministar za tur ili ovlasceni drzavni podsekretar.Mandat clanova komisije je trajao 2god-1968-1972. Italija je na ime zajmova za izgradnju tur ponude izdvojila iz drzavnog budzeta iznos od 12 368mil lira. Najvise je izdvojeno za zajmove u cilju stimulisanja izgradnje I modernizacije raznih objekata za razvoj masovnog tur I pratecih objekata u tur mestima (uredjenje plaza,komunalnih objekata,tur mesta I sl).U ove svrhe odobreni su zajmovi u iznosu od 7520mil lira-Sto se tice stimulisanja izgradnje novih osnovnih objekata za smestaj I modernizacije postojecih,kao I izgradnje I opremanja objekata za rekreaciju I sport izdvojeno je 4,8milijardi lira u posmatranom periodu-Zajmovi su se smanjili posebno 1971. i 1972. sto se odrazilo I na dinamiku izgradnje novih osnovnih smes.kap,tako da je 1968. zabelezen prirastaj od 54 200 novih lezaja,1969. od 58 200lezaja,1970. od 46 300,a 1971. od 45 800lezaja-Ukupna investiciona aktivnost se smanjila 1973-1980. 1976. izgradjeno je oko 13000 lezaja,1977. 12000lezaja,a 1979. samo 4000 lezaja u odnosu na prethodnu god-Ovo se jabilo kao rezultat maksimalnih restrikcija kredita za sve sektore privrede u periodu 1973-1976 kada su krediti skoro u celini bili ukinuti za sve nove investicije u privredi.Pitanja stimulisanja razvoja tur,kada je rec o stvaranju povoljnih kreditnih uslova preneta su uglavnom na regione koji imaju uslove za razvoj tur-U tom periodu se stvaraju uslovi za bolje koriscenje postojecih smestajnih kapaciteta I povecanje kvaliteta tur usluga

21

22

-U ovom periodu pokazao je poseban interes strani capital iz Vel.Britanije,SAD,Francuske I italijanski capital plasiran u Svajcarskoj-Kreditni uslovi za izgradnju novih sm.kap. u periodu 1973-1980. bitno su se pogorsali u odnosu na period 1968-1971.-Ostvareni povoljni rezultati u tur Italije u periodu 1975-1980,Italija je u periodu 1979-1989 ponovo merama povoljne kreditne I fiskalne politike stimulisala razvoj tur-Mere Vlade koje su donate 1988. na osnovu kojih su obezbedjena znacajna sredstva iz drzavnog budzeta za stimulisanje odobravanja povoljnih kredita za razvoj tur ponude u iznosu od 1100milijardi lira I direktna pomoc drzave u ovoj oblasti-450milijardi lira.Od tih god smanjena je uloga drzave u stimulisanju nove izgradnje tur ponude

26.KARAKTERISTIKE INOSTRANE TURISTICKE TRAZNJE I POTROSNJE GRCKE-1965. u Grckoj je registrovano 496hiljada stranih posetilaca,a kao rezultat izuzetno povoljne dinamike u narednom 20ogodisnjem periodu,uz pros.stopu rasta od 13,9% u 1985. je ostvaren promet od 6,547mil stranih posetilaca -1985. od uk.br stranih posetilaca 12% se odnosilo na jednodnevne boravke tj ekskurziste-Uz izuzetak 1967. I 1968. pod dejstvom politickih faktora u svim ostalim god belezi se stalni rast br stranih posetilaca-Br nocenja stranih tur u 1965. je iznosio 6,2mil,a u 1985. 35,7mil,a prosecna godisnja stopa rasta je iznosila 9,1%-1985. prosecna duzina boravka stranih tur u Grckoj je iznosila 5,4dana.U dinamici posmatrano zabelezena je tendencija stalnog smanjenja pros.duz boravka stranih tur,a ovo je posebno izrazito u poredjenju sa 1965. kada su se tur prosecno zadrzavali 7,3dana.Od 1978. je situacija stabilizovana sa 5,5dana-Znacajnu ulogu u razvoju tur u periodu 1965-1985 pored klasicnog ino turizma,imali su I nauticki tur I stalni turisti I ekskurzisti koji su Grcku posecivali u okviru kruznih putovanja brodom po Mediteranu-Kada je rec o deviznim prihodima od tur,vidi se da je 1965. realizovano 107mil USD,a 1985. 1,4milijardi USD.U ovom slucaju prosecna godisnja stopa rasta iznosila je 15,5%,sto je iznad svetskog proseka-Prosecna potrosnja po stranom posetiocu je 1987. iznosila 217 USD-1985-2000 nastavljena je povoljna razvojna tendencija ino tur,a 2000. je realizovano 13,5mil stranih posetilaca,od kojih se samo 3,4% odnosilo na ekskurziste.Prosecna god.stopa rasta je iznosila 4,9%.Odstupanje od povoljne razvojene tendencije je zabelezeno 1995,1996.-Kada se posmatra br nocenja stranih tur onda se vidi da je u tom 15ogodisnjem periodu intenzitet rasta bio znatno manji,2000. je registrovano 46mil nocenja,sto daje prosecnu god stopu rasta od 1,8%.Ovo je rezultat znacajnog smanjenja prosecne duzine boravka stranih tur u Grckoj,koja je 1997. iznosila 3,6dana-Devizni prihod od tu je 2000. Iznosio 9,2milijarde USD,sto je omogucilo pros.god rast od 1985. za 13,3%-1998-2000. Grcka belezi izuzetno povoljne rezultate,1998. je zabelezen rast deviznog prihoda od tur za 20%,a povoljan razvoj je nastavljen u 1999,kada je realizovan prihod id 8,8milijardi USD,2000. je rast iznosio 5%-To znaci da je pored izuzetno povoljnih rezultata u tur prometu,bitno uvecanja I realna potrosnja po stranom tur. Ona je 2000. bila 700USD-Mora se voditi racuna da se kroz relativno visi rast cena tur usluga ne ugrozi konkurentska pozicija Grcke na medjunarodnom trzistu,sto je u odredjenoj meri dogodilo 2004.kada je zabelezen relativno visok rast cena tur usluga-2000-2006. moze se dati povoljna ocena kretanja deviznih prihoda uz prosecnu god stopu rasta od 8,3%.To je omogucilo ostvarenje deviznog prihoda u 2006. od 14,5milijardi USD.-Prosecna god stopa rasta za strane tur je iznosila 3,5%,a za njihova nocenja 3,2%-Rezultati 2007. I 2008. su bili na nivou 2006,tako da je u 2008. realizovano oko 16mil stranih tur -2009. I 2010. ostvareni su nepovoljni rezultati.2009. je doslo do smanjenja br stranih tur za 6,3% I smanjenja deviznih prihoda za 15,3%,a nepovoljna tendencija je nastavljena I 2010. kada je br stranih tur bio na nivou prethodne god,a devizni prihod nizi za 12,5% u odnosu na 2009.Glavni razlozi za to proizilaze iz svetske ek. krize

-Vremenska distribucija ino tur prometa moze se oceniti kao relativno povoljna I pored naglasene uloge perioda letnjih meseci.Cetvoromesecni period (jun-septembar) je apsorbovao 1990. 64% od ukupnog ino tur prometa, takodje je zapazeno I ucesce maja,aprila I oktobra,a najnize ucesce su imali januar I februar-2006. ucesce letnjih meseci je bilo 63%-Kada je u pitanju struktura stranih tur,vidi se da relativno veliki br zemalja predstavlja vazne izvore traznje. Grcka ne koristi znacajnije tur traznju susednih zemalja sto se javlja I kao limitirajuci faktor razvoja tur-Velika Britanija I Nemacka predstavljale su najvaznije izvore traznje sa 20,8%,tj 19,4% od uk br stanih tur 1991. Turistima ovih zemalja se mogu dodati turisti iz Jugoslavije sa 6,5% ucesca,Italije sa 6,4%,Francuske sa 5,9%, Holandije sa 5,6%,Austrije sa 3,6% i Svedske sa 3,3%.Jedina krupnija izmena se odnosi na ucesce SAD 1965. sa 17%-Situacija u pogledu strukture stranih tur koji posecuju Grcku nije se bitnije menjala ni 2006.Izuzetak je smanjenje ucesca Jugoslavije,iako turisti iz SRB I dalje imaju vazno mesto u ino prometu Grcke,I ucesce Rusije sa 4,1. Na celu rang liste nalaze se tur uz Nemacke sa 21,1% u ukupnom br nocenja,Velika Britanija sa 16,7%,Francuska sa 6,1%,

22

23

Italija sa 7,5%,Holandija sa 5,8%, Belgija sa 3,6%,Austrija sa 3,4%, Svedska sa 3%,Norveska sa 2,6%,Svajcarska sa 2,4%, Danska sa 2% I SAD sa 3,4%

27.SMESTAJNI KAPACITETI GRCKE-Dele se na osnovne I komplementarne.U 1. grupu spadaju: hoteli,moteli,pansioni I bungalovi,a u drugu ostali oblici-Uk smestajni kapaciteti Grcke 1992. su iznosili 782hiljade lezaja.Od ovoga se na osnovne kapacitete odnosilo 60,8%,a na komplementarne 39,2%-U okviru osnovnih smes.kap dominantnu ulogu imaju hoteli sa 81,9% ucesca,pansioni sa 5,3%,moteli I bungalovi sa 4% I ostali objekti sa 8,8%.Kod komplementarnih kapaciteta preovladjuju iznajmljene sobe,apartmani I iznajmljene kuce sa 76,6%,zatim slede kampovi sa 26%,dok ostale grupe imaju ucesce od 2,4%-Osnovni smes.kap,a posebno hoteli imaju odlucujucu ulogu na razvoj inostranog tur Grcke-1965. Grcka je raspolagala sa 48 487 lezaja u osnovnim smes.kap.Njihov obim se u 1985. povecao za 7,5%,a u pojedinim godinama prirast je bio I znatno veci (1976,1979,1982,).Istovremeno u pojedinim godinama prirast je bio I izuzetno mali (1966,1984)-1965-1985 moze se pozitivno oceniti intenzitet rasta osnovnih smestajnih kapaciteta u Grckoj-1977-1980. Grcka je dobre rezultate u ino tur ostvarivala na bazi ekstenzivnog razvoja osnovnih smestajnih kap.-1980-1985. zabelezena je stagnacija u razvoju inostranog tur,a povoljna razvojna tend. je nastavljena posle 1985.-U odnosu na 1985. br smestajnih kapaciteta se 1994. povecao za prosecnu stopu rasta od 4,7%,a povoljna razvojna tendencija osnovnih smes.kap. se nastavila I u narednim god do 2000.-2006. Grcka je raspolagala sa 693hiljada lezaja osnovnih smestajnih kapaciteta-Sto se tice strukture hotela u pogledu kategorija vidi se da su 1991.najvece ucesce imali hoteli srednje kategorije (tada B kategorije,a sada sa 3zvezdice) sa 26%,zatim hoteli C klase (2 zvezdice) sa 24,4%,hoteli D i E klase (1 zvezdica) sa 11,9% ucesca,I na kraju luksuzne klase (5 zvezdica) sa 5,2%-Struktura hotela u Grckoj je prilagodjena zahtevima traznje na medjunarodnom tur trzistu,a situacija se nije bitnije menjala do 2006. kada su hoteli sa 5 zvezdica ucestvovali sa 9,4% u ukupnom br lezajeva,sa 4 zvezdice sa 25,5%,sa 3 zvezdice sa 23,5%,sa 2 zvezdice sa 33,4% i sa 1 zvezdicom 8,3%-U pogledu velicine hotelskih objekata u 1991. hoteli su u proseku imali 77 lezaja,a u 2005. sa 75 lezaja-Kada je u pitanju stepen koriscenja hotelskih kapaciteta,oni su se 1970. koristili 56%,a 1993. 54%.-Tendencija povoljnog koriscenja hotelskih kap. se nastavila u narednim godinama.Ono je 1993. iznosilo 68,8%, 1997. 65%,2005. 58,6%,2006. 59,8%,2007. 57% -Razvoj smestajnih kap. u Grckoj od 1965. je bio uspesan I imao je vaznu ulogu u afirmaciji ove zemlje na medj.trzistu-Takodje se uspesno organizovala I promociona aktivnost u inostranstvu,uz velika ulaganja sredstava iz drzavnog budzeta,ali I od strane zainteresovanih preduzeca-Politici cena tur usluga za nastup na svetskom trzistu u periodu 1965. Se poklanjala posebna paznja.Iako je doslo do smanjenja njene cenovne konkurentnosti na svetskom trzistu u periodu 1980-1991,njena konkurentnost je poboljsana u periodu 1991-2000. kada su cene tur usluga ponovo bile na relativno visokom nivou

28.NAJVAZNIJE MERE TURISTICKE POLITIKE U SFERI FINANSIRANJA INVESTICIJA GRCKE-U poslednjih 40god turizam je dobio znacajno mesto u ukupnom privrednom razvoju zemlje.Ovaj znacaj se posebno istice od 1965. I samo u ovoj god je utroseno 10mil USD iz drzavnog budzeta za razvoj ugostiteljstva-U periodu 1956-1966 ulozeno je oko 125-150mil USD u izgradnju I modernizaciju hotela,I 6,3mil stanog kapitala-1966. je ukupan obim investicija povecan za 14,5mil USD.Obim investicija je smanjen u periodu 1968-1970,s tim sto intenzivnija hotelska izgradnje hotelskih kapaciteta pocinje 1970. I nastavlja se do 1972.-U periodu 1968-1972 utroseno je iz drzavnog budzeta oko 100mil USD za uredjenje tur mesta,plaza,izgradnju marina za razvoj nautickog tur I za razne objekte za kulturno-zabavne programme,obuku kadrova za potrebe tur I sl.

-Angazovanje drzave u sferi stimulisanja ulaganja u razvoj tur manifestovalo se posebno u obezbedjivanju kredita pod povoljnim uslovima za izgradnju,modernizaciju I adaptaciju hotela,restorana,objekata za sport I rekreaciju I sl I to posebno u oblastima koje imaju povoljne uslove za razvoj tur,a spadaju u relativno nerazvijena privredna podrucja-Isto tako raznim merama fiskalnih olaksica stimulisana su ulaganja u ekstenzivni I intenzivni razvoj tur.Mere drzave su u raznim sferama usmerene I na znacajnije stimulisanje stranog kapitala na ulaganje u razvoj tur Grcke-Kada je rec o fiskalnim olaksicama vidi se da npr hotelska preduzeca locirana na kopnenim delovima Grcke mogu da formiraju svake fiskalne godine poseban rezervni fond koji se oslobadja od placanja poreza I moze da obuhvati do 25% neto profita u vezi sa podmirenjem eventualnih buducih gubitaka.-U isto vreme preduzeca locirana na ostrvima mogu da izdvoje u svoj rezervni fond I do 40% od svog neto profita-Kada je rec o hotelskim preduzecima u provincijama,postojale su mogucnosti da formiraju I posebne namenske rezervne fondove koji se oslobadjaju od poreza I u koje se uplacuje I do 40% od neto profita

23

24

-Pored ovih poreskih olaksica hotelska preduzeca su takodje oslobodjena od placanja svih vrsta posebnih poreza, taksi I dr prema lokalnim I drzavnim organima I prema komunalnim preduzecima.Isto tako za uvoz opreme,rezervnih delova I ostalih potrebnih materijala,oslobodjeni su svih vrsta carine I taksi-Sto se doprinosa za socijalno osiguranje,hotelska preduzeca na kopnenim delovima placaju 10% manji doprinos,a ona koja se nalaze na ostrvima 20% manji doprinos-1972-1975 drzava je preduzimala razne mere iz domena kreditne I fiskalne politike u smislu stimulisanja izgradnje smestajnih kapaciteta I ostalih elemenata tur ponude-1975-1980 posebno se zapaza velika investiciona aktivnost u ekstenzivni I intenzivni razvoj ugostiteljstva uz povoljne kreditne uslove I pomocu fiskalne politike-U tom periodu krediti odobreni za razvoj tur ucestvovali su sa 5% u ukupnim kreditima odobrenim za privredu.Oni su odobravani putem banaka na ciju politiku je drzava vrsila odlucujuci uticaj,kao sto su Hellenic Bank od Industrial Developmenta (ETBA) ili National Mortagage Bank od Greece (EKTE)-Drzava je obezbedjivala glavninu sredstava za kreditiranje tur izgradnje putem Nacionalne banke Grcke-Ovakva politika je nastavljana I u narednim godinama do 1985,a 1985-1990 drzava je preduzimala znacajne mere za stimulisanje razvoja tur ponude kroz stvaranje uslova za odobravanje povoljnih kredita za njen razvoj-U ovom pogledu se istice ‘Program za povecanje kvaliteta u turizmu’ cija je realizacija krenula od 1988.-Drzava je bila direktno ukljucena u stimulisanje razvoja tur I putem posebnih grupa hotela koji posluju u sastavu nadleznog organa za tur.Rec je o grupi od 75 hotela koji posluju u sastavu hotela poznate pod nazivom Xenia-1994. u direktnoj nadleznosti drzave preko Grcke nacionalne tur organizacije ostala su samo 23 ovakva hotela. Pored ovih hotela u nadleznosti ove organizacije poslovala su I sl vazna preduzeca: 6 marina,7 organizovanih plaza, 14 kampova,10 banjskih centara,3 kockarnice,6 tradicionalnih naselja I 1 skijaski centar-Znacajna je I uloga Nacionalne banke Grcke od 1960. u smislu planiranja I razvoja posebne grupe luksuznih hotela u afirmisanim tur centrima zemlje koji su poznati pod nazivom Astir Palace Group.Do 1975. ova grupacija hotela je poslovala sa gubitkom,ali je od 1976. do danas ostvarivala rentabilno poslovanje-Ostale vece banke u Grckoj takodje imaju plasiran I sopstveni capital u izgradnju I poslovanje hotela pod kontrolom drzave do 1976.Tako npr Union and Popular Bank of Greece ima plasiran svoj kapital u hotel Hilton u Atini-Grcka je u razvoju svoje tur ponude znacajnu ulogu dala I stimulisanju stranog kapitala.U godinama posle 1973. je poseno bila znacajna njegova uloga,pre svega kroz aranzman oko organizacije poslovanja raznih grupacija I lanaca hotela ili smestajnih objekata kao sto su: Hilton,Holiday,Club Mediterranean,Grand Metropolitan I dr-Posebnu paznju zasluzuju donate mere za stimulisanje razvoja tur u periodu 1991-1995.U donetom zakonu o razvoju tur precizno su utvrdjeni uslovi za stimulisanje investicionih ulaganja u razvoj tur ponude-Predvidjena je ukupna masa sredstava po regionima ciji razvoj treba stimulisati,uslovi za dobijanje povoljnih kredita, procenat ucesca investitora u ukupnoj predracunskoj vrednosti objekta I mere fiskalne politike-Novina u ovim merama je I ta sto se u daleko vecoj meri koriste I sredstva Evropske Unije koja su namenjena za stimulisanje razvoja privrede.Glavna poenta u stimulisanju razvoja tur je stavljena na intenzivni,a znatno manja na ekstenzivni razvoj.

29.KARAKTERISTIKE INOSTRANE TUR TRAZNJE I POTROSNJE AUSTRIJE-Austrija je 1965. ostvarila 6,4mil stranih tur u okviru smestajnih kapaciteta,a dinamika razvoja je bila povoljna do 1985. uz prosecnu godisnju stopu od 4,4%.Razvojna tendencija pokazuje stalni rast br stranih turista iz godine u godinu sa izuzetkom 1967. I 1973.-Povoljna razvojna tendencija je nastavljena do 1993,a 1993-1998 zapaza se tendencija stalnog godisnjeg smanjenja br stranih tur. 1998. br stranih tur se povecao za za 4,2%,1999. za 0,7% ,a 2000. za 2,9%-Ovo je nastavljeno do 2006. kada je br stranih tur u odnosu na 2000. povecan za 11%,a u periodu 2000-2006 se br stranih tur povecavao prosecno godisnje za 2%.Takodje je I devizni prihod imao prosecni god rast od 9,2% -2007. I 2008. Austrija je ostvarila dobre rezultate.2007 je ostvaren rast tur prometa za 2,4%,a 2008. za 6,3%.Isto tako je I devizni prihod porastao za 11,2% 2007,a za 15,2% 2008.-Kada se posmatra br nocenja stranih tur,vidi se da je 1965. realizovano 43mil nocenja,a 1985 83mil-1982-1985 se uocava nepovoljna razvojna tendencija.Ovo je bilo uslovljeno znatnim smanjenjem zadrzavanja tur, prosecna duzina boravka je iznosila,6,7dana 1965,a 5,6dana 1985.-Slicno kao kod br stranih tur,razvojna tendencija njihovih nocenja je bila povoljna 1986-1992,sto je omogucilo prosecnu godisnju stopu rasta od 2,3%.Pros.duz. boravka se dalje smanjivala,tako da je 1992. iznosila 5,2dana-1993-1997 zapaza se stalna tendencija njihovog godisnjeg smanjenja. 1997. je prosecna duzina boravka stranih tur iznosila 4,9 dana.-Period 1998-2001 pokazuje blagu tendenciju rasta br stranih turista I njihovih nocenja.Ovo je nastavljeno I do 2008. kada je zabelezeno 20mil stanih tur I 92mil njihovih nocenja

24

25

-U hotelima I slicnim objektima je ostvareno 65,4% od ukupnog br nocenja stranih turista.Od ovoga 33,6% je koristilo hotele sa 5 I 4 zvezdice,22,4% hotele sa 3 zvezdice,9,5% hotele sa 2 I 1 zvezdicom sto pokazuje da u strukturi hotela u Austriji dominiraju hoteli visokih I srednjih kategorija,dok je uloga nizih kategorija relativno mala-Promena strukture hotelskih smestajnih kapaciteta se javila I kao rezultat veceg potenciranja modernizacije I izgradnje novih hotela visoke kategorije.Ovakvu politiku su diktirali zahtevi medjunarodnog tur trzista-2009. su ostvareni relativno povoljni rezultati kada je u pitanju br stanih tur.Tada je doslo do smanjenja od svega 2,3%,a 2010. je ostvaren rast od 2,8%-Devizni prihod od tur 1965. Je iznosio 561mil USD,a 1985. 5milijardi,sto znaci da je pros.god povecanje bilo 11,6%-1965-1981 razvojna tendencija je bila veoma povoljna sa prosecnom godisnjom stopom rasta od 17,6%-1981-1985 se zapaza tendencija smanjenja deviznog prihoda,tako da je 1985. bio za 21,7% nizi nego 1980. -1985-1993 zapaza se pozitivna razvojna tendencija kretanja deviznog prihoda od tur sa pros.god stopa rasta 12,3%-1993-2001 uocava se stalno godisnje smanjenje deviznog prihoda za 21% manje nego 1992.-2001-2008 belezi se rast koji je 2008. iznosio 21milijardu USD,prosecna god stopa rasta je iznosila 6,6%-2009. zabelezeno je smanjenje deviznog prihoda za 10,2%,a to se odnosi I na 2010. kada je smanjenje iznosilo 3,9%-Ovakvi nepovoljni rezultati su u velikoj meri uslovljeni svetskom ekonomskom krizom I politikom smanjenja cena ugostiteljskih usluga da bi se u kriznim godinama zadrzala pozicija Austrije na medjunarodnom tur trzistu-Sto se tice vremenske distribucije realizovanog tur prometa I pored toga sto je Austrija alpska tur zemlja u velikoj meri je orijentisana na period zimskih meseci,vidi se da je period od 4 letnja meseca apsorbovao 51%,a 1965. 75%-U dinamici posmatrano 1965. moze se dati pozitivna ocena relativno velikim promenama koje su se dogodile do 1987,kada je u pitanju povecanje ucesca ostalih meseci-Kada su u pitanju pojedine zemlje kao izvori inostrane tur traznje vidi se da je u ukupnom br nocenja stranih tur 2006. Nemacka imala dominantno ucesce sa 55,9%,zatim Holandija sa 10%,Svajcarska sa 4,1%,Vel.B ritanija sa 4,3%, Belgija I Luksemburg sa 3,1%,Italija sa 3,6%,Francuska sa 2% I SAD sa 1,7%.Situacija se nije puno menjala u odnosu na stanje iz 1965.-Imajuci u vidu geografski polozaj Austrije,moze se dati povoljna ocena strukture stranih turista

30.SMESTAJNI KAPACITETI AUSTRIJE-Ukupni smes.kap su 1992. Iznosili 1135lezaja od cega se na osnovne kap. odnosilo 56,9% na komplementarne.U okviru komplementarnih kap.ucesce iznajmljenih soba,apartmana I kucna iznosilo je 82,2%,rekreacionih kampova 4.9%,objekata za mlade 2,9% I ostalih objekata 10%-Osnovni smestajni kapaciteti predstavljaju najznacajnije oblike za smestaj stranih turista-1965. Austrija je raspolagala sa 401hiljada lezaja osnovnih smes.kap.,a 1985. sa 653hiljade lezaja-Zapazena je dinamicna izgradnja 1972,1973. I nepovoljan razvoj 1974. I usporedniji razvoj od 1975.Nepovoljna razvojna tendencija je bila izrazita u periodu 1985-2000.Austrija je 2000. raspolagala sa 11hiljada osnovnih smestajnih kapaciteta manje nego 1985.-Nepovoljna tendencija je nastavljena I do 2006. Kada je Austrija raspolagala sa samo 1100lezajeva nego 2000. Drzava u ovom periodu nije stimulisala ekstenzivni razvoj smes.kap,a pojedine mere je usmeravala na podsticanje intenzivnog razvoja -Prosecno iskoriscenje smes.kap 1993. je iznosilo 36%,2000. 34%,a 2006. 35%-Prihodi od stanih tur su 2005. ucestvovali sa 8,8% u drustvenom proizvodu,a 2006. sa 6%-Tur je vazan faktor platnog bilansa sa ucescem oko 12% u uk vrednosti izvoza roba I usluga 2000,a 2006. prihodi od stranih tur su ucestvovali sa 14% u ukupnoj vrednosti izvoza roba I 40% u uk vrednosti izvoza usluga-Znacaj tur za platni bilans Austrije treba posmatrati u I sa aspekta relativno povoljnog trgovinskog bilansa-Tur je mogao da ima I veci znacaj za privredni razvoj Austrije da nije zabelezena stagnacija ino tur u periodu 1998-2006.To se vidi po tome sto su prihodi od stranih tur 2002. ucestvovali sa 6,3% u drustvenom proizvodu,2003. sa 6,4%, 2004. 6,2%, 2005. 6,3% I 2006. 6%

25