EKONOMSKI PREGLED APRIL 17-5 · resursa, poslovna i upravqa~ka nekompatabilnost sa konkurencijom, nerazvijenost tr‘i{ta) razlog su zbog koga se ne mo‘e o~ekivati brzi rast proizvodwe

Ekonomski pregled April 2002.

1

SADR@AJ:

OSNOVNE OCENE.................................................................................................................................................. 2

DEVIZNI KURS DINARA, MONETARNI AGREGATI I KAMATNE STOPE............................................... 3

Kurs dinara i devizne rezerve....................................................................................................................... 4

Nov~ana masa ......................................................................................................................................................... 6Tekst boks: Tra`wa za novcem ........................................................................................................................ 8Neto doma}a aktiva Narodne banke Jugoslavije........................................................................................ 9

Neto doma}a aktiva banaka............................................................................................................................. 10

Likvidnost banaka ............................................................................................................................................ 13

Kamatne stope...................................................................................................................................................... 14

[tedwa stanovni{tva ...................................................................................................................................... 16

Beogradska berza................................................................................................................................................ 17

AKTIVNOSTI U OBLASTI RESTRUKTURIRAWA I SUPERVIZIJE BANKARSKOG SEKTORA........ 19

NOVE MERE I INSTRUMENTI MONETARNE POLITIKE NARODNE BANKE JUGOSLAVIJE........... 22

CENE, PRIVREDNA AKTIVNOST I DOMA]A TRA@WA ........................................................................... 24

Kretawe cena....................................................................................................................................................... 25

Privredna aktivnost ........................................................................................................................................ 28

Doma}a tra`wa i javni sektor...................................................................................................................... 33Zarade i ukupna primawa stanovni{tva ......................................................................................................... 33Investiciona aktivnost...................................................................................................................................... 34Likvidnost privrede........................................................................................................................................... 35Zaposlenost ........................................................................................................................................................... 37Tekst boks: Socijalni program...................................................................................................................... 38

ME\UNARODNO OKRU@EWE............................................................................................................................ 39

Konjunkturna kretawa ....................................................................................................................................... 39

Kretawe kamatnih stopa .................................................................................................................................. 41

Valutna trì{ta i trì{ta akcija ............................................................................................................. 42Tekst boks: Efekti asimetri~nih informacija ....................................................................................... 45SR Jugoslavija i me|unarodno okruèwe .................................................................................................. 46

EKONOMSKI ODNOSI SA INOSTRANSTVOM............................................................................................. 48

Tekst boks: Najzna~ajnije promene regulative u oblasti spoqnotrgovinskog i deviznogposlovawa ............................................................................................................................................................ 49Platni bilans..................................................................................................................................................... 50

Ograni~ewa izvoza i uvoza kapitala .......................................................................................................... 53Tekst boks: Konvertibilnost dinara kroz istoriju............................................................................... 56TRANSFORMACIJA SISTEMA PLATNOG PROMETA.................................................................................. 57


2

OSNOVNE OCENERezultati makroekonomske politike u SR

Jugoslaviji u prvom tromese~ju 2002. godine se,uzimaju}i u obzir iskustva drugih zemaqa u istojfazi tranzicionog procesa, mogu oceniti kaopovoqni. Ispuweni su monetarni uslovi zapostizawe stabilnosti cena i u~iwen je zna~ajanprogres u stvarawu mikroekonomskih uslova koji}e obezbediti boqu alokaciju resursa.

Ve} na po~etku sprovo|ewa reformi bilo jeo~igledno da }e biti pritisaka od politi~kih,kao i raznih drugih interesnih grupa.Kredibilitet celokupnog programa se u velikojmeri oslawao na efikasnu monetarnu politiku.

O~ekuje se da }e pove}awe produktivnosti,rast investicija i pove}awe me|unarodnekonkurentnosti doprineti realnom ekonomskomrastu u 2002. godini.

Makroekonomske i strukturne neravnoteèkoje su jo{ uvek prisutne (neiskori{}enostresursa, poslovna i upravqa~kanekompatabilnost sa konkurencijom,nerazvijenost trì{ta) razlog su zbog koga sene moè o~ekivati brzi rast proizvodwe izaposlenosti. Ozbiqnost problemanezaposlenosti i socijalne posledice se, pritom, ne smeju potcewivati, budu}i da to moèuticati na politi~ku odrìvost reformskogprograma.

Deregulacija i liberalizacija nisu dovoqniza generisawe odrìvog rasta, ukoliko nepodstaknu razvoj znawa, ideja i investicija. Topodrazumeva povoqan investicioni ambijent(pristup izvorima finansirawa, niske realnekamatne stope i realni devizni kurs, i jo{va`nije, pozitivna o~ekivawa u pogleduposlovnih mogu}nosti). Rast poverewa u poslovneuslove i anticipirawe rasta realne tra`wemehanizam je pomo}u koga se moè posti}ipove}awe zaposlenosti.

Dràvni programi za stvarawe novih radnihmesta obezbedi}e da se kvalitet qudskog resursadaqe ne smawuje usled dugoro~ne nezaposlenosti.Po~etak socijalnog dijaloga i tripartitnisporazum izme|u sindikata, Vlade Srbije iposlodavaca utica}e na kvalitet uslovaprivre|ivawa i pove}ati fleksibilnosttrì{ta radne snage.


3

DEVIZNI KURS DINARA, MONETARNI AGREGATI IKAMATNE STOPE

Ciqevi i zadaci monetarne politike za2002. godinu u prvom tromese~ju uspe{no serealizuju: inflacija je dvostruko nià odprojektovane, nominalni i realni efektivnidevizni kurs je stabilan, a devizne rezerveNarodne banke Jugoslavije i banaka rastu.

Kamatne stope postepeno padaju usledsmawewa inflatornih o~ekivawa. Narodnabanka Jugoslavije je od 1. aprila snizilaeskontnu stopu na 11% godi{we. Ocewuje seda }e sniàvawe poreza na finansijsketransakcije u junu uticati na daqi pad cenenovca.

Nastavqena je tendencija rasta tra`weza novcem, tako da se relativno visok rastmonetarnih agregata nije odrazio na ubrzaweinflacije. Porast realne tra`we za novcemjavqa se kao posledica vra}awa nov~anihtransakcija u bankarske kanale. U uslovimastabilnosti deviznog kursa i postepenogvra}awa poverewa u bankarski sektor,gra|ani su znatan deo deviznih i dinarskihsredstava poloìli na {tedwu kod banaka.Budu}i da je proces vra}awa poverewa umonetarne institucije dugoro~nog karakterai da ga ne mogu ubrzati administrativnemere, Narodna banka Jugoslavije jemaksimalno liberalizovala uslove zamenevaluta za evro � produìla je rok zamenei dozvolila kupovinu evra za dinare.

Oìvqavawe kreditne aktivnosti banakate~e sporo iz vi{e razloga. Poslovni rizicisu jo{ uvek visoki, iako je u bankarskomsistemu u~iwen zna~ajan progres u stvarawumikroekonomskih uslova za boqu alokacijuresursa. Performanse realnog ifinansijskog sektora su povezane, izme|uostalog, i preko sada{we neto vrednosti

preduze}a. Sada{wa neto vrednost mnogihzajmotraìlaca je mala (ili negativna), kaoposledica nasle|enog stawa izpredreformskog perioda (sistematskoraubovawe kapitala, prelivawe kapitala izdru{tvenog u privatni sektor itd.), {touslovqava visoku premiju na rizik i visokekamatne stope na kredite. Drugim re~ima, nemoè se o~ekivati procvat finansijskog ibankarskog sistema u uslovima lo{eg stawa urealnom sektoru.

U toku procesa reformi banke suprestale da odobravaju krediteneprofitabilnim preduze}ima, {to jeuticalo na dodatno smawewe wihove sada{weneto vrednosti. Me|utim, to }e imatipozitivne efekte na ona preduze}a i drugesektore (na primer, stanovni{tvo) koji dosada nisu imali pristup kreditnom trì{tui koji su potrebe za finansijskim sredstvimapodmirivali na neformalnom trì{tu.

Banke i ostali finansijski posrednicinalaze se u procesu pronalaèwa novihzdravih komitenata, ~ije }e programefinansirati. U kratkom roku, neto efekatreformi moè biti negativan i izazvati padinvesticija u privatni sektor i porastkredita dràvi. Istovremeno, procesrestrukturirawa i reforme bankarskogsistema utica}e na boqi kvalitet kreditnogportfeqa i na pove}awe sada{we netovrednosti banaka, {to je pozitivno, jer se nataj na~in smawuje verovatno}a da }e bankei}i u visoko rizi~nu kreditnu aktivnost.

Predstoje}a liberalizacija deviznihtransakcija }e omogu}iti ve}udiversifikaciju aktive banaka i otvoritidodatni prostor za unapre|ewe poslovawa irast profita.


4

Kurs dinara i devizne rezerve

U periodu januar-april 2002. godinenastavqena je politika rukovo|enofleksibilnog kursa dinara.

Tokom prva ~etiri meseca ove godinepromene dinarskih vrednosti najzna~ajnijihsvetskih valuta bile su male. Krajem aprila, upore|ewu sa krajem decembra 2001, vrednostevra u dinarima bila je vi{a za 1,2%(porasla je sa 59,7055 na 60,4420 dinara), dokje odgovaraju}a vrednost ameri~kog dolarabila istovremeno nià za 1,0% (smawila sesa 67,6702 na 66,9866 dinara).

Nominalni efektivni kurs dinara je uaprilu 2002, u pore|ewu sa decembrom 2001,bio niì za 0,3%. Pored visoke stabilnostibilateralnih kurseva i nominalnogefektivnog kursa dinara, u prva ~etiri mesecaove godine zabeleèna je i visoka stabilnostrealnog efektivnog kursa nacionalne valute,zahvaquju}i usporavawu doma}e inflacije.Realni efektivni kurs dinara bio je u apriluza 2,3% vi{i nego krajem 2001. godine.

Mi{qewa stru~ne i nau~ne javnostizemqe u pogledu adekvatnosti nivoa kursadinara bila su i tokom proteklog~etvoromese~nog perioda ove godine podeqena.Prema jednom ekstremnom mi{qewu1, "ve}inaprivrednika kurs stavqa na prvo mestoprepreka pove}awu proizvodwe i izvoza ismatra da bi korekcija kursa, i to sa tridesetna pedeset dinara, re{ila dobar deo wihovihproblema". Kao drugu krajnost u pogledu ocenerealnosti kursa navodimo mi{qewe2 da jeNarodna banka Jugoslavije, u skladu savelikim porastom deviznih rezervi, prilikomzamene deviza za dinare, apsorbovala vi{akponude deviza, ~ime je spre~ila zna~ajnunominalnu apresijaciju dinara.

Me|utim, normalno je da Narodna bankaJugoslavije, kao centralna banka, interveni{e

1 Predstavnik Privredne komore Srbije, dnevni list"Politika" od 18. aprila, u ~lanku pod naslovom "Da lije kurs realan".2 Predstavnik Ekonomskog instituta, u dnevniku"Privredni pregled", broj od 28. marta.

Prema analizi londonskog nedeqnika "TheEconomist" (april 2002), u kojoj se porededolarske cene popularnog Mek Donaldsovog bigmek hamburgera u 57 zemaqa sveta, dinar jepotcewen u odnosu na ameri~ku monetu za~itavih 50%. Taj indeks je baziran na teorijipariteta kupovne mo}i i izra~unat je na osnovucene u lokalnoj valuti i vrednosti nacionalnevalute prema dolaru. Prema tom pokazatequ,vrednost dolara prema dinaru trebalo bi dabude dvostruko nià od postoje}e da bi seostvario neki zami{qeni nivo ravnote`nogkursa dinara na bazi pariteta kupovnih snaga.To tako|e ukazuje da su doma}e cene nepouzdani/ili nedovoqan parametar za ocenuravnote`nog kursa, te da se wegov nivo utrì{noj privredi moè testirati samo naosnovu nesputanog delovawa odnosa ponude itra`we.

I kod velikog broja drugih zemaqa zapaàse velika razlika izme|u nivoa deviznog kursanacionalne valute zabeleènog na deviznomtrì{tu i deviznog kursa kojim bi seizjedna~ile cene hamburgera u lokalnoj valutisa cenom hamburgera u SAD. [to se ti~e stawa uzemaqama u tranziciji, ono je sli~no kao u na{ojzemqi. Imaju potcewene vrednosti nacionalnevalute na osnovu komparativnih cena hamburgera(Rusija 50%, Poqska 41%, Ma|arska 32%, ê{ka32%, Slovenija 32% i Hrvatska 28%).

*Opadawe indeksa indikator je smawewa vrednosti dinara,a porast indeksa pove}awa vrednosti dinara.

Nominalni kurs dinara* (kraj decembra 2000 = 100)

88

90

92

94

96

98

100

102

104

12.00. 2 4 6 8 10 12 2 4

2001. 2002.

88

90

92

94

96

98

100

102

104

Nominalni efektivni kurs

Vrednost dinara u evrima

Vrednost dinara u SAD¸ dolarima


5

na Me|ubankarskom trì{tu deviza u obapravca, te se wena intervencija ne moèisticati kao pokazateq da nam je kursnerealan.

Moè, se ipak, sa sigurno{}u tvrditi daje u proteklom periodu 2002, sli~no kao i u2001, kurs dinara bio ravnoteàn sa aspektaodnosa ponude i tra`we, jer nije bilo pojaveneregularnog kursa niti prakse vi{estrukihzvani~nih deviznih kurseva. S druge strane,visok nivo stabilnosti kursa dinara, presvega dinarske vrednosti marke i evra, imaveliki zna~aj, u po~etnoj fazi tranzicije, zaodràvawe i ja~awe poverewa u monetarnupolitiku zemqe, {to se manifestuje uusporavawu brzine opticaja novca, smawewuinflacije i opadawu inflatornih o~ekivawa.

Ipak, dosada{wim dosta restriktivnimdeviznim propisima, ne samo u oblastikapitalnih transakcija zemqe sainostranstvom ve}, dobrim delom, i u sferiteku}ih transakcija nije bilo omogu}enopotpuno slobodno su~eqavawe tra`we i ponudedeviza. Ovo zbog toga {to svi potencijalnikupci, usled zakonskih ograni~ewa, nisu nimogli da se pojave na trì{tu sa zahtevom zakupovinu deviza. Novim zakonom o deviznomposlovawu, usvojenim 26. aprila, kojim jepredvi|ena potpuna liberalizacija teku}ihtransakcija sa inostranstvom i delimi~naliberalizacija eksternih kapitalnih poslova,intenzitet slobodnog su~eqavawa ponude itra`we deviza }e se podi}i na znatno vi{inivo. Time bi i dileme oko adekvatnog iravnote`nog nivoa kursa dinara trebalo dabudu znatno ublaène.

U periodu januar-april 2002. godine, upore|ewu sa 2001, tendencija pove}awadeviznih rezervi zemqe nastavqena jeubrzanim tempom.

Ukupne monetarne (devizne) rezerve zemqeporasle su sa 1.808,6 miliona dolara na kraju2001. godine na 2.398,4 miliona dolara nakraju aprila 2002, {to kumulativno iznosi32,6% i mese~no 7,3% (ra~unato po prose~nojgeometrijskoj stopi rasta). Istovremeno,rezerve kojima rukuje Narodna bankaJugoslavije pove}ale su se sa 1.169,1 milion

Realni efektivni kurs dinara* (12. 94 = 100)

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

200

220

12/98. 3 6 9 12 3 6 9 12 3 6 9 12 3

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

200

220

1999. 2000. 2001. 2002.

*Porast indeksa pokazateq je apresijacije¸ a smawewe indeksa depresijacije realne vrednosti

dinara.

Kretawe deviznih rezervi NBJ (kumulativne promene u milionima SAD

dolara)

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

1600

1800

2000

2200

2400

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

1600

1800

2000

2200

2400

Priliv u devizne rezerve

Prodaja na Me|ubankarskom trì{tu deviza

Devizne rezerve

2001. .2002.


6

dolara na 1.568,4 miliona dolara (34,2%), doksu rezerve poslovnih banaka porasle sa 639,5miliona dolara na 829,6 miliona dolara(29,7%).

Najzna~ajniji izvori porasta monetarnihrezervi kod Narodne banke Jugoslavije uposmatranom ovogodi{wem ~etvoromese~nomperiodu bili su slede}i: neto prilivsredstava po osnovu mewa~kih poslova (433,0miliona dolara); sredstva osigurawa tzv. novedevizne {tedwe gra|ana kod poslovnih banakadeponovana u Narodnoj banci Jugoslavije(199,8 miliona dolara); devizna sredstva odkredita me|unarodnih finansijskihorganizacija (132,1 milion dolara);privremeni platni promet u devizama saCrnom Gorom i Kosovom (99,5 milionadolara) i devizna sredstva od donacija (51,6miliona dolara). Na odliv sredstava izdeviznih rezervi Narodne banke Jugoslavijenajve}i uticaj su imale intervencije Banke nadeviznom trì{tu (514,1 milion dolara) itro{kovi alimentirawa tzv. stare devizne{tedwe gra|ana (8,5 miliona dolara).

Nov~ana masa

Visok rast M1 zabeleèn u posledwemtromese~ju 2001. godine nastavqen je i uprvom tromese~ju ove godine. Nov~ana masa jeu toku prvog tromese~ja ove godine pove}anaza 12.014 miliona dinara ili 22,8% i krajemmarta je dostigla iznos od 64.700 milionadinara. Najve}im delom rast M1 ostvaren jepo osnovu otkupa deviza od gra|ana, odnosnona osnovu deviznih transakcija, dok je putemkredita bankarskog sektora kreiran znatnomawi iznos novca. Visok nominalni rastnov~ane mase nije se odrazio na ubrzaweinflacije, s obzirom da je do{lo do pove}awatra`we za novcem.

Nastavak politike stabilnog kursadinara, sve ve}a makroekonomska stabilnost ipostepeno vra}awe poverewa u bankarskisektor uticali su da se nastavi tendencijavra}awa dela nov~anih transakcija u legalnekanale platnog prometa, odnosno da se pove}arealna tra`wa za novcem. Budu}i da je

Kretawe nov~ane mase M1(decembar 2000 = 100)

80

100

120

140

160

180

200

220

240

260

1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 11 1 1 2 3

80

100

120

140

160

180

200

220

240

260

Cene na maloNov~ana masa M1Realna nov~ana masa

2001. 2002.

Kretawe nov~ane mase i cena na malo

(mese~ne stope rasta)

-5

0

5

10

15

20

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3

-5

0

5

10

15

20

Nov~ana masa Cene na malo 2001. 2002.


7

inflacija u prvom tromese~ju iznosila 2,5%,nominalni rast M1 od 22,8% bio je u najve}ojmeri pokriven pove}anom tra`wom za novcem,tako da je nov~ana masa M1 u realnom izrazupove}ana za 19,8%. Stepen pokrivenostidinarske nov~ane mase deviznim rezervamazemqe bio je relativno visok i na kraju prvogtromese~ja je iznosio 252,7%, a u decembru2001. godine 232,3%.

Posmatrano po strukturi, gotov novac uopticaju je u prvom tromese~ju zabeleìovisok rast, 4.729 miliona dinara, i krajemmarta dostigao je iznos od 30.053 milionadinara. U~e{}e gotovog novca u opticaju uukupnoj nov~anoj masi je krajem martaiznosilo visokih 46,4%, ali je ono ipak bilomawe nego u decembru 2001, kada je iznosilo48,1%. Relativno visok rast gotovog novca uopticaju u ovom periodu, kada ina~e sezonskifaktori uti~u u pravcu wegovog smawewa,posledica je duèg zadràvawa gotovog novcakod gra|ana i mewa~a u uslovima zamenevaluta Evropske unije za evro.

Posmatrano po sektorima, najve}i rastnovca u prvom tromese~ju, 6.061 miliondinara, zabeleèn je kod privrede, a zatim kodstanovni{tva, 4.780 miliona dinara, pre svegazbog znatnijeg pove}awa gotovog novca uopticaju.

Monetarni agregat M3, bez depozitadràve, u prvom tromese~ju ostvario je porastod 26.075 miliona dinara ili 24,2% i krajemmarta je dostigao iznos od 133.900 milionadinara. Takvom pove}awu M3, pored visokograsta M1, doprineo je i relativno visok rastdevizne {tedwe. Stepen pokrivenosti M3deviznim rezervama zemqe bio je relativnovisok i na kraju prvog tromese~ja iznosio je122,1%, a u decembru prethodne godine113,5%. [to se ti~e strukture M3, u~e{}eM1 je na kraju prvog tromese~ja iznosilo48,3%, oro~enih dinarskih depozita 6,1%, adeviznih depozita 45,6%, dok je krajem 2001.godine u~e{}e M1 iznosilo 48,9%, oro~enihdinarskih depozita 6,7% i deviznih depozita44,4%.

��

Struktura nov~ane mase (stawe na kraju perioda u mln dinara)

0

10,000

20,000

30,000

40,000

50,000

60,000

70,000

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3

��Gotov novac Depozitni novac

2001. 2002.

1 3 5 7 9

11 1 30

40000

80000

120000

160000

200000

Pokrivenost nov~ane mase ukupnim deviznim rezervama

(stawe na kraju perioda u mln dinara)

Nov~ana masa Ukupne devizne rezerve

2001. 2002.


8

(boks Mi}a)

Tekst boks: Tra`wa za novcem

Tra`wa za novcem

Trend pove}awa tra`we za novcem nastavqen je i u prvom tromese~ju 2002. godine. U odnosuna isto tromese~je prethodne godine, nov~ana tra`wa je pove}ana za 64,4%, a u pore|ewu saposledwim tromese~jem iste godine za 10,6%.

Porast tra`we za novcem tokom perioda januar-mart ove godine, u pore|ewu sa istimperiodom i sa periodom oktobar-decembar prethodne godine, bio je posledica usporavawabrzine opticaja novca. Kretawa u realnom sektoru privrede uticala su na smawewe tra`we zanovcem, jer je, prema proceni Saveznog sekretarijata za razvoj i nauku, dru{tveni proizvodzemqe u odnosu na prvo tromese~je 2001. godine bio mawi za 1,7%, a prema prethodnomtromese~ju za 14,2%. Pod pretpostavkom da je elasti~nost tra`we za novcem prema kretawukonjunkture u nas jednaka jedinici - regresioni model tra`we za novcem prezentiran uprethodnom broju Ekonomskog pregleda Narodne banke Jugoslavije ukazuje na validnost takvepremise - procentualno smawewe tra`we za novcem, na osnovu promena u konjunkturi, jednako jeprocentualnom opadawu dru{tvenog proizvoda zemqe.

Promena tra`we novca predstavqa jedan od osnovnih indikatora ekonomskih prilika uzemqi. Porast tra`we za novcem pokazateq je poboq{awa, dok opadawe nov~ane tra`weukazuje na pogor{awe ekonomskog stawa zemqe.

Imaju}i u vidu ~iwenicu da je ukupna teku}a tra`wa novca u porastu, moè se konstatovatida se, posmatrano u globalu, nastavqa tendencija poboq{awa ekonomskih prilika u zemqi. Nezadovoqava, me|utim, struktura pove}awa tra`we za novcem, budu}i da je wen porast posledicausporavawa brzine nov~anog opticaja, to jest nastavqawa trenda rasta poverewa u nacionalnuvalutu, ali ne i rasta proizvodwe. Posmatrano sa konjunkturnog aspekta, u pravcu smawewatra`we za novcem uticao je pad ukupne privredne aktivnosti u prvom tromese~ju ove godinekako u odnosu na isti period pro{le godine, tako i u pore|ewu sa prethodnim tromese~jem.

Kretawe tra`we za novcem u odnosu na konjunkturu predstavqa dugoro~ni aspekt dinamikenov~ane tra`we, za razliku od promene brzine opticaja novca, koja predstavqa kratkoro~nielement izmene nov~ane tra`we. U narednom periodu neophodno je obezbediti porast tra`weza novcem kako na osnovu pove}awa proizvodwe, tako i na bazi nastavqawa trenda usporavawabrzine opticaja novca, to jest nastavqawa trenda u~vr{}ivawa poverewa u nacionalnu valutu.

Pove}awe tra`we novca na osnovu oìvqavawa konjunkture neophodno je i zbog toga {to sena duì rok ne moè obezbediti rast ukupne nov~ane tra`we iskqu~ivo po osnovu usporavawabrzine opticaja novca.. Ovo stoga {to se nepovoqno stawe konjunkture na duì rok negativnoodraàva i na poverewe u nacionalnu valutu, {to ima za posledicu usporavawe brzine opticajanovca. Nastavqawe trenda pove}awa tra`we novca na bazi usporavawa brzine nov~anogopticaja va`no je zbog toga {to je stepen brzine opticaja novca u Jugoslaviji jo{ uvek visok,uprkos wegovom usporavawu u posmatranom periodu.


9

Neto doma}a aktiva Narodne bankeJugoslavije

Tokom prvog tromese~ja 2002. godinekvantitativni zadaci u pogledu rasta netodevizne aktive i neto doma}e aktive Narodnebanke Jugoslavije uspe{no su ostvareni.Planirano je da se od po~etka godine do krajamarta mese~ni prosek neto devizne aktivepove}a najmawe za 40 miliona dolara, a netodoma}a aktiva najvi{e za 1.137 milionadinara.

Stabilnost kursa dinara i vra}awepoverewa u dinar uticali su na pove}awedeviznih rezervi kojima raspolaè Narodnabanka Jugoslavije. Na deviznom trì{tuNarodna banka Jugoslavije je zadovoqavalapotrebe za devizama, a najve}i rastdisponibilnih deviznih rezervi ostvaren je poosnovu mewa~kih poslova, porasta devizne{tedwe stanovni{tva i kredita izinostranstva. Neto devizna aktiva Narodnebanke Jugoslavije, iskazana po kursu izdecembra 2001, u prvom tromese~ju je uve}anaza 135 miliona dolara, {to je prema{ilolimitirani iznos za 106 miliona dolara.Prose~no stawe na kraju marta 2002. godinebilo je ve}e u odnosu na kraj pro{le godineza 90 miliona dolara.

Neto doma}a aktiva Narodne bankeJugoslavije je u prvom tromese~ju smawena za3.101 miliona dinara i bila je znatnije ispodpredvi|enog limita. U strukturi neto doma}eaktive, neto krediti dràvi smaweni su za3.269 miliona, i to pre svega zbog ve}eg rastadepozita dràve kod Narodne bankeJugoslavije u odnosu na rast kredita koje jeNarodna banka Jugoslavije odobrila dràvi.Najve}i deo rasta depozita dràve poti~e odkredita koji je dràva dobila odMe|unarodnog udruèwa za razvoj, mada su uodre|enoj meri pove}ani i dinarski depozitidràve kod Narodne banke Jugoslavije. Poredtoga, u odre|enoj meri su smaweni i netokrediti banaka kod Narodne banke Jugoslavije,i to uglavnom po osnovu rasta blagajni~kih

��

Struktura depozita (stawe na kraju perioda u mln dinara)

0

20,000

40,000

60,000

80,000

100,000

120,000

140,000

160,000

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3

�� Dinarski depoziti Devizni depoziti

2001. 2002.

Nov~ana masa po sektorima(struktura u %)

Ostali sektori10%

Privreda41%

Stanovni{tvo i gotov novac u opticaju

49%

3. 2001.

Ostali sektori

8%

Privreda40%

Stanovni{tvo i gotov novac u opticaju

52%

3. 2002.


10

zapisa Narodne banke Jugoslavije koje sukupile banke, dok krediti bankama nisupove}ani.

Prema tome, rast primarnog novca je unajve}oj meri ostvaren po osnovu pove}awaneto devizne aktive Narodne bankeJugoslavije, tj. po osnovu kupovine deviza odstrane Narodne banke Jugoslavije. Staweprimarnog novca u prvom tromese~ju pove}anoje za 6.043 miliona dinara ili 14% i krajemmarta dostiglo je 48.184 miliona, a wegovoprose~no stawe je iznosilo 46.302 milionadinara.

U strukturi primarnog novca, nastavqenje rast gotovog novca u opticaju, kao iizdvojene obavezne rezerve. Najvi{e pove}aweu okviru primarnog novca ostvarila jeobavezna rezerva, a weno kori{}ewe zapremo{}avawe dnevne nelikvidnosti gotovo daje eliminisano.

Neto doma}a aktiva banaka

Osnovni tokovi kreirawa novca u prvomtromese~ju ove godine bile su, kao i uprethodnoj godini, devizne transakcijeNarodne banke Jugoslavije i banaka. Budu}i daje pove}awe deviznih rezervi poslovnih banakau najve}oj meri nastalo po osnovu devizne{tedwe gra|ana, {to nije imalo efekte narast M1, porast deviznih rezervi Narodnebanke Jugoslavije bio je jedan od osnovnihtokova pove}awa M1. [iri agregat M3pove}an je i po osnovu deviznih depozitagra|ana, {to je dovelo do rasta deviznihrezervi poslovnih banaka.

Na kraju marta ove godine neto deviznaaktiva banaka3 iznosila je 131.958 milionadinara i bila je za 31.959 miliona ve}a uodnosu na kraj prethodne godine. Pove}aweneto devizne aktive banaka, u posmatranomperiodu, nastalo je po osnovu rasta deviznih

3 Neto devizna aktiva banaka obuhvata disponibilnedevizne rezerve NBJ i banaka, bez neregulisanihpotraìvawa sa republikama biv{e SFRJ, u aktivi,umawene za obaveze NBJ prema MMF-u po osnovu uzetihkredita i kratkoro~ne obaveze banaka premainostranstvu, u pasivi.

Neto doma}a aktiva NBJ(stawe u milionima dinara na kraju perioda)

2001. 2002.

Dec. Jan. Mart

Neto devizne rezerve 40.257 41.861 49.401Neto doma}a aktiva 1.884 -2.054 -1.217

Doma}i krediti 9.725 4.288 653Neto krediti dràvi 5.584 3.956 2.315Neto krediti bankama 4.076 16 -1.906Neto kred. ost. komit. 65 315 244

Ostala aktiva, neto -7.841 -6.342 -1.870Primarni novac 42.141 39.807 48.184

Gotov novac u opticaju 25.324 25.984 30.098Bankarske rezerve, utome

16.817 13.823 18.086

slobodne rezerve 8.015 5.285 7.794

��

Kreirawe primarnog novca (kumulativne promene u mln dinara)

-15,000

-5,000

5,000

15,000

25,000

35,000

45,000

3 6 9 12 1 2 3

Neto devizna aktiva ��

Neto doma}a aktiva

2001. 2002.


11

rezervi Narodne banke Jugoslavije od 308miliona dolara i deviznih rezervi banaka od251 milion dolara. Porast deviznih rezerviNarodne banke Jugoslavije rezultat jekupovine deviza preko mewa~a i poloènedevizne {tedwe banaka kod Narodne bankeJugoslavije, prikupqene od gra|ana. Porastudeviznih rezervi poslovnih banaka je unajve}oj meri doprinela devizna {tedwagra|ana, koja je u prvom tromese~ju ove godinepove}ana za preko 250 miliona dolara. Sdruge strane, kori{}ewe tre}e tran{e kreditaNarodne banke Jugoslavije kod MMF-a uticaloje na smawewe neto devizne aktive bankarskogsektora.

Neto doma}a aktiva banaka na kraju martaiznosila je 1.942 miliona dinara, {to jeznatno mawe nego u decembru prethodnegodine. Na smawewe neto doma}e aktive,uprkos rastu plasmana banaka, najvi{e jeuticala neto pozicija javnog sektora, kod kogaje iskazan ve}i rast depozita u odnosu nakredite. Naime, krediti javnom sektoru su uprva tri meseca pove}ani za 2.800 milionadinara (od toga se najve}i deo od 2.600miliona dinara odnosi na Buxet Srbije), adepoziti javnog sektora za 7.900 miliona, pri~emu su dinarski depoziti pove}ani za 1.700miliona, a devizni za 6.200 miliona.Pove}awe deviznih depozita nastalo je poosnovu kredita (69,3 miliona dolara) zastrukturno prilago|avawe privrede, koji jedràva dobila od Me|unarodnog udruèwa zarazvoj (IDA), a koji }e koristiti iskqu~ivoRepublika Srbija.

Dinarski krediti banaka ostalimsektorima pove}ani su u prvom tromese~ju za3.417 miliona dinara, ali se taj rast nije ucelini odrazio na pove}awe nov~ane mase, sobzirom da je delimi~no nastao po osnovuobra~unate kamate. Me|utim, smawewe netokredita javnom sektoru bilo je ve}e od rastakredita ostalim sektorima, tako da je netodoma}a aktiva banaka smawena.

Ocewuje se da je porast kredita banakanedovoqan za pruàwe podr{ke pokretawuproizvodwe i po~etak sprovo|ewa strukturnihreformi koje bi trebalo da uslede u ovojgodini. Poslovne banke sada detaqno

Primarni novac (struktura po sektorima)

Gotov novac u opticaju

57%

Slobodne rezerve

15%

Kori{}ena obavezna rezerva

4%

Izdvojena obavezna rezerva24%

3. 2001.

Izdvojena obavezna rezerva21%

Kori{}ena obavezna rezerva

0%

Slobodne rezerve16%

Gotov novac u opticaju

63%

3. 2002.

Neto doma}a aktiva banaka(stawe na kraju perioda u milionima dinara)

2001. 2002.

Dec. Jan. Mart

Neto devizna aktiva 99.999 106.591 131.958

Neto doma}a aktiva 7.826 11.916 1.942Krediti 96.955 97.778 95.255

Neto krediti dràvi -28 -1.209 -5.145Kred. drugim sektor. 96.983 98.987 100.400

U tome:dinar. kred. priv. 39.569 39.725 40.000

Ostala aktiva, neto -89.129 -85.862 -93.313Ukupni depoziti (M3) 107.825 118.507 133.900

Dinarski depoziti 59.913 60.146 72.900Devizni depoziti1) 47.912 58.361 61.000

1) Bez stare devizne {tedwe.


12

analiziraju finansijsku poziciju i sposobnostzajmotraìlaca kredita u pogledu vra}awakredita u ugovorenom roku. Me|utim,~iwenica je da mnogi zajmotraìoci nisu umogu}nosti da uredno izvr{avaju svoje obaveze,te se banke nerado odlu~uju da im odobravajunove kredite. Zbog toga se sporo koristesredstva za kreditirawe razvojnih programamalih i sredwih preduze}a koja su naminostrane finansijske institucije stavile naraspolagawe, kao i sredstva na{ih banakanamewene za te svrhe. Pored toga,ograni~avaju}i faktor je i mawkavostzakonodavne regulative, koja nije promewena, ineaùrnost u zemqi{nim kwigama, tako dahipoteka, kao mera obezbe|ewa naplatekredita, ne moè ili slabo funkcioni{e.Investicioni krediti se ne odobravaju po{tose inostrane finansijske institucije jo{ neodlu~uju da investiraju kod nas. Ugovoreno jezasad samo kreditirawe odre|enih objekatainfrastrukture, a kreditni potencijaldoma}ih banaka je uglavnom kratkoro~ni.

Podaci o nenaplativim i otpisanimpotraìvawima banaka na po~etku 2002.nedvosmisleno pokazuju da se najve}i deo tihpotraìvawa nalazio kod ~etiri dràvnebanke, kojima je po~etkom godine oduzetadozvola za rad. Tako su dospeli nenapla}enikrediti u decembru 2001. godine, kada su bileobuhva}ene sve banke, iznosili 8.011 milionadinara, a kada se iskqu~e pomenute ~etiribanke, ta potraìvawa iznose 4.081 milion, dabi ve} u januaru ove godine bila jo{ nià,3.868 miliona dinara. Jo{ ilustrativniji supodaci o dospelim nenapla}enim kamatama,koje su u decembru, ukqu~uju}i sve banke,iznosile 16.518 miliona dinara, a bezpomenute ~etiri banke, 2.522 miliona dinara(u januaru neznatno pove}ano).

Rast neto devizne aktive banaka ipromene neto doma}e aktive banaka u prvomtromese~ju uticali su da se nov~ana masa M3pove}a za 26.075 miliona, a nov~ana masa M1za 12.014 miliona dinara.

Privreda75%

Vanprivreda4%

Dràva11%

Stanovni{tvo10%

1. 2002.

Sektorski raspored dinarskih kredita banaka

Vanprivreda4%

Dràva12%

Stanovni{tvo9%

Privreda75%

12. 2001.

Ostali sektori12%

Dràva17%

Privreda53%

Stanovni{tvo18%

1. 2002.

Sektorski raspored dinarskih depozita po vi|ewu i oro~enih

depozita

Ostali sektori12%

Dràva17%

Privreda55%

Stanovni{tvo16%

12. 2001.


13

Likvidnost banaka

U prvom tromese~ju 2002. godinelikvidnost banaka je pove}ana. Poboq{awulikvidnosti banaka doprinele su, pre svega,devizne transakcije (kupovina deviza od straneNarodne banke Jugoslavije u okviru mewa~kihposlova), kao i krediti Narodne bankeJugoslavije javnom sektoru, u skladu saprihva}enim monetarnim programom za teku}ugodinu. U suprotnom pravcu uticalo jeprelivawe sredstava sa ìro-ra~una banaka uobaveznu rezervu i gotov novac u opticaju. Ipored odliva, likvidna sredstva na ìro-ra~unima banaka bila su relativno visoka, pasu se banke odlu~ivale da kupuju blagajni~kezapise Narodne banke Jugoslavije. Putemaukcijske prodaje tih zapisa Narodna bankaJugoslavije je nastojala da sterili{e vi{aklikvidnih sredstava banaka, s ciqem da bankespre~i da isuvi{e intenziviraju svojukreditnu aktivnost. U martu je prose~nomese~no stawe na ìro-ra~unima banakaiznosilo 6.743 miliona dinara i u odnosu nakraj pro{le godine pove}ano je za 20%.Preuzimawe dela poslova vezanih za ~etirivelike likvidirane banke uticalo je uizvesnoj meri na pove}awe prose~nog mese~nogstawa na ìro-ra~unu Po{tanske {tedionice(87%).

Stopa likvidnosti banaka, merena odnosomsredstava na ìro-ra~unima banaka premaizvorima kratkoro~nih sredstava, beleìla jerast sa pro{logodi{we decembarske stope od13,1% na 14,5% koliko je iznosila u martu(prema operativnim podacima). Do pove}awastope do{lo je zbog problema vi{kalikvidnosti koji je strukturnog karaktera(npr. zbog brèg rasta {tedwe gra|ana kodbanaka i oprezne kreditne aktivnosti banaka).

U uslovima pove}ane likvidnosti smawenje interes za me|ubankarske aran`mane okratkoro~nom pozajmqivawu novca. Kaoefikasan instrument regulisawa kreditno-monetarne politike u ovom periodu jekori{}ena obavezna rezerva. Prose~nomese~no stawe obavezne rezerve u martupove}ano je u odnosu na kraj pro{le godine za20,5%, a iznosilo je 9.665 miliona dinara.

Likvidnost banaka(stawe na kraju perioda u milionima dinara,bez Crne Gore kod poslovnih banaka)

2000. 2001.

Dec. Jan. Feb.* Mart*Sredstva naìro-ra~unima 8.015 5.285 5.368 7.840

Izdvojena obav.rezerva kod NBJ 8.025 8.443 9.207 10.245

Obav. rezervakori{}ena zalikvidnost 1.485 95 121 47

*Prema operativnim podacima.

Sredstva na ìro-ra~unima banaka (stawe na kraju perioda u milionima dinara)

2,000

3,000

4,000

5,000

6,000

7,000

8,000

9,000

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3

2,000

3,000

4,000

5,000

6,000

7,000

8,000

9,000

2001. 2002.


14

Prose~no mese~no kori{}ewe obaveznerezerve, s obzirom da su na finansijskomtrì{tu ostale samo zdrave banke, smaweno za95,2% i krajem marta iznosilo je svega 107miliona dinara. Reformom mehanizmaobra~una obavezne rezerve od po~etka drugogtromese~ja, tj. smawivawem stope obaveznerezerve i produàvawem obra~unskog periodasa dekadnog na mese~ni, bankama je olak{anoupravqawe sopstvenom likvidno{}u.Pro{irivawem osnovice za obaveznu rezervuna prose~no obra~unate devizne i dinarskedepozite, Narodna banka Jugoslavije }eostvariti efikasnije regulisawe ponude novca.Ina~e, vi{ak likvidnih sredstava banke }emo}i da deponuju na ra~unu kod Narodne bankeJugoslavije uz kamatu od 20% eskontne stope.

Kamatne stope

Eskontna stopa Narodne banke Jugoslavijeiznosila je 1,3% na mese~nom nivou od 29.septembra 2001. godine do 2. februara 2002.godine, kada je smawena na 1%. U aprilu sepre{lo na izraàvawe eskontne stope nagodi{wem nivou i ona je za april utvr|ena uiznosu od 11%. Smawewe eskontne stope, kaoi usporavawe stope inflacije i inflatorniho~ekivawa, doprineli su padu kamatnih stopabanaka i kamatnih stopa na trì{tu novca,{to je uticalo podsticajno na investitore.

Prose~na ponderisana mese~na kamatnastopa na kredite banaka imala je tendencijupada u periodu od novembra 2000. godine, kadaje iznosila 5,23%, do decembra 2001, kada sespustila na nivo 2,42% mese~no. Tendencijapada nastavqena je i u 2002. godini, tako da jeprose~na ponderisana kamatna stopa nakredite banaka u martu iznosila 2,09%mese~no, {to odgovara godi{wem nivou od27,58%.

Prose~na ponderisana kamatna stopa nakratkoro~ne kredite je u prva tri meseca ovegodine opala za 0,42 procentna poena, a nadugoro~ne kredite porasla za 0,18 procentnihpoena. Kretawe kratkoro~nih i dugoro~nihkamatnih stopa i daqe pokazuje inverzijukrive prinosa. Pri tom je obim kratkoro~nih

Kamatne stope(na mese~nom nivou)

2001. 2002.

Dec. Jan. Feb. Mart

Eskontna stopa 1,30 1,30 1,00* 1,00

Ponderisanaaktivna, ukupno 2,42 2,42 2,03 2,09 Na kratkoro~. kred. banaka 2,55 2,47 2,06 2,13 Na dugoro~. kred. banaka 0,76 1,04 1,00 0,94

Ponderisanapasivna, ukupno 1,88 1,83 1,68 1,50

Stanovni{tvo 2,84 2,79 2,64 2,00 Pravna lica 1,66 1,55 1,35 1,31

Kamatna marà 0,54 0,59 0,35 0,59

Cene na malo 1,80 0,70 1,00 0,80

Na Beogr. berzi 3,81 3,71 3,63 3,39

*Vaì od 2. februara 2002. godine

Stopa likvidnosti banaka

8

9

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3

8

9

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

2001. 2002.


15

plasmana znatno ve}i u odnosu na obimdugoro~nih. Na primer, u martu je pu{teno ute~aj ukupno 17,1 milijarda dinarakratkoro~nih i samo 601 milion dinaradugoro~nih kredita. Uskla|ivawem ro~nestrukture aktive sa ro~nom strukturom pasivei odobravawem kredita sa kra}im rokovimadospe}a banke se obezbe|uju od rizikanenaplativosti i nelikvidnosti.

U prvom tromese~ju ove godine kamatnestope banaka na plasmane bile su realnopozitivne. U martu je ponderisana aktivnakamatna stopa bila za 1,29 procentnih poenaiznad stope rasta cena na malo.

Ponderisana pasivna kamatna stopa banakabeleì pad od kraja pro{le godine, sa 1,88%mese~no, koliko je iznosila u decembru, na1,50% mese~no u martu, i tokom celog togperioda bila je u realno pozitivnoj zoni.

Kada se iskqu~e kamatne stope nadepozite po vi|ewu, kao i na ìro i teku}era~une (na koje banke ne pla}aju kamatu ili jeona veoma niska), i bez kamata koje su bankepla}ale na depozite oro~ene preko tri godine(koje su tako|e bile relativno niske), dobijase realnija slika pasivnih kamatnih stopa nadepozite stanovni{tva. Tokom celogposmatranog tromese~nog perioda, prose~naponderisana kamatna stopa na depozitestanovni{tva bila je realno pozitivna i umartu je iznosila 2,00% mese~no (1,2procentna poena iznad stope rasta cena namalo).

Prose~na ponderisana kamatna stopa nadepozite pravnih lica nià je od kamatnestope na depozite stanovni{tva i u martu jeiznosila 1,31% mese~no.

Uo~ava se i tendencija pada kamatnihstopa na dinarske depozite kod ve}ine banaka.Tako, na primer, u Komercijalnoj banciprose~na ponderisana kamatna stopa nadinarske depozite iznosila je 1,81% mese~no udecembru pro{le godine, a u martu ove godine1,10%. U Vojvo|anskoj banci prose~na kamatnastopa se u istom periodu spustila sa 1,95% na1,80% mese~no, a u Po{tanskoj {tedionici sa3,20% mese~no, koliko je iznosila u decembru2001. godine, na 1,57% u martu ove godine.

Kamatne stope na kredite i depozite kod banaka i kamatna marà

(na mese~nom nivou)

0.00

0.50

1.00

1.50

2.00

2.50

3.00

3.50

4.00

4.50

5.00

5.50

6.00

12/00. 2 4 6 8 10 12 2

0.00

0.50

1.00

1.50

2.00

2.50

3.00

3.50

4.00

4.50

5.00

5.50

6.00

Ponderisana aktivna kamatna stopa

Ponderisana pasivna kamatna stopa

Kamatna marà

%

2001. 2002.

Kamatne stope na kredite i kretawe cena

(na mese~nom nivou)

0.0

1.0

2.0

3.0

4.0

5.0

6.0

7.0

8.0

9.0

10.0

12/00. 2 4 6 8 10 12 2

0.0

1.0

2.0

3.0

4.0

5.0

6.0

7.0

8.0

9.0

10.0

Eskontna stopaPonderisana aktivna kamatna stopa Cene na malo

%

2001.


16

Razlika izme|u aktivne i pasivne kamatnestope − kamatna marà − beleìkontinuirani pad ve} vi{e od godinu dana. Uodnosu na mart prethodne godine, kamatnamarà je nià za jedan procentni poen.Smawewe marè izme|u aktivnih i pasivnihkamatnih stopa reflektuje smawewe premije narizik, koja je, mada jo{ visoka, u blagom padu.

[tedwa stanovni{tva

Poslovawe stranih banaka na na{emtrì{tu poboq{alo je kvalitet bankarskihusluga kroz raznovrsne bankarske proizvode irazvoj finansijskih usluga. To je znatnodoprinelo povratku poverewa u bankarskisektor, koji se manifestovao u vidupreusmeravawa novca iz nelegalnih tokova ubankarske kanale.

Stawe dinarske {tedwe na kraju marta2002. iznosi 2,2 milijarde dinara, a stawedevizne {tedwe 37,3 milijarde dinara. Uodnosu na stawe krajem pro{le godine,dinarska {tedwa je pove}ana nominalno za785,1 milion dinara ili za 57,2%, a deviznaza 17 milijardi dinara ili za 83,2%.

Iako su kamatne stope na dinarsku{tedwu povoqnije nego na deviznu, devizna{tedwa je ve}a od dinarske. Tu je presudanpsiholo{ki momenat zbog ranijih iskustava,ali stabilnost dinara i mogu}nost wegovogkonvertovawa za devize u svakom momentu }e,smatramo, pove}ati interesovawe za dinarsku{tedwu. Ina~e, najve}e interesovawe postojiza dinarsku {tedwu oro~enu na {est meseci.U strategiji poboq{awa kvaliteta upravqawapasivom, banke su pove}ale ponudupotro{a~kih kredita, a po~ele su da razvijajui poslove vezane za izdavawe platnih kartica.Uslovi kori{}ewa i vra}awa kredita upogledu rokova i iznosa kamate zavise odnamena koje se kreditiraju i osnovaodobravawa kredita. U narednom periodu seo~ekuje daqi razvoj i diversifikacijaposlovawa sa stanovni{tvom, kao i rastdinarske i devizne {tedwe.

Nova {tedwa(u milionima dinara)

2001. 2002.

Dec. Jan. Feb. Mart

Dinarska 1.373,2 1.480,4 1.927,7 2.158,3

Devizna 20.335,7 27.711,6 38.440,8 37.263,6

Ukupno 21.708,9 29.192,0 40.368,5 39.421,9

[tedwa stanovni{tva(u milionima dinara)

0

4,000

8,000

12,000

16,000

20,000

24,000

28,000

32,000

36,000

40,000

Dec

./00. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3

0

4,000

8,000

12,000

16,000

20,000

24,000

28,000

32,000

36,000

40,000

Dinarska Nova devizna

2001. 2002.

*) Od januara 2002. godine bez podataka likvidiranih banaka.


17

Beogradska berza

U prvom tromese~ju ove godine na Beogradskojberzi je realizovan promet u vrednosti od 26,9milijardi dinara, ostvaren kroz 20.248transakcija. U odnosu na ~etvrto tromese~je 2001,do{lo je do pove}awa prometa za 43,8% ipove}awa broja transakcija za 20,2%.

U strukturi prometa, najve}i udeo, 60,9%,imali su blagajni~ki zapisi Narodne bankeJugoslavije. Te hartije od vrednosti Narodna bankaJugoslavije emituje radi regulisawa koli~inenovca u opticaju, a mogu ih kupovati banke i drugefinansijske organizacije. Usled potrebe da smawitro{kove emitovawa blagajni~kih zapisa, Narodnabanka Jugoslavije, od 30. marta 2002. godine, tehartije prodaje na redovnim aukcijama, koje seodràvaju jednom nedeqno, a ne svakodnevno kao dotada. Procewuje se da se na taj na~in tro{koviemitovawa blagajni~kih zapisa Narodne bankeJugoslavije smawuju otprilike 15 puta.

U sklopu mera za reformu finansijskogsistema planira se da se u junu ove godine smawiporez na finansijske transakcije sa 0,6% na0,3%.

U skladu sa smawewem eskontne stope Narodnebanke Jugoslavije, smirivawem inflatorniho~ekivawa i pove}awem ponude novca, nafinansijskom trì{tu je nastavqena tendencijasmawewa kamatnih stopa.

Tokom prethodnih 17 meseci, prose~naponderisana kamatna stopa na komercijalne iblagajni~ke zapise i certifikate o depozitupermanentno je opadala (u navedenom periodu za3,49 procentnih poena). U martu 2002. godine takamatna stopa je iznosila 3,39%. Ina~e, prose~naro~nost plasmana u prva tri meseca ove godineiznosi 39 dana, {to predstavqa pad u odnosu naprethodni tromese~ni period, kada je iznosila70,76 dana.

Prose~na ponderisana kamatna stopa nablagajni~ke zapise Narodne banke Jugoslavijesmawena je tokom posmatranog tromese~nog periodaza 0,32 procentna poena, a u martu je iznosila1,24% mese~no.

U trgovawu obveznicama SR Jugoslavije zaizmirewe obaveza po osnovu stare devizne {tedwegra|ana, u prva tri meseca ove godine ostvaren jepromet od 5,5 miliona evra.

Ponderisana kamatna stopa na komercijalne i blagajni~ke zapise i

certifikate o depozitu(na mese~nom nivou)

0

1

2

3

4

5

6

7

8

12/00. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3

2001. 2002.

0

1

2

3

4

5

6

7

8


18

Obveznice sa najduìm rokom dospe}a(serija B0000 − od 2005. do 2011. godine)imale su najniù cenu i najve}i promet. Uukupnom obimu trgovawa obveznicama one su~inile 52,3%, a wihova cena na Berzikretala se u rasponu od 40% do 60%nominalne vrednosti.

Najvi{u cenu, do 97% nominalnevrednosti, imale su obveznice sa najkra}imrokom dospe}a (31. maj 2002. godine − serijaA2002). U skladu s tim, i wihov promet jebio najmawi: 13,6% ukupnog prometaobveznicama na Berzi.

Cena obveznica koje za isplatu dospevaju31. maja 2003. godine (serija A2003) kretalase oko 80% nominalne vrednosti. U ukupnomobimu trgovawa obveznicama na Berzi, one subile zastupqene sa 16,5%. Obveznice koje zaisplatu dospevaju 31. maja 2004. godine(serija A2004) prodavane su po ceni urasponu od 65% do 80% nominalnevrednosti, a ~inile su 17,6% prometaobveznicama stare devizne {tedwe.

Promet obveznicama od po~etka ovegodine imao je opadaju}i trend. Nakon {to jeNacionalna {tedionica okon~ala posloveoko preuzimawa baza podataka od desetakbanaka, trgovawe tim vrednosnim papirima jeod sredine februara oìvelo.

I pored toga {to tra`wa za timhartijama od vrednosti znatno prema{ujeponudu, obim trgovawa obveznicama mawi jeod ponude. Ta nelogi~nost moè se objasnitispecifi~no{}u mehanizma trgovawaobveznicama. Naime, prodavci obveznica usvojim zahtevima za prodaju limitiraju cenuispod koje ne èle da im se obveznica proda,ali i kupac limitira cenu, tako da seprodaja obveznica realizuje samo u rasponutih postavqenih granica.

S obzirom da je na{e trì{te, u odnosuna trì{ta razvijenih zemaqa, jo{ uvekrizi~no, premija za rizik je vi{a, tako da sugodi{wi prinosi (yields) na obveznice zaizmirewe obaveza po osnovu stare devizne{tedwe znatno iznad godi{wih prinosa nahartije od vrednosti na inostranimtrì{tima.

Ako prinose na obveznice za izmireweobaveza po osnovu stare devizne {tedweuporedimo sa kamatama na kredite koje dajuneke banke kod nas, zapazi}emo da razlikanije velika. Prose~na ponderisana aktivnakamatna stopa banaka u martu iznosi 27,6%na godi{wem nivou, a godi{wi prinosi naobveznice, u posmatranom tromese~ju, kre}use u rasponu od oko 9% do 20%.

Na vanberzanskom trì{tu koje se neregistruje na Beogradskoj berzi obavqa sepromet obveznicama po cenama koje su kodobveznica serije A za oko pet procentnihpoena ispod onih koje se formiraju naBerzi. Cena obveznica serije B jednaka je naberzanskom i "paralelnom" trì{tu.

Kretawe indeksa Beogradske berze, kaozbirnog pokazateqa povoqnosti angaòvawana organizovanom finansijskom trì{tu,zavisi od ro~nosti plasmana i visinekamatne stope. Pri izra~unavawu indeksa kaoponder se koristi obim transakcija.

Prose~na mese~na vrednost indeksaBeogradske berze na kratkoro~ne hartije odvrednosti bila je u prvom tromese~ju ovegodine u blagom padu. Razlog tome jeskra}ewe prose~ne ro~nosti plasmana uistom periodu. Prose~na vrednost togindeksa za mart iznosila je 210,54 baznapoena, {to je iznad prose~ne vrednosti zacelu 2001. godinu (204,74 bazna poena). Iztoga moèmo izvesti zakqu~ak da su trendovina trì{tu kratkoro~nih hartija zainvestitore povoqniji nego u prethodnomperiodu.


19

AKTIVNOSTI U OBLASTI RESTRUKTURIRAWA ISUPERVIZIJE BANKARSKOG SEKTORA

Brojne aktivnosti koje je Sektor za poslove kontrole Narodne banke Jugoslavije obavio u2001. godini u oblasti restrukturirawa bankarskog sistema imale su za rezultat:

1. pove}awe interesa stranih banaka za otvarawe svojih filijala, predstavni{tava ibanaka,

2. postepeno vra}awe poverewa stanovni{tva u monetarne vlasti i bankarski sistemzemqe (vidi: Dinarska i devizna {tedwa, str. 16),

3. kvalitativne promene strukture bankarskog sistema, ja~awe konkurencije izme|ubanaka i poboq{awe finansijskog stawa bankarskog sistema u celini.

U okviru restrukturirawa bankarskog sistema u~iweno je slede}e:

• osnovane su ~etiri nove banke, dve afilijacije i jedna {tedno-kreditna organizacija.

• prestalo je da radi 19 banaka i za wih je otvoren postupak likvidacije, odnosnoste~aja,

• prestale su sa radom dve {tedno-kreditne organizacije i za wih je otvoren postupaklikvidacije,

• pokrenut je postupak sanacije kod osam banaka,• 11 banaka je sebi pripojilo 15 banaka.

U SR Jugoslaviji trenutno posluju 64 banke, od kojih 35 novoosnovanih (6 sa inostranimkapitalom) i 19 transformisanih (po~etkom 2001. samo u Srbiji je poslovalo 87 banaka), ito:

� u uòj Srbiji 40 banaka,

� u Vojvodina 11 banaka,

� na Kosovu i Metohiji 3 banke.

Krajem 2001. godine, pored Société Générale Yugoslav Bank, dozvolu za rad dobilo je jo{ petbanaka sa inostranim kapitalom: Microfinance Bank AD Beograd, Raiffeisenbank Jugoslavija AD,Alpha Bank AE (beogradska afilijacija), HVB banka Jugoslavija AD Beograd i National Bank ofGreece (filijala Beograd).

Relativni pokazateqi poslovawa banaka u 2001. godini pokazuju da je kod velikog brojabanaka ostvareno poboq{awe uskla|enosti poslovawa u delu adekvatnosti kapitala, velikih inajve}ih mogu}ih kredita, u~e{}a u kapitalu preduze}a i plasmana u osnovna sredstva.

Kod najve}eg broja onih banaka koje nisu po{tovale propisane pokazateqe poslovawanaru{en je odnos izme|u devizne aktive i devizne pasive i isuvi{e su visoki plasmani uosnovna sredstva, a kod prili~no velikog broja banaka prekora~ena je dozvoqena granica zavelike i najve}e mogu}e kredite.


20

• Krajem 2001. godine izvr{ena je ocena ekonomske opravdanosti nastavqawa postupkasanacije kod ~etiri banke (Beogradska banka a.d. Beograd, Jugobanka a.d. Beograd,Investbanka a.d. Beograd i Beobanka a.d. Beograd) i zakqu~eno je da nastavqawepostupka sanacije kod tih banaka ne bi bilo ekonomski opravdano. U skladu s tim,guverner Narodne banke Jugoslavije je po~etkom 2002. godine doneo re{ewe opokretawu ste~ajnog postupka za sve ~etiri pomenute banke.

• U prvom tromese~ju 2002. godine nastavqen je proces ukrupwavawa banaka tako {to sumawe banke pripojene ve}im bankama. Postupak pripajawa Trsteni~ke banke a.d. iSmederevske kreditne banke a.d. Srpskoj regionalnoj banci a.d. Beograd je ve}okon~an, a u toku je postupak pripajawa Dunav Banke a.d. iz Beograda i Jugobanke a.d.iz Kru{evca Komercijalnoj banci a.d. iz Beograda.

• Izvr{ene su i redovne kontrole boniteta i zakonitosti poslovawa kod dve banke. Kod{est banaka je u toku dijagnosti~ko ispitivawe poslovawa, a kod jedne banke jeizvr{ena provera kontrole boniteta i zakonitosti poslovawa. Kod {est banaka sudoneta re{ewa kojima su izdati nalozi i izre~ene mere iz ~lana 56. Zakona oNarodnoj Banci Jugoslavije. Budu}i da bilo i slu~ajeva nezakonitosti u poslovawu,podnete su prijave za privredne prestupe protiv banaka i krivi~ne prijave protivodgovornih lica u wima.

Na planu unapre|ewa zakonske regulative vezane za bankarski sektor ura|eno je slede}e:

� pripremqen je Predlog Zakona o Narodnoj Banci Jugoslavije (u skup{tinskojproceduri),

� sa~iwen je Predlog izmena Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama (uskup{tinskoj proceduri), ~ijim odredbama se stvara baza za uskla|ivawe okvira poslovawasa direktivama Evropske unije,

� pripremqeni su podzakonski propisi kojima se bliè reguli{e poslovawe banaka, akoji }e stupiti na snagu nakon usvajawa izmena i dopuna Zakona o bankama i drugimfinansijskim organizacijama. Najva`nija podzakonska akta iz te oblasti su:

! Odluka o klasifikaciji aktive i visini posebne rezerve banaka i drugihfinansijskih organizacija,

! Odluka o bliìm uslovima primene ~l. 26. i 27. Zakona o bankama i drugimfinansijskim organizacijama,

! Odluka o internoj kontroli u bankama i drugim finansijskim organizacijama,

! Odluka o internoj reviziji u bankama i drugim finansijskim organizacijama,

! Odluka o osnovnim elementima postupaka odobravawa i naplate potraìvawa banakai drugih finansijskih organizacija.


21

Najva`niji planovi za drugo tromese~je 2002. godine su:

• nastavak aktivnosti u oblasti supervizije i kontrole boniteta poslovawa banaka idrugih finansijskih organizacija,

• redovna analiza mese~nih izve{taja o realizaciji poslovnih planova problemati~nihbanaka (novina u oblasti nadzora),

• nastavak aktivnosti u vezi sa po~etkom rada Centralnog kreditnog registra.

Kreditni informacioni sistem Narodne banke Jugoslavije predstavqa veoma va`nu inovacijuu poslovawu banaka i drugih finansijskih organizacija na planu smawewa stepena asimetri~nostiinformacija zbog toga {to }e zajmodavcima omogu}iti pribavqawe dodatne informacije, tj. uvid ukreditnu zaduènost komitenata, a {to moè imati uticaja na kreirawe i sprovo|ewe wihoveposlovne politike, odnosno smawewe wihovog kreditnog i trì{nog rizika u poslovawu, kao i nasmawewe rizika nenaplativosti plasmana, kao jednog od faktora koji uti~e na visoku marù izme|uaktivnih i pasivnih kamatnih stopa.

Naime, banke i druge finansijske organizacije }e imati obavezu da Narodnoj banci Jugoslavijedostavqaju podatke, u propisanim rokovima, o svim potraìvawima po jednom du`niku ili grupidu`nika, bez obzira da li je to plasman ili propisani � ugovoreni obra~un, koja iznose najmawe5.000.000 dinara.

Pod du`nikom se podrazumevaju sva pravna i fizi~ka lica, izuzev Narodne banke Jugoslavije, SRJugoslavije i republika ~lanica, wihovih organa i ogranizacija, banaka, drugih finansijskihorganizacija i stranih lica � nerezidenata.

Grupu du`nika identifikuje sama banka ili druga finansijska organizacija na osnovuraspoloìvih podataka o wihovoj imovinskoj, upravqa~koj ili nekoj drugoj povezanosti koja uti~e nawihovo pojedina~no ili zajedni~ko poslovawe.

Na osnovu zahteva banke i druge finansijske organizacije, Narodna banka Jugoslavije }e datipodatke o ukupnoj zaduènosti odre|enog du`nika i o broju zajmodavaca kod kojih je on zaduèn nenavode}i wihove nazive, a uz wihovu saglasnost.

Na taj na~in ukupan dug svakog du`nika, kao i ukupan dug grupe du`nika, koji ima potrebu zadodatnim sredstvima � kreditom vi{e ne}e predstavqati nepoznanicu za zajmodavce.


22

NOVE MERE I INSTRUMENTI MONETARNE POLITIKENARODNE BANKE JUGOSLAVIJE

Narodna banka Jugoslavije je, razmatraju}i efekte monetarne politike u prvom tromese~ju2002. godine, ocenila da se ciqevi za 2002. godinu u potpunosti ostvaruju. Inflacija je uprvom tromese~ju dvostruko nià od projektovane. Mese~ni rast cena iznosio je u januaru0,6%, u februaru 1%, a u martu 0,8%, {to za prvo tromese~je kumulativno predstavqa rastcena od 2,4%, odnosno inflaciju od 10% na godi{wem nivou. Ga{ewe inflatornih o~ekivawaima za rezultat postepeni pad kamatnih stopa na trì{tu novca. Daqi pad kamata o~ekuje senakon najavqenog sniàvawa poreza na finansijske transakcije za jednu tre}inu, o ~emu odlukuu narednim nedeqama treba da donesu Vlada i Skup{tina Srbije. Osim toga, Narodna bankaJugoslavije preporu~ila je Ministarstvu finansija Srbije da u potpunosti ukine porez nafinansijske transakcije koje se obavqaju preko trì{ta novca na Beogradskoj berzi, dok je odUdruèwa banaka Jugoslavije zatraìla da ukine kurtaù koja se bankama napla}uje naMe|ubankarskom trì{tu deviza, s obzirom da ti nameti znatno podiù nivo kamatnih stopai amortizuju mere Narodne banke Jugoslavije za wihovo regulisawe.

Narodna banka Jugoslavije istovremeno je donela i niz novih odluka (stupile na snagu 1.aprila 2002), koje }e pro{iriti okvir za indirektno regulisawe ponude novca, doprinetirazvoju operacija na otvorenom trì{tu i omogu}iti realizaciju ciqeva monetarne politike iu narednom periodu, i to:

1. Odluku da se eskontna stopa Narodne banke Jugoslavije snizi na 11% godi{we

• Zbog smirivawa inflacije, ubudu}e }e se eskontna stopa i druge kamatne stope kojeutvr|uje Narodna banka Jugoslavije izraàvati na godi{wem nivou (do sada su seutvr|ivale na mese~nom nivou);

2. Odluku o novom sistemu aukcija i prometa blagajni~kih zapisa Narodne bankeJugoslavije

• Zbog uspostavqene makroekonomske stabilnosti, uvode se blagajni~ki zapisi Narodnebanke Jugoslavije sa duìm rokovima dospe}a, od 45 i 60 dana, a ukidaju blagajni~kizapisi sa rokom dospe}a od 10 dana;

• Mewa se sistem odràvawa aukcija na Beogradskoj berzi. Redovne aukcije }e seodràvati samo jednom nedeqno, a, po potrebi, mogu se odràvati i vanredne aukcije.Zapisi koji }e bankama biti ponu|eni na prodaju ima}e fiksnu kamatnu stopu;

3. Odluku o novom na~inu obra~una obavezne rezerve banaka

• Osnovica za obra~un obavezne rezerve pro{iruje se i na devizne depozite banaka, uzistovremeno sniàvawe stope sa 24,5% na 20%. Izdvajawe obavezne rezerve nadinarske depozite vr{i}e se u dinarima, a na devizne depozite u devizama, pojedinstvenoj stopi od 20%. To }e dovesti do znatnog rasta dinarske likvidnostibanaka, dok }e centralnoj banci biti omogu}ena jednostavnija kontrola ponude novca,budu}i da su pojedine banke dosad izbegavale izdvajawe obavezne rezerve na dinarskedepozite fingirawem bilansa, tj. prikazivawem dinarskih depozita u deviznom znaku.Iz osnovice za obra~un obavezne rezerve bi}e izuzeti depoziti gra|ana po osnovudevizne {tedwe;


23

• Bankama se omogu}ava lak{e upravqawe likvidno{}u, jer se obavezna rezerva, poodredbama nove odluke, mora odràvati na nivou mese~nog proseka utvr|ene obaveze(prelazi se na mese~no izdvajawe, umesto dekadnog),

• Izdvajawe obavezne rezerve po novoj odluci po~iwe od 11. aprila;

4. Odluku o mogu}nosti deponovawa vi{ka likvidnih sredstava banaka kod Narodne bankeJugoslavije

• Bankama se omogu}ava da svakog radnog dana najkasnije do 15 ~asova prenesu vi{aklikvidnih sredstava na ra~un kod Narodne banke Jugoslavije i ostvare kamatu uvisini od 20% eskontne stope;

• Iznos koji banke mogu preneti ne moè biti mawi od 10% obavezne rezerve utvr|eneposledwim obra~unom;

5. Odluku o kreditima za odràvawe dnevne likvidnosti banaka

• Bankama se omogu}ava kori{}ewe kredita za odràvawe dnevne likvidnosti na bazipolagawa deviza u depozit kod Narodne banke Jugoslavije ili blagajni~kih zapisaNarodne banke Jugoslavije kao zaloga;

• Banke mogu da povuku kredit za odràvawe dnevne likvidnosti do 90% vrednostipoloènog zaloga;

• Ukoliko banka taj kredit vrati u toku istog radnog dana, pla}a kamatu u visini od20% eskontne stope. Kredit se moè vratiti najkasnije do kraja narednog dana, alise tada pla}a kamata u visini eskontne stope uve}ane za 50%. Ukoliko se kredit nevrati ni do kraja narednog dana, obra~unava se kaznena kamata u visini od 200%eskontne stope, i to od momenta odobravawa kredita, uz istovremenu automatskunaplatu iz poloènog zaloga.


24

CENE, PRIVREDNA AKTIVNOST I DOMA]A TRA@WA

U prvom tromese~ju 2002. do{lo je dousporavawa mese~nog rasta cena na malo ibazne inflacije, koje je bilo ve}e odprojektovanog. Stambeno-komunalne,saobra}ajne i PTT usluge su, pri tom,zabeleìle najve}i rast cena. Proizvodi iusluge na slobodnom trì{tu imali suznatno mawi rast cena usled delovawakonkurencije. Ostvareni pad cenaproizvo|a~a u industriji u prvom tromese~juutica}e na daqe usporavawe ukupne i bazneinflacije u narednim mesecima.

Iako su u martu zabeleèna ne{topovoqnija kretawa, proizvodwa u ve}iniindustrijskih sektora je registrovala pad. Uprva tri meseca proizvodwa je pove}ana uoblasti ekstraktivne industrije i u deluprera|iva~ke industrije. U ostalimindustrijskim sektorima registrovan je padproizvodwe.

Suo~eni sa delovawem ~vrstog buxetskogograni~ewa i opadaju}om tra`wom, preduze}ai fabrike su reagovali smawewemproizvodwe i smawewem (ne{to sporijim)zaposlenosti. Ta pojava posledica je procesarestrukturirawa, koji je u toku. Me|utim,ponovno apsorbovawe oslobo|enog kapitala iqudskog resursa u proizvodne delatnostipredstavqa}e dugotrajan proces koji }e,ograni~avati odsustvo adekvatnog trì{tarada i kapitala i sporiji rast privatnogsektora.

Stvarawe efikasnog trì{ta rada jedan jeod preduslova uspe{ne tranzicije. Posebanproblem je to {to radnu snagu nije lakodràti neupotrebqenu ili je otpustiti a da,pri tom, tro{ak bude mali. Visokanezaposlenost, opet, predstavqa ozbiqanfinansijski teret za dràvu (socijalniprogram) i indirektno za celu privredu.Tako|e, nezaposlenost predstavqa izvorsocijalnog nezadovoqstva i neposrednuopasnost za odrìvost reformi. Tako jejedno od osnovnih pitawa koje se ti~e

reforme trì{ta rada koliko brzo se moguuvoditi trì{ni mehanizmi i koliko dugo ipo kojoj ceni se mogu zadràti mere dràvneintervencije u tom segmentu.

Socijalni konsenzus, to jest tripartitnisporazum izme|u Vlade Srbije, poslodavaca isindikata, utica}e na efikasnije sprovo|ewereformi u oblasti trì{ta rada.Socijalnim programom koji je donela VladaSrbije re{ava}e se socijalne i ekonomskepotrebe zaposlenih za ~ijim radom prestajepotreba usled restrukturirawa privrede.Predvi|ene su mnoge novine koje }e uticatina brè apsorbovawe neuposlenog qudskogresursa � razvoj kooperativnog biznisa ikooperativnog zadrugarstva, kao isamozapo{qavawe u radwama i malimpreduze}ima.

Pored stvarawa makroekonomskogambijenta za uspe{an razvoj privatnogsektora, dràva istovremeno poklawa pa`wu(vreme i novac) re{avawu nagomilanihproblema neefikasnih dràvnih preduze}a.Podsticawe preduze}a u dràvnom sektoru dabudu efikasnija i da se privatizuju jeprihvatqivo, ali pod uslovom da to ni nakoji na~in ne ugroàva ili ometa razvojprivatnog preduzetni{tva u sektoruindustrije.

Nastavak liberalizacijespoqnotrgovinskog reìma neophodan je radiuspe{nog sprovo|ewa procesa tranzicije. Bezkonkurencije proizvoda iz uvoza,liberalizacija cena ne bi proizvela èqeneefekte i rezultirala bi u monopolskomreìmu cena. Za stvarawe koherentne iefikasne upravqa~ke strukture i poboq{awekvaliteta proizvodnih programa preduze}aveoma je va`na uloga vlasni~ketransformacije, koja je u toku, a koja }eomogu}iti da na trì{te u|u nova preduze}a,ali i da istovremeno trì{te napuste lo{apreduze}a.


25

Kretawe cena

U prva tri meseca 2002. godine ukupnainflacija, a pre svega bazna (core inflation),znatno je usporena u pore|ewu sa 2001. ipovoqnija u odnosu na projektovani nivo.Ocewuje se da je suzbijawe inflatorniho~ekivawa postignuto najvi{e zahvaquju}imakroekonomskim merama na monetarnom ifiskalnom planu.

U 2002. godini projektovan jeunutargodi{wi rast op{teg nivoa cena od20%, a u prvom tromese~ju on je iznosio2,5% ili 10,4% na godi{wem nivou.

Bazna inflacija4, iskqu~uju}i sektore ukojima su nasle|eni najve}i dispariteticena, u prva tri meseca je iznosila 1,2%ili svega 4,9% na godi{wem nivou, {to jeznatno mawe od bazne inflacijeprojektovane za 2002. godinu (10%).

Cene na malo su rasle znatno brè kodrobe i usluga za kratkoro~nu upotrebu ipolutrajna dobra i usluge u odnosu na cenetrajnih potro{nih dobara, s obzirom da sukratkoro~na efektivna tra`wa ikratkoro~no kreditirawe intenzivniji odsredworo~nog i dugoro~nog.5 U RepubliciSrbiji u prva dva meseca ove godine cene namalo trajnih potro{nih dobara opale su za0,1%, dok su kod polutrajnih dobarapove}ane za 1,1%, a kod robe i usluga zakratkoro~nu upotrebu za 1,9%. Najve}iuticaj na rast cena na malo imale su cenestambeno-komunalnih usluga, cigareta isaobra}ajnih i PTT usluga. Kod proizvoda iusluga kod kojih je formirawe cena potpunoslobodno (preko dve tre}ine proizvoda iusluga), rast cena je gotovo zanemarqivomali (0,1%) i wihov doprinos ukupnomrastu cena iznosi svega 2,2%.

U strukturi cena na malo, najsporijirast u prva tri meseca imale su cene

4 Na osnovu empirijskih istraìvawa izvr{enih uNarodnoj banci Jugoslavije.5 Isto.

Bazna i ukupna inflacija itro{kovi ìvota(stope rasta u %)

Republika Srbija SR Jugoslavija

XII 2001.XII 2000.

III 2002.XII 2001.

XII 2001.XII 2000.

III 2002. XII 2001.

Cene namalo

Ukupnainflacija

40,7 2,4 38,7 2,5

Baznainflacija

16,5 1,8

Tro{koviìvota

43,3 1,7 40,7 1,9

Izvor: Podaci NBJ (Centar za istraìvawa) i podaci SZSi RZS.

Kretawe cena (stope rasta u %)

-1

2

5

8

11

14

17

20

23

26

29

1 3 5 7 9 11 1 3 5 7 9 11 1 3 5 7 9 11 1 3 -1

2

5

8

11

14

17

20

23

26

29

Cene na malo

Tro{kovi ìvota

Cene proizvo|a~a u industriji

1999. 2000. 2001. 2002.

%


26

industrijskih proizvoda, koje su pove}ane za0,7%, dok su cene usluga porasle za 6,8%, acene poqoprivrednih proizvoda za 10,1%.

Tro{kovi ìvota u SR Jugoslaviji uprva tri meseca 2002. pove}ani su za 1,9%,a u Republici Srbiji za 1,7%, {to nagodi{wem nivou odgovara rastu tro{kovaìvota od 7,8% i 7,0%, respektivno.

U okviru tro{kova ìvota u SRJugoslaviji, najsporiji rast ili pad u prvatri meseca imali su tro{kovi ishrane,poku}stva, saobra}aja i veza, a srazmernobrì rast evidentiran je kod usluga, duvanai pi}a, kao i stanarina (~ak 31,4%).

Cene proizvo|a~a u industriji imale supovoqna kretawa. U Republici Srbiji wihovrast je iznosio 1,2%, a u SR Jugoslaviji0,9%. Pad cena proizvo|a~a industrijskihproizvoda evidentiran je u nizu grana, i to:u va|ewu energetskih sirovina i treseta,va|ewu sirove nafte i gasa, tekstilnojindustriji, industriji celuloze i papira,proizvodwi dela nemetalnih minerala,proizvodwi osnovnih metala, proizvodwima{ina i ure|aja, elektroindustriji,proizvodwi poqoprivrednih ma{ina,sredstava rada i repromaterijala zapoqoprivredu itd.

Ocewuje se da }e deflaciona kretawacena proizvo|a~a u industriji ostvarena napo~etku godine uticati na daqe usporavawecena na malo i tro{kova ìvota, odnosnoukupne i bazne inflacije u narednimmesecima.

Posmatrano po namenskim grupama robe,smawen je nivo cena sredstava rada za 0,5%i materijala za reprodukciju za 2,4%, doksu cene industrijskih proizvoda za li~nupotro{wu minimalno pove}ane � za 0,3%.

U martu ove godine cene industrijskihproizvoda ve}e su za 12,6% u odnosu na istimesec 2001. godine.

Cene industrijskih proizvoda utrgovini na veliko u prva tri meseca 2002.godine pove}ane su za 3,5%. Posmatrano pogrupama robe, ve}i rast cena zabeleèn je uveleprodaji alkoholnih pi}a, pamu~nih

Kretawe bazne i ukupne inflacije

(decembar 2000 = 100)

100.0

104.0

108.0

112.0

116.0

120.0

124.0

128.0

132.0

136.0

140.0

144.0

148.0

1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 11 1 1 2 3

100.0

104.0

108.0

112.0

116.0

120.0

124.0

128.0

132.0

136.0

140.0

144.0

148.0

Bazna inflacija Ukupna inflacija2001. 2002.

Kretawe cena koje se iskqu~uju iz bazne inflacije

(decembar 2000 = 100)

9095

100105110115120125130135140145150

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 39095100105110115120125130135140145150

Energija

Hleb i bra{no

PTT

Lekovi, komun. usluge, saobra}aj

2001. 2002.


27

tkanina, guma za vozila i masno}a, dok susniène veleprodajne cene prera|evina odribe, zatim trikotaè, elektri~nih aparata,sredstava za higijenu, poqoprivrednih alatai hemijskih sredstava za poqoprivredu.

Cene proizvo|a~a poqoprivrednihproizvoda su, na po~etku ove godine, bile upadu. Prema posledwim raspoloìvimpodacima za februar, te cene bile su za1,8% niè nego u decembru pro{le godine.Zbog dejstva sezonskih faktora, moè seo~ekivati rast cena poqoprivrednihproizvoda sve do sredine godine, kada seuobi~ajeno pove}ava ponuda na trì{tu, presvega ratarskih proizvoda i ranog vo}a ipovr}a.

Cene ugostiteqskih usluga su u prva trimeseca ove godine pove}ane za 3,7%, a uodnosu na isti period prethodne godine za31,4%.

Postignuti jednocifreni rast cena itro{kova ìvota na godi{wem nivou uprvom tromese~ju ima}e pozitivne efekte sastanovi{ta o~uvawa vrednosti doma}e valuteu ovoj godini, kao i sprovo|ewa ekonomskihreformi, privatizacije dràvne svojine irestrukturirawa industrije i privrede ucelini.

Pritisak u pravcu rasta cena u narednatri meseca }e oslabiti, a to istovremenozna~i da se inflaciona o~ekivawa uRepublici Srbiji smawuju.6 Ve}e cene unarednih tri do {est meseci o~ekuju se uproizvodwi nemetala i gra|evinskogmaterijala, ma{inogradwi ielektroindustriji, kao i u delu tekstilneindustrije (proizvodwa gotovih tekstilnihproizvoda).

Na osnovu svega navedenog, name}e sezakqu~ak da se u narednim mesecima ovegodine moè o~ekivati daqe postupnousporavawe inflacije, pod pretpostavkom dase dosledno sprovedu mere makroekonomskepolitike.

6 Prema rezultatima konjunkturnog testa IZIT-a, Beograd.

Kretawe kursa dinara i cena (decembar 2000 = 100)

90

100

110

120

130

140

150

1 3 5 7 9 11 1 3

90

100

110

120

130

140

150

Nominalni kurs dinara Realni kurs dinara

Cene na malo

2001. 2002.


28

Privredna aktivnost

Industrijska proizvodwa je na po~etkuove godine zadràla tendenciju opadawa, stim {to su u martu rezultati bilipovoqniji. Kretawe industrijske proizvodweje rezultat uticaja nasle|enih strukturnihdefekata i debalansa: niske produktivnostii niske iskori{}enosti kapaciteta iqudskih resursa; nagomilanih gubitaka inedostatka obrtnih sredstava, slabeinvesticione aktivnosti; nekonkurentnostiproizvodnih programa i nezadovoqavawaneformalnih prepreka na inotrì{tima(ISO standardi i dr.), kao i uticajaprete`no konjunkturnih faktora:liberalizacije doma}eg trì{ta,liberalnijih uslova za pristup nainotrì{ta; poja~anih zahteva za pla}aweenergenata inostranstvu i doma}imsnabdeva~ima energije; tro{kovnog pritiskabruto zarada; povoqnijih kamatnih uslova io{trijeg pristupa odobravawu kredita;i{~ekivawa u vezi sa privatizacijom,{trajkova u infrastrukturi itd.

Industrijska proizvodwa je u prva dvameseca ove godine bila za 5,5% nià nego uistom periodu pro{le godine, a u prva trimeseca wen pad je sveden na 4,1%. Premadesezoniranim podacima, ona je u martu bilaza 0,6% ve}a u odnosu na decembar.

U prva tri meseca pove}awe proizvodweostvareno je u ekstraktivnoj industriji(va|ewe ugqa), proizvodwi prehrambenihproizvoda, duvanskih proizvoda, derivatanafte, hemijskih proizvoda, proizvoda odgume i plastike, radio, TV i komunikacioneopreme, kao i u delu proizvodwesaobra}ajnih sredstava. U ostalimindustrijskim granama i grupacijama,registrovan je pad proizvodwe (posebnoizraèn u va|ewu sirove nafte i gasa,proizvodwi elektri~ne energije, tekstila itekstilnih proizvoda, koàrskoj i drvnojindustriji i industriji celuloze i papira,metalskoj industriji, proizvodwikancelarijskih i ra~unskih ma{ina iproizvodwi name{taja).

Industrijska proizvodwa u SRJ (mese~ne stope rasta u %)

-45-40-35-30-25-20-15-10-505

10152025303540

1 3 5 7 9 11 1 3 5 7 9 11 1 3 5 7 9 11 1 3

-45-40-35-30-25-20-15-10-50510152025303540

Desezonirani podaci Originalni podaci

1999. 2000. 2001. 2002.


29

U martu je u odnosu na prethodni mesecindustrijska proizvodwa pove}ana za 12,7%(uglavnom sezonski), i to naro~ito uprera|iva~koj industriji (ukqu~uju}irafinerije nafte, metalski ielektroindustrijski kompleks i proizvodwuelektri~ne energije, gasa i tople vode).

Nivo industrijske proizvodwe je jo{uvek ispod 38% nivoa ostvarenog u 1989.godini, uz vrlo nisku iskori{}enostkapaciteta u ve}em delu prera|iva~keindustrije.

Nedovoqne ukupne poruxbine, krajemprvog tromese~ja ove godine, imalo je 42%anketirane industrije7, s tim {to jenajnepovoqnije stawe bilo u proizvodwirepromaterijala, gde je 53% industrijeimalo nedovoqne poruxbine. Prevelikezalihe gotovih proizvoda imala je petinaukupne industrije, a najve}e zaliheevidentirane su u proizvodwirepromaterijala (31% proizvodwe), {to }ese svakako odraziti na budu}u industrijskuproizvodwu. U martu je oko 41% industrijeimalo nedovoqne zalihe sirovina irepromaterijala, s tim {to je najteàsituacija u crnoj metalurgiji, preradinemetala, metaloprera|iva~koj, ma{inskoj itekstilnoj industriji. U navedenimdelatnostima i elektroindustriji, najvi{enedostaju uvozne sirovine i repromaterijal.8

Nakon osetnog rasta poqoprivredneproizvodwe u 2001 (oko 20%), u ovoj godinio~ekuje se wen umeren rast. U jesen jezasejano 2% vi{e poqoprivrednih povr{inanego godinu dana ranije. Uzimaju}i u obzir iprole}nu setvu, koja je u toku, o~ekuje sepove}awe ukupnih prinosa p{enice, raì,je~ma, kukuruza, {e}erne repe, povr}a idrugih ratarskih kultura. Isto tako,predvi|a se porast sto~arske proizvodwe ipotpunije kori{}ewe izvozne kvote zadoma}e sto~arske proizvode na trì{te

7 Prema podacima konjunkturnog testa IZIT-a, Beograd.8 Prema procenama iz Konjunkturnog barometraEkonomskog instituta, Beograd, u prvom polugo|u 2002,industrijska proizvodwa je nià u odnosu na isti periodpro{le godine.


30

Evropske unije, zemqe isto~ne Evrope idruga tradicionalna trì{ta.

Budu}i da su u ovoj godini mrazeviuni{tili znatan deo vo}arske proizvodwe,treba o~ekivati weno osetno smawewe ifinansijske probleme proizvo|a~a iprera|iva~a vo}a.

Ono {to, pored klimatskih prilika,ograni~ava rast poqoprivredne proizvodwe,jesu jo{ uvek nere{ena pitawa kreditirawaprimarne poqoprivredne proizvodwe, a timei obnove mehanizacije i nabavkerepromaterijala, ali i niz unutra{wihproblema (usitweni posedi, nepovoqnastarosna struktura poqoprivrednihproizvo|a~a, nedostatak stru~ne radne snage,odustajawe od sistema garantovanih cena ineizvesnost plasmana trì{nih vi{kovaprimarnih poqoprivrednih proizvoda,nagomilani dugovi, nedovoqno podsticawezadrugarstva i kooperativnog biznisa itd.).

Gra|evinska aktivnost je i daqe na vrloniskom nivou. Budu}i da gra|evinskaaktivnost angaùje najve}i deo doma}ihresursa i da je radno intenzivna grana,neophodno je hitno podsticawe stambeneizgradwe i javnih infrastrukturnih radova,{to moè apsorbovati deo radne snage koja}e ostati bez posla u procesurestrukturirawa.

U prva dva meseca ove godine,gra|evinska aktivnost, merena efektivnim~asovima rada, bila je nià za 16,1% uodnosu na isti period 2001. Istovremeno jebroj zaposlenih mawi za 11,1%. U februaruje vrednost izvr{enih radova iznosila 953,3miliona dinara, {to je nominalno za 14,1%vi{e, a realno za 11,5% mawe u odnosu naisti mesec pro{le godine.

U okviru napora da se postoje}aprocedura za izdavawe gra|evinskih dozvolapojednostavi, Predlog zakona o planirawu iizgradwi propisuje da je, umesto 22 dozvoleza po~etak gradwe jednog objekta, dovoqno dase pribavi samo jedna. Odredbama tog zakonabi, kada se on usvoji, trebalo da segra|evinska preduze}a i doma}i i strani

Kretawe proizvodwe u industriji¸ gra|evinarstvu i saobra}aju

(indeksi 12. 2000 = 100)

70

80

90

100

110

120

130

140

1 3 5 7 9 11 1

70

80

90

100

110

120

130

140

Industrija*) Gra|evinarstvo*)

Saobra}aj

2001. 2002.

*) Desezonirani podaci


31

investitori stimuli{u da otpo~nu sarealizacijom svojih pripremqenih projekata.

Promet robe u trgovini, na po~etku ovegodine, zabeleìo je znatno pove}awe. Uprva tri meseca, promet robe u trgovini namalo (gde je ina~e znatan udeo privatnetrgovine), posmatrano u stalnim cenama,ve}i je za 29%, a na veliko za 7% u odnosuna isti period pro{le godine. Poslerealnog pada prometa u trgovini na malo ujanuaru, koji je sezonskog karaktera (velikeprazni~ne kupovine u decembru), u februarui martu je, u odnosu na prethodne mesece,ostvaren realni rast prometa u trgovini namalo od 3% i 11%, respektivno.

S obzirom na ostvareno ubrzawe realnogprometa na malo, zalihe robe u trgovini namalo su, u teku}im cenama, u prva trimeseca mawe za 2%, a na veliko ve}e za4%.

Ukidawe poreza na promet kod sveèg izamrznutog vo}a i povr}a, mesa i jaja ujanuaru, a time i smawewe cena tihproizvoda, nije znatnije pove}alo ukupanpromet u odnosu na kraj pro{le godine zbogniske kupovne mo}i stanovni{tva. Me|utim,izdavawe prve nacionalne YUBA kartice,koja omogu}ava odloèno pla}awe na 90dana, verovatno }e doprineti pove}awuprometa u jednom delu maloprodajnihprehrambenih objekata.

Turisti~ka aktivnost u prva dva mesecaove godine bila je nià nego u istomperiodu 2001 � broj dolazaka turista smawenje za 4,5%, a no}ewa za 9%. Rast suostvarila (za 14,4%) jedino planinskamesta, ~emu je doprinela boqa ski-sezona. Uokviru toga indikativno je pove}awe brojastranih turista (za 14,4%) i wihovihno}ewa (za 5,1%)

[to se ti~e predstavqawa na{eturisti~ke ponude, potrebno je naglasiti daje, posle vi{egodi{we pauze, sredinommarta Srbija uzela u~e{}a na Me|unarodnojturisti~koj berzi u Berlinu.

U martu je odràn Me|unarodni sajamturizma u Beogradu, na kome je pokrenuto ipitawe osigurawa turisti~kih aran`mana,

Obim prometa robe u trgovini i zalihe

(indeksi 12. 2000 = 100)

5060708090

100110120130140150

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2

5060708090100110120130140150

Obim prometa u trgovini na malo

Obim prometa u trgovini na veliko

Zalihe robe u trgovini na malo - realno

2001. 2002.


32

{to, ina~e, u razvijenom svetu, predstavqaobavezu turisti~kih agencija. Usvajawe teprakse bi, svakako, doprinelo poboq{awunivoa na{ih turisti~kih usluga.

Obim ukupne saobra}ajne aktivnosti jena po~etku ove godine imao znatan pad.Prema preliminarnim podacima Saveznogzavoda za statistiku, ukupan obimsaobra}ajnog prometa je u prva dva meseca zaoko 11% mawi u odnosu na isti periodprethodne godine. Teretni saobra}aj je, pritom, smawen za 23%, a putni~ki za 7%.

Posmatrano po granama, re~ni saobra}ajje pove}an za 5%, a cevovodni transport za73%, dok je vazdu{ni saobra}aj smawen za15%. @elezni~ki saobra}aj je u prva dvameseca bio mawi za 4%, a drumski za 6% uodnosu na isti period 2001. godine. Treba,pri tom, uzeti u obzir dvonedeqnigeneralni {trajk èlezni~ara u martu, kojije ne samo smawio ukupnu saobra}ajnuaktivnost, ve} i naneo znatnu {tetu onimgranama industrije koje direktno zavise odtog vida saobra}aja.

Obim ukupnih po{tanskih itelekomunikacionih usluga je u prva dvameseca bio mawi za 1% u pore|ewu sa istimperiodom protekle godine (po{tanskeaktivnosti su opale za 3%, dok sutelekomunikacione ostale nepromewene).

Sredinom marta ove godine, Evropskainvesticiona banka je odobrila zajam od 85miliona evra za Projekat obnove doma}ihèleznica. Potpisivawu ugovora o zajmuprethodilo je dono{ewe Zakona o zaduèwuSR Jugoslavije kod Me|unarodnog udruèwaza razvoj, radi hitnih sanacija u saobra}aju(rekonstrukcija puteva, stabilizovaweklizi{ta, obnova mostova, izgradwa novihobjekata na grani~nim prelazima, sanacijainfrastrukture Beogradskog aerodroma irekonstrukcija Luke Bar).

Kretawe bruto napla}enih javnih prihoda

(stope rasta realno u %)

-80

-60

-40

-20

0

20

40

60

80

100

120

140

1 3 5 7 9 11 1 3 5 7 9 11 1 3 5 7 9 11 1 3-80

-60

-40

-20

0

20

40

60

80

100

120

140

Bruto napla}eni prihodiPrihodi javnog sektoraPrihodi socijalnog osigurawa

%

1999. 2000. 2001. 2002.


33

Doma}a tra`wa i javni sektor

Bruto prihodi javnog sektora su, nakonuobi~ajenog sezonskog pada u januaru, ufebruaru i martu ove godine imali ubrzan inominalni i realni rast. U celom prvomtromese~ju napla}eno je 108,6 milijardidinara bruto prihoda, ukqu~uju}i prihodesocijalnog osigurawa, {to je za 101,2%nominalno ili 56,3% realno vi{e nego uistom tromese~ju 2001. godine. Pri tom jerealni rast bruto prihoda u februaru imartu (nakon pada u januaru od 15,6%)iznosio 7,3% i 9,7%, respektivno.

Deo buxetskih rashoda je u prvomtromese~ju finansiran kreditom Narodnebanke Jugoslavije od 2.600 miliona dinara,{to je u skladu sa kvantitativnim ciqevimamonetarne politike.

Prihodi javnog sektora su u prvomtromese~ju iznosili 66,5 milijardi dinaraili realno 52,3% vi{e nego u istomperiodu pro{le godine i imali su ne{tosporiji rast od prihoda socijalnogosigurawa. Naime, prihodi socijalnogosigurawa su iznosili 42,1 milijardu dinaraili realno 63,1% vi{e nego u istomperiodu 2001. godine.

U narednim mesecima moè se o~ekivatidaqi postupan realni rast bruto prihodajavnog sektora, tim pre {to su u velikojmeri suzbijena inflaciona o~ekivawa, ali}e ko~nicu realnom rastu bruto prihodapredstavqati usporavawe privredneaktivnosti.

Zarade i ukupna primawa stanovni{tva

Prose~na plata zaposlenih u privrediRepublike Srbije iznosila je u martu 8.402dinara, prema 7.430 dinara u januaru ovegodine ili 7.398 dinara u decembruprotekle godine. Prose~ne plate zaposlenihsu u prva tri meseca ove godine u Republici

Kretawe neto zarada(stope rasta realno u %)

-40

-30

-20

-10

0

10

20

30

40

50

60

1 4 7 10 1 4 7 10 1 4 7 10 1

-40

-30

-20

-10

0

10

20

30

40

50

60

Neto zarade Prose~ne mese~ne plate

%

1999. 2000. 2001. 2002.


34

Srbiji porasle nominalno za 13,6%, arealno za 10,9%. Preliminarno seprocewuje da je u martu u SR Jugoslavijiprose~na zarada iznosila 8.450 ili realno10,7% vi{e nego u decembru 2001. godine.

Ukupna primawa stanovni{tva su u prvatri meseca 2002. godine (ra~unato na bazineto zarada) iznosila 147,31 milijardudinara ili 49,5% vi{e nego u isto vremepro{le godine. Od toga se na neto zaradeodnosi 44,85 milijardi, na prodaju proizvodai usluga 55,07 milijardi, a na penzije 21,52milijarde dinara.

Ukupna izdavawa stanovni{tva su u ovojgodini iznosila 102,81 milijardu dinara,{to je za 78,7% vi{e u pore|ewu sa istimperiodom 2001. godine. U odnosu na prva trimeseca 2001, da`bine su najvi{e pove}ane,za 197,9%, dok su isplate stanovni{tva zaproizvode i usluge ve}e za 61,2%.

Masa ispla}enih neto zarada (sazaradama osniva~a) u prva tri mesecaiznosila je 44,85 milijardi dinara, prema22,93 milijarde u istom periodu 2001.godine, {to predstavqa nominalni rast od95,6% i realni rast od 51,5%. Rast maseneto zarada je najve}im delom rezultatprelaska na novi sistem bruto-obra~unazarada, kao i poo{travawa mera VladeRepublike Srbije preduzetih radieliminisawa rada na crno.

Obavqena empirijska istraìvawapokazuju da su realne plate zaposlenih odkraja 2000. godine do kraja prvog tromese~ja2002. rasle pribli`no istim tempom kao irealni devizni kurs. Tro{kovni pritisak poosnovu realnih zarada je u porastu, naro~itood sredine 2001. godine.

Investiciona aktivnost

Investiciona aktivnost je i u prvomtromese~ju 2002. bila niska, mada jeostvaren realni rast u odnosu na istiperiod prethodne godine. Jo{ uvek je nizaknivo stranih direktnih investicija i drugihoblika stranih ulagawa, ali se o~ekuje da }e

Realne plate i realni devizni kurs (indeks 12. 2000 = 100)

40

60

80

100

120

140

160

1 3 5 7 9 11 1 3 5 7 9 11 1 3

40

60

80

100

120

140

160

Rast realnih neto zarada u %

Realni efektivni devizni kurs

2000. 2001. 2002.

Ukupna primawa i izdavawa stanovni{tva

(stope rasta - nominalno u %)

-40

-30

-20

-10

0

10

20

30

40

50

60

70

1 3 5 7 9 11 1 3 5 7 9 11 1 3 5 7 9 11 1 3-40

-30

-20

-10

0

10

20

30

40

50

60

70

Ukupna primawa Ukupna izdavawa

%

1999. 2000. 2001. 2002.


35

u procesu privatizacije do kraja ove i unarednoj godini priliv stranog kapitalabiti pove}an.

Ocewuje se da }e ukupna investicionaaktivnost u ovoj godini biti pove}ana i poosnovu efekata stimulativnog saveznogZakona o stranim ulagawima i Zakona ogarantovawu spoqnotrgovinskih poslova. Napo~etku ove godine su inicirani iodgovaraju}i antikorupcioni zakoni, {to }epovoqno uticati na priliv stranihdirektnih i ostalih investicija i privrednuaktivnost u celini.

Prema raspoloìvim podacima Narodnebanke Jugoslavije�Zavoda za obra~un ipla}awa, ukupne isplate za investicije uprva tri meseca 2002. u privredi RepublikeSrbije (dru{tveni sektor) iznosile su4.811,4 miliona dinara ili realno 31,1%vi{e nego u istom periodu prethodnegodine. Realni rast investicija ostvaren jeu industriji, gra|evinarstvu, trgovini,saobra}aju i vezama, ugostiteqstvu iturizmu, zanatstvu, vodoprivredi, stambeno-komunalnoj delatnosti i zdravstvenoj isocijalnoj za{titi. Pad realnih investicijaevidentiran je naro~ito u poqoprivredi,{umarstvu i dru{tveno-politi~kimzajednicama i fondovima.

Procewuje se da je do{lo do brègrealnog rasta privatnih investicijarezidenata i doma}ih pravnih lica napo~etku ove godine u odnosu na dru{tvenisektor, mada o tome nema dovoqno pouzdaneevidencije.

Likvidnost privrede

Prema posledwim raspoloìvimpodacima, likvidnost privrede je u prvomtromese~ju ove godine pogor{ana, {to semoè dovesti u vezu sa padom proizvodwe udelu realnog sektora, zatim sa srazmernovisokim udelom fiksnih i relativnofiksnih tro{kova po jedinici proizvoda,i{~ekivawima menaxera velikih i sredwihdràvnih preduze}a da se sprovede procesprivatizacije, nedovoqnim kreditirawem


36

privrede od strane poslovnih banaka i sadrugim faktorima. Nelikvidnost u privredimoè uticati nepovoqno na procesprivatizacije u pravcu usporavawa togprocesa.

Prema podacima Narodne bankeJugoslavije�Zavoda za obra~un i pla}awakoji se odnose na Republiku Srbiju, krajemprvog tromese~ja ove godine bilo jenelikvidno ukupno 25,9 hiqada preduze}a,koja zapo{qavaju 718,8 hiqada radnika, i tapreduze}a su krajem marta imala ukupnoneizmireno 95,85 milijardi dinara (prema87,58 milijardi krajem 2001. godine).

U celoj 2001. godini, Narodna bankaJugoslavije�Zavod za obra~un i pla}awasprovela je 11 mese~nih ciklusa op{temultilateralne kompenzacije i dva posebnaciklusa multilateralnih kompenzacija i uokviru toga ukupno je kompenzirano 44,4milijarde dinara. Iznos kompenziranih uodnosu na prijavqene dugove kretao se za svedugove prose~no mese~no od 2,2 do 2,6%, aza dugove privrednih delatnosti od 2,7 do3,1%.

U prvom tromese~ju ove godine,obavqene su tri op{te multilateralnekompenzacije, u okviru kojih je ukupnpokompenzirano 11,4 milijarde dinara ili uproseku 1,8�2,6% iznosa dugova prijavqenihza kompenzaciju, a u privrednimdelatnostima 3,3�4,7% prijavqenog iznosadugova.

U martu 2002. godine iznos prijavqenihdugova bio je vrlo visok, 304,06 milijardidinara. Od toga je za kompenzacijuprijavqeno 165,14 milijardi, a kompenziranoje ukupno 5,57 milijardi, od ~ega sedominantan deo odnosi na privrednedelatnosti. Karakteristi~no je da, u okviruukupno prijavqenih dugova u martu, znatandeo otpada na dugove fondova, 85,53milijarde dinara, s obzirom da je u ranijimmesecima iznos prijavqenih dugova od stranefondova bio mnogo mawi.

Multilateralne kompenzacije sprovedene u 2001. godini(u mlrd. dinara)

Odnos u %Prijavqenidugovi

Iznos zakompenz.

Kompenzi-rani iznos (3)/(1) (3)/(2)

(1) (2) (3) (4) (5)2001.Mart 144,31 122,56 3,59 2,5 (2,9) 2,9 (3,4)Jun(1. PMK)

173,65 130,62 5,41 3,1 (1,9) 4,1 (3,1)

Jul(2. PMK)

140,86 128,19 4,17 3,0 (2,2) 3,3 (2,6)

Jul 177,39 156,57 4,07 2,3 (3,1) 2,6 (3,5)Sept. 164,32 142,21 3,19 1,9 (3,1) 2,2 (3,8)Dec. 246,45 225,73 3,70 1,5 (2,5) 1,6 (2,9)Ukupno 44,40 2,2 (2,6) 2,7 (3,1)

2002.Jan. 184,65 97,20 2,91 1,6 (1,8) 3,0 (3,6)Feb. 140,69 86,64 2,92 2,1 (2,2) 3,4 (3,5)Mart 304,06 165,14 5,57 1,8 (2,6) 3,4 (7,0)

Ukupno 11,4 1,8 (2,2)* 3,3 (4,7)*

Izvor: NBJ-ZOP.U zagradama su odgovaraju}e stope za privredne delatnosti u okviruukupnih dugova privrede, vanprivrede i banaka.*) Prosta aritmeti~ka sredina mese~nih podataka.


37

Zaposlenost

Prema preliminarnim podacima zaRepubliku Srbiju i SR Jugoslaviju,zaposlenost je i na po~etku ove godinezadràla trend opadawa. Istovremeno jedo{lo do pove}awa broja zvani~noevidentirane nezaposlenosti. Zaposlenost uSR Jugoslaviji, nakon pada od 0,4% u 2001.godini, u prva dva meseca ove godine je.prema prethodnim procenama, iznosilaukupno 2.210 hiqada i u februaru je bilanià za oko 0,5% u odnosu na decembarpro{le godine, odnosno za oko 1% nià uodnosu na isti mesec 2001.

Procewuje se da je broj nezaposlenih uRepublici Srbiji krajem februara iznosio795 hiqada ili 5,7% vi{e u odnosu na istimesec pro{le godine. Broj nezaposlenih uSR Jugoslaviji se u februaru procewuje naoko 880 hiqada ili 5,5% vi{e u odnosu nafebruar 2001. godine.

Stopa nezaposlenosti, na bazi zvani~noregistrovanog broja nezaposlenih, na po~etku2002. godine prelazi 28%, dok se stvarnastopa nezaposlenosti procewuje na prekojedne tre}ine radnosposobnog stanovni{tva.

To }e nalagati da se donesu i realizujuefikasni programi novog zapo{qavawa,ukqu~uju}i i intenzivirawe sredworo~nogkreditirawa samozapo{qavawa, kao i malogi sredweg biznisa. Bez toga }e rastu}anezaposlenost (posebno mlade i obrazovaneradne snage i ènskog stanovni{tva) bitijedan od najve}ih ograni~avaju}ih faktora zaubrzawe ekonomskih reformi i procesprivatizacije koji je u toku.

Kretawe zaposlenosti(u hiqadama)

1500

1600

1700

1800

1900

2000

2100

2200

2300

2400

2500

7 9 11 1 3 5 7 9 11 1 3 5 7 9 11

1500

1600

1700

1800

1900

2000

2100

2200

2300

2400

2500

Ukupno

Dru{tvenisektor

1999. 2000. 2001.


38

tekst boks {oji�

Tekst boks: Socijalni program

Socijalni program

Imaju}i u vidu zapo~etu tendersku i aukcijsku privatizaciju doma}ih dràvnih firmi, Vlada Republike Srbije je, u saradwi sasindikatima, donela Socijalni program.

Osnovni ciq tog programa jeste re{avawe socijalnih i ekonomskih pitawa zaposlenih za ~ijim radom prestaje potreba u okvirurestrukturirawa preduze}a i priprema za privatizaciju i po osnovu ste~aja i likvidacije, tj. re{avawe problema vi{ka zaposlenih.

Socijalni program obuhvata:

� na~in utvr|ivawa i re{avawa vi{ka zaposlenih,

� prava zaposlenih za ~ijim radom prestaje potreba,

� mere za zapo{qavawe zaposlenih za ~ijim radom prestaje potreba,

� obim i izvore sredstava za realizaciju programa,

� korisnike sredstava programa, i

� uslove i na~in kori{}ewa sredstava Programa.

S obzirom na porast broja nezaposlenih, izdràvanih i socijalno ugoènih lica, bitno je da se razvije takav stepen socijalne za{tite kojine}e blokirati ekonomske reforme, tim pre ako se zna da je situacija sa nezaposlenim i izdràvanim licima nepovoqnija nego {to toraspoloìvi zvani~ni podaci pokazuju. Prema novijim anketama, u ~etvoro~lanim (me{ovitim) doma}instvima postoji, u proseku, 1,6izdràvanih ~lanova, tako da socijalni program mora da doprinese da se pove}a broj stanovni{tva koji raspolaè sredstvima iznad minimumaegzistencije, po{to je u prvim godinama tranzicije, restrukturirawa i privatizacije to sve ve}i problem.

Ina~e, pravo stawe zaposlenosti i nezaposlenosti }e se ispoqiti tek nakon potpunog sprovo|ewa procesa restrukturirawa iprivatizacije dru{tvenih preduze}a.

Zna~ajnu ulogu u sprovo|ewu socijalnog programa ima Republi~ki zavod za trì{te rada, kao i Ministarstvo za rad, Ministarstvo finansijai ekonomije Republike Srbije, Agencija za mala i sredwa preduze}a, Fond za razvoj Republike Srbije i druge dràvne institucije i preduze}akoja se transformi{u. Va`no je ista}i da za realizaciju tih reformi nisu dovoqne kratkoro~ne i ad hok mere, nego sprovo|ewe socijalnogprograma u celini, uz stalni monitoring, bez koga bi reforme posustale, imale ograni~en domet, ili bile blokirane i odloène.

Radi {to uspe{nije realizacije reformi, sa stanovi{ta poboq{awa socijalne situacije, vrlo je zna~ajno pove}awe realnog BDP-a ipodsticawe otvarawa, kreditirawa i razvoja malih i sredwih preduze}a. Zna~ajno je tako|e i kreditirawe kupaca u ovom tranzicionomperiodu, a naro~ito stambene izgradwe (koja }e podsta}i proizvodwu mnogih doma}ih grana i pove}ati zaposlenost), kao i kreditirawe trajnihpotro{nih dobara i drugih potro{nih dobara putem potro{a~kih kredita.

Za sprovo|ewe Socijalnog programa u ovoj godini Vlada Republike Srbije je u Buxetu predvidela sredstva od 6,95 milijardi dinara, i to uokviru:

� tranzicionog fonda 4,45 milijardi dinara (Ministarstvo za rad i zapo{qavawe)

� transfera Republi~kom zavodu za trì{te rada 2,50 milijardi dinara (Ministarstvo za finansije i ekonomiju).

Nakon prestanka radnog odnosa, zaposleni, po vaè}im zakonskim propisima, imaju pravo na nov~anu naknadu i na penzijsko i invalidskoosigurawe u periodu u kome primaju nov~anu naknadu. Kada se prijave nadle`nom zavodu radi evidencije, lica koja su ostala bez zaposlewaimaju pravo na dodatnu obuku radi dokvalifikacije, prekvalifikacije i specijalizacije ili na programe obuke za odre|eno radno mesto. Radistimulisawa zapo{qavawa, Programom je predvi|en razvoj kooperativnog biznisa, kooperativnih odnosa i zadrugarstva (sa preko 10 ~lanova),kao i samozapo{qavawe u radwama i malim preduze}ima i drugim oblicima samozapo{qavawa. Predvi|eno je, tako|e, i subvencioniranozapo{qavawe kod preduzetnika.

Ukoliko se odlu~e za jednokratnu naknadu, lica kojima prestaje radni odnos imaju mogu}nost da prihvate jednokratnu naknadu u iznosu oddeset prose~nih plata u Republici Srbiji ili alternativno, ako im je to povoqnije, iznos od 6.000 dinara za svaku godinu radnog staà. Tasredstva se ispla}uju u preduze}ima, zatim na teret lokalne samouprave i teritorijalne autonomije ili iz drugih izvora.

Programom su predvi|ene i brojne novine, kao {to su: sajmovi zapo{qavawa, javni radovi na infrastrukturi, klubovi za traèwe posla,poslovni inkubator centri, fran{izing i lizing poslovi, poslovi na izradi biznis planova, zapo{qavawe u informati~koj i sferi novihtehnologija, kao i zapo{qavawe u neiskori{}enim proizvodnim kapacitetima. Predvi|eno je tako|e da sva preduze}a koja se transformi{u, aimaju preko 50 zaposlenih, obavezno sa~ine programe restrukturirawa i poslovne planove.

Vlada Republike Srbije je, pored postoje}ih mera za pove}awe zaposlenosti, predvidela i pojednostavqivawe procedure za osnivaweradwi i malih preduze}a, kao i osnivawe saveta za zapo{qavawe u lokalnoj samoupravi.

S obzirom na orijentaciju na{e zemqe za pridruìvawe Evropskoj uniji, veoma je va`no da se izgra|uje trì{ni socijalni program, budu}ida su uslovi za pristupawe i socijalna pravda i prava na radnom mestu, aktivna za{tita na radu od povreda i nesre}a, uspostavqawesocijalnog dijaloga, razvijena politika zapo{qavawa i trì{te rada, socijalna sigurnost zaposlenih i nezaposlenih, stru~no iantidiskriminacijsko obrazovawe, osnivawe institucija rada i uspostavqawe socijalne statistike.

Radi postizawa socijalnog konsenzusa i utemeqewa socijalnog dijaloga, sredinom aprila 2002. godine potpisan je tripartitni sporazumizme|u sindikata, Unije poslodavaca i Vlade Republike Srbije i osnovan Socijalno-ekonomski savet. Tripartitni sporazum ima tako|e za ciqda se, na prihvatqiv na~in, u skladu sa principima socijalne pravde, raspodele tro{kovi tranzicije i primene instrumenti socijalnepolitike.


39

ME\UNARODNO OKRU@EWE

U prvom tromese~ju 2002. godinezabeleèno je postepeno oìvqavaweekonomskih aktivnosti u ve}ini regiona usvetu. Projekcije globalnog rasta svetskeprivrede upu}uju na zakqu~ak da }e se uteku}oj godini svetska privreda blagooporavqati, a da }e u 2003. godini do}i dowenog ubrzanijeg rasta, koji }e predvoditiSAD. Osnovna karakteristika u prvomtromese~ju ove godine jeste rast cena naftena svetskom trì{tu do 28 dolara po barelui neo~ekivani rast jena u odnosu naameri~ki dolar. Uop{te uzev, na valutnimtrì{tima i trì{tima akcija nije bilove}ih poreme}aja, a eskontne stope

najva`nijih centralnih banaka ostale sunepromewene.

Povoqne okolnosti u me|unarodnomekonomskom okruèwu u narednom periodu io~ekivani ve}i privredni rast, naro~ito uevro zoni, mogu da uti~u na pove}awejugoslovenskog izvoza na to podru~je i rastinostranih ulagawa, a pad dolara u odnosu naevro, mogao bi imati pozitivan uticaj krozsmawewe uvoznih cena. S druge strane,ukoliko se nastavi rast cena nafte koji bise odrào na visokom nivou, moè do}i dopogor{awa platnobilansne pozicije SRJugoslavije kao uvoznika nafte.

Konjunkturna kretawa

Konjunkturna kretawa u prvomtromese~ju 2002. godine pokazuju da jenajniì nivo ekonomskog ciklusa ve}dostignut i da je globalna ekonomija na putuoporavka. Najve}e evropske ekonomije, kao{to su Francuska, Nema~ka i Italija, koje~ine 70% bruto dru{tvenog proizvoda, alii evro zona u celini, postepeno izlaze izrecesionog ciklusa. Me|utim, rast u timekonomijama je uglavnom spor i ne o~ekujese wegovo zna~ajno pove}awe pre drugepolovine teku}e godine. Po svemu sude}i,Amerika }e obaviti najve}i deo posla napokretawu globalnog privrednog rasta, iakosu postojala mi{qewa da bi to ovoga putamogla biti Evropa. O tome najboqe govorerazne prognoze o kretawu privrednog rastapo regionima u ovoj i u narednoj godini(vidi tabelu).

Godi{wi rast u %

Ostva-reno Projekcija

2001. 2002. 2003.

MMF MMF Nezavisniekonomisti MMF Nezavisni

ekonomisti

BDP (svetski) 2,5 2,8 2,2 - 2,75 4,0 4,0 � 4,5

Industrijskirazvijene zemqe 1,2 1,7 1,2 � 1,75 3,0 2,75 � 3,5SAD 1,2 2,3 2,5 3,4 3,5 � 4,0Japan �0,4 �1,0 �0,5 - �1,0 0,8 1,1 � 2,0Nema~ka 0,6 0,9 0,9 - 1,1 2,7 2,5Britanija 2,2 2,0 1,9 � 2,25 2,8 2,5 � 2,9Evro zona 1,5 1,4 1,3 � 1,5 2,9 2,75 � 3,0Azija 4,5 5,6 5,5 � 6,0 7,4 7,5LatinskaAmerika 0,25 -1,0 -0,75 4,50 4,0Brazil 1,5 2,5 1,5 3,50 4,0Centralna iisto~na Evropa 3,1 3,0 3,25 � 3,75 4,0 4,50 � 5,0

Svetskatrgovina �0,2 2,5 - 6,6 -

Cena nafte*(u dolarima) �14,0 �5,3 - �4,4 -

Potro{a~ke cene

Industrijskirazvijene zemqe 1,3 1,4 1,8 1,9SAD 2,8 1,4 1,4 2,4 2,2Evro zona 2,6 1,9 1,7 1,6 1,7Japan �0,7 �1,1 �0,8 �0,5 �0,5

Libor � 6meseci (%)

Depoziti udolarima 3,7 2,8 - 4,5 -Depoziti uevrima 4,1 3,7 - 4,5 -Depoziti ujenima 0,2 0,1 - 0,1 -

Izvor: IMF, World Economic, Outlook, April 2002, Economist Intelligency Unit (mese~neprognoze), World Outlook, Institute for International Economics, Washington.* Prosek cena engleskog brenta, teksa{ke nafte i nafte iz UAR. Prose~nacena nafte u dolarima po barelu iznosila je 24,28$ u 2001. godini. Predvi|ase prosek od 23 dolara u 2002. godini i 22 dolara u 2003. godini.


40

Ispostavilo se da je globalno usporavaweprivrednog rasta bilo mnogo blaè nego{to se samo pre nekoliko meseci o~ekivalo,a posebno nakon poznatih doga|aja od 11.septembra (2001. godine). Postoje ~ak imi{qewa da u Americi nije ni do{lo dorecesije, budu}i da je proizvodwazabeleìla pad samo u tre}em tromese~ju2001. godine, dok je u ~etvrtom tromese~judo{lo do rasta proizvodwe od 1,7% nagodi{wem nivou; dakle, nije evidentirannegativan privredni rast u dva uzastopnatromese~ja, {to je tehni~ka definicijarecesije.

I pored ohrabruju}ih prognozame|unarodnih ekonomskih instituta, MMF-ai Svetske banke o oporavku i blagom rastusvetske privrede u teku}oj godini, postoje idva zna~ajna faktora koji mogu uticati nasporiji oporavak od o~ekivanog ili ~ak naponovni ulazak u recesioni ciklus. To je,pre svega, mogu}nost eventualnog ponavqawateroristi~kog akta sli~nih razmera kao iseptembra pro{le godine ili odràvawecene nafte na visokom nivou u duèmvremenskom periodu, odnosno wen rast do 40dolara po barelu. U faktore rizika poglobalni privredni rast moèmo ubrojatijo{ i velike debalanse u ameri~kojekonomiji, posebno deficit teku}eg platnogbilansa, preteran optimizam nafinansijskom trì{tu SAD, kao ikontinuiranu slabost japanske ekonomije.

[ta se ti~e rasta cena nafte sa 18dolara, koliko je iznosio barel teksa{kenafte u decembru pro{le godine, na skoro28 dolara po barelu po~etkom aprila 2002.godine, moèmo re}i da je on relativnoskroman u pore|ewu sa ranijim naftnimkrizama. U realnom izrazu, cena nafteiznosi mawe od polovine wene najvi{e ceneu 1990. godini. Me|utim, ako cena nafteporaste iznad 30 dolara po barelu i zadrìse na tom nivou � to }e se svakako osetitina globalnom privrednom rastu.

OECD procewuje da bi rast cena nafteod 10 dolara po barelu pove}ao inflaciju urazvijenim zemqama za 0,5 procentnih poenau ovoj godini, a istovremeno bi do{lo i dosmawewa privrednog rasta za 0,25procentnih poena, pri ~emu bi negativne

Kretawe cene teksa{ke nafte u SAD dolara po barelu

10

12

14

16

18

20

22

24

26

28

30

Dec

./01

Jan.

Feb

.

Mar

t

Apr

10

12

14

16

18

20

22

24

26

28

30

2002.


41

efekte u ve}oj meri osetili Evropa i Japanzbog toga {to su oni ve}i neto uvoznici teenergetske sirovine nego SAD.

Ekonomski analiti~ari iz investicioneku}e Morgan Stanley razradili su nekolikoscenarija budu}eg kretawa cena nafte. Unajgoroj varijanti, ukoliko cena poraste na40 dolara po barelu i ostane do krajagodine na tom nivou, rast svetskogdru{tvenog proizvoda smawio bi se sa 2,6%na 1,8%, isto kao i u 2001. godini, i u tomslu~aju bi 2001. i 2002. godina bile dveuzastopne godine najsporijeg globalnogprivrednog rasta do sada statisti~kizabeleènog.

Najve}i rizik za privredni rast u slu~ajudaqeg pove}awa cena nafte jeste mogu}nostnovog pada vrednosti berzanskih indeksa,kao i opasnost da pojedine centralne bankezapo~nu sa pove}avawem kamatnih stopausled bojazni od inflacije. Ukoliko bi,me|utim, cena nafte ostala na sada{wemnivou (trenutno ne{to vi{e od 28 dolarapo barelu), to ne bi predstavqalo zna~ajnijuprepreku za predvi|eni blagi oporavaksvetske ekonomije u ovoj godini, pri ~emu biSAD imale vode}u ulogu.

Kretawe kamatnih stopa

U prvom tromese~ju 2002. godinecentralne banke najrazvijenijih zemaqa nisumewale nivo eskontne stope. Ameri~kauprava federalnih rezervi ima mogu}nost dakamatnu stopu na me|ubankarske dnevnezajmove (Fed funds rate) drì na rekordnoniskom nivou od 1,75%, budu}i da seekonomija postepeno oporavqa, a trenutnonema realne opasnosti od porasta inflacije.Naprotiv, ona se nalazi na rekordno niskomnivou i predvi|a se da do kraja godine ne}epre}i nivo od 1,4%. O~ekuje se da }e dokraja godine FED postepeno podizati nivokamatne stope ali ne pre juna 2002. godine.Ina~e, na posledwem sastanku Upravnogodbora FED-a zauzet je neutralan stav upogledu rizika koji postoje u ameri~kojekonomiji. Smatra se da su rizicipodjednako izbalansirani izme|u mogu}nostiusporavawa i pregrevawa privrednog rasta,{to predstavqa promenu u odnosu na raniji


42

stav o slabosti ekonomskog rasta kaonajve}em riziku.

U evro zoni su primetni znaci blagogoporavka privrede. Eskontna stopa Evropskecentralne banke nalazi se ve} duè vreme,od oktobra 2001. godine, na nivou od 3,25%i nema izgleda da }e se uskoro promeniti.Ona se sigurno ne}e smawivati po{to ECBnije agresivnije reagovala u tom pravcu nitokom protekle godine, kada je u toj zonido{lo do znatnog pada privredne aktivnosti,a pogotovo ne}e sada, kada su evidentniznaci oporavka privrede. Iako je inflacijau martu iznosila 2,5% na godi{wem nivou,zna~i iznad gorweg limita od 2% kojitoleri{e ECB, nije verovatno ni da }e seeskontna stopa uskoro pove}avati upravo izrazloga da se ne bi ometao po~etni oporavakprivrednog ciklusa.

Centralna banka Japana svojommonetarnom politikom ve} duè vreme nemoè da uti~e na oporavak privrednograsta. U Japanu je ve} tre}u godinu zaredomprisutna deflacija i pad proizvodwe, kaorezultat slabe tra`we potro{a~a. Zbognagomilanog javnog duga i nere{avawastrukturnih problema, ukqu~uju}i problemnenaplativih bankarskih potraìvawa,agencija Standard & Poor snizila je kreditnirejting Japana na AA�, {to ga svrstava ured industrijski razvijenih zemaqa sanajniìm kreditnim rejtingom, zapravo on jesada istovetan kao kod ê{ke Republike,Kipra ili Malte.

Valutna trì{ta i trì{ta akcija

Trì{ta akcija u Americi i Evropi uprvom tromese~ju 2002. godine nisuzabeleìla zna~ajnije oscilacije. Indekskoji meri oscilatorna kretawa naameri~kim trì{tima akcija nalazi se samoneznatno iznad nedavno zabeleènogminimuma, {to zna~i da investitori neo~ekuju ve}e potrese na trì{tu. Nizaknivo trì{nih oscilacija predstavqatako|e signal opadaju}e sklonostiinvestitora ka riziku zbog toga {to sumnogi veliki investitori izgubili znatan

Izvor: Bank of England.

Nominalni efektivni kursevi najva`nijih valuta

(1990 = 100)

70

80

90

100

110

120

130

140

Jan. Feb. Mart Apr.

70

80

90

100

110

120

130

140

EUR USD JPY CHF GBP

2002.


43

novac u prvom tromese~ju 2002. godinepogre{no tipuju}i na pad dugoro~nihkamatnih stopa u Americi i na rast dolarau odnosu na jen, a desilo se upravo suprotno.

I pored najave guvernera Grinspena da}e ameri~ka centralna banka jo{ izvesnovreme � dok se ne uveri da je oporavakekonomije realan i izvestan � zadràtikamatnu stopu (Fed funds rate) na sada{wemniskom nivou od 1,75%, {to bi trebalo dastimuli{e pove}awe investicija i rastprofita kompanija, ipak se ne o~ekuje nekizna~ajniji porast vrednosti berzanskihindeksa u narednom periodu. S tim u vezitreba napomenuti da se investicione odluketrenutno odlaù i zbog bojazni investitoraod daqeg rasta cena nafte.

Na trì{tima valuta tako|e nema ve}ihporeme}aja. Vrednost evra u odnosu na dolarfluktuirala je u prvom tromese~ju 2002.godine u rasponu od 0,87 do 0,89 dolara zajedan evro, {to je neznatno ispod prose~nognivoa u 2001. godini. Na dan 18. aprila2002. godine vrednost evra je dostiglatromese~ni maksimum od 0,8895 dolara. Ve}irast od o~ekivanog u odnosu na dolarzabeleìo je japanski jen. Wegova vrednostje od kraja februara, kada je iznosila 134,68jena za jedan dolar porasla na nivo od127,56 jena za jedan dolar u prvoj polovinimarta, {to predstavqa rast od 5,6%.Berzanski indeks Nikkei 225 zabeleìo jeiznena|uju}i rast od 26,5% u periodu od 6.februara do 11. marta. Za rast jena u odnosuna dolar najvi{e je zaslu`na repatrijacijaprofita japanskih investitora izinostranstva pred kraj fiskalne godine, kojase zavr{ava 31. marta. Jen je krajem marta-po~etkom aprila neznatno oslabio i na dan18. aprila mewao se po kursu od 130,25 zajedan dolar.

Povodom u~estalih pritu`bi kreatoraevropske ekonomske politike i ameri~kihizvoznika na previsoku vrednost ameri~kogdolara u odnosu na evro, oglasili su se ieksperti za valutna trì{ta. Oni smatrajuda ni dolar nije preterano jak niti evropreterano slab.


44

Gospodin NeilMc Kinnok, valutni strategiz investicione ku}e Merrill Lynch, smatra daje osnovni uzrok jakog dolara ve}aproduktivnost rada u Americi odproduktivnosti u Evropi i Japanu. On tomedodaje i svoju procenu da }e efikasnijekori{}ewe rada i kapitala u Americiomogu}iti da se nastavi nesmawena tra`waza ameri~kim hartijama od vrednosti i da }ese tra`wa za dolarom odràti kroz nastavakstranih ulagawa u ameri~ku privredu.

Da je produktivnost rada u SAD zaistabitan faktor brzog ekonomskog napretka uodnosu na ostale regione u svetu govori ipodatak da je produktivnost porasla za 5,2%na godi{wem nivou u ~etvrtom tromese~ju2001. godine. U istom periodu produktivnostu evro zoni nije ostvarila nikakav rast.Zanimqiv je i podatak da je od momentakada je u SAD zvani~no zapo~et recesioniciklus, dakle od marta 2001. godine,produktivnost rasla po godi{woj stopi od2,7%. To predstavqa izuzetan rast ostvarenu vreme recesije, budu}i da je u recesionimciklusima nekoliko decenija unazad uproseku dolazilo do pada produktivnosti za� 0,6%. Dodu{e, takav rast produktivnostiu vreme recesije moè se objasniti~iwenicom da je procenat radnika koji suostali bez posla, iako znatno mawi nego uranijim recesijama, bio trostruko ve}i odprocenta pada obima proizvodwe.


45

(boks)

Tekst boks: Efekti asimetri~nih informacija

Efekti asimetri~nih informacija

Sa dolaskom stranih komercijalnih banaka na na{e trì{te, kao i sa delimi~nim povratkom poverewa ubankarski sistem, u doma}oj javnosti preovladalo je mi{qewe da su strane poslovne banke institucije od najve}egpoverewa, u kojima }e stanovni{tvo, oslobo|eno straha za sudbinu svojih depozita, slobodno raspolagatisredstvima sa ra~una, uz obilno kori{}ewe pogodnosti koje pruà savremeno bankarsko poslovawe.

S tim u vezi èlimo ukratko da se osvrnemo na jednu zanimqivost vezanu za slu~aj argentinske finansijskekrize. Naime, kada je u Argentini do{lo do zamrzavawa depozita u stranoj valuti, zajedno sa deponentimalokalnih banaka podjednako su o{te}eni i svi oni koji su sredstva polagali na ra~une kod filijala ~uveneameri~ke Citibank u Buenos Ajresu. Taj primer pokazuje da u slu~aju finansijske krize koja bi dovela do uvo|ewaodre|enih deviznih ograni~ewa ne}e postojati razlika izme|u tretirawa depozita kod doma}ih banaka i depozitakod inostranih banaka, budu}i da su inostrane banke, u stvari, doma}e banke sa ve}inskim u~e{}em stranogkapitala.

Deponenti Citibank u Buenos Ajresu poverovali su tako da im je ulog siguran isto onoliko kao i da su sredstvapoloìli u Citibank u centru Wujorka. Oni su naseli obe}awima, reklamama i ube|ivawima nadle`nih ufilijalama Citibank u Argentini da ne treba da brinu za sigurnost svojih uloga i da }e im, u slu~aju krize,Citibank nadoknaditi uloge do posledweg centa sa pripadaju}im kamatama. Te kamate, koje su u Argentini bilevi{e od odgovaraju}ih ameri~kih kamata, predstavqale su razlog vi{e da neki ulaga~i svoja sredstva sa ra~unaCitibank u Americi prebace na ra~une u Argentini.

Poznato je da je Argentina napustila reìm currency boarda i pre{la na reìm slobodnog fluktuirawa. Odtada je argentinski pezos izgubio dve tre}ine svoje vrednosti, a svi dolarski ulozi konvertovani su u pezos. Toisto desilo se i deponentima Citibank, koji su ìveli u ube|ewu da wih ne moè ugroziti nikakva finansijskakriza u zemqi.

Depozitari, koji nameravaju da protiv rukovodstva Citibank podnesu tu`bu sa obrazloèwem da su bilizavedeni, imaju veoma male {anse da svoje uloge povrate, i to iz dva razloga.

Pre svega, ~iwenica je da strane banke, wih sedam od deset najve}ih u Argentini, podleù istim propisima irestrikcijama kao i doma}e banke. Advokati i bankari isti~u stoga da je vlada, a ne banke, ta koja je zamrzlara~une i naredila konverziju dolarskih uloga u pezos.

S druge strane, po ameri~kim bankarskim propisima, ustanovqena je klauzula koja {titi wihove banke, aodnosi se na depozite filijala ameri~kih banaka u inostranstvu. Prema toj klauzuli, banka�centrala nije uobavezi da isplati deponente svoje filijale u inostranstvu ako filijala sama nije u stawu da to u~ini zbog nekihodluka lokalne vlade, {to se upravo i desilo u Argentini.

Koliko je Citibank zaista stalo do za{tite interesa svojih klijenata najboqe govore postupci zaposlenih ufilijalama Citibank u Argentini, koji povla~e sva dokumenta (bro{ure, pamflete, postere, bilborde) koja bi moglapredstavqati dokaz o obe}awima da }e, u slu~aju finansijske krize, centrala Citibank podràti svoje filijale.[tavi{e, pojedini izvr{ni direktori iz pet inostranih banaka koje posluju u Argentini, me|u kojima su Citibank iBank Boston, suo~eni su sa optu`bama o ume{anosti u nelegalne nov~ane transakcije u vezi sa prawem novca i,sudskom presudom, zabrawen im je izlazak iz zemqe dok traje istraga.

Jasno je da prelazak na trì{nu privrednu nosi sa sobom i rizike. Tako je i Argentina, nakon uvo|ewacurrency boarda i po~etne stabilnosti valute, pra}enih liberalizacijom propisa u oblasti deviznog reìma ispoqne trgovine, smatrana za jedno od najatraktivnijih podru~ja za inostrana ulagawa � {to se ti~e sigurnostiuloga i visine prinosa. Desilo se, me|utim, da je neodgovaraju}a ekonomska politika dovela do finansijske krizei ponovnog uvo|ewa deviznih ograni~ewa, i to ve}ih od onih koja su postojala krajem osamdesetih godina u vremehiperinflacije.


46

SR Jugoslavija i me|unarodnookruèwe

Promewene, povoqnije okolnosti ume|unarodnom ekonomskom okruèwu imogu}nost skorog pokretawa novogprivrednog ciklusa u SAD i zemqama evrozone mogle bi da uti~u na pove}awejugoslovenskog izvoza na podru~je Evropskeunije, kao i na ve}i priliv direktnihstranih investicija. Ukoliko se u narednomperiodu nastavi rast cena nafte na svetskomtrì{tu, platnobilansna pozicija SRJugoslavije kao uvoznika nafte bila bipogor{ana. Isto tako, rast vrednostiameri~kog dolara, ako do wega do|e, utica}ena rast uvoznih cena u narednom periodu.

Kada je re~ o me|unarodnom ekonomskomokruèwu i wegovom uticaju na doma}aekonomska kretawa, vaqa ista}i ~iwenicu dasu standardi u~e{}a izvoza u dru{tvenomproizvodu, kao i stope rasta izvoza, zazemqu na{e veli~ine dva do tri puta vi{inego {to ih sada imamo. Krajem 1990. godine,u~e{}e SR Jugoslavije u svetskom izvozubilo je tako|e malo � oko 0,45% � me|utim,danas, ono je potpuno zanemarqivo iizraàva se kao rezidualna veli~ina, apoznato je da se integracija u svetskuekonomiju ostvaruje putem pove}anog u~e{}au trgovinskim tokovima, a ne putem razvojnepomo}i. Smatramo da na{e razvojne {anse nadugi rok nisu u masovnoj proizvodwi ineselektivnoj ponudi, ve} pre svega uopredeqewu za neke izabrane grupe proizvodai usluga, sli~no nekim susedima u okruèwu.

[to se ti~e izvoznih perspektiva srpskeprivrede, ~esto se zaboravqa ~iwenica da jeproces globalizacije doneo bitne promene usvim oblastima ekonomskog ìvota, aposebno u oblasti plasmana proizvoda iusluga na svetsko trì{te. Nekada jedovoqno bilo imati dobar doma}i proizvodi, putem politike deviznog kursa,transformisati doma}e cene rada i kapitalau me|unarodno konkurentne cene finalnihproizvoda. Danas su, me|utim, stvari znatno

sloènije. Podsticati izvoz u uslovimaznatno pove}ane me|unarodne mobilnostisvih ~inilaca proizvodwe, posebno kapitalai tehnologije, kao i smawewa protekcionizmai administrativnih oblika za{tite lokalnihproizvo|a~a, danas pre svega zna~ipove}avati op{tu konkurentnost nacionalnogekonomskog prostora, po~ev{i odosmi{qavawa, preko proizvodwe do plasmanarobe i usluga, pri ~emu se sve vi{e smawujerazlika izme|u doma}eg i me|unarodnogtrì{ta, tj. izme|u proizvodwe za jedno ilidrugo trì{te.

U vezi sa nagove{tenim dolaskomstranog kapitala u ve}em obimu u ovoj inarednoj godini, treba se osvrnuti i na nekezablude u na{oj javnosti da se, kao zemqa,nalazimo na nekakvom va`nom geostrate{kompoloàju, kao i da imamo obrazovanu ijeftinu radnu snagu i otuda komparativneprednosti u odnosu na susede. Neosporavaju}i te elemente, koji bi moglipredstavqati prednost u odnosu na susede,isti~emo da je od te ~iwenice mnogozna~ajnije to {to kod nas ne postoji dobartrì{ni ambijent i {to nedostaje duhpreduzetni{tva, ~emu treba dodati i visokepoliti~ke, ekonomske i pravne rizike zastrana ulagawa.

Na{e apsorpcione mogu}nosti za stranikapital nisu ve}e od dve do tri milijardedolara godi{we. Osim toga, nisu jasnodefinisani razvojni programi i pravci, a nepostoje ni nacionalno prepoznatqiviproizvodi koji vrede na svetskom trì{tu iu ~iju bi proizvodwu stranci ulagali.Inostrana ulagawa svode se zasad natendersku prodaju tri cementare i naaukcijsku prodaju tri preduze}a, kod kojih jeza 70% kapitala dobijeno mawe od 400.000evra, mada je Zakon o privatizaciji donetjo{ pro{le godine. Ako se tome dodapodatak da preteàn deo na{e privrede radisa gubicima i da bi novo ulagawe u takvuprivrednu strukturu zna~ilo samoproduètak postoje}ih problema, to zna~i dave}eg priliva stranog kapitala ne}e bitisve dok se u ekonomiji ne defini{u


47

trì{na pravila igre, koja }e stranimulaga~ima biti prepoznatqiva. To, izme|uostalog, podrazumeva i sagledavawedugoro~nijih perspektiva. Takvi, dugoro~nojasni i stabilni makroekonomski, ali idrugi uslovi sami po sebi }e privla~itistrane ulaga~e, koje }e voditi sopstveniekonomski i poslovni interesi. Za sada,me|utim, ne postoje naznake da je takav,povoqan privredni ambijent za stranaulagawa i stvoren, iako se neprekidnogovori o zna~ajnom pove}awu stranih ulagawau teku}oj godini i o wihovoj izvesnosti ugodinama koje slede.

Na planu ekonomskih reformi u Srbijipostignuto je dosta pozitivnih rezultata.Najve}i uspeh ostvaren je u monetarnojpolitici. Stabilan dinar i wegov realankurs omogu}ava firmama koje dobro poslujuda postiù jo{ boqe rezultate. Najboqidokaz za tu tvrdwu jeste podatak da je uprvom tromese~ju 2002. godine izvoz uVojvodini porastao za 20%, dok je ucentralnoj Srbiji mawi za 10%. Novi Zakono deviznom poslovawu i Zakon o stranimulagawima treba da obezbede ve}u sigurnosti atraktivnost za strana ulagawa. Odpozitivnih rezultata reformi moèmoista}i liberalizaciju spoqnotrgovinskogreìma, smawewe carinske za{tite, zna~ajannapredak u reformi bankarskog sistema idelimi~an povrata poverewa {tedi{a kao irast realnih zarada i penzija. Konkretni

pomaci izostali su kad je re~ oprivatizaciji, strukturnim promenama, rastuproizvodwe, spoqnotrgovinskoj razmeni izaposlenosti. Javna potro{wa nije smawena,a izostale su brze i kvalitetne vlasni~kepromene u privredi.

Treba, me|utim, imati u vidu da sustrukturne promene nepopularne i da se uvekizbegavaju radikalniji zahvati, ~ak i urazvijenim zemqama. Zapadna Evropa, naprimer, ve} godinama zaostaje u privrednomrastu i tehnolo{kim inovacijama zaAmerikom, a Japan ve} celu deceniju nemoè da pokrene privredni ciklus upravozbog nepreduzimawa radikalnijih strukturnihreformi. Dakle, i u razvijenimindustrijskim zemqama, gde mehanizmitrì{nog regulisawa privrede izuzetnodobro funkcioni{u u praksi, okleva se sapreduzimawem nekih nepopularnihstrukturnih reformi, naro~ito u oblastiradnog zakonodavstva. Dok se radnici uindustrijski razvijenim zemqama te{koodri~u privilegija koje im omogu}ava dràvablagostawa, u na{im uslovima postoji otporprema uvo|ewu takvog ekonomskog ambijenta ukome }e dràva samo stvoriti uslove zanesmetano odvijawe raznovrsnih ekonomskihaktivnosti, dok }e poboq{awe ìvotnihstandarda gra|ana zavisiti pre svega odsamog pojedinca i wegovih kreativnihsposobnosti.


48

EKONOMSKI ODNOSI SA INOSTRANSTVOM

Blago pove}awe privredne aktivnosti~lanica evro zone, na{ih najva`nijihtrgovinskih partnera, po~etkom 2002. godinenije se odrazilo na porast tra`we zajugoslovenskim izvozom. Saldo robe je uprvom tromese~ju posle duèg perioda (odposledweg tromese~ja, 2000. godine),zabeleìo smawewe deficita, usled ve}egapsolutnog smawewa uvoza od izvoza. Padizvoza je prete`no bio uzrokovan smawewemproizvodwe i tra`we, a smawewe uvozaosetno umawenom inostranom pomo}i. Pritom, nizak nivo ekonomske aktivnosti inedovoqan rast produktivnosti izvoznogsektora, neadekvatan kvalitet ponude, kao inedovoqno efikasno kori{}ewepreferencijala Evropske unije, mogu seista}i kao glavni ograni~avaju}i faktoriza ostvarewe boqih rezultata u robnojrazmeni. Me|utim, preduzimaju se brojneaktivnosti u zemqi radi poboq{awa spoqnetrgovine, pre svega sa zemqama u neposrednomokruèwu9, kao i radi prijema zemqe u STO.U~iweni su i veliki pomaci u pravculiberalizacije spoqnotrgovinskog poslovawa.

Zabeleèn je pad neto priliva od usluga,zbog porasta rashoda (saobra}aja i na{ihpredstavni{tava u inostranstvu). Tako jeizvoz robe i usluga zemqe u prvom tromese~ju(614 miliona dolara) opao za 8,4 %, a uvozrobe i usluga (1.311 miliona dolara) ne{tomawe, za 3,2%. Doprinos neto trgovine robomi uslugama rastu dru{tvenog proizvoda zemqebio je mawi od planiranog. Budu}i da je uprvom tromese~ju kurs evra prema dolaru biorelativno stabilan, efekti me|uvalutnihpromena bili su gotovo neutralni.

I pored nepovoqnih kretawa u teku}imtransakcijama platnog bilansa, postignut jeizrazito visok rast deviznih rezervi, {to semoè dovesti u vezu sa transakcijamastanovni{tva (prirastom nove devizne {tedweod preko 250 miliona dolara, prete`no po

9 Bilateralni sporazum o slobodnoj trgovini sa Ma|arskom sklopqen jepo~etkom marta, a u toku su pregovori za sklapawe sporazuma saHrvatskom i Slovenijom. .

osnovu zamene u evro i mewa~kih poslova od329 miliona dolara)10.

Budu}i da su u prvom tromese~ju netodevizne transakcije bile glavni izvorkreirawa primarnog novca, u uslovimalimitiranog zaduìvawa dràve kod Narodnebanke Jugoslavije nije do{lo do bitnijihpromena cena ni deviznog kursa dinara.

Sa MMF-om je usagla{en Memorandum oekonomskoj politici, koji je bio osnov zapovla~ewe ~etvrte tran{e prethodnog stend-baj aran`mana (65 miliona dolara). Odborizvr{nih direktora MMF-a odobrio je 13.maja produèni aran`man u iznosu od 829miliona dolara (650 miliona specijalnihprava vu~ewa). Novi aran`man predstavqapreduslov za aktivirawe sporazuma saPariskim klubom. Ina~e, postignuti dogovoro preure|ewu zajedni~ke dràve11 nije seodrazio na odnose sa MMF-om. Prihvatawemsvih obaveza po ~lanu 8. Statuta MMF-a, 15.maja dinar je efektivno postao konvertibilanza teku}a pla}awa sa inostranstvom.

Po~etkom aprila zapo~eti su i pregovorisa Svetskom bankom o dodeli prvog razvojnogkredita za privatni i finansijski sektor,kroz podr{ku buxetu (oko 70 milionadolara). Prema izjavi Kristijana Portmana,direktora Svetske banke za SR Jugoslaviju, dokraja juna Jugoslaviji }e biti dodeqeno oko190 miliona dolara kao pomo} saveznombuxetu i republi~kim buxetima.

U po~etnim mesecima teku}e godineintenziviran je rad na dono{ewu nekolikozna~ajnih zakona koji reguli{u deviznoposlovawe sa inostranstvom, kao i deviznoposlovawe u zemqi. Osnovni zakoni kojireguli{u tu problematiku su ve} stupili nasnagu, dok nekoliko drugih koji su u fazipriprema ili u proceduri tek treba da sedonesu sredinom godine.

10 Bez obzira da li su iskazani u teku}im ili kreditno- finansijskimtransakcijama.11 Dokument �Polayne osnove za preure|ewe odnosa Srbije i Crne Gore�,potpisan 14. marta 2002, predvideo je minimum zajedni~kih ekonomskihelemenata. Tek treba postupno harmonizovati trì{ta radiprikqu~ivawa Evropskoj uniji.


49

(tekst boks)Tekst boks: Najzna~ajnije promene regulative u obla

sti spoqnotrgovinskog i deviznog poslovawa

Najzna~ajnije promene regulative u oblasti spoqnotrgovinskog i deviznog poslovawa

Zakon o stranim ulagawima, koji je stupio na snagu po~etkom 2002. godine, donosi gotovo potpunuliberalizaciju u sferi inostranih ulagawa. Pojednostavqen je postupak tih ulagawa i definisane supovlastice, odnosno prava i obaveze stranih ulaga~a. Sve oblasti privre|ivawa otvorene su za stranaulagawa, s tim {to je prepu{teno da ulagawa u banke, osiguravaju}e organizacije i slobodne zone reguli{uposebni zakoni. Jedino ograni~ewe u sferi stranih ulagawa jeste sticawe ve}inskog u~e{}a stranaca napodru~jima koja su zakonom odre|ena kao zabrawena zona i u prometu naoruàwa.

Odredbe novog zakona o deviznom poslovawu, koji je stupio na snagu 28. aprila 2002, propisujuuskla|enost deviznog poslovawa sa odredbama ~lana 8. Statuta MMF-a i kao takve zna~e znatnuliberalizaciju monetarnog sistema i vode ka spoqnoj konvertibilnosti dinara u teku}im transakcijama.Zakonom i odgovaraju}im podzakonskim aktima u potpunosti se liberalizuju transferi po teku}imtransakcijama sa inostranstvom, ali i ve}i deo transfera kapitalne prirode, kao i devizno trì{te. Naime,teku}i poslovi su slobodni i vr{e se preko ovla{}enih banaka (pla}awe spoqnotrgovinskih poslova,turisti~kih i slu`benih putovawa, bolni~kih le~ewa u inostranstvu, {kolarine, selidbenih tro{kova,penzija itd.). Zadràni su odre|ena kontrola nad investirawem u inostranstvu i neka ograni~ewa zakratkoro~ni kapital. Naime, doma}im dràvqanima je zabraweno da kupuju dugoro~ne hartije od vrednosti uinostranstvu i strancima da kupuju doma}e kratkoro~ne hartije od vrednosti (te transakcije dozvoqene subankama). Direktne investicije su slobodne, osim prenosa sredstava radi kupovine nekretnina (izuzetno semoè odobriti na bazi reciprociteta). Kreditni poslovi sa inostranstvom u devizama su slobodni, s tim{to je obavezna registracija kod Narodne banke Jugoslavije. Devizno kreditirawe je dozvoqeno radi pla}awauvoza robe i usluga. Me|utim, nisu dozvoqeni kreditni poslovi u dinarima izme|u stranaca i na{ihdràvqana (radi spre~avawa kratkoro~nog kretawa {pekulativnog kapitala). U velikoj meri liberalizuje sedevizno poslovawe banaka i gra|ana. Zakon dozvoqava direktnu trgovinu devizama izme|u banaka ipreduze}a, kao i kupovinu deviza banaka za sopstveni ra~un (vode}i ra~una o deviznoj poziciji uslovqenojkapitalom). Doma}e banke }e mo}i da kupuju devize za svoju likvidnost, u svoje ime i za svoj ra~un mimome|ubankarskog trì{ta, kao i da obavqaju mewa~ke poslove po istom principu. Gra|anima se dozvoqava daiz zemqe iznesu do 2.000 evra u gotovini ili ~ekovima ili u dinarskoj protivvrednosti, kao i slobodnopla}awe platnim karticama za kupovinu robe i usluga u inostranstvu. Dozvoqava se transfer umerenogiznosa sredstava u inostranstvo � do 5000 evra po transakciji, bez dokumentacije. Platni promet u zemqi idaqe }e se obavqati u dinarima, osim {to }e vlasnici deviznih ra~una u doma}im bankama mo}i u devizamada vr{e prodaju i zakup stanova, poslovnog prostora i drugih nepokretnosti, otplatu deviznih kredita uzemqi, naplatu premije osigurawa od stranaca, kao i kupovinu i prodaju doma}ih hartija od vrednosti kojeglase na stranu valutu. Dozvoqeno je ugovarawe poslova u devizama u zemqi, s tim {to se pla}awe inaplata vr{e u dinarima (valutna klauzula). Isplata u efektivnom stranom novcu predvi|ena je po osnovudeviznih {tednih kwiìca i deviznih ra~una, prodaje i kupovine robe sa konsignacionih skladi{ta islobodnih carinskih prodavnica. Devizno trì{te je znatno liberalizovano. Devizni kurs odre|iva}e se natrì{tu, prema ponudi i tra`wi deviza, a Narodna banka Jugoslavije }e intervenisati samo kada oceni da jeto neophodno. Ako se ciqevi ekonomske politike ne budu ostvarivali, mogu se preduzeti posebne za{titnemere ograni~ewa pla}awa, odnosno kretawa kapitala dok traju poreme}aji, a najduè {est meseci od wihovogdono{ewa.

Predloène izmene Zakona o bankama vode ve}em stepenu harmonizacije sa bazelskim principima.Predvi|a se pove}awe nov~anog cenzusa sa 5 miliona dolara na 10 miliona evra, maksimirawe veli~ineotvorene devizne pozicije na 30% kapitala banke, procena rizika, obavezna klasifikacija svih kategorijaaktive, skra}ewe perioda docwe u pla}awima, kvalitativno izmewen pristup proceni adekvatnosti kapitalaitd.

Predlog Zakona o regulisawu javnog duga SR Jugoslavije (po osnovu stare devizne {tedwe) predvi|a da sena berzi mogu prodavati preostali {tedni ulozi (preko 10,000 nema~kih maraka), uz obaveznu konverziju uobveznice. Predloèni zakon nije izglasan u Saveznoj skup{tini.

Predlog izmena i dopuna Carinskog zakona (koji je Savezna vlada uputila Saveznoj skup{tini 12. marta)predvi|a osloba|awe pla}awa carine stranih ulaga~a koji uvoze neophodnu opremu radi obavqawadelatnosti u na{oj zemqi. Izuzima se pri tom uvoz motornih vozila, automobila i automata za zabavu i igruna sre}u, za koje }e se pla}ati carina. Me|utim, radi spre~avawa zloupotreba, zabraweno je da se uvezenaroba upotrebi u druge svrhe ili da se otu|i pre isteka roka od tri godine nakon uvoza. Jedinstvenacarinska stopa od 10 odsto primewivala bi se samo u slu~aju kada fizi~ka lica uvoze robu za kori{}ewe usopstvenom doma}instvu. Pregled robe bi se vr{io samo prilikom cariwewa.

U proceduri je dono{ewe novog zakona o Narodnoj banci Jugoslavije, Zakona o hartijama od vrednosti,Zakona o kreditnim odnosima sa inostranstvom, Zakona o spoqnotrgovinskom poslovawu (koji znatnopoo{trava disciplinu u poslovawu) i Zakona o slobodnim zonama. Re{ewa u navedenim zakonima treba daomogu}e uspostavqawe novih odnosa sa inostranstvom na principima prihva}enim, pre svega, u zemqamaEvropske unije.


50

Platni bilans

Prema preliminarnim podacima, deficitteku}ih transakcija platnog bilansa u prvatri meseca teku}e godine iznosio je 329miliona dolara, {to predstavqa pove}awe od78 miliona ili 31,1% u odnosu na istiperiod pro{le godine. Takva kretawarezultat su upola smawene zvani~ne pomo}izemqi, kao i o{trog pada neto prihoda odkomercijalnih usluga. S obzirom na jo{neregulisane odnose po osnovu duga sainostranim bankama i vladama, zabeleèn jeskroman neto priliv po faktorskimtransferima (zbog smawewa pla}awa na imekamata)12. Robni deficit (759 miliona)smawen je za 7,1% a kada se ukqu~iproceweni neregistrovani izvoz u 2001.godini, deficit je ne{to mawi (za 4,2%).

Registrovana vrednost robnog izvoza uprva tri meseca (445 miliona dolara) bila jemawa za 3,3% nego u istom periodu pro{legodine. Istovremeno je vrednost uvoza (1.204miliona dolara) smawena za 5,8%, {to nijeu skladu sa razvojnim potrebama zemqe.Pokrivenost uvoza izvozom (37%) pove}ana jeza jedan procentni poen u odnosu na prvotromese~je pro{le godine.

Tokom prvog tromese~ja evro je bez jasnogtrenda fluktuirao u odnosu na dolar, pa jetek krajem marta neznatno apresirao istabilizovao se na oko 0,88 prema dolaru,otprilike ne{to ispod prose~nog nivoa u2001. Usled toga nije bilo zna~ajnijeg uticajame|uvalutnih promena na spoqnotrgovinskakretawa. [to se ti~e kretawaspoqnotrgovinskih cena, zvani~na statistikajo{ uvek nije objavila podatke za teku}ugodinu.

Uo~avaju se divergentna kretawa razmenepo republikama, {to je uglavnom posledicaka{wewa evidentirawa razmene Crne Gore.Srbija je izvezla robe u vrednosti od 396miliona dolara ili za 1% mawe, dok je izvoz

12 Sa po~etokom pla}awa kamata po osnovu duga, kao irepatrijacije dobiti od uloènog stranog kapitala uzemqu, o~ekuje se neto transfer sredstava u inostranstvo.

Platni bilans SR Jugoslavije, januar-mart(u milionima SAD dolara)

2001. 2002.

Robna razmena, neto -792 -759 Izvoz 485 445

neregistrovani 25 0 Uvoz -1.277 -1.204Usluge, neto 197 62Bespovratni transferi, neto 206 95Faktorske usluge, neto -5 4Bespovratni transferi (pomo}) 206 95Teku}i transferi, neto 233 269TEKU]E TRANSAKCIJE -251 -329KREDITNO-FINANSIJSKETRANSAKCIJE, SALDO

135 665

Strane direktne investicije 25 36Kori{}ewe sred. i dug. kredita, neto 8 133*Kratkoro~ni krediti i depoziti, neto 34 86Ostali priliv kapitala** 68 410GRE[KE I PROPUSTI*** 163 222UKUPAN BILANS 47 558PROMENE DEVIZNIH REZERVI -47 -558Narodna banka Jugoslavije (porast-) -62 -308Komercijalne banke (porast-) 15 -250

Izvor: SZS i Narodna banka Jugoslavije.*Od ~ega krediti MMF-a iznose 63, a IDA kredit 70 milionadolara.**Obuhva}ena nova devizna {tedwa u zemqi, deo mewa~kihposlova, avansi po osnovu izvoza robe i usluga i dr.***Oko tre}ine se odnosi na neregistrovano pla}awe uvoza, tj.robni deficit Crne Gore.


51

Crne Gore (47 miliona dolara) mawi zapetinu u odnosu na prvo tromese~je 2001.Uvoz Srbije pove}an je za 2%, dok je uvozCrne Gore vi{e nego prepolovqen ( sa 162na 73 miliona dolara).

Na po~etku godine do{lo je i dopromena u regionalnoj strukturi razmene:izvoz u razvijene zemqe je smawen za 13,6%,a u zemqe u tranziciji i zemqe u razvojupove}an za 44,2 i 7,6%, respektivno.Istovremeno, registrovano je smawewe uvozasa sva tri regionalna podru~ja (marginalnoiz razvijenih zemaqa i za po desetinu izostala dva podru~ja). I daqe se najvi{euvozilo iz razvijenih zemaqa (608 milionadolara) i zemaqa u tranziciji (524 milionadolara). Pri tom je za petinu pove}an uvoziz Ruske Federacije (sa 161 na 195 milionadolara), kao rezultat uvoza gasa i sirovenafte.

Uvoz sirove nafte skoro da je dvostrukopove}an (sa 59 na 114 miliona dolara). On jepodstakao doma}u proizvodwu derivata, {toje imalo za rezultat smawewe uvoza naftnihderivata (sa 193 na 19 miliona dolara).Povoqni klimatski uslovi uticali su namawi uvoz elektri~ne energije.

Struktura uvoza prema nameni jeimala promene. Uvoz opreme je pove}an sa162 na 223 miliona dolara, pa je i u~e{}eopreme u ukupnom uvozu pove}ano sa 12,7% na18,5%. Rast uvoza opreme je u najve}oj meribio u vezi sa uvozom telekomunikacioneopreme. Uvoz robe za reprodukciju je smawensa 898 miliona na 750 miliona dolara(6,4%) pa je u~e{}e reprodukcije u ukupnomuvozu smaweno sa 70% na 62%. Uvoz robe{iroke potro{we, koji je obuhva}enneproizvodnom potro{wom, pove}an je za6,2%.

Bespovratni transferi, na bazidelimi~no procewenih podataka, osetno susmaweni (sa 206 na 95 miliona dolara).Inostrana pomo} u robi jewava. Pomo} unovcu, registrovana u deviznim rezervamaNarodne banke Jugoslavije i preko banaka,pove}ana je za blizu 50 miliona dolara.

Neto priliv po teku}im transferimaiznosio je 269 miliona dolara, {to

Robna razmena (u milionima dolara)

-1000

-800

-600

-400

-200

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

I II III IV I-1000

-800

-600

-400

-200

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

2001. 2002.

Uvoz

Izvoz

Saldo robne razmene

Robna razmena, januar-mart(U milionima dolara)

2001. 2002. Indeks

IZVOZ 460 445 96,7 Razvijene zemqe 270 234 86,4 Zemqe u razvoju 19 28 144,2 Zemqe u tranziciji 171 184 107,6

UVOZ 1.277 1.204 94,2 Razvijene zemqe 615 608 98,9 Zemqe u razvoju 81 72 89,1 Zemqe u tranziciji 582 524 89,9

Izvor: SZS.


52

predstavqa pove}awe od 15,5% u odnosu naisti period 2001. godine. U okviru toga,priliv doznaka iz inostranstva je iznosio 81milion dolara, od ~ega je, kako se procewuje,26 miliona dolara poloèno na novu deviznu{tedwu. Efektiva podignuta sa deviznihra~una iznosi skoro 50 miliona dolara.Tokom tromese~ja, u kome je konverzijskipriliv bio usporen, teku}i neto prihod pomewa~kim poslovima iznosio je 117 milionadolara (odnosi se na devize transferisane izinostranstva). Neto devizni priliv po osnovuOdluke o unutra{wem platnom prometu saCrnom Gorom i Kosovom iznosio je 60miliona dolara.

Neto priliv po kreditno-finansijskimtransakcijama u prvom tromese~ju dostigao jepreko pola milijarde dolara (alociran napokrivawe deficita teku}eg ra~una i porastdeviznih rezervi). Ve}i deo porasta poti~eod izvora koji direktno ne pove}avajuzaduènost zemqe (ako se izuzmu umeren obimtrgovinskih kredita i odloèna pla}awa zauvezenu naftu i gas). Direktne investicije suneznatno porasle (sa 25 na 36 milionadolara), s obzirom da je rizik ulagawa uzemqu jo{ uvek visok. Ina~e, registrovanadirektna ulagawa su potcewena jer nisu ucelini obuhva}ena sredstva po osnovu prodajecementara inostranim ulaga~ima. Netokori{}ewe kratkoro~nih kredita i depozitau ovom periodu (pove}awe sa 34 na 86miliona dolara) iskqu~ivo je rezultatodloènih pla}awa za uvezeni gas i naftu.Kori{}ewe sredworo~nih i dugoro~nihkredita bilo je minimalno, ako se izuzmekreditna tran{a MMF-a kori{}ena zapove}awe bruto deviznih rezervi Narodnebanke Jugoslavije. Ostali kapitalan priliv, uokviru koga je najzastupqeniji priliv poosnovu mewa~kih poslova sa stanovni{tvom(devize tezaurisane u zemqi iz ranijegperioda poloène na novu deviznu {tedwu),iskazao je najve}i rast. Nova devizna {tedwapoloèna u ovom periodu u najve}oj meri jerezultat namere ulaga~a da bez provizijeizvr{e zamenu inostranih valuta u evro.

12.00. 2 4 6 8

10 12 20

200400600800

1000120014001600

Mese~na pokrivenost uvoza deviznim rezervama NBJ

(u milionima SAD dolara)

Uvoz

Rezerve

2001. 2002.


53

Po osnovu transakcija sa inostranstvomostvareni je pozitivan ukupan bilans od 558miliona dolara. Bruto devizne rezerveNarodne banke Jugoslavije su pove}ane za 308miliona dolara, a rezerve banaka za 250miliona. Disponibilne devizne rezerveNarodne banke Jugoslavije krajem martaiznosile su 1.477,4 miliona, a ovla{}enihbanaka 890,3 miliona dolara.

Ograni~ewa izvoza i uvoza kapitala

Novim zakonom o deviznom poslovawu,usvojenim u aprilu 2002. godine, omogu}i}ese, zahvaquju}i potpunoj liberalizacijipla}awa i napla}ivawa po teku}im poslovimai delimi~noj liberalizaciji po osnovukapitalnih transakcija, ve}e ukqu~ivawezemqe u me|unarodnu podelu rada, odnosnoporast udela eksternih ekonomskihtransakcija zemqe u nacionalnom dru{tvenomproizvodu. O~ekuje se da }e ve}e u~e{}ezemqe u me|unarodnim tokovima kapitalaimati za rezultat, pre svega, pove}awe uvozakapitala, porast investirawa u zemqi, kao iubrzawe privrednog razvoja. To }e imatipovoqne efekte i na smawewe tro{kovazaduìvawa (opadawe kamatne stope),usporavawe doma}e inflacije, porast izvozai, u krajwem, na poboq{awe ìvotnogstandarda stanovni{tva.

Kontrola izvoza i uvoza kapitala jednezemqe u osnovi zna~i ograni~ewe kupoprodajeinostrane imovine (finansijske i realne) odstrane rezidenata i/ili doma}e imovine odstrane nerezidenata. Najva`niji tokovikapitala preko nacionalnih granicaproizlaze iz transakcija koje se odnose nainostrane bankarske kredite, bankarskedepozite, portfolio investicije (obveznice iakcije), direktne investicije i transakcije uvezi sa me|unarodnom kupovinom i prodajomnekretnina.

Motivi za ograni~ewe tokova kapitalajedne zemqe preko nacionalnih granica sumnogobrojni. Klasi~an primer sputavawame|unarodnih kapitalnih transakcijapredstavqa te`wu tipi~ne zemqe u razvoju da

ne dozvoli nekontrolisani odliv ograni~enihsredstava za investicije, koje su neophodne zaubrzawe privrednog razvoja i diversifikacijunacionalne strukture proizvodwe. îwenicada je izvoz kapitala iz tipi~ne zemqe urazvoju, usled nekonvertibilnog statusanacionalne valute, bio naj~e{}e povezan sahroni~no nedostaju}im inostranim sredstvimapla}awa, predstavqala je dodatni razlog zawegovu kontrolu.

Nedovoqan priliv inostrane akumulacijejedan je od osnovnih uzroka hroni~nenesta{ice inostranih sredstava pla}awatipi~ne zemqe u razvoju, {to se povratnonepovoqno odraàva na mogu}nost otvarawaprocesa liberalizacije izvoza kapitala. Zarazliku od me|unarodnog monetarnog sistemazlatnog standarda, vaè}eg do izbijawa Prvogsvetskog rata, kada je najva`niji pravackretawa me|unarodnog kapitala i{ao odrazvijenih ka nerazvijenim zemqama, odsredine pedesetih godina proteklog vekazapaà se suprotna tendencija: inostranikapital na bazi me|unarodnih kredita,depozita, portfolio i direktnih investicijanajvi{e cirkuli{e izme|u samih razvijenihzemaqa.

U postoje}im okolnostima svetskeprivrede i me|unarodnih ekonomskih odnosa,najve}i uvoznik kapitala je ekonomski najve}ai najsna`nija zemqa sveta � SjediweneAmeri~ke Dràve. Prema najnovijimraspoloìvim podacima londonskog nedeqnikaThe Economist, deficit teku}eg platnogbilansa SAD iznosi u 2001. godini oko 420milijardi dolara. Istovremeno je do{lo dopove}awa vrednosti ameri~kog dolara uodnosu na druge valute, iskazano putemporasta indeksa dolarskog efektivnog kursa.To zna~i da je neto uvoz kapitala u SADtokom proteklog jednogodi{weg periodamorao biti ~ak i ve}i od zabeleènog veomavisokog nacionalnog deficita teku}egbilansa pla}awa, kako bi se na osnovu ve}eponude deviza u odnosu na tra`wu, proiza{lena osnovu suficita ukupnog platnog bilansa,ostvario porast me|unarodne vrednostinacionalne valute. S druge strane, sve zemqeu razvoju, ukqu~uju}i i zemqe u tranziciji,


54

imale su u pro{loj godini, prema procenamastru~waka MMF-a (World Economic Outlook,april 2002), neto uvoz privatnog kapitala odsvega 31,3 milijarde dolara i neto uvozjavnog kapitala od 37,2 milijarde dolara.

Proces ograni~avawa izvoza i uvozakapitala (suprotno: wegove liberalizacije)pro{ao je tokom novije ekonomske istorijesveta kroz nekoliko faza. U periodu do Prvogsvetskog rata kretawe kapitala prekonacionalnih granica bilo je slobodno, u skladusa pravilima me|unarodnog monetarnog sistemabaziranog na zlatnom standardu. Za vremePrvog i Drugog svetskog rata me|unarodnitokovi kapitala bili su obustavqeni zbogfinansirawa ratnih operacija.

Po zavr{etku Prvog svetskog rata do{lo jedo izvesnog oìvqavawa me|unarodnecirkulacije kapitala, u skladu sa poku{ajimarevitalizacije klasi~nog zlatnog standarda izpredratnog perioda. Izbijawe tzv. Velikeekonomske krize 1929. godine nepovoqno seodrazilo na me|unarodne ekonomske odnose, patime i na izvoz i uvoz kapitala, uslednekonvertibilnosti nacionalnih valuta iuspostavqawa raznih oblika deviznihograni~ewa.

Po zavr{etku Drugog svetskog rata dolazido postepenog oìvqavawa tokova privatnogkapitala, najpre izme|u razvijenih zemaqa, azatim i izme|u razvijenih i nerazvijenihzemaqa. Ipak, za vreme vaèwa tzv.bretonvudskog me|unarodnog monetarnog sistemafiksnih kurseva tokom pedesetih i{ezdesetih godina nije bilo mogu}e ostvaritipotpunu liberalizaciju tokova kapitala niizme|u razvijenih zemaqa. Nisu se, naime,mogli istovremeno posti}i nesputanacirkulacija kapitala preko nacionalnihgranica, nezavisnost nacionalnih monetarnih iekonomskih politika i sistem fiksnihdeviznih kurseva.

Tek je sa uvo|ewem sistema fleksibilnihdeviznih kurseva po~etkom sedamdesetihdozvoqena ve}a sloboda u vo|ewu razli~itihnacionalnih monetarnih politika, uz ja~aweprocesa liberalizacije transakcija izkapitalnog ra~una platnog bilansa. Procesliberalizacije izvoza i uvoza kapitala kodrazvijenih zemaqa uglavnom je zavr{en do krajaosamdesetih godina.

Proces uklawawa ograni~ewa transakcijaiz kapitalnog bilansa pla}awa u zemqama urazvooju bio je posebno izraèn tokomdevedesetih. Me|utim, upravo je u ovomperiodu do{lo do izbijawa finansijskih

kriza u nizu velikih i va`nih zemaqa urazvoju: u Meksiku (1994), Brazilu, isto~nojAziji i Rusiji (1997-1998). Prema podacimaMe|unarodnog monetarnog fonda (WorldEconomic Outlook, april 2002, str. 29),smawen je neto uvoz kapitala zemaqa urazvoju sa 209 milijardi dolara godi{we,tokom perioda 1994-1996, na svega 55milijardi dolara godi{we u periodu 1999-2001. godina.

U postoje}im uslovima svetske privredei me|unarodnih ekonomskih odnosa,iskristalisalo se uglavom mi{qewe daproces liberalizacije izvoza i uvozakapitala kod slabije razvijenih zemaqa imasvoje pozitivne i negativne posledice.Ukazuje se na neophodnost postepenogublaàvawa i ukidawa restrikcijatransakcija iz kapitalnog dela platnogbilansa u skladu sa ja~awem sinhronizacijerazli~itih aspekata doma}e ekonomskepolitike, ja~awem doma}eg finansijskogsistema, unapre|ewem tzv. prudencijalnekontrole bankarskog sektora i wegovesupervizije, kao i poboq{awem sistemainformisawa, ukqu~uju}i svo|ewepotencijalne asimetri~nosti u pribavqawuinformacija na najmawu mogu}u meru.Potreba za pa`qivim monitoringomeksternih kapitalnih transakcija zemqeproisti~e i iz velikog potencijalnog obimatih transakcija, kao i zbog mogu}nosti naglogpriliva i odliva, pre svega kratkoro~nog{pekulativnog kapitala, na stabilnostdoma}ih ekonomskih kretawa i stawe platnogbilansa.

Imaju}i u vidu ~iwenicu da potpunaliberalizacija kapitalnih transakcija moèimati kako pozitivne, tako i negativneefekte, MMF eksplicitno dozvoqava zemqi~lanici da ograni~ava poslovawe po ovojvrsti transakcija (~lan 6. deo 3. StatutaMMF-a). Ipak, MMF sa simpatijama gleda naja~awe liberalizacije poslovawa iz domenakapitalnog ra~una platnog bilansa,smatraju}i da potreba za limitirawem tevrste transakcija nastaje prvenstveno usledunutra{wih ekonomskih slabosti zemqe.


55

Kad je re~ o teku}im transakcijamaplatnog bilansa zemqe ~lanice, koje seodnose izvoz i uvoz dobara i usluga itransfer dobiti po osnovu kapitalnihulagawa (profit i kamata), regulativa MMF-a je znatno stroà. Tu se u principu zahtevapotpuna liberalizacija (~lan 8. StatutaMMF-a) na bazi nesputane spoqnekonvertibilnosti nacionalne valute.Odre|ena odstupawa od pravila dozvoqena sukao prelazno re{ewe ~lanom 14. Statuta, ito uglavnom u korist novih zemaqa ~lanicai/ili najmawe razvijenih.

Prema najnovijem Godi{wem izve{tajuMMF-a o deviznim propisima i deviznimograni~ewima zemaqa ~lanica (Annual Reporton Exchange Arrangements and ExchangeRestrictions 2001), od 186 zemaqa wih 152prihvatile su obavezu po ~lanu 8. StatutaMMF-a, tj. obavezale su se na punukonvertibilnost transakcija koje proisti~uiz teku}eg platnog bilansa. [to se ti~eJugoslavije, odredbama novog zakona odeviznom poslovawu uspostavqa se potpunaliberalizacija teku}ih transakcija zemqe sasvetom (u skladu sa ~lanom 8. Statuta MMF-a) i smawewe ograni~ewa izvoza i uvozakapitala. U obrazloèwu tog zakona Narodnabanka Jugoslavije, posebno ukazuje na zna~ajdelimi~ne liberalizacije pla}awa inapla}ivawa po kapitalnim poslovima zaukqu~ivawe zemqe u me|unarodne tokovekapitala. Ovi tokovi su krajem XX ipo~etkom XXI veka, zahvaquju}i revoluciji urazvoju tehnologije informisawa i razvojutehnologije telekomunikacija, postali dalekonajva`niji segment me|unarodnih ekonomskihodnosa.

Ja~awe liberalizacije ekonomskih odnosazemqe sa inostranstvom omogu}eno jeliberalizacijim propisa koji se odnose na

doma}a ekonomska kretawa, stabilizacijomekonomskih prilika u zemqi (niskom stopominflacije, stabilno{}u deviznog kursa ivisokim rastom deviznih rezervi),regulisawem ~lanstva zemqe u najva`nijimme|unarodnim multilateralnim finansijskimustanovama (MMF, Svetska banka, EBRD) idobijawem wihove finansijske potpore, kao iuspe{nim tokom pregovora o regulisawudugova zemqe prema inostranim poveriocima.

U obrazloèwu pomenutog zakona posebnose ukazuje na potrebu postupnosti uliberalizaciji propisa koji se odnose nakapitalne poslove sa inostranstvom.Neophodno je da stepen liberalizacije izvozai uvoza kapitala bude uskla|en sa nivoomrazvijenosti bankarskog sektora privrede ifinansijskog sistema zemqe u celini, nivoomdostignutog stepena rekonstrukcije banaka,ja~awem supervizije i prudencijalne kontrolebanaka, razvojem trì{ta novca i kapitala,formirawem kamatne stope na osnovutrì{nih kriterijuma i ja~awem indirektnihmera monetarnog regulisawa. Zakonom seliberalizuje izvoz i uvoz kapitala na osnovudirektnih investicija. [to se ti~e hartijaod vrednosti, dozvoqena je kupovinadugoro~nih hartija od vrednostinerezidentima na doma}em trì{tu kapitala.Kupovina inostranih kratkoro~nih hartija odvrednosti dozvoqena je samo ovla{}enimbankama. Zakonom nisu dozvoqena pla}awarezidenta radi kupovine nekretnina uinostranstvu niti pla}awa nerezidenta radisticawa vlasni{tva nad nekretninama uzemqi. Pla}awe i napla}ivawe po kreditnimposlovima je slobodno pod uslovom da seobavqa u inostranoj valuti.


56

Tekst boks: Konvertibilnost dinara kroz istoriju

Konvertibilnost dinara kroz istoriju

Na{a nacionalna valuta - dinar je 15. maja 2002. godine postala konvertibilna, tre}iput otkad je uvedena kao sredstvo pla}awa. Navodimo pregled perioda u istoriji na{ezemqe u kojima je dinar bio konvertibilan:

• od 1873. godine do Prvog svetskog rata (1914. godina) � Privilegovana Narodnabanka Kraqevine Srbije

Od 1873. godine po~elo je kovawe zlatnih dinara, koji su sadràli 0,29 grama ~istogzlata. Jedanaest godina kasnije, 1884. godine, u Srbiji su se pojavile i prve dinarskenov~anice koje su mogle da se zamene za zlato. Vlasnik nov~anice od sto dinara mogao je zawu, na {alterima Narodne banke, da dobije 29 grama zlata. To je bilo vreme ~istog zlatnogstandarda, kada su sve svetske valute bile zamenqive za zlato, tj. imale su unutra{wukonvertibilnost, ba{ kao i dinar.

• od 28. juna do 7. oktobra 1931. godine � Narodna banka Kraqevine Srba, Hrvata iSlovenaca

U jednom kratkom periodu izme|u dva svetska rata, dinar je ponovo imao punukonvertibilnost. Tokom tada{wih sto dana konvertibilnosti dinara, nov~anice su ponovomogle da se zamene za zlato, ta~nije za zlatnu polugu od 12,5 kilograma, za koju je bilopotrebno izdvojiti 250.000 dinara. To je bilo vreme zlatno-polu`nog standarda.

• 15. maj 2002. godine � Narodna banka Jugoslavije

Savremeni koncept konvertibilnosti odavno ne podrazumeva zamenqivost nacionalnognovca za zlato, ve} slobodnu konverziju za druge valute. Ispuwavawem svih obaveza po ~lanu8. Statuta MMF-a dinar je postao konvertibilan u svim teku}im transakcijama sainostranstvom, ~ime je omogu}ena zamena dinara za sve svetske valute. Ovo je prvi put uistoriji zemqe od 1946. godine, kada je FNRJ postala ~lanica MMF-a, da su sveobaveze po ~lanu 8. Statuta MMF-a ispuwene.


57

TRANSFORMACIJA SISTEMA PLATNOG PROMETA

Zavod za obra~un i pla}awa, kaospecijalizovana organizacija u sastavuNarodne banke Jugoslavije, u~estvovao je u2001. godini na izradi novog zakona oplatnom prometu. Poslovi u vezi s timobavqali su se u okviru Nacionalnog savetaza platni sistem SR Jugoslavije i radnihgrupa za pravna, tehni~ka i tehnolo{kapitawa, koje su radile u okviru Saveta.

Osim toga, obavqane su aktivnosti na{irewu i daqoj izgradwi ra~unarske mreènosilaca platnog prometa � PLATNET i narazvoju wenih podsistema putem izgradweinfrastrukture mreè, zatim na testirawuveze Zavoda sa bankama, formirawu Centraza certifikaciju u okviru Zavoda, kao idruge aktivnosti.

Stupawem na snagu novog zakona oplatnom prometu u 2002. godini nastavqenesu aktivnosti na izradi predloga 19podzakonskih akata.

U toku 2002. godine testirani susoftveri za ukqu~ivawe banaka u jedinstvenumreù nosilaca platnog prometa i zame|ubankarski kliring i obra~un prekojednog klirin{ko-obra~unskog centra.

Uporedo sa aktivnostima na preno{ewuplatnog prometa u banke ura|en je i predlognove organizacione i funkcionalnetransformacije Zavoda za obra~un i pla}awa.U vezi s tim, predvi|eno je da se pojedinefunkcije i poslovi obavqaju u Narodnojbanci Jugoslavije, Agenciji za finansijskeusluge, Ministarstvu finansija i ekonomijei Centru za nacionalne registre.

Poslovi platnog prometa obuhvatali biutvr|ivawe metodologije platnog sistema,me|ubankarski obra~un i pra}ewelikvidnosti banaka, informacione

tehnologije platnog sistema i wegovukontrolu. Poslovi platnog prometa vezani zavo|ewe ra~una prihoda i rashoda Narodnebanke Jugoslavije, primarne emisije, saveznihorgana i konsolidovanog ra~una buxetaSrbije odvijali bi se preko FilijaleNarodne banke Jugoslavije za obavqaweplatnog prometa.

Agencija za finansijske usluge, koja bibila osnovana kao akcionarsko dru{tvo,pruàla bi usluge u vezi sa izradomstandarda i informacione tehnologije iizradom sistemskih i aplikativnihprogramskih re{ewa za procesirawe iobra~un platnih kartica i snabdevawegotovim novcem Narodnoj banci Jugoslavije,bankama, pravnim i fizi~kim licima inacionalnim registrima. Preko Agencije bise obavqali poslovi vezani za prinudnunaplatu, evidentirawe likvidnosti iinformisawe o likvidnosti pravnih lica.

Ministarstvo finansija i ekonomije,koje u svom sastavu ima Trezor i Republi~kuupravu javnih prihoda, preuzelo bi poslovenaplate javnih prihoda, ukqu~uju}iraspore|ivawe sredstava javnih prihoda ikontrolu naplate tih prihoda, i poslovevezane za evidentirawe javnih prihoda iizve{tavawe o wima, kao i buxetskuinspekciju i reviziju. Rad Ministarstvaure|uje se republi~kim zakonima.

Centar za Nacionalne registreobuhvatao bi Registar hartija od vrednosti,koji je sa radom po~eo pred kraj 2001.godine, Registar boniteta pravnih lica kojije po~eo sa radom na samom po~etku ovegodine, Registar zaloga pokretnih stvari iRegistar boniteta fizi~kih lica.


58

U okviru Centralnog registra hartija odvrednosti vodi se evidencija i obra~unhartija od vrednosti kojima se trguje naberzama SR Jugoslavije.

Centar za bonitet daje podatke,izve{taje i mi{qewe o bonitetu pravnihlica i u svom sastavu, kao najzna~ajniji deo,

ima podregistar ra~unovodstvenih izve{taja.U toku je izrada novog zakona o trì{tuhartija od vrednosti, Zakona o zalogama napokretnu imovinu i Zakona o nacionalnimregistrima, koji }e bliè regulisati rad tihregistara.


59

Izabrani monetarni i devizni pokazateqi(stawe na kraju perioda)

2001.6) 2001.8) Stopa rasta

Dec. Febr. Mart April Apr. 2002.Dec. 2001.

Primarni novac u mln dinara1)49.227 54.048 57.448 56.979 15,7

@iro-ra~uni banaka iDFO u mln dinara 8.147 5.323 7.794 5.450 -33,1

Gotov novac u opticaju u mln dinara 25.273 30.959 30.098 31.986 26,6

Nov~ana masa M12) u mln dinara 66.514 71.979 75.196 79.578 19,6

Nov~ana masa M23) u mln dinara 78.223 84.895 88.497 92.853 18,7Devizne rezerve NBJ u mln SADdolara 1.169 1.361 1.477 1.568 34,1Ukupne devizne rezerve (NBJ+posl.banke) u mln SAD dolara 1.808 2.321 2.368 2.398 32,6

Hartije od vrednosti NBJprodate na trì{tu4) u mln dinara 715 4.010 4.881 4.118 475,9

Eskontna stopa NBJ 1,30 1,00 1,00 11,007)

Kamatna stopa na trì{tu novca 3,81 3,63 3,39 3,18Prose~na kamat. stopa nahartije od vrednosti NBJ 1,56 1,34 1,24 14,537)

Kurs dinara za evrona me|ubankarskom trì{tu 59,71 60,05 60,29 60,44 1,2

PromeneIzabrani pokazateqi u % od 1. jan.

do 30. apr. ′02.

Gotov novac u opticaju/M1 38,0 43,0 40,0 40,2 2,2

Devizne rezerve NBJ/M1 118,9 131,4 135,7 132,0 13,1

Ukupne devizne rezerve/M1 183,9 224,1 217,5 201,9 17,9Devizne rezerve NBJ/ tromese~niprosek uvoza5) 282,9 338,0 368,4 391,1 108,2

Ukupne devizne rezerve /tromese~niprosek uvoza6)

437,6 576,5 590,4 598,1 160,51) Ukqu~eni depoziti nebankarskog sektora kod NBJ i hartije od vrednosti NBJ.2) Ukqu~eni depoziti dràve.3) Ukqu~eni svi dinarski depoziti.4) Stawe prodatih hartija od vrednosti na kraju odgovaraju}eg dana.

5) Obuhvata posledwa tri raspoloìva podatka o realizovanom uvozu.6) Prema zakqu~nim kwièwima NBJ i banaka.7) Na godi{wem nivou.8) Od januara 2002. bez podataka za likvidirane banke.


60

Napomena urednika:

S obzirom da se, zbog prekwiàvawa prema izmewenom Kontnom okviru, ne

raspolaè bilansnim podacima za decembar i mart, tabele Bilans

Narodne banke Jugoslavije i Monetarni pregled nisu date u ovom broju.

Documents

EKONOMSKI PREGLED APRIL 17-5 · resursa, poslovna i upravqa~ka nekompatabilnost sa konkurencijom, nerazvijenost tr‘i{ta) razlog su zbog koga se ne mo‘e o~ekivati brzi rast proizvodwe