ELASTIČNOST TRAŽNJE I PONUDE - · PDF fileProf. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 19 nema nikakvih promena u ukupnom prihodu, jer se u istom odnosu menja cena i kupljene koli

ELASTIČNOST TRAŽNJE I PONUDEPRIMENA- PRIMENA -

PREDAVANJE 4Prof. dr Jovo JednakProf. dr Jovo Jednak

Elastičnost tražnje i koeficijent j jelastičnosti tražnje

Elastičnost tražnje meri osetljivost jedne varijable u odnosu na drugu. Tačnije, to je j g j , jmera koja nam kaže koliko posto će se promeniti jedna varijabla, ako druga p j j , gvarijabla poraste 1%.

- Na primer cenovna elastičnost tražnje meriNa primer, cenovna elastičnost tražnje meri osetljivost količine tražnje na promenu cena. Ona nam pokazuje za koliki procenat će se promeniti količina

Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 2tražnje nekog dobra, ako cena tog dobra poraste 1%.

Elastičnost tražnje i koeficijent j jelastičnosti tražnje

Elastičnost tražnje je reakcija tražnje na promenutržišnih cena. U osnovi postoji a) cenovna i b)dohodovna elastičnost. Merimo promenutražnje u odnosu na promenu cene ili dohotka,pod uslovom da svi ostali faktori ostanunepromenjeni. Za početak se zadržavamo nacenovnoj elastičnosti tražnje.

Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 3

Cenovna elastičnost tražnjeTražena količina dobara je u obrnutoj sra meri sa cenomsrazmeri sa cenom. Cenovna elastičnost tražnje, ili elastičnost

ž d lj j i k ijtražnje, predstavlja jačinu reakcije tražene količine nekog dobra na promenu cene tog d b i kdobra, a izračunava se tako što se procentualna promena tražene količine

d li lpodeli procentualnom promenom cene.


Cenovna elastičnost tražnjeDobra sa srodnim supstitutima imaju veću elastičnost tražnje, potrošačima je lakše da pređu s jednog na drugo dobro (maslac i margarin velika elastičnost adrugo dobro (maslac i margarin - velika elastičnost, a konzumna jaja, nema zamene - neelastičnost). Egzistencijalna priroda dobra, neelastična tražnja -Egzistencijalna priroda dobra, neelastična tražnja usluge lekara ili stomatologa; Klizanje u zatvorenim prostorima je uslugu luksuzne prirode. Tržište određuje elastičnost tražnje. Osnovne životne namirnice imaju neelastičnost tražnje, jer nema supstituta a tržište sladoleda različiti proizvođači isupstituta, a tržište sladoleda – različiti proizvođači i vrste čine ovo dobro s elastičnom tražnjom. Vremenski horizont. Kada kvalitetnije vrste cigareta


V emenski ho izont. ada va tet je v ste c ga etaposkupe, potrošači kupuju manje kvalitetne cigarete, tako da vremenom opada tražnja kvalitetnih cigareta.

Cenovna elastičnost tražnjeElastičnost tražnje (ED) predstavlja odnos procentualne promene tražene količine, koju obeležavamo sa Q, i procentualne promene cena, koju obeležavamo sa P, odnosno:

procentualna promena tražene količine, ΔQ/Qelastičnost tražnje (ED)= procentualna promena cene ED=

Δ P/P


Cenovna elastičnost tražnje■ Kada je koeficijent veći od 1, imamo elastičnu

tražnju,tražnju, ■ Ako je manji od 1 – neelastičnu tražnju,■ Kada je jednak jedinici, reč je o jedinačnoj

elastičnosti tražnje.

Slika 4.1. Vrste elastičnostiPotpuno neelastična tražnja ima koeficijent, EDμ=0. Kod jedinačne elastičnosti tražnje, EDμ=-1. Zaelastičnu tražnju imamo: - 1> EDμ>- 8 . Kod potpuno elastične tražnje, EDμ= - 8 .


Linearna kriva tražnje i l ičelastičnost

$1098

Elastičnost pada duž linearne krive tražnje kako se

Ed = ∞

E > 1

ena

(P) 8

765

krećemo prema osi x.

Ed = 1

Ed > 1

Ce 5

432

d

Ed < 121

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Količina (Q)

Ed = 0


( )

Cenovna elastičnost tražnje

Slika 4.2. Elastičnost tražnje se deli u tri kategorije Na panelu a, prepolovljena cena je udvostručila traženu količinu (sa 1 na 3) – elastična tražnja. Na panelu b, udvostručenje tražene količine odgovara prepolovljenju cene – jedinično elastična

ž j N l l lj l il j 50% ć j ž k ličitražnja. Na panelu c, prepolovljena cena uslovila je samo 50% povećanja tražene količine –neelastična tražnja.Vidimo da cenovna elastičnost tražnje određuje oblik krive tražnje. Ili je blago opadajuća ili je strma.


Cenovna elastičnost tražnjeElastičnost tražnje je uvek negativna, jer se količine i cene kreću u suprotnom pravcukoličine i cene kreću u suprotnom pravcu. Rast cena (+) prouzrokuje pad količina (-), te je njihov odnos negativan (+/- = -) ite je njihov odnos negativan (+/ ), i obrnuto.Elastičnost tražnje je visoka ako je velikiElastičnost tražnje je visoka ako je velikinegativan broj, a elastičnost tražnje jeniska ako nizak negativan broj i kvantitetniska ako nizak negativan broj i kvantitettražnje nije osetljiv na cenu.


Cenovna elastičnost tražnje

Tačka A: Cena = 90 a količina = 240 Tačka B: Cena = 110 a količina = 160 Procenat promene cene = ∆P/P = 20/100 = 20% Procenat promene količine = ∆Q/Q = -80/200 = -40%

l ič ž j 40/20 2

Tabela 4.1. Primer dobra sa elastičnom tražnjom

Povećanje cene sa 90 na 110, smanjuje traženu količinu sa 240 na 160 Elastičnost Elastičnost tražnje = ED = -40/20 = -2

traženu količinu sa 240 na 160. Elastičnost je odnos procentne promene količine ( -40) i procentne promene cene (20), i iznosi -2.

Slika 4.3. Elastična tražnja pokazuje veće promene količine, kao odgovor na promene cene

Tržišna ravnoteža je na početku u tački A. Odgovarajući na 20%

povećanje cene, tražena količina se smanji 40%, tačka B. Cenovna j

elastičnost je EDp = - 40 / 20 = - 2.

Tražnja je elastična u predeluod A do B.


od A do B.

Cenovna elastičnost tražnjePano a . Pano b.

Savršen o neelasticn a

ž j

(a) E D = 0

E D = 0

tražnja

S avršeno elasticn a tražnja

(b) E D = 8E D = 8

j

0 50 100 20 0

c) ED = 1d) ED < 1

e) E D > 1

0 50 70 100 150

Slika 4.4. Savršeno elastične i neelastične i druge vrste elastičnosti tražnjeEkstremni slučajevi tražnje su: a) vertikalna kriva tražnje koja prikazuje savršeno neelastičnutražnju (ED = 0), gde porast cene ne menja traženu količinu, tj. kada cena poraste sa 100 na 150NJ, tražnja ostaje ista (100 jedinica); b) horizontalna kriva tražnje koja prikazuje savršenol tič t ž j (E 8 ) d i k j i ć j d 100 NJ t ž k liči j l P i ielastičnu tražnju (ED = 8 ), gde pri svakoj ceni većoj od 100 NJ, tražena količina je nula. Pri ceni

od 100 NJ, potrošači kupuju bilo koju količinu, a po ceni nižoj od 100 NJ, tražena količina jebeskonačna (pano a). Ostali modaliteti su prikazani na panou b, i to: c) jedinična elastičnosttražnje, kada je elastičnost jednaka 1, gde porast cene sa 100 NJ na 200 NJ izaziva srazmeranporast tražene količine od 130 jedinica; d) neelastična tražnja, kada je elastičnost manja od 1,gde veći porast cene izaziva manji pad tražene količine (ne može se videti na grafikonu ali


gde veći porast cene izaziva manji pad tražene količine (ne može se videti na grafikonu, aliračunski bi to značilo porast cene od 20%, izaziva pad tražene količine za 10%) ; e) elastičnatražnja, gde je elastičnost veća od 1, tako da pri rastu cene sa 100 NJ na 160 NJ, traženakoličina raste na 190 jedinica.

Savršeno elastična kriva tražnje

Savršeno elastična kriva

00Količina (Q)


Elastičnost tražnje

Savršeno l tična

(p)

Za bilo koju cenu iznad 40 dinara

elastična tražnjace

n

40 din

tražena količina je 0.

40 din

Za 40 dinara kupac će kupiti bilo koju

Za bilo koju cenu ispod 40 dinara tražena k liči j

će kupiti bilo koju količinu robe.

0Količina (Q)

količina je ∞ .


Savršeno neelastična kriva tražnje

Savršeno neelastična krivaneelastična kriva

0


Količina (Q)

Elastičnost tražnjeSavršeno neelastična ena

(p)

tražnjace50 din

40 din

1. Povećanje jcene...

0Količina (Q)2. ...Ne menja traženu količinu

(tražnja nepromenjena).


( j p j )

Ukupan prihod i cenovna l tič t t ž jelastičnost tražnje

• Elastičnost tražnje pomaže pri utvrđivanju ukupnih• Elastičnost tražnje pomaže pri utvrđivanju ukupnih prihoda proizvođača. • Ukupan prihod (TR) jednak je proizvodu cene i količine(P x Q). Pri svakoj ceni, ukupna potrošnja potrošača podrazumeva izdatke trošenja koji su ekvivalentni prihodu od prodaje roba i usluga proizvođača odnosno: izdaci iliprodaje roba i usluga proizvođača, odnosno: izdaci ili troškovi potrošača (dohodak) = ukupan prihod preduzeća (proizvodnja) = P x Q ⇒ TR.



Cene (P) Slika 4.5. Elastičnost tražnje i ukupni efekti potrošenje usled

j jsmanjenja cenaU tački A tražnja je elastična.

Kada cena pada, ljudi troše manje novca manji izdaci (područje E)novca - manji izdaci (područje E). Ali oni takođe kupuju više jedinica proizvoda (područje G). Ovde je G

veće nego E za 12 jedinica To znači0

veće nego E za 12 jedinica. To znači da ukupna potrošnja raste, a time i

prihodi preduzeća.



C ena (P) Cen a (P)C ena (P) Cen a (P)

Slika 4.6. Elastičnost tražnje i efekti promene cene na ukupnu potrošnju

Kada se cena smanji sa PA na PB, potrošnja se menja (panel a), tako da promene cene donose manju promenu kupljenih količina (E > G). Na panelu b nema nikakvih promena u ukupnom prihodu, jer se u istom odnosu menja


b nema nikakvih promena u ukupnom prihodu, jer se u istom odnosu menja cena i kupljene količine dobara i usluga (E = G).


ED > 1

(TR

)

ED = 1

n pr

ihod

ED < 1

0U

kupaQ0 Količina (Q)

0 Q00

Količina (Q)


Siže o elastičnosti tražnje

KOFICIJENT OPIS DEFINICIJA UTICAJ NA PRIHODEELASTIČNOSTI OPIS DEFINICIJA UTICAJ NA PRIHODE

Veći od 1 (ED > 1) Elastična tražnja

Postotna promena tražene količine je veća od postotne promene cene

Prihodi rastu kada cena opada

Jedinično Postotna promena tražene P ih di j jJednak 1 (ED = 1 ) Jedinično elastična tražnja

Postotna promena tražene količine je jednaka postotnoj promene cene

Prihodi se ne menjaju kada cena opada

Manji od 1 (ED < 1) Neelastična tražnja

Postotna promena tražene količine je manja od postotne promene cene

Prihodi opadaju kada cena opada postotne promene cene

Tabela 4.5. Siže o elastičnosti tražnje Elastična tražnja donosi porast prihoda, neelastična tražnja smanjuje prihode, a kod

jedinačne elastičnosti tražnje prihodi ostaju nepromenjeni.


Dohodovna elastičnost tražnjeDohodovna elastičnost tražnje je mera koja pokazuje koliko tražena količina nekog dobra reaguje na promenukoliko tražena količina nekog dobra reaguje na promenu dohotka potrošača. Dohodovna elastičnost tražnje je procentualna promena količine tražnje (Q) izazvana promenom dohotka (I) za 1%, odnosno:

dohodovna elasticnost tražnje = procentualna promena tražene kolicine ,

procentualna promena dohotka

E I = ? Q/Q

? I /I=

I ? QD

Q ? I .


Unakrsna elastičnost tražnjeOva vrsta elastičnosti se odnosi na procentnu promenu količine tražnje za nekim dobrom, do koje je došlo zbog porasta cene nekog drugog dobra za 1%. Izračunava se tako što se procentualna promena tražene količine dobra 1 podeli procentualnom promenom cene dobra 21, podeli procentualnom promenom cene dobra 2, odnosno:

unakrsnaelasticnosttražnje =procentualna promena tražene kolicine dobra 1.unakrsna elasticnost tražnje = .

procentualna promena cene dobra 2


Unakrsna elastičnost tražnjeNa primer, maslac se lako može zameniti margarinom, pa tražnja za jednim dobrom zavisi od cene drugog. Kada su dobra supstituti, porast cene margarina čini maslac jeftinijim u poređenju sa margarinom, prouzrokujući porast tražnje za maslacem pa jeprouzrokujući porast tražnje za maslacem, pa je unakrsna elastičnost tražnje pozitivna. Kod komplementarnih dobara, gde je potrošnja povezana, na primer, benzin i motorna ulja, porast cene jednog dobra smanjuje potrošnju drugog, pa je unakrsna elastičnost tražnje negativna Ako cenaunakrsna elastičnost tražnje negativna. Ako cena benzina poraste, smanjuje se tražnja – vozači manje voze kola na benzin, a time se smanjuje i potrošnja,


odnosno tražnja za motornim uljima.

Elastičnost i ukupan prihod d ž li k i ž jduž linearne krive tražnje

Slika 4.7. Elastičnost linearne krive tražnje

Sve tačke: A, B, C, D, E, F, G, H, I, J, K, L i M na krivoj tražnje

imaju konstantan (jednak) nagibimaju konstantan (jednak) nagib, ali iznad sredine linearne krive tražnja je elastična. Na sredini

linearne krive tražnja je jedinično elastična. U tačkama sa visokim cenama (od 10 do 11 din.) i malom količinom (od 10

do 20) proizvoda tražnja jedo 20) proizvoda, tražnja je elastična i iznosi 7,0. No u

tačkama s niskom cenom (od 1 do 2 din.) i velikom količinom


proizvoda (od 100 do 110), tražnja je neelastična (svega

0,14).

Elastičnost ponude i koeficijent p jelastičnosti ponude

Elastičnost ponude definišemo kao jačinu reakcije ponuđene količine nekog dobra na promenu njegove tržišne cene pod uslovom da su svi ostali parametri atržišne cene, pod uslovom da su svi ostali parametri, a pre svega tehnologija proizvodnje i cene inputa, ostali nepromenjeni.Drugačije rečeno, elastičnost ponude meri procentnu promenu ponuđene količine koja je pruzrokovana procentnom promenom cene tog dobra od 1%. p p gOva je elastičnost obično pozitivna, jer viša cena podstiče proizvođače na povećanu proizvodnju.


Elastičnost ponude i koeficijent p jelastičnosti ponude

Es = Procentna promena ponuđene količine Procentna promena cene odnosno Es = ∆Q/Q

∆P/P p

Es∑ = ∆QS_ QS : ∆P

P = ∆QS_ ∆P x _P_

QS

> = 1, <<

Slika 4.9. Alternative elastičnosti ponudePotpuno neelastična ponuda ima ES? = 0; neelastična ponuda predstavlja odnos 0 < ES? < 1;jedinačna ponuda je ES? = 1; elastičnost ponude predstavlja odnos 1< ES? < 8 ; potpuno elastična


ponuda ima ES? = 8 .

Elastičnost ponude i koeficijent l ič i delastičnosti ponude

Pano a. Pano b.Savršeno

neelast icn a Je dinicna l t i t E S = 0

p onu daelast icn ost

ponu de

b) E S = 1a) E S = 0

S d) ES < 1

ES = 1

e) E S > 1

130

100 100

Sav ršen o elast ic na pon uda

80 80c) ES = 8E S = 8

120 100 12010 0 200K olic in a

3 00 2 00 300

K olicina

Slika 4.8. Elastična, jedinačna, neelastična i druge vrste elastičnosti ponudePano a prikazuje ekstremne slučajeve, i to: a) savršeno neelastičnu ponudu, gde porast cene sap j j , ) p , g p80 NJ na 100 NJ ne menja ponuđenu količinu od 120; b) jedinična elastičnost ponude, gde jeelastičnost jednaka 1, i svako povećanje cene sa 80 na 130 NJ izaziva srazmeran porastponuđene količine sa 120 na 200 jedinica; c) savršeno elastična ponuda, gde je elastičnostbeskonačna, gdeje pri svakoj ceni od 80 NJ ponuđena količina beskonačna, a pri ceni nižoj od80 NJ ponuđena količina je jednaka 0, dok će proizvođači pri ceni od 80 NJ nuditi bilo kojuk l k l d l l d d) l d


količinu. Pano b pokazuje sve ostale modalitete elastičnosti ponude, i to: d) neelastičnu ponudu,gde je elastičnost manja od 1; e) elastičnu ponudu, gde je elastičnost veća od 1.

Elastičnost ponude

(p) Elastična ponuda

Esx > 1

cena

50 din

40 din

1 R t

100 200

1. Rast cene za 22 % ...

količina (Q)100 200

2. ...Vodi povećanju ponude Q od 67 %.


Elastičnost ponude

ena

(p) Neelastična

ponuda Esx < 1

ce50 din

40 din

1. Rast cene za 22 %

k liči (Q)100 110

za 22 % ...

količina (Q)2. ...Vodi povećanju ponude Q od 10 %.


Elastičnost ponude

ena

(p) Jedinična

elastičnost ponude

ce50 din

Esx = 1

40 din

1. Rast cene za 22 %

k liči (Q)100 125

za 22 % ...

količina (Q)2. ...Vodi povećanju ponude Q od 22 %.


Kako nam elastičnost tražnje i ponude pomažu u ekonomijiponude pomažu u ekonomiji poljoprivrede

Ekonomija poljoprivrede u funkciji ponude i neelastične tražnje – dobra i loša žetva.Kada je tražnja neelastična, ratari zarade više prihoda odloše nego od rodne godine. Elastičnost tražnje je veomaniska za mnoge poljoprivredne proizvode kao što suniska za mnoge poljoprivredne proizvode, kao što sužitarice, mleko, meso, kafa i sl. Navike u ishrani sesporo menjaju, čak i kad se povećaju cene.Uticaj promena ponude i neelastične tražnje napoljoprivredni sektor predstavlja primer uticaja varijabli

Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 32na obim proizvodnje.

Kako nam elastičnost tražnje i ponude pomažu u ekonomijiponude pomažu u ekonomiji poljoprivrede Slika 4.10. Opadanje cena

poljoprivrednih proizvoda proizilazi iz ekspanzivne ponude i

neelastične tražnjeRavnoteža u tački E predstavljaRavnoteža u tački E predstavlja uslove u poljoprivrednom sektoru

pre par decenija.Tražnja za poljoprivrednim

proizvodima se manje povećala nego što se ogromno povećala

ponuda zbog tehnološkog napretka. Tako konkurentne cenenapretka. Tako konkurentne cene poljoprivrednih proizvoda imaju

tendenciju opadanja. Uz neelastičnu tražnju, dohoci

lj i d d j


poljoprivrede opadaju s porastom ponude.


Ograničavanje ponude.Budući da je tražnja neelastična, kako opadaju cene,tako se smanjuju i dohoci u poljoprivredi. Zbogopadajućih dohodaka, poljoprivredni proizvođačitraže pomoć vlade U tom smislu su mnoge zemljetraže pomoć vlade. U tom smislu su mnoge zemljepreduzele mere. Garantovanim otkupom se povećavajucene, carinama i uvoznim ograničenjima se smanjujeuvoz hrane, a ponekad se pruža i pomoć kroz novčanesubvencije. Neretko se od poljoprivrednih proizvođača

h d ič i d jProf. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 34

zahteva da ograniče proizvodnju.


Slika 4 11 Programi ograničavanjaSlika 4.11. Programi ograničavanja setve (proizvodnje) povećavaju i cene i dohotke poljoprivrednih

proizvođačaPre ograničenja setve, tržište je

ostvarilo nisku ravnotežnu cenu u tački E. Kada je vlada ograničila

proizvodnju kriva ponude seproizvodnju, kriva ponude se pomerila sa S,S na S',S', pomerajući ravnotežu u tačku E' i podižući cenu u tačku B sa neelastičnom tražnjom. j

Uočite da je nivo prihoda O, B, E', S' veći nego početni pravougaonik

prihoda O, A, E, S.


Kako nam analiza ponude i tražnje možepomoći da se raspodele porezi nametnutip p pkupcima i prodavcima

Poresko opterećenje i kako porezi nametnuti p j pkupcima utiču na tržišne ishode?Poresko opterećenje je način na koji se iznos sredstava

d li č ik žišporeza deli na učesnike na tržištu.U analizi poreskog opterećenja kupaca polazimo od nekoliko elementarnih pretpostavki: beogradska lokalnanekoliko elementarnih pretpostavki: beogradska lokalna vlast donese zakon po kome se od kupaca hamburgera zahteva 20% poreza, ili 80 din. Beogradsko tržište je kreiralo cenu hamburgera s dodacima od 450 din.Kako ovaj zakon poreskog opterećenja utiče na kupce


i prodavce hamburgera?


Slika 4.12. Porez nametnut kupcimaKada se porez od 80 din. nametne kupcima (20%), kriva tražnje se

pomera ulevo i naniže za 80 din. (sa D,D na D1,D1). Ravnotežna količina

opada sa 4.000 na 3.500 hamburgera. Cena koju dobijaju prodavci opada sa 400 na 370 dinara. Cena koju plaćaju

kupci (uključujući i porez) raste sa 400 din. na 450 din. Iako je porez

nametnut kupcima, poresko opterećenje zajedno trpe kupci i

prodavci. Poreski prihod koji ubira vlada je jednak T x Q (veličina poreza

ž k l č Q) klT pomnožena sa količinom Q). Dakle, poreski prihod je jednak površini

zatamnjenog pravougaonika: P2, P3, E3, E2.

Možemo zaključiti: porez uslovljava lošiji položaj i prodavaca i kupaca.


Prvo porez utiče na tražnju za hamburgerima Očito nePrvo, porez utiče na tražnju za hamburgerima. Očito neutiče na krivu ponude, jer prodavci u McDonalds-uimaju interesa da nude hamburgere za svaku datu cenu.N k i k d d k h b j d l tNo, kupci kad god kupe hamburger moraju da plateporez, jer se on dodaje na vrednost robe, pa stoga porezpomera krivu tražnje za hamburgerom.pomera krivu tražnje za hamburgerom.Drugo, porez je poznato opterećenje nametnutokupcima, pa će izvesni broj studenata koji nisumaterijalno situirani kupovati manje hamburgera, pa se itražnja smanjuje, a time se i kriva tražnje pomera ulevo,odnosno ekvivalentno naniže


odnosno ekvivalentno naniže.


Treće, ravnotežna cena hamburgera opada sa 400 na 370din., a ravnotežna količina opada sa 4.000 na 3.500hamburgera. U novoj ravnoteži prodavci prodaju, akupci kupuju manje porez smanjuje tržište i tražnjukupci kupuju manje, porez smanjuje tržište i tražnju.Četvrto, posledice poreskog opterećenja trpe i prodavci ikupci, iako se ukupni porez naplaćuje od kupaca.kupci, iako se ukupni porez naplaćuje od kupaca.Tržišna cena opada sa 400 na 370 din., kada se uvedeporez, prodavci svakog hamburgera dobijaju 370 din.( di j ) k d l l ij i(30 din. manje), tako da prolaze lošije. Potrošačihamburger bez poreza plaćaju prodavcima 370 din., aliefektivna cena koja uključuje i porez raste sa 400 naefektivna cena koja uključuje i porez raste sa 400. na450 din. (sa porezom: 370 din. + 80 din. = 450 din.).


Kako porezi nametnuti prodavcima utiču na tržišneKako porezi nametnuti prodavcima utiču na tržišne ishode cene i količine?Prvo, u ovom slučaju porez je nametnut prodavcu hamburgera, tako da nema promena na strani tražnje, pa se neće ni pomerati kriva tražnje, ali hoće kriva ponude, jer nametnuti porez menja profitabilnost poslovanjajer nametnuti porez menja profitabilnost poslovanja.Drugo, budući da porez povećava troškove poslovanja (proizvodnje i prodaje) hamburgera, on smanjuje (p j p j ) g , j jponuđenu količunu za svaku datu cenu, tako da se kriva ponude pomera ulevo i naviše.



Slika 4.13. Porez nametnut prodavcima

K d d 80 di dKada se porez od 80 din. uvede prodavcima, kriva ponude se pomera ulevo i naviše za 80 din. (sa S,S na

S1,S1). Ravnotežna količina opada sa 1, 1) p4.000 na 3.500 hamburgera. Cena koju plaćaju kupci povećava se sa

400 na 450 din. Cena koju dobijaju prodavci nakon plaćenog pore aprodavci nakon plaćenog poreza

(PDV od 20%) opada sa 400 na 370din. Iako je porez nametnut

prodavcima hamburgera, poresko opterećenje zajednički snose prodavci

i kupci. Ukupni poreski prihod koji ubira vlada jednak je T x Q, odnosno zatamnjenoj površini pravougaonika:


zatamnjenoj površini pravougaonika: P3, P2, E2, E3.


Treće kriva ponude se pomera ulevo pa se ravnotežnaTreće, kriva ponude se pomera ulevo, pa se ravnotežnacena iz tačke E1 pomerila u tačku E2, odnosno sa 400 na450 din., a ravnotežna količina je opala sa 4.000 na, j p3.500 hamburgera. Poresko opterećenje snose i kupci iprodavci. Kako tržišna cena raste, kupci hamburgerplaćaju 450 din., tj. 50 din. više nego što su plaćali preuvođenja poreza. Prodavci dobijaju 370 din. pohamburgeru kada plate porez 30 dinhamburgeru, kada plate porez 30 din.Zaključujemo: porezi nametnuti kupcima iprodavcima su ekvivalentni.


p

Kako nam analiza ponude i tražnje možepomoći da se raspodeli teret poreza na plate ip p p pporesko opterećenje

Ko raspoređuje i ko snosi teret poreza na plate?Ko raspoređuje i ko snosi teret poreza na plate?Kad god primite platu (ako radite), verovatno stezapazili da se od iznosa koji ste zaradili oduzima porezzapazili da se od iznosa koji ste zaradili oduzima porez.Jedan od tih poreza se zove porez na zarade, a drugi deodoprinos iz zarade. Vlada koristi prihode da bi isplatilasocijalno osiguranje ljudima koji imaju mala primanja izdravstveno osiguranje starijim. Porez na zarade je

l k j d ć i i i ijporez na plate koje preduzeća, ustanove i institucijeisplaćuju svojim radnicima. Postavlja se pitanje ko snosit t d d ć ili d i i?


teret ovog poreza na zarade – preduzeća ili radnici?


Slika 4.14. Porez na zarade (plate)(p )Porez na zarade (plate) se ugrađuje između plate koju primaju radnici i

plate koju isplaćuju preduzeća. Poređenjem plate sa porezom i one bezPoređenjem plate sa porezom i one bez

poreza, vidimo da zaposleni i preduzeća zajednički snose teret poreza. Veličina poreskog tereta

između zaposlenih i preduzeća ne zavisi od toga da li ga vlada nameće

zaposlenim, ili ga nameće preduzećima ili ga deli podjednako napreduzećima, ili ga deli podjednako na

ove dve grupe.

Ako je porez na zarade (plate) iznosio 12% za tipičnog radnika, šta misliteko snosi teret poreza – preduzeća ili radnici? Slika 4.14. daje odgovor!


ko snosi teret poreza preduzeća ili radnici? Slika 4.14. daje odgovor!


Elastičnost i poresko opterećenjeElastičnost i poresko opterećenje.Kupci i prodavci nekog dobra snose zajedničko poreskoopterećenje postavlja se pitanje kako se taj teret porezaopterećenje, postavlja se pitanje kako se taj teret porezadeli među njima. Izuzetno se deli na srazmerne, jednakedelove između kupaca i prodavaca.Porez se ne prevaljuje na stranu tržišta koja jemanje elastična. Zašto? Odgovor je jednostavan –dobra sa malom elastičnošću nemaju alternativnu (ni zakupca, ni za prodavce), pa kad se dobro oporezuje, obe


strane moraju snositi to poresko opterećenje.

Slika 4 15 Kako se vrši raspodela poreskog opterećenja kod kupoprodaje dobaralika 4.15. Kako se vrši raspodela poreskog opterećenja kod kupoprodaje dobara

Na panou a, kriva ponude je elastičnija (pomera se sa S,S na S1,S1) od krive tražnje (D,D) koja je neelastična. U ovom slučaju, cena koju primaju prodavci opada samo neznatno, a znatno raste

cena koju plaćaju kupci. Upravo zbog toga kupci podnose najveći teret poreza. Na panou b, kriva ponude je neelastična (S,S) a kriva tražnje je elastična (pomera se sa D,D na D1,D1). U ovom slučaju cena koju prodavci dobijaju znatno opada, dok cena koju kupci plaćaju neznatno raste Upravo zato prodavci podnose najveći deo poreskog opterećenja


neznatno raste. Upravo zato prodavci podnose najveći deo poreskog opterećenja.

HVALA NA PAŽNJI !HVALA NA PAŽNJI !

Documents

ELASTIČNOST TRAŽNJE I PONUDE - · PDF fileProf. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 19 nema nikakvih promena u ukupnom prihodu, jer se u istom odnosu menja cena i kupljene koli