Elektroliza1

8/10/2019 Elektroliza1

1/37

RJ proizvodnja katodnog Cu

Uvod:

U sluaju kada se metal pirometalurkom rafinacijom ne moe osloboditiprimesa, pristupa se elektrolitikoj rafinaciji. Elektrolitika rafinacija daje productvisoke istoe, obino 99.99% pa i istije. Elektrolitiki se moe rafinisaati niz metala a

prednost imaju metali koji su plemenitiji od vodonika.rincip elektrolitike rafinacije sastoji se u selektivnom rastvaranju, u elektrolitu,

anade od sirovo! metala i selektivnom taloenju metala na katodi putem

5.1. Prijem anoda

rijem platformi sa anodama vri smenski nadzornik "# za proizvodnju katodno!bakra i izdaje usmeni nalo! radniku na odravanju puteva i prolaza u $alama da otvori

ulazna vrata na $alama elektrolize $ala &' nova i $ala ( ' stara ). *menski nadzornik, uzavisnosti od potrebe proizvodnje, izdaje usmeni nalo! skretniaru slube elezniko!transporta za postavljanje platformi u pravcu od!ovarajue! proizvodno! broda.+d!ovorno lice "# proizvodnje katodno! bakra prebrojava anode po prispelim

platformama, oznaava karakteristine uzorke anoda za kontrolu mase. zvetaj oisporuci, transportu i prijemu anodno! bakra pratilac platformi iz po!ona topionicedostavlja smenskom nadzorniku koji to evidentira u dnevni izvetaj elektrolize.

+d!ovorno lice prijemno! kontrolisanja na osnovu svi$ ovi$ podataka i izvetajao merenju sa eleznike va!e formira dnevni izvetaj o prijemu anoda po uputstvuU.&-.&/./0./& 1 Utovar, transport i merenje anoda.

5.2. Istovar anoda

stovar anoda sa platformi se obavlja uz pomo mosni$ dizalica 1 kranovanosivosti ( 2 3 4p sa specijalnim elinim lancima. +vu operaciju izvode, uz nalo! inadzor predradnika na pripremi elektroda, & 56 kranovo7a i ( 56 manevristaelektroda.

+peracija se izvodi na sledei nain 8' #edan od manevrista se nalazi na samoj platformi, a dru!i na mestu !de

se skladiraju anode.' 4anevrista koji se nalazi na podu okai lance za transportanoda: te$niki crte br. 4&3'-(( se nalazi u ar$ivi te$nike dokumentacijemainsko! odravanja Elektrolize ), na jednu od kuka krana i komandujekranovo7i da pri7e kranom platformi sa anodama prema uputstvu o rukovanjukranom).' 4anevrista koji se nalazi na platformi daje uputstva kranovo7i da pri7e

anodama i on zakai po &0 '&3 anoda to u masi iznosi ; ' ;.< t. 5ada se zakae anodemanevrista koji je na platformi komanduje kranovo7i pokretima ruku !ore, dole, levo,desno) i usmerava transport anoda do mesta za skladiranje. 4anevrista pri$vata setanoda i uz od!ovarajue, navedene komande, odlae i$ na mesto za skladiranje koje jeadekvatno obeleeno rilo! br..&. taka &&).

+d!ovornost za izvo7enje ove operacije snosi predradnik na pripremi i

manipulaciji elektrodama i bri!ada koja je neposredno zaduena za manipulacijusa elektrodama kranovo7a sa dvojicom manevrista ).


2/37

5.3. Skadiranje anoda

=node se skladiraju u $alama elektrolize & ' stara i ( ' nova ) naobeleenim mestima za skladiranje. >a oznaenim mestima su postavljenimetalni ramovi na koje se oslanjaju anode . +vu operaciju izvodi ista bri!ada

koja istovaruje anode dojica manevrista i jedan kranovo7a ), po istom uputstvuza rad kao i za istovar anoda.*kladiranje anoda se izvodi po operacijama livenja anoda, tako da se zna

na kojem mestu se nalazi od!ovarajua operacija izliveni$ anoda.+d!ovornost za sprovo7enje ove operacije snosi predradnik na pripremi i

manipulaciji elektrodama i bri!ada za manipulaciju sa elektrodama.

rilo! br.8 .& Pan pogona eektroiti!ke ra"ina#ije


3/37

Priprema anoda

aket anoda &0'&3kom) pomou lanaca i krana transportuje se do rama zaraspore7ivanje. re odla!anja u ram, odre7uju se pravci za du!o i kratko uvo pa seu tom smislu orjentie i dopremljeni paket anoda. U Elektrolizi u ram za

raspore7ivanje se ubacuje -< anoda, a u Elektrolizi -( i -- anode. >a ovaj nainobezbe7uje se rastojanje izme7u anoda od &/< mm. >a ramu za raspore7ivanjeu!ravirane su oznake koje omo!uuju postavljanje anoda na propisano odstojanje.z dopremljeni$ paketa anode pomou pajsera manevristi elektroda dovlae naoznake za rastojanje, tj. vre raspore7ivanje. 6izuelnim pre!ledom, u ramu zaraspore7ivanje utvr7uju se anode koje ne od!ovaraju standardu krive, sanalepcima od kalupa i ostali$ materijala, sa repovima ). >eod!ovarajue anode sevade iz rama i odlau na prostor za skladiranje kart anoda. ?ovo7enje anoda uvertikalni poloaj obavlja se tako to manevrista udarcima ekia po anodnimuima vri fiksiranje ovo! poloaja. +peraciju pripreme anoda vre & 56kranovo7a i ( 56 manevrista elektroda.

5.2. Uaganje anoda

"aspore7ene anode se pomou !rabulje za transport, zakainju i kranomtransportuju do elektrolitiki$ elija. +peracija zakainjanja izvodi se tako tokranovo7a kranom sputa !rabulju do raspore7eni$ anoda, a jedan od manevristakontrolie i vri popravku da svaka anoda bude zakaena na od!ovarajui parzubaca. "aspore7ene anode se ulau u elije tako da du!ako uvo nalee na strujnikontakt a kratko na izolator. unjenje sekcija elija !rupa, polu!rupa ) uvek

poinje od prvi$ elija. "aspore7ene anode treba da su podjednako udaljene odboni$ i eoni$ zidova elija. +peraciju ula!anja vre tri izvrioca &56kranovo7a, (56 manevrista elektroda ).

5.3. Ure$ivanje %kajovanje& anoda

Uloene anode se kontroliu da li su8 u vertikalnom poloaju, na podjednakimme7usobnim rastojanjima, i da li du!ake uice dobro naleu na strujne kontakte.5ontrola se obavlja vizuelno i odma$ kori!uje pomeranjem anoda. 6ertikalnost sekori!uje naknadnim udarcima sekirice po uima anode. Ukoliko neka od anoda nemoe da se dovede u zacrtani poloaj ona se vadi iz elije i zamenjuje dru!omispravnom. +peraciju ure7ivanja anoda vri jedan izvrilac, tj. predradnik na

pripremi i manipulaciji elektroda.5.'. (etode kontroe i i#a %izvr)io#i& za kontrou

5od pripreme, ula!anja i ure7ivanja anoda vri se vizuelna kontrola iz!ledpovrine, vertikalnost ) i kontrola merenjem dimenzija debljina anoda, rasponuica, me7usobna rastojanja i rastojanja anoda od ela elija ). @a kontrolu iizvravanje korekcija od!ovorni su autokontrolori i predradnik na pripremi imanipulaciji elektrodama.


4/37

5.5. *ati i pri+or

=lati i pribori koji se koriste u ovimoperacijama su po operacijama8

5.5.1. Priprema anoda

' 4ostna dizalica' Aanci za skidanje i skladitenjeanoda' Belini pajseri za pomeranjeanoda' Beki za ispravljanje uica anoda

5.5.2. Uaganje anoda

' ored mostne dizalice u ovojoperaciji se koristi jo8

' >osa za transport anoda 'Crabulja

5.5.3. Ure$ivanje anoda

' ?rveni pajseri' Elektrina svetiljka' eki sekirica)

' "am raspore7ivanje anoda

rilo!8 .( Crte, anode

Priprema sek#ije za proizvodnju poazni- istova

riprema sekcije za proizvodnju polazni$ listova se vri na isti nain kao i zaproizvodnju katodno! bakra, i sa istim alatom i ljudstvom Uputstvo U.&-.&/./0./-).

5ada se sekcija napuni sa anodama i kada se one rasporede i iskajluju, pristupase ula!anju matini$ ploa rilo! br..& ). Ula!anje vre radnici na proizvodnji

polazni$ listova koji pomou specijalne !rabulje sa -( kuke zakae od!ovarajuibroj matini$ ploa i kranom i$ ubacuju u od!ovarajue elije. >akon zavretkaula!anja ure7iva elektrolita otvara ventil za dotok elektrolita u sekciju da bi sesve elije napunile elektrolitom .5ada su sve (; elije u sekciji pune sa elektrolitom, predradnik na proizvodnji

polazni$ listova obavetava smensko! nadzornika koji u pismenoj formi daje


5/37

nalo! smenskom elektriaru da ukljui sekciju u rad +brazac U.&-.&/./0./3'/- ).Ukljuivanjem sekcije u rad poinje proces rastvaranja anode i taloenja bakrana matinim ploama.

5.2. ormiranje poazni- istova

Ukljuivanjem sekcije u kolo jednosmerne struje nastaje procesrastvaranja anode pod uticajem sumporne kiseline i selektivno! taloenja bakrana povrine matini$ ploa koje zamenjuju polazne katode pri komercijalnoj

proizvodnji katodno! bakra. U zavisnosti od jaine struje koja se propusti krozkolo intenzitet taloenja bakra je razliit. @a (; $ rada na matinoj ploi senataloi list debljine /.3 ' &.( mm. Ukoliko se ele dobiti polazni listovi zaizradu uica, proces taloenja se zaustavlja pre isteka perioda od (;$,tj. dadebljina lista bude oko /.3mm. osebna panja pri formiranju polazno! lista

treba da se obrati na nivo elektrolita u el. eliji koja treba da bude na svimelijama u istom nivou tj. -/mm od !ornje ivice matine ploe. arametri radaza proces proizvodnje polazni$ listova dati su u rilo!u br. .(. +d!ovornost zanormalan rad u ovoj fazi rada snosi predradnik na proizvodnji polazni$ listova,kao i ure7iva elektrolita.

5.3. /ransport i pranje mati!ni- po!a

5ada je formiran polazni list, pristupa se narednoj fazi u proizvodnjipolazni$ listova, a to je va7enje matini$ ploa iz elija, transport i pranjematini$ ploa.+vu operaciju izvodi bri!ada na skidanju polazni$ listova koju ine predradnikna proizvodnji polazni$ listova, kranovo7a i tri radnika na skidanju polazni$listova. @a transport matini$ ploa slui specijalna !rabulja.Crabulja ima &kuka, to znai da se iz elektrolitike elije u kojoj su uloene po -( matine

ploe, sukcesivno vade u dva navrata8 ( puta po & matini$ ploa, a da se za tovreme ne iskljuuje sekcija iz kola struje.

5.'. Skidanje0 kasiranje i pakovanje poazni- istova

5ada je zavrena pred$odna operacija transporta i pranja matini$ ploa,

pristupa se narednoj fazi, a to je 8 skidanje, klasiranje i pakovanje polazni$listova. +va operacija se izvodi na dva naina 8 runo i mainski.

5.'.1. "unu operaciju izvode tri skidaa od koji$ su dva na operaciji 8 skidanje,klasiranje i pakovanje polazno! lista i nalaze se s prednje strane !rabulje, dokse trei skida nalazi sa dru!e strane !rabulje. *va tri skidaa posao radeistovremeno. *kida na odvajanju specijalni no crte br 4&3';-&), koji driobema rukama, zabada izme7u matine ploe i polazno! lista u !ornjem delu i

pritiska na list i odvaja !a od dela ploe. *kidai na isti nain sa dru!e straneploe odvajaju list od !ornje! dela ploe, zatim jednom rukom $vataju list adru!om rukom noem dalje odvajaju list od ploe i pakuju na specijalno

napravljenu drvenu paletu tar!u ). rilikom pakovanja vri se klasiranjepolazni$ listova autokontrola). Aistovi koji imaju poroznu povrinu i koji fizikine zadovoljavaju kriterijume za dalju upotrebu fizika oteenja,


6/37

neod!ovarajua debljina) se svrstavaju u kart listove. olazni listovi seskladiraju na posebno za to oznaeno mesto prilo! br..-), za polazne katode,odnosno za uice i kart listove. Dkart listovi se odvajaju na posebnu paletu

pripremljenu za to.

5.'.2. 4ainsku operaciju obavljaju tri izvrioca skidaa)8 skida na odvajanju,

operater i skida na zakaivanju. *kidanje polazni$ listova mainskim putem,vri se na automatskoj maini tipa +U+5F4Una sledei nain8o zavretku pret$odne operacije operacija


7/37

>a kraju svake smene, predradnik na proizvodnji polazni$ listova popunjava ipotpisuje knji!u proizvodnje polazni$ listova rilo! .; ) sa podacima o proizvedenimdobrim listovima za proizvodnju polazni$ katoda i za proizvodnju uica, kart listovima,stok listovima, zamenjenim loim matinim ploama i tekuu problematiku. @a tanost

podataka od!ovara i odobrava svojim potpisom poslovo7a "# za proizvodnju katodno!

bakra.

rilo! .& 8 Crte, titanske mati!ne po!e

rilo! .- 8 Parametri rada za pro#es proizvodnje poazni- istova

Parametri rada za proces proizvodnje polaznih listova

Hemijski sastav elektrolita

Cu (g/dm3)

H2SO (g/dm3)!odaci elektrolitu

Cl (g/dm3)

"iourea (g/tkat)

#elatin (g/tkat)

$rzina cirkulacije elektrolita (dm3/min)

"emperatura elektrolita (C%)

&a'ina struje (k)

ustina struje (/m2)

*apon izme+u elektroda (m,)

%

-.% -0%

%1%3

0%

0%

- -

.% 4 2

-% -

2.% 5 2%

3%%

7oprema istova za proizvodnju u)i#a


8/37

?oprema listova za proizvodnju uica se vri kranom broj osam 3 ) tako tokranovo7a uz pomo operatora na seenju uica zakai lancima paletu salistovima tzv. !omilu: ) i postavi je pored maine broj &. za rasecanje listovana od!ovarajue mesto.

5.2. Seek#ija i rase#anje ista po du,ini

*elekciju listova vri operater ' autokontrolor prilikom rada. *vaki list posebnouzima obema rukama i vizuelno odre7uje debljinu i poroznost lista.+d!ovarajue listove ubacuje u mainu broj & koja raseca list na dva dela irine-9/ mm i ujedno opseca ivice lista. Aistove koji ne od!ovaraju za uice odlae i

pakuje na posebnu paletu. u operaciju ponavlja -/';/ puta, dok se sto namaini ne napuni sa raseenim listovima. ada operater zaustavlja mainu & i

prelazi na mainu broj (.

5.3. Rase#anje ista na zadane dimenzije u)i#a

+perater ukljuuje mainu broj ( i u nju ubacuje jedan po jedan list sa stolamaine broj &. 4aina broj ( raseca list po irini na devet jednaki$ delova uica)dimenzije -9/ 2 9/ mm a viak lista opseca. u operaciju obavlja -/';/ puta dokse ne napuni sto koji pri$vata uice. ada zaustavlja mainu prelazi sa dru!estrane maine i sa stola sakuplja uice i ubacuje i$ u kasete za uice. U jednojkaseti stoje &(// uica pakovani$ u tri reda.

5.'. Proizvodnja paketa od opse#ani- ivi#a

zvrilac na seenju uica po zavretku operacije seenja uica sakuplja opseeneivice, ubacuje i$ u $idraulinu presu, i od nji$ pravi pakete koje skladira uspecijalnu korpu koja se nalazi pored prese.

7oprema poazni- istova0 katodni- #evi i u)i#a?oprema polazni$ listova se vri na taj nain to se kranom zakae lanci za

prenos paleta sa polaznim listovima. >jima izvrilac zakai paletu tj. !omilu sakote &, podi!ne je i kroz otvor na koti & spusti !omilu na valjkasti transporter,otkai lance sa !omile i !omilu uz pomo dru!o! izvrioca pajserima !uranjemubaci u mainu.

5atodne cevi se dopremaju u mainu na taj nain to kranom izvrilac zakaikasetu runo napunjenu cevima podi!ne je i ubaci u mainu.Uice se dopremaju tako7e kranom tako to izvrilac !rabuljom zakai kasetunapunjenu uicama, podi!ne i ubaci u mainu

5.2. 8asi"ika#ija i )ar,iranje istova

Dariranje listova se vri mainski i runo.4ainsko ariranje se vri vakuumskim podizaima koji $vataju list sa !omile

podiu !a i ubacuju u sto za dopremu lista do sekcije za opsecanje lista po irini."uno ariranje vri izvrilac arira) samo u sluaju kada vakuum podiza

ne funkcionie, i to tako to jednom rukom $vata list i odvaja !a sa !omile aonda $vata i dru!om rukom i preko stola ubacuje list u sekciju za opsecanje.zvrilac tom prilikom vri klasifikaciju listova, tako to odvaja kart listove i


9/37

odlae i$ na tar!u autokontrolor). 5od mainsko! rada izvrilac prvo zaustavimainu pa tek onda odstrani kart list.

5.3. 4pse#anje ivi#e ista po )irini

osle ariranja list vuku valjci kroz sekciju za opsecanje !de noevi skraujulist na od!ovarajuu dimenziju duinu) i dopremaju list na sto za previjanje.

5.'. Ispravjanje i ukruivanje poazni- istova

*a stola za previjanje pneumatski potiskiva !ura list u sekciju za ispravljanje iukruivanje lista. sistem valjaka za ispravljanje i profilisani valjak zaukruivanje).

5.5. 9akivanje u)i#a za poaznu katodu

Aanani transporter pri$vata list iz sekcije za ispravljanje i ukruivanje. @a$vatacev na odre7enom rastojanju od lista i doprema do sekcije za zakivanje. u sedodaju uice automatski oba uveta odjednom, a runo jedno po jedno), i kadaobadve uice budu ubaene na svoje mesto vri se automatsko zakucavanje uicaza list.

5.. Pakovanje poazni- katoda u ramove za poazne katode

akovanje polazni$ katoda se vri na sledei nain85ranovo7a uz pomo izvrioca na pakovanju zakai specijalnim kukama ram za

pakovanje no!are) i postavi !a na va!onu skraperu, zatim izvrilac napakovanju zakai katode !rabuljom sa konvejera i odlae u ram, otkainjekatode, vraa !rabulju nazad i uz pomo kole!e koji se nalazi sa dru!e stranerama pakuje slae) katode u dva reda. akovanje se vri tako to se jednomrukom za$vataju dve katode za cev) i svaku dru!u podiu pridravajui jedru!om rukom. U ram se pakuju (0< do (9/ katoda. ri pakovanju vri seodvajanje oni$ polazni$ katoda koje nisu zadovoljile kriterijume ovo! standarda

1 poroznost, loe zakivanje, masna povrina, savijeni krajevi itd.

rilo!8 .&. Crte, poazne katode


10/37

4PIS *8/I;4S/I

ostupak transporta i ula!anja katoda u !rupe odvija se u vie faza8

5.1. Utovar ramova sa poaznim katodama na vagonete za transport

5.2. /ransport ramova sa poaznim katodama0 vagonetima do odgovarajuegsektora

5.3. /ransport ramova dizai#om do odre$ene grupe

5.'. Uaganje poazni- katoda u grupu

5.5. /ransport prazni- ramova do mesta odre$enog za skadiranje

4PIS *8/I;4S/I

roizvodnju katodno! bakra planiraju rukovodilac "# , te$nolo! "# i poslovo7a "#proizvodnje katodno! bakra u skladu sa dnevnim prilivom anoda i mesenim planomproizvodnje.

>alo! za proizvodnju katodno! bakra izdaje poslovo7a "# pismenom formom u5njizi dnevni$ zadataka rilo! br8 .& ).5nji!a dnevni$ zadatakabiva predata nakraju smene smenskim nadzornicima . U knjizi dnevni$ zadatakanalaze se sledei

podaci 8Aeva strana dvolista 8

' ?atum' +znake !rupa koje se peru i menjaju to! dana , kao i elije sa b'

anodamaza svaku smenu , i smena ).

?esna strana dvolista 8' ?nevna , mesena i !odinja proizvodnja katodno! bakra zakljuno zapret$odni dan.


11/37

' ismene poruke smenskim nadzornicima za svaku smenu posebno ).' otpise poslovo7e "# i rukovodioca "# .

*menski nadzornici evidentiraju u 5njizi primopredaje smene rilo! br8 .( )sve poslove koji su u smeni obavljeni 8 prispele i istovarene anode , utovaren retur ,oznaku prane ili menjane !rupe , proizvedenu koliinu polazni$ katoda kao i nji$ovuzali$u i dru!e poslove obavljene smeni . otvrdu da su zadati poslovi za svaku smenu

uredno obavljeni potvr7uju svojim potpisima rukovodilac "# i poslovo7a "#.U skladu sa rasporedom pranja i menjanja u svojoj smeni , smenski nadzornik

izdaje nalo! u pisanoj formi deurnom elektriaru da ukljui !rupu u strujno kolozapoinje se proizvodnja) ili je iskljui prekida se proizvodnja na toj !rupi elija zbo!kraja prvo! ili dru!o! katodno! perioda ili zbo! zastoja radi intervencije na toj !rupi).

>alo! sadri oznaku !rupe , aktivnost koja se treba obaviti ukljuenje ili iskljuenje )i potpis smensko! nadzornika rilo! br8 .- ).

*tanje elektrino! brojila u trenutku iskljuenja ili ukljuenja !rupe kao ioznaku !rupe) koje deurni elektriar upisuje na dvolistu ?nevni izvetaj Elektrolize.&-./3./&'&; ) predstavlja pisani tra! da je nalo! smensko! nadzornika izvren.

4PIS *8/I;4S/I

re putanja !rupe u rad neop$odno je obaviti sledee operacije8

5.1. Provera eektroiti!ki- eija

roveru oblo!a elektrolitiki$ elija u zavisnosti od to!a da li je oblo!a odplastike ili olova vre plastiar ili olovar. rovera se izvodi vizuelno i ako se uoi neka

nepravilnost vri se njena korekcija tj varenje. o zavretku provere oblo!a radnikzaduen za proveru usmeno izvetava smensko! nadzornika da je !rupa spremna zaula!anje anoda, nakon e!a smenski nadzornik daje nalo! za sledeu operaciju.

5.2. Uaganje anoda

ostupak je opisan u uputstvu U.&-.&/./0 1 riprema i ula!anje anoda u elije.5ada su sve anode dovedene u ispravan poloaj kajler usmeno izvetava smensko!nadzornika o izvrenom poslu nakon e!a smenski nadzornik daje nalo! za sledeuoperaciju.

5.3. Punjenje grupe eektroitom

o zavretku ula!anja anoda i nji$ovo! kajlovanja ure7iva elektrolita vripunjenje !rupe elektrolitom. >akon punjenja !rupe elektrolitom ure7iva elektrolitaproverava da li neka elija curi i ako je sve u redu usmeno obavetava smensko!nadzornika o obavljenom poslu. Ukoliko neka od elija curi ure7iva elektrolita prekida

punjenje iste i obavetava smensko! nadzornika koji daje nalo! slubi odravanja da seelija dovede u ispravno stanje. ?eurni plastiar ili olovar intervenie u cilju uklanjanjanedostataka u normalnom funkcionisanju odre7ene !rupe ili elije i usmeno obavetavasmensko! nadzornika po zavrenoj intervenciji o statusu elije ili !rupe.

>akon zavretka intervencije na eliji ponovo se vri punjenje elektrolitom i proverava

njena ispravnost.

5.'. Uaganje poazni- katoda


12/37

5.5. Ukju!ivanje grupe u strujno koo

4PIS *8/I;4S/I

roces elektrolitike rafinacije se odvija u tzv. dva katodna perioda i u zavisnosti odjaine struje koja se proputa kroz elije traje od &3'(( dana. osle prvo! katodno!perioda katode dobiju na masi od 3/'&// k! i vade se iz elija kao !otov proizvod.@atim se ponovo uloe polazne katode tako da se praktino od jedne anode dobiju dvekatode, anodni mulj koji se taloi na dnu elije i anodni ostatak'retur, koji se vraa uopionicu na ponovno pretapanje.

"ad na !rupi i odravanje !rupe u radu odvija se u vie faza i to8

5.1. Pretra,ivanje % otkrivanje & i otkanjanje kratki- spojeva

retraivanje otkrivanje ) kratki$ spojeva se izvodi na vie naina 8

' runo, bla!im opipavanjem spoljnim delom ake katodni$ nosaa i otkrivanjemu!rejani$ nosaa na strani !de nosa nalee na strujni kontakt tzv. trijan!lu' vizuelno, katodni nosa promeni boju' instrumentalno, pomou !ausmetra pri emu se javlja otklon kazaljke na

aparatu. o je ure7aj koji meri statino ma!netno polje i pokazuje koliinuelektroma!netne ener!ije.

+tkriveni kratki spojevi se oznaavaju kredom na katodnom nosau. +tkrivanje kratki$spojeva se vri prvi put jedan sat po ukljuivanju !rupe u strujno kolo. +tklanjanjekratki$ spojeva izvode dva elektrolizera koji istovremeno podiu oznaenu katodu uz

pomo ekia i otklanjaju uzrok kratko! spoja bubuljica, iskrivljena polazna

katoda , ... )

5.2. Ispravjanje katoda % po potre+i &

osle prvi$ (; asa rada, kada se ve istaloila izvesna koliina bakra na katodi 3'&/k! ), po pretraivanju kratki$ spojeva pojedinano se vade iz elije obeleene katode,ispravljaju i vraaju nazad na svoje mesto.+vu operaciju izvode dva elektrolizera takoto istovremeno podiu katodu uz pomo ekia, vizuelno je pre!ledaju i naizmeninimudarcima ekia je dovode u pravilan poloaj po vertikali.

5.3. Praenje pravinog rada grupe

U toku celo! anodno! perioda sa vremenom, normalno se prati rad elija, otklanjajukratki spojevi, a u sluaju da se u elektrolitu pojavi lebdei mulj ili nepravilno taloenje

bakra po povrini katode, elektrolizer odma$ obavetava predradnika kako bi sepreduzele od!ovarajue mere. *vaki elektrolizer isti kontakte na elektrodama. osebnukontrolu rada elektroda vri predradnik elektrolizer ili nje!ov zamenik merenjemnapona na elektrodama pomou milivoltmetra i na osnovu to!a doteruje elektrode u

pravilan poloaj. >apon izme7u dve elektrode razliito! naelektrisanja mora da se kreeu opse!u od (// do -// m6.

5.'. 9amena poovni- anoda


13/37

okom rada u dru!om katodnom periodu, kada se anode istanje tj rastvore, neke odanoda koje su bile najlake otkinu se od uica i padnu na dno elije. akvi ostaci se vadeiz elije a na nji$ovo mesto se ubacuju polovne anode koje mo!u jo da se rastvaraju.olovne anode su one anode koje svojim fizikim iz!ledom zadovoljavaju dalji rad prielektrolizi i one su produkt nakon procesa pranja !rupe posle dru!o! katodno! perioda.@a vreme zamene polovni$ anoda !rupa se ne iskljuuje iz rada jer se nji$ova zamena

izvodi sukcesivno. zva7ene polovne anode su pokrivene anodnim muljem po povrini idva elektrolizera vade anodu, pakuju u no!are za pranje retura tzv. korpu koja sekranom odvozi do rezervoara za pranje retura !de se vri ispiranje od anodno! mulja.

5. 4PIS *8/I;4S/I

5.1. Prijem sumporne kiseine

=ktivnosti vezane za prijem sumporne kiseline obavlja predradnik na pripremimulja iskljuivo u prvoj smeni. 5ada je nivo u rezervoarima za skladitenje

sumporne kiseline blizu propisano! minimuma, ure7iva elektrolita usmenoobavetava predradnika na pripremi mulja da preduzme neop$odne korake zaprijem sumporne kiseline. redradnik na pripremi mulja obavetava sveure7ivae elektrolita da e se izvriti prijem sumporne kiseline u odre7enimcirkulacionim kolima i da se ventili za prijem otvore a da se zatvore svi ventiliza prijem sumporne kiseline u onim cirkulacionim kolima !de se nee primatikiselina. o izvrenim pripremama predradnik na pripremi mulja uspostavljakontakt telefonom sa od!ovornim licem fabrike sumporne kiseline za isporukusumporne kiseline koji ukljuuje pumpu. 5ada se rezervoari za skladitenjenapune, predradnik na pripremi mulja uspostavlja kontakt telefonom saod!ovornim licem fabrike sumporne kiseline za isporuku sumporne kiseline

dajui mu nalo! da prekine isporuku tj. iskljui pumpu. >a svakom rezervoaruza skladitenje sumporne kiseline postoji merna letvasa pokazivaem na kojoj suu!ravirane oznake u kubnim metrima. +itavajui sa merne letve primljenukoliinu sumporne kiseline predradnik na pripremi mulja podatak upisuje uinterni zapis o koliini primljene sumporne kiseline rilo! br..& ).

5.2. Priprema propisane koi!ine tiouree i ,eatina

U cilju dobijanja kvalitetnije! katodno! bakra sa !latkom povrinom i bez dendrita uproces je potrebno svakodnevno dodavati normativnu koliinu povrinski aktivni$materija tiourea i elatin). a koliina iznosi 0/ !It katodno! bakra. 5oloidi serazmeravaju na me$anikoj va!i u skladu sa koliinom propisanom u >alo!u zakorekciju sastava elektrolitaa koje je potpisao te$nolo! "# proizvodnje katodno! bakra rilo! br..( ). ostupak pripreme i dodavanja koloida u elektrolit vri se runo iliautomatskim putem u petom cirkulacionom kolu ).4erenje potrebni$ koliina =4 vri se u prvoj smeni za svaki sektor zasebno koji jeu radu. +dmerena koliina koloida stavlja se u plastinu posudu i odnosi se do sektora .osuda sa koloidima puni se vodom do zapremine od (/ dm-uz meanje. oslovemerenja obavlja predradnik na pripremi mulja na osnovu pismeno! nalo!a koje! dobijaod te$nolo!a "# proizvodnje katodno! bakrarilo! br..-). "astvaranje koloida

obavljaju ure7ivai elektrolita svako na svom sektoru.

5.2.1. 7odavanje pripremjeni- kooida u eektroit iz pri-vatni- rezervoara


14/37

5oloidi pret$odno pripremljeni izvreno bubrenje ) dodaju se u pri$vatni sudzapremine -// dm-. +statak do ove zapremine ini topla voda. ri$vatni sud za koloideu svakom cirkulacionom kolu nalazi se na betonskoj ploi iznad komercijalni$rezervoara, tako da je obezbe7eno !ravitaciono isticanje nje!ovo! sadraja direktno u

povratni elektrolitni vod. U cilju bolje! rastvaranja koloida i nji$ove $omo!enizacije,

ova meavina poinje da se dodaje u elektrolit u akon isteka prvo! katodno! perioda izdaje se nalo! za va7enje bakra iz !rupe!rupa se menja).Uvidom u knji!u dnevni$ zadataka, smenski nadzornik daje nalo! u pismenojformi smenskom evidentiaru u mainskoj $ali da se odre7ena sekcija !rupa )iskljui iz kola struje rilo! br..&).*menski elektriar usmeno obavetava smensko! nadzornika da je sekcija!rupa) iskljuena to potvr7uje svojim potpisom na nalo!u), nakon e!a onizdaje usmeni nalo! da se odre7ena sekcija !rupa) obradi i iz nje izvuekatodni bakar.Hri!adu koja radi na va7enju katoda ine8

' predradnik na pripremi i manipulaciji elektroda' kranovo7a

' manevrista elektroda 6a7enje katodno! bakra iz elektrolitiki$ elija vri se kranom pomou nosaakatoda. #edan izvrilac !rupe radnika na pripremi elektroda nosa katoda


16/37

postavlja izme7u katodni$ cevi i obavetava kranovo7u koji manevrisanjemdovodi nosa u pravilan poloaj za podizanje katoda. o potrebi izvrilac na

pripremi elektroda pajserom dodatno osi!urava poloaj katoda katodne cevi ) unosau. 5ranom i nosaem katoda se po --'- katoda odjednom zakae, izvukuiz elektrolitike elije uz pomo i asistenciju jedno! manevriste i prebacuju dorezervoara za pranje katoda. U $ali broj & zbo! dui$ elektrolitiki$ elija

uloene su - katode pa se za va7enje katoda koriste nosai katoda sa - kuka,dok se u $ali ( koriste nosai katoda sa -- kuka jer su i elektrolitike elijemanje uloene su -- katode).

52. /ransport katoda do rezervoara za pranje

5ada je osi!uran poloaj katoda na katodni nosa, vri se nji$ov transport dorezervoara za pranje katoda . ransport se vri kranom. 5ranovo7a nosa sa katodamasputa u rezervoar sa vodom za pranje.

5.3. Pranje katoda

5atode su celom povrinom uronjene u vodu zajedno sa katodnim cevima inosaem. ranje katoda smatra se obavljenim nakon isteka najmanje - minuta.@a pranje se koriste ( rezervoara sa toplom vodom aime prvi nosa sa setom katoda iz jedne elektrolitike elije se transportuje dorezervoara za pranje i tu odloi. @atim se i dru!i nosa sa katodama !rabulja) izdru!e elektrolitike elije tako7e odloi u dru!i rezervoar za pranje sa toplomvodom. ranje se izvodi uz barbotiranje vazdu$a da se omo!ui dobro ispiranjekatoda.

5atode moraju biti uronjene zajedno sa katodnim cevima u vodu za pranje jer se takooperu i cevi. #edna operacija transporta i odla!anje jedno! seta katoda iz elektrolitikeelije traje oko tri minuta, to znai, da i samo pranje katoda toliko traje, jer kad sedru!a !rabulja odloi u rezervoar za pranje zakai se i izvue !rabulja sa ispranimkatodama iz prvo! rezervoara i tako naizmenino.

sprane katode sa !rabuljom i kranom se prenose do maine za formiranje paketakatoda.U sluaju da katode nisu dovoljno oprane vri se dodatno pranje sa toplom

vodom uz povean pritisak.

5.'. /ransport katoda iz rezervoara za pranje u ma)inu za pakovanje

5ranovo7a podie !rabulju sa opranim katodama tako da katodni nosai budu -/ cmiznad nivoa vode i kretanjem unapred izvri dovo7enje katoda i katodni$ cevi u kosipoloaj radi isticanja zaostale vode od pranja iz katodni$ nosaa. >akon to!a dovodikatode u vertikalni poloaj i vri nji$ovo podizanje i transport do maine za pakovanjekatoda. ?ru!i izvrilac bri!ade na pripremi elektroda obavetava kranovo7u o

potrebnim kretnjama prilikom sputanja katoda u mainu za pakovanje .

5.5. Pakovanje katoda

>akon izvreno! sputanja katoda u mainu za pakovanje, vri se nji$ovootkainjanje od !rabulje. zvrilac za mainom za pakovanje potom komandama sa pulta

maine za pakovanje obezbe7uje me$aniko pribliavanje katoda iz jedne elektrolitikeelije pomou tzv. sakupljaa. 5ada se sakupe svi$ --'- katoda u deo maine koji


17/37

predstavlja korpu vri se nji$ovo prevo7enje iz vertikalno! u $orizontalni poloaj inji$ovo sputanje na va!on za transport.

5.. a$enje katodni- nosa!a iz paketa +akra

5ada su formirani $orizontalno pore7ani paketi katoda na va!onima, pristupa se

uklanjanju katodni$ cevi. Uklanjanje katodni$ cevi vri trei izvrilac na pripremielektroda runo. Uklonjene katodne cevi isti izvrilac re7a u ram za pri$vat katodni$cevi.

4PIS *8/I;4S/I

ostupak va7enja katoda nakon dru!o! katodno! perioda i va7enja anodni$ ostataka iz!rupe, sastoji se iz vie faza, i to 8

5.1. 9aka!injanje i va$enje katoda iz eektroiti!ki- eija

5.2. /ransport katoda do rezervoara za pranje

5.3. Pranje katoda

5.'. /ransport katoda iz rezervoara za pranje u ma)inu za pakovanje

5.5. Pakovanje katoda

5.. a$enje katodni- #evi iz paketa +akra5.. 4tvaranje otvora za isti#anje eektroita iz eektroiti!ke eije

"adovi na va7enju anodni$ ostataka iz !rupe poinju nakon zaustavljanjacirkulacije elektrolita koju vri ure7iva elektrolita zaduen za dotini sektor. +tvaranjeotvora za isticanje elektrolita vri izvrilac iz !rupe radnika na pripremi i manipulacijielektroda manevrista) bakarnom ipkom sa kukom kojom vadi olovni ep. sticanjeelektrolita iz elije se prati i traje dok se nivo elektrolita ne spusti do visine elektrolitno!

buona &( cm). ada izvrioc moe izvriti isti za$vat na susednoj eliji dotinepolu!upe.

5.. 9atvaranje otvora za isti#anje eektroita iz eektroiti!ke eije

>akon to se utvrdi da je nivo elektrolita u eliji u nivou otvora elektrolitno! buona,vri se zatvaranje otvora za isticanje elektrolita olovnim epom. @a$vat izvodimanevrista, koji i proverava da li je ep pravilno nameten.

5.=. Pranje anodni- ostataka u eektroiti!koj eiji

ranje anodni$ ostataka u samoj elektrolitikoj eliji vri manevrista. +vaj izvrilacstoji na samim anodama i !umenim crevom usmerava mlaz vode pod pritiskom izme7u

povrina susedni$ anoda.

5.1>. a$enje tanki- anodni- ostataka


18/37

>akon to su anodni ostaci jedne elektrolitike elije oprani i proce7eni , vri se nji$ovoklasiranje na tzv. tanke i deblje anodne ostatke retur). anki retur dvojica izvrilaca na

pripremi i manipulaciji elektroda runo slau na ram za tanki retur. ransport tanko!retura do mesta utovara u korpe korpe sa returom nalaze se na elezniim platformamai namenjene su kao $ladan materijal za opionicu) vri se kranom.

5.11. a$enje de+ji- anodni- ostataka

6a7enje deblji$ anodni$ ostataka obavlja izvrilac !rupe radnika na pripremi imanipulaciji elektoda pomou sakupljaa retura tzv. raka). zva7eni deblji retur iz

jedno! za$vata raki odlae se na za to odre7eno mesto.

5.12. 4tvaranje otvora za isti#anje eektroita

>akon to su tanji i deblji anodni ostaci oprani i izva7eni iz elija, pristupa se isputanjuelektrolita nastalo! pranjem anodni$ ostataka pret$odno se ustanovi da li je izvreno

taloenje mulja na dno elije ). +lovni ep ipkom sa kukom podie manevrista istimredosledom kao i pri isputanju elektrolita iz elije od prve ka zadnjoj eliji date

polu!rupe), vodei rauna o pri$vatnoj moi povratno! elektrolitno! kanala.

5.13. 9atvaranje otvora za isti#anje eektroita

@atvaranje otvora za isticanje elektrolita vri manevrista vraanjem olovno! epa naotvor za isticanje .

5.1'. 4tvaranje otvora za isti#anje pupe anodnog muja i pranje eektroiti!keeije

+tvor za isticanje pulpe anodno! mulja nalazi se na podu elektrolitike elijeomo!uavajui nesmetano !ravitaciono isticanje pulpe anodno! mulja. 4anevristamlazom vode usmerenim ka otvoru za isticanje dodatno potpomae oticanje pulpe. >adnu elije se mo!u nalai tzv bubuljicei sitniji ostaci anoda koje pera vadi i

pridruuje tankom returu.

1.15. 9atvaranje otvora za isti#anje pupe anodnog muja

+pranoj i oienoj elektrolitikojeliji, radnik slube mainsko! odravanja

deurni plastiar ili olovar) vraa na otvore za oticanje pulpe anodno! mulja olovneepove i proverava ispravnost elije. o proveri obavetava smensko! nadzornika ostanju elije i !rupe.

5. 4PIS *8/I;4S/I

+bu$vaene su sledee aktivnosti 8

5.1. 4tprema retura

rilikom va7enja anodni$ ostataka posle dru!o! katodno! perioda, manevristavri nji$ovo ispiranje od talo!a anodno! mulja pomou jako! mlaza industrijskevode. 5ontrolu opranosti retura vre smenski nadzornik, predradnik na


19/37

manipulaciji elektrodama i autokontrolori tj manevristi. ?obro opran returskladira se na za to odre7eno mesto ili se utovaruje u platforme za otpremuretura +pis rada dat je uputstvom U.&-.&/./0.&; 1 6a7enje katoda i anodni$ostataka nakon dru!o! katodno! perioda).U skladu sa potrebama po!ona topionice, smenski nadzornik "# proizvodnjekatodno! bakra kontaktira od!ovorno lice u delu po!ona topionice "#

konvertori) i informie o koliini $ladno! povratno! materijala tj. retura. ousmenom do!ovoru o otpremi retura, smenski nadzornik informie smensko!poslovo7u "# elezniki transport da se moe dati nalo! za otpremu retura upo!on topionice.*vi do!ovori i nalozi izme7u ova tri po!ona po pitanju utovara, transporta i

prijema retura obavljaju se telefonom.razne platforme za retur se, pre ne!o to se dovezu u Elektrolizu, izmere naeleznikoj va!i vri se tzv tariranje:) koja se nalazi na mestu zvanom Dtulc:.

>ji$ova masa se ukucava automatski na meraku karticu prilo! br. .&.). +vuaktivnost obavlja od!ovorno lice iz slube "# Clavno *kladite.

o prispeu tarirani$ platformi u Elektrolizu, smenski nadzornik daje usmeni

nalo! bri!adi na manipulaciji elektrodama da moe zapoeti utovar returaUtovar retura vri se kada se sakupi odre7ena koliina na taj nain tomanevrista pomou eline sajle zakai retur i obezbedi !a od ispadanja.5rajeve sajli zakai za kuku mosne dizalice i podizanjem ruke u vis daje znakkranovo7i da prenese teret do korpe za utovar retura. *metanje retura u korpu

potpomae dru!i manevrista na taj nain to usmerava teret u najpo!odnijipoloaj kako bi se spreilo ispadanje retura prilikom transporta . 5ontroluutovareno! retura vri smenski nadzornik "# proizvodnja katodno! bakra i zaloe utovaren retur usmenim putem obavetava manevriste da otklonenedostatke.+tprema platformi sa utovarenim returom vri se eleznicom u pratnjiod!ovorno! lica koji sa sobom nosi otpremnicu za retur i kart anode rilo! br..() u koju upisuje re!istarski broj platforme, broj utovareni$ korpi i vrstumaterijala retur ili kart anode), a mera na teretnoj va!i u otpremnicu upisujeneto masu izmereno! retura. zmeren retur dalje se transportuje u po!onopionice na dalju preradu. +tpremnica sadri etiri istovetna primerka koje

potpisuju *menski nadzornik "# proizvodnje katodno! bakra, 6oza lokomotive,4era na teretnoj eleznikoj va!i i od!ovorno lice iz po!ona opionice.*menski nadzornik upisuje re!istarski broj platforme u dnevni izvetajelektrolize .&-./3./&'&;).+d!ovorno lice slube kontrole kvaliteta na poetku smene po prijemu merne

listice sa teretne va!e popunjava dnevni izvetaj o otpremi retura rilo! br. .-)koja je interno! znaaja i zajedno sa mernom listicom predaje je *lubimetalbilansa, dok ?nevni izvetaj o lokalnom merenju po smenama rilo! br..;) adekvatno aurira.

5.2. 4tprema )kart anoda

=node koje ne zadovoljavaju kriterijume za normalan proces elektrolitikerafinacije tanke, debele, sa velikim neravninama, nalepci od livno! kalupa istrani materijali, sa nedostatkom uica, krive itd.) se skladiraju na posebnommestu i kada se nakupi odre7ena koliina u do!ovoru sa od!ovornim licem iz

"# konvertori 1 topionice vri se utovar, merenje i otprema za topionicuidentino taki


20/37

+d!ovorno lice slube kontrole kvaliteta na poetku smene po prijemu mernelistice sa teretne va!e popunjava dnevni izvetaj o prijemu anoda koja jeinterno! znaaja i to na taj nain to od ukupne mase i ukupno! broja komada

primljeni$ anoda za tekui mesec oduzima masu i broj komada otpremljeni$kart anoda. >a ovaj nain formiran izvetaj predaje *lubi metalbilansa, dok?nevni izvetaj o lokalnom merenju po smenama adekvatno aurira.

4PIS *8/I;4S/I4pis postupka

U cilju korekcije sastava elektrolita a u nemo!unosti da odre7enu koliinu elektrolita"# za proizvodnju bakarsulfata ne moe preraditi putaju se u rad elije sa olovnimanodama koje rade u okviru komercijalni$ !rupa. rocesi koji se odvijaju u ovimelijama su8

' na anodi8 zdvajanje kiseonika.

' na katodi8 aloenje bakra iz elektrolita na polaznu katodu.' u rastvoru8 *manjenje sadraja bakra i poveanje sadraja sumporne kiseline.@a vreme trajanja anodno! perioda iz elije sa olovnim anodama se etiri puta vadekatode.

5.1. Uaganje oovni- anoda u eiju

o nalo!u smensko! nadzornika, plastiar pristupa zavarivanju depa na kraju elije nastrani !de istie elektrolit iz elije u kojoj e biti uloene olovne anode. aj depspreava isticanje trafo ulja u komercijal i meanje sa elektrolitom u tom cirkulacionomkolu ime bi se kvalitet elektrolita znatno smanjio i tetio daljem procesu elektrolize.

*pecijalnim kletima se svaka olovna anoda posebno ubacuje u ram za raspore7ivanjeanoda pomou mosne dizalice. "adnik na manipulaciji elektrodama vri ispravljanjesvake olovne anode pojedinano udarcima ekia. @atim i$ dovodi u poloaj sa

jednakim me7uelektrodnim rastojanjem. >akon raspore7ivanja olovni$ anoda u ramu zaraspore7ivanje anoda, anode se zakae !rabuljom i kranom prebace do elije u koju e

biti uloene. @atim se vri nji$ovo ula!anje i kajler i$ dovodi u ispravan poloaj.

5.2. Uaganje poazni- katoda u eiju

Ula!anje polazni$ katoda u eliju vri se na isti nain kao u radnom uputstvuU.&-.&/./0./0 1 ransport i ula!anje katoda

5.3. 8ontroa rada eije

re putanja elije u rad tj. ukljuivanja !rupe u strujno kolo, potrebno je u eliju sipatitrafo ulje u koliini od -'< litara.5od kontrole rada elije vri se otklanjanje kratki$ spojeva, ienje kontakta i proveranivoa ulja.+tkrivanje i otklanjanje kratki$ spojeva vri se svakodnevnim podizanjem katoda.odizanje katoda se vri specijalnom kukom a posao obavljaju dva elektrolizera

izvrioca. >ivo ulja se kontrolie vizuelno i po potrebi se doliva. trafo ulja titi povrinuelektrolita od irenja tetni$ isparenja u atmosferu

5.'. a$enje katoda nakon pet dana od pu)tanja grupe u rad


21/37

o isteku pet dana od putanja !rupe u rad vri se va7enje ture bakra iz olovne elije.*vaka katoda pojedinano se runo pomou specijalni$ kuka podie i kai na !rabulju.Crabulja sa katodama iz elije sa olovnim anodama se sputa u rezervoar za pranje

bakra pri emu se pranje poboljava barbotiranjem vazdu$om. Crabulja sa katodama sezatim sputa u mainu za pakovanje bakra koja katode iz vertikalno! poloaja prevodi u

$orizontalan i sputa na va!onet. +vakav bakar je loe! fiziko! iz!leda i loi$$emijski$ osobina te se vezuje iskljuivo sa dve trake i oznaava kao *: kvalitet.

5.5. a$enje katoda nakon prvog katodnog perioda

o isteku pet dana od va7enja ture vri se va7enje ture bakra iz olovne elije. *vakakatoda pojedinano se runo pomou specijalni$ kuka podie i kai na !rabulju.Crabulja sa katodama iz elije sa olovnim anodama se sputa u rezervoar za pranje

bakra pri emu se pranje poboljava barbotiranjem vazdu$om. Crabulja sa katodama sezatim sputa u mainu za pakovanje bakra koja katode iz vertikalno! poloaja prevodi u$orizontalan i sputa na va!onet. +vakav bakar je loe! fiziko! iz!leda i loi$

$emijski$ osobina te se vezuje iskljuivo sa dve trake i oznaava kao *: kvalitet.

5.. a$enje katoda nakon 15 dana od pu)tanja grupe u rad

o isteku petnaest dana od putanja !rupe u rad vri se va7enje ture bakra iz olovneelije. *vaka katoda pojedinano se runo pomou specijalni$ kuka podie i kai na!rabulju. Crabulja sa katodama iz elije sa olovnim anodama se sputa u rezervoar za

pranje bakra pri emu se pranje poboljava barbotiranjem vazdu$om. Crabulja sakatodama se zatim sputa u mainu za pakovanje bakra koja katode iz vertikalno!

poloaja prevodi u $orizontalan i sputa na va!onet. +vakav bakar je loe! fiziko!iz!leda i loi$ $emijski$ osobina te se vezuje iskljuivo sa dve trake i oznaava kao*: kvalitet.

5.. a$enje katoda kada se pere grupa %nakon drugog katodnog perioda&

5od va7enja katoda pri pranju !rupe, katode se zakae !rabuljom i kranom prenesu dorezervoara za pranje i nakon pranja do maine za pakovanje bakra. >akon va7enjakatoda, izvlai se elektrolitni buon i ispusti elektrolit vodei rauna da ulje iz elije neode u komercijalni rezervoar. @atim se zatvori elektrolitni buon, otvori muljni buon i

ispusti elektrolit do kraja.


22/37

4PIS *8/I;4S/I

5.1. >akon katodno! perioda pulpa anodno! mulja od pranja !rupe se prikuplja uprotone muljne rezervoare i pumpom prebacuje u talone muljne rezervoare !de se vritaloenje rilo! .&). 4anipulaciju izvodi ure7iva elektrolita. >akon ; sata vri se

odvajanje tene od vrste faze tzv. sifoniranje: i tena faza se vraa u proces nakonfiltriranja dok se vrsta faza prebacuje u dekiver. U dekiveru se vri priprema pulpe zatransport u "# za proizvodnju plemeniti$ metala i selena na dalju preradu. ripremaobu$vata dodavanje vode do postizanja odnosa vrsto 8 teno L & 8 &< ' (/), idodavanje sumporne kiseline do koncentracije od &akon pripreme anodno! mulja nastavlja se

barbotiranje da ne bi dolo do taloenja sve dok se ne izvri nje!ovo prebacivanje nadalju preradu u po!on "# proizvodnja plemeniti$ metala i selena. ripremu anodno!mulja vri predradnik na pripremi mulja i podatke upisuje u interni zapis rilo! .() oizdatim dekiverima.

rilo! .&. 8 ?ema kretanja anodnog muja i priprema za daju preradu


23/37

4PIS *8/I;4S/I

U po!onu "# proizvodnje katodno! bakra otpadne vode imaju vie izvora i to su8

&. +tpadne vode od pranja katodno! bakra.(. +tpadne vode od pranja retura.-. +tpadne vode od pranja podova.

5.1. /retman otpadni- voda od pranja katodnog +akra

5atodni bakar se pere u rezervoarima za pranje katodno! bakra, i kada se u jednomrezervoaru opere oko &/// komada katoda pristupa se izmeni vode za pranje."ezervoar se prazni i putem cevovoda otpadne vode se prebacuju u rezervoare za

prljave otpadne vode nakon e!a se pumpom preko Dajbler filtera koji vri

preiavanje tj. odvajanje vrsti$ estica od tenosti prebacuje u rezervoar isti$otpadni$ voda tzv. filtrat:), odakle se po potrebi dodaje u proces radi nadoknade!ubitaka vode usled isparavanja rilo! .& ).


24/37

5.2. /retman otpadni- voda od pranja retura

+ve otpadne vode nakon zavreno! dru!o! katodno! perioda i izvreno! pranja retura,se filtriraju, tako to se otpadne vode prebacuju u rezervoare za prljave otpadne vodenakon e!a se pumpom preko Dajbler filtera koji vri preiavanje tj. odvajanje vrsti$

estica od tenosti prebacuje u rezervoar isti$ otpadni$ voda tzv. filtrat:), odakle sepo potrebi dodaje u proces radi nadoknade !ubitaka vode usled isparavanja i vraaju uproces.

5.3. /retman otpadni- voda od pranja podova

+ve otpadne vode od pranja podova su veoma zaprljane i sakupljaju se u zbirnimjamama odakle se pumpama prebacuju u rezervoare prljavi$ otpadni$ rastvora. otomse vri nji$ovo filtriranje preko Dajbler filtera tako to se odakle se isputaju u kolektorotpadni$ voda i izvode se iz po!ona "# proizvodnja katodno! bakra pompom prekoodre7eno! cevovoda.

5.'. 9apisi o manipua#iji otpadni- voda

>a kraju svake smene ure7iva elektrolita je u obavezi da u knjizi ure7ivaa rilo! .() upie svaku vrstu manipulacije sa otpadnim vodama u toku smene poreklo,zapreminu i rezervoar u koji je skladiran ).

rilo! .&. 8 ?ema kretanja i pre!i)avanja otpadni- voda

4PIS *8/I;4S/I


25/37

Evidentiranje proizvodnje katodno! bakra vri se na stovaritu bakra "# proizvodnjekatodno! bakra. *astoji se iz sledei$ faza 8

5.1. (erenje mase katodnog +akra:4erenje mase katodno! bakra vri mera i izdaje identifikacionu karticu na kojoj su

svi podaci vezani za balu paket ) katodno! bakra8 !rb i naziv preduzea, nazivproizvoda katodni bakar ), datum proizvodnje, broj !rupe, serijski broj paketa ), brojkomada u paketu ), bruto masa, neto masa i broj rada meraa bakra. 5artica se

plastificira i vezuje za paket bakra rilo! .& ).

5.2. 6viden#ija podataka vezani- za katodni +akar:

odatke vezane za pakete bakra iz !rupa, merai katodno! bakra upisuju u 5nji!umerenja katodno! bakra rilo! .( ) i svojim potpisom potvr7uju navedene podatkekako za polu!rupe tako i za celu !rupu mera koji je zakljuio proizvodnju cele!rupe ).

U 5nji!u merenja katodno! bakraupisuju se i podaci vezani za katodni bakarproizveden u elijama sa nerastvornim b ) anodama, zbirnibakar bakar koji jenaknadno izva7en iz rezervoara za pranje katodno! bakra ) i uzorkovani bakar katode iz koji$ su izdvojeni uzorci za $emijsku analizu ). e$niar na uskladitenju iekspediciji katodno! bakra vri proveru upisani$ podataka i to overava svojim

potpisom.odaci o neto masi svake izmerene !rupe ili paketa uzorkovani bakar ,

zbirnibakar ili bakarproizveden u elijama sa b'anodama ) unose se u 5nji!u proizvodnje katodno!bakrainterno! karaktera). odaci se unose za svaki dan i svaku smenu sledeimredosledom8 smena , smena i smena. >a kraju smene vri se zakljuivanjednevne, mesene i !odinje proizvodnje.

5.3. Izdavanje protokoa i izdavanje propratni#e o isporu#i katodnog +akra

sporuka katodno! bakra se vri u skladu sa nalozima 4arketin!a "H Hor 'Crupe i komercijale i marketin!a slube "'a. >alo! sadri8 koliinu koju trebaisporuiti, adresu i ime kupca, vrstu i rok isporuke i napomene posebno, uredno

potpisan od strane ovlaeni$ lica.>a osnovu nalo!a te$niar skladitenja i ekspedicije formira protokol o isporuci

katodno! bakra koji sadri8 podatke o kupcu, koliinu, ko je predao a ko preuzeorobu kao i podatke o vozilu.anost podataka overavaju svojim potpisima8 Upravnik Elektrolize, te$niarskladitenja i ekspedicije katodno! bakra, mera na ekspediciji bakra i primaoc

protokola.>a osnovu jedno! primerka protokola o isporuci bakarsulfata koji se predajevozau, na izlaznoj va!i se formira dokumentacija za izlaznu dozvolu inaputanje kru!a preduzea. rvi primerak protokola crvene boje) se dajevozau na ruke za naruioca robe.

>a osnovu nalo!a te$niar evidencije i ekspedicije formira propratnicu zakatodni bakar koji se otprema eleznicom u va!on. ropratnica sadri8 broj

nalo!a , vrstu poiljke, podatke o kupcu, koliinu, ko je predao a ko preuzeorobu kao i podatke o va!onu.


26/37


27/37

4PIS *8/I;4S/Irijemno 8@Ianodno! bakra obu$vata kontrolisanje i ispitivanje8

5.1. izi!kog kvaiteta anodnog +akra

5ontrolu fiziko! kvaliteta anodno! bakra vri smenski nadzornik na osnovute$niki$ uslova za isporuku plameno'rafinisano! bakra izliveno! u obliku anoderilo! br. &.). ?odatnu kontrolu vizuelno! iz!leda tako7e vre i manevristi prilikomraspore7ivanja anoda na ramu za raspore7ivanje kao i predradnici na pripremi elektroda kajleri ), koji uz pomo lampe proveravaju vertikalnost anoda u elijama.

=node iji je fiziki kvalitet nezadovoljavajui, belee se kredom i izdvajaju naposebno mesto za kart anode.

5ontrola fiziko! kvaliteta anodno! bakra obavlja se u sve tri smene i obu$vatasledee kontrolne karakteristike anodno! bakra 8

5.1.1. 4asa anoda i broj komada po operaciji8

' prosena po platformama ' pojedinana,metodom sluajno! uzorka 4asa anoda i broj komada anoda, kontrolie se na osnovu te$niki$ uslova

prijema anoda,proraunom i merenjem.

=node se u Elektrolizu dovoze eleznicom na otvorenim platformama obinopo tri platforme, odnosno u jednoj isporuci itava operacija livenja anoda, &3/ 1 (// t )i platformu sa anodama prati zvetaj o isporuci rilo! br. .( ), transportu i prijemuanodno! bakra koji sadri 8

' datum livenja ' broj operacije ' broj komada ' masu po platformama.

*menski nadzornik u zavisnosti od potrebe odre7uje mesto za istovar anoda u$ali i proizvodnom brodu ). *menski nadzornik na osnovu dokumentacije i brojanjemanoda utvr7uje taan broj komada.

' 4asa anoda po platformama dobija se raunskim putem neto masa anoda podeljenasa brojem anoda ). ' ojedinana masa se dobija merenjem po tri anode iz svake operacije metodomsluajno! uzorka. ?ozvoljeno odstupanje je (-< M 3 k!. +vo se vri u vanrednimsluajevima kada se uoe nepravilnosti u datoj isporuci.

5.1.2. 7imenzije i o+ik

?imenzije i oblik se kontroliu na osnovu te$niki$ uslova prijema anoda icrtea anode vizuelno.

5ontroliu se 8

' visina, irina, debljina tela anode


28/37

' duina i debljina kratke i di!ake uice anode.

5.1.3. Izged povr)ine

z!led povrine kontrolie se vizuelno.ovrina anode treba da bude ravna, bez me$urova, pukotina, ukljuaka ljake i

nalepaka premazno! sredstva kalupa i bez izraslina po ivicama bez repova ), kako jedefinisano u te$nikim uslovima za prijem anoda.roverava se i stepen zakrivljenosti tela i uica anoda.

5.2. a osnovu rezultata fiziko! i $emijsko! kvaliteta od!ovorno lice prijemne kontroleformira izvetaj o prijemnom kontrolisanju i ispitivanju anoda za svaku operaciju kojuoverava od!ovorni inenjer kontrole kvaliteta svojim potpisom rilo! .-. ).

rilo! .& /e-ni!ki usovi za isporuku pamenoAra"inisanog +akra izivenog uo+iku anode

str& str(


29/37

srt-

str;

4PIS *8/I;4S/I*vi materijali koji se koriste u procesu elektrolitike rafinacije podleu prijemnom 8@I.


30/37

5.1. rijemno kontrolisanje i ispitivanje materijala koji se proizvode u or!anizacionojcelini "'a vri se u Elektrolizi prema planu prijemno! kontrolisanja iispitivanja.*ertifikate o kvalitetu, izvetaje $emijski$ i dru!i$ analiza prikuplja od!ovorno lice

prijemne kontrole kvaliteta i na osnovu uvida u te$nike specifikacije rilozi .&'.0 ),

odre7uje status 8@I.

5.1.1. *umporna kiselina se iz Nabrike sumporne kiseline cevovodom prima urezervoare za sumpornu kiselinu. 5iselina se uzorkuje po potrebi meseno ) i ispitujuse $emijski sastav i koncentracija kiseline.

5.1.2. ndustrijska ' te$noloka voda se uzorkuje po potrebi meseno ) i ispituju senjene fizike i $emijske karakteristike.

5.1.3. ?emineralizovana voda koja se koristi u sistemima izmenjivaa toplote uzorkujese jednom meseno i ispituje se njen $emijski sastav.

5.3. rijemno kontrolisanje i ispitivanje materijala iji su isporuioci proizvo7ai van

or!anizacioneceline "'a obavljaju slube prijema i skladitenja "'a i sluba kontrole kvalitetaElektrolize pri svakoj isporuci materijala. o do!ovoru sluba kontrole kvalitetaElektrolize alje svo! predstavnika prilikom uzimanja uzorka. "ezultati $emijski$ idru!i$ analiza stavljaju se na uvid od!ovornom licu prijemne kontrole kvaliteta, naosnovu ko!a se pravi izvetaj o prijemnom 8@Irilo! br. . 3.).

>a osnovu te$nike specifikacije i rezultata $emijske analize, odre7uje se status 8@I.

&./. ?E>N5=J#= *"+6>E 8Gemijski naziv8 *ulfatna kiselina

Gemijska formula8 G(*+;5omercijalni naziv8 *umporna kiselina

(./. 5="=5E"*5E8>ain dobijanja8 5ontaktni postupak

*astav8 *mea mono$idrata' G(*+;i vode(.&. N@O5+'GE4#*5E +*+H>E

*adraj ukupne kiselosti kao G(*+;) , u% mase 9-./ do 93.E

Ukupna tvrdoa, ma2 39,< m!Idm-, raunato na Ja+5alcijumova tvrdoa, ma2 0/./ m!Idm-, raunato na Ja+

4a!nezijumova tvrdoa ma2 &


32/37

5.1.2. (erenje napona i ja!ine struje na Si A ispravja!ima

@a potrebe proizvodnje katodno! bakra instalirana su < pet) silicijumska *i) 'ispravljaa koji daju jednosmernu struju. za svaki *i'ispravlja se re!istruje ikontrolie neprekidno8

' napon U) ' 6

' jaina struje ) 'k=' sna!a ) ' 4P' napon na polu!rupama' broj !rupa u radu i' broj elija u radu

5ontrolu napona, jaine struje i sna!u vri elektriar 'evidentiar u mainskojsali i te podatke upisuje u dnevni izvetaj o radu Elektrolize rilo! .() i ?nevniizvetaj kontrolne sobeprilo! .-). 5ontrolu napona na polu!rupama i brojelija u radu vri te$nolo! "# i *menski nadzornik.

5.1.3. 6viden#ija i kontroa ukju!enja i iskju!enja odre$ene grupe iz koa struje

rilikom ukljuenja Iiskljuenja !rupe iz kola struje smenski elektriar'evidentiar u mainskoj sali belei stanje brojila kP$) u cilju praenja

parametara rada *i'ispravljaa . >a osnovu ovi$ podataka praenja evidencijaizvrava iskljuenje elektrine struje i dru!e parametre rada. +ve parametreelektriar'evidentiar upisuje u dnevni izvetaj o radu Elektrolize i u ?nevniizvetaj kontrolne sobe.

5.2. 8ontroa radnog napona na pougrupi

Ru!no merenje napona na pougrupi %po potre+i&

U sluaju da se vrednosti napona kreu van usvojeni$ vrednosti pristupa serunom merenju napona milivoltmetrom. +vu akciju realizuje e$nolo! "#

proizvodnja katodno! bakra i predradnik sekcije. 4erenje naponamilivoltmetrom vri predradnik elektrolizer tako to oba kontakta ure7aja uroniu elektrolit i jedan kontakt spoji sa pozitivnom elektrodom a dru!i sane!ativnom elektrodom. >a ure7aju zatim oita vrednost koja mora da se kreeu !ranicama od /.( do /.; 6.

5.3. 8ontroa -emijskog sastava eektroita

5ontrola sastava elektrolita kao znaajan parametar za vo7enjete$noloko! postupka se vri svakodnevno.=nalize sastava elektrolita se rade u po!onskoj laboratoriji Elektrolize i ucentralnoj laboratoriji zavoda za G5, po nalo!u za uzorkovanje i analiziranje rilo! .;) koji izdaje ef po!onske laboratorije.Uzorkovanje elektrolita se vri iz svako! cirkulaciono! kola na prelivuelektrolitiko! kupatila nasumice odabrane !rupe.

>ain uzorkovanja8osuda za prenos elektrolita do mesta analiziranja treba da ima poklopac kojidobro zatvara posudu. re uzorkovanja treba isprati posudu elektrolitom ('- puta

a zatim uzeti odre7enu zapreminu elektrolita oko (//cm-

). olovina uzorka sekoristi za analizu u po!onskoj laboratoriji a dru!a polovina se analizira uJentralnoj laboratoriji zavoda za G5.


33/37

U po!onskoj laboratoriji se volumetrijski odre7uje sadraj Ju(Qjona i G(*+;,dva puta dnevno i smena).U centralnoj laboratoriji zavoda za G5 jednom dnevno se odre7uje sadrajJu(Qjona , Jl'jona i G(*+;K ponedeljkom , sredom i petkom se odre7ujesadraj Ne(Qjona i >i(Qjona a dekadno kompletna $emijska analiza.ored analiza sastava elektrolita po cirkulacionim kolima po potrebi se analizira

sastav elektrolita na Ju(Q

jone i G(*+; iz elija sa nerastvornim olovnim)anodama.

+ksido'redukciona sposobnost elektrolita perman!anatni broj) , !ustina isadraj vrste faze u elektrolitu se odre7uju po potrebi procesa. Uzorkovanje iispitivanje vri laboratorijski te$niar.*ve analize dostavljaju se e$nolo!u radne jedinice odma$ po izradi.

5.'. 8ontroa +rzine #irkua#ije eektroita

5ontrola brzine cirkulacije elektrolita kao znaajan parametar za vo7enjete$noloko! postupka se vri po potrebi, a rezultati merenja upisuju se u knji!uure7ivaa elektrolita prilo! .


34/37

5..1. 8ontroa poazni- istova

+bim kontrole8 5ontrolie se svaka !omila u okviru jedne !rupe.5ontrolne karakteristike8 dimenzije, debljina, upljikavost.

>eposrednu kontrolu polazni$ listova vre sami radnici na skidanju polazni$listova autokontrolori).

ri samoj operaciji stripovanja, ako se operacija izvodi runo autokontrolusprovodi radnik uz nadzor predradnika na proizvodnji polazni$ listova ilioperater na maini za stripovanje ako se operacija skidanja listova izvodimainski. Dkart listove upljikave ili iscepane ) skida odnosno operater

posebno skladira i od nji$ se prave paketi na $idraulinoj presi opisano uuputstvu U.&-.&/./0./< 1 roizvodnja uica )nae, predradnik na proizvodnji polazni$ listova u do!ovoru sa poslovo7om "#

proizvodnje katodno! bakra, planira da jedna !rupa radi krae vreme i ovi listovinamenski slue za uice sa debljinom listova /.'/.3 mm. ?ebljina polazni$ listova za

pravljenje polazni$ katoda treba da bude od /.3'&./ mm. redradnik na proizvodnjipolazni$ listova popunjava knji!u proizvodnje polazni$ listova prilo! .), sa sledeim

podacima8 broj izvrioca, !rupu iz koje su skidani listovi, broj skinuti$ listova, brojkart listova, stok listova za polazne katode i uice,manipulaciju matinim ploama idru!e podatke o stanju maine i sektoru. +veru vri oslovo7a "#.

5..2. 8ontroa u)i#a

+vu kontrolu obavlja 8 autokontrolor 8 radnik na seenju uica.5ontrolne karakteristike 8 debljina, dimenzije, upljikavost.

>a seenje uica dopremaju se polazni listovi debljine /. ' /.3 mm ' nasvakoj !omili treba da stoji oznaka za uice.

U prvoj fazi radnik na seenju uica metodom autokontrole direktnoselektira listove vizuelno) a zatim pristupa samom seenju .

*eenje obavlja najpre po visini uzdu) na dva dela, a onda po irinipopreko), na odre7enu irinu. seene uice radnik pakuje u posebne kasete.

>eispravne uice neod!ovarajui$ dimenzija i upljikave) odbacuje.

5..3. 8ontroa poazni- katoda

+vu kontrolu obavljaju8'dimenzije, debljina i upljikavost polazno! lista ' ariranje listova.'autokontrolor

'dimenzije, debljina, upljikavosti 'uice'operater'autokontrolor'dimenzije, istoa povrine katodni$ cevi arira kasete'autokontrolor)'kvalitet tancovanja ' vizuelno 'operater ' autokontrolor'ukruenost polazne katode ' operater 1 autokontrolor

redradnik na proizvodnji polazni$ katoda popunjava knji!u proizvodnjepolazni$ katoda rilo! .0), sa sledeim podacima8 broj izvrioca, broj proizvedeni$polazni$ katoda, pakovane i uloene no!arie, stok no!ara, stanje kart listova, stanjekatodni$ nosaa, broj iseeni$ uica i dru!e podatke. +veru vri poslovo7a "#.

rilo! .& Parametri rada eektroiti!ke ra"ina#ije


35/37

P*R*(6/RI PR4C6S* R*7*

6BA9* 1 6BA9* 2roj eektroda0 ;*noda@8atoda 35@3 32@33Ukupna kat. Povr)ina0 *uk0 m2 5'.13 '=.'=8atodna gustina struje na: 12 k* 7k0 *@m2 13 k* 1' k*

222 2'22'> 2325= 23

/emperatura eektroita0 >C >D2 >D2Protok eektroita0 dm3@ min 2>A22 1A2>Eustina eektroita0 kg@dm3 1.1A1.2> 1.1A1.2>

F '51> F 1>

maG 2

maG >.5maG >.5maG 5>.>35maG 1

maG >.>2maG >.2maG >.1

7oda#i eektroitu:Heatin0 g@tkat

/iourea0 g@tkat

>>.>35

>

maG 15>maG '>maG 1>

maG 1>>

maG >2>>

maG 2>maG 5 F 1>

maG 15maG '>

maG 1>>3>

15>

Pojedina!na masa anoda: 235 D kg


36/37

4PIS *8/I;4S/I5ontrola fiziko! kvaliteta katodno! bakra se vri u sve tri smene, a to vreautokontrolori, +d!ovorna lica za kontrolu u smeni, na vezivanju katodno! bakra naosnovu te$niki$ uslova za isporuku katodno! bakra rilo! br. .& ), uz sa!lasnost4eraa katodno! bakra na stovaritu katodno! bakra. +va kontrola se vri vizuelno, a

kontroliu se sledee karakteristike 8

' z!led povrine' +pranost od sulfata' akovanje

5.1. Izged povr)ine

z!led povrine se kontrolie u tri smene va7enjem katoda iz elija, vizuelno.5ontrolie se svaka elija, odnosno svaka katoda u eliji.

Ukoliko ima ekstremni$ sluajeva pojedinani$ ) da ne zadovoljava iz!led

povrine bubuljice, izrasline, kriva katoda ), takve katode se na licu mesta odvajaju izpaketa, a posle pranja katoda. akve katode se posebno vezuju i pakuju uz od!ovarajuuoznaku standardno! kvaliteta katodno! bakra.

5.2. 4pranost od su"ata

5valitet pranja katoda se kontrolie vizuelno, i to za svaki paket. rilikomsvako! pranja katodno! bakra kontrolie se da li je voda u rezervoaru ista i da li jetemperatura vode od!ovarajua min.


37/37

A akovanje

2.

Documents

Elektroliza1