Test1-Elektrotehnika je grana nauke i tehnike koja se bavi proučavanjem i primenom fizičkih pojava vezanih sa naelektrisanjem.-Elektrotehnika: elektroenergetika, telekomunikacije, računarska tehnika, elektronika i automatika.-Negativno naelek tela proizilazi iz viška elektrona a pozitivno naelek iz manjka elektrona.-Tela se mogu naelektrisati:dodirom i trenjem, putem elektrostatične indukcije i polarizacijom.-stepen naelektrisanja se određuje elektroskopom.-vrste naelektrisanja:tačkasto, naelek raspoređeno po zapremnini po površini i po tankom provodniku.-Kulonov zakon: Intenzitet sile uzajamnog delovanja dva naelektrisana tela je direktno proporcionalan proizvodu njihovih količina naelek, a obrnuto proporcionalan kvadratu njihovog rastojanja. -Sila je privlačna među česticama naelektrisanim različitim vrstama naelek, a odbojna među česticama naelek istom vrstom naelek.-Dielektrična konstanta zavisi od sredine: najmanja je u vakumu u ostalim sredinama je veća.-Elektrostatičko polje je naročito fizičko stanje koje postoji oko naelektrisane čestice koja miruje. Opisuje se preko dve veličine: vektorska (jačina polja) i skalarna (potencijal)-El polje: iz pozitivnog dela izlazi u negativno ulazi.

-Potencijal el polja je skalarna veličina koja opisuje el polje.

-Provodnici:materijali koji sadrže pokretna naelek. Metali, elektroliti i jonizovani gasovi. Naelek provodnik ima slobodna naelek samo po površini. Jačina polja unutar provodnika je 0. Vektor jačine polja na površini provodnika ima pravac normale na površinu.

-Raspored naelek na provodniku: lakše se razdvajaju na ispupčenjima nego na ravnim delovima. Posebno se nakupljaju na šiljcima. Primena: gromobrani, elektrostatički filtri.-Unošenje provodnika u strano polje stvara preraspodelu naelek po njegovoj površini: jedna strana postaje pozitivna, a druga negativna. Polje u provodniku ostaje 0.

-Faradejev kavez: Elektrostatičko polje ne prodire u unutrašnjost provodnika. Faradejev kavez predstavlja metalnu konstrukciju koja služi zaštiti od spoljašnjeg električnog polja. -Izolatori (dielektrici) materijali koji ne sarže pokretna naelek. Nemaju slobodnih naelek. Izgrađeni su od neutralnih molekula koji čine kristalnu rešetku. Dele se na dve grupe sa polarnim i nepolarnim molekulima.-Polarni molekul: težište pozitivnog i negativnog naelek se ne poklapa. -Nepolarni molekuli nemaju permanentni dipolni moment. Električno polje može stvoriti dipolni moment razdvajajući + i – naelek.-Poluprovodnici: izolatori u kojima pod određenim uslovima nastaju pokretna naelek.-Superprovodnici: materijali u kojima se pokretni nosioci kreću bez ikakvog otpora.-sistem dva provodnika naelektrisana jednakim koliinama naelek suprtnog znaka između kojih se nalazi izolator je kondenzator. On može biti: pločast,sferni i cilindrični. Način povezivanja može biti: paralelno, redno i kombinovano.-Paralelna veza: kondenzatori su su paralelno vezani ako su naponi na njima jednaki. -Redna veza: kondenzatori su realno vezani ako kroz njih protiču jednake količine naelek.-Kondenzatori se koriste kod: tv, kompjuteri, telefoni.-Kapacitet opisuje koliku količinu naelek kondenzator može da uskladišti. Kapacitet: količina elektriciteta koja treba da se nagomila na oblogama kondenzatora da bi se napon između njih promenio za 1V.-snaga elektromehaničkog pretvarača zavisi od prostorne gustine energije sprežnog polja. El mašine su većinom pretvarači sa magnetnim sprežnim poljem.-primene statičkog elektriciteta: elektrostatički filtri, laserski štampač, fotokopir mašina, elektrostatičko farbanje, čištači prašine.

-Električna struja se može formirati: u čistim, tečnim gasovitim sredinama i u vakumu.-El struja može biti vremenski nepromenljiva ona se zove vremenski konstantna el struja. Ona koja je vremenski promenljiva je vremenski promenljiva el struja.

-Za održavanje el polja potrebno je stalno dovoditi energiju u sistem to rade generatori. Oni mogu biti hemijski i obrtni generatori. Snaga generatora predstavlja snagu kojom se neki drugi oblik energije pretvara u električnu u generatoru. -Jačina struje je najvažnija veličina koja opisuje el struju. To je skalarna veličina. Instrument pomoću kog se ona meri je ampermetar. -Postojanje struje u provodniku prate pojave koje struja izaziva u samim provodnicima i okolnom prostoru. Efekti: magnetni, toplotni, hemijski i svetlosni.-da bi se uspostavila i održala stalna struja mora da se zatvori put od: provodnika kroz koji se naelektrisane čestice mogu kretati, mora postojati mehanizam koji će naelek čestice pokrenuti i mora postojati potrošač. Ovo su najčeći elementi zatvorenog el kola.-Karakteristike el izvora: spostobnost generatora da održava struju u kolu i da vrši pretvaranje drugih vidova energije u električnu. Elektromotorna sila nije mehanička ona je skalarna.-Omov zakon: jačina el struje u kolu je upravno srazmerna naponu, a obrnuto srazmerna elek otpornosti u kolu. Omov zakon predstavlja jedan od osnovnih zakona elektrotehnike. -Otpornici mogu biti redno ili paralelno vezani.-Džul je došao do zaključka da je jedna od važnih manifestacija el struje je njen toplotni efekat. -Prvi Kirhofov zakon: Algebarska suma struja u čvoru kola jednaka je nuli.-Drugi Kirhofov zakon: Algebarska suma napona u zatvorenoj konturi jednaka je nuli.

Test2

-Na svakom magnetu postoje dva različita pola i oni su nazvani severni i južni. Magnet je dipol i istoimeni se odbijaju a raznoimeni se privlače. Linije izlaze iz severnog a ulaze u južni pol.-Došlo se do zaključka da el struja stvara magnetno polje u prostoru oko provodnika. Amper je pokazao da dva provodnika u kojima postoje struje u istom smeru se privlače a one koje imaju u različitom smeru se odbijaju. -Def Ampera: jedan Amper je stalna el struja koja postoji kroz dva paralelna provodnika, beskonačne dužine i zanemarljivog poprečnog preseka, koji su jedan od drugog na rastojanju 1m. -Magnetsko polje: Naročito fizičko stanje u sredini u kojoj se nalazi provodnik sa strujom a koje se manivestuje pojavom sine na drugi provodnik sa strujom. Veličina koja opisuje ovo polje je magnetska inducija i ona je vektorska veličina.-Magnetsku indukciju u okolini strujnog provodnika definiše Bio-Savarov zakon. Linije mag indukcije se odrežuju pravilom desne ruke.-Solenoid: provodnik sa strujom kružnog oblika čini navojak. Povećanjem broja navojaka i smanjenjem rastojanja između navojaka se dobija solenoid.

-Magnetno polje deluje na provodnike sa strujom i to silom F. Pfovodnik se pomera tj dešava se elektromehaničko pretvaranje energije.

-Proces elektromehaničkog pretvaranja energije praćen je prisustvom OBA POLJA, električnog i magnetskog. -Magnetni fluks se definiše kao proizvod intenziteta normalne koponente vektora magnetske indukcije i površine kroz koju prolaze linije polja. Ukupan fluks magnetskog polja kroz zatvorenu površinu je 0.-Faradejev zakon: elektromagnetska indukcija je pojava indukovane elektromotorne sile usled promene magnetskog fluksa. -Lencovo pravilo: Indukovana elektromotorna sila teži da svojim dejstvom poništi uzrok svog postojanja.-Samoindukcija je pojava da se u strujnom kolu, kroz koje se menja fluks sopstvenog magnetskog polja, indukuje EMS.-Međusobna indukcija je pojava indukovane EMS u strujnom kolu kroz promene spoljašnjeg fluksa.-Pr elektromagnetske indukcije: idukovana grejna ploča, indukcioni grejači, el mašine (el motori, generatori i transformatori)-Sprežno polje omogućuje da se el snaga konvertuje u mehaničku ili obrnuto. ono može biti dominantno električno ili magnetsko. -ELEKTRIČNE MAŠINE SU ELEKTROMEHANIČKI PRETVARAČI SA DOMINANTNIM MAGNETSKIM PSREŽNIM POLJEM. Ne treba zaboraviti da je proces elektromehaničkog pretvaranja energije praćen prisustvom OBA POLJA, električnog i magnetskog, ali je kod električnih mašina dominantno magnetsko sprežno polje!-Materijali u pogledu magnetskih osobina podeljeni su na: nemagnetske (dija magnetske i paramatnetske) i magnetske (fermagnetici).-Magnetski tvrdi materijali imaju široke histerizne petlje i koriste se za izradu stalnih magneta, hard diskova i drugih magnetskih medija. Magnetski meki materijali imaju usku isteriznu petlju i kosite se za izradu magnetskih kola el mašina.

-Naizmenične struje su el struje koje tokom vremena menjaju smer. Mogu biti neperiodične i periodične( složenoperiodične i prostornoperiodične).-Prostorno periodične naizmeniče struje su el struje kod kojih struja harmonijski osciluje. Metode predstavljanja: analitički, grafički, fazorski i kompleksni. -Analitički prikaz-prednosti: jasan fizički smisao dobijenih rezultata,nedostaci: postupak je spor i podložan greškama. -Grafički prikaz-prednosti:jasan fizički smisao dobijenih rezultata, nedostaci: postupak je spor i nemoguće je precizno crtanje.-Fazorsko predstavljanje-Prednosti: brz i jednostavan način predstave naizmenične veličine. Nedostaci: ne uočava se fizička veza sa veličinama koje se proučavaju, problematično je precizno crtanje-Kompleksno predstavljanje-prednosti: brz i jednostavan način opisivanja, mane: kompleksni broj u algebarskom obliku nema direknto fizičko objašnjenje.

-Efektivna vrednost naizmenične struje se definiše kao stalna vrednost struje pri kojoj se za vreme od jedne periode proizvede ista količina toplote kao i pri posmatranoj naizmeničnoj struji. -Srednja vrednost naizmenične struje je jednaka stalnoj vrednosti struje pri kojoj za vreme jedne polovine periode protekne ista količina naelek kroz poprečni presek provodnika kao i pri posmatranoj naizmeničnoj veličini.-Impedansa prestavlja veličinu koja ima prirodu otpora. U kompleksnom obliku impedanse u naizmeničnim kolima su: aktivna, indukovana i kapacitivna otpornost. -R kolo: L kolo: C kolo:

-Reaktivna snaga je snaga koju generator izmenjuje sa rekativnim elementima. Reaktivna energija je deo utrošene energije koja se ne pretvara u koristan rad.-faktor snage je mera energetskog kvaliteta, on iskazuje koliko se angažuje prividna snaga za dobijanje aktivne snage. Prilikom proračuna važe sledeća pravila: aktivne snage pojedinačnih prijemnika se smeju sabrati, reaktivne snage se takođe smeju sabrati ali prividne snage ne.-aktivna snaga se pretvara u toplotu/mehanički radi i plaćamo je. Reaktivna snaga osciluje izmežu prijemnika i izvora el energije i ne plaćamo je, prividna snaga se koristi za dimenzionisanje el vodova.-višefazni generator je sličan jednofaznom, samo se sastoji od više faznih navoja prostorno pomerenih međusobom za isti ugao.-Kada u trofaznom sistemu sve ems imaju iste maksimalne vrednosti, a svake dve uzastopne ems imaju isti fazni pomeraj takav sistem ems je simetričan.-Sprega zvezda: po jedan kraj svake faze vezan je za zajedničku tačku. Srega trougao: po jedan kraj namotaja svake faze vezan je za jedan kraj navoja druge faze. -Kod sprege trofaznih sistema neophodno je definisati fazne i linijske napone i struje: fazni napon je napon jedne faze generatora. Fazna struja je struja koja prolazi kroz navoj jedne faze generatora. Linijski napon je napon između dva voda trofazne struje. Linijska struja je struja koja prolazi jednim vodom trofazne linije.-U niskonaponskim mrežama primenjuju se standardni naponi: fazni napon 230 V, linijski 400V i frekvencija je 50 Hz.

Kolokvijum 1-Vrste pogona: pneumatski koriste pritisak, hidorulični koriste ulja, električni i pogoni sa SUS motorima.-Najznačajniji element el pogona je el mašina. Postoje dve grane elektronike: energetska i upravljačka elektronika.-El pogon je elekrtomehanički sistem koji se stastoji iz:

-El mašina je uređaj sa pokretnim delovima koji vrši elektromehaničku konverziju energije. Konverzija je proces u kome se el energija pretvara u mehaničku en ili obrnuto.-Sprežno polje omogućuje da se el snaga konvertuje. Ono može biti dominantno električno ili magnetsko. -Osnovni zakoni na kojima se zasniva konverzija energije u el mašinama su: Faradejev zakon elektromagnetske indukcije, Amperov zakon, Lorencov zakon i Kirkofovi zakoni.-Princip rada el mašine se oslanja na magnetsko polje. Na provodnike u magnetskom kolu deluje elektromagnetna sila, dok promena fluksa u strujnim konturama dovodi do indukovanja elektromotorne sile.-El mašine mogu raditi kao motori i generatori.-El motor (elektromotor) je pretvarač el energije u mehaničku. -Generator je pretvarač mehaničke u el energiju.-Gubici: električni gubici, gubici u magnetskom sprežnom kolu i mehanički gubici.-prema vrsti struje razlijujemo jednosmerne i naizmenične.-prema načinu napajanja mašine naizmenične struje delimo na jednofazne i višefazne.-prema principu rada mašine naizmenične struje delimo na asinhrone i sinhrone.-el mašina se sastoji iz električnog, elektromagnetskog i mehaničkog dela.-električni deo čine provodnici povezani u namot koji se priključuje na vanjski električni sistem iz kog el mašina uzima ili mu predaje el energiju. Veličine: napon, struja i el snaga.-Elektromagnetski deo je prostor u kome se uspostavlja i deluje elektromagnetsko polje. Veličine:magnetska indukcija, intenzitet mag polja, jačina el polja i magnetski fluks.Mašinski deo el mašine čini pokretni deo koji je na odgovarajući način priključen na vanjski mehanički sitem. Veličine: brzina obrtanja, mehanički moment i mehanička snaga.-Zavisno od kretanja pokretnog dela, el mašine mogu biti: rotacione i linearne.-Servomotor je deo servopogona koji se koristi za preciznu regulaciju položaja.

-Savremene komponente energetske elektronike izgrađeni su na bazi silicijuma i osnovni ih čine: dioda, tiristor, GTO tiristor, bipolarni tranzistor i unipolarni tranzistor.-Dioda je najvažnija komponenta energetske elektronike. Kon nje nije moguće upravljati ni u trenutku počinjanja ni trenutkom završetka provođenja struje.-Tiristor je komponenta kod koje je moguće upravljati trenutkom otpočinjanja provođenja struje, ali trenutkom prestajanja ne može upravljati direktno.-GTO tiristor omogućava upravljanje i trenutkom prestanka provođenja.Bipolarni tranzistor obogućava kontrolu trenutka otpočinjanja i trenutka prestajanja provođenja struje, ali preko baze tranzistora. Tranzistor vodi dok postoji bazna struja.-Uloga pretvarača u strukturi elektromotornog poguna je upravljanje tokom električne energije. -Ispravljanje definiše procese pretvaranja naizmenične struje u jednosmernu. A invertovanje jednosmerne u naizmeničnu. -Pretvarače možemo podeliti na ispravljače,pretvarače jednosmerne struje, inovetore i pretvarače naizmenične struje. -U DC-DC pretvaračima potrebno je na izlazu dobiti jednosmerni napon čija se srednja vrednost može menjati. Izlazni napon može biti veći ili manji od ulaznog.-AC-DC: elementarni diodni ispravljač je bez praktičnog značaja jer je izlaz lošeg kvaliteta: izlazni napon je prekidan i ima malu srednju vrednost.

-AC-AC: kod ove vrste pretvarača i ulaz i izlaz su naizmenični signali.

-Osnovni elementi el mašine jednosmerne struje su mirujući deo (stator) i obrtni(rotor)-Uloga statora je stvaranje pobudnog fluksa. On je oblika šupljeg valjka od masivnog gvožđa na čijoj su unutrašnjoj periferiji pričvršćeni polovi izrađeni od feromagnetskih limova.-Rotor je cilindričnog oblika i sastavljen od tankih feromagnetskih limova i ravnomerno ožljebljen po svom obimu. Nalazi se na vratilu mašine. Počeci i krajevi namotaja rotora su izvedeni na tzv.kumulator. On je sastavljen od bakarnih segmenata koji su izolovani međusobno.-Prema načinu spajanja namotaja pobude i namotaja rotora razlikujemo sl vrste mašina jednosmerne struje: sa nezavisnom,paralelnom i rednom pobudom.-Kod motora izlazna snaga je mehanička a ulazna električna. Kod generatora izlazna snaga je el a ulazna mehanička.-Univerzalni motor je kolektorski motor sa rednom pobudom koji se može priključiti na jednosmerni i na naizmenični izvor napajanja. Princip rada je isti kao princip rada kod jednosmerne mašine sa radnom pobudom.

Kolokvijum2asinhrone mašine-Asinhrona mašina je tipičan predstavnik el mašine male i srednje snage koja se obično pravi u velikim serijama. Prednosti: niža cena, jednostavnost konstrukcije, manji moment inercije, robusnost, pouzdanost, sigurnost u radu i lako održavanje. Nedostaci su vezani za uslove pokretanja i mogućnost regulisanja brzine obrtanja u širokim granicama.-Osnovni elementi asihrone mašine su mirujući deo (stator) i obrtni deo (rotor).-stator se sastoji iz magnetskog kola i namotaja. Kolo je sačinjeno od taknkih međusobno izolovanih limova koji su po unutrašnjoj strani ožlebljeni- u njima je smešten pobudni namotaj.-Rotor se sastoji iz magnetnog kola i namotaja.-Namotaj rotora se izvodi na dva načina i to kao kavezni i namotni. U tom smislu se asinhrone mašine dele na dve gurpe: sa namotnim rotorom sa kaveznim rotorom.-Najčešći režim rada asinhrone mašine su Mehanički režim i generatorski režim. -rad asinhrone mašine je praćen sledećim gubicima: električni gubici u namotajima statora,u provodnicima rotora, u magnetskom kolu statora usled hiserezisa i vrtložnih struja, mehanički gubici usled trena i ventilacije.- Kod motora izlazna snaga je mehanička a ulazna električna, kod generatora je izlazna snaga električna a ulazna mehanička.-Regulisanje brzine obrtanja se može izvršiti: promenom klizanja, broja pari polova i frekvencije mreže.-Primena asinhronih motora: industrija, transportni sistemi i različite vrste kućnih aparata.-ako se kroz namotaj na statoru, koji je sačinjen od više navojaka, propusti naizmenična struja koja se menja po sinusnom zakonu, po obodu zazora će se javiti sinusno raspodeljena magnetna sila. ako dodamo na isti stator još jedan namotaj stvoriće se druga magnetno pobudna sila.koračni (step) motori-Je elektromehanički pretvarač koji konvertuje električni impuls u diskretan mehanički pomeraj. Vratilo koračnog motora se obrće u diskretnim koracima kad god se el impulsi dovedu u odgovarajućoj sekvenci. Smer obrtanja zavisi od sekvence dovedenih električnih impulsa. -Prednosti: Ugao rotacije je proporcionalan ulaznim električnim impusima, motor može razviti pun moment dok stoji, precizno pozicioniranje, brz odziv, pouzdanost, širok dijapazon, niska cena.-Nedostaci:fiksan korak, ograničene mogućnosti u pokretanju opterećenja, mogućnost gubitka koraka, problemi sa rezonancom, mala maksimalna brzina obrtanja.-3 osnovne vrste koračnik motora, u zavisnosti od tipa rotora: reluktantni motori, motori sa stalnim magnetima i hibridni koračni motori.-za upravljanje radom koračnih motora neophodni su energetski pretvarači. piezoelektrični motori

-vezan je za pojavu naelektrisanja na površini nekih kristala pod dejstvom pritiska da tako da jedan kraj postane pozitivno a drugi negativno naelektrisan. -postoji i obrnuti efekat: ako se na suprotne krajeve kristala ugrade provodne ploče i na njih dovede promenljivi napon javiće se sila koja pulsira u skladu sa promenama napona. Time je otkriven jednostavan način za pretvaranje mehaničke en u elek. i obrnuto.-Piezoelektrični motori: kvazistatični motori i ultrazvučni motori.-kvazistatični motor: rad se zasniva na principu skupljanja. -Ultrazvučni motor: može biti jednosmerni i dvosmerni. Oni proizvode kretanje stvaranjem putujućeg ili stojećeg talasa na statoru.-Prednosti piezoelektričnih motora: male fizičke dimenzije i mala težina, jednostavna konstrukcija, nečujan rad, niža cena u odnosu na ostale motore.-Primena piezoelektričnih motora: medicina, auto fokus kod refleksnih kamera i mobilnih telefona, kod nekih vrsta inkjet štampača.-ultrazvučni piezoelektrični motor: kod ove vrste motora električna energija se koristi da bi se stvorile oscilacije piezokeramike koje se dalje trenjem sa statora prenose na rotor. Proizvode kretanje stvaranjem stojećeg talasa na statoru. Prvi mehanizan podrazumeva stvaranje talasa na statoru koji proizvodi eliptično kretanje površine statora a drugi mehanizam radi tako što proizvodi eliptično kretanje u jednoj tački statora.-sinhrone mašine-Prestavljaju mašine naizmenične struje. Koriste se uglavnom kao generatori el energije naizmenične struje. Sinhroni generatori su najveće električne mašine koje se izrađuju. max snaga jedne jedinice kreće se danas preko 1000 MW. -primenjuju se kao električni motori velikih snaga. U praksi široku primeni imaju i sinhroni motori uprošćene konstrukcije. -stator sinhrone mašine je cilindričan i po građi je identičan statoru asinhrone mašine. -kod sinhronih mašina primenjuju se sledeće konstrukcije rotora: cilindrični rotor, rotor sa isturenim polovima, rotor sa stalnim magnetima.-rotor sa isturenim polovima ima tzv. izražene polove koji imaju polno stopalo. Polno sopalo je najčešće lamelirano. Polovi mogu biti izrađeni od limova i masivnog gvožđa.-Cilindrični rotor je od ožlebljenog gvožđa, obično masivnog i izrađen je iz jednog komada. Ova konstukcija se skoro isključivo primenjuje kod dvopolnih ili četvoripolnih mašina.-Sinhrona mašina može da radi kao sinhroni generator ili kao sinhroni motor. Sinhrona mašina može da proizvodi i da troši reaktivnu energiju za razliku od asinhrone mašine koja u svim svojim režimima samo troši reaktivnu energiju.-sinhroni generator pretvara mehaničku energiju u električnu.-sinhroni motori mogu biti sa stalnim magnetima ili sa pobudnim namotajem. Sa stalnim magnetima se koriste na mestima gde je neophodno njihovo precizno i valitetno upravljanje. -Sinhroni motori su jako važni za primenu u robotici alatnim mašinama i servopogonima.-servomotor je deo servopogona koji se koristi za preciznu regulaciju položaja.-Kod motora izlazna snaga je mehanička a ulazna električna, kod generatora izlazna snaga je električna a ulazna mehanička.-rad sinhrone mašine je praćen gubicima: el gubici u namotajima statora, el gubici u namotaju rotora, gubici u magnetnom kolu statora i mehanički gubici usled trenja i ventilacije.-Prednosti standardnih sinhronih motoro u odnosu na asinhrone: veći stepen iskorišćenja, brzina obrtanja ne zavisi od opterećenja, mogućnost proizvodnje reaktivne energije. -Nedostaci standardnih sinhronih motora u odnosu na asinhrone: viša cena, potreba za izvorom jednosmernog napona za pobudni namotaj, teškoće kod pokretanja.-Princip rada: kroz provodnike rotora protiče vremenski konstantna struja usled koje nastaje stalno magnetno polje. Obrtanjem rotora mehaničkim putem stvara se obrtno magnetno polje. Namotaji na statoru su nepomični te se u njima indukuje elektromotorna sila(EMS).transvormatori-transformator je jedan od najprostijih el uređaja. On je statički uređaj koji pomoću elektromagnetne indukcije pretvara jedan sistem naizmeničnih napona u jedan ili više sistema naizmeničnih napona iste učestalosti i obično različite vrednosti napona.

-osnovni delovi: magnetno kolo i namotaj.-dodatni elementi: transformatorski sud i pomoćni delovi i pribor.-Magnetno kolo: pravi se od visokokvalitetnih limova. Teži se uzimanju što kvalitetnijeg lima i primenjuju se u odg konstrukciona rešenja u izradi magnetnog kola.-Namotaji se prave od okruglog, profilnog ili trakastog izolovanog provodnika od bakra ili aluminijuma. Namotaj koji se priključuje na napajanje se naziva primar, dok se namotaj koji je spojen na prijemnik naziva ssekundar.-rad transofmatora je praćen sledećim gubicima: električni gubici u namotaju primara i sekundara, gubici u magnetnom kolu transformatora usled hiserezisa i vrtložnih struja.-princip rada: najprostiji transformator se sastoji iz dva namotaja. Ako se vremenski promenljiv napon priključi na primar od N navojaka, struja koja treba da teče kroz njega stvara promenljiv magnetni fluks u jezgru. Promenljiv magnetni fluks indukuje EMS u primaru koja je suprodnog smera u odnosu na priključen napon.