EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA - ekof.bg.ac.rs · university of macedonia, greece. sadrŽaj hibridne aukcije i aukcije sa premijom dejan trifunović implikacije revizije konceptualnog okvira

EKONOMSKEIDEJE I PRAKSA

BROJ 33

KVARTALNI ČASOPIS IZ OBLASTI EKONOMIJE, POSLOVNE EKONOMIJE I MENADŽMENTA, STATISTIKE I POSLOVNE INFORMATIKEEKONOMSKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU / BEOGRAD, JUN 2019 WWW.EKOF.BG.AC.RS/PUBLIKACIJE/CASOPISI/EKONOMSKE-IDEJE-I-PRAKSA/ U

OVOM

IZDA

NJU:

DEJAN

TRIFU

NOVIĆ

// M

AJA R

IBIĆ

// M

ILUTIN

ŽIVA

NOVIĆ

// JO

VANA

JUGO

VIĆ //

ZVEZ

DAN

NEŠIĆ

// JE

LENA

BEL

OICA

// KR

ISTIJA

N RI

STIĆ

EKONOMSKE IDEJE I PRAKSAKVARTALNI ČASOPIS IZ OBLASTI EKONOMIJE, POSLOVNE EKONOMIJE I MENADŽMENTA, STATISTIKEI POSLOVNE INFORMATIKE

IzdavačCentar za izdavačku delatnostEkonomskog fakulteta u BeograduKamenička 6, tel. 3021-045, faks 3021-065E-mail:[email protected]

Dekan Ekonomskog fakultetaProf. dr Branislav Boričić

Priprema i štampaČUGURA Print, Beogradwww.cugura.rs

Godina2019.

REDAKCIJA ČASOPISA EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA

Glavni urednik časopisaprof. dr Miomir Jakšić

Urednici časopisaprof. dr Marko Backovićprof. dr Vlade Milićevićprof. dr Aleksandra Praščevićprof. dr Saša Veljković

Sekretar redakcijeMilutin Ješić

Tehnički sekretarIva Dimitrijević

Kontakt redakcijeTelefon: +381 11 3021 210Faks: +381 11 2639 560e-mail: [email protected]

Članovi Redakcijeprof. dr Marko Backovićprof. dr Predrag Bjelićprof. dr Zoran Bogetićprof. dr Čedomir Čupićprof. dr Radmila Dragutinović - Mitrovićprof. dr Ðorđe Ðukićprof. dr Nikola Fabrisprof. dr Miomir Jakšićprof. dr Nebojša Janićijevićprof. dr Radovan Kovačevićprof. dr Vlade Milićevićprof. dr Aleksandra Praščevićprof. dr Gojko Rikalovićprof. dr Žaklina Stojanovićprof. dr Miroslav Todorovićprof. dr Saša Veljkovićprof. dr Siniša Zarić

International Editorial BoardSnježana Brkić, professor, University of Sarajevo, Bosnia and HerzegovinaVeselin Drašković, professor, University of Montenegro, MontenegroDavor Dujak, professor, University of Osijek, CroatiaGordana Ðurović, professor, University of Montenegro, MontenegroRana Eskinat, professor, Anadoly University, TurkeyIrena Kikerkova, professor, Ss. Cyril and Methodius University, FYRMYoji Koyama, professor emeritus, Niigata University, JapanPerica Macura, professor, University of Banja Luka, Bosnia and HerzegovinaÐuro Medić, professor, University of Zagreb, CroatiaBožo Mihailović, professor, University of Montenegro, MontenegroMićo Radović, professor, University of Montenegro, MontenegroSrđan Redžepagić, professor, University Nice Sophia Antipolis, FranceYannis Tsekouras, professor emeritus, University of Macedonia, Greece

SADRŽAJ

HIBRIDNE AUKCIJE I AUKCIJE SA PREMIJOMDejan Trifunović

IMPLIKACIJE REVIZIJE KONCEPTUALNOG OKVIRA ZA FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE NA IZMENE RAČUNOVODSTVENE REGULATIVE POVEZANE SA LIZINGOMMaja RibićMilutin Živanović

UPRAVLJANJE TROŠKOVIMA EKOLOŠKE ZAŠTITE U FUNKCIJI UNAPREÐENJA KONKURENTNOSTI PREDUZEĆAJovana Jugović

ŠTIGLEROVA TEORIJA EKONOMSKE REGULACIJE: REZIME I IMPLIKACIJEZvezdan Nešić

ANALIZA ZAPOSLENOSTI U REPUBLICI SRBIJIJelena Beloica

EKONOMIJA OPOREZIVANJA – TEORIJA I POLITIKAKristijan Ristić

07

25

61

43

75

91

7EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA | BROJ 33 | JUN 2019.

DEJAN TRIFUNOVIĆ1

E-mail: [email protected]

HIBRIDNE AUKCIJE I AUKCIJE SA PREMIJOM

HYBRID AUCTIONS AND PREMIUM AUCTIONS

JEL KLASIFIKACIJA: D44.

APSTRAKT:

U ovom radu je dat prikaz hibridnih aukcija koje se odvijaju u dve faze i na kojima se kombinuju osnovni oblici aukcija. Prednosti hibridnih aukcija su u tome što koriste dobre osobine osnovnih aukcija na kojima su zasnovane. U radu će biti predstavljene hibridne aukcije bez premije i sa premijom. Na aukcijama sa premijom drugoplasirani licitant dobija određenu isplatu od prodavca. Ove aukcije su naročito korisne u situaciji kad na aukciji učestvuje mali broj licitanata, kad su licitanti asimetrični i kad postoji rizik od sklapanja kartelskog sporazuma među licitantima.

1 Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu.

KLJUČNE REČI:ENGLESKO-HOLANDSKA AUKCIJA, HOLANDSKO ENGLESKA AUKCIJA, AMSTERDAM AUKCIJA,ANTVERPEN AUKCIJA.

HIBRIDNE AUKCIJE I AUKCIJE SA PREMIJOM8ABSTRACT:

This paper reviews hybrid auctions that take place in two phases and combine the basic forms of auctions. The advantages of hybrid auctions are that they use the good features of the basic auctions on which they are based. The paper will present hybrid auctions with no premium and with a premium. In premium auctions, the second-placed bidder receives a certain payment from the seller. These auctions are particularly useful in situations where a small number of bidders participate in the auction, when bidders are asymmetric and when there is a risk of collusion between bidders.

KLJUČNE REČI:ANGLO-DUTCH AUCTION, DUTCH-ANGLO AUCTION, AMSTERDAM AUCTION, ANTWERP AUCTION.


1. UVODTeorija aukcija razmatra strategije licitanata i prodavca na različitim vrstama aukcija. Osnovna pretpostavka teorije aukcija je da licitant ima rezervacionu cenu, tj. maksimalan iznos koji je spreman da plati za predmet. Licitantova rezervaciona cena predstavlja nje-govu privatnu informaciju, pri čemu vrednosti mogu da budu privatne ili međuzavisne. U slučaju dobara private vrednosti, vrednost koju jedan licitant dodeljuje predmetu ne zavisi od vrednosti koju drugi licitanti dodeljuju predmetu, tj. njihove vrednosti predstavljaju nezavisne slučajne promenljive raspodeljene u skladu sa određenom funkcijom raspodele verovatnoće.

Aukcije mogu da budu otvorene ili zatvorene. Otvorene aukcije na kojima se licitanti javno nadmeću su engleska i holandska aukcija. Aukcionar na engleskoj aukciji započinje auk-ciju sa početnom cenom koju postepeno povećava i nakon povećanja cene neki licitanti napuštaju aukciju. Na aukciji pobeđuje licitant koji poslednji ostane aktivan, i plaća cenu po kojoj je prethodni licitant napustio aukciju. Na holandskoj aukciji aukcionar započinje aukciju sa visokom cenom koju postepeno spušta i prvi licitant koji izrazi spremnost da kupi predmet, dobija taj predmet po trenutnoj ceni koju je odredio aukcionar.

Na aukcijama u zatvorenoj formi licitanti dostavljaju svoje ponude u zatvorenim kover-tama i ovde razlikujemo aukciju po najvišoj ceni i po drugoj najvišoj ceni. Pobednik obe vrste aukcija je licitant sa najvišom ponudom i na aukciji po najvišoj ceni plaća iznos koji je ponudio, dok na aukciji po drugoj najvišoj ceni plaća iznos druge najviše ponude. U slučaju dobara privatne vrednosti, strategije licitanta na engleskoj i na aukciji po drugoj najvišoj ceni su identične i oni ostaju aktivni (podnose ponudu) jednaku svojoj vrednosti. Aukcija po najvišoj ceni i holandska aukcija su ekvivalentne i licitanti na obe aukcije podnose ponudu koja je manja od vrednosti.

Postoje dva osnovna cilja koja treba da ostvari aukcijski mehanizam, koja mogu da budu konfliktna. Ako na aukciji pobedi licitant koji ima najveću vrednost, aukcija je efikasna. Drugo, aukcija treba da omogući prodavcu da ostvari što veći očekivani prihod od pro-daje.

Kod međuzavisnih vrednosti, licitanti poseduju neprecizan signal o vrednosti predmeta, a stvarna vrednost predmeta je funkcija svih signala, pri čemu licitanti mogu da dode-ljuju različite pondere svom signalu i signalima konkurenata. Ako svi licitanti dodeljuju iste pondere signalima, prilikom određivanja vrednosti predmeta, u pitanju je aukcija dobara zajedničke vrednosti. Na ovim aukcijama se javlja prokletstvo pobednika koje nije prisutno na aukcijama sa privatnim vrednostima. Prokletstvo pobednika nastaje kad licitant plati određeni iznos i nakon što dobije taj predmet utvrdi da ga je platio više nego što on vredi. Ovakav ishod je moguć jer licitant podnosi ponudu na osnovu signala, koji predstavlja nepreciznu procenu vrednosti predmeta2.

Na aukciji po najvišoj i drugoj najvišoj ceni licitant nema informacije o signalima drugih licitanata i veruje da ostali licitanti imaju identičan signal koji on poseduje. Usled sekven-cijalnog karaktera engleske aukcije, na kojoj licitanti jedan po jedan napuštaju aukciju,

2 Za aukcije dobara privatne vrednosti videti detaljnije Trifunović (2010).

HIBRIDNE AUKCIJE I AUKCIJE SA PREMIJOM10licitanti koji ostaju aktivni imaju uvid u cene po kojima su prethodni licitanti napustili aukciju. Ako svi koriste simetrične strategije, na osnovu cena po kojima su licitanti napu-stili aukciju, preostali aktivni licitanti mogu da utvrde signale licitanata koji su napustili aukciju. Otkrivanje signala konkurenata na engleskoj aukciji umanjuje prokletstvo po-bednika i preostali aktivni licitanti agresivnije podnose ponude, jer je manja verovatnoća nastanka prokletstva pobednika, pa engleska aukcija donosi veći očekivani prihod za prodavca nego aukcija po najvišoj ceni3.

U ovom radu ćemo razmatrati hibridne aukcije koje se sastoje iz dve faze i koje kom-binuju prethodno opisane osnovne oblike aukcija, tako da se iskoriste prednosti ovih aukcija. Biće analizirane englesko-holandska i holandsko-engleska aukcija, ali i aukcije sa premijom na kojima drugoplasirani licitant dobija određenu isplatu od prodavca, što ga motiviše da podiže cenu za pobednika. Od aukcija sa premijom biće predstavljene englesko-holandska aukcija sa premijom, Amsterdam aukcija i Antverpen aukcija.

2. ENGLESKO-HOLANDSKA AUKCIJANa englesko-holandskoj aukciji, licitanti se nadmeću u dve faze. U prvoj fazi se odvija engleska aukcija na kojoj aukcionar povećava cenu dok ne preostanu dva licitanta. U dru-goj fazi, dva preostala licitanta podnose ponudu na aukciji po najvišoj ceni (ekvivalentna holandskoj) koja ne može da bude manja od cene po kojoj je ispao poslednji konkurent u prvoj fazi. Ova aukcija kombinuje prednosti aukcije po najvišoj ceni i engleske aukcije. Aukcija po najvišoj ceni omogućava i slabijim licitantima da pobede, što dovodi do većeg učešća licitanata na ovoj aukciji. Drugo, kartelski sporazum je nestabilan na aukciji po najvišoj ceni, za razliku od engleske aukcije. Prednosti engleske aukcije su što dovodi do efikasne alokacije i što postoji mogućnost da licitanti otkriju signale drugih licitanata ukoliko su vrednosti međuzavisne.

Klemperer (1998, 2004) je predložio upotrebu englesko-holandske aukcije za prodaju 3G licenci za mreže mobilne telefonije u Velikoj Britaniji 2000. godine. Ova aukcija je privukla 13 licitanata koji su se nadmetali za 5 licenci i donela je prihod u iznosu od 22 milijarde funti.

U eksperimentalnom istraživanju koje su sproveli Abbink et al. (2005) nije potvrđen zaključak da englesko-holandska aukcija donosi veći očekivani prihod prodavcu od en-gleske aukcije. Međutim, Binmore i Klemperer (2002) smatraju da ovaj eksperiment nije dobro oblikovan i da su rezultati ostvareni prilikom prodaje 3G licenci u Velikoj Britaniji najbolja potvrda uspešnosti ove hibridne aukcije.

Englesko-holandsku aukciju u kojoj broj finalista u drugoj fazi može da bude veći od 2, razmatraju Levin i Ye (2008). Oni koriste aukciju na kojoj licitanti imaju zajedničku vrednost , ali imaju neprecizne i nezavisno raspodeljene signale o zajedničkoj vrednosti

[ , ]i

U v vv ε ε− + i poseduju konstantnu apsolutnu odbojnost prema riziku, λ, tj. funk-

cija korisnosti je 1( )u w w

λ−= .

3 Za razmatranje aukcija sa međuzavisnim vrednostima videti Trifunović (2011).


U prvoj fazi se odvija engleska aukcija i licitant će ostati aktivan dok cena ne postane jednaka njegovom signalu. Aukcionar odlučuje o broju finalista koji ulaze u drugu fazu, recimo da je to N-k. Dakle, u prvoj fazi odustaje k licitanata, i poslednji licitant koji odu-staje u prvoj fazi ima signal . Primetimo da je u originalnoj verziji englesko-holandske aukcije N-k=2.

U drugoj fazi licitanti podnose ponude u zatvorenoj formi veće od na aukciji po naj-višoj ceni. Pretpostavimo da svi licitanti osim licitanta i koriste strategiju koja je striktno rastuća funkcija signala, . Očekivani profit licitanta i koji ima signal i koji podnosi ponudu je:

. (1)

Prvi član predstavlja verovatnoću pobede licitanta u drugoj fazi, što se dešava kad ostalih N-k-1 finalista imaju signal veći od , ali niži od . Drugi član je višak koji licitant i ostvaruje u slučaju pobede. Na osnovu uslova prvog reda s obzirom na b dobijamo:

. (2)

Na osnovu uslova da licitant sa signalom vk ostvaruje nulti profit u drugoj fazi, , određujemo ravnotežnu strategiju licitanta:

. (3)

Ako koristimo standardnu englesko-holandsku aukciju, gde je k= N-2 i ako pretpostavi-mo da su licitanti neutralni prema riziku, λ=0, strategija postaje:

, (4)

gde je treći najveći signal (vrednost u slučaju dobara privatne vrednosti).

U modelu zajedničke vrednosti sa nezavisno raspodeljenim signalima Levin i Ye (2008) zaključuju da je optimalno završiti prvu fazu aukcije kad prvi licitat odustane, i da pre-ostalih N-1 licitanata uđe u drugu fazu. Logika je da svaki licitant na osnovu najnižeg i svog signala ima dovoljno informacija da ažurira procenu zajedničke vrednosti, umanji prokletstvo pobednika i podnese ponudu agresivnije, jer je manje verovatno da će biti žrtva prokletstva pobednika kad ima dva signala. Otkrivanje ostalih signala u prvoj fazi aukcije bi dodatno umanjilo prokletstvo pobednika i povećalo očekivani prihod prodavca po osnovu agresivnijeg podnošenja ponuda licitanata, ali bi umanjilo stepen konkuren-cije u drugoj fazi na kojoj bi učestvovalo manje licitanata. Ispostavlja se da je optimum između ova dva efekta uspostavljen kad u prvoj fazi bude otkriven jedan signal, a ostalih N-1 licitanata učestvuje u drugoj fazi uvećavajući očekivani prihod prodavca kroz veći stepen konkurencije.

Konačno, Levin i Ye (2008) zaključuju da ukoliko licitanti imaju visoku odbojnost prema riziku, aukcija po najvišoj ceni donosi veći očekivani prihod od optimalne hibridne aukcije

HIBRIDNE AUKCIJE I AUKCIJE SA PREMIJOM12u kojoj samo jedan licitant napušta prvu fazu. U slučaju visoke odbojnosti prema riziku, povećanje očekivanog prihoda za prodavca od umanjenja prokletstva pobednika i pove-ćanja ponuda licitanata po tom osnovu je manje od umanjenja očekivanog prihoda po osnovu manje konkurencije u drugoj fazi u kojoj umesto N učestvuje N-1 licitant. Ukoliko je odbojnost prema riziku licitanata niska, zaključak je obrnut, i tada optimalna hibridna aukcija donosi veći očekivani prihod prodavcu od aukcije po najvišoj ceni.

3. HOLANDSKO-ENGLESKA AUKCIJAOvu aukciju su razmatrali Dutra i Menezes (2002) u modelu sa diskretnom raspodelom vrednosti koju licitanti dodeljuju predmetu, pri čemu vrednost ima zajedničku i privatnu komponentu. U prvoj fazi holandsko-engleske aukcije, licitanti podnose ponude na aukci-ji po najvišoj ceni. Prva faza se završava ukoliko je licitant sa najvišom ponudom podneo ponudu koja je značajno veća od druge najviše ponude, tj. ako je veća od druge najviše ponude za neki unapred određeni iznos z. Ukoliko postoje ponude koje su dovoljno blizu najviše, svi licitanti koji su podneli ponude koje su za najviše z manje od najviše ponude, ulaze u drugu fazu aukcije zajedno sa licitantom koji je podneo najvišu ponudu. U drugoj fazi licitanti se nadmeću na engleskoj aukciji, pri čemu najviša ponuda iz prve faze pred-stavlja endogeno određenu rezervacionu cenu za drugu fazu. Polazeći od ovog rezultata, Dutra i Menezes (2002) dokazuju da holandsko-engleska aukcija donosi veći očekivani prihod prodavcu od aukcije po najvišoj ceni, jer druga faza aukcije predstavlja englesku aukciju sa endogeno određenom rezervacionom cenom u prvoj fazi.

Osobine ove aukcije analizirane su u eksperimentalnom istraživanju koje je sprovela Dutra (2001). Eksperiment je sproveden na 180 aukcija, od čega je za 84 aukcije bila potrebna druga faza, jer su konkurentske ponude u prvoj fazi bile dovoljno blizu najviše ponude. Posebno zanimljiv rezultat je da na 27 od ove 84 aukcije pobednik druge faze aukcije nije bio licitant koji je podneo najvišu ponudu u prvoj fazi. Ipak, na osnovu ekspe-rimentalnih rezultata nije bilo moguće utvrditi da holandsko-engleska aukcija donosi veći očekivani prihod od aukcije po najvišoj ceni.

Ova aukcija je primenjena u privatizaciji u Brazilu. Dutra (2001) navodi da je prilikom privatizacije monopolske kompanije iz sektora telekomunikacija u Brazilu, Telebras, koja je pre prodaje podeljena na 12 nezavisnih preduzeća, korišćena holandsko-engleska auk-cija. Vrednost parametra z je određena procentualno, tako da su svi licitanti koji su podneli ponude koje su bile do 5% manje od najviše ponude u prvoj fazi, učestvovali u drugoj fazi. U 10 od 12 aukcija, razlika najviše i druge najviše ponude je bila veća od 5% i nije bilo druge faze. Na 2 aukcije na kojima je postojala druga faza, licitant sa najvišom ponudom u prvoj fazi nije bio pobednik druge faze. Ova aukcija je još korišćena za priva-tizaciju Banestado banke, kad je održana i prva i druga faza aukcije, kao i za privatizaciju Banespa banke kad nije bilo druge faze aukcije.


4. ENGLESKO-HOLANDSKA AUKCIJA SA PREMIJOMEnglesko-holandsku aukciju sa premijom razmatraju Bochove, Boerner & Quint (2012). Prvi put je ova aukcija korišćena u Amsterdamu 1529. godine, a zatim tokom 18. i 19. veka, pre svega za prodaju obveznica, ali i za prodaju nekretnina, vina i raznih predme-ta iz kolonija. Ova aukcija se odvija u dve faze. U prvoj fazi se odvija engleska aukcija i poslednji licitant koji ostaje aktivan dobija fiksni iznos premije koji je obično iznosio 0.275% vrednosti predmeta. U drugoj fazi se odvija holandska aukcija u kojoj učestvuju svi licitanti iz prve faze i koja započinje cenom višom od cene po kojoj je završena prva faza. Aukcionar postepeno spušta cenu i prvi licitant koji prihvati ponuđenu cenu pobe-đuje i plaća cenu koju je odredio aukcionar. Ukoliko u drugoj fazi nijedan licitant ne izrazi spremnost da kupi predmet pre nego što cena padne na nivo cene po kojoj je završena prva faza aukcije, pobednik prve faze dobija predmet i premiju.

Prednost ove aukcije u odnosu na standardnu englesko-holandsku aukciju je u tome što u drugoj fazi učestvuju svi licitanti i nema racionisanja određenog broja licitanata u prvoj fazi, što još više umanjuje mogućnost nastanka kartela. Drugo, ako na aukciji učestvuju dva jaka licitanta i veći broj slabijih, na standardnoj englesko-holandskoj aukciji, slabi licitanti ne bi imali veliku šansu da uđu u drugu fazu, ali na englesko-holandskoj aukciji sa premijom slabi licitanti imaju priliku da učestvuju u drugoj fazi.

Bochove, Boerner & Quint (2012) razmatraju aukciju na kojoj licitanti imaju zajedničku vrednost, ali imaju samo signale o toj vrednosti koji su nezavisno raspodeljeni prema uniformnoj funkciji raspodele na jediničnom interval. Ova pretpostavka je u skladu sa predmetima koji su najčešće prodavani na ovoj vrsti aukcije, to su obveznice. Vrednost predmeta je funkcija svih signala:

, (5)

gde parametar ϴ meri neizvesnost vrednovanja, tako da veća vrednost ovog parametra ukazuje na veću neizvesnost. Ako obeležimo iznos premije sa ψ, Bochove, Boerner & Quint (2012) dokazuju da u savršenoj bajesijanskoj ravnoteži ukoliko je ϴ<Nψ, aukcija se završava u prvoj fazi, dok ako je ϴ>Nψ, postoji pozitivna verovatnoća da će postojati i druga faza aukcije. Dakle, kako se povećava neizvesnost u pogledu vrednosti predmeta, povećava se verovatnoća nadmetanja u drugoj fazi aukcije.

Empirijski rezultati koji se odnose na aukcije u Amsterdamu u periodu od 1776. do 1783. godine, potvrđuju prethodni rezultat, jer su holandske državne obveznice koje su bile najsigurniji finansijski instrumenti prodate samo u 14% slučajeva u drugoj fazi aukci-je, dok su obveznice privatnih kompanija i kolonijalnih plantaža (manje sigurni finansijski instrumenti) prodate u drugoj fazi aukcije u 32% slučajeva. Isto tako, obveznice koje su bile denominirane u stranoj valuti su imale veći udeo aukcija kod kojih su finansijski in-strumenti prodati u drugoj fazi usled kursnog rizika. Nakon finansijske krize koja se desila u Amsterdamu krajem 1772. godine, povećan je udeo aukcija na kojima su obveznice prodate u drugoj fazi aukcije. Ukoliko je isti finansijski instrument prodat više puta u toku dana, na aukcijama koje su održane kasnije u toku dana bilo je manje aukcija koje su

HIBRIDNE AUKCIJE I AUKCIJE SA PREMIJOM14završene u drugoj fazi, jer je deo neizvesnosti u pogledu vrednovanja obveznica otklonjen u toku prethodnog dela dana.

5. AMSTERDAM AUKCIJAAmsterdam aukciju po najvišoj i drugoj najvišoj ceni razmatraju Goeree & Offerman (2004). Na Amsterdam aukciji po najvišoj ceni u prvoj fazi se odvija engleska aukcija dok ne ostanu dva aktivna licitanta koja ulaze u drugu fazu u kojoj podnose ponude na aukciji po najvišoj ceni, pri čemu ponuda mora da bude veća od cene po kojoj je ispao poslednji licitant u prvoj fazi. Pobednik plaća iznos koji je ponudio, a oba licitanta dobijaju premiju koja predstavlja deo, (0,1 / 2]α ∈ , razlike druge najviše ponude iz prve faze i cene po kojoj je odustao poslednji licitant u prvoj fazi. Amsterdam aukcija po drugoj najvišoj ceni se odvija na isti način, osim što pobednik u drugoj fazi plaća iznos druge najviše ponude, dok se premija određuje na isti način.

Ravnotežne strategije licitanata Goeree & Offerman (2004) određuju u modelu u kome se na aukciji nadmeće n licitanata koji imaju privatne vrednosti uniformno raspodeljene na intervalu [0,1]. Obeležimo sa strategiju licitanta u i-toj fazi i obeležimo sa treću najveću vrednost koja definiše najvišu cenu u prvoj fazi . Dva preostala licitanta se nadmeću u drugoj fazi aukcije i podnose ponudu koja nije manja od X. Očekivani profit u drugoj fazi Amsterdam aukcije po najvišoj ceni za licitanta koji ima vrednost v i koji podnosi ponudu kao da ima vrednost z je:

. (6)

Imenilac ovog izraza predstavlja verovatnoću da licitant ima vrednost veću od i da se plasirao u drugu fazu aukcije. Prvi član u srednjoj zagradi predstavlja proizvod viška koji licitant dobija u slučaju pobede i verovatnoće pobede na aukciji (verovatnoća da drugi licitant koji učestvuje u poslednjoj fazi ima vrednost manju od z i veću od ), i proizvod ova dva elementa predstavlja očekivani profit licitanta u slučaju pobede. Drugi član predstavlja očekivanu premiju koju pobednik dobija na aukciji. Vero-vatnoća da licitant izgubi u drugoj fazi aukcije je 1–z, tj. verovatnoća da drugi licitant ima vrednost veću od z, kad licitant dobija premiju .

Diferenciranjem prethodnog izraza po z, korišćenjem Lajbnicovog pravila za diferenciranje integrala i vrednovanjem ovog izraza za z = v, dobijamo sledeću diferencijalnu jednačinu:

. (7)

Rešavanjem prethodne diferencijalne jednačine dobijamo:

. (8)


Na osnovu izraza za očekivani profit (6), licitant koji ima vrednost v3 ostvaruje nulti profit ako učestvuje u drugoj fazi aukcije, tj. , tako da na osnovu izraza (8) imamo da je:

, (9)

. (10)

Zamenom izraza (10) u izraz (8) određujemo ravnotežnu strategiju licitanta u drugoj fazi Amsterdam aukcije po najvišoj ceni:

. (11)

Na osnovu ulova za nulti profit u drugoj fazi licitanta koji ima vrednost i njegove ponu-de u prvoj fazi, imamo da je i zamenom ovog rezultata u izraz (11) dobijamo strategiju u prvoj fazi Amsterdam aukcije po najvišoj ceni:

. (12)

Očekivani profit u drugoj fazi Amsterdam aukcija po drugoj najvišoj ceni za licitanta koji ima vrednost v i koji podnosi ponudu kao da ima vrednost z je:

. (13)

Imenilac ovog izraza predstavlja verovatnoću da licitant ima vrednost veću od i da se plasirao u drugu fazu aukcije. Prvi član u srednjoj zagradi predstavlja očekivani

višak koji licitant dobija u slučaju pobede (drugi licitant ima vrednost manju od z koja je gornja granica integracije), kad plaća iznos druge najviše ponude . Drugi član predstavlja očekivanu premiju koju pobednik dobija na aukciji. Verovatnoća da licitant izgubi u drugoj fazi aukcije je 1 – z, tj. verovatnoća da drugi licitant ima vrednost veću od z, kad licitant dobija premiju .

Diferenciranjem prethodnog izraza po z, korišćenjem Lajbnicovog pravila za diferenciranje integrala i vrednovanjem ovog izraza za z=v, dobijamo sledeću diferencijalnu jednačinu:

. (14)

Rešavanjem ove diferencijalne jednačine određujemo ravnotežnu strategiju licitanta u drugoj fazi Amsterdam aukcije po drugoj najvišoj ceni koja ne zavisi od najviše ponude u prvoj fazi, X, za razliku od Amsterdam aukcije po najvišoj ceni:

. (15)

Na osnovu uslova za nulti profit u drugoj fazi licitanta koji ima vrednost i njegove ponude u prvoj fazi, imamo da je , odakle dobijamo ravnotežnu stra-tegiju u prvoj fazi Amsterdam aukcije po drugoj najvišoj ceni koja je ista kao i strategija u drugoj fazi:

HIBRIDNE AUKCIJE I AUKCIJE SA PREMIJOM16

. (16)

Prema teoremi o ekvivalentnosti očekivanih prihoda4, obe vrste Amsterdam aukcije do-nose isti očekivani prihod kao i engleska i aukcija po najvišoj ceni, ali je varijabilnost prihoda na Amsterdam aukciji niža, jer je strategija licitanta manje strma, tj. u manjoj meri zavisi od njegove vrednosti, što umanjuje varijabilitet prihoda.

Goeree & Offerman (2004) razmatraju dve vrste asimetričnih licitanata. U oba slučaja postoji jedan jaki licitant koji ima vrednost uniformno raspodeljenu na intervalu [L,H] i n-1 slabih licitanata koji imaju vrednost uniformno raspodeljenu na intervalu [0,1]. Ukoliko za donju granicu intervala jakog licitanta važi 0<L<1, postoji deo intervala na kojima je raspodeljena vrednost jakog i slabih licitanata koji se preklapa i ovo predstavlja slabo asimetrični slučaj. Ipak, za ove vrednosti parametara nije moguće odrediti ravno-težne strategije u zatvorenoj formi.

Ako za donju granicu intervala jakog licitanta važi L>1, nema preklapanja intervala na kojima je raspodeljena vrednost slabih i jakih licitanata i ovo predstavlja slučaj jake asimetrije. Na Amsterdam aukciji po drugoj najvišoj ceni u prvoj fazi jaki licitant ostaje aktivan dok cena ne postane jednaka njegovoj vrednosti, dok slabi licitanti ostaju aktivni dok cena ne dostigne nivo L, kad n-2 slabih licitanata napušta aukciju. U drugoj fazi optimalna strategija za slabog licitanta je da podnese ponudu jednaku L, jer na taj način maksimizira premiju koju dobija, dok jaki licitant podnosi ponudu jednaku vrednosti, pošto iznos koji plaća ne zavisi od njegove ponude.

U slučaju jake asimetričnosti, na Amsterdam aukciji po najvišoj ceni u prvoj fazi jaki licitant ostaje aktivan dok cena ne postane jednaka vrednosti, dok n-2 slabih licitanata napušta aukciju kad cena postane jednaka X, 1 ≤ X ≤ L. U drugoj fazi slabi licitant pod-nosi ponudu jednaku X, dok jaki licitant podnosi ponudu nešto veću od X.

U eksperimentalnom istraživanju koje su sproveli Goeree & Offerman (2004) učestvuje 4 licitanta (4 simetrična u simetričnom slučaju i jedan jaki i tri slaba u asimetričnim slučajevima). Licitanti imaju privatnu vrednost i premija na Amsterdam aukcijama je α=0,3. Za slučaj simetričnih licitanata prihod je najveći na aukciji po najvišoj ceni, zatim na engleskoj, Amsterdam aukciji po najvišoj ceni i na kraju Amsterdam aukciji po drugoj najvišoj ceni. Sa slabo asimetričnim licitantima, najveći prihod je ostvaren na aukciji po najvišoj ceni, zatim na Amsterdam aukciji po najvišoj ceni, pa na Amsterdam aukciji po drugoj najvišoj ceni i na kraju engleskoj aukciji. Kad su licitanti jako asimetrični, najveći prihod se ostvaruje na Amsterdam aukciji po drugoj najvišoj ceni, zatim na Amsterdam aukciji po najvišoj ceni, pa na aukciji po najvišoj ceni i na kraju na engleskoj aukciji. Da-kle, aukcije sa premijom donose najveći prihod kad su licitanti jako asimetrični uz nisku varijansu prihoda. Kad je u pitanju efikasnost, engleska aukcija je najefikasnija u sva tri slučaja, zatim sledi aukcija po najvišoj ceni, dok je efikasnost Amsterdam aukcija niža.

Broj učesnika na aukciji je fiksan, ali kao aproksimacija zainteresovanosti licitanata za učešće na aukciji može da posluži udeo licitanata koji su napustili prvu fazu aukcije po

4 Prema ovoj teoremi ako su vrednosti privatne, licitanti simetrični i neutralni prema riziku, različite vrste aukcija donose isti očekivani prihod prodavcu.


ceni koja je skoro jednaka nuli. Kako se povećava asimetričnost među licitantima, udeo licitanata koji rano napuštaju aukciju se značajno povećava na engleskoj aukciji, a ne-znatno smanjuje na Amsterdam aukcijama.

Poređenje engleske i Amsterdam aukcije po drugoj najvišoj ceni u realnom eksperimentu izvršio je Onderstal (2017). Pored ove dve aukcije, razmatra se i Fišer aukcija koja se odvija u jednoj fazi pri čemu licitanti podnose ponude u zatvorenoj formi. Pobednik je licitant sa najvećom ponudom, a plaća iznos koji je jednak drugoj najvišoj ponudi, dok li-citant sa drugom najvećom ponudom dobija premiju kao procentualni iznos svoje ponude (u radu je pretpostavljeno da je premija 5% od njegove ponude).

Za istraživanje je iskorišćena platforma za online eksperimentalne aukcije, a učesnici u eksperimentu su podeljeni u 3 grupe, tako da je na svakoj aukciji učestvovalo oko 300 licitanata. Onderstal (2017) dolazi do istog zaključka da engleska aukcija predstavlja po-većanje disperzije koje ne menja očekivanu vrednost u odnosu na Amsterdam aukciju po drugoj najvišoj ceni. Kad je u pitanju Fišerova aukcija, ona nema efikasnu ravnotežu, jer licitanti ne koriste strategiju takvu da je ponuda striktno rastuća funkcija vrednosti. Ipak, može se zaključiti da je očekivani prihod prodavca na Fišerovoj aukciji manji od očekiva-nog prihoda prodavca na Amsterdam aukciji po drugoj najvišoj ceni i na engleskoj aukciji.

U ovom eksperimentu najveći broj licitanata je podneo ponudu jednaku vrednosti, deo je podneo ponudu nižu od vrednosti, a najmanji deo licitanata je podneo ponudu veću od vrednosti. Kod ove poslednje grupe licitanata, ponuda je bila neznatno veća od vrednosti na engleskoj aukciji i značajno veća od vrednosti na Amsterdam aukciji po drugoj najvišoj ceni i Fišerovoj aukciji. Na osnovu eksperimentalnih rezultata može se utvrditi da engle-ska aukcija donosi veći očekivani prihod od druge dve aukcije, ali da je disperzija prihoda najmanja na Amsterdam aukciji po drugoj najvišoj ceni.

Kartel na aukciji nastaje kad se licitanti dogovore pre aukcije da izaberu svog predstavni-ka koji će učestvovati na aukciji, dok ostali članovi kartela ne učestvuju. Na ovaj način se smanjuje konkurencija na aukciji, što omogućava predstavniku kartela da kupi predmet po nižoj ceni. Razlika između cene koju bi pobednik platio na aukciji kad kartel ne bi postojao i niže cene koju plaća kad postoji kartel, predstavlja kartelski profit koji članovi kartela dele međusobno. Kartel organizuje predaukciju na kojoj bira svog predstavnika koji će učestvovati na glavnoj aukciji.

Eksperimentalno istraživanje formiranja kartelskog sporazuma na engleskoj, aukciji po najvišoj ceni i Amsterdam aukciji po najvišoj ceni izvršili su Hu, Offerman & Onderstal (2011) koji razmatraju dva slučaja, simetrične licitante i potpuno asimetrične licitante. U slučaju asimetričnih licitanata Amsterdam aukcija po drugoj najvišoj ceni ima dve ravnoteže, agresivnu i pasivnu ravnotežu. U pasivnoj ravnoteži slabi licitanti u prvoj fazi podnose ponudu koja je manja ili jednaka njihovoj vrednosti, dok u agresivnoj ravnoteži podnose ponudu koja je jednaka donjoj granici intervala vrednovanja jakih licitanata. U agresivnoj ravnoteži Amsterdam aukcije po drugoj najvišoj ceni postoji manja verovatno-ća sklapanja kartelskog sporazuma nego na aukciji po najvišoj ceni i engleskoj aukciji.

U slučaju asimetričnih licitanata postoji s jakih licitanata i n-s slabih. Jaki licitanti glasaju za formiranje kartela i kartel nastaje samo ako svi jaki licitanti glasaju za kartel. Trošak

HIBRIDNE AUKCIJE I AUKCIJE SA PREMIJOM18formiranja kartela je c i on predstavlja potencijalnu kaznu koju plaćaju članovi kartela ukoliko kartel otkrije komisija za zaštitu konkurencije. Kartel će biti formiran ako je za sve članove kartela očekivana korist od formiranja kartela veća od troška njegovog formiranja. Članovi kartela organizuju predaukciju na kojoj licitant sa najvećom ponudom predstavlja kartel na glavnoj aukciji. Pobednik predaukcije plaća svakom članu kartela udeo 1/(s-1) od svoje ponude na predaukciji.

U slučaju simetričnih licitanata verovatnoća formiranja kartela je ista za sve tri aukcije, ali je kartel manje stabilan na aukciji po najvišoj ceni i Amsterdam aukciji. Međutim, stabilnost kartela nije predmet razmatranja istraživanja koje su sproveli Hu, Offerman & Onderstal (2011). U asimetričnom slučaju vrednost koju ima jaki licitant uvek je veća od vrednosti slabog licitanta i verovatnoća formiranja kartela je manja na Amsterdam aukciji po drugoj najvišoj ceni nego na engleskoj aukciji. S druge strane, verovatnoća formiranja kartela je veća na engleskoj nego na aukciji po najvišoj ceni. Konačno, ako je na Am-sterdam aukciji po drugoj najvišoj ceni ostvarena pasivna ravnoteža, veća je verovatnoća formiranja kartela na ovoj aukciji nego na aukciji po najvišoj ceni, dok ako je ostvarena agresivna ravnoteža Amsterdam aukcije po drugoj najvišoj ceni, veća je verovatnoća for-miranja kartela na aukciji po najvišoj ceni.

Eksperimentalni rezultati pokazuju da je u simetričnom slučaju kartel formiran na aukciji po najvišoj ceni u većem broju slučajeva, nego što to predviđaju teorijski rezultati. Naime, pre nego što je uvedena mogućnost formiranja kartela u eksperiment, konkurencija je bila najintenzivnija na aukciji po najvišoj ceni, rezultujući u najnižem profitu za licitante, što je imalo za posledicu da bude formiran najveći broj kartela na ovoj aukciji kad je dozvoljena mogućnost formiranja kartela. Drugo, na aukciji po najvišoj ceni predstavnik kartela je mogao da odredi iznos profita koji će ostvariti na aukciji, jer je iznos koji plaća na aukciji određen njegovom ponudom. Na engleskoj aukciji profit predstavnika kartela je neizve-sniji jer iznos koji plaća na aukciji zavisi od ponude drugih licitanata. Ova neizvesnost u pogledu profita dovela je do većeg formiranja kartela na aukciji po najvišoj ceni. Na aukciji po najvišoj ceni kartel je češće formiran nego na engleskoj aukciji, a na engleskoj aukciji kartel je češća pojava nego na Amsterdam aukciji po drugoj najvišoj ceni. Kod asi-metričnih licitanata, kartel je formiran u manjem broju slučajeva na Amsterdam aukciji po drugoj najvišoj ceni, nego na ostale dve aukcije kod kojih je verovatnoća formiranja kartela bila gotovo ista u eksperimentu, iako bi prema teorijskim rezultatima trebalo da bude manje kartela na aukciji po najvišoj ceni.

Rezultat koji nije u skladu sa teorijskim predviđanjima je da su licitanti koji su imali nižu vrednost češće glasali za formiranje kartela, dok je prema teorijskim rezultatima verovat-noća formiranja kartela nezavisna od vrednosti. Biheviorističko objašnjenje ovog rezultata je da su licitanti sa niskim vrednostima shvatili da ne mogu da pobede na aukciji i da im je bolje da učestvuju u kartelu.


6. ANTVERPEN AUKCIJAU slučaju dobara privatne vrednosti, Amsterdam aukcija po drugoj najvišoj ceni ekviva-lentna je Antverpen aukciji koja se odvija u dve faze. U prvoj fazi licitanti učestvuju na engleskoj aukciji i aukcionar postepeno povećava cenu dok ne preostanu dva licitanta. Cenu po kojoj je završena prva faza, X, možemo posmatrati kao endogeno određenu rezervacionu cenu za drugu fazu. U drugoj fazi učestvuju preostala dva licitanta na engle-skoj aukciji, pri čemu je početna cena X. Licitant koji poslednji ostane aktivan pobeđuje, plaća iznos po kome je gubitnik u drugoj fazi odustao od aukcije i oba licitanta dobijaju premiju koja je proporcionalna razlici gubitničke ponude u drugoj fazi i cene po kojoj je završena prva faza aukcije, (0,1 / 2]α ∈ . Ako oba licitanta u drugoj fazi odustanu od aukcije u isto vreme, slučajnim putem se određuje pobednik, a oba licitanta dobijaju pre-miju. Ako dva od 3 preostala aktivna licitanta istovremeno odustanu u prvoj fazi po ceni X, preostali aktivni licitant ulazi u drugu fazu, plaća cenu X i nijedan licitant ne dobija premiju. Ukoliko svi preostali aktivni licitanti odustanu u prvoj fazi po ceni X, slučajnim putem se određuje pobednik od ovih licitanata i nijedan licitant ne dobija premiju. Kako navode Hu, Oferman i Zou (2017) u Antverpenu je iznos premije obično bio određen na nivou α=0,1.

Ravnotežne strategije simetričnih licitanata na Antverpen aukciji koji mogu da budu od-bojni ili skloni prema riziku razmatraju Hu, Oferman i Zou (2011) i dolaze do zaključka da se očekivani prihod prodavca povećava sa povećanjem licitantove tolerantnosti prema riziku, što znači da će prodavac koji je neutralan prema riziku imati manji očekivani prihod na Antverpen nego na engleskoj aukciji ako ponudi premiju licitantima koji su odbojni prema riziku i veći očekivani prihod nego na engleskoj aukciji ako ponudi premiju licitantima koji su skloni prema riziku.

Detaljniju analizu Antverpen aukcije izvršili su Hu, Offerman i Zou (2017). Ukoli-ko su licitanti neutralni prema riziku, prema teoremi o ekvivalentnosti očekivanih prihoda engleska i Antverpen aukcija donose isti očekivani prihod prodavcu. Na en-gleskoj aukciji prihod prodavca jednak je drugoj najvišoj vrednosti, dok je na Antver-pen aukciji prihod jednak ponderisanom proseku druge i treće najviše ponude, tj.

. Dakle, prihod na Antverpen aukciji je funkcija dve slučajne promenljive izvučene iz iste funkcije raspodele, pa je disperzija prihoda (va-rijansa) manja na Antverpen nego na engleskoj aukciji. Drugim rečima, engleska aukcija predstavlja povećanje disperzije koje ne menja očekivanu vrednost5 u odnosu na Antver-pen aukciju. Kad su licitanti neutralni prema riziku, a prodavac odbojan prema riziku, prodavac preferira Antverpen u odnosu na englesku aukciju.

Ako su vrednosti međuzavisne, prisustvo premije umanjuje osetljivost ponude licitanta na njegov signal, tako da se umanjuje efekat međuzavisnosti (linkage principle) što do-vodi do umanjenja očekivanog prihoda prodavca. Međutim, Hu, Offerman i Zou (2017) dokazuju da ukoliko je prodavac odbojan prema riziku (bez obzira na relativni odnos odbojnosti prema riziku između kupca i prodavca), uvek postoji neki iznos premije koji dovodi i kupca i prodavca u bolji položaj. Objašnjenje je da smanjenje varijabilnosti pri-hoda povećava očekivanu korisnost prodavca koji je odbojan prema riziku u većoj meri

5 U smislu Rotschild i Stiglitz (1970).

HIBRIDNE AUKCIJE I AUKCIJE SA PREMIJOM20nego što smanjenje očekivanog prihoda umanjuje njegovu očekivanu korisnost. U ovoj situaciji Antverpen aukcija dovodi do ex ante poboljšanja u Paretovom smislu u odnosu na englesku aukciju.

Kao što smo već konstatovali, Antverpen aukcija je ekvivalentna Amsterdam aukciji po drugoj najvišoj ceni u slučaju dobara privatne vrednosti. Brunner, Hu i Oechssler (2014) razmatraju strategije licitanata na Antverpen aukciji za licitante koji su neutralni, odbojni ili skloni prema riziku. Pretpostavka je da licitanti poseduju konstantnu apsolutnu odboj-nost prema riziku, predstavljenu parametrom λ. Ako je λ = 0, licitant je neutralan prema riziku, za λ > 0 licitant je odbojan prema riziku, a za λ < 0 sklon prema riziku.

SLIKA 1. STRATEGIJE LICITANATA NA ANTVERPEN AUKCIJI

b(v)

v

odbojni prema riziku

vrednost

neutralni prema riziku

skloni prema riziku

Izvor: Brunner, Hu i Oechssler, (2014)

Ravnotežna strategija za licitanta se određuje na sličan način kao u postupku koji smo prethodno prikazali za Amsterdam aukciju. Osobina ravnotežne strategije je da je opa-dajuća po λ, tj. iznos ponude opada sa povećanjem odbojnosti prema riziku. Drugo, rav-notežna strategija je rastuća funkcija premije, α. Na prethodnom grafikonu prikazane su ravnotežne strategije za licitante, gde se može videti da bez obzira na stav prema riziku, licitant podnosi ponudu koja je veća od vrednosti.

Na osnovu prethodne slike možemo da vidimo da licitant koji je odbojan (sklon) prema riziku podnosi niže (više) ponude od licitanta koji je neutralan prema riziku. Stoga je očekivani prihod prodavca na Antverpen aukciji veći (manji) od očekivanog prihoda na engleskoj aukciji ako su licitanti skloni (odbojni) prema riziku.

U eksperimentalnom istraživanju koje su sproveli Brunner, Hu i Oechssler (2014) ispita-nici su podeljeni u 2 grupe u zavisnosti od testom utvrđenog stava prema riziku (odbojni i skloni prema riziku). Eksperimentalni rezultati potvrđuju da je prihod prodavca veći kad


su licitanti skloni nego kad su odbojni prema riziku. Prihod prodavca u eksperimentu je bio malo veći od teorijskog nivoa očekivanog prihoda kad su licitanti skloni prema riziku i značajno manji kad su licitanti odbojni prema riziku, uz neto rezultat da je ostvareni prihod od obe grupe ispitanika zajedno manji od teorijskog nivoa očekivanog prihoda. Os-tvareni prihod na Antverpen aukciji u eksperimentu za ispitanike koji su odbojni (skloni) prema riziku je manji (veći) od ostvarenog prihoda na engleskoj aukciji. Antverpen aukcija ima niži nivo efikasnosti od engleske aukcije, posebno kad su licitanti skloni prema riziku.

Brunner, Hu i Oechssler (2014) imaju nekoliko objašnjenja za odstupanje strategije li-citanta u eksperimentu od ravnotežne strategije. Prvo, licitant može da ima uverenje da drugi licitanti imaju drugačiji koeficijent apsolutne odbojnosti prema riziku od njega. Ako jedan licitant ima uverenje da su ostali licitanti odbojniji prema riziku od njega, podneće veću ponudu nego u simetričnoj ravnoteži zasnovanoj na identičnom stavu prema riziku svih licitanata. Drugo, licitanti mogu da koriste heurističke strategije: (a) da ostanu ak-tivni dok cena ne postane jednaka vrednosti, (b) da ostanu aktivni dok cena ne postane jednaka vrednosti uvećanoj za tekuću premiju (određenoj kao razlika između trenutne cene koju određuje aukcionar i cene po kojoj je završena prva faza aukcije), (c) da napu-ste aukciju odmah nakon što na aukciji preostanu dva licitanta od 4 koliko učestvuje na aukciji, (d) da napuste aukciju odmah nakon što prvi licitant napusti aukciju. Profit licita-nata za poslednje dve heurističke strategije je značajno manji od profita sa ravnotežnom strategijom, dok je za prve dve heurističke strategije profit licitanta neznatno manji od profita sa ravnotežnom strategijom. Eksperimentalni rezultati ukazuju da ponuda licitanta u drugoj fazi Antverpen aukcije (koja je ekvivalentna Amsterdam aukciji po drugoj najvišoj ceni) zavisi od cene po kojoj je završena prva faza aukcije, što nije u skladu sa ravno-težnom strategijom u savršenoj bajesijanskoj ravnoteži koju smo prethodno izveli. Treće objašnjenje je da tokom eksperimenta licitanti prilagođavaju svoju strategiju u zavisnosti od ishoda u prethodnom periodu. Naime, ako pobednik aukcije u jednom periodu ima vrednost veću od cene, u narednom periodu će podnositi ponude manje agresivno (ovo je potvrđeno u eksperimentu u 6 od 7 takvih slučajeva). S druge strane, ako licitant koji ima vrednost veću od cene koju je platio pobednik ne pobedi na aukciji u jednom periodu, u narednom periodu će podnositi ponude agresivnije (ovo je potvrđeno u eksperimentu u 24 od 43 takva slučaja).

7. PRIMENEU prethodnom istraživanju, Trifunović and Ristić (2012), pokazali smo da su hibridne aukcije mogle da donesu mnogo veći prihod od privatizacije u Srbiji. Naime, većina preduzeća u privatizaciji je prodata na engleskoj aukciji i u skoro polovini slučajeva na aukciji je učestvovao samo jedan licitant koji je platio rezervacionu cenu koju je prodavac odredio, tj. najnižu cenu koja je prihvatljiva prodavcu. Mala zainteresovanost licitanata je u nekim slučajevima verovatno bila posledica kartelskog sporazuma. Svakako bi bilo bolje da je korišćena neka od hibridnih aukcija koja bi umanjila verovatnoću sklapanja kartelskog dogovora i motivisala veći broj licitanata da učestvuju na aukciji. Engleska aukcija je u ovom slučaju predstavljala najlošiji izbor i sigurno je da bi bilo koji oblik hibridne aukcije doneo državi značajno veći prihod od prodaje preduzeća u privatizaciji.

HIBRIDNE AUKCIJE I AUKCIJE SA PREMIJOM22U drugom istraživanju, Stojadinović et al. (2019), razmatrali smo primenu hibridnih aukcija za dodelu trasa vozova na železnici. U većini evropskih zemalja u železničkom saobraćaju postoji jedan dominantan operater u državnom vlasništvu koji ima istorijski nasleđena prava na određene trase vozova. U cilju povećanja stepena konkurencije na železničkom tržištu, neophodno je uvesti aukcije za trase vozova na kojima bi operateri podnosili ponude koje predstavljaju iznos koji su spremni da plate za korišćenje određene trase. S obzirom da su licitanti asimetrični, tj. da postoji jedan jači i nekoliko slabijih lici-tanata, hibridne aukcije su najlogičnije rešenje jer omogućavaju i slabijim licitantima da pobede ili da dobiju premiju. Na aukcijama za trase vozova koje se ponavljaju učestvuju uvek isti licitanti i postoji visok rizik od sklapanja kartelskog sporazuma, pa je to drugi razlog koji ide u prilog korišćenju hibridnih aukcija.

U simulacionoj analizi koju smo predstavili u ovom radu pokazali smo da u slučaju asimetričnih licitanata Englesko-holandska aukcija donosi najveći prihod upravljaču in-frastrukture uz najnižu varijabilnost ukupnog prihoda, zatim sledi Amsterdam aukcija, pa aukcija po najvišoj ceni, dok engleska aukcija donosi ubedljivo najniži prihod.

Hibridne aukcije se takođe koriste i na aukcijama za kupovinu električne energije od proizvođača. Na ovim aukcijama pobeđuje licitant koji ima najnižu ponudu, tj. spreman je da proda električnu energiju po najnižoj ceni, Trifunović and Ristić (2013). Ove aukcije su složenije od onih koje smo razmatrali u ovom radu jer se na ovim aukcijama ne kupuje električna energija samo od jednog snabdevača, već od većeg broja njih. Pošto na ovim aukcijama koje se ponavljaju učestvuju isti licitanti, postoji visok rizik od sklapanja kar-telskog sporazuma koji je značajno umanjen korišćenjem hibridnih aukcija.

8. ZAKLJUČAKStandardne aukcije imaju određene prednosti i nedostatke. Stoga su konstruisane hibrid-ne aukcije koje kombinuju prednosti standardnih aukcija. Za primenu teorije aukcija u praksi najznačajniji su rezultati koji se tiču povećanja stepena konkurencije i sprečavanja nastanka kartelskog sporazuma, i oba cilja se postižu primenom hibridnih aukcija. Hi-bridne aukcije i posebno aukcije sa premijom su pogodne u situaciji kad su licitanti asi-metrični, tako da slabiji licitanti mogu da dobiju premiju što ih motiviše da duže ostanu aktivni na aukciji i povećavaju cenu za jakog licitanta.

Iako su neki oblici hibridnih aukcija korišćeni još u 16. veku, teorijska i eksperimentalna istraživanja su skoro usmerena ka ovim aukcijama u cilju proučavanja strategija lici-tanata. Rezultati teorijskih i eksperimentalnih istraživanja ukazuju na brojne prednosti hibridnih aukcija u odnosu na standardne aukcije, pa se u budućnosti može očekivati njihova još veća primena u praksi. U prethodnim teorijskim i empirijskim istraživanjima jasno smo identifikovali prednosti hibridnih aukcija u različitim primenama: za prodaju državnih preduzeća, alokaciju trasa vozova i za aukcije za kupovinu električne energije.

Buduća istraživanja vezana za hibridne aukcije na kojima se prodaje više predmeta (kao na tržištu električne energije) se mogu očekivati, iako je sa teorijskog aspekta dosta kom-plikovano odrediti strategije licitanata na ovakvim hibridnim aukcijama.


9. LITERATURAAbbink, K, Irlenbusch, B. Pezanis-Christou, P. Rockenbach, B. Sadrieh, A. and Selten, R. (2005), “An Experimental Test of Design Alternatives for British 3G/UMTS Auction”, European Economic Review, 49, 505-530.

Binmore, K. and Klemperer, P. (2002), “The Biggest Auction Ever: the Sale of the British 3G Telecom Licenses”, Economic Journal, 112, C74-C96.

Bochove, C., Boerner, L. and Quint, D. (2012), “Anglo-Dutch Premium Auctions in Eighteenth-century Amsterdam”, working paper.

Brunner, C., Hu, A., Oechssler, J., (2014), “Premium Auctions and Risk Preferences: An Experimental Study”, Games and Economic Behavior, 87, 467–484.

Dutra, J. (2001), Três Ensaios Sobre Leilões Hibrídos (Three Essays on Hybrid Aucti-ons), Phd thesis, EPGE, Rio de Janeiro, Brasil.

Dutra, J. and Menezes, F. (2002), “Hybrid Auctions”, Economic Letters, 77, 301-307.

Goeree, J. and Offerman, T. (2004), “The Amsterdam Auction”, Econometrica, 72(1), 281-294.

Hu, A., Offerman, T., Onderstal, S., (2011), “Fighting Collusion in Auctions: An Experi-mental Investigation”, International Journal of Industrial Organization, 29, 84–96.

Hu, A., Offerman, T., Zou, L., (2011), “Premium Auctions and Risk Preferences”, Journal of Economic Theory, 146, 2420–2439.

Hu, A., Offerman, T., Zou, L., (2018), “How Risk Sharing may Enhance Efficiency of English Auctions”, Economic Journal, 128, 1235–1256.

Klemperer, P. (1998), “Auctions with Almost Common Values: ''The Wallet Game'' and its Applications”, European Economic Review, 42, 757-769.

Klemperer, P. (2004): Auctions: Theory and Practice, New Jersey, Princeton University Press.

Levin, D., Ye, L., (2008), “Hybrid Auctions Revisited”, Economics Letters, 99, 591–594.

Onderstal, S., (2017), “Premium Auctions in the Field”, Working paper.

Rothschild, M., and Stiglitz, J. (1970), “Increasing risk: I. A definition”, Journal of Eco-nomic Theory, 2(3), 225-243.

Stojadinović, N., Bošković, B. Trifunović, D. and Janković, S. (2019), “Train Path Conge-stion Management: Using Hybrid Auctions for Decentralized Capacity Allocation”, Under review.

HIBRIDNE AUKCIJE I AUKCIJE SA PREMIJOM24Trifunović, D. (2010). Optimal Auction Mechanisms with Private Values”, Economic Annals, 184, 71-112 .

Trifunović, D. (2011), “Single Object Auctions with Interdependent Values”, Economic Annals, 187, 125-170.

Trifunović, D., and Ristić, B. (2012), “Optimality of English and First-price Auctions in Serbian Privatisation”. in B. Cerović, M. Jakšić, Z. Mladenović and A Praščević (Eds.), From Global Crisis to Economic Growth: which Way to take? Volume I: Economics (323-345), Faculty of Economics, Belgrade.

Trifunović, D., and Ristić, B. (2013), “Multi-Unit Auctions in the Procurement of Electri-city”, Economic Annals, 197, 47-77.


MAJA RIBIĆ1


MILUTIN ŽIVANOVIĆ2


IMPLIKACIJE REVIZIJE KONCEPTUALNOG OKVIRA ZA FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE NA IZMENE RAČUNOVODSTVENE REGULATIVE POVEZANE SA LIZINGOM

IMPLICATIONS OF CONCEPTUAL FRAMEWORK FOR FINANCIAL REPORTING REVISION ONCHANGESIN THE LEASE ACCOUNTING

JEL KLASIFIKACIJA: M41

1 Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu2 Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu

IMPLIKACIJE REVIZIJE KONCEPTUALNOG OKVIRA ZA FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE NA IZMENE RAČUNOVODSTVENE REGULATIVE POVEZANE SA LIZINGOM26

APSTRAKT:

U savremenom dinamičnom poslovnom okruženju, informacione potrebe korisnika finan-sijskih izveštaja sve su zahtevnije i promenljivije. Samim tim, pravila koja su u prošlosti omogućavala dobijanje adekvatnih informacija mogu, u novonastalim okolnostima, pre-stati da ispunjavaju svoju osnovnu ulogu. Upravo iz tog razloga Odbor za međunarodne računovodstvene standarde (IASB) kontinuirano prati primenu pravila koja su sadržana u Konceptualnom okviru za finansijsko izveštavanje i Međunarodnim standardima finansij-skog izveštavanja i preispituje njihov kvalitet. Izmene koje su nastale donošenjem novog Konceptualnog okvira dovele su do izmena u postojećim i do donošenja novih računovod-stvenih standarda. Do skoro važeći standard koji je regulisao oblast lizinga, MRS 17, svo-jim zahtevima nije omogućavao dobijanje finansijskih izveštaja koji pružaju informacije sa fundamentalnim kvalitativnim karakteristikama koje zahteva novi Konceptualni okvir pre svega zbog različitog računovodstvenog tretmana finansijskog i operativnog lizinga. Odbor za međunarodne računovodstvene standarde je iz tog razloga radio na donošenju novog standarda o lizingu, MSFI 16, koji predstavlja jedan od prvih računovodstvenih standarda koji je nastao kao direktna posledica nove paradigme finansijskog izveštavanja.

ABSTRACT:

In a modern dynamic business environment, the information needs of users of financial statements are increasingly demanding and more variable. Consequently, the rules that in the past enabled the obtaining of adequate information can, in the new circumstances, cease to fulfill their basic role. For this reason, the International Accounting Standards Board (IASB) continuously monitors the implementation of the rules contained in the Conceptual Framework for Financial Reporting and International Financial Reporting Standards and reviews their quality. Changes resulting from the adoption of the new Conceptual Framework have led to changes in the existing and to the adoption of new ac-counting standards. Standard that untill recently regulated leasing transactions, IAS 17 did not provide financial statements that contained informations with the fundamental qualitative characteristics required by the new Conceptual Framework, primarily due to the different accounting treatment of financial and operating leases. For this reason, the International Accounting Standards Board has been working on the adoption of a new lease standard, IFRS 16, which is one of the first accounting standards that emerged as a direct consequence of the new financial reporting paradigm.

KLJUČNE REČI:KONCEPTUALNI OKVIR, FINANSIJSKI LIZING, OPERATIVNI LIZING, MRS 17, MSFI 16

KEY WORDS:CONCEPTUAL FRAMEWORK, FINANCIAL LEASE, OPERATING LEASE, IAS 17, IFRS 16


UVODIzmene koje su nastale u Konceptualnom okviru, a koje se u prvom redu odnose na novi cilj finansijskog izveštavanja, nove kvalitativne karakteristike finansijskih informacija i nove definicije imovine i obaveza, morale su biti praćene izmenama u standardima, s ob-zirom da sam Okvir predstavlja osnov za formulisanje i donošenje računovodstvenih stan-darda. Kao posledica promena u Okviru došlo je i do promena onog dela računovodstvene regulative koja se bavi lizingom. Do skoro važeći standard MRS 17 svojim zahtevima nije omogućavao dobijanje finansijskih izveštaja koji pružaju informacije sa karakteristika-ma koje zahteva novi Konceptualni okvir te je Odbor za međunarodne računovodstvene standarde odlučio da krene u proces donošenja novog standarda o lizingu. Novi standard o lizingu, MSFI 16, primenjuje se od 1. januara 2019. godine. Zahtevi ovog standarda usklađeni su sa novom paradigmom finansijskog izveštavanja i korisnicima finansijskih izveštaja obezbeđuju dobijanje kvalitetnijih informacija o lizing transakcijama.

U prvom delu ovog rada predstavljene su ključne novine koje će sa sobom doneti novi Konceptualni okvir. Fokus je stavljen na one novine koje se odnose na cilj finansijskog izveštavanja, kvalitativne karakteristike finansijskih informacija i nove definicije imovine i obaveza. U drugom delu rada istaknuti su nedostaci do sada važećeg standarda o lizingu (MRS 17), budući da pomenuti standard svojim zahtevima nije omogućavao dobija-nje finansijskih informacija sa kvalitativnim karakteristikama koje su zahtevane novim Konceptualnim okvirom i da je u ključnim delovima bio u potpunoj koliziji sa novim Konceptualnim okvirom. Treći deo rada bavi se zahtevima novog standarda o lizingu. Ukazivanjem na novine koje on donosi, posebno u vezi sa definicijom lizinga, identifiko-vanjem lizing imovine i brisanjem razlike između finansijskog i operativnog lizinga jasno se može uočiti da ove promene koincidiraju sa promenama koje su sadržane u novom Konceptualnom okviru. Poslednji deo rada skreće pažnju na uticaj koji će promene u MSFI 16 imati na bilans stanja, bilans uspeha i ključne racio pokazatelje entiteta koji se javljaju u ulozi zakupaca.

1. KLJUČNE NOVINE U KONCEPTUALNOM OKVIRU ZA FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJEKako bismo što bolje razumeli novine u pogledu računovodstvenog tretmana lizing tran-sakcija koje su sadržane u MSFI 16, neophodno je da se prethodno osvrnemo na ključne promene koje je sa sobom doneo revidirani Konceptualni okvir za finansijsko izveštava-nje, imajući u vidu da je Okvir polazna osnova prilikom formulisanja i donošenja bilo kog MRS i MSFI.

Moglo bi se reći da smo svedoci jednog revolucionarnog perioda kroz koji prolaze teorija i praksa finansijskog izveštavanja. Najbolji dokaz za to jeste nedavno završen proces revizi-je i donošenja novog Konceptualnog okvira za finansijsko izveštavanje. Celokupan proces započeo je kao zajednički projekat Odbora za međunarodne računovodstvene standarde (International Accounting Standards Board) i Odbora za standarde finansijskog raču-


novodstva (Financial Accounting Standards Board)3. Ova dva ključna računovodstvena regulatorna tela su 2004. godine pokrenula zajednički projekat u cilju postizanja globalne harmonizacije računovodstvene regulative, ali i zbog unapređenja kvaliteta i uklanjanja određenih nedostataka i nekonzistentnosti koji su bili karakteristični za postojeće koncep-tualne okvire4. Do 2010. godine završene su dve faze projekta koje su sa sobom donele značajne promene u pogledu definicije osnovnih korisnika finansijskih izveštaja i osnov-nog cilja finansijskog izveštavanja kao i kvalitativnih karakteristika finansijskih informa-cija5. Septembra 2012. godine, Odbor za međunarodne računovodstvene standarde do-nosi odluku da samostalno nastavi proces revizije Konceptualnog okvira sa prvenstvenim fokusom koji je stavljen na definisanje elemenata finansijskih izveštaja i uslovima za njihovo priznavanje kao i na definisanje osnova za vrednovanje i novih zahteva u pogledu prezentacije i obelodanjivanja pojedinih računovodstvenih kategorija. Nakon četrnaest godina dugog procesa revizije, tokom 2018. godine, objavljen je novi Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje, pri čemu je kao efektivni datum primene definisan 1. januar 2020. godine.

Novi računovodstveni standard o lizingu – MSFI 16 predstavlja jedan od prvih standarda koji je donet pod uticajem nove paradigme finansijskog izveštavanja i kao takav predstav-lja personifikaciju novog pravca razvoja računovodstvene regulative. Kamen temeljac za navedene promene predstavljao je upravo novi Konceptualni okvir za finansijsko izvešta-vanje.

Jedna od ključnih promena u Konceptualnom okviru odnosi se na novu definiciju cilja finansijskog izveštavanja u kojoj se od finansijskih izveštaja očekuje da primarnim kori-snicima obezbede informacije koje su korisne za donošenje odluka o ulaganju resursa u određeni entitet. Zapravo, korisnicima je neophodno obezbediti informacije o ekonom-skim resursima koje određeni entitet koristi i pravima koja drugi polažu u odnosu na posmatrani entitet kao i o tome koliko se uspešno menadžment entiteta “stara” o imovini koja mu je poverena na upravljanje. Nova definicija cilja finansijskog izveštavanja impli-cira da bi korisnicima finansijskih izveštaja trebalo staviti na raspolaganje što veći broj informacija o ekonomskim resursima koje entiteti koriste kao i što većem broju prava koje drugi polažu u odnosu na entitet. Novi standard o lizingu, koji će, za razliku od prethodnog, omogućiti znatno širi obuhvat lizing transakcija u finansijskim izveštajima, predstavlja direktnu potvrdu prethodne tvrdnje.

Najznačajniju promenu u pogledu kvalitativnih karakteristika finansijskih informacija svakako predstavlja njihovo raslojavanje na fundamentalne i unapređujuće kvalitativne karakteristike kao i napuštanje koncepta opreznosti i uvođenje koncepta neutralnosti6. Kao fundamentalne kvalitativne karakteristike istaknute su relevantnost i verodostojna prezentacija. To su kvalitativne karakteristike koje finansijske informacije moraju posedo-vati u svakom trenutku kako bi bile korisne za donošenje odluka o ulaganju sredstava u entitet, pri čemu njihov nedostatak ne može biti supstituisan postojanjem unapređujućih kvalitativnih karakteristika. Napuštanjem koncepta opreznosti računovodstvo se značaj-no udaljilo od tradicionalnog konzervativizma i, po prvi put od svog nastanka, odbacilo

3 Za više informacija pogledati http://www.iasplus.com/en/projects/major/cf-iasb. 4 Whittington G. (2008), str. 139-168.5 Za više informacija pogledati: Škarić Jovanović K. (2011)6 Nobes C, Stadler C. (2014), str. 3.


opreznost kao poželjnu kvalitativnu karakteristiku. Pri tome, preciznosti radi, treba ima-ti u vidu da Odbor za međunarodne računovodstvene standarde poznaje dva koncepta opreznosti: jedan koji se manifestuje kroz asimetričan računovodstveni tretman nereali-zovanih dobitaka i gubitaka (asymmetric prudence) i drugi koji se odnosi na opreznost prilikom vršenja procena u uslovima neizvesnosti, nezavisno od toga na koju se računo-vodstvenu kategoriju procena odnosi (cautious prudence). Ovo je bitno naglasiti, zato što se, ne tako retko, možemo sresti sa konstatacijom da opreznost zapravo nije isključena kao kvalitativna karakteristika iz Konceptualnog okvira. To jeste tačno ali samo ukoliko govorimo o opreznosti prilikom vršenja procena (cautious prudence). Međutim, ukoliko govorimo o opreznosti u smislu asimetričnog računovodstvenog tretmana nerealizovanih dobitaka i gubitaka (asymmetric prudence), što i jeste ono što se u duhu našeg jezika pod ovim pojmom smatra, takva opreznost jeste isključena kao kvalitativna karakteristika iz novog Konceptualnog okvira i više ne predstavlja zvezdu vodilju u procesu donošenja računovodstvenih standarda.

Posmatrajući novu definiciju cilja finansijskog izveštavanja može se zaključiti da je u no-vom Konceptualnom okviru došlo do znatnog sužavanja kruga korisnika koji se smatraju tzv. primarnim korisnicima finansijskih izveštaja i da se primarnom grupom korisnika smatraju samo oni stejkholderi koji svoja novčana sredstva stavljaju na raspolaganje entitetu, bilo kroz ulaganja u hartije od vrednosti, bilo kroz direktne novčane pozajmice. Dakle, primarnom grupom korisnika smatraju se postojeći i potencijalni investitori kao i postojeći i potencijalni poverioci i ostali zajmodavci, pri čemu se implicitna prednost, suprotno dosadašnjoj tradiciji, daje investitorima, odnosno, onima koji na finansijskim tržištima ulažu svoja sredstva kako u vlasničke tako i u dužničke hartije od vrednosti konkretnog entiteta7. Ovo i ne treba da čudi, budući da su upravo krupni institucionalni investitori bili ti koji su vršili najveći pritisak na regulatorna tela kako bi se pokrenuo pro-ces globalne harmonizacije finansijskog izveštavanja. Naime, globalizovana finansijska tržišta stvorila su potrebu investitora za jedinstvenom osnovom sastavljanja finansijskih izveštaja koja bi omogućila produkovanje “standardizovanih” računovodstvenih informa-cija, odnosno, formalnu i materijalnu uporedivost finansijskih izveštaja na bazi kojih bi se donosile kvalitetne odluke o plasiranju slobodnih novčanih sredstava.

Još jedna od promena koju je sa sobom doneo novi Konceptualni okvir odnosi se na novu definiciju imovine. U procesu donošenja Okvira i kreiranja nove definicije imovine, Odbor za međunarodne računovodstvene standarde je posebnu pažnju posvetio značaju defini-sanja imovine kao ekonomskog resursa, kao i značaju prava povezanih sa ekonomskim resursom i kontrole nad resursom kao ključnih faktora prilikom utvrđivanja postojanja imovine.

Nova definicija imovine u Konceptualnom okviru se, za razliku od prethodne, sastoji iz dva dela. U prvom delu definicije naglašava se da imovina predstavlja ekonomski resurs kontrolisan od strane entiteta koji je nastao kao posledica prošlog događaja, dok se u dru-gom delu definicije bliže pojašnjava pojam ekonomskog resursa i zapravo se objašnjava da ekonomski resurs predstavlja pravo koje proističe iz njegovog posedovanja i koje ima potencijal da proizvede buduće ekonomske koristi. Novom definicijom imovine regulator je želeo da istakne dve stvari. Prvo, za identifikovanje postojanja imovine nije bitan njen fizički oblik već prava koja su u njoj sadržana, a čije postojanje stvara potencijal za ostva-

7 International Accounting Standards Board (2013), str. 20.


rivanje budućih ekonomskih koristi. Ono što, na primer, neku nekretninu ili opremu čini ekonomskim resursom nije njihov fizički oblik i njihovo postojanje kao takvih već različita prava koja iz njih mogu proisticati i koja entitetu obezbeđuju potencijal za generisanje budućih ekonomskih koristi. Drugo, za identifikovanje postojanja imovine nije neophodno postojanje očekivanih budućih ekonomskih koristi koje su povezane sa nekim ekonom-skim resursom, već je pre svega bitno da on ima potencijal da stvara buduće ekonomske koristi iako se taj potencijal možda nikada neće efektuirati, iako se buduće ekonomske koristi možda nikada neće uliti u entitet8.

Iako i prethodni i novi Konceptualni okvir ističu da kontrola nad resursom predstavlja potreban uslov kako bi se zadovoljila definicija imovine, prethodni Okvir, za razliku od no-vog, nije definisao šta se tačno pod pojmom kontrole podrazumeva. Upravo iz tog razloga se tokom procesa donošenja revidiranog Okvira insistiralo na jasnom definisanju pojma kontrole. U novom Okviru se ističe da se može smatrati da entitet poseduje kontrolu nad ekonomskim resursom ukoliko ima trenutnu mogućnost da odlučuje i usmerava na koji način će se konkretan resurs koristiti kao i ukoliko ima mogućnost da prisvaja ekonomske koristi koje taj resurs proizvodi. U ovoj definiciji kontrole se ne spominje da je za postoja-nje kontrole neophodno da entitet snosi i rizike koji su povezani sa konkretnim resursom što je odigralo značajnu ulogu prilikom definisanja novih računovodstvenih pravila pove-zanih sa lizingom.

Novi Konceptualni okvir je sa sobom doneo i novu definiciju obaveza i to pre svega da bi se izvršilo njeno usaglašavanje sa novom definicijom imovine. Prema novom Okviru oba-veza je zapravo sadašnja obaveza da se izvrši transfer određenog ekonomskog resursa, a koja je nastala kao rezultat prošlog događaja. Takođe se daje pojašnjenje da sadašnja obaveza predstavlja dužnost, odnosno, odgovornost entiteta za koju ne postoji praktična mogućnost da se izbegne. Ovo bi zapravo značilo da sadašnja obaveza postoji čak i kada se zasniva na nekoj uobičajenoj praksi, objavljenoj politici ili datoj izjavi, kao i kada njen nastanak zavisi on nekog budućeg događaja na koji samo preduzeće može uticati, ali pod pretpostavkom da entitet nema praktičnu mogućnost da je izbegne9.

2. NEDOSTACI RAČUNOVODSTVENOG TRETMANA LIZING UGOVORA PRI PRIMENI MRS 17 I POTREBA ZA NOVIM PRAVILIMAPrvi standard koji je definisao pravila za računovodstveni tretman poslova lizinga bio je MRS17. Glavnu odliku ovog standarda predstavljala je obaveza klasifikovanja svih lizing ugovora na finansijske i operativne. U zavisnosti od toga u koju je od dve pomenute kategorije ugovor o lizingu klasifikovan razlikovala su se i pravila za računovodstveno obuhvatanje lizing transakcija kako u knjigama zakupca tako i u knjigama zakupodavca. Osnovni kriterijum za klasifikaciju lizinga na finansijski i operativni odnosio se na to da li ugovor prenosi suštinski sve koristi i rizike svojstvene vlasništvu sa zakupodavca na

8 International Accounting Standards Board (2015), str. 34.9 International Accounting Standards Board (2018), str. 8.


zakupca.10 Kada je lizing sličan kupovini imovine (rizici i koristi svojstveni predmetu lizinga su preneti na korisnika lizinga) on se klasifikuje kao finansijski lizing i zakupac u tom slučaju u bilansu stanja priznaje sredstva i obaveze po osnovu lizinga. U svim osta-lim slučajevima lizing se klasifikuje kao operativni. Kod operativnog lizinga ne dolazi do priznavanja sredstava i obaveza u bilansu stanja, već se on tretira vanbilansno.11 To znači da je korisnicima finansijskih izveštaja samo u okviru napomena uz finansijske izveštaje omogućeno da se informišu o iznosu obaveza po osnovu budućih lizing plaćanja na čija se plaćanja ugovorom o operativnom lizingu zakupac obavezao. S obzirom da obaveze nisu bile prikazane u bilansu stanja operativni lizing je pružao mogućnost takozvanog vanbilasnog finansiranja.

Zbog nedostataka koji su uočeni pri primeni ovog standarda krenulo se u proces njegovog revidiranja. Međutim, ni revidirane verzije standarda nisu doprinele značajnom unapre-đenju pravila za obuhvatanje lizing transakcija. U sadašnjem ekonomskom okruženju u kojem je lizing zbog brojnih prednosti koje sa sobom nosi veoma zastupljen kao oblik pribavljanja i finansiranja stalne imovine, primena pravila sadržanih u svim verzijama MRS 17, dovela je do toga da značajan iznos obaveza ne bude iskazan u finansijskim izveštajima zakupaca. Istraživanja su pokazala da listirane kompanije koje primenjuju IFRS i US GAAP imaju oko 3,3 biliona12 dolara lizing obaveza, pri čemu, preko 85% vrednosti pomenutih obaveza nije prikazano u bilansima stanja tih kompanija.13 Glavni uzrok ovakve netransparentnosti posledica je različitog računovodstvenog tretmana finan-sijskog i operativnog lizinga.

MRS 17 je posebno kritikovan od strane korisnika finansijskih izveštaja jer nije uspeo da zadovolji njihove potrebe za informacijama koje su korisne za odlučivanje. Standard nije uspevao da verodostojno prezentuje lizing transakcije i to je kao posledicu imalo prika-zivanje nerealne slike o finansijskom i prinosnom položaju preduzeća. Postojanje dva ra-zličita modela za računovostveno obuhvatanje lizinga često je vodilo tome da transakcije koje su ekonomski vrlo slične, računovodstveno budu obuhvaćene na različite načine. Budući da su kriterijumi za klasifikaciju bili krajnje fleksibilno i nedovoljno jasno defini-sani, različiti entiteti su ugovore o lizingu sa suštinski istim karakteristikama klasifikovali na različite načine što je dalje za posledicu imalo njihov različit računovodstveni tretman i smanjenu uporedivost finansijskih izveštaja. Samim tim, finansijski izveštaji sastavljeni u skladu sa MRS 17 ne samo da nisu zadovoljavali ono što se u novom Konceptualnom okviru naziva fundamentalnim kvalitativnim karakteristikama (relevantnost i verodostojna prezentacija) već i deo unapređujućih kvalitativnih karakteristika kao što su uporedivost i razumljivost.

Odbor za međunarodne računovodstvene standarde je zaključio da su kritike koje su bile upućene na račun MRS 17 u potpunosti opravdane kao i da je ključni problem ovog standarda povezan sa nejasnim kriterijumima za klasifikovanje lizinga na finansijski i operativni te posledično na različit računovodstveni tretman ova dva tipa lizinga u finan-sijskim izveštajima za kupca. Model za obuhvatanje lizinga kod zakupodavaca ocenjen

10 Videti: International Accounting Standards Board (2003), paragrafi 7 i 8.11 Videti: Isto, paragraf 33.12 3.300.000.000.00013 International Accounting Standards Board (2016), Project Summary and Feedback Statement.


je kao relativno zadovoljavajuć i zato je odlučeno da se značajnije izmene naprave samo u onom delu koji se odnosi na računovodstveni tretman lizinga u knjigama zakupaca.14

MSFI 16 donet je 13. januara 2016. godine, a sa obaveznom primenom entiteti su mora-li da počnu od 01. januara 2019. godine. Odbor za međunarodne računovodstvene stan-darde na taj način dao je entitetima period od 3 godine da se pripreme za primenu novih pravila, pri čemu je bila dozvoljena i ranija primena standarda pre efektivnog datuma.

3. NOVA RAČUNOVODSTVENA PRAVILA ZA LIZING UGOVORE – MSFI 16Prema zahtevima novog standarda o lizingu, entitet je u obavezi da nakon zaključenja ugovora, na osnovu definicije lizinga proceni da li ugovor jeste ili sadrži lizing. S obzirom da je ustanovljeno da definicija lizinga iz MRS 17 i prateći zahtevi iz IFRIC 4 nisu zado-voljavajući, definicija lizinga u novom standardu je promenjena. U MSFI 16 je inkorpo-riran princip kontrole i dodata su brojna pojašnjenja koja treba da pomognu pri primeni definicije lizinga i da doprinesu smanjenju rizika od nekonzistentne primene standarda. Prema novoj definiciji, lizing predstavlja ugovor, ili deo ugovora, koji prenosi pravo da se koristi imovina (lizing imovina) za određeni period vremena u zamenu za naknadu.15 MSFI 16 zahteva da zakupac sve lizing ugovore obuhvata na sličan način kako je do sada obuhvatan finansijski lizing. Ovo zapravo znači da se ukida tradicionalna klasifikacija lizinga na finansijski i operativni i da se po osnovu svih lizing ugovora gde zakupac ima pravo kontrole nad lizing imovinom moraju priznati imovina i obaveze (nepriznavanje imovine i obaveza može se javiti samo u slučaju dva izuzetka16). Na ovaj način je do izražaja došao uticaj nove definicije cilja finansijskog izveštavanja, koja se nalazi u novom Konceptualnom okviru, na oblikovanje novog standarda o lizingu. Naime, kao što je ranije u radu napomenuto, polazeći od novog cilja finansijskog izveštavanja entitet treba da obezbedi korisnicima finansijskih izveštaja korisne informacije o ekonomskim resursima koje koristi kao i o pravima koje drugi polažu na njegove resurse. Uključivanjem imovine i obaveza po osnovu operativnog lizinga u finansijske izveštaje zakupca, MSFI 16 je na tragu ostvarenja ovog cilja.

Izmena definicije lizinga i unošenje prava kontrole kao glavnog faktora za utvrđivanje postojanja lizing ugovora, konzistentno je sa odlukom Odbora za međunarodne raču-novodstvene standarde da u novijim standardima kontrolu uvrsti kao primarni element prilikom određivanja da li se neki ekonomski resurs kvalifikuje za zadovoljenje definicije imovine. Tako se koncept kontrole kao i smernice za ocenu postojanja kontrole nalaze u MSFI 10 Konsolidovani finansijski izveštaji i MSFI 15 Prihodi od ugovora sa kupcima. Ovo je u krajnjoj liniji direktna posledica nove definicije imovine iz novog Konceptualnog okvira u kojoj se akcenat stavlja na značaj kontrole ekonomskih resursa i kojom se daje pojašnjenje okolnosti u kojima se smatra da entitet ima kontrolu nad resursima.

14 Videti: International Accounting Standards Board (2016), Project Summary and Feedback Statement.15 International Accounting Standards Board (2016), IFRS 16 Leases, paragraf 9.16 Videti: International Accounting Standards Board (2016), Basis for Conclusions, paragrafi BC87-BC104.


Da bi se smatralo da zakupac kontroliše identifikovanu lizing imovinu, MSFI 16 zahteva da zakupac dokaže postojanje: (1) elementa koristi (prava da prisvaja sve koristi od upo-trebe imovine tokom perioda korišćenja) i (2) elementa moći (mogućnosti da određuje kako će se imovina koristiti).17

Za kontrolu nad imovinom neophodna su oba elementa jer je pored prava da se prisvajaju sve koristi od upotrebe imovine potrebno ida entitet ima uticaj na to kako će se imovina uzeta u lizing upotrebljavati. Bez mogućnosti uticaja kako će se lizing imovina upotreblja-vati, zakupac ne bi bio u poziciji da kontroliše imovinu pa se samim tim ne bi razlikovao od kupca dobara koja se proizvode pomoću te imovine, odnosno kupca usluga koja se pružaju korišćenjem te imovine.

Kao što je rečeno, da bi zakupac imao kontrolu nad sredstvom on treba da ima pravo da prisvoji suštinski sve ekonomske koristi od upotrebe imovine tokom perioda njenog korišćenja. Ekonomske koristi zakupac može prisvajati direktno ili indirektno na razne na-čine (korišćenjem, držanjem, davanjem imovine u podzakup, itd). Ekonomske koristi od upotrebe imovine uključuju primarne i sporedne proizvode kao i druge ekonomske koristi koje mogu biti stečene u komercijalnoj transakciji sa trećom stranom. Pri proceni da li zakupac prisvaja suštinski sve ekonomske koristi, treba imati u vidu da lizing ne prenosi pravo svojine nad imovinom već samo pravo da se ona koristi i zbog toga ne treba uzimati u obzir ekonomske koristi koje proističu iz vlasništva, kao što su na primer poreske olakši-ce koje stiče vlasnik, već samo one koje su direktno povezane sa korišćenjem imovine.18

Ugovorom o lizingu se, u najvećem broju slučajeva, zahteva od zakupca da zakupodavcu ili nekoj drugoj strani plati naknadu. Bez obzira na zahtev da se deo novčanih tokova generisanih korišćenjem lizing imovine prenese kao naknada za njeno korišćenje, smatra se da zakupac i dalje suštinski prisvaja sve ekonomske koristi od njene upotrebe. Ovi nov-čani tokovi pripadaju zakupcu jer proizilaze iz aktivnosti koje su pod njegovom kontrolom. Zakupac kasnije samo koristi novčane tokove koji mu pripadaju za plaćanja i prenosi ih na druga lica. Na primer, ukoliko u slučaju lizinga prodajnog prostora plaćanje za lizing uključuje i procenat od prodaje ostvaren korišćenjem tog prostora, obaveza plaćanja ne sprečava zakupca da ostvari suštinski sve ekonomske koristi od upotrebe tog prostora. Zakupac prisvaja sve ekonomske koristi, a onda deo njih koristi za plaćanje naknade za pravo korišćenja prostora.

Da bi se smatralo da postoji kontrola nad sredstvom, standard ne zahteva da zakupac mora snositi rizike povezane sa upotrebom identifikovane imovine, što je u ravni sa novom definicijom kontrole u novom Konceptualnom okviru. Kao što je ranije napomenuto, MRS 17 je razlikovao dve vrste lizinga i tražio da zakupci priznaju imovinu i obaveze samo po osnovu finansijskog lizinga. Ovakav tip lizinga je smatran sličnim kupovini sredstava, pa su značajni rizici i koristi povezani sa vlasništvom morali biti preneti na zakupca kako bi se konkretan lizing ugovor klasifikovao kao finansijski. MSFI 16 više ne razlikuje dve vrste lizinga, već sve lizing ugovore tretira na isti način. Novi standard zahteva da imovina i obaveze budu priznati po osnovu svih lizinga bez obzira da li su oni slični kupovini ili ne. Upravo iz tog razloga transfer značajnih rizika od upotrebe imovine na zakupca više ne predstavlja kriterijum za priznavanje lizinga u njegovim finansijskim izveštajima. Polazeći

17 International Accounting Standards Board (2016), IFRS 16 Leases, paragraf B9.18 Videti: International Accounting Standards Board (2016), Basis for Conclusions, paragraf BC117.


od zahteva sadržanih u novom standardu jedino što je bitno jeste da ugovor prenosi pravo kontrole nad upotrebom imovine. Za postojanje kontrole potrebno je da zakupac prisvaja suštinski sve koristi od upotrebe imovine, dok će rizike povezane sa imovinom verovatno nastojati da izbegne i prenese na druge (ugovaranjem kraćeg trajanja lizinga da izbegne rizik zastarevanja, osiguranjem imovine i slično).

Da bi određeni ugovor predstavljao ugovor o lizingu neophodno je da zakupac, osim pra-va da prisvaja sve koristi od upotrebe identifikovane lizing imovine, ima i pravo da odredi način upotrebe te imovine tokom perioda njenog korišćenja (element moći). On to pravo ima ukoliko: (1) on određuje kako i za koju svrhu će se imovina upotrebljavati tokom perioda korišćenja ili (2) relevantne odluke o tome kako i za koju svrhu će se imovina upotrebljavati su predodređene, a: (2.1.) zakupac ima pravo da rukuje imovinom ili da odredi drugima kako da rukuju imovinom tokom perioda korišćenja (pri čemu zakupo-davac nema pravo da izmeni te instrukcije) ili (2.2.) je zakupac dizajnirao (projektovao) sredstvo ili specifične delove sredstva čime je predodređeno kako i za koje svrhu će se imovina upotrebljavati tokom perioda korišćenja.19

Zakupac ima pravo da odredi kako i za koju svrhu će se imovina upotrebljavati (poseduje element moći) ukoliko može da promeni svrhu upotrebe imovine tokom perioda njenog korišćenja. Pri proceni da li zakupac može da promeni način i svrhu upotrebe imovine tre-ba uzeti u obzir samo ona prava koja su relevantna za donošenje ovakve odluke. Pri tome neka prava za donošenje odluka su relevantnija od drugih, a najrelevantnim se smatraju ona prava koja utiču na ekonomske koristi koje proističu od upotrebe imovine. Najrele-vantija prava odlučivanja će se razlikovati od ugovora do ugovora jer zavise od prirode imovine i uslova ugovora.20 Neki od primera prava odlučivanja koja daju mogućnost da se odredi kako i za koju svrhu će se imovina upotrebljavati su: pravo da se promeni tip pro-izvoda koji imovina proizvodi, odnosno, tip usluge koji se korišćenjem imovine pruža (na primer da li će se iznajmljeni prostor koristiti kao magacinski ili prodajni prostor), pravo da se odredi kada će se proizvod proizvoditi, odnosno, usluga pružati (na primer kada će neka mašina raditi, a kada ne), pravo da se odredi gde će se proizvod proizvoditi, odno-sno, usluga pružati (na primer u kojoj fabrici će biti postavljena mašina uzeta u zakup) i pravo da se odluči da li će se imovina uopšte koristiti i ako hoće u kom obimu (na primer da li će kamion stajati neupotrebljen ili će prevoziti i ukoliko hoće u kom obimu). Prava da se imovinom rukuje i da se ona održava ne spadaju u prava odlučivanja koja utiču na to kako i za koju svrhu će se imovina upotrebljavati. Ova prava, iako su značajna za efika-snu upotrebu imovine, nisu relevantna jer najčešće zavise od odluke kako i za koju svrhu će se imovina upotrebljavati ili su toj odluci podređena21, pa zato ova prava može imati ili zakupac ili zakupodavac. Na primer, ukoliko zakupac dodatno plaća zakupodavcu da zakupodavčevi radnici rukuju mašinom ili je održavaju to neće dati zakupodavcu pravo da ima uticaj na ekonomske koristi od upotrebe imovine jer će radnici samo izvršavati odluke zakupca i ukoliko zakupac odluči da se mašina uopšte ne koristi nikakvih ekonomskih koristi neće ni biti. Samim tim ova prava, iako ih zakupodavac poseduje, ne pružaju mu mogućnost da utiče na ekonomske koristi od upotrebe imovine pa ih samim tim i ne treba uzimati u obzir pri donošenju odluke o tome ko ima pravo da odredi način upotrebe imo-

19 International Accounting Standards Board (2016), IFRS 16 Leases, paragraf B24.20 Videti: Isto, paragraf B25.21 Osim u slučaju kada je dizajn imovine predodređen njenom svrhom i načinom upotrebe.


vine. U ovom slučaju ona bi predstavljala nelizing komponentu lizing ugovora i u skladu sa tim bi bila i računovodstveno obuhvaćena.

U nekim slučajevima način korišćenja imovine može biti određen pre realizacije lizing ugovora, tako da naknadno, tokom korišćenja, ni zakupac ni zakupodavac ne mogu izmeniti svrhu upotrebe. Ovo će se dešavati u slučajevima kada je imovina dizajnirana (projektovana) na način koji je predodređen time kako i za koju svrhu će se ona upotre-bljavati ili u slučajevima kada su svrha i upotreba imovine definsane od strane zakupca i zakupodavca pri pregovaranju i nalaze se u ugovoru o lizingu. Ovi slučajevi se mogu javiti kod imovine koja je tehnološki napredna i dizajnirana za veoma specifične svrhe kod koje bi modifikacija ili promena primene bili skupi i/ili kod imovine čija je upotreba ograničena zakonom ili nekim drugim propisima. U ovakvim situacijama zakupac i dalje može imati pravo da odredi kako će se koristiti imovina ukoliko on ima pravo da rukuje imovinom ili je on dizajnirao imovinu na način koji odgovara njegovim potrebama. Pravo da se rukuje imovinom je u ovom slučaju bitno jer ukoliko zakupac ima ovo pravo onda on može da utiče na to kako se imovina upotrebljava. Samim tim, ukoliko je to kako i u koje svrhe će imovina biti korišćena unapred određeno lizing postoji samo u slučajevima kada zakupac ima pravo da rukuje imovinom ili je on dizajnirao imovinu jer u tim slučajevima on svojim odlukama može da odredi ekonomske koristi od imovine i na taj način se razlikuje od kupca dobara ili usluga (zakupac ima prava koja su šira od samog poručivanja i prijema proizvoda ili usluga koji se dobijaju korišćenjem te imovine).22

Trebalo bi naglasiti još i to da se pri određivanju ko kontroliše lizing imovinu moraju uzeti u obzir i zakupodavčeva prava supstitucije imovine. Ukoliko su ta prava suštinska, ona mogu značajno da utiču na odluku da li postoji identifikovana lizing imovina i ko je kontroliše. Suštinska prava supstitucije zakupodavac ima ukoliko: (1) zakupodavac ima sposobnost da zameni imovinu tokom trajanja lizinga (na primer zakupac ne može da spreči zamenu imovine i zakupodavcu je alternativna imovina lako dostupna) i (2) zaku-podavac bi imao ekonomske koristi od zamene imovine (koristi od zamene bi bile više od troškova povezanih sa zamenom imovine).23 U slučaju da su ispunjena oba uslova i da zakupodavac ima suštinska prava supstitucije, identifikovana lizing imovina ne postoji i ugovor nije lizing jer tada zakupodavac kontroliše korišćenje imovine, a ne zakupac. Me-đutim, ukoliko u ugovoru postoji odredba o supstituciji, ali ona ne daje suštinska prava zamene zakupodavcu, ona ne utiče na procenu toga da li ugovor sadrži lizing. Zakupoda-vac nema suštinska prava zamene ukoliko on ima pravo ili obavezu da imovinu zameni samo na određeni datum ili posle određenog datuma ili posle određenog događaja (na primer zamena imovine zbog popravke ili održavanja ne sprečava za kupca da ima koristi od imovine).

Polazeći od toga da svaki ugovor kreira prava i obaveze za ugovorne strane, pri razmatra-nju promene standarda Odbor za međunarodne računovodstvene standarde je prvo iden-tifikovao prava i obaveze zakupca koja proizilaze iz ugovora o lizingu. Odbor je ustanovio da zakupac ima pravo da koristi imovinu tokom trajanja lizinga i obavezu da zauzvrat vrši plaćanja zakupodavcu. Takođe, zakupac ima obavezu da na kraju lizinga vrati imovinu uzetu u lizing. Nakon što je identifikovao prava i obaveze zakupca, razmatrano je koja

22 Videti:International Accounting Standards Board (2016), Basis for Conclusions, paragrafi BC121-BC123.23 International Accounting Standards Board (2016), IFRS 16 Leases, paragraf B14.


od ovih prava i obaveza kreiraju sredstva i obaveze koje treba priznati u finansijskim izveštajima zakupca.24

Za zakupca svaki ugovor o lizingu koji ispunjava definiciju lizinga kreira pravo korišćenja imovine koje mu omogućava da kontroliše imovinu tokom trajanja lizinga i da odredi kako i za koju svrhu će se imovina upotrebljavati. Pri tome, zakupčevo pravo da kontroliše imovinu je posledica prošlog događaja pod kojim se podrazumeva ne samo trenutak za-ključenja ugovora već i prijema imovine od zakupodavca. Sve ovo navodi na zaključak da lizing imovina zadovoljava novu definiciju sredstva iz Konceptualnog okvira i da može biti priznata u finansijskim izveštajima zakupca. Pored prava na korišćenje imovine, ugovor o lizingu kreira obavezu za zakupca da mora da vrši periodična lizing plaćanja. Ovakva obaveza ispunjava novu definiciju obaveze iz Konceptualnog okvira budući da zakupac ima sadašnju obavezu da vrši lizing plaćanja koja je nastala kao rezultat prošlog događaja i koja će izazvati odliv ekonomskih resursa iz entiteta, a za koju zakupac nema praktičnu mogućnost da je izbegne. Pored pomenute obaveze, lizing ugovor često nameće zakupcu obavezu da se imovina vrati zakupodavcu na kraju lizinga. Ovakva obaveza, međutim, ne zadovoljava definiciju sadašnje obaveze iz Konceptualnog okvira jer iako ovo jeste obaveza koja je nastala kao posledica prošlog događaja ona neće dovesti do odliva eko-nomskih resursa i samim tim potencijalnih koristi za zakupca. Zapravo, na kraju trajanja lizinga, pravo korišćenja imovine koju je imao zakupac je isteklo i on u tom ternutku samo fizički poseduje lizing imovinu, ali sve ekonomske koristi koje ona u tom trenutku sadrži suštinski pripadaju zakupodavcu. Ovim se potvrđuje značaj prava koja su povezana sa određenom imovinom u odnosu na njen fizički oblik i fizičko posedovanje, što i jeste su-ština nove definicije imovine u novom Konceptualnom okviru.

Odbor za međunarodne računovodstvene standarde je zaključio da se prava i obaveze koje stvara lizing razlikuju od prava i obaveza koje stvara ugovor o uslugama te da ih samim tim treba različito tretirati u finansijskim izveštajima zakupca. Kod lizinga, kori-snik dobija imovinu na korišćenje, on je kontroliše i za to vrši plaćanja. Sa druge strane, u slučaju ugovora o uslugama, kupac samo prima usluge i za te usluge vrši plaćanje. Iako pružanje usluga zahteva korišćenje određene imovine, ispunjenje ugovora obično ne zahteva da se ta imovina učini dostupnom kupcu niti je on kontroliše. Samim tim, ugovor o lizingu kao posledicu ima priznavanje sredstava i obaveza u finansijskim izveštajima zakupca, dok ugovor o uslugama ne.25

Priznavanje imovine i obaveza koje nastaju kao posledica lizing ugovora dovešće do uskla-đenosti novog standarda sa definicijama imovine i obaveza koje su sadržane u novom Konceptualnom okviru. Ovo nije bio slučaj sa MRS 17, koji je nepriznavanjem imovine i obaveza po osnovu operativnog lizinga učinio da pomenuti standard bude u koliziji sa Konceptualnim okvirom. Pomenute novine u MSFI 16 vodiće realnijem prikazu imovine i obaveza u finansijskim izveštajima zakupca, a zajedno sa kvalitetnijim obelodanjivanjima i većoj transparentnosti zakupčevog finansijskog leveridža i angažovanog kapitala.26

Pravila za vrednovanje imovine i obaveza po osnovu lizinga su u velikoj meri slična pra-vilima za vrednovanje imovine i obaveza po osnovu finansijskog lizinga koju je propisi-

24 Videti: International Accounting Standards Board (2016), Basis for Conclusions, paragrafi BC22-BC31.25 Ugovor o uslugama će u skladu sa MSFI 16 biti tretiran kao što je to do sada bio slučaj sa operativnim lizingom.26 Videti: International Accounting Standards Board (2016), Project Summary and Feedback Statement.


vao MRS 17. Inicijalna vrednost prava korišćenja imovine obuhvata: (a) iznos inicijalne vrednosti priznate lizing obaveze, (b) lizing plaćanja učinjena na početku ili pre početka trajanja lizinga, umanjena za primljene lizing podsticaje, (c) inicijalne direktne troškove koje je imao zakupac i (d) procenjene troškove koje će zakupac snositi zbog uklanjanja lizingimovine, obnavljanja mesta na kojem se ona nalazi ili vraćanja lizing imovine u stanje koje se zahteva uslovima ugovora, osim onih troškova koji su nastali da bi se proizvele zalihe.27

Inicijalnu vrednost lizing obaveze čine sva plaćanja za pravo da se koristi lizing imovina tokom trajnja lizinga koja na početku trajanja lizinga još nisu plaćena i obuhvataju: (a) fiksna plaćanja (koja uključuju suštinski fiksna plaćanja), umanjena za lizing podstica-je koji će biti primljeni, (b) varijabilna lizing plaćanja koja zavise od indeksa ili stope, inicijalno izmerena primenom indeksa ili stope na početku trajanja lizinga, (c) iznos za koji se očekuje da će biti plaćen po osnovu garantovane rezidualne vrednosti, (d) izvršnu cenu kupovne opcije ukoliko je razumno sigurno da će zakupac tu opciju iskoristiti i (e) kaznena plaćanja za okončanje lizinga, ukoliko je pri određivanju trajanja lizinga za-ključeno da će zakupac ovu opciju iskoristiti.28 Pri inicijalnom vrednovanju lizing obaveze javlja se mala razlika pri određivanju iznosa garantovane rezidualne vrednosti u odnosu na MRS 17. Prethodni standard je zahtevao da se u lizing obavezu uključi maksimalan iznos koji može biti plaćen po osnovu garantovane rezidualne vrednosti. Ovakav tretman je bio u skladu sa dosada dominantnim zahtevom za opreznošću. Međutim, novim Kon-ceptualnim okvirom opreznost je zamenjena neutralnošću pa se takav zahtev prelio i na MSFI 16. Da bi finansijske informacije bile neutralne novi standard o lizingu zahteva da u iznos lizing obaveze bude uključen samo onaj deo garantovane rezidualne vrednosti za koji se očekuje da će biti plaćen. Samim tim ovakav zahtev vodiće priznavaju nižeg iznosa lizing obaveze u odnosu na MRS 17.

Zahtevi u vezi sa naknadnim vrednovanjem imovine i obaveza priznatih po osnovu lizinga ostali su i u novom standardu veoma slični zahtevima MRS 17.

4. UTICAJ PRIMENE MSFI 16 NA FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ZAKUPCANova računovodstvena pravila o lizingu će po nekim pitanjima biti kompleksnija od zah-teva koji su bili sadržani u prethodnom standardu. Ova povećana kompleksnost je oprav-dana jer se očekuje da će ona učiniti finansijske izveštaje kvalitetnijim i relevantnijim za donošenje odluka, kao i da će doprineti tome da oni verodostojnije prikazuju finansijski i prinosni položaj entiteta. Samim tim, MSFI 16 će doprineti tome da informacije o lizing ugovorima zadovoljavaju fundamentalne kvalitativne karakterisike zahtevane novim Kon-ceptualnim okvirom.

Primena pravila novog standarda neće značajno uticati na entitete koji se nalaze u ulozi zakupodavaca. Takođe, ona neće uticati na suštinski položaj entiteta koji se nalaze u ulozi

27 International Accounting Standards Board (2016), IFRS 16 Leases, paragraf 24.28 International Accounting Standards Board (2016), IFRS 16 Leases, paragraf 70.


zakupaca, međutim, njihov iskazani finansijski i prinosni položaj biće značajno drugačiji u odnosu na onaj koji je postojao pri primeni MRS 17. U nastavku rada ukazaćemo na neke od najznačajnih promena koje će MSFI 16 imati u pogledu uticaja na bilans stanja, bilans uspeha i osnovne racio pokazatelje zakupca.

Glavna novina sadržana u MSFI 16 u odnosu na MRS 17 je zahtev da zakupac u bilansu stanja prizna imovinu i obaveze po osnovu svih lizing ugovora, što je do sada zahtevano samo za lizing ugovore klasifikovane u kategoriju finansijskog lizinga. To će za posledicu imati povećanje imovine i obaveza prikazanih u bilasu stanja zakupca (slika 1).

SLIKA 1. EFEKAT PRELAKSANA MSFI 16 NA BILANS STANJA

Izvor: Adaptirano prema International Accounting Standards Board (2016), Effects Analysis

Na početku trajanja lizinga, lizing imovina i lizing obaveza će biti priznati u jednakom iznosu, ali nakon inicijalnog priznavanja ove dve vrednosti će se različito kretati. U na-rednim godinama trajanja lizinga iznos lizing imovine će obično biti niži od iznosa li-zing obaveze. Do ovog dolazi jer se imovina svake godine smanjuje za isti iznos, iznos amortizacije (ukoliko se amortizacija obračunava lineranom metodom i ukoliko nije bilo obezvređenja lizing imovine), dok se lizing obaveza u prvim godinama smanjuje za manji iznos u odnosu na imovinu (budući da je učešće otplate u odnosu na kamatu u ukupnim lizing plaćanjima u prvim godinama manje). Kakav će tačno biti odnos između imovine i obaveza zavisi od dužine trajanja lizinga, visine diskontne stope i toga da li su ugovorena dekurzivna ili anticipativna plaćanja. Imajući u vidu da većina kompanija ima veliki broj lizing ugovora očekuje se da će na nivou portfolija, u proseku, lizing obaveze biti više od lizing imovine u početnim godinama trajanja lizinga (bez obzira na to kako su ugovorena plaćanja).29 Naravno, na kraju trajanja lizinga iznosi lizing imovine i lizing obaveze će se opet izjednačiti jer će lizing imovina biti potpuno otpisana, a lizing obaveza u potpunosti otplaćena. Opisana dinamika kretanja imovine i obaveza javlja se u vezi sa imovinom koja je kupljena iz kredita i obaveza po osnovu kredita kao i kod imovine i obaveza po osnovu finansijskog lizinga u skladu sa MRS 17. Nakon prelaska na nova pravila, imovina i obaveze po osnovu svih lizing ugovora će se kretati na ovaj način, što će kao posledicu

29 Videti: Revisine L., et al. (2001), str. 589-591.


imati smanjenje sopstvenog kapitala u finansijskim izveštajima entiteta koji primenjuju MSFI 16.30

Kada je u pitanju uticaj MSFI 16 na bilans uspeha zakupca, trebalo bi naglasiti da drugačiji tretman lizing ugovora neće imati uticaj na ostvarene prihode, dok će sa druge dovesti do promene visine i strukture rashoda. U uslovima primene novog standarda doći će do priznavanja troškova amortizacije (po osnovu priznate lizing imovine) i troškova kamate (po osnovu priznate lizing obaveze) i u slučaju lizing ugovora koji su ranije bili klasifikovani kao operativni lizing, što je do sada bio slučaj samo kod lizinga koji su bili klasifikovani kao finansijski lizing. Na slici 2. prikazano je do kakvih promena u strukturi rashoda dolazi usled promene pravila.

SLIKA 2. EFEKAT PRELASKANA MSFI 16 NA BILANS USPEHA

Izvor: Adaptirano prema International Accounting Standards Board (2016), Effects Analysis

S obzirom da je za svaku ozbiljniju analizu finansijskih izveštaja neophodno izračunava-nje racio pokazatelja, na samom kraju rada, biće prikazan uticaj koji će prelazak sa MRS 17 na MSFI 16 imati na ključne racio brojeve. S obzirom da se racio brojevi dobijaju stavljanjem u odnos različitih pozicija finansijskih izveštaja doći će do promena u izra-čunatim racio brojevima koje su posledica promena koje se u bilnsu stanja i bilansu us-peha javljaju nakon prelaska na MSFI 16. Na slici 3. prikazane su očekivane promene u vrednostima racio pokazatelja nakon prelaska entiteta zakupaca sa MRS 17 na MSFI 16.

30 Ukoliko pretpostavimo da su svi drugi faktori koji utiču na visinu kapitala konstantni.

IMPLIKACIJE REVIZIJE KONCEPTUALNOG OKVIRA ZA FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE NA IZMENE RAČUNOVODSTVENE REGULATIVE POVEZANE SA LIZINGOM40 SLIKA 3. EFEKAT PRELASKA NA MSFI 16 NA RACIO POKAZATELJE

Izvor: Ilustracija autora

Na slici je u zagradi dato najverovatnije kretanje racija s obzirom da je u prethodnom delu rada istaknuto da će promena profita tj. neto dobitka, ako do promene uopšte dođe, kod najvećeg broja entiteta biti nematerijalna.

Bitno je samo naglasiti da su promene svih racija, bilo da su pozitivne bilo da su ne-gativne, posledica isključivo prelaska na nova računovodstvena pravila. Pri njihovom tumačenju bitno je imati u vidu da do stvarnih promena u poslovanju entiteta ne dolazi. Promena racio brojeva posledica je toga što su postojeća imovina koja je korišćena u po-slovanju i postojeće obaveze koje je entitet i do sada imao sada prikazane u finansijskim izveštajima.

ZAKLJUČNA RAZMATRANJAFinansijski izveštaji se sastavljaju sa ciljem da njihovim korisnicima obezbede informa-cije koje su korisne za donošenje odluka o ulaganju resursa u određeni entitet. Pri tome, izveštaji ne mogu u jednakoj meri zadovoljiti informacione potrebe svih korisnika imajući u vidu da se one razlikuju, a neretko i međusobno isključuju. Novim Konceptualnim okvirom primarnim korisnicima finansijskih izveštaja smatraju se postojeći i potencijalni investitori kao i postojeći i potencijalni poverioci i ostali zajmodavci. Da bi odluke koje oni donose na osnovu finansijskih izveštaja bile kvalitetne neophodno je da izveštaji poseduju kako fundametalne tako i unapređujuće kvalitativne karakteristike. Još jedna od promena koju je sa sobom doneo novi Konceptualni okvir odnosi se na nove definicije imovine i


obaveza koje bi trebalo da obezbede da veći obuhvat imovine i obaveza u finansijskim izveštajima entiteta.

Izmene koje su nastale u Konceptualnom okviru morale su biti praćene izmenama u standardima, s obzirom da sam Okvir predstavlja osnov za formulisanje i donošenje raču-novodstvenih standarda. Kao posledica promena u Okviru tako je došlo i do izmena stan-darda o lizingu. Do skoro važeći standard MRS 17 svojim zahtevima nije omogućavao dobijanje finansijskih izveštaja koji pružaju informacije sa karakteristikama koje zahteva novi Konceptualni okvir pa je Odbor za međunarodne računovodstvene standarde doneo novi standard o lizingu MSFI 16. Zahtevi novog standarda usklađeni su sa novim Koncep-tualnim okvirom i primena novih zahteva će na taj način omogućiti dobijanje kvalitetnijih informacija korsinicima finansijskih izveštaja.

S obzirom da je primena novog standarda o lizingu počela 1. januara 2019. godine, a da nam početak primene novog Konceptualnog okvira tek predstoji od početka 2020. godine, ostaje i dalje neizvesno da li će ove izmene doneti očekivana poboljšanja. Uvede-ne novine će definitivno unaprediti proces finansijskog izveštavanja, ali tek višegodišnja primena novih zahteva pokazaće da li su oni na odgovarajući način i dovoljno jasno koncipirani.

LITERATURAInternational Accounting Standards Board.(2003), International Accounting Standard 17 Leases, dostupnonahttp://ec.europa.eu/internal_market/accounting/docs/consolida-ted/ias17_en.pdf

International Accounting Standards Board.(2013), A Review of the Conceptual Fra-mework for Financial Reporting, Discussion Paper, IFRS Foundation

International Accounting Standards Board.(2015),Conceptual Framework for Financial Reporting: Basis for Conclusions, Exposure Draft, IFRS Foundation

International Accounting Standards Board, IFRS 16, Leases, 2016

International Accounting Standards Board. (2016),IFRS 16 – Leases: Basis for Conclu-sions, dostupnonahttps://www.efrag.org/Assets/Download?assetUrl=%2Fsites%2Fwebpublishing%2FProject%20Documents%2F269%2FIFRS%2016%20Leases_Basis%20for%20Conclusions.pdf

International Accounting Standards Board. (2016),IFRS 16 – Leases: Project Summary and Feedback Statement, dostupnonahttp://www.ifrs.org/Current-Projects/IASB-Pro-jects/Leases/Documents/IFRS_16_project-summary.pdf

International Accounting Standards Board. (2016),IFRS 16 – Leases: Effects Analysis,dostupnonahttp://www.ifrs.org/Current-Projects/IASB-Projects/Leases/Docu-ments/IFRS_16_effects_analysis.pdf


International Accounting Standards Board.(2018),Conceptual Framework for Financial Reporting: Conceptual Framework Project Summary, IFRS Foundation

Nobes C, Stadler C, 2014, The qualitative characteristics of financial information, and managers’ accounting decisions: evidence from IFRS policy changes, IASB Research Fo-rum, http://www.ifrs.org/Meetings/MeetingDocs/Other%20Meeting/2014/October/ABR-2014-0103-Qualitative-characteristics.pdf

Revisine L., Johnson B. W.,Collins W. D., Amernic J., 2001, Financial Reporting and Analysis, Prentice Hall, str. 589-591

Škarić Jovanović, K. (2011), Konceptualni okvir MSFI – revizija ciljeva finansijskog izve-štavanja i kvalitativne karakteristike finansijskih izveštaja, Finrar, 8/11 SRR Republike-Srpske, Banja Luka

Škarić Jovanović, K. (2015), Primena opreznosti u finansijskom izveštavanju – navika ili potreba, Acta Economica, Vol. 13(22), Ekonomski fakultet Univerziteta u BanjojLuci.

Whittington G, 2008. Fair Value and the IASB/FASB Conceptual Framework Project: An Alternative View, Abacus, The University of Sydney, Vol. 44, Issue 2, str. 139-168.


JOVANA JUGOVIĆ1


UPRAVLJANJE TROŠKOVIMA EKOLOŠKE ZAŠTITE U FUNKCIJI UNAPREÐENJA KONKURENTNOSTI PREDUZEĆA

ENVIRONMENTAL COST MANAGEMENT USED FOR IMPROVING COMPETITIVENESS OF COMPANIES

JEL KLASIFIKACIJA: M41, Q56

APSTRAKT:

U nastojanju da, u izrazito dinamičnoj tržišnoj utakmici, steknu i održe konkurentsku prednost, kompanije neretko zanemaruju posledice koje njihovo poslovanje ostavlja po životnu sredinu. Striktnija ekološka regulativa i jača svest o potrebi za racionalnijim po-stupanjem sa ograničenim resursima, doveli su do pojave ekološkog menadžmenta, kao jednog od savremenih upravljačkih trendova. Veće interesovanje menadžera za pitanja upravljanja ekološkim troškovima proističe i iz koncepta eko-efikasnosti koji propagira ideju da se merama redukcije troškova ekološke zaštite istovremeno unapređuju ekološke i ekonomske performanse. Usled ograničenja tradicionalnih sistema obračuna troškova, računovodstvo je moralo pretrpeti određena prilagođavanja. Stoga, u radu se bavimo

1 Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu.

UPRAVLJANJE TROŠKOVIMA EKOLOŠKE ZAŠTITE U FUNKCIJI UNAPREÐENJA KONKURENTNOSTI PREDUZEĆA44konceptom eko-efikasnosti, pojmovnim određenjem troškova ekološke zaštite i pristu-pima koji omogućavaju njihov obračun kreirajući time relevantnu informacionu osnovu menadžerima za potrebe upravljanja ovom grupom troškova.

ABSTRACT:

In an effort to gain and maintain competitive advantage in a very dynamic market com-petition, companies often neglect the consequences that their business leaves for the environment. Stricter environmental regulations, and strengthen awareness of the need for rational treatment of limited resources, have led to the emergence of environmental management as one of modern management trends. Higher interest of managers for environmental cost management issues arises, also, from the concept of eco-efficiency, which promotes the idea that measures for the reduction of environmental costs improve simultaneously environmental and economic performance. Due to the limitations of tra-ditional costing systems, accounting had to undergo some adjustments. Therefore, in this paper we deal with the concept of eco-efficiency, conceptual definition of environmental costs and approaches that enable their calculation thus creating the relevant information base for managers to manage this group of costs.

KLJUČNE REČI:EKO-EFIKASNOST, TROŠKOVI EKOLOŠKE ZAŠTITE, OBRAČUN TROŠKOVA NA BAZI AKTIVNOSTI,OBRAČUN TROŠKOVA ZASNOVAN NA TOKOVIMA MATERIJALA

KEY WORDS:ECO-EFFICIENCY, ENVIRONMETAL COSTS, ACTIVITY BASED COSTING, MATERIAL FLOW COST ACCOUNTING


1. UVODSavremeni poslovni ambijent, nalik sportskom ringu, obeležen je intenzivnom i kontinui-ranom konkurentskom utakmicom u kojoj preduzeća nastoje da stvaranjem i održanjem konkurentske prednosti nad svojim rivalima ostvare pobedu. Fokus na kreiranju profita neretko dovodi do neracionalne i nepromišljene upotrebe resursa, i uopšte, do zanemari-vanja efekata koje poslovanje ostavlja po životnu sredinu, dovodeći do njene degradacije2.

Stoga se, kao neminovnost, nameće usmeravanje preduzeća ka održivom razvoju, defini-sanom na Konferenciji Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju, održanoj u Rio de Žaneiru 1992. godine. Poslovanje pod okriljem načela održivog razvoja je, zapravo, po-slovanje koje je dugoročno orijentisano na to da pored ekonomskih, respektuje socijalne i ekološke konsekvence svojih procesa. Time se omogućava zadovoljenje potreba tekućih generacija bez ugrožavanja mogućnosti budućih pokoljenja da ostvare svoje ciljeve.

Veliki broj preduzeća vođen, kako sve oštrijim regulatornim zahtevima, tako i željom za kreiranjem imidža društveno odgovornih organizacija, sprovodi raznovrsne ekološke projekte sa ciljem da predupredi, ili barem, minimizira neželjene posledice koje po ži-votnu sredinu ima obavljanje njihovih poslovnih aktivnosti. Kao neminovnost se nameće kreiranje integrisanog pristupa koji obezbeđuje uporedo unapređenje ekonomskih perfor-mansi uz uvažavanje ekoloških zahteva. Upravljanje zaštitom životne sredine se, stoga, pozicionira kao bitan element rukovođenja poslovnim sistemima koji, kao takav, zahteva adekvatnu računovodstveno - informacionu podršku, prevashodno u domenu identifiko-vanja i kvantifikovanja ekoloških troškova3. Ostvarenje ovih i sličnih zadataka je omogu-ćeno primenom novijih koncepata obračuna i upravljanja troškovima koji nastaju radi širenja informacionog opusa sa kreiranja tradicionalnih, internih, informacija na informa-cije o kupcima, tržištima, konkurentima, dobavljačima i ostalim segmentima poslovnog okruženja, što predstavlja savremene tendencije u razvoju upravljačkog računovodstva i računovodstva troškova.

2. KONCEPT EKO-EFIKASNOSTITradicionalno stanovište po pitanju odnosa ekonomskih i ekoloških performansi jeste da unapređenje ekoloških performansi, kroz poštovanje regulative koja obavezuje na ulaga-nje u opremu za kontrolu zagađenja, tretiranje otpada i druge vidove ekološke zaštite, ugrožava ostvarenje ekonomskih ciljeva, zbog čega su ove dve varijable izložene stalnom trade-offu.

Ideju da je brigu za okruženje, ipak, moguće pretvoriti u sredstvo za unapređenje konku-rentske pozicije ističe profesor Porter4. On smatra da se pomirenje ekoloških i ekonom-

2 Prema Zakonu o zaštiti životne sredine pod degradacijom životne sredine smatra se proces narušavanja kvaliteta život-ne sredine koji nastaje prirodnom ili ljudskom aktivnošću ili je posledica nepreduzimanja mera radi otklanjanja uzroka narušavanja kvaliteta ili štete po životnu sredinu, prirodne ili radom stvorene vrednosti.

3 U radu ćemo koristite termine „troškovi ekološke zaštite“, „ekološki troškovi“ i „troškovi zaštite životne sredine“ kao sinonime.

4 Porter (1991), str. 168.

UPRAVLJANJE TROŠKOVIMA EKOLOŠKE ZAŠTITE U FUNKCIJI UNAPREÐENJA KONKURENTNOSTI PREDUZEĆA46skih zahteva može obezbediti uspostavljanjem adekvatne regulative koja će insistirati na prevenciji zagađenja, umesto na tretiranju njegovih konsekvenci.

U daljim razmatranjima, Porter i Van de Linder5 smatraju da je tradicionalno stanovište o odnosu ekonomskih i ekoloških performansi ispravno pod pretpostavkom statičkih uslova koji se zasnivaju na ideji o nepromenljivosti proizvoda, tehnologija, procesa, zahteva kupaca. Ukoliko su menadžeri već doneli odluke čija realizacija obezbeđuje minimizi-ranje troškova, usklađivanje sa ekološkom regulativom, dodavanjem skupe opreme za kontrolu zagađenja, neminovno će dovesti do rasta troškova koji će se, u krajnjoj instanci, negativno odraziti na profitabilnost preduzeća. Međutim, savremeno poslovno okruženje nikako ne možemo okarakterisati kao statično. Tendencije iz poslednjih nekoliko decenija u vidu globalizacije komercijalnih tržišta i tržišta kapitala, hiperkonkurencije, razvoja in-formacionih i proizvodnih tehnologija, nametnule su kompanijama potrebu kontinuelnog praćenja i prilagođavanja promenljivim poslovnim okolnostima. Za tim, svakako, dolazi i istaknutija briga i jača svest o ekološkim posledicama koje konkurentska trka ostavlja za sobom. Redukcija ekoloških troškova može biti ostvarena uspostavljanjem i poštovanjem odgovarajuće regulative iz oblasti zaštite životne sredine. Ideja autora je da valjana regu-lativa podstiče kompanije na inovacije, baš kao što to čine jaki konkurenti, rastući zahtevi kupaca i rast cena sirovina.

Prema Programu ujedinjenih nacija za životnu sredinu (United Nations Environment Programm – UNEP) čistija proizvodnja podrazumeva kontinuiranu primenu integrisane ekološke strategije na procese, proizvode i usluge radi povećanja efikasnosti i smanjenja rizika po zdravlje ljudi i životnu sredinu.6 Ideja je da se preventivnim merama, proaktivno, spreči negativan uticaj proizvodnog procesa na životnu sredinu umesto da se, različitim metodama i tehnikama, sprovodi sakupljanje i uklanjanje otpada, emisije i ostalih obli-ka zagađenja. Prevencija se može manifestovati redizajnom proizvoda i reinženjeringom poslovnih procesa: supstitucijom toksičnih materijala, manjom potrošnjom energije, iz-menama u tehnologiji proizvodnje, promenom lokacije na kojoj se obavlja poslovanje, stvaranjem svesti kod zaposlenih o potrebi za brigom o životnoj sredini i sl.

Strategija eko-efikasnosti je jedna od strategija održivog razvoja koje korporativnom me-nadžmentu omogućavaju dizajn i implementaciju čistije proizvodnje.7 Polazeći od toga da se efikasnost, uopšteno, ogleda kroz odnos autputa i inputa, cilj ovih strategija je da se željeni nivo ekonomskih performansi dostigne uz minimalan negativan uticaj na životnu sredinu, ili, alternativno, da se uz dozvoljen uticaj na životnu sredinu ostvare maksimalne ekonomske performanse. Eko-efikasnost znači proizvesti istu ili veću količinu autputa sa manje inputa sa ciljem da se unaprede kako ekonomske, tako i ekološke performan-se.8 Napori da se redukuje zagađenje i maksimiziraju profiti dele iste bazične principe, uključujući efikasnu upotrebu inputa, supstituciju jeftinijim materijalima i minimizaciju nepotrebnih aktivnosti.9

5 Porter i van der Linde (1995), 97-118.6 http://www.unep.fr/scp/cp/, pristupljeno: 26.04.2019.7 Pored stategije eko-efikasnosti, ističu se str.ategije konzistentnosti i dovoljnosti. Više o ovome videti u: Schaltegger,

Bennett, Burrit, Jasch (2009), str.8-9.8 Henri, Boiral i Roy (2013), str. 652.9 Porter i van der Linde (1995), str. 106.


Kako je sve veći pritisak na preduzeća u pogledu izveštavanja o uticajima njihovog poslo-vanja na životnu sredinu, preduzeća se koriste određenim pokazateljima zaštite životne sredine, kao sredstvima komunikacije sa zainteresovanim stranama. U praksi se pokaza-telji zaštite životne sredine uglavnom klasifikuju u tri grupe10:

• Operativni pokazatelji ukazuju na to kako i u kojoj meri poslovne aktivnosti predu-zeća utiču na životnu sredinu: obim korišćenja materijala, vode, energije po jedinici proizvedenih proizvoda ili usluga;

• Drugu grupu čine pokazatelji koji obezbeđuju informacije o naporima i uspešnosti menadžera da usvoje i primene pravila i mere koje bi trebalo da doprinesu smanjenju zagađenja životne sredine. Primeri ovih pokazatelja su procenat zaposlenih koji je prošao obuku u oblasti zaštite životne sredine, procenat usaglašenosti procedura sa standardima;

• Poslednjoj grupi pripadaju pokazatelji koji ukazuju na stanje životne sredine na lo-kalnom, nacionalnom i globalnom nivou: informacije o kvalitetu vazduha, vode, nivo buke i sl.

Usled svega prethodno navedenog proistekao je jedan od savremenih upravljačkih tren-dova - ekološki menadžment. Motivi za implementaciju ekološke komponente sistema upravljanja potiču iz četiri izvora11: pritisak regulative, pritisak tržišta, socijalni pritisak i pritisak vlasnika. Pored zahteva regulative, čije nepoštovanje ima za posledicu sankcije u vidu novčanih kazni12, a u ekstremnijim slučajevima i zabranu obavljanja delatnosti, sve su veći pritisci koji dolaze od drugih interesnih strana sa ciljem usklađivanja poslovanja prema ekološkim načelima. Podizanje svesti o značaju zaštite životne sredine, osnaživa-nje ekoloških inicijativa, kao i bolja informisanost, stvaraju eru kupaca i vlasnika koji ne žele da razvijaju poslovne odnose sa onim kompanijama koje nisu ekološki osvešćene. Kako bi se, na svetskom nivou, obezbedila standardizacija praksi u domenu zaštite život-ne sredine, Međunarodna organizacija za standardizaciju je donela seriju standarda ISO 14000 koji obezbeđuju osnovne smernice za uvođenje sistema ekološkog menadžmenta. Imajući to u vidu, nije iznenađujuće što se danas pažnja jednog dela upravljačkog raču-novodstva, računovodstva troškova, posvećuje pitanju identifikovanja, obračuna i uprav-ljanja ekološkim troškovima, radi zadovoljenja informacionih potreba menadžmenta u domenu upravljanja ekološkim pitanjima.

3. POJMOVNO ODREÐENJE TROŠKOVA EKOLOŠKE ZAŠTITENovine u orijentaciji menadžmenta u smeru rasta informacionih zahteva ka pitanjima za-štite životne sredine, zahtevaju i adekvatno prilagođavanje računovodstvenog informacio-nog sistema, kao esencijalnog informacionog oslonca upravljanju poslovanjem. Računo-vodstvo mora biti dizajnirano na način da omogući generisanje relevantnih i verodostojnih informacija koje obezbeđuju pouzdan oslonac za potrebe poslovnog odlučivanja. Predu-zeća su, bez izuzetka, izložena zakonskoj regulativi koja zahteva odgovarajuća ulaganja

10 Škarić Jovanović (2013), str. 97.11 Darnall i Henriques (2008), str. 366-36712 Na primer, prema Zakonu o zaštiti životne sredine, novčane kazne za nepoštovanje odredbi za pravna lica kreću se od

500.000 do 3.000.000 dinara.

UPRAVLJANJE TROŠKOVIMA EKOLOŠKE ZAŠTITE U FUNKCIJI UNAPREÐENJA KONKURENTNOSTI PREDUZEĆA48u zaštitu okoline, međutim, da li će i na koji način troškovi ekološke zaštite biti alocirani na procese i proizvode koji ih izazivaju, pitanje je individualnog izbora svakog preduzeća. Neminovno je da uspostavljanje ekološkog menadžmenta najveći uticaj ostvaruje na ra-zvoj upravljačkog računovodstva, u segmentu računovodstva troškova.

Potreba za uspostavljanjem ekološke komponente upravljačkog računovodstva proizilazi iz nemogućnosti tradicionalnog upravljačkog računovodstva da zadovolji informacione zahteve menadžmenta, i to u pogledu pružanja relevantnih informacija o uticaju koji kompanija ostvaruje na životnu sredinu. Kritike koje mu se u tom pogledu upućuju, mogle bi biti klasifikovane na sledeći način13:

• Pretpostavlja se da troškovi ekološke zaštite nisu značajni,

• Opšti troškovi ekološke zaštite su obuhvaćeni među opštim troškovima poslovanja,

• Tehnike merenja performansi su previše uske i kratkoročno orijentisane,

• U procene investicija se ne uključuju ekološka pitanja,

• Uzak fokus na proizvodnju,

• Dominacija finansijsko-računovodstvenih pravila i

• Odsustvo računovodstva za eksternalije.

Izvesno je da se kao jedan od najistaknutijih izazova koji se stavljaju pred računovodstvo ekoloških troškova ističe identifikovanje troškova zaštite životne sredine. Tradicionalno računovodstvo troškova nije prepoznalo troškove zaštite životne sredine kao posebnu kategoriju troškova, već ih je „skrivalo“ među opštim troškovima poslovanja. Sa ciljem da se omogući oslanjanje poslovnog odlučivanja na informaciju o iznosu i strukturi tih troškova neophodno ih je učiniti „vidljivim“. Identifikovanje i obračun ekoloških troškova menadžerima pruža mogućnost njihovog planiranja, kontrole i upravljanja posredstvom uticaja na uzročnike ovih troškova. Ipak, brojna se pitanja nameću u vezi sa njihovim definisanjem i identifikovanjem. Na primer, troškovi nastali radi usklađivanja sa zakon-skom regulativom, troškovi sanacije životne sredine, kazne za nepoštovanje regulatornih zahteva su, bez izuzetka, troškovi zaštite životne sredine. Međutim, za neke troškove to nije tako očigledno. Recimo, da li su troškovi amortizacije proizvodne opreme troškovi zaštite životne sredine ako se radi o „čistoj tehnologiji?14 Kompleksnost identifikovanja ove grupe troškova proističe, dobrim delom, iz činjenice da oni nastaju ne samo usled preduzimanja mera koje za cilj imaju zaštitu životne sredine, već su i posledica nepredu-zimanja adekvatnih ulaganja u zaštitu. Uopšteno, možemo reći da su ekološki troškovi, zapravo, troškovi povezani sa stvaranjem, detekcijom, ispravljanjem i prevencijom degra-dacije životne sredine.15

Imajući u vidu prethodno navedenu definiciju ekoloških troškova, mogli bismo ih klasifi-kovati u četiri grupe16:

1. Troškovi prevencije su troškovi aktivnosti koje se sprovode kako bi se izbegla degra-dacija životne sredine;

13 Buritt (2004), str. 15.14 Environmental Protection Agency (EPA) (1998), str. 11-12.15 Hansen i Mowen (2013), str. 740.16 Isto


2. Troškovi detekcije nastaju u vezi sa aktivnostima kontrole usklađenosti proizvoda i procesa sa odgovarajućim standardima u pogledu zaštite okruženja;

3. Troškovi internog neuspeha su troškovi aktivnosti koje se sprovode usled toga što su zagađenje i otpad nastali, ali nisu izneti u okruženje. Cilj ovih aktivnosti je da se obezbedi da proizvedeni otpad ne dospe u okruženje ili da se redukuje nivo zagađe-nja na onaj koji je propisan regulativom;

4. Troškovi eksternog neuspeha nastaju u vezi aktivnosti koje se sprovode nakon što su zagađenje i otpad dospeli u okruženje, radi njihovog tretiranja, odnosno plaća-nja kazni koje preduzeće, usled nepridržavanja zakonskih odredbi u pogledu zaštite životne sredine, snosi. Jedan deo troškova eksternog neuspeha koje podnosi sama kompanija pripada grupi privatnih troškova, dok drugi deo troškova, koji snose strane izvan preduzeća, odnosno, društvena zajednica, predstavljaju tzv. socijalne troškove.

Socijalni troškovi ekološke zaštite (nazivaju se i „eksternalije ili „eksterni“ troškovi17), za razliku od privatnih troškova, nastaju izvan kompanije, ali su, prevashodno, uzrokovani njenim aktivnostima. Ovakvi troškovi ne mogu biti precizno obračunati i ne javljaju se u tekućim finansijskim izveštajima preduzeća izazivača. Oni padaju na teret šire društve-ne zajednice. Primera radi, eksternalije se odnose na ugrožavanje zdravlja osoba usled emisije štetnih gasova: ugljen monoksida, azotnih oksida; stvaranja preterane buke koja prouzrokuje stres; zagađenja vodenih površina koje se koriste za potrebe sporta i rekre-acije i sl. U nekom budućem trenutku oni mogu biti iskazani u finansijskim izveštajima kompanije manifestovani, na primer, padom prihoda od prodaje rezultovanog gubitkom poverenja potrošača usled neodgovorne ekološke politike. Uloga države je da primeni instrumente kao što su eko-takse i propisi o kontroli emisije kako bi navela zagađivača da plati i time integriše eksternalije u kompanijske kalkulacije.18 Pod pretpostavkom da je deo ovih troškova „dodeljen“ okruženju i drugim učesnicima lanca snabdevanja kom-panije, njihovo uključenje može doprineti odgovornijem i pouzdanijem izveštavanju.19

17 Environmental Protection Agency (EPA) (1998), str. 16.18 Jasch (2003), str. 669.19 Sekerez (2017), str. 13.

UPRAVLJANJE TROŠKOVIMA EKOLOŠKE ZAŠTITE U FUNKCIJI UNAPREÐENJA KONKURENTNOSTI PREDUZEĆA50Primeri aktivnosti koje izazivaju gore navedene grupe troškova su date u tabeli koja sledi.

TABELA 1: PRIMERI AKTIVNOSTI EKOLOŠKE ZAŠTITE

AKTIVNOSTI PREVENCIJE AKTIVNOSTI INTERNOG NEUSPEHAVrednovanje i odabir dobavljača

Vrednovanje i odabir opreme za kontrolu zagađenja

Dizajniranje procesaDizajniranje proizvoda

Sprovođenje ekoloških studijaRevizija ekoloških rizika

Uspostavljanje sistema upravljanja zaštitom životne sredine

Recikliranje proizvodaDobijanje ISO 14001 sertifikata

Upotreba opreme za kontrolu zagađenjaTretiranje i odlaganje toksičnog otpada

Održavanje opreme za kontrolu zagađenjaDobijanje dozvola za proizvodnju zagađenja

Recikliranje otpada

AKTIVNOSTI DETEKCIJE AKTIVNOSTI EKSTERNOG NEUSPEHA

Revizija ekoloških aktivnostiKontrola proizvoda i procesa

Razvoj pokazatelja ekoloških performansiTestiranje kontaminacije

Provera ekoloških performansi dobavljačaMerenje nivoa kontaminacije

Čišćenje zagađenog jezeraČišćenje izlivanja nafte

Čišćenje kontaminiranog tlaIzmirenje obaveza po osnovu povreda na radu

Vraćanje zemljišta u prirodno stanjePad prihoda usled loše ekološke reputacijeNeefikasno trošenje materijala i energije

Zdravstvena nega usled zagađenog vazduha (S20)Gubitak zaposlenih usled kontaminacije (S)

Gubitak jezera za potrebe rekreacije (S)Uništavanje ekosistema usled odlaganja čvrstog

otpada (S)

Izvor: Hansen i Mowen (2013), str. 741.

Prema Jasch21 postoje četiri kategorije troškova zaštite životne sredine koje snose predu-zeća zagađivači:

1. Prvu kategoriju čine troškovi koji nastaju tokom odlaganja otpada i tretmana emito-vanih štetnih gasova. To su one kategorije troškova koje se tradicionalno smatraju troškovima zaštite životne sredine, jer su su posledica sprovođenja aktivnosti usme-renih ka tome da se već nastala zagađenja i otpad tretiraju na odgovarajući način;

2. Drugu kategoriju troškova čine troškovi u vezi sa prevencijom u pogledu zaštite ži-votne sredine, bez ukalkulisavanja ušteda koje se projektima prevencije ostvaruju;

3. Treća kategorija troškova se odnosi na troškove materijala sadržane u negativnom proizvodu22 (engl. non-product output);

4. Četvrtu kategoriju troškova čine troškovi konverzije negativnog proizvoda.

20 Socijalni trošak21 Jasch (2003), str. 670.22 O pojmu negativnog proizvoda biće više reči u nastavku rada.


Uštede koje se ostvaruju eventualnom prodajom otpada, dobijanjem subvencija i slično, moraju se posebno pratiti kao blok ekoloških „prihoda“.

Iz svega prethodno navedenog uviđamo da se u literaturi mogu pronaći različiti vidovi klasifikacije ekoloških troškova. Uspeh računovodstva ekologije ne zavisi od preciznog klasifikovanja svih troškova preduzeća.23 Zapravo, cilj je da se obezbedi da sve relevantne informacije budu dostupne onima koji bi na osnovu njih trebalo da donesu odgovaraju-će odluke. Podvajanje ekoloških troškova zavisno je, prevashodno, od svrhe za koju se informacije o ovim troškovima koriste. Na primer, ako kompanija želi da podstakne na prevenciju zagađenja još tokom procesa budžetiranja, mogla bi da razmotri podvajanje troškova na one koji se investicijama u prevenciju zagađenja mogu izbeći od troškova koji nastaju radi otklanjanja već nastale kontaminacije. Za potrebe obračuna cene koštanja proizvoda, ovo podvajanje nije neophodno jer su obe kategorije troškovi proizvoda.24

Nakon identifikovanja ekoloških troškova, sledi njihov obračun i alociranje na one proi-zvode i aktivnosti koje su uslovile njihov nastanak.

4. OBRAČUN TROŠKOVA EKOLOŠKE ZAŠTITEPrethodno smo već ukazali na ograničenja tradicionalnog računovodstva troškova u pogledu ekoloških troškova. Naime, tradicionalni sistemi obračuna troškova agregira-ju troškove zaštite životne sredine sa drugim kategorijama opštih troškova, čineći ih time „nevidljivim“ pred menadžmentom preduzeća. Integrisanje ekološke komponente u upravljanje savremenim preduzećima neizostavno povlači sa sobom pitanje odabira adekvatnog pristupa koji omogućava obračun ekoloških troškova.

Ukoliko troškovi ekološke zaštite nisu zasebno identifikovani već agregirani sa drugim opštim troškovima i potom alocirani na proizvode, može se desiti da se da se „prljaviji“ proizvodi prodaju po nižim, a ekološki „čistiji“ proizvodi po višim cenama. Prema tome, loše odluke o prodajnim cenama mogle bi smanjiti konkurentnost preduzeća.25 Alokaci-jom troškova zaštite životne sredine na procese i proizvode koji ih neposredno izazivaju stvara se adekvatna informaciona potpora menadžmentu preduzeća radi donošenja od-govarajućih odluka u pogledu prevencije ili redukcije ovih troškova čime se, u krajnjoj instanci, pozitivno utiče na profitabilnost preduzeća.

U nastavku ćemo ukazati na metodološke osnove Obračuna troškova na bazi aktivnosti (engl. Activity Based Costing - ABC) i Obračuna troškova zasnovanog na tokovima mate-rijala (engl. Material Flow Cost Accounting- MFCA), za potrebe kvantifikovanja i alokacije ekoloških troškova.

ABC se javio, prvenstveno, sa ciljem da se reši problem arbitrarnosti alokacije opštih troškova na objekte trošenja, što je jedan od nedostataka koji se stavlja na teret tradicio-nalnim sistemima obračuna troškova. U svrhu što preciznije alokacije troškova aktivnosti

23 Jasch (2003), str. 670.24 Environmental Protection Agency (EPA) (1998), str. 12.25 Tsai, Lin i Chou (2010), str. 190.

UPRAVLJANJE TROŠKOVIMA EKOLOŠKE ZAŠTITE U FUNKCIJI UNAPREÐENJA KONKURENTNOSTI PREDUZEĆA52na različite objekte troškova, ABC omogućava upotrebu raznovrsnijih uzročnika troškova u odnosu na ključeve za alokaciju opštih troškova kojima su se služili tradicionalni pri-stupi. Alociranje ekoloških troškova na procese i proizvode koji ih izazivaju stvara vrednu informacionu podršku menadžmentu preduzeća.

Za potrebe primene ABC-a neophodno je identifikovati ekološke aktivnosti kao i resurse koji su iskorišćeni radi njihovog izvođenja, pri čemu će različite aktivnosti zahtevati razli-čite inpute: materijal, rad, opremu, energiju, i sl. Po alokaciji troškova na aktivnosti sledi utvrđivanje odgovarajućih uzročnika troškova, što je preduslov adekvatne alokacije ovih troškova na unapred definisane objekte troškova.

U cilju ilustracije načina na koji ABC pomaže obračun ekoloških troškova poslužićemo se sledećim primerom26:

Dva proizvoda, proizvod A i proizvod B su vezani za sledeće aktivnosti ekološke zaštite i pridružene informacije:

TABELA 2: PODACI O AKTIVNOSTIMA EKOLOŠKE ZAŠTITE I NJIHOVIM TROŠKOVIMA

AKTIVNOST TROŠKOVI

Upotreba opreme za kontrolu zagađenja $120.000

Odlaganje toksičnog otpada $40.000

TABELA 3: PODACI O IZAZIVAČIMA TROŠKOVA

PROIZVOD A PROIZVOD B

Mašinski časovi 150 75

Tone otpada 16 4

Proizvedene količine 50.000 3.000

Da bismo utvrdili koji od ova dva proizvoda izaziva veće ekološke troškove najpre ćemo utvrditi troškove aktivnosti ekološke zaštite po jedinici uzročnika troška, a potom ćemo ih, na osnovu toga, alocirati na proizvode.

TABELA 4: OBRAČUN EKOLOŠKIH TROŠKOVA PO JEDINICI UZROČNIKA TROŠKA

AKTIVNOST TROŠKOVI UZROČNIK TROŠKOVAKOLIČINA

UZROČNIKATROŠKOVI PO JEDINICI

UZROČNIKA

Upotreba opreme za kontrolu zagađenja

$120.000 Mašinski časovi 225533,33$ po 1

mašinskom času

Odlaganje toksičnog otpada $40.000 Tone otpada 20 2.000 $ po 1t otpada

26 Primer preuzet iz: Hansen i Mowen (2013), str. 763.


TABELA 5: OBRAČUN EKOLOŠKIH TROŠKOVA PO PROIZVODIMA

PROIZVOD A PROIZVOD B

UKUPNO PO JEDINICI UKUPNO PO JEDINICI

Troškovi upotrebe opreme za kontrolu zagađenja

$80.000 $1,6 $40.000 $13,33

Troškovi odlaganja toksičnog otpada $32.000 $0,64 $8.000 $2,67

Ukupno troškovi eko zaštite $112.000 $2,24 $48.000 $16

Iz priloženog zaključujemo da proizvod B stvara više ekoloških troškova po jedinici u odnosu na proizvod A. Primena tradicionalnih sistema obračuna troškova koji, često, kao ključ za alokaciju troškova primenjuju obim proizvedenih proizvoda, a ekološke troškove mešaju sa drugim opštim troškovima, naveo bi na zaključak da je proizvod A, kao ma-sovniji, ekološki manje poželjan.

Pored ABC-a, jedan od značajnijih alata računovodstva ekoloških troškova je Obračun troškova zasnovan na tokovima materijala (MFCA). Zbog metodologije koja je u osnovi ovog pristupa ističe se, takođe, da je MFCA ključni alat upravljačkog pristupa zasnova-nog na tokovima, u osnovi kog je ideja da je preduzeće sistem materijalnih tokova. 27 Sa jedne strane, sistem sadrži materijalne tokove koji su usmereni ka generisanju dodatne vrednosti, od nabavke inputa, preko njihove konverzije u proizvode, dalje ka prodaji. Pritom, termin „proizvod“ se odnosi na bilo koji proizvod transportovan do sledeće proi-zvodne faze kao prihvatljiv i/ili napušta kompaniju kao finalni proizvod.28 Sa druge strane, neizostavan deo tih materijalnih tokova su materijalni gubici u vidu defektnih proizvoda i otpada koji predstavljaju neželjeni rezidual proizvodnog procesa. MFCA klasifikuje troš-kove proizvodnje na one koji nastaju u vezi sa proizvodima i one koji nastaju u vezi sa otpadom, kao negativnim proizvodom. Prema tome, za potrebe primene MFCA metodolo-gije od esencijalnog značaja je prepoznati otpad kao neutrživ proizvod, odnosno, proizvod koji nije namenjen tržištu.

Jedno od značenja termina „otpad“ jeste da on predstavlja materijal koji je nabavljen, plaćen, utrošen u proizvodnom procesu, ali nije konvertovan u utrživ proizvod.29 Zato otpad predstavlja manifestaciju neefikasne proizvodnje. Ideja se zasniva na tome da sav nabavljen materijal mora napustiti kompaniju, bilo na način što će biti sadržan u proizvo-dima ili u negativnom autputu pod kojim smatramo defektne proizvode, različite vidove zagađenja, emisije štetnih gasova i slično. Materijalni gubitak se odnosi na sve resurse koji su pribavljeni, utrošeni u proizvodnom procesu, ali nisu sadržani u proizvodu. Ovo znači da materijali napuštaju preduzeće u formi neželjenih reziduala – neželjenih istovre-meno sa ekonomskog i ekološkog gledišta.30

Ključna razlika između tradicionalnih sistema obračuna troškova i MFCA pristupa je u tome što tradicionalni sistemi troškove proizvodnje vezuju za finalni proizvod, kao objekat trošenja, dok MFCA ove troškove alocira kako na finalne proizvode, tako i na neutrživ aut-

27 Hyrslova, Vagner i Palasek (2011), str. 5.28 Isto29 Jasch (2003), str. 669-670.30 Hyrslova, Vagner i Palasek (2011), str. 5.

UPRAVLJANJE TROŠKOVIMA EKOLOŠKE ZAŠTITE U FUNKCIJI UNAPREÐENJA KONKURENTNOSTI PREDUZEĆA54put, odnosno, negativan proizvod. Zapravo, glavni informacioni doprinos ovog pristupa je transparentno izveštavanje o troškovima koji nastaju u vezi sa autputom koji nije utrživ. Imajući u vidu da se pod taj pojam svrstavaju i različite forme zagađenja životne sredine, ovaj pristup je od velikog značaja pri obračunu ekoloških troškova. MFCA razmatra četiri kategorije troškova koji se alociraju kako na proizvode, tako i na materijalne gubitke31:

• Troškovi materijala,

• Troškovi energije,

• Troškovi sistema i

• Troškovi upravljanja otpadom, koji se alociraju na negativan proizvod, imajući u vidu da su izazvani potrebom za adekvatnim odlaganjem nastalog otpada.

Pod troškovima sistema smatraju se sve one vrste troškova koje nastaju u vezi sa rukova-njem materijalom unutar kompanije (troškovi zarada, troškovi amortizacije) radi njegovog konvertovanja u proizvod. Dakle, ne radi se samo o troškovima materijala i energije sadržanim u otpadu, već o i novčanom izrazu utrošaka svih drugih resursa korišćenih tokom proizvodnje. Uz to, nastao otpad na neki način mora biti tretiran. Troškovi tretira-nja negativnog proizvoda su tradicionalno smatrani ekološkim troškovima, međutim, oni predstavljaju samo jedan njihov segment. Alociranje svih navedenih troškova na objekte troškova, proizvod i negativan autput, sprovodi se primenom odgovarajućeg ključa, što je, u najvećem broju slučajeva, fizička količina dobijenog autputa.

Primena MFCA pristupa se sprovodi na nivou celog preduzeća, užih organizacionih delo-va, centara troškova, procesa, proizvoda. U osnovi MFCA pristupa jeste koncept materi-jalnog balansa koji polazi od toga da fizička količina materijala i energije, kao inputa, na nivou jednog obračunskog centra32, mora biti jednaka fizičkom obimu ukupnog, i željenog i negativnog autputa. Svi elementi inputa i autputa moraju biti iskazni u fizičkim mernim jedinicama za masu: kg, t, odnosno, energiju: MJ, kWh. Stoga, za uspešnu primenu ovog pristupa od ključnog je značaja prikupiti podatke o količinama inputa i količinama autputa svakog procesa.

Na narednoj slici predstavljena je alokacija troškova primenom MFCA pristupa. Troškovi materijala, energije i troškovi sistema se, na osnovu proizvedenih količina, kao ključa, alociraju na pozitivan i negativan proizvod, dok se troškovi upravljanja otpadom alociraju direktno na negativan proizvod, imajući u vidu da nastaju upravo radi njegovog tretiranja.

31 Asian Productivity Organization (2014), str. 9.32 Obračunski centar može biti ograničen na centar troškova. Videti npr. case study iz: Hyrslova, Vagner i Palasek (2011),

str. 8-14.


SLIKA 1: OBRAČUN TROŠKOVA MATERIJALNIH TOKOVA

InputMaterijal (145 kg)Troškovi materijala$1450,00

Proces proizvodnje Troškovi energije $80,00Troškovi sistema $1200,00Troškovi upravljanja otpadom $120,00

Početne zalihe materijala(35 kg)$350,00

Krajnje zalihe materijala(20 kg)$200,00

Autput

1. Proizvod (120 kg)Troškovi materijala $1200,00Troškovi energije $ 60,00Troškovi sistema $ 900,00_____________________________Ukupno $2160,00

2. Materijalni gubitak (40 kg)Troškovi materijala $ 400,00Troškovi energije $ 20,00Troškovi sistema $ 300,00Troškovi upravljanja otpadom

$ 120,00____________________________

Ukupno $840,00

Izvor: Asian Productivity Organization (2014), str. 10.

5. UPRAVLJAČKI ASPEKTI OBRAČUNA TROŠKOVA EKOLOŠKE ZAŠTITEPomenuti pristupi, pogodni za potrebe obračuna ekoloških troškova, pružaju vredne infor-macije za potrebe upravljanja ekološkim troškovima. Njihov informacioni autput omogu-ćava menadžerima da identifikuju i da upravljaju uzročnicima ekoloških troškova.

Identifikovanjem, obračunom i alociranjem ekoloških troškova računovodstvo ekoloških troškova dozvoljava menadžerima da uoče mogućnosti za uštedu troškova. Prema kon-ceptu eko-efikasnosti, mere koje su usmerene ka redukciji ekoloških troškova (redizajn proizvoda i procesa radi smanjenja zahteva u pogledu trošenja energije i materijala, efikasnija upotreba inputa, supstitucija toksičnih materijala, reciklaža) istovremeno omo-gućavaju unapređenje i ekonomskih i ekoloških performansi, stvarajući time win-win poziciju. Shodno tome, ekonomski razvoj, koji dovodi do razornih posledica po životnu sredinu, modifikovan je u koncept održivog razvoja, koji bi trebalo da omogući da budući ekonomski uspeh kompanija bude praćen eliminisanjem negativnih efekata po životnu sredinu, očuvanjem prirodnih resursa i poboljšanjem kvaliteta života.33

Burett i Hansen34 u svom istraživanju potvrđuju paradigmu eko-efikasnosti ukazujući na to da su 1995. godine postrojenja iz elektroindustrije koja su, prema Amandmanima na Zakon o čistom vazduhu, svrstana u grupu manjih zagađivača relativno efikasnija od onih

33 Sekerez (2017), str.9.34 Burett i Hansen (2008), str. 551-581.

UPRAVLJANJE TROŠKOVIMA EKOLOŠKE ZAŠTITE U FUNKCIJI UNAPREÐENJA KONKURENTNOSTI PREDUZEĆA56svrstanih u grupu većih zagađivača. Dodatno, postrojenja sklonija zagađenju su, u peri-odu između 1990. i 1995. godine, intervencijom kroz pomenute amandmane smanjila zagađenje i povećala relativnu efikasnost.

Veća transparentnost ekoloških troškova podstiče na upotrebu informacija o ekološkim troškovima u svrhe35:

• Feedback-a: poređenje nastalih ekoloških troškova sa planiranim iznosima, analiza odstupanja i donošenje odluka u pogledu sprovođenja korektivnih mera u slučaju negativnih odstupanja;

• Fokusiranja pažnje: transparentno izveštavanje o ekološkim troškovima usmerava menadžere ka onim segmentima poslovanja koji su kritični sa aspekta životne sredi-ne: proizvodi, procesi i sl. Istovremeno, time se ukazuje na značaj ekoloških pitanja, potrebu za upravljanjem i redukovanjem ovih troškova;

• Odlučivanja: zasebno izveštavanje o ekološkim troškovima omogućava njihovo uklju-čivanje u obzir prilikom donošenja odluka o prodajnim cenama, proizvodnom miksu, itd. Na ovaj način se smanjuje arbitrarnost u pogledu precenjivanja/potcenjivanja troškova proizvoda i usluga, što može biti posledica integrisanja ekoloških troškova u širi blok opštih troškova.

ABC kreira vrednu informacionu podršku menadžmentu za potrebe upravljanja ekološkim troškovima. Njegova primena menadžerima omogućava da se upoznaju sa pravim uzroč-nicima ekoloških troškova, što je preduslov uspešnog upravljanja. Primena ABC-a, kao obračunske osnove za potrebe upravljanja ekološkim troškovima, rezultuje odlukama koje su u funkciji njihove redukcije: redizajn proizvoda, aktivnosti, prilagođavanje cena shod-no preciznije obračunatoj ceni koštanja proizvoda, eliminisanje proizvoda iz asortimana, eliminisanje ili svođenje na minimum aktivnosti koje ne dodaju vrednost.

Ukazujući transparentno na troškove koji su posledica neefikasne proizvodnje, u smislu da nisu nastali radi proizvodnje finalnog proizvoda, MFCA, kao računovodstveni alat, obezbeđuje informacionu podršku menadžmentu preduzeća prilikom identifikovanja pro-blema i iznalaženja prilika za redukovanje negativnog proizvoda, i posledično, smanjenja ekoloških troškova.

Ključne prednosti MFCa pristupa su:36

1. Identifikovanje problema – činjenje materijalnih gubitaka, u vidu negativnih proizvo-da, vidljivim i stvaranje šire svesti o njihovom postojanju;

2. Prepoznavanje prilika za unapređenje – jasnim uočavanjem mesta gde negativan proizvod nastaje, stvaraju se pretpostavke za analizu potencijalnih uzroka i izna-laženje načina za redukcijom takvog autputa. Time se, istovremeno, unapređuju ekonomske, ali i ekološke performanse.

Upotreba informacija generisanih MFCA pristupom sračunata je na to da se preduzmu koraci u pogledu smanjenja uticaja kompanije na okolinu, i istovremeno, da se omogući redukcija ekoloških troškova. Prema tome, možemo zaključiti da je MFCA informaciona potpora implementaciji strategija eko-efikasnosti.

35 Henri, Boiral i Roy (2013), str. 650.36 Doorasamy i Garbharran (2015), str. 72.


Poslednjih godina puno pažnje je posvećeno temi recikliranja otpada, i njegovoj ponov-noj upotrebi. Recikliranje otpada, svakako, jeste efektivan način korišćenja resursa, me-đutim, daleko troškovno efikasnije rešenje jeste preduprediti nastanak otpada, i time, troškova koji u vezi sa njim nastaju. Efikasnija upotreba materijala je neophodna zbog činjenice da je stvaranje otpada skupo, ne zbog taksi za njegovo odlaganje, već i zbog nabavne vrednosti materijala koji su sadržani u tom otpadu.37

Primena pristupa koji čine ekološke troškove „vidljivim“, za razliku od tradicionalnih si-stema obračuna troškova, omogućavaju definisanje i primenu odgovarajućih projekata koji za cilj imaju smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu, što, posledično, vodi unapređenju ekonomskih performansi.

6. ZAKLJUČNA RAZMATRANJAFokus na kreiranju profita neretko dovodi do neracionalne i nepromišljene upotrebe re-sursa, i uopšte, do zanemarivanja efekata koje poslovanje ostavlja po životnu sredinu. Ipak, sve je prisutnija svest o potrebi da zaštitimo naše životno okruženje za koje, uz sav tehnološki napredak i dostignuća savremenog doba, ne postoji adekvatna alternativa.

Integrisanjem ekološke komponente u upravljački proces menadžeri bi trebalo da re-dukuju troškove, unaprede konkurentsku poziciju, obezbede usklađenost sa zakonskom regulativom i ukažu na društvenu odgovornost organizacije na čijem čelu stoje, gradeći time njenu dobru reputaciju. Brojna preduzeća, radi toga, prevazilaze minimalne zahteve nametnute regulativom.

Najveći izazov u ovom procesu tiče se identifikovanja ekoloških troškova. Nepostojanje jedinstvene tipologije ovih troškova i činjenica da se oni javljaju, kako usled primene mera koje su usmerene na zaštitu životne sredine, tako i usled nepreduzimanja mera zaštite, dodatno potvrđuje ovu tvrdnju. Tradicionalni sistemi obračuna troškova onemogućavaju obračun ekoloških troškova, „skrivajući ih“ među drugim grupama opštih troškova. Kako bi se računovodstvo troškova prilagodilo informacionim potrebama menadžmenta u vezi sa ekološkim pitanjima, neki od novijih pristupa kao što su Obračun troškova na bazi aktivnosti i Obračun troškova zasnovan na tokovima materijala, mogu biti dobra meto-dološka osnova.

Širenje svesti o značaju i potrebi izveštavanja o zaštiti životne sredine je, za preduzeća u Srbiji, od izuzetne važnosti. Tome u prilog, svakako, ide činjenica da se naša zemlja nalazi na putu reformi i usklađivanja sa odredbama evropskih direktiva, na putu svom prisajedinjenju evropskoj zajednici. Srbija je trenutno u procesu pripreme pregovaračke pozicije za Poglavlje 27, koje se smatra najzahtevnijim poglavljem u pregovorima sa EU. Otvaranje granica za priliv stranog kapitala i želja za prepoznavanjem na evrop-skom i svetskom tržištu, domaćim preduzećima, kao neminovnost, nameću širu primenu savremenih upravljačkih tehnika, orijentisanih ka prisvajanju konkurentskih prednosti. Ekološki menadžment, i njime uslovljena, potreba prilagođavanja računovodstvenog in-formacionog sistema, svakako je jedna od njih.

37 Jasch (2003), str. 669.

UPRAVLJANJE TROŠKOVIMA EKOLOŠKE ZAŠTITE U FUNKCIJI UNAPREÐENJA KONKURENTNOSTI PREDUZEĆA58

7. LITERATURAAsian Productivity Organization (2014), Manual on material Flow Cost Accounting: ISO 14051, Japan.

Burnett, R.D. and Hansen, D.R. (2008), “Ecoefficiency: Defining a role for environmental cost management”, Accounting, Organisations and Society, 33, Pp. 551-581. Dostupno na: https://doi.org/10.1016/j.aos.2007.06.002

Burritt, R.L. (2004), “Environmental management accounting: roadblocks on the way to the green and pleasant land”, Business Strategy and the Environment, Vol. 13, Pp. 13-32. Dostupno na: https://doi.org/10.1002/bse.379

Darnall, N. and Henriques, I. (2008), “Do Environmental Management Systems Improve Business Performance in an International Setting?”, Journal of International Manage-ment, Vol. 14, Pp. 364-376.

Doorasamy,M and Garbharran, H. L. (2015), “The effectiveness of using material flow cost accounting (MFCA) to identify non-product output costs”, Environmental Econo-mics, 6(2), Pp. 70-82.

Hansen, D.R. and Mowen, M.M. (2013), Cornerstones of Cost Management, South-Western, Cengage Learning.

Henri, J-F., Boiral, O. and Roy, M-S. (2013), “The Tracking of Environmental Costs: Mo-tivations and Impacts”, European Accounting Review, Vol. 23, Pp. 647-669. Dostupno na: https://doi.org/10.1080/09638180.2013.837400

http://www.unep.fr/scp/cp/, pristupljeno: 26.04.2019.

Hyrslova, J., Vagner, M. and Palasek, J. (2011), “Material Flow Cost Accounting (MFCA) – Tool for the Optimization of Corporate Production Processes”, Business, management and education, 9(1), Pp. 5-18.

Porter, M.E. (1991), „America’s green strategy“ Scientific American, 264 (4), Pp. 168.

Porter, M.E. and van der Linde, C. (1995), „Toward a New Conception of the Envi-ronment-Competitiveness Relationship”,Journal of Economic Perspectives, Vol.9, Pp. 97-118.

Schaltegger, S., Bennett, M., Burritt, R.L. and Jasch, C. (2008), “Environmental Ma-nagement Accounting (EMA) as a Support for Cleaner Production” in Schaltegger et al. (2008) Environmental Management Accounting for Cleaner Production, Springer: Dordrecht, Pp. 3-26.

Sekerez, V. (2017), “Environmental Accounting as a Cornerstone of Corporate Su-stainability Reporting” , International Journal of Management Science and Busi-


ness Administration, Vol. 4, Pp. 7-14. Dostupno na: https://doi.org/10.18775/ijmsba.1849-5664-5419.2014.41.1001

Škarić Jovanović, K. (2013), “Finansijsko izveštavanje o ulaganjima u zaštitu životne sredine”, Acta Economica, Pp. 83-104.

Tsai, W.H., Lin, T.W. and Chou, W.C. (2010), “Integrating activity-based costing and environmental cost accounting systems: a case study”, International Journal of Busine-ss and Systems Research, 4(2), Pp. 186-208.

United States Environmental Protection Agency. (1995), An Introduction to Environmen-tal Accounting As a Business Management Tool: Key Concepts and Terms, dostupno na: https://www.epa.gov/sites/production/files/2014-01/documents/busmgt.pdf

Zakon o zaštiti životne sredine (Službeni glasni Republike Srbije, br. 135/2004, 36/2009 - dr. zakon, 72/2009 – dr. zakon, 72/2009 – dr. zakon, 43/2011 – oduka US, 14/2016, 76/2018, 95/2018 – dr. zakon i 95/2018 – dr. zakon ), dostupno na: https://www.para-graf.rs/propisi/zakon_o_zastiti_zivotne_sredine.html


ZVEZDAN NEŠIĆE-mail: [email protected]

ŠTIGLEROVA TEORIJA EKONOMSKE REGULACIJE: REZIME I IMPLIKACIJE

STIGLER’S THEORY OF ECONOMIC REGULATION: SUMMARY AND IMPLICATIONS

JEL KLASIFIKACIJA: K23

APSTRAKT:

Razumevanje društvenih fenomena u eri ,,regulatorne države’’ zahteva povratak izučava-nju pozitivnih teorija ekonomske regulacije, koje su vremenom postajale manje privlačne usled rasta popularnosti normativne analize. Značaj Štiglerove teorije je teško preceniti, budući da je ireverzibilno promenila do tada uvrežene stavove o regulaciji, kao i tokove istraživanja u okviru ove oblasti. Ovaj članak pruža kratak prikaz teorije regulacije javnog interesa, analizira najvažnije elemente Štiglerove teorije ekonomske regulacije i pruža poređenje Štiglerove teorije sa Pelcmanovim modelom ponude regulacije, kao i sa Be-kerovom teorijom konkurencije između interesnih grupa na tržištu regulacije. Takođe, u članku su razmotrene neke od implikacija koje direktno slede iz ključnih Štiglerovih teza, poput prevlasti interesnih grupa sa malim brojem članova, korporativističkih problema moderne predstavničke demokratije, kao i problema ekonomske neefikasnosti generisane usled delovanja interesnih grupa.

ŠTIGLEROVA TEORIJA EKONOMSKE REGULACIJE: REZIME I IMPLIKACIJE62

ABSTRACT:

Understanding social phenomena in the era of ’’regulatory state’’ calls for a return to the study of positive theories of economic regulation, whose significance was reduced due to the rise of popularity of normative analysis. The importance of Stigler’s theory is hard to overestimate, because it has forged the irreversible change of attitude toward economic regulation and reshaped the course of research within this field of study. This paper presents a short overview of Public Interest Theory of Regulation, analyzes the crucial elements of Stigler’s theory of economic regulation, and compares Stigler’s theory with Peltzman’s model of economic regulation, as well as with Becker’s theory of com-petition among interest groups on the regulation market. Furthermore, this paper deals with certain implications which directly stem from Stigler’s main assertions, such as the dominance of interest groups with a small number of members, the relationship between democracy and ’’crony capitalism’’, as well as the problem of economic inefficiency which is generated by the activities of interest groups.

KLJUČNE REČI:REGULACIJA, INTERESNE GRUPE, RENT-SEEKING

KEY WORDS:REGULATION, INTEREST GROUPS, RENT-SEEKING


1. EKONOMIKA REGULACIJE PRE ŠTIGLERAPozitivna analiza procesa uspostavljanja mera ekonomske regulacije, kao i njihovih kon-sekvenci, u literaturi se prvi put sreće u obliku ,,Teorije regulacije javnog interesa’’. Budu-ći da predstavlja svojevrsno otelotvorenje preovlađujućeg svetonazora iz perioda njenog nastanka, ova teorija posmatra državne funkcionere kao posebnu sortu ljudskih bića, posvećenu isključivo ,,opštem dobru’’. Centralna tvrdnja teorije regulacije javnog interesa je da neophodnost eliminisanja tržišnih imperfekcija predstavlja raison d’être ekonom-ske regulacije. U okviru ove teorije, na strani tražnje za regulacijom nalazi se celokupna ,,javnost’’, dok se na strani ponude regulacije nalazi sveznajuća i benevolentna država koja predstavlja Deus ex machina rešenje problema generisanih od strane slobodnog tr-žišta. Neke od najvažnijih tržišnih imperfekcija na koje zastupnici pomenute teorije često ukazuju su nesavršena konkurencija (postojanje tržišne moći), privredni ciklusi i tržišna nestabilnost, nepostojanje tržišta (eksterni efekti i javna dobra, asimetrija informacija) i ,,nepravedna’’ raspodela dohotka.

Teorija regulacije javnog interesa pati od brojnih problema, pa nije iznenađujuće da je pretrpela znatne kritike. Pre svega, ona ne poseduje adekvatnu analitičku komponentu, budući da nije u stanju da opiše mehanizme i procese putem kojih ,,javnost’’ uspeva da nametne i održi svoj interes. Zbog toga bi u ovom slučaju metodološki kanoni nalagali da je umesto reči ,,teorija’’, pravilnije koristiti termin hipoteza. Ova hipoteza je jalova i zasnovana na eksplicitnom preplitanju pozitivnog i normativnog: njen jedini zaključak je da je regulacija uspostavljena zato što treba da bude uspostavljena (Begović, 2000). Dalje, ona je bazirana na idealističkom shvatanju motiva državnih funkcionera, kao i na precenjivanju realnih mogućnosti državnog aparata, pa pruža distorziranu sliku društvene stvarnosti (Nešić, 2018). Konačno, brojne empirijske činjenice ne idu u prilog pomenutoj hipotezi, a na ovom mestu ćemo navesti samo nekoliko najvažnijih: često sama preduze-ća (a ne javnost) zahtevaju uvođenje regulacije; regulacija se javlja i u granama koje ne odlikuje prisustvo tržišnih neuspeha, tj. u granama sa niskim stepenom koncentracije i granama koje ne generišu visoke eksterne efekte; regulacija često šteti javnosti u celini. Ispostavlja se da ,,teorija’’ regulacije javnog interesa u praksi predstavlja samo metod racionalizacije rastuće palete državnih funkcija, neretko radi stvaranja pogodnog terena za zloupotrebljavanje državnog aparata od strane različitih interesnih grupa.

2. ŠTIGLEROVA TEORIJA EKONOMSKE REGULACIJE

2.1. Polazne premise i najvažniji zaključciNezadovoljavajući tretman fenomena regulacije u okviru ekonomske teorije podstakao je nobelovca Džordža Štiglera da u svom revolucionarnom članku ,,The Theory of Economic Regulation’’ (1971) pruži sopstveno viđenje ovog problema. Značaj navedenog članka u okviru ekonomike regulacije zaista je teško preceniti. Štigler je pomoću standardnog metodološkog aparata ekonomske teorije analizirao gotovo celokupnu problematiku pro-

ŠTIGLEROVA TEORIJA EKONOMSKE REGULACIJE: REZIME I IMPLIKACIJE64cesa političkog odlučivanja. U okviru njegove teorije ekonomska regulacija se posmatra kao bilo koje drugo ekonomsko dobro: ona se prodaje na ,,tržištu regulacije’’, na kom postoje ponuda i tražnja za regulacijom, kao i ravnotežna cena regulacije (Nešić, 2018). Subjekti na ovom tržištu su racionalni i slede isključivo sopstveni interes. Dijametralno suprotno polaznoj hipotezi teorije regulacije javnog interesa, ishodište Štiglerove analize je pretpostavka da regulacija po pravilu nastaje i održava se usled zahteva firmi. Glavni zaključak do kog Štigler dolazi je da koherentne manjine (industrijske grane) uspevaju u potpunosti da ,,zarobe regulatora’’ i obezbede željene mere regulacije, koje nameću troškove disperziranoj većini (potrošačima) (Ibid.). U nastavku ćemo ukratko rezimirati najvažnije elemente argumentacije koja dovodi do ovog zaključka.

Štigler (Stigler, 1971) na samom početku ističe da državni aparat prinude i prisile, iz per-spektive industrijske grane ili pojedinačnog preduzeća, predstavlja potencijalni resurs koji može biti (zlo)upotrebljen zarad preraspodele bogatstva. Naime, ukoliko ulaganje resursa u neproduktivne aktivnosti (poput lobiranja u cilju izmene društvenih ,,pravila igre’’) do-nosi superiorne stope prinosa u odnosu na produktivna ulaganja (poput ulaganja u ino-vacije zarad smanjenja proizvodnih troškova ili poboljšanja kvaliteta proizvoda), predu-zeća će se, prateći logiku maksimizacije profita, opredeliti za prvu navedenu alternativu.

Rečju, preduzeća se na tržištu regulacije javljaju na strani tražnje: njihov cilj je da ,,kupo-vinom’’ specifičnih mera regulacije koje im pogoduju amplifikuju svoju ekonomsku moć. Mogući načini uvećanja ekonomske moći političkim merama su višestruki, ali se Štigler (Ibid.) fokusira na četiri konkretne vrste zaštite koje preduzeća mogu kupiti od države: a.) direktne novčane subvencije, b.) ograničavanje ulaska u granu upotrebom uvoznih i/ili proizvodnih kvota, obaveznih licenci i sl., c.) kontrola supstituta i komplemenata i d.) fiksiranje cena. Direktne novčane subvencije su inferiorne u odnosu na ograničavanje ulaska u granu: subvencionisano tržište postaje profitabilnije, što dovodi do priliva novih preduzeća (ukoliko je ulazak u granu slobodan), te u dugom roku dolazi do disperzije ukupnog iznosa subvencije na sve veći broj firmi.

Unutar Štiglerove teorije, članovi vladajuće političke stranke su racionalni su-bjekti koji ne maksimiziraju društveno blagostanje, već isključivo ličnu korisnost.

Vladajuća stranka predstavlja ponudu regulacije, budući da stiče deo resursa neophod-nih za dolazak i ostanak na vlasti prodavanjem regulativnih mera interesnim grupama na tržištu regulacije. Stabilan politički ekvilibrijum na tržištu regulacije u okviru Štiglerove teorije podrazumeva da interesna grupa sa malim brojem članova kupuje mere regulacije u sopstvenu korist, a na štetu ostatka društva (koje predstavlja ,,gubitničku’’ interesnu grupu). Grupe sa velikim brojem članova se u većoj meri suočavaju sa problemom kon-fliktnosti između ciljeva pojedinca i ciljeva grupe (koje je moguće posmatrati kao speci-fičnu vrstu javnog dobra), te dolazi do ispoljavanja poznatog fenomena ,,slepog putnika’’.

Pripadnici gubitničke grupe su ,,racionalne neznalice’’ kojima se na individualnom nivou ne isplati da pružaju otpor, budući da su troškovi prikupljanja informacija i organizovanja političke akcije visoki, a očekivane koristi niske (Nešić, 2018). Konačno, Štigler (Stigler, 1971) ističe da sve dok postoji konkurencija za monopolističku poziciju vladajuće stranke (tj. barijere ulasku na političko tržište nisu visoke), regulator neće biti u stanju da naplati punu rezervacionu cenu interesnoj grupi koja od njega kupuje mere zaštite.

Primećujemo da je u okviru Štiglerove teorije jedini de facto zadatak regulatornog tela sprovođenje selektivnih izmena ,,pravila igre’’, u cilju kreiranja povlašćenog tržišnog polo-


žaja za specifičnu interesnu grupu koja je na tržištu regulacije ispoljila najveću efektivnu tražnju (Nešić, 2018). ,,Štiglerov’’ regulator predstavlja isključivo instrument preraspo-dele dohotka, koji je u potpunosti podređen ciljevima proizvođača, jer oni predstavljaju znatno boljeg ,,saveznika’’ od potrošača (spremniji su da resursima i glasovima plate za uvođenje regulacije) (Peltzman, 1993). Umesto javnog, regulator nastoji da zaštiti par-tikularne privatne interese; umesto obaranja cena na nivo graničnih troškova, regulator nastoji da ih pomeri naviše, što bliže monopolskoj ceni. Ovakva korporativistička simbio-za između privatnih firmi i državnog aparata omogućena je specifičnim karakteristikama političkog procesa koje će biti analizirane u nastavku članka.

2.2. Prednost grupa sa malim brojem članovaJedan od načina da odgovorimo na pitanje čime je determinisana visina efektivne tra-žnje za regulacijom koju interesna grupa ispoljava, predstavlja poređenje karakteristi-ka ekonomskog i političkog tržišta (na kom se prodaju i kupuju javne politike). Mizes (Mises, 2008) je isticao da je potrošač suveren na ekonomskom tržištu – njegova od-luka da kupi ili ne kupi određeni proizvod determiniše šta treba da bude proizvedeno, kao i kvantitet i kvalitet proizvedenih stvari. Potrošači na ekonomskom tržištu svakod-nevno novčanicama ,,glasaju’’ za i protiv pojedinih proizvoda i usluga, te na taj način indirektno determinišu privrednu strukturu i strukturu proizvodnje. Štiglerovim (Stigler, 1971, str. 10) rečima: ,,Tržište akumulira ove ekonomske glasove, predviđa njihova buduća kretanja i investira u skladu sa njima.’’ Nasuprot tome, glasanje na politič-kom tržištu je periodično, što umanjuje preciznost i efikasnost procesa saopštavanja preferencija. Pored toga, sve obavljene transakcije na slobodnom tržištu su dobrovolj-ne, što implicira da su takođe i obostrano korisne (makar u ex ante smislu). Sa druge strane, svaka politička odluka poseduje element prisile – kada je jednom donešena, ona je do daljnjeg obavezujuća za svakog pojedinca. ,,Čikaški’’ ekonomista Milton Frid-man (Fridman, 1996, str. 84) lucidno je konstatovao da ,,glasačka kutija donosi sagla-snost bez jednoglasnosti; tržište jednoglasnost bez saglasnosti.’’ Štigler (Stigler, 1971) primećuje da element ,,prisilne saglasnosti’’ u političkim odlukama stvara dve vital-ne razlike između procesa odlučivanja u predstavničkoj demokratiji i procesa odluči-vanja na slobodnom tržištu. Prvo, glasanje na političkom tržištu mora biti simultano.

Ovaj uslov čini proces političkog odlučivanja rigidnim, jer onemogućuje glasanje o veli-kom broju problema, budući da bi direktna demokratija i izlazak na brojne referendume povodom svakog pojedinačnog pitanja generisali ogromne troškove. Upravo zato se u naj-većem broju modernih demokratija referendum koristi dosta retko (naravno, uz pojedine izuzetke), gotovo isključivo prilikom donošenja krucijalnih odluka. Drugo, demokratsko odlučivanje pruža pravo glasa svim pripadnicima društva. Na ekonomskom tržištu po-stoji jasna demarkaciona linija između ,,zainteresovanih’’ (što po pravilu znači i relativno više informisanih) i ,,nezainteresovanih’’ (relativno manje informisanih) pojedinaca – prvi glasaju, a drugi to ne čine. Štiglerovim rečima (Stigler, 1971, str. 11): ,,...politički proces ne dopušta participaciju proporcionalnu znanju i zainteresovanošću.’’ Nije teško uočiti da mnogi pojedinci ne poseduju relevantne informacije i kognitivne sposobnosti koje pred-stavljaju preduslov donošenja adekvatnih odluka (kako iz individualnog, tako i iz kolektiv-nog ugla), kao i da ispoljavaju manjak direktnog interesa u vezi sa pojedinim političkim pitanjima. Budući da njihova odlika, uprkos svemu navedenom, direktno prožima sve

ŠTIGLEROVA TEORIJA EKONOMSKE REGULACIJE: REZIME I IMPLIKACIJE66ostale pripadnike društva, ispostavlja se da politički proces generiše značajno ozbiljnije i dalekosežnije negativne eksterne efekte od tržišnog procesa (Nešić, 2018).

Gradeći na temeljima koje je nobelovac Geri Beker postavio u svom članku ,,Competition and Democracy’’ (1958), Štigler (Stigler, 1971) posebno ističe da političko tržište (na-suprot ekonomskom) ne pruža adekvatne podsticaje za sticanje znanja. Na političkom tržištu svaki pojedinac ima pravo na ex ante fiksiran broj glasova (0 ili 1), nezavisno od količine informacija koju poseduje (Becker, 1958). Zbog toga za dominantan deo glasača jednostavno nije isplativo da budu informisani o političkim problemima, ili da uopšte glasaju. U tom kontekstu, jedan od najvažnijih problema sa kojima se suočava konstitucionalna ekonomija predstavlja tzv. paradoks glasanja. Ekonomska logika nalaže da racionalni pojedinac donosi odluku da li će glasati na osnovu očekivanih troškova i ko-risti glasanja. Prikupljanje informacija, njihova selekcija i kognitivna obrada, odlazak na biračko mesto i slične aktivnosti nameću pojedincu izvesne troškove. Dodatno, glasanje u predstavničkoj demokratiji vezano je za paket mera, tj. za političke programe koji se tiču velikog broja pitanja, od kojih mnoga nemaju uticaj na konkretnog birača. Zbog toga je verovatnoća da glasač pronađe politički program čije su stavke u potpunosti usklađene sa njegovim interesima izuzetno niska, što znači da će svaki birač u izvesnoj meri morati da pristane na kompromis. Neophodno je istaći da na slobodnom tržištu veći broj firmi implicira veće mogućnosti izbora, odnosno veću verovatnoću da će pojedinac pronaći proizvod ili uslugu u skladu sa njegovim preferencijama, dok na političkom tržištu veći broj stranaka povećava potrebu formiranja koalicije, pa umanjuje verovatnoću da će preferencije različitih pojedinaca biti zadovoljene, budući da su politička dobra međusob-no isključiva, dok ekonomska dobra u najvećem broju slučajeva nisu (Leube & Moore, 1986). Konačno, na političkom tržištu verovatnoća da će glas pojedinca biti presudan (što je nužan preduslov da korisnost glasanja bude pozitivna) konvergira ka nuli. Zbog svih navedenih faktora, očekivana korisnost glasanja na političkom tržištu po pravilu je bliska nuli. Posmatrano iz ovog ugla, na individualnom nivou je sasvim razumna odluka pojedinca da ostane neinformisan i apolitičan, odnosno da se ponaša poput ,,racionalne neznalice’’.

Beker (Becker, 1958) insistira na još jednoj važnoj razlici između ekonomskog i političkog tržišta. On ističe da se priroda funkcionisanja političke stranke i privatne firme razlikuje po pitanju izbora ciljnog tržišnog učešća, koji je uslovljen imanentnim karakteristikama dvaju tržišta. Naime, privatna firma na slobodnom tržištu ne mora nužno da obezbedi veliki broj kupaca, odnosno, ne mora da prodaje svoje proizvode i usluge na nacionalnom nivou kako bi opstala. Veliki broj privatnih firmi posluje upravo pronalazeći specifičnu tr-žišnu nišu čije potrebe može zadovoljiti bolje od konkurencije. Nasuprot tome, formiranje političke partije koja ne planira da se obrati najvećem delu glasača i koja ne pretenduje na osvajanje dominantnog udela glasačkog tela, gotovo je besmisleno. Odavde direktno sledi da su za ulazak i ,,poslovanje’’ na političkom tržištu po pravilu neophodna daleko veća sredstva u odnosu na privatnu firmu koja posluje na ekonomskom tržištu (Becker, 1958). To dalje implicira da su barijere ulasku na političko tržište više, pa je samim tim broj konkurenata na ovom tržištu manji, što dovodi do slabije direktne i potencijalne konkurencije. U tom kontekstu, napomenimo i da je mali broj subjekata na strani ponude jedan od najvažnijih uslova formiranja i održavanja kartela.


Na osnovu analize karakteristika političkog tržišta, Štigler (Stigler, 1971) do-lazi zaključka da su kanali političkog odlučivanja ispunjeni ,,šumovima’’ koji stvaraju distorzije informacija nesvojstvene ekonomskom tržištu. Izražava-nje preferencija je manje precizno na političkom nego na ekonomskom trži-štu, jer su politički kanali u stanju da prenose samo određene tipove informacija.

Preciznije, ukoliko svaki pripadnik društva neznatno preferira političku meru A u od-nosu na političku meru B, ova preferencija neće biti otkrivena i nikakva politička ak-cija je neće konkretizovati (Ibid.). To znači da je sasvim moguće uvođenje određene javne politike koja donosi veliku korist manjini, dok u maloj meri šteti svim ostalim članovima društva, jer oštećenim pojedincima nije isplativo da se angažuju kako bi ,,podstakli’’ vladajuću stranku da obustavi sprovođenje ove politike. Štiglerovim re-čima: ,,Sistem je kreiran tako da implementira sve izrazite preferencije većina i ma-njina, ali da odbaci neznatne preferencije većina i manjina.’’ (Stigler, 1971, str. 12). Zbog toga je političko tržište sklono usvajanju javnih politika koje pružaju velike do-bitke koncentrisanim grupama, a nameću male gubitke disperziranim grupama.

U Tabeli 1 sumarno su prikazane najvažnije razlike između ekonomskog i političkog tržišta.

TABELA 1. POLITIČKO I EKONOMSKO TRŽIŠTE.

KARAKTERISTIKA POLITIČKO TRŽIŠTE EKONOMSKO (SLOBODNO) TRŽIŠTE

Predmet glasanja Međusobno isključivi paketi političkih mera

Specifičan i nezavistan proizvod

Način glasanja Periodično i simultano Svakodnevno i nezavisno

Podsticaji za sticanje informacija Slabi Snažni

Priroda tržišne transakcije Prisilna – ,,saglasnost bez jednoglasnosti’’

Dobrovoljna – ,,jednoglasnost bez saglasnosti’’

Glasačko telo Celokupno društvo Isključivo zainteresovani subjekti

Eksterni efekti Visoki i dalekosežni Variraju u zavisnosti od grane

Verovatnoća zadovoljenja raznovrsnih ciljeva glasača

Opada sa rastom broja političkih stranaka

Raste sa rastom broja firmi u grani

Barijere ulasku u granu Visoke Zavise od tipa industrije

Stepen direktne i potencijalne konkurencije

Nizak Visok

Uslovi formiranja i održavanja kartela Povoljni Nepovoljni

Kanali prenosa informacija Neprecizni, ispunjeni ,,šumovima’’

Precizni, zasnovani na cenovnom mehanizmu

Kontrolna funkcija glasača Redukovana Suverena

Ishod tržišnog procesa Pogoduje specifičnoj grupi Pogoduje najvećem delu društva

Obim i značaj nesavršenosti Visok Nizak

Izvor: Nešić, Z. (2018), Štigler-Pelcmanova teorija ekonomske regulacije, Master rad, Beograd, Univerzitet u Beogra-du, Ekonomski fakultet.

ŠTIGLEROVA TEORIJA EKONOMSKE REGULACIJE: REZIME I IMPLIKACIJE68

2.3. Paradoks neograničene vladePrethodno analizirani argumenti nagoveštavaju da Štiglerova teorija, pored uvida u pro-blematiku optimalne veličine interesne grupe na tržištu regulacije, ukazuje i na opasnost destruktivnih korporativističkih tendencija koje moderna predstavnička demokratija nije u stanju da prevaziđe. Naime, ukoliko paleta funkcija državnog aparata prinude i prisile nije striktno ograničena (u idealnom slučaju svedena u okvire ,,minimalne države’’), de-mokratski politički proces u sebi sadrži klice propasti1, budući da ne poseduje efektivne mehanizme koji bi bili u mogućnosti da zaustave ,,začarani krug’’ konverzije ekonom-ske moći u političku, radi njenog vraćanja natrag u ekonomsku (sada značajno veću od inicijalne).2 Onog trenutka kada suvereni državni aparat dobije odrešene ruke da vrši arbitrarne (ad hoc) izmene društvenih ,,pravila igre’’, najkoherentnije interesne grupe će preuzeti stvar u svoje ruke i obesmisliti ključno uporište legitimiteta države: njenu funkciju univerzalnog, nezavisnog, egzogenog i objektivnog arbitra, čiji je zadatak da osigura jednakost pred zakonom – zahtev da ista opšta pravila važe za svakog pojedinca u društvu, odnosno da sfere autonomnog delovanja svih pojedinaca budu jednako ograni-čene. Svoj stav u vezi ovog problema izneo je i Fridrih fon Hajek, koji tvrdi da je neogra-ničena vlada načelno onemogućena da uspostavi liberalni ideal ,,jednakosti u slobodi’’. U trećem tomu knjige Pravo, zakonodavstvo i sloboda Hajek ističe da ,,...paradoksalan rezultat posedovanja neograničene vlasti onemogućava predstavničkom telu da dovede do dominacije opštih principa, zato što u takvom sistemu većina u predstavničkoj skup-štini, da bi ostala većina, mora da učini sve što može da bi, garantujući im posebne koristi, kupila podršku nekoliko posebnih interesa. [...] Jedino ograničena vlada može da bude valjana vlada, zato što ne postoje (i ne mogu da postoje) opšta moralna pravila za dodeljivanje posebnih koristi...’’ (Hajek, 2002, str. 273, 280).

Posmatrajući stvari iz ovog ugla, Štiglerova teorija regulacije predstavlja prodornu kritiku krucijalnih elemenata političko-ekonomskog sistema koji pojedini autori (Baumol, et. al.) nazivaju oligarhijski kapitalizam. Ovi autori posebno ističu da je jedna od determinišućih odlika ovog privrednog sistema implementacija javnih politika koje pogoduju samo speci-fičnoj grupi ljudi unutar društva.3 Pored toga, još jedna važna odlika oligarhijskog kapita-lizma je visok stepen korupcije. Iako su zaključci Štiglerove teorije ekonomske regulacije univerzalno primenjivi, stav autora ovog članka je da oni imaju najveću težinu upravo u slučaju zemalja koje odlikuje visok stepen sistemske korupcije.4

1 Kako ističe Fridrih fon Hajek (Hajek, 2002, str. 271): ,,Izgleda da poseban proces koji smo izabrali da bismo dokučili ono što zovemo voljom naroda dovodi do rezultata koji imaju malo šta zajedničko sa bilo čimo što zaslužuje ime ’opšta volja’ bilo kog dela stanovništva.’’

2 Problem konverzije ekonomske moći u političku, kao i neophodnost formiranja predvidivog i (kratkoročno) neizmenjivog okvira (,,pravila igre’’) unutar kojih se odvija tržišni proces, posebno su isticali nemački ordoliberali. Izvlačeći pouke iz društveno-ekonomske propasti koja je zadesila Vajmarsku republiku, Ojken i Bem su primetili da odsustvo opštih pravila i principa, unutar kojih je jedino moguće održavanje poretka i očuvanje ekonomske i političke slobode, dovodi do privredno-društvene haotičnosti i destruktivnih socioekonomskih posledica. Ovi autori su upozoravali na opasnost državnih mera koje nisu utemeljene na objedinjujućem opštem principu, već se donose selektivno i arbitrarno (na ad hoc osnovama), što često dovodi do njihove kontradiktornosti. Ovakve mere pogoduju isključivo partikularnim intere-sima, dok nanose štetu društvu u celini.

3 Ukoliko je dotična grupa direktno povezana sa vladajućom političkom strankom, ovaj sistem je bolje preimenovati u ,,kleptokratija’’ (Baumol, Litan, & Schramm, 2007, str. 71).

4 Na teorijskom nivou su korupcija i lobiranje sasvim odvojeni fenomeni, dok u praksi često dolazi do njihovog mešanja i preplitanja ukoliko nedefinisanost pravnog ambijenta to dopušta. Nekoliko najvažnijih razlika između idealno-tipskih koncepcija korupcije i lobiranja su sledeće: korupcija je ilegalna, dok lobiranje to ne mora biti; lobiranje je daleko trans-


2.4. Štiglerova teorija i Pelcmanov model ponude regula-cije – poređenje ključnih rezultata

,,Čikaški’’ ekonomista Sem Pelcman pružio je matematičku formalizaciju Štiglerove te-orije regulacije. Pelcman (Peltzman, 1976) počinje analizu prihvatajući Štiglerovu tezu da regulatorni proces predstavlja isključivo instrument preraspodele bogatstva između različitih interesnih grupa. Unutar Pelcmanovog modela, racionalni regulator uvodi pore-sku stopu ,,gubitničkoj’’ grupi, kako bi pružio transfer ,,pobedničkoj’’ grupi.5 Nekoliko za-ključaka ovog modela ide u prilog Štiglerovoj teoriji. Model dokazuje da, pod određenim pretpostavkama, ukoliko regulator uvodi uniformnu poresku stopu svakom članu unutar ,,gubitničke grupe’’ pojedinačan ekonomski interes (interesna grupa) uspeva da obezbedi regulatornu politiku u skladu sa sopstvenim ciljevima. Ova interesna grupa će uvek biti manja od celokupnog biračkog tela, što je u skladu sa koncepcijom prema kojoj regulator-ni proces deli celokupno društvo na ,,pobednike’’ i ,,gubitnike’’. Rezultati komparativne statike unutar modela ukazuju da veličina pobedničke interesne grupe teži nuli, jer deluju sile koje podstiču regulatora da koncentriše transfer na malu grupu, a disperzira ukupnu sumu poreza na veliku grupu. Što je politički proces ispunjeniji ,,šumovima’’, odnosno, što je pretvaranje transfera bogatstva u političku podršku teže, to će biti manja veličina pobedničke grupe, a veća veličina gubitničke grupe (Ibid.). Baš kao što je Štigler (Stigler, 1971) isticao, imanentna imperfektnost političkih kanala podstiče članove pobedničke grupe da ne rasipaju ukupni dobitak na veći broj članova, dok članove gubitničke grupe podstiče da rasipaju ukupni gubitak na veći broj članova.

Ipak, postoji nekoliko važnih razlika između Štiglerove teorije regulacije i Pelcmanovog modela. Pre svega, Pelcmanov model nalaže da čak i u slučaju kada isključivo jedna grupa uspe da ,,zarobi’’ regulatora, ona nije u stanju da obezbedi maksimalan iznos transfera koji joj regulator može pružiti. Cilj regulatora (maksimizacija političke podrške) nije kompatibilan sa ciljem interesne grupe (maksimizacija transfera bogatstva) (Nešić, 2018). Takođe, ukoliko je regulator u mogućnosti da uvodi različite nivoe poreskih stopa i vrši diskriminaciju unutar različitih podgrupa pobedničke i gubitničke grupe, sasvim je moguće da će nekim članovima gubitničke grupe biti uveden negativan porez (subvenci-ja), ili da će nekim članovima pobedničke grupe biti uveden pozitivan porez.6 Navedeni rezultati u velikoj meri bacaju senku na Štiglerovu izvornu tezu, prema kojoj jedna inte-resna grupa uspeva da ,,zarobi’’ regulatora i ,,izvuče’’ celokupne benefite od regulacije (Ibid.). Štiglerova ravnoteža na tržištu regulacije, koja podrazumeva da je regulatorno telo u potpunosti ,,zarobljeno’’ od strane jedne industrijske grane, samo je specijalan slučaj u okviru Pelcmanovog modela (Ibid.). Pelcmanova koncepcija regulatornog procesa je u znatno većoj meri ,,demokratska’’, jer racionalni regulator mora zadovoljiti ciljeve broj-nih interesnih grupa, koje pojedinačno obezbeđuju samo fragmente ukupnog transfera bogatstva, nastalog uvođenjem regulacije (Ibid.). Takođe, model ukazuje da je regulacija atomističkih grana u principu podjednako politički privlačna kao i regulacija visoko kon-centrisanih grana, pa za razliku od Štiglerove teorije nije unapred poznato da li će regu-

parentnije; barijere ulasku na tržište lobiranja su znatno manje; lobiranje zadovoljava šire interese od korupcije (iako su i jedni i drugi interesi najčešće partikularni).

5 Poreska stopa unutar ovog modela je analogna merama regulacije koje nanose štetu jednoj interesnoj grupi, dok je transfer analogan merama regulacije koje donose koristi drugoj grupi.

6 Ovo zavisi od tri faktora: per capita bogatstva grupe, osetljivosti bogatstva na promenu poreske stope i glasačke osetljivosti na promenu poreza (Vidi Peltzman, 1976, str. 218-219).

ŠTIGLEROVA TEORIJA EKONOMSKE REGULACIJE: REZIME I IMPLIKACIJE70lacija posedovati karakter zaštite potrošača ili zaštite proizvođača. Pelcman (Peltzman, 1976) takođe zaključuje da je ograničavanje ulaska u granu, koje je Štigler posmatrao kao instrument zaštite proizvođača, zapravo neophodno radi održavanja željene cenovne strukture (zasnovane na ,,internom subvencionisanju’’) koja regulatoru maksimizira po-litičku podršku. Rečju, Pelcman tvrdi da je ograničavanje ulaska u granu nezavisno od zahteva samih preduzeća. Konačno, trend ka deregulaciji je moguć ishod regulatornog procesa unutar Pelcmanovog modela, dok je u okviru Štiglerove teorije (ali i u okviru teorije regulacije javnog interesa) proces deregulacije neobjašnjiv.

2.5. Interesne grupe i ekonomska (ne)efikasnostNakon radova Štiglera (1971) i Pelcmana (1976), Geri Beker (1983) u svom članku iznosi sopstvenu teoriju državnog intervencionizma, koju je u užem smislu moguće po-smatrati kao teoriju tražnje za regulacijom. Bekerov model je fokusiran na proces i efekte konkurencije između interesnih grupa na tržištu regulacije. Kako bismo istakli elemente analize na kojima tri navedena autora poentiraju, zapitajmo se kakav je efekat porasta broja interesnih grupa koje se takmiče na tržištu rent-seekinga. Za razliku od Štiglera i Pelcmana koji ističu negativne reperkusije regulatornog procesa (viši stepen alokativ-ne neefikasnosti usled ulaganja veće vrednosti resursa u neproduktivne (rent-seeking) aktivnosti), Beker posmatra problem iz drugačijeg ugla i ističe pozitivne efekte rasta konkurencije između interesnih grupa.7 Naime, potencijalne javne politike koje interesne grupe nastoje da obezbede, same predstavljaju oskudne resurse – nemoguće je usvojiti beskonačan broj alternativnih javnih politika, budući da su one najčešće međusobno is-ključive. Zbog toga specifična interesna grupa mora biti efikasnija u proizvodnji političkog pritiska od njenih rivala.

Beker je dokazivao da snažniji stepen konkurencije između različitih interesnih grupa do-vodi do usvajanja efikasnijih javnih politika, upravo zato što interesne grupe koje se zala-žu za njihovo usvajanje poseduju inherentne prednosti na tržištu rent-seekinga. Moguće je ukratko ilustrovati ovu tezu jednim rudimentarnim prikazom pomeranja iz monopolske tržišne strukture u savršeno konkurentsku. Budući da navedena promena tržišne struk-ture donosi veće gubitke potrošačima nego dobitke proizvođačima (zbog čistog gubitka društvenog blagostanja), sledi da će potrošači biti spremni da plate (lobiraju) veći iznos kako bi sprečili uvođenje i održavanje regulacije čiji je cilj kreiranje monopola.

U svojoj knjizi Institucionalni aspekti privrednog rasta (2011), Begović poredi nivo rasi-panja resursa usled rent-seeking aktivnosti unutar dva široko definisana politička siste-ma: autokratije i demokratije. Naime, ukoliko pođemo od zdravorazumske pretpostavke da su barijere ulasku u aktivnosti rent-seekinga više u autokratskom, u odnosu na de-mokratski politički sistem, postavlja se pitanje kakvi su njihovi efekti na stepen ukupne ekonomske neefikasnosti. U demokratiji je omogućeno jeftino formiranje i funkcionisanje brojnih interesnih grupa. Ovakav ,,konkurentski’’ karakter traganja za rentom ima dve međusobno suprotstavljene posledice (Begović, 2011, str. 230):

7 Naravno, Beker ne spori da, iako konkurencija između interesnih grupa ima pozitivne efekte, sama proizvodnja političkog pritiska od strane interesnih grupa predstavlja društveno neproduktivnu upotrebu resursa.


1. Postoje podsticaji za rast alokativne neefikasnosti. Naime, što je veći broj privrednih subjekata uključen u aktivnosti rent-seekinga, to je veća količina resursa upošljena u neproduktivne (ili čak destruktivne) aranžmane.

2. Javlja se efekat na koji je ukazao Beker – veću verovatnoću uspeha sada imaju inte-resne grupe koje zahtevaju efikasnije javne politike.

Obrnuto, unutar autokratskog političkog sistema ne postoji sloboda ulaska u aktivnosti rent-seekinga, budući da su političke barijere znatno snažnije, pa će broj subjekata koji se bavi ovom aktivnošću biti manji nego u slučaju demokratskog političkog sistema. To dalje implicira niži nivo statičke alokativne neefikasnosti, ali i niži stepen konkurencije iz-među interesnih grupa (što ultimativno dovodi do usvajanja neefikasnijih javnih politika). Iako ih je manje nego u demokratiji, interesne grupe u autokratiji uspevaju da nametnu željene javne politike, koliko god one bile štetne po društvo, budući da ne postoji kon-kurencija koja bi ih u tome sprečila. Budući da u slučaju oba politička sistema postoje protivrečni efekti, neto uticaj većeg broja interesnih grupa na ekonomsku efikasnost nije unapred poznat.

Sa aspekta celokupnog društva, ekonomska logika nameće svim interesnim grupama imperativ ,,razoružavanja’’, tj. zahteva svođenje rent-seeking aktivnosti na nulti stepen. Međutim, ovakvo rešenje je suštinski neostvarivo unutar nekooperativne igre, budući da se nijednoj interesnoj grupi na individualnom nivou ne isplati da se ,,razoruža’’, sve dok veruje da njeni konkurenti neće učiniti isto. Upravo zato što svaki politički sistem nužno poseduje izvesnu količinu rent-seeking aktivnosti, otvara se ekonomski problem u vidu trade-offa između različitih tipova neefikasnosti koje proizilaze iz delovanja inte-resnih grupa. Drugim rečima, pred ekonomistima je (nimalo lak) zadatak pronalaženja optimalnog broja interesnih grupa i stepena rent-seekinga u društvu. U tom kontekstu, ekonomska teorija bi trebalo da predstavlja osnovu formulisanja pravnog okvira koji, sa jedne strane, postavlja pravila igre unutar kojih mogu delovati interesne grupe i, sa druge strane, postavlja neophodna ograničenja delovanju državnog aparata u ovom procesu.

3. ZAKLJUČNA RAZMATRANJAIako je nastala pre skoro pola veka, Štiglerova teorija ekonomske regulacije nam, mož-da više nego bilo kada ranije, pruža mogućnost da razumemo jedan segment složene društvene stvarnosti koja nas okružuje. Problematika poželjnog odnosa između javnog i privatnog sektora, tj. između državnog aparata i slobodnog tržišta, više dobija na praktič-nom značaju svaki put kada država proširi svoj delokrug, a trendovi prethodnog veka ja-sno ukazuju na činjenicu da metod društvenog odlučivanja posredstvom političkih kanala sve više dominira nad ekonomskim (tržišnim) principima. I dok nije previše komplikovano konstatovati da živimo u eri rent-seeking društva i ,,regulatorne države’’, kao i da to pred-stavlja ozbiljnu pretnju po liberalne i demokratske vrednosti, daleko je teže ukazati na način kojim bi trebalo izaći na kraj sa ovim problemima. Činjenica da preko 50% regula-tornih komesara, u tržišno orijentisanoj zemlji poput SAD-a, nakon isteka mandata dobija posao upravo u preduzećima koja su regulisali tokom mandata (Eckert, 1981), dovoljno je indikativna da nas odvrati od bilo kakvih utopističkih namera usmerenih ka suptilnom prilagođavanju postojećeg sistema. Stav autora ovog članka je da bilo kakvo značajno

ŠTIGLEROVA TEORIJA EKONOMSKE REGULACIJE: REZIME I IMPLIKACIJE72umanjenje podređenosti državnog aparata partikularnim interesima, može biti ostvareno isključivo svođenjem domena državnih funkcija u okvire ,,minimalne države’’. Ovakva redukcija državnih funkcija imala bi dalekosežne efekte na strukturu privrede, budući da bi industrije čija je profitabilnost u najvećoj meri bazirana na zloupotrebi državnog apara-ta bile primorane na pronalaženje alternativnih izvora profita, ili osuđene na izumiranje. Naravno, ključno pitanje koje se otvara je: da li je opisano sužavanje delokruga države društveno poželjno, odnosno da li su ukupne društvene koristi koje nastaju redukovanjem palete državnih funkcija veće od troškova koji odatle proizilaze? Budući da razmatramo problem iz ugla Štiglerove teorije, pozitivan odgovor se u datim uslovima prirodno name-će usled prevlasti malog broja pojedinaca nad ostatkom društva, pa predloženo rešenje deluje makar kao primamljiva smernica.

LITERATURABaumol, W. (1990), “Enterpreneurship: Productive, Unproductive and Destructive”, Journal of Political Economy, Vol. 98, No. 5, Pp. 893-921.

Baumol, W., Litan, R. & Schramm, C. (2007), Good Capitalism, Bad Capitalism, and the Economics of Growth and Prosperity, New Haven & London, Yale University Press.

Baumol, W., Panzar, J. & Willig, R. (1982), Contestable Markets and the Theory of In-dustry Structure, San Diego, Harcourt Brace Jovanovich.

Becker, G. (1958), “Competition and Democracy”, Journal of Law and Economics, Vol. 1, Pp. 105-109.

Becker, G. (1983), “A Theory of Competition among Pressure Groups for Political Influ-ence”, Quaterly Journal of Economics, Vol. 98, Pp. 371-400.

Begović, B. (2000), “Teorije ekonomske regulacije: pregled oblast”, Ekonomska misao, Vol. 33, No. 1-2, Pp. 9-47.

Begović, B. (2012), Institucionalni aspekti privrednog rasta, Beograd, Službeni glasnik.

Demsetz, H. (1968), “Why Regulate Utilities?” Journal of Law and Economics, Vol. 11, Pp. 55-65

Eckert, R. (1981), “The Life Cycle of Regulatory Commisioners”, Journal of Law and Economics, Vol. 24, Pp. 113-120.

Fridman, M. (1996), Sloboda izbora, Novi Sad, Global book.

Hajek, F. (2002), Pravo, zakonodavstvo i sloboda, Podgorica, CID.

Leube, K. & Moore, T. (Eds.) (1986), The Essence of Stigler, Stanford, Hoover Instututi-on Press, Stanford University.


Mises, L. (2008), The Anticapitalistic Mentality, Auburn, The Ludwig von Mises Insti-tute.

Nešić, Z. (2018), Štigler-Pelcmanova teorija ekonomske regulacije, Master rad, Beograd, Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet.

Olson, M. (1965), The Logic of Collective Action, Cambridge Mass, Harvard University Press.

Peltzman, S. (1976), “Toward a More General Theory of Regulation”, Journal of Law and Economics, Vol. 19, No. 2, Pp. 211-240.

Peltzman, S. (1993), “George Stigler’s Contribution to the Economic Analysis of Regula-tion”, Journal of Political Economy, Vol. 101, No. 5, Pp. 818-832.

Posner, R. (1974), “Theories of Economic Regulation”, The Bell Journal of Economics and Management Science, Vol. 5, No. 2, Pp. 335-358.

Schumpeter, J. (2003), Capitalism, Socialism and Democracy, New York, Routledge, Taylor and Francis e-Library.

Stigler, G. (1971), “The Theory of Economic Regulation”, Bell Journal of Economics and Management Science, Vol. 2, Pp. 3-21.


JELENA BELOICA1


ANALIZA ZAPOSLENOSTI U REPUBLICI SRBIJI

ANALYSIS OF EMPLOYMENT IN THE REPUBLIC OF SERBIA

JEL KLASIFIKACIJA: J21, I24, E24

APSTRAKT:

Investicije u ljude su od velikog značaja za rast zaposlenosti, pa se unapređenje nivoa obrazovanja smatra jednim od značajnih faktora u stvaranju boljih mogućnosti za zapo-slenje. Predmet istraživanja koje je predstavljeno u ovom radu jeste analiza ukupne za-poslenosti u Republici Srbiji, kroz sagledavanje nivoa obrazovanja žena i njihovog učešća na tržištu rada. U skladu sa navedenim cilj sprovedene analize jeste da se utvrdi u kojoj meri nivo obrazovanja žena i investicija u obrazovanje imaju uticaja na zaposlenost. U istraživanju je korišćen metod višestruke regresije. Pokazano je da nivo obrazovanja žena statistički značajno doprinosi rastu ukupne zaposlenosti. Sa druge strane je utvrđeno da druga nezavisna varijabla koja je posmatrana u modelu, investicije u obrazovanje, nije statistički značajna. Dobijeni rezultat nam ukazuje da period isplativosti investicija u ob-razovanje dugoročnog karaktera, pa se efekat investicija u obrazovanje ne može sagledati u istoj godini kada su izvršena ulaganja.

1 Doktorand na Ekonomskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu

KLJUČNE REČI:UKUPNA ZAPOSLENOST, NIVO OBRAZOVANJA, INVESTICIJE U OBRAZOVANJE

ANALIZA ZAPOSLENOSTI U REPUBLICI SRBIJI76ABSTRACT:

Investing in people is of great importance for employment growth, so improving education levels is considered one of the most important factors in creating better employment op-portunities. The subject of the research presented in this paper is an analysis of the over-all employment in the Republic of Serbia, through consideration of the level of education of women and their participation in the labor market. In line with this, the aim of the conducted analysis is to determine the extent to which the level of education of women and investment in education has an impact on the employment. In the study, the method of multiple regression was used. It has been proven that the level of education of women contributes significantly to the growth of total employment. On the other hand, it has been established that the other independent variables observed in the model which are investments in education, are not statistically significant. The obtained result indicates that the period of return on investment in education is long-term so the effect of invest-ment in education cannot be seen in the same year when the investments were made.

KEY WORDS:OVERALL EMPLOYMENT, LEVEL OF EDUCATION, INVESTMENT IN EDUCATION


1. UVODU uslovima rastuće nezaposlenosti sa kojom se suočavaju ne samo zemlje u tranziciji, već i razvijene zemlje sveta sve veću pažnju naučne i stručne javnosti privlači međuza-visnost između nivoa obrazovanja i strukturnih performansi tržišta rada. Imajući u vidu da visokoobrazovani imaju manje šanse da budu nezaposleni, ostvaruju bolje uslove za rad, beleže veće zarade, ali i brže dolaze do posla, povećanje udela visokoobrazovanih u ukupnom broju stanovništva predstavlja jedan od ključnih segmenata u okviru strate-gija ekonomskog rasta i razvoja u razvijenim tržišnim ekonomijama. Rast zaposlenosti, ulaganje u istraživanje i razvoj i rast udela visoko obrazovanih u ukupnom stanovništvu predstavljaju imperativ i prioritetan cilj ekonomske politike zapošljavanja Srbije. Zaposle-nost sama po sebi nije samo ekonomska varijabla, već kao takva predstavlja značajan segment društvenog blagostanja i doprinosi ostvarenju dohotka pojedinca, ali i određuje njegov socijalni identitet.2

Prema definiciji Međunarodne organizacije rada zaposleno lice jeste ono lice koje je za-posleno kod poslodavca ili samozaposleno ili je zaposleno u okviru porodičnog posla ali bez ostvarenja direktne nadoknade.3 Investicije u ljudski kapital su od velikog značaja za rast zaposlenosti, rast produktivnosti rada, unapređenje kvaliteta radne snage, lakše mobilnosti i uopšte ulaska na tržište rada, kao i poboljšanja ukupne privredne dinami-ke. Unapređenje nivoa obrazovanja je u direktnoj funkciji ostvarenja pomenutih ciljeva. Ono što je važno istaći jeste da investicije u ljudski kapital ne samo da doprinose rastu produktivnosti rada i povećanju privredne dinamike u celini, već doprinose i jačanju so-cijalne kohezije. Osnovni uslov za to jeste da se i marginalnim segmentima stanovništva, koje karakteriše nizak nivo ljudskog kapitala, omogući da steknu obrazovanje i da lakšim putem dođu do zaposlenja.4 Kako se obrazovanje u teoriji ekonomskog rasta i ekonomiji rada najčešće izdvaja kao glavni oblik formiranja ljudskog kapitala učenje i rad sa jedne strane pružaju ljudima mogućnost za život, ali i priliku da daju svoj doprinos društvenoj zajednici čiji su deo. Sa druge strane veštine koje poseduju radnici vode ka većoj produk-tivnosti i inovativnosti u kompanijama.

Na taj način možemo reći da, posmatrano na nacionalnom nivou, jednake mogućno-sti u pogledu obrazovanja i zapošljavanja doprinose ekonomskom razvoju zemlje, kao i pozitivnim društvenim i političkim rezultatima.5 Društvene koristi od ulaganja u visoko obrazovanje su višestruke i ogledaju se pre svega u nižoj stopi nezaposlenosti, pružanju doprinosa boljem funkcionisanju društvenih i političkih procesa, stvaranju većih moguć-nosti za dolaženje do novih otkrića i inovacija ljudi sa visokim obrazovanjem, i sl.6

Sa stanovišta razmatranja pojedinca o svrsishodnosti ulaganja u obrazovanje se najčešće kao kriterijum koristi neto sadašnja vrednost investicije u obrazovanje. Ukoliko je ona

2 Jovanović Gavrilović, B. (2013) Privredni razvoj sa ljudskim likom, Centar za izdavačku delatnost, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 233.

3 Krstić, G. and Šoškić, D. (2015) Ekonomska statistika, Centar za izdavačku delatnost, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 214.

4 Jovanović Gavrilović, B. (2016) Ljudski kapital: Teorijsko-metodološki pristup i empirijska analiza na primeru Evropske unije i Srbije, Ekonomski fakultet, Beograd, str.3.

5 World Economic Forum (2017) The Global Human Capital Report, WEF, Geneva, str.3.6 Mušikić, S., Mladenović, M. (2015) Ljudski kapital kao kvalitativna komponenta privrednog rasta i razvoja, Visoka

poslovna škola strukovnih studija, Srbija, str. 460.

ANALIZA ZAPOSLENOSTI U REPUBLICI SRBIJI78pozitivna, odnosno ukoliko je sadašnja diskontovana vrednost koristi veća od sadašnje diskontovane vrednosti troškova, tada se smatra da je za pojedinca ekonomski racionalno da donese odluku o investiranju u obrazovanje, i obratno.7

Ulaganje u obrazovanje, kao ključnog faktora participacije na tržištu rada, treba da obez-bedi i bolje mogućnosti za zapošljavanje radno aktivnog stanovništva. U okviru Nacio-nalne strategije za zapošljavanje za period od 2011. do 2020. godine izdvojen je otežan položaj žena kao prioritet na tržištu rada Srbije. Aktivnosti i mere koje su usmerene na smanjenje odnosno otklanjanje problema na tržištu rada sa kojima se suočavaju žene, kao i na ravnopravnost i pružanje jednakih mogućnosti žena i muškaraca su obuhvaćeni u Nacionalnoj strategiji za rodnu ravnopravnost za period 2016-2020. godine. Programi i mere koji se odnose na aktivnu politiku zapošljavanja, a koji se konkretno odnose na zapošljavanje žena su obuhvaćeni i Nacionalnim planom zapošljavanja 2018. godine. Tu je pažnja pre svega usmerena na podsticanje ženskog preduzetništva i zapošljavanje žena iz posebno osetljivih grupa. Takođe, fokus na rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena na tržištu rada širom sveta stavlja i Međunarodna organizacija rada (MOR). ,,Produktivna zaposlenost i dostojanstven rad smatraju se ključnim faktorima za postizanje stvarne rodne ravnopravnosti, smanjenja siromaštva i postizanja pravednog, uključivog i održivog razvoja.”8

Dakle, kako bi se omogućilo osnaživanje žena na tržištu rada, neophodno je investiranje u njihovo obrazovanje, koje se smatra jednim od načina smanjenja rizika od nezaposle-nosti, pružanja boljih uslova rada, kao i veće zarade.

2. PREDMET I CILJ ISTRAŽIVANJAPružanje mogućnosti za zaposlenje se smatra ključnim faktorom za ostvarivanje dostojan-stvenog rada, smanjenja siromaštva, kao i ostvarivanja održivog razvoja. Međutim, tržište rada u Republici Srbiji najvećem broju stanovništva ne pruža mogućnosti za ostvarivanje standarda dostojanstvenog rada.9Visoka stopa nezaposlenosti i disbalans između ponude i tražnje radne snage posledično dovode i do urušavanja kvaliteta poslova, visokog ste-pena podzaposlenosti, zarada koje velikom broju zaposlenih ne omogućavanju pristojan život, što rezultira mnogim negativnim posledicama na nivou pojedinca i društva. Nepo-voljne tendencije na tržištu rada Republike Srbije se delimično pripisuju nekonkurentnoj, nedovoljno obrazovanoj i nekvalifikovanoj ponudi radne snage. Posmatrajući stopu neza-poslenosti, prema podacima Ankete o radnoj snazi u 2017. godini, može se zaključiti da je položaj žena na tržištu rada veoma otežan. To možemo sagledati i ukoliko posmatramo osnovne indikatore tržišta rada (stope zaposlenosti, nezaposlenosti, aktivnosti i neaktiv-nosti), koji su predstavljeni u tabeli u nastavku.

7 Grečić, V. (2004) Ekonomija rada, CID, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 119.8 Pantović, J., Bradaš, S., Petovar, K. (2017) Položaj žena na tržištu rada, Friedrich Ebert Stiftung, Beograd, str. 8. 9 Bradaš, S. (2017) Statistika i dostojanstven rad, Fondacija centar za ekonomiju, Beograd, str. 22.


TABELA 1. OSNOVNI INDIKATORI TRŽIŠTA RADA RADNO SPOSOBNOG STANOVNIŠTVA (15-64) PREMA POLU I REGIONU U 2017. GODINI U %

SRBIJA BEOGRADSKI REGION REGION VOJVODINEREGION ŠUMADIJE I

ZAPADNE SRBIJEREGION JUŽNE I ISTOČNE SRBIJE

Muško Žensko Muško Žensko Muško Žensko Muško Žensko Muško Žensko

Stopa aktivnosti

73,8 59,6 74,4 65,4 73,3 57,3 75,1 58,8 72,2 56,8

Stopa zaposlenosti

63,9 50,8 64,1 56,8 64,6 49,7 64,9 49,4 61,3 46,8

Stopa nezaposlenosti

13,5 14,8 13,8 13,1 11,9 13,2 13,5 15,9 15,1 17,6

Stopa neaktivnosti

26,2 40,4 25,6 34,6 26,7 42,7 24,9 41,2 27,8 43,2

Izvor: Republički zavod za statistiku, Anketa o radnoj snazi, 2017.

Na osnovu tabele možemo videti da je ukupna stopa zaposlenosti muškaraca 63,9%, dok je stopa zaposlenosti žena 50,8%. Najniža stopa zaposlenosti žena zabeležena je u Južnoj i Istočnoj Srbiji (46,8%), dok je najviša u Beogradu (56,8%). Najveći rodni jaz u stopama zaposlenosti je prisutan u Vojvodini (14,9 procentna poena), dok je najniži rodni jaz zabeležen u Beogradskom regionu (7,3 procentna poena). U pogledu stope nezapo-slenosti najmanji rodni jaz je zabeležen u Beogradskom regionu (0,7 procentnih poena), što se objašnjava ,,većom ponudom poslova na tržištu rada Beograda u „feminiziranom”, uslužnom sektoru delatnosti.”10 Rodni jaz je izražen kod svih indikatora posmatrano u svim regionima, ali je najviše prisutan u stopi neaktivnosti. Veoma zabrinjava činjenica da je čak više od 40% žena radnog uzrasta isključeno sa tržišta rada, u poređenju sa 26% muškaraca. Najveći rodni jaz u pogledu stope neaktivnosti je zabeležen u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (16,3 procentna poena). To nam ukazuje da muškarci i žene na tržištu rada u Srbiji nemaju jednake mogućnosti zapošljavanja. Prepreke u zapošljavanju koje se ogledaju u većoj stopi neaktivnosti žena na tržištu rada u Srbiji se delimično mogu obja-sniti smanjenim učešćem žena u obrazovnom sistemu, pripadnica takozvanih zapostav-ljenih grupa (žene sa invaliditetom, migrantkinje i žene iz etničkih zajednica). To stvara prostor za produbljivanje jaza između polova što dovodi do brojnih problema sa kojima se suočavaju žene na tržištu rada. Takođe, starije žene su manje aktivne na tržištu rada u odnosu na starije muškarce i brže se penzionišu. Na osnovu ankete11 koja je sprovedena u Srbiji 2015. godine u kategoriji mladih (lica starosti 15-29 godina) pokazano je da su ekonomski razlozi napuštanja školovanja izraženiji kod mladih žena nego kod mladih muškaraca (29,9% i 23,6% respektivno). Istovremeno se veća sklonost ka neaktivnosti kada su u pitanju mlade žene može delimično objasniti ,,njihovom tendencijom da se ranije udaju i rađaju decu u poređenju sa svojim vršnjacima, ali i zbog tendencije da se

10 Pantović, J., Bradaš, S., Petovar, K. (2017) Položaj žena na tržištu rada, Friedrich Ebert Stiftung, Beograd, str. 9.11 Međunarodna organizacija rada je izradila anketu pod nazivom ,,anketa o tranziciji od škole do posla” (,,school-to-work

transition survey”, SWTS). Anketa je sprovedena u 34 države u periodu od 2012. do 2016. godine, u kategoriji mladih od 15 do 29 godina. U Srbiji je anketa sprovedena 2015. godine od strane Zavoda za statistiku, na osnovu koje je izrađen izveštaj koji prikazuje rezultate sprovedene ankete. Videti: http://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/ed_emp/documents/publication/wcms_495533.pdf [Pristupljeno: 31/05/19]

ANALIZA ZAPOSLENOSTI U REPUBLICI SRBIJI80duže školuju.”12Kako bi se smanjio taj rodni jaz, pored integracije u obrazovanje i pod-sticanja žena da se permanentno usavršavaju potrebno je da se sprovode i mere aktivne politike u vezi sa problemom starenja stanovništva i specifičnih mera u penzionom sek-toru, što bi obezbedilo i da žene i kada se penzionišu primaju adekvatna sredstva.13Niža stopa aktivnosti žena karakteriše i zemlje Evropske Unije. Naime, stopa aktivnosti žena u EU-28 je manja za 11,1 procentnih poena u odnosu na muškarce u kategoriji radno ak-tivnog stanovništva (15-64), dok je stopa aktivnosti žena u Srbiji manja za 8,2 procentna poena u odnosu na stopu aktivnosti žena u EU-28.14 Dakle, posmatrani indikatori tržišta rada su znatno nepovoljniji kada su u pitanju žene od onih koji se odnose na muškarce, što govori o njihovom teškom položaju.

Posmatrano prema sektorima delatnosti zastupljenost žena i muškaraca se razlikuje unu-tar svakog sektora. Ta sektorska sagregacija je prisutna pre svega u pogledu poljoprivre-de, industrije i građevinarstva, u kojima je znatno veće učešće muškaraca u odnosu na žene (4,3%, 33,1% i 7% respektivno). Najveći broj žena radi u sektoru usluga (77,2%), dok su žene u najmanjoj meri zastupljene u sektoru građevinarstva (1.2%). Na osnovu istraživanja koje je sprovela Vlada Republike Srbije prema Indeksu rodne ravnopravnosti utvrđeno je da žene mnogo više rade u sektoru socijalnog rada, obrazovanja i zdravstva, koji predstavljaju takozvane ,,sektore brige”. Anketa o radnoj snazi takođe pruža podatke i o distribuciji zaposlenih koji imaju ugovor sa agencijama za privremeno zapošljavanje prema sektoru delatnosti. Na osnovu ovog izvora zabeleženo je da je u 2016. godini čak 59% zaposlenih posredstvom ovih agencija upravo zaposleno u sektoru usluga.15Na taj način se može zaključiti da su industrija, poljoprivreda i građevinarstvo muški sektori, dok su u uslužnom sektoru integrisane i žene, što je prikazano na grafikonu u nastavku.

12 Marjanović, D. (2016) Tranzicija mladih žena i muškaraca na tržištu rada Republike Srbije, Publikacija Work4Youth serija br. 36, Međunarodna organizacija rada, Ženeva, str. 16.

13 http://ravnopravnost.gov.rs/wpcontent/uploads/2012/11/images_files_STRATEGIJA%20ZA%20RAVNOPRAVNOST%20ZENA%20I%20MUSKARACA%20OD%202010_1.pdf [Pristupljeno: 31/05/19]

14 Vlada Republike Srbije (2018) Nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u Republici Srbiji za period 2014-2017. godine, Beograd, str. 114-116.

15 Jandrić, M., Krivokapić, D. (2017) Profil radnika zaposlenih preko agencija za privremeno zapošljavanje, Fondacija centar za demokratiju, Beograd, str. 25-26.


GRAFIK 1. ZAPOSLENI RADNICI16 STARI 15 I VIŠE GODINA PREMA SEKTORU DELATNOSTI I POLU U 2016. GODINI U %

Izvor: Obrada autora prema Anketi o radnoj snazi, 2016.

U većini zemalja je zabeležena veća zastupljenost žena u sektoru usluga, uz znatno ma-nje učešće u poljoprivredi i industriji u odnosu na muškarce. Ukoliko sagledamo podatke Svetske banke (2018) za Norvešku takođe možemo utvrditi da je veće učešće zaposlenih žena prisutno u uslužnom sektoru (92%) u odnosu na muškarce (66%). Sa druge strane muškarci su u većoj meri zastupljeni u poljoprivrednom sektoru i u sektoru industrije (3% i 31% respektivno).17

Kao ključni faktor participacije na tržištu rada postavlja se obrazovanje, koje pruža vi-šestruke koristi i za pojedinca i za društvo. Obrazovanje predstavlja značajan resurs u obezbeđivanju većih mogućnosti zapošljavanja radno sposobnog stanovništva i u određe-nju njihove finansijske autonomije odnosno njihovog materijalnog položaja. Naime, mo-žemo reći da postoji pozitivna korelacija između nivoa obrazovanja i stope zaposlenosti, odnosno da manji rizik od nezaposlenosti dolazi sa višim nivoom obrazovanja. Što se tiče žena u Srbiji prema Marjanović (2016) mlade žene su u mnogo većoj meri sklone završavanju visokih nivoa obrazovanja i duže ostaju u obrazovnom procesu u odnosu na mlade muškarce18 Istovremeno, podaci Ankete o radnoj snazi u 2018. godini pokazuju da je udeo pripadnica NEET grupe (lica starosti 15-24 godine koja nisu zaposlena i nisu na obrazovanju i obuci) u ukupnoj populaciji tog uzrasta nešto veći kod žena (17%) nego kod muškaraca (16%).19 Naime, prema navedenim podacima prisutna je određena

16 Prema Anketi o radnoj snazi zaposleni radnici su lica koja rade za poslodavca u bilo kom sektoru svojine, bez obzira na to da li imaju formalni ugovor o zaposlenju ili rade na osnovu usmenog dogovora, kao i članovi domaćinstva koji pomažu u obavljanju porodičnog posla i koji su plaćeni za svoj rad smatraju se zaposlenim radnicima.

17 https://data.worldbank.org/indicator [Pristupljeno: 05/02/19]18 Marjanović, D. (2016) Tranzicija mladih žena i muškaraca na tržištu rada Republike Srbije, Publikacija Work4Youth

serija br. 36., Međunarodna organizacija rada, Ženeva, str. 11-14.19 Republički zavod za statistiku, Anketa o radnoj snazi, 2018.

ANALIZA ZAPOSLENOSTI U REPUBLICI SRBIJI82polarizacija u smislu da iako je učešće žena u visokom obrazovanju na zavidnom nivou, pripadnice NEET grupe se često vremenom povlače sa tržišta rada.20

GRAFIK 2. STANOVNIŠTVO 1 5 I VIŠE GODINA PREMA NIVOU OBRAZOVANJA I POLU, PO POPISU 2011. GODINE U %

Izvor: Obrada autora prema Republičkom zavodu za statistiku, Statistički godišnjak Republike Srbije, 2017.

Kada posmatramo nivo obrazovanja žena i muškaraca starosti 15-64 godine možemo ustanoviti da je najveća razlika zabeležena po pitanju srednjeg obrazovanja, gde je rodni jaz 10,4 procentna poena. Takođe rodni jaz od 3,2 procentna poena je prisutan i kada su u pitanju žene i muškarci bez školske spreme. Posmatrajući visoko obrazovanje pri-metno je da žene beleže nešto viši stepen u odnosu na muškarce, kao i kada je u pitanju osnovno obrazovanje. Kada je reč o nepotpunom osnovnom obrazovanju prisutno je veće učešće žena (13,7%) u odnosu na muškarce (8,1%). Imajući u vidu da veći broj žena poseduje visoko obrazovanje za očekivati je i da će time veći broj njih biti među zaposle-nima, i samim tim ostvariti i bolji status na tržištu rada.

U skladu sa navedenim, predmet istraživanja u radu jeste sagledavanje ukupne regi-strovane zaposlenosti u Republici Srbiji posmatrano u 2016. godini., uz akcenat na zaposlenost žena. Imajući u vidu značajno niži nivo participacije žena na tržištu rada cilj istraživanja koje sledi u nastavku jeste da se ukaže na značaj poboljšanja položaja žena na tržištu rada, što posledično dovodi do rasta zaposlenosti, ali i proizvodi velike pozitivne efekte na pojedince, kao i na društvo u celini.

U nastojanju da bliže definišemo predmet i cilj rada definisali smo hipoteze koje su po-služile kao polazna osnova u istraživanju:

20 Jandrić, M., Molnar, D. (2017) Kvalitet zaposlenosti i tržište rada u Srbiji: Koliko je Srbija daleko od EU?, Friedrich Ebert Stiftung, Beograd, str. 19.


H0: Nivo obrazovanja žena statistički značajno utiče na ukupnu zaposlenost.

H1: Nivo obrazovanja žena statistički značajno ne utiče na ukupnu registrovanu zapo-slenost.

H0: Investicije u obrazovanje statistički značajno utiču na ukupnu registrovanu zaposle-nost.

H1: Investicije u obrazovanje statistički značajno ne utiču na ukupnu registrovanu zapo-slenost.

Kroz istraživanje, o kome će više reči biti u nastavku, se nastojalo da se ukaže na se-gment obrazovanja kao jednog od ključnih faktora rasta zaposlenosti stanovništva, pri čemu je akcenat stavljen na nivo obrazovanja žena i njihovo učešće na tržištu rada. Naime, cilj istraživanja je da se u skladu sa dobijenim rezultatima kvantifikuje uticaj nivoa obrazovanja žena i investicija u obrazovanje na ukupnu registrovanu zaposlenost u Republici Srbiji u 2016. godini.

3. METODOLOGIJA RADA I IZVOR PODATAKAKao osnovni izvor podataka za istraživanje, koje će biti predstavljeno u nastavku, korišće-na je publikacija Opštine i regioni u Republici Srbiji za 2017. godinu. U okviru pomenute publikacije su podaci o zaposlenima dobijeni na osnovu Istraživanja o registrovanoj zapo-slenosti, koja se bazira na kombinovanim podacima preuzetih iz Statističkog poslovnog registra (SPR) i Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO).

U cilju predstavljanja i analize posmatranih ekonomskih agregata korišćen je metod de-skriptivne statistike, kako bi se bliže sagledala struktura zaposlenosti kao i doprinos ste-pena obrazovanja žena unapređenju istog. U radu je takođe korišćen i metod višestruke regresije kako bi se kvantifikovao uticaj nivoa obrazovanja i investicija u obrazovanje na ukupnu zaposlenost. Pre svega se pošlo od ideje da nivo obrazovanja žena statistički značajno utiče na ukupnu registrovanu zaposlenost. Za potrebe analize i obrade podataka korišćen je i softverski paket SPSS 20.

Kako bismo postavili regresioni model u istraživanju kao zavisnu promenljivu smo po-smatrali ukupnu registrovanu zaposlenost, izraženu kao zaposlenost na 1.000 stanovni-ka, koja se odnosi na 144 opštine u Srbiji, pri čemu je grad Beograd posmatran kao jedna celina, kao i gradovi koji se sastoje iz većeg broja opština. Sa druge strane, kao prva nezavisno promenljiva predstavljen je udeo više i visoko obrazovanih žena u ukupnom broju stanovništva starog 15 i više godina, čiji su podaci u okviru navedene publikacije dobijeni po Popisu iz 2011. godine. Kao nezavisna promenljiva u modelu posmatran je i udeo investicija u obrazovanje u ukupnim investicijama. Podaci o investicijama u ob-razovanje su preuzeti iz navedene publikacije kao ostvarene investicije u nova osnovna sredstva po delatnostima iz 2016. godine, a koji su predstavljeni kao izdvajanja na nivou jedinica lokalne samouprave.

Što se tiče modela regresione analize on predstavlja statistički metod pomoću kojeg se definiše oblik funkcionalne zavisnosti između dve ili više promenljivih. U zavisnosti od

ANALIZA ZAPOSLENOSTI U REPUBLICI SRBIJI84cilja istraživanja i raspoloživih podataka, moguće je definisati različite oblike regresionih modela od kojih su u najširoj upotrebi upravo modeli višestruke linearne regresije. Os-novna uloga modela višestruke regresije jeste da ukaže i opiše veze između jedne zavisne promenljive i dve ili više nezavisnih varijabli. Naime, model višestruke linearne regresije se može predstaviti sledećim izrazom:

Y = β0 + β1x1 + β2x2 + · · · + βixi + · · · + βkxk + ε, (1)

gde su β1,..., βk nepoznati parametri regresije, odnosno takozvani parcijalni koeficijenti regresije čiji broj odgovara broju nezavisno promenljivih u samom regresionom modelu. Konkretno, parcijalni koeficijenti regresije pokazuju za koliko će se promeniti zavisno promenljiva ukoliko se nezavisno promenljiva poveća za jedinicu mere i može uzimati vrednosti u intervalu od U modelu ε predstavlja slučajnu varijablu koja je zapravo greška relacije i time daje modelu karakter stohastičnosti, dok su x1, x2,...,xk nezavisne varijable koje nisu slučajne. β0 predstavlja prosečan početni nivo zavisno promenljive, dok je Y zavisno promenljiva.21

Statističku značajnost svakog od posmatranih koeficijenata regresije moguće je utvrditi dodatnim testiranjem primenom t – testa, dok se provera statističke značajnosti regre-sionog modela u celini sprovodi primenom F – testa u postupku koji se naziva analiza varijanse regresije.

Pored parametara regresije u cilju jasnog pojašnjenja definisanog modela koriste se i dodatni pokazatelji kao što su koeficijent višestruke determinacije (korigovani koeficijent višestruke determinacije). Takođe, vrlo bitan pokazatelj jeste i standardna greška regresije koja pruža informaciju o prediktivnoj moći regresionog modela.

Naime, kao i kod ostalih statističkih metoda od krucijalne važnosti jeste ispunjenost pola-znih pretpostavki kako bi dobijeni rezultati bili smisleni, a dobijeni parametri nepristrasni i efikasni. Jedna od osnovnih polaznih pretpostavki od kojih zavisi kvalitet definisanog regresionog modela se tiče pre svega slučajne greške koju treba da karakteriše srednja vrednost nula i konstantna varijansa. Takođe, potrebno je da nezavisno promenljive uzi-maju fiksirane vrednosti iz ponovljenih uzoraka i da nisu međusobno korelisane. Dakle, tek kada su ispunjene polazne pretpostavke, očekivani rezultati će na adekvatan način reprezentovati posmatranu pojavu.22

4. REZULTATI ISTRAŽIVANJAU skladu sa ciljem istraživanja koji se odnosi na kvantifikovanje faktora od uticaja na zaposlenost u Republici Srbiji, sprovedena je analiza koja je predstavljena u nastavku. Konkretno, primenom višestruke regresije prikazano je u kojoj meri obrazovni nivo ženske populacije i investicije u obrazovanje doprinose nivou zaposlenosti. Najpre su u tabeli 2. prikazane osnovne informacije koje se odnose na posmatrane varijable, udeo više i

21 Mladenović, Z., Petrović, P. (2014) Uvod u ekonometriju, Centar za izdavačku delatnost, Beograd, str. 106.22 Mladenović, Z., Petrović, P. (2014) Uvod u ekonometriju, Centar za izdavačku delatnost, Beograd, str. 107-108.


visoko obrazovanih žena, registrovana zaposlenost na 1000 stanovnika i udeo investicija u obrazovanje u ukupnim investicijama.

TABELA 2. OSNOVNI PODACI ZA POSMATRANE VARIJABLE

VARIJABLA N MINIMUM MAKSIMUM PROSEKKOEFICIJENT VARIJACIJE

Udeo više i visoko obrazovanih žena

144 1,27 14,88 4,71 45,19%

Zaposlenost na 1000 stanovnika

144 107 577 225,62 26,19%

Udeo investicija u obrazovanje u ukupnim

144 0,00 75,44 4,37 215,94%

Izvor: Obrada autora prema Republičkom zavodu za statistiku, publikacija Opštine i regioni u Republici Srbiji, 2017.

Kada je reč zaposlenosti, u skladu sa raspoloživim podacima ova varijabla je predstavlje-na kao relativni pokazatelj u vidu ukupne registrovane zaposlenosti na 1000 stanovnika. Među 144 posmatrane opštine najmanji broj zaposlenog radno sposobnog stanovništva je zabeležen u vojvođanskoj opštini Žitorađa, dok je najveći broj zaposlenih na 1000 stanovnika identifikovan u opštini Crna Trava. Sa druge strane, u glavnim ekonomskim centrima kao što su Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac registrovana zaposlenost na 1000 stanovnika iznosi 398, 389, 293 i 279 zaposlenih, respektivno. Bitno je ista-ći da posmatranu varijablu karakteriše dosta širok interval varijacije što jasno ukazuje na neravnomeran položaj radno sposobnog stanovništva u manjim sredinama. U prilog navedenom govori i podatak da koeficijent varijacije iznosi 26,19%, dok prosečna zapo-slenost, dobijena kao neponderisani prosek 144 jedinice, na republičkom nivou iznosi 225,62 zaposlena na 1000 stanovnika.

Imajući u vidu da je cilj istraživanja pre svega kvantifikovati uticaj stepena obrazovanosti ženske populacije na zaposlenost, definisana je varijabla koja prikazuje udeo više i visoko obrazovanih žena u ukupnom broju stanovništva starosti 15 i više godina. Najveći stepen obrazovanosti među ženskom populacijom je zabeležen u Gradu Beogradu, dok je najniži stepen obrazovanosti zabeležen na jugu zemlje, pre svega u Gadžinom Hanu. Za posma-trane 144 jedinice prosečan udeo više i visoko obrazovanih žena u ukupnom stanovništvu 15 i više godina iznosi 4,71, dobijen kao neponderisani prosek posmatranih opština. To je još jedan od pokazatelja koji nam može ukazati da postoji prostor za poboljšanje obrazovnog nivoa ženske populacije u Republici Srbiji, jer sa rastom nivoa obrazovanja se i rizik od nezaposlenosti smanjuje, što se smatra i jednim od njegovih najvećih benefita. Dobijeni podatak ipak treba uzeti sa rezervom imajući u vidu da je rezultat dobijen samo na osnovu 144 istraživanjem obuhvaćene jedinice posmatranja.

U okviru modela posmatrane su i investicije u obrazovanje kao udeo u ukupnim inve-sticijama. Sasvim izvesno, a sve u skladu sa opštim ekonomskim stanjem u zemlji, u pojedinim opštinama investicije u obrazovanje za 2016. godinu su izostale. Takve opšti-ne su Sečanj, Merošina, Medveđa i Dimitrovgrad. Sa druge strane, najveća ulaganja u obrazovanje u odnosu na sveukupno investiranje je registrovano u opštini Žitorađa, gde

ANALIZA ZAPOSLENOSTI U REPUBLICI SRBIJI86udeo investicija iznosi 75,44%. Prosečan udeo ulaganja u obrazovanje iznosi 4,37, dok je koeficijent varijacije na izrazito visokom nivou i iznosi 215,94%, što je samo još jedan pokazatelj da postoji velika razlika između opština u pogledu posmatranih pokazatelja.

Regresioni model koji predstavlja uticaj udela visoko i više obrazovanih žena i investicija u obrazovanje na sveukupnu zaposlenost je prikazan u sledećem obliku:

Y = β0 + β1x1 + β2x2 + ε, (2)

gde je Y – zaposlenost na 1000 stanovnika; X1 – udeo investicija u obarazovanje u ukupnim investicijama, X2 – udeo visoko i više obrazovanih žena u ukupnom broju sta-novništva 15 i više godina i – slučajna greška. U skladu sa pretpostavljenim modelom, početak analize podrazumeva proveru statističke značajnosti regresionog modela u celini, što se proverava u postupku analize varijanse regresije. Polazna pretpostavka glasi i proverava se F testom, što je prikazano u tabeli 3. u nastavku.

TABELA 3. OCENA REGRESIONOG MODELA U CELINI

ANOVA

MODEL ZBIR KVADRATA BROJ STEPENI

SLOBODESREDINA ZBIRA

KVADRATAF TEST

STATISTIČKA ZNAČAJNOST

(SIG.)

Regresija 135089,382 2 67544,691 26,158 ,000b

Rezidual 364086,611 141 2582,175

Ukupno 499175,993 143

1. Zavisna promenljiva: Zaposlenost na 1000 stanovnika

2. Prediktor: (Konstanta), Udeo više i visoko obrazovanih žena u ukupnom broju stanovništva 15 i više godina, Udeo investicija u obrazovanje u ukupnim investicijama


Poslednja kolona tabele 3 (Sig.) jasno ukazuje na to da je model visoko statistički znača-jan u celini. Dakle, polazna pretpostavka se odbacuje, pa je dalja analiza uticaja defini-sanih nezavisno promenljivih na zavisno promenljivu svrsishodna.

U nastavku analize, u tabeli 4., predstavljeni su ocenjeni parametri regresionog modela, a sve u cilju konkretnog kvantifikovanja faktora od uticaja.


TABELA 4. OCENJENI PARAMETRI REGRESIONOG MODELA

COEFFICIENTS

MODELNESTANDARDIZOVANI

KOEFICIJENTI

STANDARD-IZOVANI

KOEFICIJENTIT

TEST

STATISTIČKA ZNAČAJNOST

(SIG.)

KOLINEARNOST

REGRESIONI KOEFICI-JENT B

STANDARD-NA GREŠKA

BETA KOEFICIJENT

KORELACIJA IZMEÐU

PROMEN-LJIVIH

(TOLERANCE)

FAKTOR POVEĆANJA VARIJANSE

(VIF)

(Konstanta) 163,481 11,137 14,679 ,000

Udeo investicija u obrazovanje u ukupnim

-,546 ,462 -,087 -1,180 ,240 ,949 1,054

Udeo vise i visoko obrazovanih žena u ukupnom broju stanovnistva

13,705 2,051 ,494 6,684 ,000 ,949 1,054



Na osnovu dobijenih rezultata iz tabele 4., moguće je definisati regresioni model (u za-gradi su predstavljene standardne greške odgovarajućih parametara):

Y = 163,481 – 0,545X1 + 13,705X2 + ε, (3)

(11,137) (0,462) (2,051)

Iako je u prethodnom koraku utvrđeno da je model statistički značajan u celini, neophod-no je sagledati statističku značajnost svih posmatranih nezavisno promenljivih ponaosob. Posmatrajući kolonu Sig. evidentno je da je promenljiva koja se odnosi na obrazovni nivo ženske populacije od značajnog uticaja na samu zaposlenost. Rezultati analize ukazuju na to da se sa povećanjem udela obrazovanih žena u ukupnom stanovništvu povećava i ukupna zaposlenost i to za skoro 14 na 1000 stanovnika. Sa druge strane, varijabla koja se odnosi na udeo investicija u obrazovanje u ukupnim investicijama nije statistički značajna u modelu, iz čega se može izvesti sasvim logičan zaključak. Ukoliko se sagleda malo šira slika uticaja investiranja u obrazovanje na sveukupnu zaposlenost, može se opravdano pretpostaviti da kako je period isplativosti investicija u obrazovanje dugoroč-nog karaktera, nije realno očekivati da se u istoj godini očekuju i konkretni rezultati u vidu poboljšanja položaja stanovništva na tržištu rada.

Značajniji uticaj nezavisno promenljive X2 na zavisno promenljivu Y u posmatranom mo-delu potvrđuju i vrednosti standardizovanih koeficijenata iz kolone Standardized Coeffici-ents, koji jasno ukazuju na daleko značajniji doprinos obrazovnog nivoa ženske populaci-je u odnosu na same investicije u obrazovanje za posmatranu 2016. godinu.

ANALIZA ZAPOSLENOSTI U REPUBLICI SRBIJI88Na kraju, neophodno je sagledati i vrednosti koje su predstavljene u poslednje dve kolone (VIF i Tolerance), a koje se odnose na jednu od ključnih pretpostavki prilikom formulisa-nja regresionog modela, a to je multikolinearnost. Kako je vrednost pokazatelja VIF veća od 0,1 (1,054), a vrednost pokazatelja Tolerance manja od 10 (0,949), može se izvesti zaključak da je linearna veza između nezavisno promenljivih na prihvatljivom nivou, pa je i definisani model validan.

Analizu uticaja udela više i visoko obrazovanih žena i investicija u obrazovanje na sve-ukupnu zaposlenost možemo sagledati i kroz pokazatelje koji ukazuju na sveukupnu objašnjenost zavisno promenljive nezavisno promenjivim, što je predstavljeno u tabeli 5. u nastavku.

TABELA 5. KOEFICIJENT VIŠESTRUKE KORELACIJE, DETERMINACIJE I STANDARDNA GREŠKA REGRESIJE

MODEL SUMMARY

KOEFICIJENT DETERMINACIJE KORIGOVANI KOEFICIJENT DETERMINACIJE STANDARDNA GREŠKA REGRESIJE,271 ,260 50,815

1. Prediktori: (Konstanta), Udeo više i visoko obrazovanih žena u ukupnom broju stanovništva 15 i više godina, Udeo investicija u obrazovanje u ukupnim investicijama



Naime, iz tabele 5. se jasno može uočiti da je procentualna objašnjenost ukupnog va-rijabiliteta zavisno promenjive posmatranim nezavisno promenljivim 26% (što odgovara korigovanom koeficijentu višestruke determinacije 0,260 predstavljenog u koloni Adju-sted R Square). Preostalih 74% predstavlja uticaj nekih drugih faktora koji ovom prilikom nisu razmatrani. Takođe, standardna greška regresije kojom se iskazuje prediktivna moć modela iznosi 50,815.

5. ZAKLJUČAKPrikaz osnovnih indikatora na tržištu rada Republike Srbije u 2017. godini upućuje na nizak stepen participacije žena na tržištu rada, što u jednoj meri ukazuje na prisutnost rodne neravnopravnosti, ali i na nemogućnost postizanja ekonomske nezavisnosti žena. Utvrđeno je da su prisutne manje disproporcije kada je u pitanju stopa zaposlenosti žena i muškaraca posmatrano po regionima u Srbiji, dok su daleko veće razlike prisutne kada je u pitanju stopa neaktivnosti. U pogledu visokog obrazovanja pokazano je da žene be-leže nešto viši stepen u odnosu na muškarce, ali da su one u najvećoj meri angažovane u uslužnom sektoru.

Na osnovu sprovedenog istraživanja, primenom višestruke regresije, utvrđeno je da udeo više i visoko obrazovanih žena ostvaruje značajan uticaj na ukupnu registrovanu zapo-slenost, odnosno da se sa povećanjem udela obrazovanih žena u ukupnom stanovništvu


starosti 15 i više godina povećava i ukupna registrovana zaposlenost i to za oko 14 na 1000 stanovnika.

Daljom analizom je ustanovljeno da investicije u obrazovanje statistički značajno ne do-prinose ukupnoj registrovanoj zaposlenosti, pa shodno tome detaljnija analiza uticaja investicija u obrazovanje nije razmatrana u radu. Međutim, potrebno je oprezno pristupiti tumačenju dobijenih rezultata, imajući u vidu da nije moguće sagledati efekte investicija u obrazovanje na unapređenje položaja stanovništva i posledično na zaposlenost u istoj kalendarskoj godini.

Imajući u vidu da u globalnom društvu raste potreba za visokoobrazovanim stručnjacima i da se sa razvojem visokoobrazovnog sistema podiže i nivo ekonomskog razvoja, ali i smanjuje rizik od siromaštva, dobijeni rezultati nas navode na logičan zaključak. Naime, neophodno je da se unapređenjem obrazovnog sistema uz rast participacije žena u obra-zovanju, poveća i udeo visokoobrazovanog u ukupnom stanovništvu, a time i ukupna zaposlenost.

Značaj sprovedenog istraživanja se ogleda u predstavljanju faktora koji imaju uticaja na strukturu zaposlenosti. U skladu sa navedenim dobijeni rezultati mogu biti indikativni za dalja istraživanja, ali i otvoriti nova istraživačka pitanja u vezi sa investicijama u obrazo-vanje i periodom njihove isplativosti. Istovremeno se u cilju povećanja preciznosti analize posmatrani faktori mogu sagledati kroz vremensku dimenziju za šta bi u metodološkom smislu panel analiza predstavljala potreban model.

6. LITERATURABradaš, S. (2017) Statistika i dostojanstven rad, Fondacija centar za ekonomiju, Beo-grad.

Grečić, V. (2004) Ekonomija rada, CID, Ekonomski fakultet, Beograd.

Jandrić, M., Krivokapić, D. (2017) Profil radnika zaposlenih preko agencija za privreme-no zapošljavanje, Fondacija centar za demokratiju, Beograd.

Jandrić, M., Molnar, D. (2017) Kvalitet zaposlenosti i tržište rada u Srbiji: Koliko je Srbija daleko od EU?, Friedrich Ebert Stiftung, Beograd.

Jovanović Gavrilović, B. (2013) Privredni razvoj sa ljudskim likom, Centar za izdavačku delatnost, Ekonomski fakultet, Beograd.

Jovanović Gavrilović, B. (2016) Ljudski kapital: Teorijsko-metodološki pristup i empirij-ska analiza na primeru Evropske unije i Srbije, Ekonomski fakultet, Beograd.

Krstić, G., Šoškić, D. (2015) Ekonomska statistika, Centar za izdavačku delatnost, Eko-nomski fakultet, Beograd.

ANALIZA ZAPOSLENOSTI U REPUBLICI SRBIJI90Marjanović, D. (2016) Tranzicija mladih žena i muškaraca na tržištu rada Republike Srbije, Publikacija Work4Youth serija br. 36, Međunarodna organizacija rada, Ženeva.

Mladenović, Z., Petrović, P. (2014) Uvod u ekonometriju, Centar za izdavačku delatnost, Beograd.

Mušikić, S., Mladenović, M. (2015) Ljudski kapital kao kvalitativna komponenta privred-nog rasta i razvoja, Visoka poslovna škola strukovnih studija, Srbija.

Pantović, J., Bradaš, S., Petovar, K. (2017) Položaj žena na tržištu rada, Friedrich Ebert Stiftung, Beograd.

Republički zavod za statistiku (2017) Publikacija Opštine i regioni u Republici Srbiji, Beograd.

Republički zavod za statistiku (2017) Anketa o radnoj snazi, Beograd.

Republički zavod za statistiku (2018) Anketa o radnoj snazi, Beograd.

Vlada Republike Srbije (2018) Nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u Republici Srbiji za period 2014-2017. godine, Beograd.

World Economic Forum (2017) The Global Human Capital Report, WEF, Geneva.

https://data.worldbank.org/indicator [Pristupljeno: 05/02/19]

http:/ /www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/ed_emp/documents/publication/wcms_495533.pdf [Pristupljeno: 31/05/19]

http://ravnopravnost.gov.rs/wpcontent/uploads/2012/11/images_files_STRATEGIJA%20ZA%20RAVNOPRAVNOST%20ZENA%20I%20MUSKARACA%20OD%202010_1.pdf [Pristupljeno: 31/05/19]


KRISTIJAN RISTIĆ1


PRIKAZ KNJIGE: MILOJKO ARSIĆ I SAŠA RANÐELOVIĆ, „EKONOMIJA OPOREZIVANJA – TEORIJA I POLITIKA“, EKONOMSKI FAKULTET, 2017.

EKONOMIJA OPOREZIVANJA – TEORIJA I POLITIKA

BOOK REWIEW: MILOJKO ARSIĆ AND SAŠA RANÐELOVIĆ, “ECONOMICS OF TAXATION - THEORY AND POLICY”, FACULTY OF ECONOMICS, 2017.

ECONOMICS OF TAXATION - THEORY AND POLICY

1. UVOD U MONOGRAFIJU Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu je tokom 2017. godine izdao knjigu pod naslovnom: „EKONOMIJA OPOREZIVANJA - teorija i politika“ autora dr Milojka Arsića i dr Saše Ranđelovića, sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Monografija obuhvata 358 strana teksta i referentnu listu od 11 strana na kojima se navodi uglavnom strana literatura sa 247 bibliografskih jedinica, odnosno izvora. Tekst koji ima 8 delova odnosno tematskih celina sadrži čak 597 fusnota što ga je značajno obogatilo i podiglo kvalitet i time dalo sveobuhvatniji pristup. Koncepcija, struktura i tretman tretirane pro-blematike upućuje na to da su autori monografije „Ekonomija oporezivanja – teorija i

1 Poslovni i pravni fakultet, Univerzitet Union – Nikola Tesla u Beogradu

EKONOMIJA OPOREZIVANJA – TEORIJA I POLITIKA92politika“ namenili onim čitaocima koji su već na neki način upućeni u tu problematiku, a to su studenti ekonomije na master i doktorskim studijima. Stoga i sami autori polaze od stava da su čitaoci prethodno ovladali standardnim znanjima iz mikroekonomije i javnih finansija. Od ukupno osam poglavlja četiri se odnose na tzv. opšte teme koje se tiču opo-rezivanja: (1) efekti oporezivanja na ekonomsku efikasnost i pravičnost, (2) oporezivanje u otvorenoj privredi, (3) poreska evazija, i (4) ekonomski rast. Ostala četiri poglavlja od-nose se na analizu najvažnijih poreskih oblika: (1) porezi na dohodak građana, (2) porez na dobit preduzeća, (3) porez na imovinu, i (4) porez na potrošnju.

Problematika po pojedinim poglavljima, kako autori navode, je međuzavisna, odnosno poglavlja u kojima se sagledavaju pojedini poreski oblici usko su povezana sa poglavljima u kojima se analiziraju opšte teme. Na primer, svi pojavni vidovi poreskih obaveza su analizirani sa aspekta njihovog uticaja na ekonomsku efikasnost i pravičnost.

Autori konstatuju da nisu mogli (u monografiji koja je i udžbenik) da pored analize naj-važnijih oblika poreza tretiraju i specifične oblike poreza, kao na primer: ekološki pore-zi, korisničke naknade i parafiskalni instrumenti. Takođe navode, da su teorijski delovi monografije su u velikoj meri zasnovani na izvornim naučnim radovima, pri čemu su u nekim slučajevima matematička izvođena dosta detaljna, a u nekim slučajevima su data u sažetom obliku sa uputima na izvornu naučnu literaturu.

2. TEMATSKA STRUKTURA I DOPRINOS MONOGRAFIJEStruktura ove monografije, na šta ukazuju i sami autori, se u određenoj meri, razlikuje od standardnih udžbenika i monografskih dela iz ove aktuelne ali i vrlo kompleksne pro-blematike, pogotovo imajući u vidu čitalačku publiku kome je prevashodno namenjena. Naime, bitna razlika je u tome što je ova monografija specifična jer osim teorijskih po-glavlja o oporezivanju sadrži i ekstenzivnu analizu trendova i poreskih politika u zemljama Evrope i Srbiji. To je bila i osnovna namera autora, kao što u predgovoru monografije i navode, da nakon teorijske analize, zainteresovane upoznaju sa osnovnim trendovima u oporezivanju sa evropskim zemljama tokom vremena, kao i sa time koliko su osnovne teorijske postavke uticale na kreiranje poreskih sistema zajedno sa uticajem integralnih teorija oporezivanja i da su ti trendovi uticali i na empirijsku verifikaciju teorijskih procena efekata poreskih politika.

Kvalitetu ove monografije, svojim sugestijama, su u velikoj meri doprineli i recenzenti prof. dr Pavle Petrović, prof. dr Boško Živković, prof. dr Jurij Bajec i prof. dr Boško Ra-ičević.

U prvom poglavlju „Ekonomski efekti oporezivanja“ (str. 3-29), autori tretiraju četiri vrlo bitne teme i to, redom: dugoročni trendovi u oporezivanju, ekonomska raspodela pore-skog tereta, oporezivanje i ekonomska efikasnost i pravičnost u oporezivanju.

Drugi deo monografije „Oporezivanje dohotka građana“ (str. 31-96) sastoji se iz dva dela: (1) Teorija optimalnog oporezivanja dohotka i (2) Politika oporezivanja dohotka građana u Evropi i Srbiji: trendovi i karakteristike. Posebno je u okviru analiza optimalnog opore-


zivanja dohotka data analiza teorijskih modela optimalnog oporezivanja dohotka, i to: a) Edžvortov model optimalnog oporezivanja, b) Majrlisov model optimalnog oporezivanja; c) Sternov model optimalnog oporezivanja, i d) Saezov model optimalnog oporezivanja (optimalne stope poreza na visoke dohotke, i uticaj ekstenzivne i intenzivne elastičnosti ponude rada na optimalno oporezivanje dohotka). Matematički je predstavljena analiza (1) optimalnog oporezivanja u slučaju kvazilinearne funkcije korisnosti, i (2) optimalnog oporezivanja dohotka u uslovima primene Rolsove funkcije društvenog blagostanja. Au-tori polaze od stava da dohodak građana predstavlja jednu od tri osnovne ekonomske poreske osnovice, tj. manifestaciju ekonomske snage pojedinca koja može biti predmet oporezivanja, ali da može biti i neekonomski.

Treći deo monografije „Oporezivanje dobiti preduzeća“ (str. 99-152) takođe se sastoji iz dve tematske celine: (1) Teorija oporezivanja dobiti preduzeća i (2) Politika oporezivanja dobiti preduzeća u Evropi i Srbiji: trendovi i karakteristike; (3) opštije rešenje problema izbora optimalne poreske skale. Ovaj porez predstavlja relativno nov poreski oblik koji je prvi put uveden tokom druge polovine XIX veka, u nekoliko tada razvijenih zemalja, i to najčešće po vrlo niskim poreskim stopama. Autori konstatuju da je uvođenje poreza na dobit tesno povezano sa procesom korporativizacije, odnosno sa razgraničavanjem imo-vine i dohodaka privrednih društava od imovine i dohotka njihovih vlasnika.

Četvrti deo „Oporezivanje imovine“ (str. 153-192) kao i prethodna poglavlja, sastoji se od dve tematske celine i obrađuje teorijske postavke ove materije i politiku oporezivanja imovine u Evropi i Srbiji, sa aspekta osnovnih trendova i karakteristika.

Peti deo monografije „Oporezivanje potrošnje“ (str. 193-248), najobimniji deo, takođe ima dva pododeljka s tim da je prvi deo koji se odnosi na teoriju optimalnog oporezivanja proizvoda“, potpuno drugačije strukturiran u odnosu na prethodne glave i sastoji se od čak osam, detaljno obrađenih, tema i to: (1) Efikasno oporezivanje proizvoda; (2) Pravilo inverzne elastičnosti; (3) Optimalno oporezivanje proizvoda; (4) Optimalno oporezivanje proizvoda u prisustvu progresivnog poreza na dohodak; (5) Optimalno oporezivanje pro-izvoda u slučaju negativnih eksternih efekata; (6) Ostali faktori koji utiču na optimalnu strukturu poreza na potrošnju; (7) Oporezivanje i proizvodna efikasnost, i (8) Diskusija teorijskih rezultata o optimalnom oporezivanje potrošnje. Drugi deo ovog poglavlja sastoji se od dve tematske celine: (1) Porez na dodatu vrednost u Evropi i Srbiji: harmonizacija i trendovi; (2) Akcize u Evropi: harmonizacija i trendovi. Autori, u ovom poglavlju analizi-raju, istorijski posmatrano, jedan od najstarijih poreskih oblika, a primenjivani su u obliku carina i akciza (trošarina) još u antičko doba, a danas se primenjuje u preko 140 država.

Šesti deo monografije „Oporezivanje u otvorenoj privredi“ (str. 247-280), takođe ima pet odeljaka: (1) Efikasno oporezivanje u otvorenoj privredi (sa tri tematske celine, sa poseb-no detaljno obrađenim problemom efektivne prosečne poreske stope, koja je matematički analizirana), (2) Poreska konkurencija; (3) Harmonizacija poreza; (4) Transferne cene, i Pregled empirijskih istraživanja.

Sedmi deo monografije “Poreska evazija“ (str. 281-326) sadrži pet odeljaka i to: (1) Po-reska evazija i siva ekonomija – osnovni pojmovi i ekonomske relacije; (2) Determinante poreske evazije; (3) Poreska evazija i ekonomska efikasnost; (4) Razmere poreske evazi-je; (5) Optimalne antievazione politike. Osnovni cilj oporezivanja je prikupljanje poreskih

EKONOMIJA OPOREZIVANJA – TEORIJA I POLITIKA94prihoda u iznosu neophodnom za finansiranje javnog sektora, vodeći pri tome računa o pravičnosti o raspodeli poreskog opterećenja i efikasnosti, tj. distorzijama koje porezi mogu uneti u ekonomsko ponašanje. Pri tome, konstatuju autori, poreski obveznik može da reaguje na oporezivanje promenom svog ponašanja, kako bi smanjio iznos plaćenog poreza, bez kršenja pozitivnih poreskih propisa. Tada je u pitanju legalno i legitimno izbegavanje poreza. Autori, dalje sagledavaju međuzavisnost poreske evazije i sive eko-nomije, te konstatuju da legalno i legitimno izbegavanje poreza se često poistovećuje sa poreskim planiranjem, i mogućnošću korišćenja zakonom propisanih olakšica.

Osmi deo „Oporezivanje i privredni rast“ (str. 327-358) sadrži četiri odeljka: (1) Modeli egzogenog rasta; (2) Modeli endogenog rasta; (3) Mehanizmi uticaja poreza na rast pri-vrede; (4) Empirijska istraživanja o uticaju poreza na privredni rast. Pojedinačni porezi i poreski sistemi se vrednuju prema većem broju kriterijuma od kojih su važniji: njihov uti-caj na ekonomsku efikasnost, pravičnost i utaja poreza. Sa makroekonomskog stanovišta važno je kako porezi utiču na ekonomski rast jer od njega zavisi nivo razvijenosti zemlje, a time i nivo potrošnje, odnosno standarda građana. Na kraju autori zaključuju da porezi, njihova visina i struktura, utiču na rast privrede indirektno preko uticaja na akumulaciju faktora proizvodnje i tehnički progres. Pri tome su mehanizmi uticaja poreza na rast pri-vrede brojni i raznovrsni, ali se mogu grupisati na one koji nepovoljno utiču na privredni rast i one koji povoljno utiču na privredni rast. Efekat poreza na privredni rast zavisi od visine ukupnog poreskog opterećenja, strukture poreskog sistema, ali i karakteristika pojedinačnih poreza. Porezima se finansira izgradnja infrastrukture, čime se smanjuju privatni troškovi. Potom, njima se finansiraju ili subvencionišu obrazovanje i zdravstvo, čime se direktno utiče na povećanje ljudskog kapitala, a time i ubrzaniji privredni rast.

Istorija poreza se naime smatra dugom koliko i sama istorija društva, ukazuju autori. Nji-hov razvoj bio je determinisan kulturnim, društvenim i ekonomskim razvitkom društva. U tom kontekstu je današnji nivo fiskalnog opterećenja nezaobilazan suštinski test pro-vere u vrednova nju efekata javnog sektora te i u tom svetlu tretman večitih dilema u eko-nomiji oporezivanja na koje ova monografija nudi decidirane odgovore i nove alternative.

Pored navedenog, doprinos ove monografije, ogleda se i u temeljnoj analizi trendova i politika oporezivanja u Evropi i Srbiji i to dohotka, dobiti preduzeća, imovine i potrošnje kao i u pregledu empirijskih istraživanja u kontekstu uticaja globalizacije na podsticanje poreske konkurencije između zemalja i uticaju poreskog opterećenja i strukture poreskog sistema na privredni rast.

Imajući u vidu sve ove konstatacije i argumente, monografiju „Ekonomija oporezivanja – teorija i politika“, preporučujem za čitanje ne samo onim ekonomistima koji se bave naučnim istraživanjima nego i ekspertima i svim drugim ekonomistima koji primenjuju naučna saznanja u praktičnim i primenjenim aspektima ekonomije.

3. LITERATURAArsić, M. i Ranđelović, S. (2017), Ekonomija oporezivanja – teorija i politika, Ekonomski fakultet, Beograd.

© 2019.Sva prava su zadržana. Nijedan deo ove publikacije ne može biti reprodukovan niti smešten u sistem za pretraživanje ili transmitovanje u bilo kom obliku, elektronski, mehanički, fotokopiranjem, snimanjem ili na drugi način, bez prethodne pismene dozvole autora.

CIP - Кaтaлогизaцијa y пyбликaцијиНaроднa библиотекa Србије, Беогрaд

33

EKONOMSKE ideje i praksa : kvartalničasopis iz oblasti ekonomije, poslovneekonomije i menadžmenta, statistike i poslovne informatike / glavni urednik MiomirJakšić. - 2019, br. 33 (jun)- . - Beograd(Kamenička 6) : Centar za izdavačku delatnostEkonomskog fakulteta u Beogradu, 2014-(Beograd : Čugura print). - 24cm

TromesečnoISSN 2217-6217 = Ekonomske ideje i praksaCOBISS.SR-ID 184934668