ALTERNATIVNI IZVORI ENERGIJE GENERATORI POKRETANI SNAGOM VETRA

Energija, a posebno elektrina, u savremeno doba postaje sve traenija, cenjenija i skuplja roba. Obzirom da se konvencionalni izvori energije troe velikom brzinom, oveanstvo je prisiljeno da se sve vie okree ka alternativnim, obnovljivim izvorima energije, meu kojima energija vetra zauzima sve znaajnije mesto. Bez obzira na sve nedostatke koje ovaj izvor energije prirodno nosi sa sobom, proizvodnja elektrine energije "iz vetra" belei u svetu stalni godinji rast. Na osnovu saznanja do kojih smo doli, zakljuak je da na teritoriji nae zemlje nema uslova za izgradnju velikih sistema pokretanih vetrom, pa smo se odluili za razradu jedne mikro-elektrane, ije bi korienje u okvirima jednog domainstva ili malog pogona imalo svoje puno ekonomsko opravdanje. Jedan ovakav sistem se sastoji od generatora, turbine, kuita, nosee konstrukcije, repnog stabilizatora, regulatora punjenja i akumulatorske baterije. Generator je trofazni, sinhroni, reluktantnog tipa. Nema namotaja na rotoru maine, pa nema ni problema koje oni nose sa sobom. est polova statora smeteni su u kuite maine i svaki pol ima svoj pobudni namotaj, koji u svom sastavu ima i jedan ent povezan na red sa njim. Ovi konstruktivni detalji omoguavaju optimalno prilagoavanje sklopa generatora i turbine. Trofazna naizmenina struja se pomou dioda, koje su u sklopu maine, pretvara u jednosmernu. Struja potrebna za pobudu generatora se obezbeuje posredstvom tri posebne diode. U zadnjem delu sklopa generatora nalazi se prikljuna klema za spoljne veze i glavni energetski kabl. Generator je preveziv, tako da radi na 12 V ili na 24 V.

Generator je smeten u aluminijumsko kuite. Na kuitu maine smeteni su svi potrebni elementi za privrenje repnog stabilizatora, veanje na noseu konstrukciju, povezivanje turbine, uvodnici za prolaz kabla kao i posebna mehanika zatita od oluje. Ova zatita stavlja turbinu van funkcije kada je brzina vetra prevelika, a automatski se vraa u radni poloaj kad vetar oslabi.

Rep, stabilizator pravca, uvek dri turbinu na pravcu vetra, a pri prejakom vetru je stavlja van funkcije. Izraen je od elika. Akumulatorska baterija mora biti zatiena od preteranog punjenja, koje je moe trajno otetiti. Uloga regulatora punjenja je da kad napon dostigne neku zadatu vrednost, ukljui potroa paralelno sa akumulatorom. Potroa moe biti greja,

tako da se sav viak energije koristi za grejanje. Baterija ima ulogu da proizvedenu energiju sauva i omogui njeno korienje i kada nema vetra. TEHNIKI PODACI

- brzina vetra pri kojoj poinje punjenje je 2 do 3 m/s

- maksimalna snaga se postie pri brzini vetra od oko 10 m/s

- turbina se sama iskljuuje kada je brzina vetra prevelika

- ugraen elektronski regulator punjenja - viak proizvedene energije moe se

koristiti za grejanje - generator je trofazni, sinhroni - napon generatora je 12 V ili 24 V - maksimalna snaga je 750 W - broj obrtaja kod punjenja je 250 do

800 u minutu - broj polova generatora je 6 - rotor je bez namotaja - stepen zatite je IP 44 - broj elisa turbine je 3 - prenik turbine je 2.4 m

PLANIRANJE I POSTAVLJANJE GENERATORA Kada se planira postavljanje vetro-generatora, potrebno je voditi rauna o nekoliko faktora koji imaju znaajan uticaj na kvalitetan rad. Postavljanje Da bi se postigla visoka iskorienost vetro-generatora, treba ga postaviti na otvorenom, vetrovitom mestu. Pogodna mesta su ravni tereni, planine i mesta pored vode. Treba voditi rauna da iza same turbine nema visokih objekata koji bi doveli do stvaranja turbulencija i loeg rada turbine. injenica da brzina vetra raste sa visinom iznad zemlje znai da e se vea proizvodnja energije ostvariti sa stubom vee visine. U sluaju da se vetro-generator postavlja na umovitom terenu, potrebno je da bude iznad vrhova drvea.

Godinja proizvodnja energije

Srednja brzina vetra [m/s]

Godinja proizvodnja [kWh]

4 800 5 1400 6 2000 7 2600 8 3000

Naponski nivo 12 ili 24 V Obzirom da vrednost struja koje generator proizvodi mogu biti veoma velike, to padovi napona na spojevima i na kablu mogu znaajno umanjiti rezultate. injenica da su struje upola manje pri naponu 24 V navodi na zakljuak da su i gubici manji, pa ovaj naponski nivo ima prednost. Iz istog razloga i udaljenost generatora od akumulatora treba da bude najkraa mogua. Potroae takoe treba locirati to je mogue blie, a vodovi moraju biti pravilno dimenzionisani. Ukoliko neke primene zahtevaju 12 V mogu se koristiti odgovarajui adapteri. U sluajevima kada potroai zahtevaju naponski nivo 220 V 50 Hz, koriste se invertorski sistemi. Hibridni sistemi Vetro-generatori se mogu kombinovati sa drugim izvorima energije (solarni kolektori, dizel agregati i sl.), pa se na taj nain mogu izgraditi stabilniji sistemi napajanja.