1. Osnove znanja o kapitalu i ekonomiji u Srbiji

Ekonomija Srbije zasniva se na evoluciji ka zakonima kapitala, na ekonomskim mogućnostima i na osnovama domaćeg i svetskog kapitalizma naše epohe.Pristup razmatranju ekonomije naše zemlje i naš saznajni put iskazuje se u analizi kompleksa činjenica budućnosti - koje obuhvataju egzistentnu realnost i nove sadržaje preovladajućih procesa, ulogu međunarodne zajednice, međunarodne integracije i organizacije u tom sklopu.Posebno je ovde bitno odvajanje naučne od ideoloških komponenti koje različito sintetizuju veličinu i izvore naših problema i isčekivanja, realnosti i perspektive.

1.1 Kvalitativni izvori saznanja o položaju i budućnosti Srbije u ekonomiji

Da bi se kvalitativno došlo do saznanja o stanju naše ekonomije i njenom položaju i budućnosti , prikupljanje sveobuhvatnih i reprezentativnih podataka je prvi zadatak. Tj. ekonomija i kapital u Srbiji moraju da prođu komparativno upoređenje sa najsavremenijim i preovlađajućim svetskim tendencijama i tokovima.

U svetu je doba zrelog masovnog društva, društva nauke i znanja, kompijuterske i informacione revolucije. Visok stupanj tehnološkog razvoja doneo je nov način proizvodnje i stvaralački položaj čoveka. Timski rad prepušta svoje mesto informativnoj kombinaciji, takođe dolazi do razvoja nuklearne energije, fotinike, AI ... Pitamo se koliko procesi kapitala u Srbiji prate ove tendencije?

Duboke promene zahvatile su razvijena društva na putu ka novom dobu. Istovremeno krah socijalističke vlasti u jugoistočnoj evropi i blokovske podele sveta je otvorio nove procese reformi i krupnih modifikacija svetske scene...Promene u izgradnji savremenog industrijskog i postindustrijskog društva nastupaju u svim oblastima života i rada. Ekonomija i ekonomski poredak nezamislivi su izvan ovih zakonitih procesa i tendencija.Dostugnuća savremene kompijuterske i informacione tehnike, organizacije rada... uslovljavaju društveno-ekonomske promene ekonomske i razvojne politike.

U osnovama ekonomskog kretanja nalaze se ekonomske činjenice za realno ocenjivanje razvojne ekonomske istorije na tlu konkretnih zemalja. Bez istraživanja ekonomske istorije i osnove, koja odgovara ovim zakonitim oblicima i sadržajima razvoja, nema validnih zasnovanosti opštih zakonitosti i karakteristika savremene proizvodnje.

Zadatak savremene ekonomske nauke je da analitički i kritički prosledi uz primenu istraživačkih metoda, najvažnije promene u oblasti industrijske i druge proizvodnje i ekonomije, državnih sistema kao i širih regionalnih i svetskih globalnih strategija, radi razumevanja gde je Srbija i kakva su naša saznanja, ocene i mogućnosti da bi se naša zemlja uključila u svetske tokove kapitala.

Razvojne mogućnosti u približavanju industrijskim zemljama zapada, polazi od analize koja upućuje na to da se naša budućnost u ekonomiji i razvoju pronaći ako se uvaže i realno saznaju tekovine materijalnog i kulturnog razvoja, svi problemi i pravci kroz koje naša zemlja prolazi.Prošli vek je bio kulminacija 2 velika svetska eksperimenta, prvi je socijalizam koji je krenuo sa SSSR 1917. a drugi je put u obrnutom smeru od socijalizma ka kapitalizmu.Da bi se zaista mogao proučiti primer socijalizma mora se doći u posed relevantnih podataka o celokupnoj situaciji koja se događala i na ekonomskom i na geostrateškom i vojnom planu, što je nemoguće dok su te teme aktivne, moraju se proučiti objektivno i sa vremenske distance.

B. Ristić – savremena tranzicija se razlikuje od prethodnih prelaznih perioda, pošto on znači prelaz iz društvene epohe civilizacije u novo informatičko ili postindustrijsko društvo. Označava smenu industrijske tehnologije informacionim tehnologijama i nagoveštaj nastanka novog načina proizvodnje.

Ekonomska nauka treba da objasni sve ove pojave, ali ona je još uvek u fazi uopštavanja i improvizacije, postavljanja polaznih hipoteza...Nauka sada na početku 21 veka treba jasno da objasni , šta se događa sa kapitalom, sa političkim i socijalnim društvenim odnosima. Koje su to ekonomsko-socijalne karakterisike novog društva, sta je sa ekologijom i demografskom eksplozijom.Za sada nauka ekonomije ćuti ili ova pitanja predviđa.

1

1.2 Konfliktni tokovi ekonomije i kapitala u Srbiji

Srbija je u procesima kapitala prošla tok koji je karakterisala revolucija ravna drami , puna ograničenja uslovljavanja , promašaja, udaljavanja od pojavnih oblika kapitala.Jugoslovenska praksa socijalizma u svojim ranim fazama je osporila klasične dogme vlasti i poretka i prilazila ka ekonomskim odnosima- preobražajima ka kapital preduzeću, poslovanju na tržištu i uz odgovornost proizvođača.Kasnije uz redukciju vlasti države i prebacivanje na preduzetništvo, lokalne zajednice i građane to je činilo složen, konfliktni tok privredne reforme.Srbija je ostala na periferiji tada preovlađujućih tendencija/procesa savremenosti. Doživli smo i negativne procese, sankcije, ratove 90-tih, i nato bombardovanje 1999. Nakon toga nova ekonomska vlast je donela nesporni kraj kapitalnih potencija proizvodnje ljudskog, akumulativnog i kapitala uopšte.

1.3 Ka ekonomiji naše stvarnosti u savremenim vrednostima procesa

Savremena ekonomija naše stvarnosti podrazumeva analizu aktuelnih prevrata samo ako oni kao ekonomske pojave doprinose ekonomskim procesima razvoja. Takođe i ekonomski progresivni pomak koji je u skladu sa društvenim i ekonomskim zakonima je mera kvaliteta tranzicije u celini.

Budućnost naše ekonomije kao funkcionalne sile u ekonomskom smislu zasniva se na vladavini kapitala, koji je povezan sa demokratijom u uslovima postojanja razvijenih oblika robne proizvodnje i kapitalizma.Nažalost tok preobražanja ide u drugom smeru, u Srbiji ekonomija i njeno regulisanje je zasnovano na politici. Politici koja prikriva društvene probleme i ekonomsko-materijalne činjenice.

Ekonomske promene ostaju samo na rečima, sve dobre i retke ideje koje nastaju propadaju jedna za drugom, ostavljajući sve teže ekonomske posledice. Dok se razvija argumentacija koja pod dominacijom politike nad ekonomijom teži da izvrće ekonomske činjenice.U tim raznim koncepcijama ekonomskih osnova uređenja Srbije, dominiraju forme društveno partijsko političkog državnog upliva u sfere ekonomskog života, poizvodnje i razmene. Dok se istovremeno beži od procesa tržište ekonomije i svetskog tržišta.

2. Ekonomski sistem u osnovi savremenih naučnih saznanja ekonomije i kapitala2

2.1 Ekonomski sistem – pojmovne sposobnosti

Određenje ekonomskog sistema u smislu definicije obuhvata celinu aspekata ekonomskih, vrednosnih, nužnih zakona (pod kojima se može uspostaviti ekonomija i progresivni napredek ) , i društvenih osnova (pokretačkih sila proizvodnje, ekonomsko-socijalnog života i razvoja).

Pod ekonomskim sistemom u širem definisanju podrazumevamo : interaktivni sklop ekonomije kao ekonomskog poretka jedne zajednice sa insitucijama i mehanizmima za donošenje i implementaciju odluka koje se odnose na proizvodnju, razmenu, raspodelu i potrošnju. Akcenat se stavlja na sveukupnost ekonomskih osnova kapitala, ekonomskih oblika i karaktera preovlađajućih odnosa konstituisanja opštih procesa na neminovnostima i zakonima ekonomije.

Naučno saznanje ekonomskog sistema (u smislu samosvojnosti) poprima svoje originalnosti zahvaljujući dvema dominantnim tendencijama :

1. originalnost/posebnost svake zemlje/grupe zemalja (regionalni oblici ekonomskog organizovanja u globalnim tokovima savremenog tržišta)

2. univerzalnost naučne osnove/rezultata nauke o ekonomskom sistemu – do kojih se dolazi uz komparativna izučavanja.Ovim originalnost i univerzalnost postaju bitne osobenosti ekonomskog sistema.

Ekonomski sistem ima i dinamičku prirodu jer analizira i projektuje osnove za pojavne oblike mnogih ekonomskih principa, tendencije u njihovom međusobnom uticaju i interakciji uz stalno prisustvo razvojne komponente, u smislu progresivne i stabilne reprodukcije.U domaćoj literaturi se Ekonomski sistem poistovećuje sa Privrednim sistemom.Ekonomska politika jedne zemlje utvrđuje ciljeve koje želi da postigne uvažavajući materijalne/ekonomske mogućnosti.Dok ekonomski sistem ih inkorporira u realnu ostavrivu ciljnu ekonomsko-socijalnu komponentu kao željenju/moguću celinu društvenog stanja egzistencije/razvoja. Iz toga sledi da je ekonomska politika nezamenljivi segment ekonomskog sistema.

2.2 Predmetno određenje

Predmet proučavanja ekonomskog sistema ima niz svojih komponenti – istorijsku, sadržinsku, komparativnu... U definisanju pojma od posebnog ekonomskog značaja je naučna osnova koju prati komponenta savemenosti.

Ekonomski sistem sintezuje teorijske/empirijske domete brojnih nauka/naučnih oblasti : ekonomska politika ; privredni sistem; makroekonomija; mikroekonomija; teorija cene; nacionalna ekonomija ; međunarodna ekonomija.

Predmet proučavanja ekonomskog sistema je celina ekonomskih /proizvodnih odnosa koji su uslovljeni nizom pretpostavki, uključujući i prostornu i vremensku dimenziju.Tu se radi o nastupu različitih pojava/procesa koji se u ekonomskom smislu susreću/sukobljavaju/prepliću/međusobno uslovljavaju/podstiču . Uslovljavanje tih procesa uslovljeno je ponašanjem proizvodnih i poslovnih subjekata i ekonomskih učesnika.Takođe je nezaobilazna i sistemska celina političke, ekonomsko-socijalne organizacije kad niz normativnog uređenja društva.

Radi naučnog poimanja predmetnog određenja ekonomskog sistema, mora se ukazati na uske veze između njegovih naučnih rezulatata i raznih određenja svojstva, oblika, društvene prakse:

1.Krucijelna sposobnost Ekonomskog sistema je u saznajnom okviru i onim sadržajima objektivnog, ekonomskog, tržišnog. Tu su nezaobilazni : ekonomski principi, vrednosti kriterijumi, razvojni motivi kapitala ; proizvodno-poslovni mehanizmi ekonomije sa racionalnim funkcijama i rezultatima ; ispoljavanje savremenih tendencija i funkcija domaćeg/svetskog tržišta...

2.Konkretizacija skupa kriterijuma koji valorizuju samo ekonomske oblike kojima se optimizuju ekonomske mogućnsoti jedne zemlje, imajući u vidu i uslove svetkih tokova kapitala i tendencija savremneog tržišta.

3

3.Od ekonomskog sistema se očekuje da ponudi odgovore : koja su to svojstva nuzna optimalizacije ekonomskih mogućnosti zemlje, preduzeća. Kako ostvariti racionalizaciju proizvodnje i razmene? Kako se manifestuju ekonomski zakoni u datom ekonomskom uređenju...

4.Ekonomski sistem posebno kritički preispituje ekonomsku stvarnost u svim svojim pojavnim oblicima, i položaj pojedinih grana, oblasti i delatnosti u društvenoj reprodukciji.

5.Nauka ekonomskog sistema se zasniva na metodama teorijskih apstrakcija. Samo ta metoda može da analizira brojne subjekte , elemente ekonomskog sistema i uređenja u jednoj privredni i društvenoj zajednici, od kojih zavisi stalna proizvodnja, usklađivnje/upotreba dohotka, funkcionisanje kapitala i njegov razvoj.

2.3 Ekonomski poredak i ekonomski oblici

Sa aspekta jedne zemlje i njene ekonomije ekonomski poredak omogućava ekonomsku operacionalizaciju, i tera na optimalno funkcionisanje svih potencijala za progresivni i kontinuirani rast i razvoj. Radi se o permanentnim promenama kojima se ostvaruje sveukupna racionalizacija kapitala i optimizacija njegovog sadržaja.

Ekonomski poredak je društveno stanje kome je potreban niz političkih/ekonomskih preduslova da bi uspostavio jasna i razvijena pravila kapitala i kriterijume, koji pokazuju granice mogućnosti ekonomske organizacije država i njihove proizvodnje.

Ekonomske oblike čine ekonomski/politički uslovi u kojima egzistiraju ekonomski odnosi i ekonomski kriterijumi i tendencije savremenog tržišta. To su optimalni ekonomski oblici reprodukcije kao kapitala.Ekomski oblici su zakonita ekonomska svojstva ekonomskog kretanja, zasnivaju se na ekonomskim činjenicama i određenim vrednosnim sadržajima u kojima se izražava vrednost kao opšta osobenost svake ekonomske ćelije posebno, ali i zajednice u celini i njihovog progresivnog razvoja.

Ekonomski oblici su konkretne forme u kojima se proizvodi, troši, razmenjuje, izlazi na svetsko tržište... Oni su pod stalnim uticajima vrednosnih elemenata proizvodnje, potreošnje, razvoja.U savremenoj ekonomije ekonomski oblici postaju sinonimi za ekonomske i političke zakone, na kojima se konstituišu društvene proizvodne snage, a isto tako i oni protivurečni odnosi egzistencije kapitala i socijalno-demokratske konstitucije društva.Među važnim svojstvima ekonomskog poretka i ekonomskih oblika je i sposobnost za evoluciju i prilagođavanje tokovima i potencijalima proizvodne snage ljudskog rada.

2.4 Ekonomski zakoni

Kada se govori o ekonomskim zakonima govori se o minimalnom materijalizmu, zakonima koji regulišu društvene odnose sa materijalnom težinom.Zato se kaže da su ekonomski zakoni objektivna mera proizvodno poslovnog uspeha. Ljudi po tim zakonima postupaju ili se sa njima na razne pa čak i nevidljive načine sudaraju, čime se može razoriti sakupljen kapital.Ovo pogotovo važi za ekonomske zakonitosti u njegovoj savremenoj međunarodnoj primeni.

Brojni su teoretičari koji najvažnije vrednosne zakone upoređuju sa zakonom gravitacije u fizičkom svetu.Ekonomski zakoni u kriznoj i protivurečnoj savremenosti, razvijaju svoju speifičnost i ostaju kamen temeljac moderne evolucije kapitala i civilizacije, u jedinstvu sa demokratijom i građanskim slobodama.

1. Ekonomska nužnost zakona je svojstvo složenih odnosa društvene organizacije proizvodnje i razmene.

2. Razumevanje i uvažavanje ekonomskih zakona van društvene i ekonomske stvarnosti, predstavlja najopasnije skliznuće ka voluntraizmu već dostignutih "naučnih istina" , a društvenoj praksi nudi zamračenje praktične delatnosti.

3. Metod analize treba da kreće od generalnih tendencija ekonomskih zakona, njihovog uticaja i ekonomske mere društvene stvarnosti – odnosa postignutog i obećanog.

4. Savremena ekonomija više se ne podređuje strogim ekonomskim zakonima ortodoksne teorije, ili se delimično na njih oslanja. Egzaktni zakoni Marksa se prevazilaze, menjaju. Modifikuje se i zakon najmnine, slično se dešava i sa

4

zakonom akumulacije kapitala, štednje... U savremenosti se izučavaju ekonomske analize i ekonomske teorije mikro i makro ekonomije.

5. Naučno izlaganje ekonomije i projekcija ekonomskog poretka, se sudara i sa glavnim pitanjem. O kakvim se reformama radi? Pred nama je nepoznanica forme vladavine: kapitalizam, državni kapitalizam, postkapitalizam. Da li se to naziva postmoderno zajedništvo ili ekonomija u perspektivi.

Danas ima mnogo fenomena u svetskim tokovima, koji imaju karakter ekonomskog obesmišljavanja nužnih ekonomskih procesa koji se udaljavaju od racionalne upotrebe kapitala i njegovih vrednosno-ekonomskih parametra.

2.5 Razne definicije nauke ekonomije

-Alfred Maršal – Ekonomija je proučavanje kako ljudi žive, kako se kreću i misle u običnim životnim poslovima. Ona se odnosi na one motive koji najsnažnije utiču na čovekovo ponašanje u poslovnom delu njegovog života.U knjizi Principal Economicus – ekononomikus : ekonomsko saznaje kojim se istražuje ekonomska teorija.

-Henri Veilih- Ekonomija nije egzatna nauka, ali ekonomija može polagati pravo na mnogo važnih otkrića koja su unapredila naše razumevanje i ekonomske mogućnosti.

-Pol Samjuelson- :1. Ekonomija je studija onih aktivnosti koje sa ili bez novca, sprovode transakcije u narodu.2. Ekonomija je studija o tome kako ljudi koriste oskudne/ograničene resurse da proizvode različite robe i

distribuiraju ih različitim članovima društva za potrošnju.3. Ekonomija je studija o bogatstvu.4. Ekonomija je studija o načinu poboljšanja društva.

-Fridrih Engels- Politička ekonomija je nauka o zakonima koji vladaju proizvodnjom i razmenom materijalnih sredstava za život u ljudskom društvu.

-Mankju- svodi nauku ekonomije na predmetno određenje upravljanja resursima. Ekonomija proučava kako društvo upravlja svojim retkim resursima.

Složenost definicije ekonomije iskazuje se kroz kritičko sagledavanje dilema, i shvatanja ekonomske teorije i na njima zasnovnae prakse. Tu dominiraju dve osobenosti:

1.razvojni tok ekonomije kao nauke do svoje savremenosti ; 2. spoj teorijskog poimanja ekonomije kao nauke i ekonomije u primeni.Znači kapital je stvarni o opšti agens ekonomije u mnoštvu društvenih činilaca, tržišne ekpanzije, nauke i državne poltike.

5

3. Naučni metod saznanja o ekonomiji kapitla i njenim intencijama

Tematsko određenje ekonomije Srbije temelji se na nauci ekonomije i kapitala u brojnim funkcijama, na interpretaciji činjenica ekonomskog razvoja i političkih okolnosti koje su se suprostavljale ili su omogucavale razne oblike maksimizacije kapitala.Možemo reći da naučno usmerenje ekonomije Srbije se bavi ekonomskim osnovama i modernom strukturom kapitala naseg doba i mogućnostima njihovog ubrzanog razvoja.

U analiziranom periodu Ekonomska istorija Srboje nije siromašna, već je bogata novim institucijama, segmentima, osnovama ekonomskog, interesnim grupama... novim oblika uređenja koji opredeljuje stanje ekonomije, progres kapitala, rast i razvoj. Bez naučnog saznanja ovih pojava stvarnosti nemoguće je prihvatiti pojmovnu celinu i oblike kojima se objašnjavaju, i zasnivaju novi tokovi i putevi.

3.1 Teorijska zasnovanost Teorijska zasnovanost ekonomije Srbije dobija se opštom metodologijom. Ta analiza se zasniva na teorijskom i empirijskom koje se uzima kao polazno određenje pravca istraživanja.

Važno je reći da nema validnog istraživanja bez precizno utvrđenih teorijskih okvira koji pokazuju odnos metodoloških postulata nauke prema prema hurisičkim principima i metodološkim postupcima koje koristimo u naučnom istraživanju.U tom saznajnom procesu bitni su momenti i elementi:

1.povezanost opšte metodologije i metodologije društvenih nauka u teoriji saznanja o ekomoskom poretku2.metode i najvažnije tehnike utvrđivnja naučnih činjenica3.ispitivanje empirijske zasnovanosti naučnog saznanja o ekonomskom poretku4. opšte zakonitosti kontinuiteta i diskontinuiteta u razvitku naučnog saznanja

Takođe koristi se dijalektički pristup zarad objektivnosti saznanja kojim se otkrivaju činioci, uloge, funkcije, procesi koji opredeljuju zaključke da li je data ekonomije zasnovana na principima kapitala i savremenosti. U ovakvim istraživanjima moraju se primeniti analitičke i sintetičke osnovne metode i : HD, statistkiču, aksiomatsku, AD, i komparativnu opštenaučne metode. Dok kod prikupljanja podataka u ekonomskim pojavama se koristi metod ispitivanja i metod analize sadržaja dokumenata.U Ekonomiji kapitala osnovni model je metod teorijskih apstrakcija, kao adekvatna sinteza navedenih, naučnih metoda i tehnika za prikupljanje podataka vezanih za predmetno određenje istraživanja.

3.2 Metodološki okviri ekonomske nauke i nauke o ekonomskom sistemu.

Ekonomske nauke i nauka o ekonomskom sistemu neguju i razvijaju različite istražvačke i heurisičke metode. Nauka o ekonomskom sistemu ima pronalazačke entitete što znači da ima razvijen analitički ili genetički metod. Tako glavni cilj ekonomskog sistema Srbije u analizi osnovnih procesa, tendencija i pojava kapitala i oblika ekonomije u Srbiji.Da bi se sagledale srpske savremene mogućnosti nužan je validni sintetički metod kritičke analize- temeljno izučiti elemente iz kojih je sastavljen progresivni tok naše ekonomije. ........

Mogući i realni ciljevi naučno-istraživačkog poduhvata

U svakom naučo istraživačkom projektu koji je usmeren na što preciznije teorijsko i praktično istraživanje ekonomije i ekonomskih pojava, potrebno je ostvariti niz precinih aktivnosti:

1. Formulisanje problema istraživanja i zadatak proučavanja

2. Određivanje okvira istraživanja teorijskih osnova i konkretnih praktičnih delatnosti i datoj sredini

3. Definisanje predmeta i cilja istraživanja

4. Odabiranje metoda koje će što preciznije istražiti predmetno određenje istraživanja

6

5. Organizovanje istraživanja dase naučno validno osvari prikupljnje/obrada/tumačenje podataka tj. problema i predmeta israživanja.

6.Obavljanje naučnog zaključivnja i provera formulisanih zaključka i naučne validnosti celog istraživanja

Zaključivanje je kruna istaživanja. primer ekonomska kriza u Srbiji zbog svetske, međutim zaključivnjem dolazi se do podatak da je ona nastala iz unutrašnjih konflikta, protivurečnosti srpske ekonmije.

Istraživanje ima ambiciju da se usredsredi na mrežu ekonomko-socijalnih, ekonomsko-tehničkih, i fnansijskih odnosa i oblika. U ovim istraživanjima mora se imati u vidu čovek ka generičko biće i shodno tome da ima ima izvesna sredstva koja su metafizička i protivurečna. primer roba, stvarni i simbolički novac, kapital. Svako istraživanje imaće posla sa čitavim spletom povezanih pojava u kojima dominiraju ekonomske funkcije države.U ovom kontekstu svaki aktuelni zaokret i promene zahtevaju istraživačko opredeljenje koje podrazumeva polazni hipotetički zadatak i naučni odgovor na pitanje kuda idu reforme i koje su fundamentale karakteristike njenog razvoja.Nužno je metodološki pravilno postaviti polazni hipotetički okvir istraživanja i utvrditi tačno preciziranom metodom saznanja odgovarajuće činjenično i sadržajno stanje pojava, procesa tendencija, koje hocemo da objasnimo uz pomoć indikatora.

Raznovrsnost naučnog pristupa i primena adekvatnih procesa saznanja i ekonomski oblici

3.3 Teorijske apstrakcije i ekonomska realnost

U izučavanju ekonomskih i ekonomsko-socijalnih procesa i fenomena , tj. ekonomske realnosti , nezamenljiva je određena razmera sinteze naukčnih metoda – indukcija, generalizacija, ekonometrijski modeli, do empirijskog hipotetičkog postupka da se sanza stvarnost pomoću niza tehnika i postupka.

Metod naučnih apstrakcija objedinjuje niz ovih metoda i postupka u naučno validan način empirijsko-teorijskog saznanja. Ovaj metod ovladava tajnama ekonomskog odnosa i ekonomske stvarnosti u procesu objektivnog delovanja ekonomskih i drugih zakona, a na osnovu empirijski zasnovanog naučnog saznanja.

Ekonomski rečnik- apstrakcija je naučni metod zasnovan na misaonom izdvajanju pojava/procesa/osobina predmeta proučavanja. On uključuje induktivni i deduktivni metodološki postupak i obezbeđuje da se u mnoštvu pojava identifikuju osnovne zakonitosti procesa društvene proizvodnje.

Teorijske apstrakcije obuhvataju skup naučno istraživačkih metoda koje, primenjene uz sposobnost i znanje istraživača sadrže realni put ka naučnoj istini.U spoznavanju svrsishodnosti izvora saznanja primenjujemo i sistem asptahovanja.

Dzordz Barkli je govorio o apstrahovanju da je sposobnost naučnog zapažanja najvažnijih činjenica/ideja, i da je uz apstrahovanje put ka naučnoj istini zasnovanom na zaključivanju.Kompleksnost istraživanja ekonomskih/društvenih zakona uslovljava upotrebu apstrakcije kao nezaobilaznog naučno validnog puta spoznaje društvene stvarnosti, ekonomske realnosti u okviru kojih ti zakoni postoje. Nikada se oblici robne proizvodnje ne prikazuju u čistom vidu, već imaju različite pojavne oblike, gde nestaju iza ideoloških formi vladanja, i gde trpe razne neekonomske pritiske.

Otkrivanje pravog sadržaja iza spoljnih, nevidljivh oblika, moguće je uz pomoć apstrakcije, kao misaone selekcije, koja iz mnoštva pojava odnosa, veza i uslovljenosti, i socijalnih, ekonomsko-tehnološki uslovljenosti kroz kriterijume uspešne proizvodnje i raspodele društvenog bogatstva omogućuje bitne analze i odnose.

Teorijske apstrakcije označavaju traganje za ekonomskim kategorijama koje izražavaju odnose proizvodnje i proizvodnju ker otrkrivaju zakone društvenog kretanja.

Teorijske apstrakcije i istraživanje egtistentnih ekonomskih oblika

Ekonomski oblici su ekonomska simbioza i optimizacija opstanka onih oblika proizvodnje i razmene, života i reprodukcije koji su unutrašnjeg racionalnog sadržaja, koji zadovoljavaju spoljašnje uslove i koji mogu da postoje samo kao takvi.

7

Ekonomski oblici se nameću kao opšta zakonita svojstva ekonomskog kretanja, koji se zasnivaju na ekonomskim činjenicama i formama (preduzeće, banka) u kojima se izražava vednost kao kriterijum i značenje ekonomskih odnosa, šire tendencije savremene ekonomije i globalnih procesa integracije.

Procese saznanja eskonomske stvarnosti istraživanjem egzistentnih ekonomskih oblika uvek prati ambicija da se razjasni dokle je stigla sopstvena ekonomska praksa i u kakvom je komparativnom odnosu sa promenama u drugim zemljama. Ekonomski oblici su tu sinteza, pokazatelj i opažatelj razlike.

Istraživanje ekonomskih oblika je polazni korak svakoj projekta multivarijentne analize, primene preziznih i odgovarajućih naalitičkih operacija i naučne procese sudbine raznih pojava.

4. Globalne ekonomske kategorije

Globalne ekonomske kategorije pokazuju rezultate ekonomskih aktivnosti po metodologiji koja iskazuje statističke i druge pokazatelje svih makroekonomskih agregata.

Makroekonomski agregati su zbirni izrazi različitih vrednosti, ili kvantitativnih veličina koji pokazuju ključne karakteristike izmerene pokazateljima.

Globalne ekonomske kategorije su precizno definisane za određenu geografsku oblast, državu, deo države, grad, region, grupu zemalja (EU). Vremenska jedinica je njihova bitna odlika uz varijablu toka razvoja, pada, porasta.

Praćenje makroekonomskih tokova polazi od godine kao vremenskog oročavanja prikaza ekonomskih procesa proizvodnje, raspodele, razmene proizvoda. Taj period se odnosi uglavnom i na globalne ekonomske kategorije.

Globalne ekonomske kategorije su značajan pokazatelj realnih kretanja ekonomije, oni su pokazatelj ekonomskog stanja i uspeha i načina formiranja raspoloživih potencija u jednoj državi.Svi statistički podaci koji se mogu naći u novinama i koji govore o ekonomiji su makroekonomski, ne govore nam o određenom domaćinstvu, već o ukupnoj ekonomiji.

4.1 Marksova sinteza saznanja o globalnim ekonomskim kategorijama

Marks je prvi izvršio sintetički prikaz globalnih ekonomskih kategorija. On posebnu pažnju posvećuje analizi i značaju bruto prinosa i bruto dohotka.

Marks je zaključio da je ukupni proizvod jedne zemlje u smislu upotrebne vrednosti polazna osnova društvene reprodukcije.Bruto prinos ili bruto proizvod je celi reproduktivni proizvod. Vrednost bruto prinosa/proizvoda jednaka je vrednosti u proizvodnji utrošenog kapitala plus višak vrednosti koji se cepa na profit i rentu.

Bruto dohodak je deo bruto proizvoda koji preostaje po odbitku merenog dela proizvoda celokupne proizvodnje, koji nadoknađuje u proizvodnji utrošeni kapital.Bruto dohodak = najmnina –profit+renta.

Čist dohodak- je višak vrednosti, višak proizvoda koji preostaje po odbitku najmnine, i koje predstavlja višak vrednsoti realizovan od kapitala, koji mora da se podeli sa zemljovlasnicima, i višak proizvoda koji je meren viškom vrednosti.

8

4.2 Bruto domaći proizvod – savremeni praktični oblici definisanjai izračunavanja

Ekonomisti i statističari ne koriste jedinstvenu meru podataka kao nesporne pokazatelje proučavanih promena u oblasti globalnih ekonomskih kategorija.Većina ekonomista smatra da je BDP najvažniji statistički podatak u ekonomiji. On je najimpersivniji pokazatelj obima i vrednosti proizvedenih dobara i usluga u jednom vremenskom periodu. On se koristi u analitičke i komparativne svrhe, i nudi dosta zaključka , ne samo ekonomske prirode.

Analitičari imaju teškoća sa obračunskom metodom realnog iskaza domaćeg proizvoda, jer je proizvodnja u društvenim razmerama povezana i teče uporedo i kontinuirano. Tada nastaje multiplikovanje iste vrednosti jer se u proizvodu (primer metal) sadrži stara vrednost i nova vrednost.BDP obračunava samo registrovane tržišne transakcije. Po tekućim cenama, gde je u funkciji i deflator i promene cena.Siva ekonomija nije prikazana u BDP ni u bilo kojoj drugoj globalnoj ekonomskoj kategoriji.

Savremeno poimanje BDP, obračunavaju se amortizacija i dohodak, i kod preduzeća i u društvenim razmerama. Ovo je blisko Marskovom pojmu bruto-prinos.

Savremeno iskazivanje višestrukim ponavljanjem daje 3 načina prikazivanja:

1. suma dohotka domaćih subjekta- BDP je mera proizvodne aktivnosti zemlje, i kao takav suma svih dohotka koje zarađuju rezidenti. Da bi proizvodili dobra i usloge firme koriste faktore proizvodnje i isplaćuju dohotke.

2. suma izdataka domaćih subjekta- stečene dohotke svi subjekti troše, suma dohotka mora biti jednaka sumi izdataka.

3. suma dodatnih vrednosti – proizvodeći firme dodaju vrednost i suma svih dodatih vrednosti mora biti jednaka BDP.

Mankju- odnos realnog i nominalnog BDP. BDP se sastoji od 4 komponente izdataka : potrošnje, investicije, državnih izdataka i neto izvoza. On svodi analizu na pojavne oblike transakcija i raspodele u državi.Postoje još i jedinstvene metodologije MMF, EU, za izračunavanje i praćenej BDP I ND.

4.3 Nacionalni dohodak i drugi pokazatelji

Osim BDP u naučnim i stručnim analizama prednost se daje ND kao makroekonomskom pokazatelju. Nacionalni dohodak sa aspekta novonastale vrednosti daje najpreciznije podatke.

Nacionalni dohodak je sintetički iskaz egzistencije ekonomije. Iskazuje ukupni dohodak jedne zemlje, regiona.

Po Ekonomskom rečniku je – Zbir vrednosti primarnih dohotka svih institucionalnih sektora.

Def. u vrednosnom obliku – On predstavlja ukupnu sumu novostvorene vrednosti. Primenjuju se tekuće ili stalne cene proizvoda i usluga proizvedenih u jedinici posmatranog vremena. Dok ako se prati kretanje dohotka u vremenskom nizu primenjuju se u obračunu stalne cene.Može se reći da se Nacionalni dohodoak dobija kad se od društvenog proizvoda odbije suma amortizacije. On je ovde vrednost finalne proizvodnje roba/usluga u posmatranoj jedinici vremena.

Postoje još i :Neto nacionalni proizvod NNP – tržišna vrednost godišnje proizvodnje minus amortizacija.

Nacionalni dohodak NDV – dohoci faktorima proizvodnje za njihov doprinos proizvodnji.

Lični dohoci LD – dohoci koje domaćinstva dobija pre oporezivanja.

Raspoloživi dohoci – dohoci kojima raspolažu domaćinstva posle oporezivanja.

Bruto nacionalni proizvod GNP – je zbir svih proizvoda i usluga jedne zemlje u jednom periodu/godini obračunat po tržišnim cenama. Obračunava se po metodi izdataka i metodi dohotka.

Osim BDP i ND globalne ekonomske kategorije obuhvataju i pokazatelje druge vrste:

- stanje kretanje cena, inflacija, (ne)zaposlenost, rast troškova života, kretanje nadnica penzija, efekti finansijskog i bankarskog sistema, stanje spoljnoekonomskih odnosa i likvidnosti, kreditna zaduženost rivrednoh subjekta i građana...

9

Mogu pored ovih veliku uticaj imaju i : ekonomski efekti stranih direktnih investicija, prihod od direktnih investicija u inostranstvu, prihodi od domaće svojine koja se nalazi u inostranstvu, plate i primanja domaćih radnika u inostranstvu.

Savremeni makroekonomisti različito tumače i procenjuju pojavne oblike i sadržaje globalnih ekonomskih kategorija. Zato se stvara statistički haos i niz problema pri oceni opštih reforma i efekta tih reforma. Zato je neophodno hitno usklađivanje i usavršavanje pokazatelja koji moraju precizno da mere i markoekonomske i mikroekonomske varijable

5. Tendencije savemene epohe i procesi kapitala

Danas su na delu različiti procesi koji su često suprostavljani, ali koji se mogu mogu analizirati i izraziti kao dva jaka suprostavljena pola globalizacije. Negativna delovanja se dešavaju preko globalnih tokova gde se gde se nameće politička i ekonomska dominacija u formi novog svetskog poretka.Takođe tome pomažu i razne nenaučne okolnosti, koje vode do raznih poremećaja, koji se iskazuju razni oblici nadnacionalnog i nacionalnog nadvladavanja.

Pozitivni impulsi u tokovima globalizacije su prisutni i oslanjaju se na kapital. Savremene promene postaju temelji civilizacijskog razvoja u čijoj se osnovi nalaze rezultati nauke i njene primene- razvitak automatizacije, standardizacije proizvodnje, moderno upravljanje uz pomoć kompjuterizacije.

U ovim razvojnim činjenicama ima i pojava koje nisu proizvod ovih epohalnih promena. Ekonomska i politička globalizacija je stvorila jedan institucionalni oblik koji iskazuju krizne odnose - sloj međunarodne birokratije.Sve se više nameće novi vid upravljanja ineternacionalnim tokovima od strane ove birkokratije, koji nameću svoj model vladanja svetskim tokovima kapitala.

5.1 Univerzalne promene savremene civilizacije

Savremena civilizacija napušta sve oblike organizacije koji proizvode neefikasnost.Međutim ovi procesi nisu bez zastoja i smetnji. Zemlje razvijenog sveta teže ka ekonomskom i političkom totalitarizmu. Praksa pokazuje da globalizacija kao svetski proces se odvija na štetu nerazvijenih, sukob kultura se zaoštrava...

Ipak možemo da kažemo da ohrabruje realnost koja se izražava u industrijskoj i naučnoj moći savremenog sveta. Uvećanja ovih potencija su bez presedana, one ne poznaju ideologiju i karaktere vladanja već snagu kapitala i procese ekonomije.

Savremeni svet mora da svojom industrijskom snagom i aktuelnim problemima nađe zajednički imenitelj - 1. neokolinijalizam ili 2.globalizam jedinstvenog sistema ekonomskih zakona i tendencija kapitala.Ovaj drugi proces se rasprostire široko kroz zbivanja univerzalnih promena savremene civilizacije.Savremena rešenja merena u pomacima svetskih progresivnih tendencija razbijaju domaću letargiju, inerciju i pogrešna predviđanja i lažne predstave.

Savremene promene su ogroman, nezadrživi nosilac progresa kojima se moraju prilagođavati svi. Čak i konzervatine zapadne države koje su do sada pronalazile puteva, da taj proces uspore i da što više izvuku za sebe dok mogu.

Savremene promene- temelji ukupnog civilizacijskog razvoja

Najnovije promene u razvoju industrijskog i postindustrijskog društva široko nastupaju svuda u svetu, a ne samo u tržišnim privredama visoko razvijenih zemalja zapada. Mnoge srednje razvijene zemlje, zemlje u razvoju koje u u zakasnelom stanju izbora altnernativa i puta, na razne načine pokušavaju da se uključe u ove savremene promene.

Iako je je epoha industrijske sile i dominacije iza nas, još nisu definisani putevi preobražaja čovečanstva.Zato brojne rasprave upućuju na svetske tranzicione procese kao dve strane medalje- jer i kapitalizam i socijalizam pripadaju ekonomskoj istoriji. Tako da ne postoji univerzalna tranzicija postsoc i drugih zemalja.Analiza ekonomskih tokova savremenih svetskih privrednih organizacija/institucija je polazište u analizama revolucionarnih strukturnih promena, kao promena tranzicionog karaktera ka zemljama tržišne ekonomije.

10

Tako da danas najvažnije svetske procese u privredi čine dve sintetičke tendencije i aktivnosti: globalizacija/tranzicija.

Kad je naša zemlja prolazila probleme 90-tih, svet je ulazio u novi ciklus tehničko-tehnološkog razvoja, u čijoj se osnovi nalazi globalizacija, informatičke i druge epohalne promene savremene industrijske proizvodnje.Na svakih nekoliko 100-tina godina se desi na zapadu transformacija. U par decenija se tada društvo preuređuje- menja se pogled na svet, osnovne vrednosti, društvenu i političku strukturu. Upravo mi sada živimo u jednoj takvo transformaciji.

5.2 Epohalne promene – osnova transformacije i razvoja

Savremenu petu veliku naučno-tehničku revoluciju karakteriše obilje promena koje iz temelja menjaju materijalne, ekonomske.. i druge osnove društva i država. Šesta revolucija biće dalje usavršavanje četvrte i pete. U naučnom i tehničkom smislu dominiraju sledeća glavna područja promena:

1. Kompjuterska i informaciona revolucija koje su ostavile jak pečat na sfere proizvodnog i društvenog života. Tome je još doprineo i internet, baze podataka, reklame - savremene primene ekonomije.

2. Mikroelektronska tehnologija- promene u mašinskom kompleksu, automatizovanoj i robotizovanoj proizvodnji... mikročipovi- čija je funkcija neograničena.

3. Usavršavanje i ušteda materijala i energije i stvaranje veštačkih sirovina. Dematerijalizacija naušrb neobnovljivih sirovina.

4.Usavršavanje i ušteda postojaćih izvora energije i naučna projekcija novih. Nuklearne elektrane ustupaju mesto energiji sunca, vetra, plime i oseke.

5. Primena veštačke intligencije, genetički inžinjering, biotehnološki postupci u proizvodnj/preradi/čuvanju hrane.

6. Rešenja ekološkog karaktera.

Razvoj znanja i nauke

Razvoj nauke i njegova proizvodna primena, postaju okosnica čovekove emancipacije.Znanje postaje preduslov revolucionisanja privrednih, ekonomskih, finansijskih, tržišnih, mikro i markoekonomskih promena. Znanje strateški menja upravljačku funkciju zbog zakonitih procesa promene karaktera kapitala, njegove svojinske funkcije i usavršavanja menadžerske funkcije.Znanje je kompjuterizaciju pripreme proizvodnje dovelo do najvišeg stupnja kvaliteta, sigurnosti, ekonomičnosti, optimalnosti.

Ove promene su premašile očekivanja i najvećih optimista/futurista.U osnovi znanja leži nauka koja proizvodi nova saznanja i to stečeno iskustvo pretvara u novu kreativnu sposobnost proizvođača i snagu progresa. Nauka se afirmiše kao direktna proizvodna snaga, koheziona sila procesa proizvodnje i njena aktivna razvojna potencija.U funkciji osnovne proizvodne snage nauka se pojavljuje kao naučna proizvodnja i tehnološka primena naučnih dostugnuća i projekata- tj. ekonomska opravdanost njene tehnološke primenjivosti. Otuda je savremeni rast naučnog saznanja/instraživanja iskazan kao dalji razvoj njenih vodećih grana, njene organizacije, tehničke opremljenosti i upravljanja.

Nauka i znanje u funkciji razvojaNauka i znanje u funkiji razvoja manifestuju se i u sledećim najuticajnijim obličjima.

1.Odnos između nauke i nove tehnologije doživljava bitne izmene. U savemenim uslovima nauka postaje neposredna proizvodna snaga, integralni činilac procesa proizvodnje i time aktivni razvojni faktor. Na sadašnjem stepenu razvoja modernih tehničkih, proizvodnih i drugih procesa nauka je jedna od sfera društvene reprodukcije koja se najbrže razvija. Razvoj automatizacije sa kompijuterskom mašinom i svim novim sredstvima za proizvodnju stvara fenomen intelektualizacije rada- moderna tehnologija u savremenom proizvodnom procesu ima potrebu za visokoobrazovanim

11

radnikom. To je bio jedan od osnovnih uzroka što su sve države pokazale interes za naučnoistraživački rad i za viši nivo obrazovanja. Veliki porast rezultata naučne proizvodnje ima za karakteristiku porast količine i složenosti naučnih informacija, došli smo u doba kada na svakih petnaestak godina se udvostručuje obin naučnih informacija. Zbog toga dolazi se do veze između nauke i tehnike koja prerasta u dijalektičko jedinstvo, gde se javlja međuuticaj na principu povratne sprege.

2. Međuzavisnost nauke i tehnike u svojom zavisno-nezavisnom razvoju trajno je prisutna. Od industrijske revolucija pa nadalje naučna istraživanja uvek su bilaa značajan predmet tehnološkog, privrednog i društvenog razvoja. Tako dolazimo do informacije da preko 90% realnog porasta produktivnosti rada se obezbeđuje na račun realizacije dostignuća naučno tehničkog progresa. Brz tempo razvoja novih proizvodnih procesa/proizvoda jedan je od najkomplikovanijih mehanizma sa kojima se susreću oblici globalizacije proizvodnje. Otuda je ocena efikasnost nauke dobila važno mesto - ekonomska opravdanost njihove praktične proizvodne primene . Globalni procesi takođe u proizvodnji i potrošnji susreću se sa nizom političkih i drugih kriterijuma koji postaju odlučujući.

3. Nauka i njena primena zasnovana na znanju preobratili su sve sfere života. Vidno je pomerena gornja gornja granica života. Trajanje ljudskog veka i uslovi života/ishrane će uticati i na ekonomije zemalja. Tako poslednjih godina penzioni fondovi dobijaju na značenju, usavršava se njihova dokapitalizacija, načini upravljanaj ovim fondovima, njihova finansijska snaga.Penzioni fondovi njihovo upravljanje i strategija uvećanja uz pravilnu ekonomsku upotrebu, zasnovanu na politici dokapitalizacije i lokvidnosti, postaće izuzetno značajni u sintezi odnosa korisnici-upravljači-javni interes. Zemlje postsocijalističke tranzicije će se tek susreti sa ovim problemom i drugim pitanjima transformacije.

4. Napredak nauke i znanja, ne samo automatizacije otvorile su u savremenim uslovima probleme ekologije.

Proizvodna primena rezultata nauke i naučno-istraživačkog rada

Od sedamdesetih godina XX veka celokupna tehnologija se menja za period kraći od deset godina, takav tempo se zadržavo i do dan danas. Ove promene se dešavaju u ključnim granama : energetika, elektronika, automatizacija...Da bi se to postiglo, mora da se radi ogromnim tehnološkim i ekonomskim studijama. Međutim za sve ovo su potrebni veliki finansijski izdaci i brojni stručni kadar.

Proizvodna primena rezutata nauke i naučnoistraživačkog rada upućuje na ekonomski odnos, u kome sredstva uložena u naučni rad trebaju da donesu adekvatne ekonomske rezultate. Međutim to je tako samo do izvesnog stepena, jer u naučnom doprinosu najvažniji cilj je ekonomska opravdanost.Razvoj tehnologije i stanje u oblasti naučnoistraživačkog rada su dva međusobno zavisna i specifična zadatka u funkciji proizvodne vrednosti.Tehničko-tehnološka istraživanja izražavaju se najčešće u vidu nekog naučnog otkrića, tehničke inovacije, dok je samo jedan deo po kriterijumu ekonomije primenljiv u sferi sredstava za proizvodnju. Kritična tačka finansijskog efekta je i cena primene rezultata, a ne samo troškovi istraživanja.Tehnološka primena rezultata naučne proizvodnje ima svoju ekonomsku opravdanost ako plati cenu istraživačkih poduhvata/naučnog rada i cenu tehnološke aplikacije nauke.

Svaki patent, licenca, otkriće, tehnološka inovacija mora biti sagledana i analizirana sa aspekta ekonomske efikasnosti proizvodnje i ekonomije kojim se rešava i odnos prema moralnom rabaćenju.

Prisutnost stalnog uvećana udela troškova za naučnu proizvodnju inovacija, inicira napore za izvozom tehnologije - transferom tehnologije i pokušajem monopolističkog ponašanja vlasnika tih kompanija. Pored ovih postoje i drugi razlozi kupovine znanja i tehnologije i prenošenje proizvedene tehnike/tehnologije iz jedne zemlje u drugu. Transfer savremene tehnike/tehnlogije inkorporira i :

1. naučna saznanja u najširem smislu reči2.tehničko-tehnološke osnove priozvodnih sistema : patent, licenca...3.rezultate naučne organizacije rada i upravljanja, marketinga i poslovanja...

12

Postoje razne forme i načini kako se ostvaruje i pod kojim uslovima proces transfera. Sve vrste transfera ostvaruju se :1.kupoprodajnim odnosom ; 2. kreditiranjem, donacijom ili drugom povlasticom ; 3.zajedničkim ulaganjem

domaćih i inostranih partnera.

Transferi naučnog znanja/tehnike/tehnologije imaju šira dejstva po proizvodnju i ekonomske odnose :

1. Možemo da kažemo da transfer savremene tehnologije podrazumeva transfer znanja. Jer se uvozi tehnika, tehnologija,organizacija rada, sisitem rukovođenja, obrazovna struktura, nivo obrazovanja - cela tehnološka celina.Na međunarodnom tržištu tehnike/tehnologje su najprisutnije visokorazvijene zemlje, međutim poslednjih godina nezaobilazne su Rusija, Kina, Indija između kojih se ostvaruje najveći deo transfera.Transfer savremene tehnike/tehnologje u ekonomski ravnopravnijim uslovima može da bude jaka poluga smanjenja jaza razvijenih/nerazvijenih. Ali takođe i rezultat ovakvog transfera može da produbi taj jaz.U oblasti zajedničkih ulaganja najefikasniji rezltati su postignuti u slučajevima kada su usaglašeni domaći interesi i interesi ino partnera.Transfer ino tehnike/tehnologije ne obezbeđuje u svim uslovima ubrzani razvoj i rast. Zemlje post soc moraju da imaju u vidu da uvoz tehnike/tehnologije/naučnog znanja treba da se ostvaruje po dugoročnom konceptu razvoja. Jer pojedini elementi tehnološkog sistema, ma koliko savremeni, ne mogu da se uklope u postojeću proizvodnu strukturu. Time u praksi može da se umanji efikasnost i uspori razvoj. Istovremeno je neophodna obrazovna strukura radnika neophodnih za postizanje optimalnih rezltata.

2.Svetsko tržište podstaknuto monopolima koji drže znanje, nameću kriterijume za davanje tehnologije zamljama u razvoju. Javljaju se različita međunarodna robno-novčana prebijanja, razni povoljni krediti... Iz tih tokova kapitala javlja se interes za stalnim inoviranjem tehnike/tehnologije kao proizvodne osnove rada koje će kupovati zemlje u razvoju uz pomoć svetskih (MMF) i regionalnih bankovnih integracija.

5.3 Savremene promene svojinske struktureSavremene tehnologije najavljaju radikalne promene suštine ekonimskih i drugih uloga svojinske strukture, kapitala, korporacija. Tako da svojinski odnosi i njihov značaj trpe velike promene.

Sa jedne strane , širi se uticaj znanja (informativnog, ekonomskog, finansijskog...) uz tendenciju premene karaktera pravnog nosioca svojine. Sve su prisutniji penzijski fondovi i osiguravajuća društva u svojinskom prestruktuiranju.

Pozicija kapital-funkcije ulazi u novu revolucionarnu fazu kvaliteta. Takmičarska prednost i poslovni uspeh ne zavisi više isključivo od veličine i jačine kompanije, već se sve više tiče na strategiji biti brži, kvalitetniji, tačniji. Biti iznad proseka je neophodno, jer biti prosek u XXI veku znači zaostajanje/nestajanje.

Kapital svojina kao društveni odnos, stanje, tendencija inkorporira u sebe i druge oblike svojine kao znanje, sposobnost, inovativnost.Tako XXI vek postaje vek širenja i dominacije zajedničke svojine, u kojoj ravnopravnu poziciju odnosa/uticaja imaju pripadanje/posedovanje/prisvajanje/korišćenje i drugi univerzalni oblici kreativne integracije ljudske stvaralačke funkcije i faktora proizvodnje kao jedinstvene potencije stvaranja i korišćenja bogatstva.

Zajednička svojina insistira na jedinstvenoj ekonomsoj rezultanti pravne svojine, kreativnosti ljudskog faktora i upotrebe, i korišćenja stvorenih rezultata.Institut svojine/svojinskih odnosa se utapa u kapital-svojinu, razdvajajući vlasništvo koje je sve više kolektivno i nevidljivo(svojina penzionih fondova nad većinskim paketom akcija neke korporacije), od međuzavisnog stanja, sa svojom realnom egzistencijom u jedinstvu kreativnom/stvaralačkom funkcijom proizvođača.

Tranzicioni procesi ove vrste stvorili dileme o strategiji privatizacije u post.soc. državama. Stižu brojni prigovori šok terapiji, jer sa druge strane gde je inaša zemlja , postoji već podruštvljena svojina kojoj je u skaldu sa savemenim svojinskim tendecijama, pa je tako dovoljna samo afirmacija menadžera i nova upravljačka funkcija.

Jačanje privatne svojine nad kapitalom udaljuje nas od preovlađujućih savremenih svojinskih sisitema, i vodi nas u ekonomsku neefikasnost i monopole.

13

Čak i MNK idi ka strategiji koja daje prednost svojim filijalama, zbog zadovoljenja proizvodnje i usluga u svakoj pojedinoj zemlji, što menja karakter svojine.

6. Multinacionalne kompanije

6.1 Put ka savremenosti

Multinacionalne kompanije iz prošlog veka doživele su svoju punu modernizaciju, ne samo sa aspekta svojih osnovnih oblika organizovanja, već i istaknute uloge zemalja u kojima su njihove filijale....

6.2 Multinacionalne kompanije – ekonomska, trgovinska i finansijska moć

Sa obzirom na stalno usavršavnaje svetskih tokova ekonomije, multinacionalne kompanije su postale bezdržavne kompanije. U njima je sintetizovano dosta toga što njih čini snažnim i nezamenljivim : visokosofisticirani i složeni uticaji ; snaga kapitala; mogućnost talenata zaposelnih u njima ; tehnološko-tehnička domincija proizvodnje i usluga; standardizacija i kvalitet proizvoda ; bogatstvo svih svojih resursa....

Pokušaji definicije

-Multunacionalne kompanije su ekonomski oblici organizovanja koji imaju svoje proizvodne/poslovne jedinice (fabrike, pogone, rudnike) u više zemalja, a čiji deo kapitala potiče iz tih zemalja.

-Ministarstvo trgovine SAD - MNK su organizacije koje se sastoje od preduzeća koja su integralni deo domaće privrede i od filijala u inostranstvu ma u kojoj pravnoj formi. Uslov je da su filijale u vlasništvu američkih građana.

-Đurica Aćin- MNK je ostvarivanje odnosa koji se stvara proizvodnim investiranjem preduzeća iz jedne zemlje u drugu zemlju, pri čemu novo preduzeće ostaje pod kontrolom matičnog preduzeća. Ti odnosi su splet interesa: matičnog preduzeća ; filijale ; zemlje koja je izvezla kapita ; zemlje koja je uvezla kapital.

-Ekonomski rečnik- MNK su preduzeća koja svoju poslovnu aktivnost obavljaju u više zemalja. Centrala tj.- matična firma se nalazi u jednoj zemlji, a u više drugih zemalja njihove filijale koje su potpuno/dominantno pod kontrolom centrale.

Definicija mora da uključi sledeće elemente : 1. Da je reč o krupnoj EK organizaciji ; 2. Da ona obavlja deo svojih delatnosti u drugim zemljama ; 3. Da ona u tu svrhu ima svoje ogranke u druge zemlje ; 4. Njena centralna uprava mora da bude u ruke građana zemlje izvoznice kapitala ; 5. Da struktura vlasništva može ali ne mora da ima mnogonacionalni karakter.

-Ekonomska definicija- naglašava veličinu, geografsku rasprostranjenost, i strani sadržaj. -Organizaciona definicija- uzima u obzir obim i rasprostranjenost MNK.-Motivaciona definicija- naglaašva filozofiju i motivaciju u odnosu na multinacionalnost.

Modernost ovih kompanija ima svoje nove sadržaje. Razmere ovog oblika korporacijskog organizovanja u svetskim tokovima su razvojno nekontrolisane. Sa preovlađujućim osobenostima: 1. Modernom tehnologijim koja se drži u interesu kompanije; 2.angažovanje enormnog kapitala, koji je veći i od BDP prosečnih država; 3. Savremenim načinom upravljanja i modernog menadžmenta.

Nastanak i razvoj

Početkom XX veka MNK su bile uglavnom evropskog porekla, posle WWII primat su preuzele američke MNK, naročito posle 60-tih. MNK su jedan od dominantnih oblika američkog prisustva u inostranstvu. Kao izraz kapitala javljaju se i u post.soccijalističkim državama – Rusija, Kina, Indija.

-Teorijska misao, najvažniji činioci nastanka MNK : 1. Koncentracija i centralizacija kapitala ; 2. Sve veća tehnička i društvena podela rada; 3.razvoj proizvodnih snaga;

14

4. Sve savremeniji naučno tehnološki razvoj ; 5. Tehnički napredak u transportu, komunikacijama i informatičkoj tehnologiji ; 6. Efikasnost tržišnih zakona ; 7. neravnomeran tempo i stepen privrednog razvoja u svetu.

-Aćin- nastanak MNK se vezuje za procese transnacionalizacije preduzeća u svetskoj privedi/trgovini. Tu se uočavaju nekoliko razvojnih faza:

1. Početak transnacionalizacije kapitala događa se tokom druge polovine XIX veka, kada je visina kamatne stope bila osnovni motiv za kretanje kapitala. Početna faza razvoja ne uključuje osnivnje kapitala u inostranstvu, sem nekih trgovačkih preduzeća.

2. Faza transnacionalizacije kapitala u obliku izvoza kapitala, ulaganja u inostranstvu. Ovu fazu karakteriše izvoz roba i usluga. Prvo se otvaraju jedinice u inostranstvu za protežiranje prodaje. Ovde porodična preduzeća kao osnovne nosioce izvoza kapitala, i uvoza hrane i sirovina zamenjuju nacionalne korporacije.

3.Faza dominacije neposrednih ulaganja u inostranstvu. Neposredna ulaganja su dominantna i osnovni su vid seljanja kapitala u inostranstvo. Preduzeća otvaraju svoje filijale u mnogim zemljama odakle koriste sirovine i poljoprivedne proizvode.

4. Faza opadanja dominacije neposrednih ulaganja i jačanje uloge zajendničkih ulaganja. Karakteriše proces dekolonizacije mnogih zemlja i preusmeravanje privrede na supstituciju uvoza. Kao nosioci ulaganja se javljaju MNK, putem zajedničkih ulaganja sa domaćim proizvodno-poslovnim subjektima u zemljama uvoznicama.

5. Faza celovite transnacionalizacije proizvodnje, koja se sve više zasniva na tehnološkim vrednostima. MNK maksimalno smanjuju troškove proizvodnje po jedinici proizvoda. Predmet transnacionalizacije kapitala su industrijski projekti koji u zemljama u razvoju koriste jeftinu radnu snagu.

Danas MNK bitno utiču na pravce, strukturu, obim odvijanja međunarodne trgovine, a njihovi interesi i značaj prevazilaze nacionalne okvire. Pa svojim delanjem podstiču proces globalizacije međunarodnih ekonomskih odnosa.U tom odnosu snaženja menja se i njihova uloga, njihov doprinos u mnogim međunarodnim odsnosima, sve do organizovnja državnih udara – Čile. MNK mogu da budu neposredni izvršilac raznih poslova u oblasti politike i njene dominacije od interesa za zemlje porekla centrale.

MNK se u osnovi bave sa aspetka interesa cele kompanije, raznim formama/ utvrđenim vrstama/strukturom proizvodnje , prodajom svojih i drugih proizvoda, sa smislom da investiraju po svojim smislenim kriterijumima i metodama.

6.3 Savremeni oblici internacionalnih kretanja kapitala

Svetski tokovi kapitala i multinacionalne kompanije su budućnost savremenih ekonomskih potencija. Radi se o ekonomskim tokvima u kojima se ispunjavaju razne funkcije samorazvoja kapitala. To je nezaustavljiv mehanizam krupne robne proizvodnje i savremenog svetskog tržišta. U savremenoj ekonomskoj reprodukciji MNK su nezamenljiv faktor, njihova tržišna efikasnost (koja je i njihova pojedninačna budućnost), je dvojaka i obuhvata:

1. Njihovu motivaciju i rezultate u međunarodnim razmerama2. Njihovu realnu sudbinu u pojavnim oblicima svih delatnih činilaca kapitala na svetskim tokovima.

Promene u doktrini i pojavnim oblicima funkcionisanja svake MNK, dolaze sa evolucijom internacionalizacije kapitala. One su segment produkcije zemalja gde se nalaze filijale, ali su ipak ekonomski uspeh cele kompanije, čije se razvijanje i funkcionisanje prilagođava tendencijama na svetskom tržištu.Danas svetska scena je preplavljena dubokim promenama, kojima je ostala zajednička nit – kapital u funkciji i njegova tržišna funkcija. Struktura proizvoda menja svoj sadržaj i vrstu promene, dok tržište i potražnja svode tu različitost na uspešnost. Internacionalizacija kapitala ima svoje poslovno finansijske, kreditne i investiciono logičke puteve u kojima se kreću MNK.

U svojoj punoj mogućnosti sila kapitala je ojačala transnacionalnost multinacionalnih kompanija na uštrb posebnih interesa nacionalnih ekonomija. Internacionalizacija kapitala nametnula je ovim kompanijama globalni identitet, poslovnu filozofiju, investicione ciljeve, dalji smisao razvoja i ponašanja. One u savremenim uslovima mogu da posluju bilo gde u svetu. Takođe sve je više i ovih kompanija iz sveta postsocijalizma.

15

Naspram ekonomske suverenosti država iz koje potiču MNK, sve se više razvija dualitet sa novom snagom, samostalnošću kapitala, poslovne politike i razvoja ovih kompanija.

6.4 Finansijska internacionalizacija i multinacionalne kompanije

Multinacionalne kompanije spadaju u one kompanije koje imaju velikog uticaja na kretanja u svetskim finansijskim tokovima, i raspolažu respektibilnim nivoom svetske akumulacije. MNK kontrolišu najveći deo direktnih investicija u internacionalnim razmerama.

Finansijska internacionalizacija je kretanje finansijskog kapitala. To je složen proces povezivanja raznih oblika i subjekata finansijskih tokova (preduzeće, banke) čime se stvaraju oblici specifičnog tržišta.

Savremeni sadržaji ove sfere tržišnih odnosa predstavljaju oblik integracije nacionalnih ekonomija u globalne tokove.Finansijska internacionalizacija prevazilazi nacionalne i regionalne granice. U njenom okviru postoje pravila i standardi konkurentskog ponašanja i učešća brojnih subjekta.

U sadašnjim i budućim uslovima finansijske internacionalizacije prisutna su i mnoga civilizacijska otuđivanja.Tajne novca i internacionalnim razmerama se ostvaruju posredstvom međunarodnih finanijskih institucija.Sila finansijske internacionalizacije doprinosi datoj egzistenciji monetarističke ekonomske stvarnosti. Ta stvarnost donosi novu snagu mega kapitala, koji sa sobom nosi i proces nove organizacije i širenja MNK. Ovim postaje jasno da ove tendencije ne mogu da zaobuđu nacionalne ekonomije. Ali se onda postalja pitanje zašto se naša zemlja sve više udaljuje od ovih tokova kapitala?Mi internacionalizaciju kapitala koristimo samo da se sve više zadužujemo. Jačanje položaja Srbije u globalnim tokovoma nećemo dobiti preko međunarodnih ekonomskih i monternih institucija, kao ni preko EU, to možemo da učinimo samo jačanjem naše privrede, industrije, kapitala, ekonomije kako bi smo bili konkurentiji i jači.

Savremeni tokovi vladavine finansijskog kapitala nose sa sobom finansijsku integraciju onog dela kapitala koji treba da bude deo novih investicija. To je plodno tlo za pojavu raznih oblika dominacije i pritisaka. Taj geopolitočki diskurs može da ruši sve brane i da otvara prostor za globalne investitore, sa raznim izvorima kapitala i željom da ga odmah uvećaju.Neophodne promene koje teže poboljšanju pozicije Srbije, traže urgentnu, stratešku i radikalnu promenu u sferi odnosa prema internacionalizaciji finansijskog kapitala.

8. Država u funkciji kapitala, samorazvoj kapitala i savremeno tržište

16

Država se nije uvukla u poslove globalnih tokova, ona je ostvarila sopstvenu evoluciju i postala temelj pojavnih oblika savremenog kapitala.Ne postoje činjenice o gigantskom obliku kapitala bez kreiranja realnosti koju uređuje država u okviru projektovanja ekonomskog sistema i ekonomske politike. Danas je država u ulozi regionalnog i i međunaronog krvotoka ekonomije.Država je uveliko prisutna u svim ekonomskim eferama kapitala u međunarodnim razmerama, i ona je aktivni segment prostora i međuprostora regionalnog i svetskog kapitala.Tako Haris i Godvin govore o smrti ekonomije ako država oslabi, dok Fukojama predlaže jačanje države novim intitucijama.Učešće u odgovarajuće nadnacionalne državnosti je garant učešća svake države u sprovođenju aktuelne globalne državne institucionalizacije njenog karaktera i sistema ( EU- svetsko usmerenje finansijskog kapitala).Postoje teoretičari kao Hajek koji govore o vezi između totalizma i moderne države i da se moraju radikalno smanjiti ekonomske i druge funkcije države.

8.1 Kapaciteti i dileme u izgradnji državnih ekonomskih funkcija

Savremena država razvila je svoju ekonomsku ulogu do razmera da postaje nerazdvojni deo progresivnih potencijala kapitala. Ta uloga i njeni razni oblici i funkcije se razlikuju od države do države.Država se afirmiše kao bitan faktor u ekonomskim poslovima društva, promene koje su se dogodile u društvu nisu izazvane ni ekonomskim ni političkim teorijama, već su došle kao objektivni tok i istorijska neminovnost.Država je tako doživela evoluciju svoje uloge u jedinstvu sa preovlađajućim snagama i ključnim silama njenog postojanja.Odbačena je ideja da budući progres i ostvarivanje optimalnih perspektiva razvoja se moraju zasnivati na slabljnju države u ekonomskim poslovima.

U osnovi je povećanje njene efikasnosti, i usavršavanje i razvijanje novog prisustva u pojedinim sferama reprodukcije:

1. Na ekonomskoj sceni osim kompetiticije država, radi se na novim načinima preraspodele dohotka, način podsticanja mobilnosti kapitala i usmeravanja investicija. Nove funkcije u povećanju potencije privrede uvažavajući i tendencije internacionalizacije kapitala. Sve je veća uloga države u funkciji ostvarivanja globalnih proporcija , da bi ekonomske sile blagim povećanjem rešile protivurečnosti u reprodukciji. Primer. smanjenje državne potrošnje da bi se uvećala lična potrošnja.

2. Kenjz je razvio stanovišta o ekonomskim funkcijama države, čija su opredeljenja dobra i van perioda svetskih kriza.Gde država mora da ima vodeći uticaj delimično preko svog poreska sistema, delimično preko kamatne stope... Gde se snažnom socijalizacijom investiranja obezbeđuje skoro puna zaposlenost.

3. Praksa uređivanja tokova potrošnje nasuprot izraženoj potrebi za intenzivne duštvene akumulacije.Ekonomski sistem društveno usmerava domaći proizvod (maksimalnu realnu vrednost koju jedna zemlja može da potroši) na 4 komponente : 1. potrošnja ;2. državni izdaci; 3.investicije; 4.neto izvoz . Mesto države u oblasti usmeravanja je presudno.Kod potrošnje država kontroliše parametar socijalnih kretanja : 1.visinu cena artikla životnih standrada ; 2.visinu parametara povećanja plata ; 3. visinu i mogućnosti povećanja penzija.Država postaje najbitiniji fktor socijalno ekonomskih pretpostavki života svojih građana.

4. Država ima odgovornost da vodi takvu politiku koja koja će usmeriti društvenu akumulaciju i uskladiti i razvoj privrede i socijalno održiv sistem ekonomskih odnosa.

5.Država mora da ima odgovornost za naturalne aspekte reprodukcije, koji kao naturalni uslov ne mogu da budu predmet spoljne razmene ili mogu ograničeno – energetski sistem , magistralni saobraćaj. Država ne mora obavezno da bude neposredni preduzetnik u ovim poslovima, ali mora da bude faktor njihovog naturalnog razvoja.

6.Država mora da se uključi u proces proširene reprodukcije i da ima adekvatnu ulugu u zaposlenosti, kao najopštiji regulator reprodukcije. Država mora učestvovati u rešavanju ekonomsko socijalne optimalne zaposlenosti.

17

7.Delikatna je uloga države u sferi ekonomskih poslova čija se uspešnost ceni inflacijom. Inflacija je mera kvaliteta ekonomskih funkcija. Uticanjen na cene državnog sektora privrede (javni sektor) , država utiče na inflacione tokove. Tako više cene energetskog sektora su direktni izvori ekonomske nestabilnosti i inflacionih tokova.

8.Sve se više afirmišu ekonomske funkcije države u spoljno ekonomskoj sferi. Te funkcije postoje na nacionalnom nivou kao neotuđive, i kao otuđive na regionalnom i međunarodnom nivou. Država postaje garant i učesnik međunarodnih ekonomskih tokova.

8.2 Savremene podele ekonomskih funkcije

Fukujama – problem u razumevanju državnosti se javlja jer reč moć/snaga se upotrebljava za označavanje i opsega državnih aktivnosti i opsega državnog kapaciteta i moći.Iako je država samo instrument , ne treba se podceniti značaj raznih njenih funkcija. Teoretičari govore da država sama po sebi nije ni dobra ni loša, već su njene funkcije evolutivnog karaktera po strukturi i sadržaju. Kod države presudni su tri kriterijuma : 1.delokrug njenih funkcija ; 2. Način ostvarivanja; 3. Kvalitet institucinalnih kapaciteta države.

Izveštaj o svetskom razvoju Svetske banke, izvršio je podele aktuelnih funkcija države, koje su istakle 3 grupe zemalja:

1. Minimalne f-je države- u koje spada delokrug : pružanja osnovnih javnih dobra; odbrana, red i zakon; svojninska prava; makroekonomski menadžment; javno zdravstvo; pomaganje siromašnim; podsticanje jednakosti.

2. Srednje f-je države- u koje spada delokrug : obrazovanje i čovekova sredina; regulisanje monopola ; suočavanje sa spoljnim uticajem; osiguranje ; socijalno osiguranje.

3. Aktivističke f-ja države- industrijska politika; redistribucija bogatstva.

Rasprava o kvalitetu osvarivanja funkcija, i potrebi smanjivanja državnih funkcija u ekonomiji stalno traje. Tu preovlađuje interes svake temlje posebno.

Stiglic je rekao da postoje 4 realne okolnosti kojima se pripisuje stepen efekta mnogih državnih programa :1. Posledice svih državnih mera su složene i teško predvidljive2. Država ne može da u potpunosti kontroliše te posledice3. Oni koji formulišu zakone imaju samo ograničenu kontrolu nad sprovođenjem državnih programa4. Političari mogu da deluju u korist određenih privatnih interesa

Kod većine država ona je zadžala dominantno mesto u sferi uređenja finansija, prisutna je dosta u sferi kreiranja finansijskih instrumenata (novac,HOV), vodi globalnu monetarnu politiku, .Država se javlja i kao presudni činilac reformi ekonomije zemalja u razvoju. Država je posebno u nerazvijenim zemljima preuzela putem poslova budžetske politike- javne finansije, utiče na odnose na finansijskom tržištu, vodi privatizaciju, kao i kreditno-monetarnu politiku i spoljno-ekonomske poslove - tj funkciju koja obećava razrešenje ekonomskih problema i progres.

8.3 Javne finansije i javna potrošnja- ekonomska efikasnost, moć , i potencije stabilnosti i razvoja

Šta su javne finansijeIstorijski tok razvoja javnih finansija usko je vezan za ulogu države i državnog intervencionizma u reprodukcionim tokovima. Delatnosti i funkcije države u ekonomiji šire se povećanjem značaja javnog sektora i javnih dobara. Ove funkcije države su sve više izražene u onim sferama reprodukcije gde tržište nije u stanju da obezbedi optimalno funkcionisanje. Stalno širenje javnog sektora zahteva značajnu javnu potrošnju, što do krajnjih mera zaoštrava značaj i ulogu javnih finansija.

Podela javnih dobra

18

Čista javna dobra su državne delatnosti u oblastima u kojima je isključena konkurencija, a od čijeg efikasnog i kvalitetnog funkcionisanja zavisi kvalitet rada i života u jednoj državi. Tu spadaju : 1. oružana sila; 2. zaštita sloboda i prava građana, njihove imovine; 3. delatnost države uz moguće prisustvo drugih subjekata u oblastima specijalne sfere sigurnosti građana –PIO, ZO,.. ; 4. Državne funkcije u slučajevima vandrednih situacija ; 5. Brojni oblici državne administracije za obavljanje raznih poslova.Nečista javna dobra- delatnosti koje se mogu delimično ili u celinu ponuditi tržištu. To su : saobraćajnice, obrazovanje, zdravstvena zaštita, privatni penzioni fondovi, dečiji vrtići.Mešovita dobra- protivpožarna zaštita, ribolovstvo.Meritorna javna dobra- Intervencija države koja donosi odluke kojima se koriguju iskrivljene preferencije potrošača. Primer- obavezna upotreba sigurnosnih pojasa, obavezno osnovno obrazovanje, zabrana korišćenja droge, alkohola.

Pojmovno određenje javnih finansija

Dejvid Hajmna- javne finansije su oblast ekonomije koja proučava delatnost države i alternativne načine finansiranja državnih izdataka.

Masgrejv- javne finansije su niz problema vezanih za pitanja prihoda i rashoda države.Javne finansije se posebno bave ubiranjem i trošenjem novca od poreza i drugih izvora prihoda , koje država troši na raznim nivoima javne uprave, uključujuči i lokalni.

Drugi predlozi :1. Javne finansije se bave prikupljanjem, programiranjem i sprovođenjem ekonomije , polazeći od usmeravajuće

politike, naučne/stručne opravdanosti, i šireg javnog interesa, kojim se finansira javni sektor i položaj javnih službi, klasičnih državnih organa i institucija, kao i drugih korisnika javnih prihoda.

2. Javne finansije su niz teorijskih opservacija posmatrane kao ekonomija javnih prihoda, trezora i javnih rashoda . U pojmovno određenje javnih finansija se uvodi i javni sekor,tj. Deo društvene proizvodnje roba i usluga koji je pod državnom svojinom i regulativom.

3. Javne finansije su posredan opredeljujući činilac javnih tokova, stabilnosti i razvoja.4. Javne finansije osim finansiranja javnih dobara pokazuje i drugu sferu koja je vezana za finansiranje privrednih

resursa, posredstvom državnih i paradržavnih funkcija.Izgradnja novih privrednih kapacitete i otklanjanje uskih grla u privredi; transfer nove tehnologije iz inostranstva; društveno-ekonomske, naučno-obrazovne, kulturno-prosvetne, socijalno zdravstvene infrastrukture; zaštita čovekove životne sredine i radne okoline;

5. Prisustvo javnih finansija i ekonomskih funkcija države u ekonomiji postaje značajan predmet izučavanja makroekonomije. Tvorac ekonomske politike državnog intervencionizma i makroekonomske teorijeDžon Majnard Kejnz . Državna regulativa treba da osigura ekonomski rast, punu zaposlenosti i preraspodelu dohotka u intersu društva. Aktivna ekonomska politika podstiče investicije, stvara veću proizvodnju i podstiče zaposlenost.Problem je u povezanosti politike javnih rashoda i razvojne politike. Može da dođe do prevelikog opterećenja BDP za potrebe javne potrošnje a nauštrb njegovog angažovanja za druge potrebe. Tako da ako bude velika fiskalna presija BDP, može da se preterano iscrpi privreda i stanovništvo fiskalitetima i parafiskalitetima. Može doći do stagniranosti ili do usporenog privrednog rasta, opadanje štednje akulumacija investicija... pada životni standard... raste poreska utaja, šverc....

U savremenom kapitalizmu i sam karakter globalizacije zasniva se na izraženoj ekonomskoj ulozi države i međunarodnih paradžavnih institucija. Praksa javnih finansija pokazala je u svom toku sklonost prilagođavanja novonastalim i strateškim okolnostima, i usavršavanjem novih formi i oblika.

8.4 Javni prihodi- deo jedinstvene celine javnih finansija

Javni prihodi su prikupljanje sredstva namenjenih javnim finansijama. Prikupljaju se putem direktnih i indirektnih poreza i iz drugih izvora.Direktni porezi oporezuju različite oblike dohotka - plate, profite, rente, kamate.

19

Indirektni porezi su porezi na potrošnju – porez na promet robe i usluga, akcize, carine...

Sfera poreske strategije naziva se fiskalna politika ili fiskalni sektor. Suština fiskalnog sektora ekonomske politike je izbor optimalne strategije - optimizacija budžetske potrošnje u odnosu na nacionalni dohodak, i optimizaciju fiskalnog opterećenja u odnosu na fiskalni kapacitet.

Izvori javnih prihoda ostaju od važnog značaja jer uvećavaju imovinu države i predstavljaju materijalnu osnovu u obavljanju poslova iz oblasti javnih finansija. Porezi su najvažniji oblik javnih prihoda i oni su prinudno uzimanje novčanih sredstava, bez adekvatne protivusluge od poreskih rezidenata za finansiranje svojih aktivnosti i postizanj utvrđenih ciljeva.

Klasifikacije javnih prihoda:OECD- porez na dohodak; porez na dobit; porez na kapitalne dobitke.

U savemenim ekonomskim funkcijama države: porezi na imovinu, porez na dihodak fizičkih lica, porez na dobit preduzeća, porez na potrošnju (PDV i posebni porezi).

U sferi javnih prihoda su sastavni deo prikupljanja sredstva- takse; carine; doprinosi; samodoprinosi; javni zajam; naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa.

Za finansiranje državnih poslova ostali izvori- pokloni; legati; prihodi od koncesija; prihodi od emisija novca i HOV; prihodi od kamata za upotrebu državnih sredstava.

Poreska politika je deo ekonomske politike i materijalna osnova ostvarivnja ekonomskih funkcija države. Teoretičari razlikuju ciljeve oporezivanja od ciljeva poreske politike. Ciljevi i realizacija oporezivanja je obezbeđivanje sredstava za potrebe budžeta. To su u krajnjoj liniji fiskalni ciljevi oporezivanja.Postoju čvrsta veza između jačanja ekonomskih aktivnosti države sa evolucijom zadataka i funkcija poreza. Ovo je pratilo usavršavanje oblika oporezivanja i njihove funkcije.Porezi neposredno utiču na odnos ponude i tražnje jer neposredno utiču na visinu cene. Međutim ekonomski ciljevi poreza se ovom ulogom ne iscrpljuju.

Drugi ekonomski elemeni i ciljevi poreza su: -ujednačavanje uslova oporezivanja :-redistributivna funkcija poreza:-pravedno oporezivanje:-socijalna funkcija:

Savremeni ekonomski sistemi pokušavaju da stvore celokupan poreski sistem koji proizilazi iz određenih političkih ciljeva i odluka.Vrlo značajna funkcija poreskog sistema ispoljava se i kao realokacija privrednih resursa i redistribucija nacionalnog dohtoka što može da ima presudan uticaj na privredni rast i razvoj.

Ako je izražena funkcija poreskog sistema koja ima neposredan uticaj na preraspodelu dohotka između subjekta društvene reprodukcije, potrebna je precizna orijentacija mera ekonomske politke da bi porezi potpomogli relizaciju utvrđenih ekonomskih, socijalnih, spoljnotrgovinskih,društvenih i drugih ciljeva...

8.5 Javna potrošnja – javni izbor i javni domaćin

Prisustvo javnog izbora i ostvarivanje uloge javnog domaćina upućuju na relevantne osnovne pravce promena u sferi javne potrošnje i upravljnja javnim prihodima/rashodima , a time i nove progresivne uloge države u funkciji ekonomske/društvene stabilnosti i ubrzanja razvoja.

Glen Rajt- teorija javnog izbora - polazi od pretpostavke da će predstavnici u organizacijama javnog sektora imati potpuno različit program od programa onih koje predstavljaju. Tj da državni službenici podsećaju na bilo kod drugog ekonomskog učenika, time što žele da maksimizuju svoj lični interes.

20

Javni izbor - je jedan od značajnih aspekta ekonomije, koji uslovljava njen karakteri kvalitet. On opredeljuje niz aspekta upravljanja javnim finansijama i javnim sektorom u svim državama.Javni izbor nije samo alternativni izbor resursa javnih prihoda, već je i opredeljenje kako upotrebiti sredstva u okvirim javne potrošnje a da imaju najveći efekt. Javni izbor ne mora da bude uvek zasnovan na optimalnim rezultantama, ali na duži rok optimalni rezultati su mera sistema državnih odluka.Ovde se radi o brojnim pojavnim oblicima i kriterijumima: O ispoljavanju složenih ekonomskih intresa, i dominaciji brojnih faktora i značajnih integracija države u svakoj zemlji posebno. I to u ključnim sferama ekonomije, tržišta, akumulacije, bankarstva, oblika/sadrćaja interakcija domaćeg , regionalnog međunarodnog....

Državna politika u ekonomskoj funkciji ima karakter i javnog domaćina.Ovde nije problem samo pogrešna primena nekih projekcija i projekata. Nije ni osnovni gubitak u greškama, između pogrešno izabranim alternativama oporezivanja, akumulacije...Ključni problem je problem neekonomskog rasipničkog, destruktivnog ponašanja. Odsustvo osećanja i prakse za obavljanje državnih funkcija izražava kriterijume javnog domaćina.

Sinteza optimizacije niza mera države u savemenoj ekonomskoj funkciji pokazuje koliko su one kvalitetno sprovedene , idali doprinose opštedruštvenim ciljevima i koliko, da li su u funkciji dugoročnog postizanja nacionalog progresa.Domaćinski odnos se ogleda i u odsustvu rasipanja i neprihvatljivih ponašanja kao da je u pitnju tuđe. Nedomaćinsko poslovanje i ponašanje usložnjava probleme u oblastima državne organizacije u kojima se multiplikuje subjektivističko, a kvalitet se zasniva na preovlađujućim ponašanjima. – društvena preduzeća u Srbiji.

8.6 Nužnost promena ekonomske slike sveta i uloga javne potrošnje

Javna potrošnja u savremenim ekonomskim tokovima predstavlja jedno od najznačajnijih područja ekonomije i ekonomske politike. Javna potrošnja sintetizuje niz mogućnosti i pozicija. Takođe razotkriva poziciju porasta kapitala u reprodukcionima tokovima sa jedne strane, i pravca državnog usmerenja na ekspanziju ili egzistenciju drugih učesnika u trošenju nacionalnih mogućnosti.Javna potrošnja iskazuje društvenu funkciju države i ekonomske tokove prema kojima se usmerava kapital. Ona je mera koliko su ekonomske funkcije države prerasle u kočnicu ekonomije.

Na samom početku proučavanja javne potrošnje javljaju se problemi naučne, stručne i praktično-političke prirode:

1. Razni su oblici javne potrošnje, administrativno-državnih formi i puteva novca i troškova. Javna potrošnja širi svoje funkcije i delovnje van državnih i socijalnih funkcija, na područje tržišnih tokova i ekonomije. Time se značaj javne potrošnje i njen uticaj svodi delimično i na i na odnos javnih prihoda i javnih rashoda. Javna potrošnja se shvata kao upravljanje troškovima u odnosu na prihode, u budućim ambicijama države u naširem smislu reči.

2. Analiza tokvova ekonomije i javnih finansija pokazala je da ekspanzija javne potrošnje, od kada je krenula SEK 2008. Nameće duboke promene u ovoj sferi. Jer je organizacija javne potrošnje kao odloženo trošenje budućnosti doživilo veliki debakl, jer i izlazak iz krize najavljuje ponovnu recesiju najvećih svetskih ekonomija.

Javnoj potrošnji se prilazi kao savremenom fenomenu i i karakterističnom ekonomskom momentu reprodukcije, makroekonomije, i ekonomije uopšte.Veličina javne potrošnje i njeno učešće u BDP različita je od zemlje do zemlje. Evolucija zahvatanja za potrebe javne potrošnje iz BDP ima istorijsku dimenziju. Socijalne države koncentrišu u okviru javne potrošnje preko 50% BDP.Javna potrošnja uslovljena je visinom nacionalnog dohtka i strukturom njegove potrošnje.Danas je teško naći teorijske osnove nove koncepcije javne potrošnje ili ekonomske opravdanosti sadašnje.Teško je i uočiti relevantne pravce promena u sferi javne potrošnje i njene progresivne uloge u funkciji stabilnosti i ubrzanja razvoja.Na savremenoj sceni prisutna je prava bitka, tj ekonomska aktivnost oko zahvatanja BDP , gde ovladavaju elite moći. Zato se javlja dilema i pitanje: kako to daje javna potrošnja sve veća a da je socijalna piramida sve udaljenija od prakse socijalne države.

21

Period tranzicije ima posla sa nizom problema vezanim za javne funkcije, ekonomskom racionalnošću javnih izdataka, strukturom javnim prihoda, ulogom države u ostvarivanju javnih interesa.Javne nabavke- predstavljaju oblik kupovine potrebnih komponenti i sredstava koje nabavljaju sva državna i javna preduzeća u jednom vremenskom periodu. Ostvarivanje javnih nabavki je zakonski regulisano da bi se izbeglo neracionalno ponašanje, ostvarili kriterijumi svrsishodnosti/štednje, ostvarila kontrola kvaliteta i obima. Međutim na korupciju u ovom delu ode 1 milijarda, od 4 milijarde koliko se procenjuje ukupna vrednost javnih nabavki.Zemlje tranzicije susreću se sa nužnošću radikalnog reformskog preuređenja javnih finansija. To obuhvata traganje za konceptom javne potrošnje koji treba da ubrza izlazak iz sadašnje svetske ekonomske krize.

8.7 Savremeno građenje države u funkciji kapitala progresivnih intencijaFrensis Fukojama – građenje države je ojačavanje postojećih i stvaranje novih institucija. To je jedno od najvažnijih pitanja za svetsku zajednicu, jer slabe/propale države su izvor mnogih svetskih problema.Danas savremeni problemi se usložnjavaju na polju ekonomskih funkcija države i efikasnosti kapitala koju ona kontroliše ili državnim merama koje uslovljava. U međunarodnom kretanju kapitala stvari su dosta složenije, kao i problemi.Nezavisno od specifičnosti/posebnosti ekonomske prirode država, one se na međunarodnoj sceni ponašaju na razne načine, koji je uglavnom subjektivno-državni. Nasuprot međunarodnim tokovima kapitala za sada nadvlađuju interesi finansija i ekonomije koje imaju državno-nacionalno opredeljenje. Retko kada dominira regionalna komponenta, a još ređe međunarodna – osim kod zemalja G20.

Bilo koja forma kapitala ima svoju nacionalnu i međunardonu dimenziju. Ovo je jedan od presudnih segmenata savremenosti koji je ostao van jedinstvenog regulisanja i utvrđene procedure. Stvaranje formalnih pravnih oblika je u toku i menja se sa novim sticajima okolnosti, dok sa druge strane postoje međunarodne finansijske institucije koje koje imaju svoja pravila ponašanja. Dok su manje precizne i prisutne kontrole i nadgledanja snošenja odgovornosti.Slomljen je istorijski kompromis- dil kapitala i nacionalne države u maksimiziranju profita za vlasnike. Zbog toga se javlja iracionalna upornost vlasti mnogih država na očuvanju starog, koja zabrinjava i daje poziciju konzervativnog, retrogradnog.Javljaju se nove institucije međunarodnog ekonomskog poretka, nisu sada to samo MMF i svetska banka i njeni regionalni oblici, već i druge nove.Na međunarodnoj sceni prisustvuju relativno artikulisani tokovi kapitala, ali istovremeno i mnogo neartikulisanih. To se na primeru savremene ekonomske krize vidi, krizi je prethodio haos bankovnog pristupanja kreditu i kamatama u SAD. Zaduženje amerikanaca je bilo 3x veće nego BDP zemlje. Pokriće za zaduživanje nije bilo, tako da je bankrotstvo banaka bilo očekivano.Danas izmenjeni međunarodni ekonomski uslovi nisu u protivteži , već su izazov savremenosti. Ekonomske funkcije države imaju domaću, nacionalnu, i međunarodnu dimenziju i ulogu. Prisustvo ovih okolnosti je neprikosnoveno, a građenje novih kapaciteta države je odloženo, ali je neminovno.

Savremeni izazovi kapitala su epohalni. U svojim oblicima om gubi legitimnsot i legalnost nasilo zadržavanje starih prevaziđenih odnosa u nacionalnim državnostima i kapitalima vezanima za njeno održavanje. Razvijene zemlje još uvek računaju na sada klasične potencije- prevlast u globalnim tokovima. Na novom puti one ostaju van novog ekonomskog modela, ili mu se suprostavljaju.

22