SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA:

ELEKTRONSKI BIZNIS I INTERNET

POSLOVANJE

Tema: Elektronske kartice

Student: Mentor:

prof.dr. Branko Latinović

Br. Index-a:

Sarajevo, januar 2011. godine

SADRŽAJ

UVOD.........................................................................................................................................3

1. E-TRGOVINA-VODEĆA SNAGA DIGITALNE EKONOMIJE...................................4

2. MODELI ELEKTRONSKE TRGOVINE NA OSNOVU RELACIJE IZMEĐU UČESNIKA*svaku novu glavu počnite na novoj strani*....................................................5

2.1. B2C (Business-to-Consumer) model elektronske trgovine.............................................52.2. B2B (Business-to-Business) model elektronske trgovine................................................72.3. C2C (Consumer to Consumer) model elektronske trgovine............................................82.4. B2C2B (Business to Consumer to Business) model elektronske trgovine......................82.5. C2B2C (Consumer to Business to Consumer) model elektronske trgovine....................82.6. C2A( Consumer to Administration) model elektronske trgovine....................................82.7. C2B (Consumer to Bussiness) model elektronske trgovine............................................92.8. B2E (Business to Employee) model elektronske trgovine..............................................9

3. PROCES ELEKTRONSKE TRGOVINE........................................................................10

3.1. Najčešće prodavani proizvodi u elektronskoj trgovini..................................................11

ZAKLJUČAK.....................................................................................................................12

2

UVOD

Elektronska trgovina (Electronic Commerce) ili E-trgovina (e-Commerce) predstavlja

poslovnu komunikaciju i prenos dobara i usluga (kupovina i prodaja), preko mreže i

kompjutera, kao i prenos kapitala, korišćenjem digitalne komunikacije. Uključuje i ostale

poslovne funkcije preduzeća, kao što su marketing, finansije, proizvodnja, prodaja i

administrativna funkcija, koje su neophodne u procesu trgovine. Ovakvim načinom

definisanja smo izbegli čestu grešku koja podrazumeva poistovećenje elektronske trgovine sa

elektronskim poslovanjem. E-trgovina je ipak samo manji podskup e-poslovanja, zajedno sa

oblastima kao što su elektronsko bankarstvo, mobilno poslovanje, virtuelne organizacije,

elektronske berze, elektronsko poslovanje u javnoj upravi, itd.

Elektronska trgovina podrazumeva korišćenje više različitih elektronskih informacionih

tehnologija u koje se ubrajaju telefon, e-mail, faks, automatska identifikacija na bazi

korišćenja bar koda, EDI, prenos vizuelne informacije kao deo neke druge

međuorganizacijske transakcije, direktan pristup datotekama poslovnog partnera, prenos

poruka na elektronskim obrascima, prenos elektronskih kataloga i korišćenje Interneta,

odnosno WWW-a.

Razvoj globalne ekonomije i globalne računarske mreže omogućio je razvoj elektronske

trgovine kao novi segment savremenog poslovanja. Sa aspekta komunikacije, elektronska

trgovina predstavlja isporuku informacija, proizvoda, usluga ili plaćanja putem telefona,

računarske mreže ili nekog drugog sredstva.

Sa aspekta poslovanja elektronska trgovina predstavlja primenu tehnologije u cilju

automatizacije poslovnih transakcija.

Sa stanovišta usluga elektronska trgovina predstavlja alat koji smanjuje troškove,

usavršava kvalitet robe i povećava brzinu isporuke.

Kada se govori o elektronskoj trgovini većina ljudi prvo pomisli na on-line shopping i

mogućnost kupovine preko Interneta. Ali, Web kupovina je samo mali deo cele slike o

elektronskoj trgovini. Bitna karakteristika je da je elektronska trgovina dinamičkog karaktera i

da se svake godine širi i objedinjava nove funkcije i elemente.

3

1. E-TRGOVINA-VODEĆA SNAGA DIGITALNE EKONOMIJE

Oživljavanje vodećih svetskih ekonomija se suočava sa rastućim korišćenjem Interneta,

i pre svega brzim rastom elektronskog poslovanja. Stalno raste broj ljudi koji on-line kupuju,

traže posao, rešavaju čak i medicinske probleme. Celokupno poslovanje se kreće ka Internetu

i on-line pristupu, kreirajući on-line tržišta. Novi proizvodi i servisi koje kompanije nude

doživljavaju i svoje on-line promocije.

Digitalna ekonomija uz e-commerce je ubrzala i unapredila ekonomije razvijenih

zemalja, a tek treba videti kako će se snaći i uhvatiti korak ostale-srednje i nerazvijene zemlje.

Može se reći da živimo u umreženom svetu. Razvoj i širenje Interneta ne dovode u

sumnju ovu činjenicu. Prema podacima Nua Internet Surveys, tokom proteklih godina rast

korisnika Interneta u celom svetu je bio rapidan. Broj informacija koje su dostupne ljudima

preko Interneta takođe je doživeo rapidan rast.

Smanjenje troškova, koje obezbeđuje korišćenbje Interneta, je onaj ekonomski aspekt

koji objašnjava ovakav trend. Imajući to u vidu, logično je što se elektronskoj trgovini u

Evropi prognozira ogroman rast. Računa se da će ogroman potrošački potencijal predstavljati

mladi ljudi. Razvojem elektronske trgovine posebno rastu šanse malim kompanijama da se za

njih sazna i da ravnopravno sa velikim plasiraju svoje proizvode.

Internet, elektronsko poslovanje i elektronska trgovina otvaraju put ka potpuno novom

obliku ekonomije-Internet ekonomiji. Za razliku od široko zastupljenog mišljenja, elektronska

trgovina ne obuhvata samo prodaju ili kupovinu preko Interneta, korišćenjem elektronskog

novca ili sličnim direktnim vidovima plaćanja. Domen elektronske trgovine je mnogo širi. Po

metodologiji Evropske Unije, to je skup komercijalnih aktivnosti koje se vode preko

elektronskih mreža, a koje imaju za krajnji cilj prodaju ili nabavku proizvoda ili usluga.

Elektronska trgovina razvija se krupnim koracima u celom svetu, a posebno u Evropi, koja

ubrzano smanjuje zaostatak za SAD.

Osim povećanja prometa i profita, obavljanje komercijalnih poslova elektronskim

putem nudi velike mogućnosti korisnicima i kompanijama u smislu povećanja kvaliteta

usluga, integracije i otvaranja novih radnih mesta.

4

2. MODELI ELEKTRONSKE TRGOVINE NA OSNOVU RELACIJE IZMEĐU UČESNIKA*svaku novu glavu počnite na novoj strani*

Na osnovu relacija između učesnika elektronska trgovina se može podeliti na sledeće

forme:

B2C (Business to Consumer);

B2B (Business to Business);

C2C (Consumer to Consumer);

B2C2B (Business to Consumer to Business);

C2B2C (Consumer to Business to Consumer);

C2A( Consumer to Administration);

C2B (Consumer to Bussiness);

B2E (Business to Employee);

B2A(Business to Administration);

Mobilna trgovina (M-Commerce).

2.1. B2C (Business-to-Consumer) model elektronske trgovine

Korisnici Interneta sve više imaju odnos prema Web-u kao novom tržišnom prostoru.

Oni pre kupovine istražuju ponudu, privrženi su određenim sajtovima i ovom načinu

kupovine kupovine, vode računa o finansijama, sve više koriste servise koji se nude on-line.

Trenutno najveći problem vezan za on-line prodaju je pitanje taksi koje se za ovakav vid

prodaje uvode u određenim zemljama (SAD, Velika Britanija...), zatim zaštita kupaca, zaštita

privatnosti, zaštita intelektualnih prava, sigurnost, brzina i pouzdanost mreže.

5

Potencijalni on-line kupci mogu da provere cene i dostupnost proizvoda na različitim

sajtovima što je mnogo lakše i jeftinije od obilaska klasičnih prodavnica. Postoje i softveri i

sajtovi koji nude mogućnost pretrage vellikog broja on-line prodavnica za određenim

proizvodom ili uslugom i informisanje kupca o mestu gde se taj proizvod ili usluga mogu

kupiti.

Jedna od mogućnosti za on-line kupovinu su i on-line aukcije. Žive aukcije postoje već

dugo, ali je njihova praktična primena bila ograničena skupoćom i teškoćom dovođenja

potencijalnih kupaca na mesto kupovine u isto vreme. Internet nudi jedno bolje, jeftinije i

efikasnije rešenje kroz on-line aukcije. Sajtovi kao što je eBuy.com na jednom mestu

okupljaju kupce i prodavce iz celog sveta. Varijacije i novine koje donose ovakvi aukcioni

portali su velike i popularnost on-line aukcija je sve veća.

B2C označava prodaju roba ili usluga krajnjim potrošačima posredstvom Interneta.

Osnovna forma B2C ekonomije su automatizovane on-line prodavnice. Prednosti su štednja

vremena, konkurentost, niže cene roba, usluga i transakcija.

Slika 1. B2C model elektronske trgovine

6

2.2. B2B (Business-to-Business) model elektronske trgovine

Osnovna definicija B2B modela je da on predstavlja automatizovanu razmenu

informacija (u najširem mogućem smislu koji informacija kao definisan podatak ima) između

različitih organizacija ( u okviru jedne kompaniije, korporacije ili različitih kompanija i

korporacija ).

B2B model elektronskog poslovanja predstavlja poslovanje između preduzeća, tj.

razmenu proizvoda, usluga ili informacija sa drugim firmama iz okruženja. Za razliku od B2C

modela koji podrazumeva poslovanje preduzeća sa krajnjim korisnicima, B2B povezuje sve

učesnike u poslovnom procesu koji prethodi krajnjem korisniku - dobavljače, posrednike,

distributere...

Slika 2. B2B model elektronske trgovine

7

2.3. C2C (Consumer to Consumer) model elektronske trgovine

Potrošači trguju direktno sa drugim potrošačima. Kompanija koja podržava ove

transakcije mora naći neki netrdicionalni način za naplatu usluge. Naplata usluge je obično

mali procenat transakcije, članarina za uslugu ili neki vid kombinacije ovih načina.

Consumer to consumer je model u kome potrošači vrše prodaju jedni drugima, uz

pomoć internet kreatora tržišta, koji obično naplaćuje proviziju, pa bi se ovaj model u suštini

mogao nazvati i "C2B2C". Obično su u formi aukcije, a najbolji primer jeste eBay.

2.4. B2C2B (Business to Consumer to Business) model elektronske trgovine

Predstavlja noviji model elektronske trgovine. B2C2B je definisan kao korišćenje

modela B2B kao podrške poslovanju kompanija po modelu B2C. B2B pruža mogućnost B2C

kompanijama da smanje troškove i poboljšaju B2C usluge. Aplikacija koja povezuje jedan on-

line katalog sa drugim može se smatrati B2C2B aplikacijom jer doprinosi uspehu obad oblika

poslovanja.

2.5. C2B2C (Consumer to Business to Consumer) model elektronske trgovine

C2B2C model povezuje potrošače koristeći on-line preduzeće kao posrednika. Primer

ovog tipa aplikacije je www.autotrader.com. Ovaj sajt omogućava transakcije polovnih

automobila između korisnika ali takođe sadrži katalog novih automobila.*možda ubaciti

sliku*

2.6. C2A( Consumer to Administration) model elektronske trgovine

C2A ( Consumer to Administration) model pokriva sve elektronske transakcije između

pojedinaca i državnih organa. Oblasti na koje se odnosi model uključuju: socijalno osiguranje

(davanje informacija i novčane isplate), zdravstvo (zakazivanje pregleda, davanje informacija

o bolestima, i plaćanje zdravstvenih usluga), obrazovanje (davanje informacija i obučavanje

8

na daljinu), porezi (predavanje prijava poreza i plaćanje). Ipak, bitno je napomenuti da se

ovde radi o modelu koji uključuje nekomercijalne transakcije, što čini deo elektronskog

poslovanja ali ne i e-trgovine.

2.7. C2B (Consumer to Bussiness) model elektronske trgovine

C2B (Consumer to Business) predstavlja model u kom potrošač zahteva proizvod ili

uslugu od prodavca, tako što postavlja svoj zahtev sa odgovarajućim budžetom, preko

Interneta, a prodavci pregledaju zahteve i daju ponude. Potrošač zatim pregledava ponude i

odabira onu koja mu najviše odgovara.

2.8. B2E (Business to Employee) model elektronske trgovine

B2E (Business to Employee) je model koji sve više raste u upotrebi. U praksi ovaj

model je više poznat kao Intranet, web sajt stvoren da zaposlenim i kompaniji pruži

informacije. Intranetu se pristupa preko interne mreže organizacije, mada se često može

proširiti i na korisnika koji koristi Internet ali onda je pristup ograničen preko lozinke koja je

potrebna da bi se ulogovao.

9

3. PROCES ELEKTRONSKE TRGOVINE

Elektronska prodavnica obezbeđuje prijem porudžbina automatski, putem formulara na

web sajtu, i bez potrebe za osobljem koje bi se bavilo kontaktima sa mušterijama. Princip

naručivanja kod elektronske trgovine je sledeći: uvodi se pojam virtuelne portošačke korpe

(engl. shopping cart). Korisnik razgleda proizvode (koji su poređani po kategorijama), uz

svaki proizvod mu se nudi da vidi detaljne specifikacije i sl. Takođe, u okviru prikaza svakog

proizvoda postoji mogućnost "dodavanja" proizvoda u "korpu". To je obično izvedeno

pomoću dugmeta (ili običnog linka, mada je dugme češće u praksi) sa natpisom "Add to Cart"

("Dodaj u korpu"). Kada posetilac klikne na to dugme, smatra se da se odlučio da kupi taj

proizvod, i na serveru se o tome vodi evidencija.

Posetilac (koga još uvek ne možemo nazvati kupcem) u svakom trenutku može

pogledati trenutni sadržaj svoje korpe, i, ako tako želi, izbaciti određene (ili sve) proizvode.

On nije dužan da plati sve dok ne donese konačnu odluku, i izabere link koji ga vodi ka

naplati. Ovde već možemo videti prednosti elektronske trgovine nad klasičnom: korisnik,

osim što to može činiti iz svog kreveta i sasvim nedolično obučen, može birati proizvod(e)

polagano, svojim tempom. Izbor proizvoda može trajati i danima, u pauzama, jer se sadržaj

korpe čuva sve dok ga korisnik sam ne poništi. Tako korisnik može dobro razmisliti o svom

izboru, i biti siguran da je načinio pametnu kupovinu.

Plaćanje u elektronskoj trgovini može se vršiti na klasične načine (kao kod firme koja

prodaje putem telefona, kao što je gore opisano). Ipak, najefikasniji način plaćanja, najbrži u

za korisnika najkonforniji, je plaćanje putem kreditne kartice. Međutim, kako ovo

podrazumeva kucanje broja kreditne kartice (što je izuzetno poverljiv podatak), i slanje tog

broja preko Interneta, za ovakvo plaćanje neophodna je visoka sigurnost. Zbog toga se proces

elektronskog uplaćivanja ne sprovodi kao deo e-commerce sajta, već se taj deo procedure

prepušta nekoj od banaka koja pruža uslugu elektronskog transfera novca.

Kod trgovine bez klasičnog lokala potrebno je obezbediti i isporuku proizvoda, jednom

kada je naručivanje izvršeno (i eventualno uplaćen novac). Isporučivanje, odnosno transport

proizvoda od prodavca do kupca po pravilu se prepušta firmama koje su specijalizovane za taj

posao, kao što je brza pošta. Isporuka po pravilu nije u nadležnosti firme koja prodaje. U

slučaju prodaje usluga, ova stavka nema značaja.

10

3.1. Najčešće prodavani proizvodi u elektronskoj trgovini

Da li elektronska trgovina pokriva sve proizvode na tržištu? Teorijski da, ali jasno je da

ona nije praktična za mnoge klase proizvoda. Pre nekoliko godina u računarskim časopisima

mogla se videti priča o domaćem "cyber-farmeru", čoveku koji je, pošto je završio Fakultet

organizacionih nauka u Beogradu, odlučio da svoj život posveti poljoprivredi, ali na malo

neobičan način. Oformio je okrnjenu verziju sajta za elektronsku trgovinu, preko koga su

mušterije iz Beograda mogle naručivati od njega poljoprivredne proizvode, ali nisu ih mogli

uplaćivati, i proizvodi im nisu slati na kućnu adresu. Umesto toga, sajt je služio za

dogovaranje trgovine, a prodavac bi onda subotom iznosio samo naručenu količinu proizvoda

na Kalenić-pijacu, gde bi u kratkom vremenu prodao sve (zato što su svi proizvodi bili

unapred rezervisani). Izuzetak su činile mušterije sa drugih kontinenata (dijaspora), koji bi

naručivali domaći sir, ali im ga nije bilo moguće slati zbog mogućeg kvarenja tokom

transporta. Ovaj primer govori o mogućnostima elektronske trgovine i u domaćim uslovima, i

to sa proizvodima koje je inače neuobičajeno prodavati putem interneta. U realnosti ipak

postoje kategorije proizvoda koje su mnogo pogodnije za elektronsku prodaju, pa tako oni i

čine grupu najprodavanijih proizvoda na internetu. U pitanju su sledeće kategorije proizvoda

(prema statistikama eMarketera):

1. Računarski proizvodi (hardver, softver, dodaci)

2. Knjige

3. Muzika

4. Finansijske usluge

5. Zabava

6. Bela tehnika (kućna elektronika)

7. Odeća

8. Pokloni i cveće

9. Turističke usluge

10. Igračke

11. Karte (bilet servisi)

11

12. Informacije

ZAKLJUČAK

E-trgovina se nekad odnosila na obavljanje on-line tansakcija sa kupcima, a danas

obuhvata sve transakcije sa kupcima, dobavljačima i partnerima. Njena primena počela je 70-

ih godina prošlog veka uvodjenjem elektronskog poslovanja. Elektronska razmena podataka,

odnosno EDI,  predstavlja razmenu podataka između računara zasebnih firmi elektronskim

putem posredstvom poruka koje zamenjuju tradicionalne papirne dokumente. EDI je

omogućio proširenje elektronske trgovine od finansijskih transakcijado drugih vidova obrade

transakcija.

Elektronska trgovina se može podeliti na dva dela: elektronsko tržište i

meuorganizacioni informacioni sistem. Postoje različiti modeli e-trgovine, a najznačajniji su: 

B2B, B2C, C2C, B2C2B, C2A, C2B, B2E, B2A, m-commerce.

Prednosti online trgovine su u uštedi novca i vremena, a jedina mana je mogućnost

otkrivanja nekih podataka o samom kupcu. Zato većina banaka razvija programe za zaštitu

podataka i smanjenje zloupotreba platnih kartica.  

Elektronska trgovina omogućava kreiranje potpuno novih modela poslovanja. Zbog

manjih troškova po pitanju štampanja i slanja kataloga, primanja porudžbina telefonom i sl,

elektronska trgovina omoguæava obaranje krajnjih cena proizvoda. Ovo takođe omogućava i

ponudu proizvoda koje ranije nije bilo moguće ponuditi na ovaj način, zbog promene u

dinamici cena.

Međutim, valja naglasiti da i elektronska trgovina ima svojih ograničenja. Prilikom

trgovine telefonom ili elektronske trgovine nedostaje živi kontakt sa prodavcem, koji mnogim

mušterijama znači. Poznato je da veliki procenat kupaca od prodavaca očekuje da ih ubede da

je neki proizvod, koji priželjkuju, upravo idealan za njih. Takođe, prilikom klasične trgovine

kupac dolazi u fizički kontakt sa proizvodom. Iako je mogućnost vraćanja proizvoda sve

ustaljenija praksa u elektronskoj trgovini, proba proizvoda na licu mesta može da predstavlja

odlučujući faktor da se potencijalni kupac odluči na kupovinu. Na kraju, tržni centri, osim

svih navedenih prednosti, dodaju kupovini i određenu socijalnu komponentu, dok elektronska

trgovina ljude, u tom smislu, drži u svojevrsnoj izolaciji. Iz tih razloga nije realno oèekivati da

12

će elektronske prodavnice na displejima kućnih računara zameniti klasičnu trgovinu. Njihova

uloga se ograničava na dopunjujuću.

LITERATURA

 

1 Rade Stankić, Elektronsko poslovanje, Ekonomski falkutet, Beograd, 2007.

2 www.e-trgovina.co.yu

3 sr.wikipedia.org

4 Končar J: „Elektronska trgovina“, Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet

Subotica, Subotica, 2003.

13