PRIVREDNA IZGRADNJA (2005) XLVIII, 3-4, str. 135-153

UDC 339.9Prethodno saopstenje

Emilija Beker'"

EKONOMSKI ASPEKTI GLOBALIZACIJE

Uvodna razmatranja

Da Ii je globalizacija opcija, trend, evolutivni proces, svakodnevica,apstrakcija, realnost, ili je (u zavisnosti ad stanovista) sve pornenuto"? Cinjenica jeda je globalizacija sama po sebi kontradiktorna i nadasve aktuelna tema saprisutnoscu u sirokorn krugu rasprava dnevnopoliticke prirode ili pak ekonomske,filozofske, eticke, ekoloske, socioloske, kulturne i druge prirode. GlobaIizacija jetema po kojoj retko koji pojedinac, koji se iole bavio ovom problematikom, mozeostati ravnodusan. U pitanju je jedna bipolarizovana terna koja sa jedne straneokuplja brojne vatrene pristaIice globalizma, a sa druge strane zestoke protivnike,koje sve skupa karakterisu odsutnost jasne vizije u smislu sta ce globalizacija«sutra» doneti svetu i njenim ziteljima. Delom zbog toga sto se ni 0 kakvom vidubuducnosti ne moze govoriti sa apsolutnom sigurnoscu, jer je drustvena sfera (iekonomska sarnirn tim) obavijena velom neizvesnosti i nepoznanice, ali i zato sto jeglobalizacija u ovom obliku i fazi zaista nesto epohalno i nepoznato, te stoga teskopredvidljiva kao fenornen.

Nije jednostavno jednoznacno definisati globalizaciju, univerzalno prihvacenedefinicije globalizacije nerna, a ako postoje, svakoj se moze pripisati njenaokrenutost ka jednom ili manjern broju aspekata globalizacije", Globalizacija se

Asistent-pripravnik, Ekonomski fakultet Subotica - Novi Sad. Rad je primljen februara 2006.godine.I Josifidis, Kosta i Prekajac, Zora (2001), Globalizacija i nacionalna ekonomija - ugrozenasuverenost iii koegzistencija, u: Globalizacija i tranzicija, lnstitut drustvenih nauka, Centar zaekonomska istrazivanja, Beograd, pp. 51-642 "Neumoljiva integracija trzista, drzava-nacija i tehnologija u do sada nevidenom stepenu kojaomogucuva pojedincima, korporacijama i drzavarna-nacijama da se protezu sirorn sveta dalje,brzc, dublje i jeftinije nego ikad pre ... sirenje slobodnog trZista kapitalizrna do svake zemlje nasvetu "(T.L. Friedman, The Lexus and the Olive Tree, 1999, pp. 7-8).«... razvoj globalnih finansijskih trzista, rast transnacionalnih korporacija i njihova sve veea

dominacija nad nacionalnim ekonomijama.» (G. Soros, On Globalization, 2002, p.13)"Intcgracija svetske ekonomije" (Gilpin R., 2001, Global Political Economy, p. 364)" ... nije nista drugo do 'rekolonizacija' u novom ruhu.» (J. Neeraj, (2001), Globalisationor Recolonisation, pp. 6-7) ... Definicije preuzete iz "Globalizacija-definicije», Casopis

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVIII

odnosi na intenziviranje i dinamiziranje drustvenih i ekonomskih odnosa izvandrzavnih granica, sto za posledicu ima sve vece i tesnje medusobne uticaje global nihi lokalnih desavanja, U pitanju je proces objedinjavanja Ijudskih aktivnosti i Ijudskihzivota kroz povezivanje razlicitih drustvenih aktivnosti putem dinamizirane i inten­zivirane ekonomske i svake druge integracije na regionalnom, kontinentalnom, me­dukontinentalnorn i planetarnom nivou. Citav proces je iniciran i podstaknutkljucnirn akterima globalizacije sa do sada nevidenirn miksorn kretanja informacija,ideja, tehnologija, kapitala i Ijudi, pod dirigentskom palicom globalne elite i nji­hovog idejnog koncepta dernokratskog liberalizma. Kao sto smo napred istakli,globalizacija je fenomen prepoznatljiv sa vise aspekata. Ekonomski aspekr globa­lizacije, sa cije se tacke gledista globalizacija zaista i najvise razrnatra, fokusira he­gernoniju slobodnog trzista i princip liberalizrna LI ekonornskoj nauci LIZ minirni­ziranu ulogu drzave tj. ekonomske politike 1I smislu regulisanja slobodno for­miranih, perfektno funkcionisucih trzisnih rnehanizama, sto je institucionalizovanokroz funkcionisanje trilaterale3 u rnedunarodnim ekonomskirn odnosima. Pod eko­nornskorn globalizacijom podrazumevarno sveopstu liberalizaciju kapitalnih i trgo­vinskih tokova na medunarodnorn planu, kao i deregulaciju kretanja faktora pro­izvodnje u forrni rnedunarodne mobilnosti kapitala, radne snage, ideja, inforrnacija,tehnologije, itd. Svako obuhvatnije i celovitije definisanje globalizacije ukljucivace idruge aspekte: ekoloske, politicke, tehnoloske, vojne, infrastrukturne, ideoloske,kulturne, istorijske, ... Savremena globalizacija propracena je razlicitirn globalnimtrendovima pocevsi od jacanja ekoloske svesti sirorn sveta; kulturne, etnicke ireligijske disproporcije tj. fragrnentacije forrnalnih politickih struktura; globalnepolarizacije i sve dubljeg jaza izrnedu bogatih i sirornasnih; disproporcije 1I prirastustanovnistva tj. globalni rast stanovnistva; dominantan i rastuci uticaj subjekata ipodstrekaca globalizacije; globalna ekonomska konsolidacija i formiranje Trilateraleu rnedunarodnim ekonornskirn odnosima, S obzirorn na kljucnu tripolarizaciju umedunarodnirn ekonornskirn odnosima, kako sa aspekta tri medunarodne institucijekoje regulisu adnose u konkretnoj sferi medunarodnog delovanja, tako i forrniranjatri pola svetske privrede, u nastavku detaljnije razrnatramo kljucna obelezja globalneekonornske konsolidacije i formiranje tri centra moci svetske ekonornije.

za politicku teoriju i istrazivanja globalizacije, razvoja i rodnosti,rv'_\Y..lY..:gj..QQaliza:cija.com3 Trilaterala podrazumeva tri institucionalna stuba medunarodne ekonomije na kojima pocivamedunarodni ekonomski poredak. Rec je 0 Medunarodnom monetarnom fondu-MMF iMcdunarodnoj banci za obnovu i razvoj-IBRD (osnovanim na Bretonvudskoj konferencijiI944.godine) i Svetskoj trgovinskoj organizaciji (osnovanoj 1994.godinc, kojoj je prethodioGATT sporazum koji je regulisao medunarodnu trgovinsku oblast skoro pola veka, sve doosni vanja trece medunarodne organizacije za trgovinsku oblast).Trilaterala se odnosi i na formiranje tri velika rcgionalna bloka iIi tri centra moci: SAD, ZapadnaEvropa i Azija.

BROJ 3-4 EKONOMSKI ASPEKTI GLOBALlZAClJE

Globalna ekonomska konsolidacija i formiranje Trilaterale

Zapadna Evropa, kao jedan od stubova svetske ekonomije, cvrsca je negoikada pre, uvodenjern jedinstvene valute tj. monetarnom unifikacijorn i jos ranijezapocetorn konvergencijom makroekonomskih performansi posredstvom Mastrihtugovora tj. Ugovora 0 forrniranju EU 1992. godine. Proces evropskih integracija nijezapocet devedesetih, vee nakon II svetskog rata formiranjem evropskih zajednica uoblasti uglja i celika, atornske energije i ekonomske zajednice (Pariskim ugovorom1951. godine, odnosno, Rimskim ugovorom 1957. godine). To su pocetni integra­cioni koraci koji su imali jasnu putanju, ali koji su se manje iii vise ubrzavali,odnosno, usporavali. Mnoge medunarodne okolnosti su sprecavale Evropu da se upotpunosti unificira i tako parira vecitorn rivalu SAD-u (raspad Bretonvudskogrnedunarodnog monetarnog sistema, naftni sokovi sedamdesetih godina XX veka,opsta medunarodna nestabilnost i kriza dugova, ...), ali se konacna ekonomska uni­fikacija dogodila uvodenjem fiskalne i rnonetarne discipline putern ispunjenja petmakroekonornskih kriterijuma konvergencije", uvodenjern eura i daljim terito­rijalnim sirenjern EU na istocni deo Evrope. Medutim, EU ima inherentne nedo­statke koji se mogu identifikovati iz sledecih cinjenica: EU je svakako jedna svezaintegracija bez zaokruzenog sistema federacije (nedostaje potpuni fiskalni monopoltj. fiskalni federalizam), u proslosti brernenita sukobima (doskorasnjih ratnihneprijatelja, a sada participanata u evropskojintegraciji), sa nezadovoljavajucornmobilnoscu radne snage (dok je mobilnost kapitala zadovoljavajuca) i sa jos uveksnaznim prizvukom nedovoljnog politickog konsenzusa po kljucnim globalnimpitanjima i Jakim pojedinacnirn nacionalnim identitetima. Da Ii ce Evropa ipakmorati izvrsiti metamorfozu u federalnu drzavu sa apsolutnim monetarnim suve­renitetom (kojeg ima) i fiskalnim suverenitetom (kojeg treba da zaokruzi), sa jedin­stvenom vojskom i vladorn, ostaje da se vidi. Ali, za jacanje ovog bloka neki potezimoraju biti povuceni ukoliko se u bliskoj buducnosti zeli ozbiljno parirati SAD.

Naredni blok je Azija. Bez sumnje najsnazniji blok zernalja u usponu, pred­vodenih Japanom, Juznorn Korejorn, Hongkongom, Kinom, Vijetnamom, Malezi­jorn, Tajlandorn, Tajvanorn. Osamdesete godine XX veka su bile obelezene sa triglobalna ekonomska efekta: prvi je duznicka kriza koja je pogodila LatinskuArneriku, Afriku, Istocnu i Centralnu Evropu, drugi ejekat je veliko zaduzivanjeamericke vlade uz stvaranje neverovatnog arnerickog drzavnog duga u dobaReganove adrninistracije, i treci efekat je zapanjujuci uspon Japana u svetskojekonomiji, pracen uspehorn prva cetiri zrnaja (Juzna Koreja, Tajvan, Hongkong,Singapur) - «Ietece guske» Istocne Azije. Kada se posmatraju stope privrednog rasta

4 Mastrihtski kriterijumi konvergencije za zemljc Evropske unije vczani su za makroekonomskeindikatore javnog duga (ne veci od 60% GOP), inflaciju (ne visu od 1.5 % od tri zemlje clanice sanajnizim stopama inflacijc), karnatnu stopu (nc visu od 2% u oelnosu na tri zcmlje sa najnizimnivoima kamatnc stope), valutnu stabilnost (najmanje dve godine valutnc stabilnosti, bezdevalviranja valute, u okviru Evropskog mchanizrna za odrzavanje eleviznih kurseva-ERM I) ibudzetski deficit (ne visi od 3% U odnosu na GOP).

137

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVIII

u poslednjih dvadesetak godina, jasno se moze identifikovati grupa zernalja IstocneAzije (ukljucujuci i Kinu) sa veorna dinarnicnorn stoporn rasta ukupnog i per capitaGDP. Iako je putern instrurnenata ekonomske politike motivisano preduzetnistvo iprivatna svojina, «tigrovi» nikada nisu dozvolili bezrezervno i potpuno prepustanjeprivrede liberalnorn metodu privreetivanja. Cak je i prioritetnim industrijamapruzano niz povlastica i podrski, i jacana je orijentacija privrede na izvoz. Postojaoje i visok nivo nacionalne stednje (inicirane, izrnedu ostalog, fiskalnim i monetarnirninstrurnentima ekonornske politike), a sarnirn tim i visok nivo investicija uproizvodnu i trgovinsku oblast. Sfera licne potrosnje (ogranicavanje uvoza inostraneluksuzne robe i kretanja kapitala u inostranstvo) kontrolisana je u korist prelivanjasredstava u onaj deo agregatne traznje koji predstavlja dornace investicije i timejacan industrijski rast. Zemlje azijskog bloka su na vreme forrnulisale filozofijurazvoja i time ornogucila manju podloznost njihovih ekonornija politikarnarazvijenih zernalja, sto je izmeetu ostalog evidentno iz zavidnih stopa rasta GDP percapita (dakle privredni rast i pored visoke stope rasta stanovnistva). Razvojni bum uekonornijama ovih novindusrrijalizovanih zernalja nije istovetan. Npr. Singapur,Juzna Koreja, Tajland, itd. koje su ranije otvorile svoje privrede prerna svetu (pouzoru na Japan kao pticu predvodnicu, te se sirnbolicno nazivaju «guske u letu»)imaju veci prosperitet u odnosu na druge zernlje u regionu koje su sa izvesnimzakasnjenjern sprovodile vee isprobane recepte regionalnih ekonornskih reforrni.

SAD su nakon II svetskog rata uspostavile hegernoniju na medunarodnoj sceni(i od tada implicitno iIi eksplicitno ukljucene u sva krucijalna zbivanja na planeti usmislu propisivanja gotovih resenja iii recepata koji inkorporiraju njihovenacionalne interese i propagiranje liberalne doktrine). Breton Vuds je sinonim zauspostavljanje medunarodnog posleratnog poretka koji inkorporira tri kljucnemedunarodne ekonornske institucije koje se smatraju jednim od kljucnih aktera ipodstrekaca globalizacije (a sve pod dirigentskom palicorn SAD). Po nekimmisljenjima, globalizacija je naglo intenzivirana kao rezultat prograrna reforrni (tzv.«Washington Consensuss' baziranog na monetarnoj stabilizaciji, deregulaciji iprivatizaciji, odnosno, na ideji neoliberalizma koja je postepeno nakon II svetskograta osvojila vecinsku intelektualnu klirnu i tako se ustolicila u vidu tacerizrna ireganornike. Od tada neoliberalna doktrina je dominantna i narnetnuta citavorn svetukao jedina moguca i savrsena (te tako i nekriticki primenjivana u pojedinirnzernljama, nezavisno od drugih, mozda povoljnijih, resenja pod interferencijornMMF i drugih medunarodnih ekonomskih organizacija), Sve u svernu, SAD su

5 Tvorac terrnina Vasingtonski konsenzus je John Williamson u radu «What WashingtonMeans by Policy Reform» 1990. godine. Autor pornenutog terrnina, opsteprihvacenog urnedunarodnirn okvirima, naglasava razliku originalne verzije sadrzine konsenzusa itekuce verzije koja je trenutno dominantna i po autoru pogresna jer se turnaci iskljucivou svetlu neoliberalizma ili trzisnog fundamentalizma sa bazicnirn stavom da trZisteresava sve probleme. 0 originalnoj i tekucoj verziji Vasingtonskog konsenzusa, njihovojkomparaciji i pogresnom turnacenju originalnog izraza, pogledati sire u Williamson,John (2000), What Should the World Bank Think about the Washington Consensus?, TheWorld Bank Research Observer, pp. 251-64.

BROJ 3-4 EKONOMSKI ASPEKTI GLOBALlZAC1JE

neprikosnoveni ekonomski lider od druge polovine XX veka pa nadalje, koja segrcevito bori (svim sredstvirna) da tu superiornu poziciju odrzi i u XXI veku inametne malorn broju zernalja koje se jos uvek opiru interesu SAD.

Globalizacija - proslost vs sadasnjost

Globalizacija je ekonornska krilatica devedesetih godina i sarnirn tim tema jevatrene debate, s jedne strane pristalica, s druge strane kriticara globalizacije.Uprkos mnogim debatarna i diskusijama na temu «nove» globalne ekonomije,danasnja medunarodna ekonornska integracija nije bez presedana", jer je ogromnaprekogranicna mobilnost roba, kapitala i ljudi postojala pedeset godina pre ISvetskog rata. I ovaj period globalizacije, bas kao i sadasnji, voden je redukcijarnabarijera u trgovinskim odnosima i ostrim padovirna u transportnim troskovima (tadazahvaljujuci razvoju zeleznice i parobroda). Pokusaj globalizovanja zavrsen jeiznenada I Svetskim ratorn, posle koga je svetski ekonornski poredak okrenut kaperiodu surovog trgovinskog protekcionizrna i strogih restrikcija na kapitalnakretanja, Tokorn ranih tridesetih, Amerika je naglo povecala carine, a druge zemljesu uzvracale, cineci Veliku depresiju jos tezorn, rapid no obarajuci obimrnedunarodne trgovinc. Medunarodnih kapitalnih tokova prakticno nije bilo umeduratnorn periodu, posto su vladc nametnule kapitalne kontrole u pokusajuizolacije svoje ekonomije od uticaja globalnog pada.

Kapitalne kontrole su zadrzane i posle II Svetskog rata, s obzirorn cia su po­bcdnici II Svetskog rata odlucili da odrze devizne kurseve fiksnim i tako kreirajuglobalnu stabilnost'. Ali, velike ekonornske sile su smatrale da je smanjivanje trgo­vinskih barijera bilo vitalno zu oporavak svetske privrecle. Tako jc i uspostavljenGATT (General Agreement on Tariffs and Trade) 1947. godine, koji je organizovaoseriju pregovora kojima su se postepeno srnanjivale uvozne carine (GATT je biozamenjen WTO (World Trade Organization) 1995. godine)", a kasnije i druge neca­rinske barijere. Ranih sedarndesetih, Bretonvudski sistern je doziveo kolaps i valutama

(, 0 kornparaciji sadasnjc ere globalizacijc i globalizacije pre I svetskog rata detaljnije jcrnzrnatrano u Michael D. Bordo, Barry Eichcngrccn, Douglas A.lrwin (1999), Is GlobalizationToday Really Di!li'rent than Globalization a Hundred Years Ago?, NBER Working Paper iDollar. David (2004), Globalization, Poverty, and Inequality since 1980, World Bank PolicyResearch Working Paper 33337 U Brctonvudskoj cri, inaugurisanje fiksnih, ali prilagodljivih, pariteta u kornbinaciji saodrzuvanjcm kapitalnih kontrola (koje olaksavaju odbranu objavljcnih paritetn valure). pokusaj jestvaranju globalne stabilnosti kao kornbinacijc discipline koja je cgzistirala 1I doba zlatnogstandard a od 1880-1914. (kan uzora globalnc ravnotezc i discipline kroz Iunkcionisanjeautomarskih mehanizama prilagoelavanja) i odredcnc doze fleksibilnosti koja anulira rigidnost inegativne konsekvcncc automatskog prilagodavanja po ciljcvc unutrasnjc ravnoteze (uzmogucnost prilagodavanja paritcra u uslovima postojanja fundarnentalnc neravnotczc).K 0 istoriji i praksi mcdunarodnc trgovinske politikc. vidcti sire u Prekajac, Zora (2005),Mcdunarodna ckonornija, pp. 169-219 , Novi Sad

139

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVIII

je dozvoljeno da fluktuiraju jedna II odnosu na drugu" povodeci se trZisnim snagama.Ovo je signaliziralo preporod globalnog kapitalnog trzista. Amerika i Nernacka Sll

ubrzo prestale kontrolisati priliv i odliv kapitala, Britanija je ponistila kapitalnekontrole 1979. godine, Japan uglavnorn 1980. godine, a Francuska i ltalija nisunapustile poslednje od njihovih restrikcija na prekogranicne investicije do 1990.

1· 10goc mc .Dva Sll izvora globalizacije l l predstavljala faktor ubrzavanja prekogranicnih

tokova proizvoda i kapitala. Jedan izvor je tehnoloski progres II smislu naglog padatroskova kornunikacije i barijera vremena i prostora koje Sll razdvajale nacionalnatrzista, dok drugi izvor predstavlja liberalizacija. Kao rezultat GATT pregovora iodluka na nacionalnom nivou, skoro sve zemlje snizile su barijere za medunarodnutrgovinu. Trgovinska liberalizacija inicirana neposredno posle II Svetskog rataposredstvom GATT, pracena je kapitalnom liberalizacijom kojaje vrhunac dostiglakrajern XX veka, sto se jasno identifikuje na grafickom prikazu.

Y Period primene prilagodljivih Iiksnih paritcta kuo rezimn dcviznih kurseva u Bretonvudskoj erido 1971. godinc (koja obclczava kolaps BW Mcdunarodnog monctarnog sistema ukidanjcmkonvcrtihilnosti dobra u zlato) nasledujc period fluktuiranja najvaznijih svctskih valuta (jena,dolara i cura). sa ruzlicitim deviznim aranzmanimu za ZUR kojc primcnjuju arunzmane od cvrstihIiksnih paritcta (u fermi valutnog odbora, dolarizacijc iIi monctarnc unijc), preko mckih paritcta iIisredisnjih aran/rnanu (u formi korpc paritcta, pokrctnog pariteta, pokretnog iii monitoringkoridora), sve do rclativno Ilcksibilnijih aranzmana u forrni rukovodcnog iii upravljanogf1uktuiranja.III Kolapsorn BW MMS barijcre na kapitalnu mobilnost sc postepeno ukidaju, najpre mcdunajrazvijenijim zemljama, a od devedcsctih ovaj trend je aktuclan i sa aspekta ZUR. Kapitalnaderegulacija apostrofirala je pitanjc mogucnosti opstanka konvencionalnih fiksnih paritcta iiisredisnjih aranzmana s obzirorn na podloznost istih brzim i naglim kapitalnim prcokrctirnavodenim spekulativnim aspiracijama i time opasnosti nastupanja valutnih kriza. S obzirom nasadasnju globalnu tcndcnciju ka kapitalnoj liberalizaciji, formirao se konsenzus ka bipolarnomglcdistll kojc naglaaava mogucnosr primcnc samo dye ckstrernnc varijante u izboru rczirnadcviznog kursa tj. cvrstih fiksnih paritcta (valutni odbor, dolarizacija, monctarna unija) iiifleksibilnih aranzmana (u Iorrni rukovodcnog iii cistog Iluktuiranja), kao jedinih solucija kojemogu izdrzati pritisak kapitalnc rnohilnosti.II Dollar, David (2004), Globalization, Poverty, and Inequality since 1980, World BankPolicy Research Working Paper 3333

BROJ 3-4 EKONOMSKI ASPEKTI GLOBALIZACIJE

Graficki prikaz trendatrgovinske i finansijske IiberaJizacije od J970. do pocetka XXI veka

Izvor: Thierry Apoteker and Emilie Crozet (2003), Davos versus Porto Alegre: A survey on keyissues behind international trcule andjinancial integration and liberalisation, Isini's seventh

international congres

Trend ka globalizaciji je sasvim jasan, ali je stepen globalizovanosti cestopreuvelican, narocito u poredenju sa globalizacijom evidentnom u periodu pred 1Svetski rat. Naime, razmatrajuci trzista robe, kapitala i radne snage mozerno doneticak dijametralno suprotne zakljucke, Jedna od mera po kojoj mozerno da sudimo 0

integrisanosti produktnih trzista jeste odnos trgovine i outputa kao indikatoraotvorenosti konkretnih ckonomija. Razrnatrani odnos jc naglo povecan u mnogimzernljama od pedesctih, ali Britanija i Francuska su za nijansu otvorenije danas nego1913. godine, a Japan cak i manje otvoren nego tada. Drugi sud 0 jacini trgovinskeintegrisanosti jeste stepen medunarodne konvergencije cena. Teoretski posmatrano,slobodna trgovina doprinosi snizenju cena i njihovoj konvergenciji, s obzirom naznatan pritisak medunarodne konkurencije. Medutim, dokazano je da postoji velikadivergencija u cenama koja traje vee duzi period. Jedan od razloga egzistencije ovec1ivergencije cena jeste opstajanje uvoznih barijera u necarinskim, manje vidljivimoblicirna, sto implicira zakljucak da trgovinske barijere, iako znatno redukovane,nisu u potpunosti iscczlc kao instrument trgovinske politike. Finansijska triista nisuni blizu integrisana u oclnosu na posmatrani period pre 1 Svetskog rata. Uprkosnovonastaloj popularnosti rnedunarodnih investicija, kapitalnih trzista, postojeindikatori koji upucuju na cinjenicu vece integrisanosti na pocetku dvadesetog veka,nego krajem tog veka. Takode ni strane direktne investicije, ukljucujuci kontroluimovine iii preduzetnistva, preko nacionalnih granica, nisu novi fenomeni. Dok suproduktna i kapitalna trzista postala rastuce integrisana u periodu nakon II Svetskograta, triista racine snage nisu. Desetine miliona Ijudi radi izvan njihovih dornovina,ali ipak radna snaga je manje mobilna nego sto je bila u drugoj polovini XIX veka,kada je nekih 60 miliona ljudi napustilo Evropu ria putu za Novi svet. Cak i unutarEvropske Unije, koja daje svojim gradanirna pravo da rade i zive u bilo kojoj zemljiclanici EU, mobilnost radne snage nije zavidna zbog jezickih i kulturnih barijera,kao i nekompatibilnih obrazovnih i profesionalnih kvalifikacija. Navedeno mozenavesti na zakljucak da iako je trend globalizacije nerninovno prisutan, svetskaekonomija je jos uvek daleko od istinske i potpune integracije.

141

PRfVREDNA fZGRADNJA GODINA XLVIII

Globalizacija je fenomen koji je zapocet pocetkorn XVI veka i nastavljen dokraja XIX veka, ali sadasnja faza globalizacije ima karakteristike koje jediferenciraju u odnosu na proslost. Naime, veliki deo 'sveta nije ucestvovao uglobalnoj ekonomiji pre 1914. godine. Danas, mnoge ekonomije vise nego ikadaranije, su otvorile svoje granice za trgovinu i investicije. Ne sa1110 razvijene zemlje,vee i zemlje u razvoju u Aziji, Latinskoj Americi i zemlje u tranziciji Centralne iIstocne Evrope, koje su prihvatile trzisne reforme. Druga razlika jeste cinjenica da jeglobalizaciju u XIX veku pratio pad transportnih troskova, dok je za tekucu fazuglobalizacije aktuelan pad komunikacionib troskova preko jeftine i efikasneglobalne mreze. Savrernenu fazu globalizacije cesto tumace kao «skupljanjeprostora, vremena i iscezavanje granica':» i smatra se da je u tekucern oblikukarakterisu integracija i dinamizacija. Integracija u smislu jacanja meduzavisnostiizrnedu delova sveta, a dinamizacija u smislu ubrzavanja i intenziviranja oveintegracije,

Krucijalna obelezja savrernene globalizacije jesu':':Nove karakteristike globalnih. triistapre svega deviznih i kapitalnih globalnih trzista, koja posluju 24 casa,pokrivajuci celu planetuNovi ucesnici - medunarodne finansijske institucije, multinacionalne itransnacionalne kompanije i interesna mreza tj. mreza nevladinihorganizacija, koji svi skupa prevazilaze granice nacionalnog suverenitetaNova pravila - multilateralni sporazumi vezani za robu, usluge,intelektualnu svojinu, investicije, itd., sa naglaskorn da takvi sporazumi josvise suzavaju delokruge nacionalnih vladaNova sredstva globalizovanja - medijske mreze, telefoni nove generacije,Internet veze

Ideoloski temelji sadasnjeg globalnog stanja - koncept neoliberalizma

Dominantna civilizacija je zapadna civilizacija koja je zasnovana navrednostima doktrine libcralizma. Klasicne liberalne ideje vezuju se pre svega zaAdama Stnita i njegovu cuvenu rnetaforu 0 «nevidljivoj ruci» koja vodi pojedince daostvarujuci svoj vlastiti interes, ostvaruju i interese drustva u celini, iako irn to nijebila eksplicitna namera. Smita zajedno sa ostalim engleskim klasicnim liberalnirnekonomistima smatraju autororn doktrine deregulacije.

Nakon II Svetskog rata opsta intelektualna klima bila je u potpunostinenaklonjena liberalnirn idejama (dorninantne su bile kejnzijanske,socijaldemokratske, dernohriscanske ideje, koje su u manjoj iii vecoj meri drzavuvidele kao krucijalnog regulatora ekonornske sfere). Pornisao, da drzavadobrovoljno redukuje svoju ulogu u privredi, da se potpuna sloboda pruzi

12 Human Development Report (1999), Globalization with a Human Face, UNDP - UnitedNations Development Programme, www.undp.orgU ibidem

BROJ 3-4 EKONOMSKI ASPEKTI GLOBALIZACIJE

preduzecima, a trzistu prepusti donosenje socijalnih, politickih, ekonomskih i svihdrugih odluka, bila je u posleratnom periodu nezamisliva, da bi se relativno brzodoslo do opsteg prihvatanja liberalne teze i relativno brzog obrta situacije (kaosvojevrsni dokaz prihvatanja neoliberalnog konccpta navodimo cmjenicu da je uposlednjih 20 godina, cak 10 dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju poteklo izCikaske skole), Nairne, Cika.5ka skola predstavljala je jezgro sirenja liberalneideologije, na celu sa filozoforn i ekonomistom F.fon Hajekorn i njegovimucenicima M. Fridmanorn i Dz.Stiglerorn koji su uporno propagirali pomenutuideologiju sireci se kroz brojne institucionalne oblike (istrazivacki centri,publikacije, instituti).

Prvo liberal no vladanje na nacionalnom nivou simbolizovali su M.Tacer iR.Regan pocetkorn osarndesetih. Osnova liberalizma bila je «sloboda» (latinska recliberalis = slobodan) u svim segmentima privrede, sloboda za sve, osim za drzavu,Konkurencija je pokretacka snaga efikasne alokacije resursa, a tzv. drzavablagostanja (Weltare state J4

) mora biti transforrnisana u srnislu ozbiJjne redukcijejavnog sektora, sto se postize privatizacijom (kao jos jednom kljucnorn reci kadagovorimo 0 liberalizmu). Ovaj liberalizarn, koji smatrarno inherencijomglobalizacije, zoverno neoliberalizam, kako bi ga odvojili od Iiberalizrna kojeg suzastupali klasicni engleski ekonomisti na celu sa A.Smitom. Na globalnom,medunarodnom nivou, neoliberalizarn su propagirale medunarodne finansijskeinstitucije (kao sto su MMF, WTO i IBRD), insistirajuci na slobodi trgovinskihodnosa, slobodi cirkulacije kapitala i slobodi investiranja. Kao sto se na ilustracijividi, svaka od ovih institucija irnala je svoj delokrug funkcionisanja narnedunarodnorn nivou. Za zemlje u razvoju, odnosno, zemlje u tranziciji (za koje jeMMF propisao kratkorocne recepte za vodenje ekonomske politike) insistira se napotpunoj cleregulaciji (liberalizovanje trgovine i nesmetano funkcionisanje trzista),privatizaciji, makroekonornskoj stabilizaciji (pre svega inflacionoj stabilnosti), kao iredukciji funkcija i manevarskog prostora za delovanje nacionalnih vlada':',neovisno od konkretnih makroekonornskih performansi i drugih, mozda povoljnijihresenja, krucijalnih za ispravljanje debalansa na planu unutrasnje i spoljneravnoteze. Kornbinacija makroekonornske stabilizacije, privatizacije i deregulacije,kao tri kljucna elementa razvojne strategije u fermi predloga upucenog osamdesetihgoclina zemljarna u razvoju od strane razvijenih ekonornija, predstavlja tzv.Vasingtonski konsenzus.

Kljucno pitanje je da Ii su promoteri ove doktrine, koja je osnov i neizostavnicleo ekonomske politike vecine drzava na svetu, zaista potpuno i bezrezervnoprimenjivali recepte koje namecu celom svetu (tu pre svega mislimo na SAD koje se

14 Videti sire: Josifidis, Kosta (2004), Makroekonomija (poglavljc XVII - Nacionalna ekonotnija iglobolizacija, pp. 521-537), Novi Sad i u Josifidis, Kosta i Prekajac, Zora (2001), Globalizacija inacionalna ekonomija - ugroicna suverenost iii koegzistencija. lnstitut drustvenih nauka, Centarza ekonornska istrazivanja, Beograd, pp. 51-6415 0 nekritickoj prirneni unificiranih neoliberalnih recepata od strane MMF za zernlje clanice saprohlemima cksterne nernvnoteze, videti u «Globalization and It's Discontents». Joseph Stiglitz.2002. godina i u «Post Washington Consensus», Joseph E. Stiglitz, 2005. godina

143

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVIII

smatraju «hramom primenjenog liberalizma» i predstavljaju prototip neoliberalnogkoncepta). U vezi sa pornenutom dilernorn valja istaknuti cinjenicu da su 150 godinapre II Svetskog rata SAD bile sklone protekcionizmu. Dok su SAD razvijale i jacalesvoju industriju nisu imale vremena za princip «laissez jaire-laisser passer'?». Tekkad je ekonomski ojacala (pod plastorn dugogodisnje primene protekcionistickepolitike) i kada se nakon II Svetskog rata izdigJa kao neprikosnovena i najvecaekonomska sila (zbog nerazorene privredne infrastrukture u ratnom periodu), tada jeostatku sveta pocela da propoveda neoliberalnu doktrinu, sto svakako nije bila tajnanjenog uspeha, niti uspeha bilo koje jake i zrele ekonornije, jer je pravilo dainicijalno industrija mora biti zasticena adekvatnom protekcionistickornekonomskom politikom, dok ne bude sposobna da parira drugim industrijama namedunarodnom trZistu (taka je bilo sa SAD nakon revolucije, Nernackom podBizmarkorn, Japanom nakon II svetskog rata). Cak se Reganov period II Americi (zakoji se vezuje neprikosnoveni i ozvaniceni liberalni uspon) smatra, po misljenjunekih strucnjaka, najvecirn zamahorn protekcionizma posle 1930. godine, jer jearnerickoj industriji obezbedio vise uvoznih povlastica nego svi njegovi prethodnicizajedno.

POSLERATNI MEDUNARODNI INSTITUCIONALNI OKVIR(TRIPOLARNI MEDUNARODNI EKONOMSKI l'OREDAK)

NEOLIBERALIZAM(idejni koncept postratnog kapiialistickog poredka)

Ilustracija institucionalne tripolarizacije medunarodnog ekonomskog poretka"

16Priblizan prevod: Pustite da stvari idu svojim tokom. Videti u: Josifidis, Kosta (2004),Makroekonomija, p. 97, Novi Sad17 Autorski prikaz

144

BROJ 3-4 EKONOMSKI ASPEKTI GLOBALIZACIJE

Da Ii je neoliberalizam savrseno i jedino moguce resenje? Nije. Da nijesavrseno se pokazalo, izrnedu ostalog, na ne bas uspesnim sprovodenjima recepataIMF u zemljama u tranziciji i zemljama u razvoju (zemlje Latinske Amerike,Indonezija, Turska, neke novoindustrijalizovane zemlje i zemlje u tranziciji) 18. Sveje veci otpor nekritickorn prihvatanju terapije rnedunarodnih finansijskih institucija,koji vremenom postaje masovniji i koji se manifestuje sa svih strana sveta brojnimpolitickim promenama propracenih porukama i protestima protiv globalizacije tj.medunarodnih ekonornskih institucija (pre svega IMF i WTO) i drugim simbolimaneoliberalnih dogrni. Mnoge zemlje nekriticki, prebrzo i nepromisljeno su napustiletzv. rnakroekonomsko planiranje, koje se pre svega neopravdano vezivalo za bivsesocijalisticke rezime, iako je u periodu od 1960-1980. godine bio svetski fenomen,karakteristican cak i za razvijene kapitalisticke zemlje. Sa rastom popularnostiliberalizacije, deregulacije i privatizacije, makroekonornsko planiranje (nacionalniplanovi razvoja) se napusta kao eksponat socijalistickih (porazenih) ekonomskihodnosa. Da neoliberalizam nije neprikosnoven, dokazuje izrnedu ostalog cinjenicada je zernlja, koja godinarna ima najveci rast na svetu i superiorne interne i eksternemakroekonomske pokazatelje, tipican primer uspeha nacionalnih planova razvoja iodbacivanja unificiranog neoliberalnog koncepta. U pitanju je Kina l9 gde je upravozavrseno sprovodenje Desetog petodisnjeg plana (2001-2005) i u kojoj se strukturnereforrne sprovocle po sopstvenom receptu (a ne nametnutorn i izdiktiranom).Pomenuta zemlja se sa punim pravom (iako nije napustila makroekonomskoplaniranje i planove nacionalnog razvoja) moze pohvaliti neverovatnim uspehom,sto svakako nije slucaj sa zemljama u tranziciji koje su ostvarile neuporedivoskromnije uspehe napustajuci drzavnu regulaciju i planove, a uspostavljajuciuniverzalni koncept neoliberalizma (izuzetak mozda predstavljaju Slovenija iEstonija).

I~ 0 neuspeloj primeni i negativnirn efektima neoliberalnog recepta privatizacije, stabilizacije iliberalizacije u ZUR pise Stiglitz, Joseph E. (2002), Development policies in a world ofglobalization, Columbia University19 Kina, od pocetka sprovodenja trzisnih reformi pocetkom osamdesetih, ostvaruje izvanrednerezultate na polju ekonomskog prosperiteta, Cak i u uslovima izbijanja i kulminacija finansijskihkriza u lstocnoj Aziji u poslednjoj deceniji XX veka, Kina zadrzava superiorne makroekonornskeperformanse. Realni ekonomski rust u osmoj deceniji XX veka u proseku je iznosio 9,3% godisnje,u devetoj dcceniji u proseku 10,1%, od 1999-2004. godinc u proseku 9% (za 2004. godinu stoparasta je iznosila 9.5%). Inflacione pcrformansc takcde su zadovoljavajuce, daleko ispod nivoakarakteristicnih za ostale ZUR, a priblizno na nivou inflacije najrazvijenijih zernalja (prosecnastopa za 2004. godinu iznosila je 2.4%). Superiorna je i eksterna pozicija Kine u vidu snaznogizvoznog rasta i belezenja suficita u tekucern delu platnog bilansa (za 2004. godinu, podatak jeskoro 50 milijardi dolara suficita u tekucern dclu platnog bilansa), kao i priliv stranih direktnihinvcsticija koji je ubedljivo najveci u svetu (u 2004. godini je neto priliv stranih direktnihinvesticija iznosio 56 milijardi $), rast deviznih rezervi (u 2004. godini rast za 206 milijardi $). Naosnovu navedenih neoborivih dokaza, Kina se navodi kao eklatantan primer uspeha nacionalnihstrategija razvoja i odbacivanja nekritickog implementiranja neolibera1nih recepata po principu«one size fits all». Liberalizacija u svim aspcktima bila je prornisljena, isplanirana i inkorporiranau planove razvoja, Podaci su preuzeti iz «Global Development Finance», 2005. godina,www.worldbank.org

145

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVIII

Globalizacija i implikacije po asimetrican globalni ekonomski razvoj

Slobodno kretanje robe, kapitala, radne snage, kao i integracija trzista, ukornbinaciji sa rapidnim razvojem tehnologije doveli su do neslucenih rnogucnostiljudskog razvoja i potencijalnog iskorenjivanja globalnih problema u oblikusirornastva, gladi i bede, kao i ogromnog jaza bogatih i sirornasnih nacija, Dakle,jedan aspekt posmatranja globalizacije je pozitivan, jer se fokusira potencijalpovecanja produktivnosti i zivotnog standards sirorn sveta'". I zaista, povecanjeobirna trgovine na globalnorn nivou, kao i intenziviranje investicionih odnosa,neverovatan naucno-tehnoloski progres, sveopste otvaranje privreda, brzopovezivanje Ijudi sirorn sveta novim kornunikacionirn vezama, internacionalizacijaideja i inforrnacija, predstavljaju mogucnosti koje ispostavlja globalizacija, a koje bise mogle iskoristiti za ljudski napredak.

Sadasnje tendencije u svetu, rnedutirn, ukazuju da su ove rnogucnosti iiipotencijali ekonomske globalizacije neravnornerno rasporedeni i da u skladu sa timprodukuju diskriminaciju i neravnopravnost, jos vise produbljujuci pornenuteglobalne falinke. Zahvaljujuci neoliberalnoj politici kao ideoloskorn temeljuglobalizacije u sadasnjoj fazi, jacaju paracloksi u viclu sve veceg jaza izrnedu bogatihi sirornasnih. Iako normativno proklamovani ocl strane UN, ciljevi u dornenuljuclskog razvoja, ekologije, socijalne politike i ljudskih prava - nisu doslednoostvareni, jer su u senci dominantne snage globalnog trzista tj. globalnekonkurencije. Profitni ciljevi trzisnih igraca i zudnja za prisvajanjern sto vecegmaterijalnog i finansijskog bogatstva, anulirali su ostvarenje humanih ciljeva ideformisali sustinu razvoja, a to je sirenje i uvecavanje blagostanja ljudi sirornplanete. Svih ljudi, sirorn planete, se posebno naglasava, jer je evidentno da jeglobalizacija u OVOIll obliku donela tkz. asimetricni poredak, odnosno, clonela jerastucu nejednakost u smislu koncentracije moci i ekonomskog bogatstva u sacigrupe ljudi, zernalja, kompanija, i na taj nacin marginalizaciju u jos vecern smislu zaogromnu vecinu planete koja sve vise i vise sirornasi. Mnoga dobra i aktivnosti kojeljudi smatraju relevantnim za svoje blagostanje nisu ona koje eksplicitno obezbedujenekontrolisano, mocno i otvorenije nego ikad globalno trziste, vee su to dobra iaktivnosti koja su cesto pod njegovirn uticajern istisnuta, neobezbedena iii smestenau drugi plan.

20 Globalno integrisana ekonomija moze voditi ka medunarodnoj mobilnosti i specija-Iizaciji radnesnage izmedu zemalja, dozvoljavaju6i zemljama sa niskim nadnicama da se specijalizuju u radnointenzivnim oblastima, dok ce visokodohodne zemlje koristiti radnike na produktivnije nacine,Savremene globalne okolnosti dozvoljavaju preduze-cirna ostvarivanje ekonomije obima, a kapitalmoze biti transferisan u bilo koju zernlju koja ponudi produktivnije investicione prilikc, a nezarobljen na domicilnom tdistu fi-nansirajuci projekte sa sirornasnirn prinosima. Ukratko,mozerno konstatovati da globa-Iizacija produkuje tri kljucne koristi: proizvodaci II odredenojzemlji imaju pristup naj-modernijoj tehnologiji, investicije konkrctne zemlje nisu cgranicene nadornace izvore stednje i proclaja nacionalnih proizvocla nije vise ogranicena na dornace trzistc.

BROJ 3-4 EKONOMSKI ASPEKTI GLOBALlZAClJE

Globalizacija je protivrecan proces koji stvara razlicite efekte za centar iperiferiju, pri cernu razvijene i dominantne ekonomije diktiraju pravila igre(globalizacije) i predstavljaju subjekat, dok su nerazvijeni i nernocni objekatmedunarodnih ekonornskih zbivanja i aktivnosti. 0 pomenutoj konstataciji najboljegovori cinjenica 0 abnormalnoj i nevidenoj polarizaciji razvijenosti (izrnedupojedinih zernalja i unutar njih) i sledstveno tome marginalizaciji vecine svetskogstanovnistva i njegovoj rekolonijalizaciji. Situacija u svetuje alarmantna, jer svetomdominiraju nerazvijenost, sirornastvo, nepotpuna ishranjenost i glad u preko 130zemalja (u tim zernljama zivi 75% svetskog stanovnistva, koja proizvode svega 20%svetskog DBP), dok je s druge strane bogatstvo i moe koncentrisano u svega 30razvijenih zernalja. Nepravicnost i nejednakost unutar jedne zemlje i izrnedu zemaljaje cesto porninjana negativnost savremenih globalnih tendencija, narocito odosamdesetih godina XX veka. Raslojavanje i rastuca ekonornska asimetrija unutarpojedinih zernalja takode je vidljiva u cinjenici da sve manje bogatih pojedinacaposeduje sve veci kapital, sledstveno tome je veci broj onih ispod donje gran iceegzistencijalnog minimuma. Nekoliko procenata najbogatijeg segmenta stanovnistvairna u svorn vlasnistvu vise od polovine nacionalnog bogatstva'". I nejednakostizrnedu zernalja je dostigla nezabelezen nivo. Gepovi izrnedu petine najbogatijihzernalja i petine najsiromasnijih ukazuju na cinjenicu da je dohodni gep rastao od30: I u 1960. godini, do nivoa od 74: I u 1999. godini; najbcgatija petina jeobuhvatala g6% svetskog GDP, a najsiromasnija petina samol %; 6g% stranihdirektnih investicija vezano je za najbogatije, a svega 1% za najsirornasnije; gep uizvozu je g2% nasuprot 1% tj. grupi najbogatijih je u 1999. godini pripadalo 68-g6%svetskog bruto nacionalnog proizvoda, izvoza roba i usluga i stranih direktnihinvesticija, dok je petina sa dna ostvarivala svega 1%. Krajem devedesetih godinaXX veka, 200 najbogatijih Ijudi sveta su udvostrucili vrednost svoje imovine zasvega nekoliko godina. lmovina trojice najbogatijih Ijudi sveta prernasuje GDP svihnajsiromasnijih zemalja sveta sa preko 600 miliona stanovnika. Jedan procenat~ajimuenijih ima. vec~)~rihod nego 57% najsirornasnijih (1,2 milijarda ljudi), kojizive u ekstrernnoj bedi".

Protivrecnost svakako predstavlja propovedanje nagle liberalizacije privredanerazvijenih zemalja po modelu tzv. sok terapije, dok razvijene zemlje ne samo dasu se razvile uz protekcionisticke mere, vee i u fazi ekonornske razvijenostiimplicitno zadrzavaju, pa cak i sire svoje protekcionisticke aspiracije. U ranim

21 Ovo sc prvcnstveno odnosi na Sjedinjcne Americke Drzave (SAD), mada takvi trendovi postojci u drugim kapitalistickim zcrnljama. I druge zcrnljc OECD-a su ispoljilc ogrornan porastnejcdnakosti od osamdesetih, narocito Svedska i Velika Britanija. Unutar Kine jasno se razdvajajupo stepenu razvijenosti podrucjc obale koje je izvozno orijentisano i unutrasnjosti, a zernlje lstocncEvropc imaju najveci dosad porast kocflcijcnta koji meri c1ohodnu nejcdnakost (tzv. Ginicoefficient).22 Poclaei korisccni iz HDR (Human Development Report), 1999. goclina

147

PRIVREDNA lZGRADNJA GODINA XLVIII

fazama razvoja nagla liberalizacija ne moze doneti pozitivne efekte, niti se razvojmoze spontano clogocliti uz savrseno delovanje trzisnih snaga".

Paracloksalna je svakako i cinjenica cia mocne globalne korporacije, pa cak ipojedinci, raspolazu vecorn imovinom ocl vecine drzava na svetu, sto jasno ukazujena haoticno stanje deregulisanja i centralizovanja. Nacionalne granice iscezavaju, aforrniraju se transnacionalni monopoli, pritom se ponistava i clegradira suverenitetpojedinih drzava, na racun supranacionalne vlasti vojnih i ekonomskih super sila.Dok su nekada drzave egzistirale kao vladari trzista, sada je situacija dijametralnosuprotna s obzirom cia je globalizacija vremenom ucinila nepozeljnim traclicionalnefunkcije nacije-drzave, a novonastale promene na globalnom planu uvelikoogranicavaju (ako ne i ukidaju u potpunosti) manevarski prostor delovanjanacionalnih drzava. «Nadnacionalni kapital nema mnogo milosti prema socijalnojpolitici, ravnomernoj brizi za sve slojeve stanovnistva, a posebno za one koji nisu ustanju cia stvaraju profit. Sve veca nezadovoljstva masa koja se tim povoclimajavljaju, usrnerena su na svoje vlade kojirna su, pak, ruke vezane. Postoji konstantanogroman globalni clug, s jedne strane, nasuprot enormnih profita od globalnihaktivnosti i ovaj gep se neprestano siri. Zato nije cudo sto se na sve vecimprostorima globalizacijskih gubitnika proces globalizacije dozivljava naprosto kaonastavak vee clobro poznate kolonizacije, odnosno zapadnog imperijalizma. Tako cebiti sve dok globalna nejednakost bucle bivala sve jace izrazenom.x"

Na globalnom finansijskom trzistu preovladuju spekulativne aktivnosti kaoposleclica brzog i snaznog otvaranja kapitalnih racuna, koji uzdrrnavaju temeljecitave svetske ekonornije i forrniraju opasnost od velike finansijske nestabilnosti,kakva je vee videna u posleelnjoj deceniji XX veka pocevsi od Meksicke krize1994.godine, Azijske krize ]997/1 998.goeline, krize u Rusiji I998.goeline, Brazilu] 999.gocline, u Turskoj i Argentini pocetkom XXI veka. Finansijski tokovi su ustanju da se gotovo preko noci obrnu u suprotnom pravcu, te takvi nemiri imajudalekosezne posledice ne samo na zemlju tangiranu obrtima finansijskih tokova, veei sire, na regionalnu i svetsku ekonomiju, s obzirom na prenosenje efekata krize nadruge zernlje i regione zbog cvrste i rastuce ekonomske integrisanosti na rnedu­narodnom nivou. Globalne finansijske krize se vise ne srnatraju pukim incidentirna,vee su postale sistemska komponenta i imanentna karakteristika sadasnjeg,neregulisanog globalnog finansijskog trzista, Ono sto je potrebno za predupredivanjefinansijskih kriza jesu institucije i regulacija na nacionalnom nivou (u forminametanja diferenciranih kapitalnih barijera s obzirom na rocnost i vrstu konkretnihkapitalnih tokova), ali i zajednicka akcija na globalnom nivou (favorizovanjegraduelne strategije u odnosu na kapitalnu liberalizaciju od strane MMF-a), sa

2J "Ne postoji teorijska osnova za verovanje da ce u ranim fazama razvoja, trziste sarno po sebidovesti do efikasnih rezultata", Stiglitz, Joseph E. (2005), Post Washington Consensus, Initiativefor Policy Dialogue, Columbia University, p. 424 Petrovic, Dejan (2004); Filozofske implikacijc globalizma i antiglobalizma,ww\\~lobalizaciia.com

BROJ 3-4 EKONOMSKI ASPEKTI GLOBALIZACIJE

namerorn redukcije naglih i nestabilnih kratkorocnih kretanja kapitala (pre svegakratkorocnih, spekulativnih portfolio investicija).

Progresi nacinjeni zahvaljujuci iskljucivo ovoj fazi globalizacije, u formikreacije enormnih potencijala za ekonornski prosperitct, su nesporni i nepobitni izato potezi koje treba povuci sa aspekta veceg respckta ljudskog i odrzivog razvojane smeju anulirati i na bilo kakav nacin urnanjiti pornenute pozitivne elernenteobezbedene globalizacijorn. Potrebno je inkorporirati kontrolni mehanizarn u sadaprilicno «divlje» globalno trziste tj. forrnirati institucije i pravila, koja nece urnanjitidosadasnja postignuca, ali ce umanjiti negativne uticaje globalizacije po ljudski iodrzivi razvoj. Opasni trendovi kao propratni elementi globalizacije u vidu rastucemarginalizacije, Ijudske nesigurnosti i asimetricnosti, nisu neizbezni, ninepredupredljivi. Negativne posledice moguce je preduprediti uspostavljanjern irekonstrukcijorn upravljanja na svim nivoirna: lokalnom, nacionalnom, regionalnomi globalnorn. Naime, jasno je iz negativnih dogadaja koje produkuje globalizovanofinansijsko trziste, da koncept apsolutne dominacije trzista i poslovnih interesa tj.deregulacije i liberalizrna, vise ne drzi vodu, te je potrebno preispitati kakav konceptupravljanja tj. reregulacije je potreban rastuce integrisanoj globalnoj ekonorniji. Utakvom ambijentu svaka zernlja iIi region zahtevace posebna resenja, pa je umestodosadasnje ideologije (propisivanje istog liberalnog recepta za sve), potrebno uvestipragmaticna, diferencirana resenja, Globalno otvorenom trzistu potrebne suinstitucije i politike koje ce mogucnosti i koristi od globalizacije ravnornernodistribuirati i time preduprediti rastuci trend asirnetricnosti u svetu.

Zakljucak

Ekonomski aspekt globalizacije ukljucuje opstu liberalizaciju trgovinskih ifinansijskih aktivnosti, opstu deregulaciju u smislu minirniziranja aktivnosti drzave iprivatizacije drzavnih funkcija i usluga, pojavu novih aktera na medunarodnoj scenisa stalno rastucirn uticajem na medunarodne ekonornske odnose (Svetska banka,Medunarodni monetarni fond, Svetska trgovinska organizacija, transnacionalne imultinacionalne kornpanije i neforrnalne grupe sa ogromnim globalnim uticajern,kao sto je G-7). Sa aspekta ekonomskihpolitika konkretnih zemalja neoliberalnostanoviste uzima se kao datost i to u formi slobode kretanja robe, kapitala i usluga,privatizacije i elirninisanja koncepta javnog dobra, kao i smanjivanja javnih izdatakaza socijalne usluge. Globalna pravila su postavljena. Vasingtonski konsenzus idorninacija trzisnog fundamentalizrna, kao kornpromis americkih ekonomista,politicara i akadernika (odnosno vlade SAD i medunarodnih finansijskih institucijakojima ova zemlja u ogromnoj meri dominira), institucionalizovao je americkeinterese u tri aspekta: deregulacija, privatizacija i monetarna stabilizacija. Ovajkonsenzus svetski centri moci su bezrezervno podrzali i tako prihvatili procesglobalizacije koji se II OVOIll obliku grubo naziva amerikanizacija. Globalni poredakinicira potiski vanje nacija u drugi plan, a izdizanje totalitarnog, a ponekad iutopijskog, neoliberalnog internacionalizrna. Najveca pretnja ovakvorn

149

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVIII

intemacionalizrnu svakako jeste renacionalizacija tj. oporavak i jacanje nacionalnogsuvereniteta, i to takvog nacionalnog suvereniteta koji se kosi sa interesirna najjacih.Nacionalne vlade redukuju svoju m06, dok novu svetsku vladu cine transnacionalnekompanije, medunarodni kapital i mreza interesa najbogatijih.

Na kraju, sta treba ciniti i kakvo resenje primeniti u konkretnirn zemljama usmislu prihvatanja ovakvih medunarodnih okolnosti, prilagodavanja globalnimokolnostima iIi odbacivanja u fermi izolacije i autarkije? Svakako da nije resenjeizgubiti drzavu (nacionalni suverenitet), ukinuti socijalnu funkciju drzave, ponistitisopstvenu kulturu i identitet i razoriti prirodno okruzenje. Ali, resenje nije niizolacija, odnosno, autarkija, koja je po svemu sudeci najgore resenje. Pravo resenjenije ni primena gotovih recepata, neovisno od stanja i eleterminanti konkretneekonomije. Resenje je kao i uvek, negele izrnedu dye krajnosti. Zernlje koje razvijajusvoju ekonomiju ne smeju odustati oel svoje nacionalne strategije (strategijerazvoja), moraju se izboriti, koliko to okolnosti dozvoljavaju, za ocuvanjeekonomskog suvereniteta (kako bi iole drzali konce sudbine sopstvene drzave usvojim rukama, te kako bi bili subjekti, a ne sarno objekti ekonomskih zbivanja namedunarodnorn planu), uz neizbezno prilagodavanje aktuelnirn tenelencijama imedunarodnirn okolnostima.

Sta se najvise zamera i apostrofira kao negativnost globalizacije? 25

¥ Globalizacija je neka vrsta konspiracije velikih kornpanija protiv malihdrzava¥' Globalizacija je koncentracija trzisne snage u rukama nekoliko velikih

korporacija4' Globalizacija je «davolje crude» inforrnacione tehnologije4' Globalizacija je kornpanija bez pravila<# Globalizacija smanjuje radna rnesta" Globalizacija podriva kulturne razlike,; Globalizacija snizava radnicke stanelarde, pretvarajuci raelnike zernalja u

razvoju u robove4' Globalizacija unistava covekovu okolinuw Globalizacija se razvija na ustrb malih kompanija i potrosaca4' Globalizacija prosiruje gep izrnedu bogatih i sirornasnih

Zbog ovakvih uverenja, ali i dokazanih negativnosti i protivrecnostiglobalizacije, sadasnjoj globalizaciji potrebno je dalje ucvrscivanje pozitivnihefekata koji su iz nje proizasli, elok negativne efekte treba elirninisati iiiminirnizirati, tako sto ce se globalizacija naciniti: ravnopravnijom - u srnislusuzavanja gepa unutar i izmedu zemalja, razvojno orijentisanom - manje sirornastvau celom svetu, moralnijom - sa rnanje krsenja Ijuelskih prava, odriivijom - samanjom destrukcijom covekog okruzenja, manje iskljucujucom - koja ce manjemarginalizovati tj. vise inkorporirati do sada zanemarivane delove planete,sigurnijom sa aspekta ljudskog i odriivog rarvoja, ...

25 Prcma: Josi Iidis, Kosta i Prekajac, Zora (200 I), Globalizacija i nacionalna ekonomija ­ugroiena suvercnost iii koegzistcncija, Institut drustvenih nauka, Centar za ckonomskaistrazivanja, Beograd, pp. 51-64

150

BROJ 3-4 EKONOMSKI ASPEKTI GLOBALIZACIJE

Globalizacija je nepovratna i ne predstavlja opciju, ali je ogromna snaga kojamora biti obuzdavana. U globalizaciji i njenim protivrecnostirna mozernoidentifikovati zivotnu mudrost primenljivu na sve sfere drustvenog zivota: »Zivotnam nigde ne nudi izbor izmedu alternativa od kojih. je jedna sasvim dobra, a drugeiskljucivo lose. .. Deo gorcine fivota sastojl se u nuinosti izbora izrnedu rarlicititinesavrsenih a pone/cad bas sasvim losih. resenja, pa je to situacija koja iriskujeobjektivnost; rarboritost i mnogo intelektualnog napora da se dode do nekakvererultante koja nece biti bas previse nezadovoljavajuca iako ce daleko biti odsavrsenstva.r/" Globalizacija, dakle, nije savrseno resenje, ali je u ovom trenutkunajbolje resenje iIi najmanje lose resenje, koje nema rivalski jaku alternativu. Jedinaalternativa globalizovanju sveta je autarkija, izolacionizam i protekcionizam, sto posvemu sudeci predstavljaju najgora moguca resenja. Demonizovana i obozavana,pravedna iii nepravedna, dobra iii losa, neophodna iii ne, globalizacija nastavlja svojput ka planetarnoj unifikaciji svih ljudskih delovanja i aktivnosti.

Litcratura

Apoteker, Thierry; Crozet, Emilie (2003), Daves versus Porto Alegre: A survey onkey issues behind international trade and financial integration and liberalisation, Isini'sseventh international congress

Bordo, Michael D.; Eichengreen, Barry; Irwin, Douglas A. (1999), Is globalizationToday Really Different than Globalization a Hundred Years Ago?, NBER

Bukvic, Rajko (2003), Ekonomske slobode i ekonomski suverenitet u uslovimaglobalizacije, prilagodavanje iii potcinjavanje, u: Politika i slobode, Institut drustvenihnauka, Beograd

Dokrnanovic, Mirjana (2004), Ekonomska globalizacija i paradoksi, Casopis zapoliticku teoriju i istrazivanja globalizacije, razvoja i rodnosti, wY.Lw.globalizcldi.n:..QQI!J

Dollar, David (2004), Globalization, Poverty, and Inequality since 1980, WorldBank Policy Research Working Paper 3333

Josifidis, Kosta i Prekajac, Zora (200 I), Gtobalizacija i nacionalna ekonomija ­ugroiena suverenost iii koegzlstencija, u: Globalizacija i tranzicija, Institut drustvenihnauka, Centar za ekonomska istrazivanja, Beograd

Josifidis, Kosta (2004), Makroekonomija (poglavlje XVII - Nacionalna ekonomijai globalizacija, pp. 521-537), Novi Sad

Jovanovic Gavrilovic, Biljana (2003), Privredni razvoj sa ljudskim likom,Ekonomski fakultet Beograd

Miletic, Dejan (2003), Neki aspekti odnosa slobode i politike u uslovimaglobalizacije, u: Politika i slobode, Institut drustvenih nauka, Beograd

Petrovic, Dejan (2004), Ekonomski aspekti globalizacije, Casopis za politickuteoriju i istrazivanja globalizacije, razvoja i rodnosti, WWF-.gtobalizacija.cOIl.l

c(, Prema: Miletic, Dcjan (2003), Neki aspekti odnosa slobode i politike u uslovima globalizacije,u: Politika i slobode, Institut drustvcnih nauka, Beograd, p. 246

151

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVIII

Petrovic, Dejan (2004), Filozofske implikacije globalizma i antiglobalizma,

.\Y~~Y"Slgb'lJiZj1giia.cmIlPrekajac, Zora (200S), Medunarodna ekonomija, Novi SadStiglitz, Joseph E. (200S), The Post Washington Consensus, Initiative for Policy

Dialogue, Columbia UniversityStiglitz, Joseph E. (2002), Globalization and Its Discontents, New YorkStiglitz, Joseph E. (2002), Development policies in a world of" globalization,

Columbia UniversityVuletic, Vladimir (2003), Globalizaclja - mit iii stvarnost, BeogradWilliamson, John (2000), What Should the World Bank Think about the

Washington Consensus", The World Bank Research Observer, pp. 251-64Glohaliracija-definicije (2004), Casopis za politicku teoriju i istrazivanja

globalizacije, razvoja i rodnosti, .';Y.w'\y:.glgJJ.illjX&~;ihuc:on.\

Global Development Finance-annual report (2005), Mobilizing Finance andManaging Vulnerability, .y!ww. W.i!IL1\l~l!Jl.\"'!)lg

Human Development Report (1999), Globalization with a Human Face, UNDP ­United Nations Development Programme, www.undp.org

Human Development Report (2005), Inequality and Human Development, UNDP- United Nations Development Programme, .!:y..Y!.-.W--.J-lnQ12&Cg

World Development Report (2006), Equity and Development, .\:Y._'iY._W.:.'vVOl"ldbim.!<-.Q.!.:g

Rezime

Ekonornski aspekti globalizacije odnose se na rastucu ekonornsku integrisanosti povezanost na global nom nivou kroz procese sveopste trgovinske i finansijskeliberalizacije .i deregulacije, minimiziranje uloge drzave, dorninaciju trzisnihprincipa i mehanizama i pojavu novih aktera na medunarodnoj ekonornskoj sceni.Ideoloska pozadina novog talasa globalizacije jeste neoliberalizarn iii trzisnifundarnentalizam, sto je institucionalizovano u formi trilaterale u medunarodnirnekonornskim odnosima. Trilaterala podrazumeva koncentrisanje moci upravljanja iregulisanja rnedunarodnih ekonomskih odnosa na tri regionalna bloka u svetskojprivredi (SAD, Zapadna Evropa i Azija) i tri medunarodne ekonomske institucije(IMF, WB i WTO) koje regulisu specificnu oblast rnedunarodnih ekonomskihodnosa. Iako, u tekucoj fazi, globalizacija predstavlja potencijal za stvaranjeneverovatnog ekonornskog prosperiteta, ove koristi nisu ravnomerno rasporedene, teraste gep izrnedu bogatih i sirornasnih, sto produbljuje protivrecnosti procesaglobalizacije. S obzirorn da je jedina alternativa autarkija i izolacija ekonornije,globalizacija ne rnoze biti opcija, vee realnost koja se mora prihvatiti, ali ne po cenuanuliranja nacionalnih interesa i suvereniteta, degradiranja ekonomskih pozicija iiniciranja ogromnih socijalnih tenzija.

Kljucne reii: liberalizacija, deregulacija, neoliberalizarn, trzisni fundamen­talizarn, trilaterala, medunarodna ekonomska asimetrija

152

BRO.l 3-4 EKONOMSKI ASPEKTI GLOBALIZACIJE

Summary

Economic aspects of globalization are related to the increasing economicintegration and interdependence on a global level through the processes of overalltrade and financial liberalization and deregulation, minimization the role of the state,domination of market principles and mechanisms, and appearance of new actors oninternational economic scene. Ideological background of the new globalization waveis neoliberalisrn or market fundamentalism that is institutionalized in the form oftrilateralisrn in international economic relations. Triluteralism includes concentratingthe power of governing and regulation of international relations on three regionalblocks in the world economy (SAD, Western Europe and Asia) and threeinternational economic institutions (IMF, WTO and WE) that regulate specific areaof international economic relations. Although globalization represents huge potentialfor creation of enormous economic prosperity, these benefits aren't evenlydistributed, so there exists an increasing gap between the wealthy and the poor thatdeepens the discontents of the globalization process. Considering that the onlyalternative is autarky and isolation of economy, globalization cannot be an option,but a reality that must be accepted, however, not at the cost of annulling nationalinterests and sovereignty, degrading economic positions and initiating enormoussocial tensions.

Key words: liberalization, deregulation, neoliberalism, market fundamentalism,trilateral ism, international economic asymmetry

153