Elektronski Platni Promet Seminarski rad

ВИСОКА ЕКОНОМСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

ПЕЋ У ЛЕПОСАВИЋУСТУДИЈСКИ ПРОГРАМ:

Спољнотрговинско пословањеи царински менаџмент

СЕМИНАРСКИ РАДИЗ ПРЕДМЕТА

ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМИ У СПОЉНОТРГОВИНСКОМ ПОСЛОВАЊУ

ТЕМА: ЕЛЕКТРОНСКИ ПЛАТНИ ПРОМЕТ ЕU

Професор: Студент:Др Миомир Новичић Лазар Анђелковић

Број индекса:216/2012

Грачаница,јун 2015.

Садржај:

1. УВОД................................................................................................................................- 1 -

2. ЕЛЕКТРОНСКИ ПЛАТНИ ПРОМЕТ......................................................................- 2 -

2.1.ОПШТЕ ОДРЕДБЕ ЕЛЕКТРОНСКОГ ПЛАТНОГ ПРОМЕТА...............................................- 2 -

3. ТЕХНИЧКИ ЕЛЕМЕНТИ ЕЛЕКТРОНСКОГ ПЛАТНОГ ПРОМЕТА.............- 4 -

3.1.ЕЛЕКТРОНСКА РАЗМЕНА ПОДАТАКА...........................................................................- 4 -

3.2.ТЕХНИЧКИ ЕЛЕМЕНТИ ЕЛЕКТРОНСКОГ ПЛАТНОГ ПРОМЕТА......................................- 5 -

3.3.КОМУНИКАЦИЈЕ ИЗМЕЂУ НОСИЛАЦА ПЛАТНОГ ПРОМЕТА........................................- 6 -

3.4.ОБАВЉАЊЕ ПЛАТНОГ ПРОМЕТА ЕЛЕКТРОНСКИМ ПУТЕМ..........................................- 7 -

4. ЕЛЕКТРОНСКО ПОСЛОВАЊЕ БАНАКА.............................................................- 9 -

5. ЕЛЕКТРОНСКИ ПЛАТНИ ПРОМЕТ – СИСТЕМ ПЛАЋАЊА ЕU.................- 10 -

5.1. RTGS СИСТЕМ..........................................................................................................- 10 -

5.2. КЛИРИНГ СИСТЕМ.................................................................................................- 10 -

5.3. Е-BANKING................................................................................................................- 11 -

5.4. PAYPAL......................................................................................................................- 12 -

5.5. PLATIMO...................................................................................................................- 13 -

6. ЗАКЉУЧАК..................................................................................................................- 15 -

7. ЛИТЕРАТУРА..............................................................................................................- 16 -

Електронски платни промет ЕU

Лазар Анђелковић 216/2012

1. Увод

Развој е-банкарства везан је за све ширу примену компјутерске и

телекомуникационе технологије у процесу обраде и преноса података и информације.

Ове технологије собом носе крупне и еволутивне технолошке промене у

функционисању банака и других финансијских институција. Покренути процеси доводе

до увођења нових поступака и технологија, које собом носе нове изазове и могућности.

Техничко-финансијске иновације, са своје стране, воде интензивирању

глобалне утакмице у свим сегментима. Долази, не само до реинжењеринга пословних

процеса у банкама, већ и до реинжењеринга у пословним процесима и односима између

комитената и трећих лица међусобно. Класично банкарско пословање и лични сусрети

са комитентима све се више замењују аутоматизованом производњом и испоруком

услуга. Трошкови великих трансакција се смањују, а банкарске и финансијске услуге

деперсонализују.

Услед убрзаног ширења електронских банкарских система долази до

великих преокрета у суштини самог е-банкарства, које све више постаје синоним

модерног банкарства. Традиционално схватање подразумевало је употребу

информационих и телекомуникационих система у обављању рутинских банкарских

послова, при чему није пружана велика помоћ топ-менаџменту. Данас банкарско

пословање у потпуности почива на техничко-технолошким ресурсима, а ITS постаје

водич за стратегију и реинжењеринг.

1



2. Електронски платни промет

Учесник може издавати налоге за плаћање и рачунарском комуникацијом са

садржајем прописаним Одлуком о начину обављања платног промета електронским

путем.

Електронски платни промет је плаћање и размена података између субјеката,

која се врше електронским: формирањем, слањем, пријемом и чувањем података, кроз

информацине системе субјекта платог промета.

Електронски платни промет обавља се разменом електронских порука кроз

информационе системе учесника у трансакцији плаћања.

Електронски пренос новчаних средстава између клијената у платном промету

сматра се електронском платном трансакцијом.

2.1. Опште одредбе електронског платног промета

Прописани су технолошки и технички елементи за обављање електронског

платног промета између носилаца и учесника, начин њиховог рада, примена стандарда

у области комуникација и заштите електронског платног промета, као и заштита

рачунске мреже.

Уведен је одређен број израза – назива који су дефинисани за процес обављања

елетронског платног промета. У даљем тексту даћемо њихова значења.

електронска порука сматра се информацијом која је електронски генерисана,

потписана дигиталним потписом, послата, проверена, примљена и сачувана на

електронском медијуму;

електронски финансијки докуменат је електронска порука која је инструмент за

плаћање, односно други финансијски докуменат у систему плаћања;

електронски налог за плаћање је електронски финансијски докуменат који

налогодавац испоставља носиоцу ради стављања примаоцу на располагању

одређеног износа средстава.

2



електронска платна трансакција сматра се окончаном када крајњи субјект прими

електронску поруку;

валидном електронском поруком сматра се свака електронска порука прописног

формата која је оверена електронским потписом;

субјекат електронског платног промета је учесник, носилац и носилац – давалац

услуга, односно њихова овлашћена лица;

давалац услуга је носилац који врши услуге обављања електронског платног

промета;

PlatNet мрежа је јединствена рачунарска мрежа за повезивања носилаца и

учесника који воде рачуне код НБС ради електронске размене података;

дигитални цертификат је електронски запис којим се јавни кључ повезује са

идентитетом потписника;

цертификација је поступак производње и издавања дигиталног цертификата;

PKKS ( PlatNet kripto – комуникациони сервер ) је мрежни сервер за

комуникације и заштитту у базичном и транспортном сегменту PlatNet мреже;

PKG ( PlatNet крипто – gateway ) је чеони мрежни сервер за комукацију и

заштиту у приступном сегменту PlatNet мреже;

PTP ( PlatNet транспортни протокол ) је наменски комуникациони протокол за

интерну везу између PKG-а и PKKS сервера у PlatNet мрежи;

дигитални потпис је електронски потпис који се састоји од трансформисане

поруке;

идентификациона картица субјекта у електронском платном промету је паметна

картица на којој се налази тајни кључ за креирање дигиталног потписа и

дигитални сертификат којим се гарантује идентитет потписника;

потписник је лице које поседује ову картицу за креирање дигиталног потписа у

име правног лица које заштиту.

3



3. Технички елементи електронског платног

промета

3.1. Електронска размена података

Носиоци платног промета су повезани у јединствени информациони систем

коришћењем информатичких стандарда за повезивање. У њему су PlatNet мрежом

обједињени информациони системи НБС, банака и ДФО-а, предузећа ПТТ саобраћаја и

други системи.

У електронском платном промету електронске поруке и поступцима којима се

те поруке преносе и обрађују су стандардизовани. С обзиром да се одлуке о

стандардима доносе у једном дужем периоду времена њима је посвећена велика пажња.

На крају је, преовладало опредељење да се користи формат порука из система SWIFT с

тим што се промет порука одвија унутар приватне мреже за платни промет.

Интересантно је напоменути да пошто је SWIFT систем базиран на латиници и

његовим порукама није дозвољено коришћење ћирилице. Због тога је прописана табела

конверзације ћирилице у латиницу и обрнуто за велика и мала слова. Нпр, Њ се

приказије као NJ а Ж као ZZ, Ћ као CC, Ч као CH, Џ као DZ, Ш као SS и тд.

Функционална структура електронског платног промета састоји се од:

пријемног, обрадног и обрачунског места банке, пријемног и обрадног места НБС.

Пријемно место – локација на којој се иницирају електронска плаћања.

Обрадно место – врши се технолошко-технички процес обраде налога учесника

који припадају том обрадном месту. Код носиоца може постојати више обрадних места.

Ова обрада места су технолошки хоризонтално повезана, између њих се врши директна

електронска размена података и успоставља обрачунски однос послатих и примљених

налога. Обрадно место, које је електронски директно повезано са обрачунским местима

носиоца, обарчунском месту доставља налоге којим се врши плаћање клијентима

других носиоца.

4



Обрачунско место – примљене налоге доставља на обрачун Центру за клиринг

и обрачун. Податке о обрачунатим, односно необрачунатим налозима које добије од

Центра за клиринг и обрачун доставља обрадном месту.

3.2. Технички елементи електронског платног промета

Електронски платни промет састоји се од два техничка сегмента интерног и

екстерног.

Интерни сегмент служи за електронску размену података између носилаца и

НБС – Центра за клиринг и обрачун. Комуникациони систем реализује се преко

комуникационих ресурса PlatNet мреже.

Екстерни сегмент служи за електронску размену података између носилаца и

учесника, а његове карактеристике утврђује сваки носилац појединачно.

Електронска размена података у интерном сегменту електронског платног

промета Србије обавља се преко јединствене рачунске мреже за повезивање носилаца и

PlatNet мреже. PlatNet мрежа се у екстерном сегменту електронског платног промета

користи се за повезивање учесника, који према Закону о платном промету, воде рачуне

код НБС, као и за обављање послова даваоца услуга.Рачунарске мреже осталих

носилаца користе се за електронску замену података у екстерном сегменту

електронског платног промета, односно за везу са учесницима који код њих имају

рачуне. Рачунарске мреже носилаца користе се за обављање електронског платног

промета у екстерном сегменту за рачун носилаца и учесника који нису оспособљени за

електронску размену података.

Техничке елементе елекронског платног промета чине :

обрадни и приступни рачунси системи код носилаца и учесника;

рачунска мрежа за међусобно повезивање носилаца;

апликативни програмски систем за извршење функција електронског платног

промета

системи за заштиту, наџор и управљање мрежом.

PlatNet мрежом електронски се размењују подаци између :

носилаца платног промета и Центра за клиринг и обрачун;

5



организационих делова НБС за обрачун и плаћање;

учесника који воде рачуне код НБА и обрадних центра НБС и

учесника и носилаца кад се мрежа користи за послове давалаца услуга.

PlatNet мрежа обезбеђује :

доступност свим носиоцима и учесницима;

примену отворених стандарда који се односе на рачунску и комуникациону

опрему и протоколе;

верификоване системе за заштиту података;

расположивост и поузданост мрежних сервиса и

високе комуникационе перформансе.

Основни протокол у мрежи је Frame Relay, FR, протокол FR, прослеђивање

рамова, је технологија за пренос података комутацијом пакета уз очуван редослед

послатих пакета што се постиже успостављањем виртуелне везе између полазне и

одредишне тачке. Развијен је као замена за X.25 протокол са наменом да омогући веће

брзине преноса података и да искористи погодности дигиталних система преноса са

малим степеном грешке. Протокол је стандардизован кроз два, незнатно различита,

стандарда, али сви произвођачи опреме подржавају оба стандарда.

Оно што се мора имати на уму је да и корисници овог сервиса и даваоци услуга

морају пажљиво планирати своје потребе и водити рачуна о количини саобраћаја кроз

мрежу

3.3. Комуникације између носилаца платног промета

Носиоци који поседују дигитални сертификат и који представљују крајње тачке

PlatNet мреже прикључују се на јединствену мрежу.

За повезивање носилаца користе се PKG сервери, који представљају тачку

преко које се обавља целокупни саобраћај и електронска размена свих података између

носиоца и PlatNet мреже.

Сваки носилац, по правилу, има један прикључак.

Комуникација између носиоца и учесника у надлежности је носиоца и обавља

се преко његове рачунарске мреже или мреже носиоца даваоца услуга.

6



Комуникациона мрежа носиоца платног промета, његов интранет, преко

комуникационих уређаја повезује се са рачунаром у НБС-у.

3.4. Обављање платног промета електронским путем

Начин обављања платног промета електронским путем између учесника у

платном промету и носилаца платног промета прописан је и у поступку реализације

врши се: провера аутентичности подносилаца електронског налога за плаћање и

провера аутентичности тог налога, одговорност за исправност и тачност преноса тог

налога, као и заштита електронског платног промета.

Електронски платни промет обавља се плаћањем и разменом података између

субјеката који су извршени електронским генерисањем, слањем, примањем и чувањем

електронских порука кроз информационе системе тих субјеката.

Електронском поруком сматра се информација која је електронски генерисана,

потписана дигиталним потписом, послата, проверена, примљена и сачувана

електронски. Електронска порука је електронски налог за плаћање или други

финансијски документ. Субјекти у електронском платном промету су:

Учесници који испостављају електронски налог за плаћање;

Носиоци платног промета који воде рачуна о учесницима у платном промету;

Носиоци платног промета – даваоци услуга.

Субјект у електронском платном промету учествује ако има дигитални

цертификат на идентификационој картици коју генерише НБС.

Носиоци платног промета за обављање електронског платног промета морају

да:

Располажу рачунарском техником;

Располажу рачунарско – комуникационом опремом;

Поседује механизме за заштиту података.

Субјекат у електронском платном промету учествује ако има дигитални

цертификат на идентификационој картици коју генерише НБС.

7



Носилац платног промета који је давалац услуга у електронском платном

промету дужан је да у својим организационим деловима на територији корисника

услуга поседује регистрациону базу података свих субјеката за које пружа услуге у

електронском платном промету, са регистром дигиталних сертификата издатих лица

овлашћеним за располагање средствима са рачуна корисника и технологију за примену

дигиталних потписа субјеката којима пружа услуге.

Носилац платног промета у електронском платном промету обавља са

учесницима, чије рачуне води и са НБС а обавља и послове регистрације за те

учеснике, односно прима захтеве за издавање дигиталних цертификата и издаје те

потврде на Платид картици.

Исправност електронске поруке проверавају пошиљалац, прималац и носилац

платног промета – давалац услуга.

Електронска порука која се размењује између субјеката мора бити потписана

дигиталним потписом на основу тајног кључа који се налази на Платид картици.

Елекронска трансакција сматра се окончаном кад крајњи субјект прими

електронску поруку.

Валидном електронском поруком сматра се свака електронска порука

прописаног формата и прописане заштите, за коју се тврди да садржи тачне податке и

да је њен пошиљац регистровани субјекат у електронском платном промет-у, односно

овлашћено лице тог субјекта.

8



4. Електронско пословање банака

Под утицајем технолошке револуције долази до грубог раздвајања електронског

пословања банака на:

1. електронски вођене међубанкарске послове

2. електронски вођено пословање са комитентима и за њихов рачун.

Због специфичности захтева различитих категорија корисника долази до даљег

диференцирања производа друге поменуте категорије е-банкарства на следећа два

сегмента:

1. е-банкарство на мало (retail banking)

2. корпоративно е-банкарство (corporate banking).

Најзначајније промене које су до сада остварене у домену електронског

банкарства односе се претежно на домен рутинских трансакција у банкама, и то пре

свега у платном промету. Системи за електронски пренос средстава представљају прве

манифестације увођења технолошких иновација на бази примене информационе и

комуникационе технологије тако да за рану фазу е-банкарство практично значи

увођење информационе и комуникационе технологије у системе плаћања.

Као основне компоненте система за електронски пренос средстава појављују се

аутоматизоване клириншке куће и елементи тзв. даљинског банкарства. У ову

категорију дистрибуционих система спадају ATM системи, кућно банкарство и POS

системи.

Њихов развој је тесно повезан са појавом и развојем различитих варијанти

пластичних картица и електронским новцем.

Када се оцењује стање е-банкарства у Србији значајно је упоређивање са

ситуацијом у овој области у развијеним земљама, са једне стране, и са стањем у другим

областима земље, са друге стране. У развијеним земљама проценат учешћа е-

банкарства у платном промету је веома висок, ( нпр. у Француској 70 и 80%), а у

Србији је знатно нижи (у целини око 1/3 или мање када су у питању физичка лица).

9



3. Електронски платни промет – Систем плаћања

ЕU

Различитост модела система обрачуна платног промета састоји се:

- У избору оператера система – што може бити или централна банка или

приватна организација која обавља улогу клириншке институције,

- У избору врсте обрачуна – где правимо разлику између бруто и нето обрачуна

и у избору могућности коришћења интрадневног кредитирања и у избору функције

операционе контроле при управљању величином интрадневних кредита.

5.1. RTGS Систем

RTGS систем (Real Time Gross Settlement – обрачун у реалном времену по бруто

принципу) подразумева пријем и извршавање појединачних налога у најкраћем

могућем времену од момента њиховог пријема и то до висине покрића на рачуну.

RTGS систем је систем електронског плаћања обично основан и контролисан од стране

националне централне банке. Овај систем платног промета смањује ризик проблема

поравањавања и даје прецизну слику стања на рачуну институције учеснице у преносу

у било којем тренутку времена. Потребно је да сви налози за плаћање гласе на износ

већи од 250.000,00 динара , што је дефинисано оперативним правилима RTGS и

клиринг. Наведена плаћања се реализују у реалном времену, порукама SWIFT формата

МТ103 (клијент једне банке -> клијенту друге банке) и МТ202 (банка -> банци).

5.2. КЛИРИНГ Систем

Клиринг систем је систем у којем се трансакције (пренос средстава) реализује

на крају дана односно у тачно одређеним временским тренуцима. Клиринг систем се

још назива нето поравнање (нет сеттлемент). У клиринг систему све међу-

институционалне трансакције се акумулирају у току дана (или до одређеног пресека).

На крају дана се врши кориговање рачуна институција учесница.

10



Под клирингом односно нето обрачуном, подразумева се пријем појединачних

налога за плаћање, или група налога за плаћање, уз које се доставља спецификација

појединачних налога, ради обрачуна мултилатералних нето износа на обрачунским

рачунима. Након тога, за сваког учесника у клирингу се утврђује нето позиција чије се

поравнање врши преко његовог жиро рачуна. Плаћања у клирингу („мала плаћања“) су

налози чији је износ до 250.000 динара и пакују се у поруке SWIFT формата МТ102. У

једној поруци МТ102 може бити до 100 налога за плаћање.

Учесници у RTGS и клиринг систему плаћања:

Народна банка Србије

Банке

Република Србија – Министарство финансија

Централни регистар – депо и клиринг хартија од вредности

Удружење банака Србије

5.3. Е-banking

Електронско банкарство дефинише скуп разноврсних начина извођења

финансијских трансакција употребом информационе и телекомуникационе технологије.

Електронско банкарство је брз, ефикасан и поуздан систем који омогућава да се

путем интернета приступи банци независно од времена рада банке 24 часа дневно,

седам дана у недељи. На овај начин могу се обављати финансијске трансакције, имати

увид у стање и дневне промене на рачуну, преузимати извод од претходног дана, имати

увид у архивске изводе, вршити импорт и еџпорт извода у XМL, XLS и ТXТ формату.

Да би клијент обављао платни промет електронским путем треба да поседује рачунар

одговарајућих техничких карактеристика и има могућност излаза на интернет.

Средства плаћања су:

Електронски или дигитални новац — електронски монетарни систем (Electronic

Мonetary System — ЕМS). Електронски новац може се ефикасно користити за

електронску трговину само ако постоји инфраструктура високог техничког нивоа.

Велика брзина преноса података је основни предуслов за истовремени пренос

информација о производима потенцијалним клијентима.

11



Приступ мора бити једноставан и економичан. Домаћинства морају бити

опремљена персоналним рачунарима са одговарајућим софтвером који банка инсталира

ради сигурности трансакција.

Електронски чекови - Електронски документ, дигитално потписан, аналогно

потписаном папирном документу, којим се налаже банци потписника да исплати износ

новца са потписниковог рачуна у одређеном року.

Неке предности електронских чекова су:

не захтевају да корисник обелодањује информације о свом рачуну другим

појединцима, -приликом учествовања на онлине аукцијама

не захтевају да купци непрестано шаљу врло поверељиве финансијске

информације путем Web-а.

јефтинији су за продавце од кредитних картица

трансакције дигиталним чековима су много брже од трансакција базираних на

традиционалном, папирном чеку.

Кредитне картице - Кредитне картице убрзавају комплетан процес куповине

контроле наших средстава на рачуну и омогућују смањење папирологије која је раније

била случај при куповини. У зависности какав је тип картице одређује и неке

погодности или правила коришћења па стога картице делимо. Постоје разне врсте

картица, као што су: Платна картица, Дебитна картица (Debit Card), Кредитна картица

(Credit Card), Кобрендинг картица (Corbanding Card), Картица лојалности (Loyality

Card),Online картица (Net Card).

5.4. PayPal

PayPal је интернет оријентисана

компанија која омогућава да се уплате и

новчани преноси обављају у потпуности

преко Интернета. PayPal је започео као

алтернатива традиционалним „папирним“

методама као што су и чекови и новчани уговори.

PayPal је врста „клијент-клијенту (person-tо-person, P2P)“ услуге. P2P начин

плаћања омогућава било коме ко има имејл адресу да пошаље новац неком другом ко

12

Слика 1. Лого PayPal



такође има имејл-адресу. Иницијализатор трансакције преко PayPalа се мора прво

регистровати на PayPal страницама, те затим пребацити одређену своту новца на свој

кориснички рачун. Новчани износ се може пребацити директно са текућег рачуна банке

или користећи кредитне/дебитне картице. Приматељ PayPal трансфера може затражити

чек од PayPal –а, може отворити свој кориснички рачун, или може затражити пренос

средстава на свој рачун у банци. PayPal је пример посредника у плаћању који олакшава

и омогућава светску интернет економију.

При отварању PayPal рачуна, корисник уноси број своје кредитне картице. Ако

се касније одлучи на брисање те картице, његов рачун ће бити строго ограничених

могућности. Сам PayPal разликује три врсте рачуна: лични, премиер и пословни рачун.

5.5. PlatiMo

Услугу PlatiMo којом купцима можете да

шаљете рачуне директно на мобилни телефон

можете да почнете да користите на више начина.

Такође, можете користити било који начин

издавања рачуна, према својим пословним

потребама.

Помоћу wеb-апликације за ручну припрему рачуна и њихово слање на мобилни

телефон:

Web-апликацију могу да користе ваши запослени тако да уносом телефонског

броја, сврхе плаћања и износа плаћања у веб-форму од купца потражују плаћање на

његовом мобилном телефону и прате статус плаћања.

Помоћу веб-сервиса за аутоматску припрему и слање рачуна на мобилни

телефон :Web-сервис може да се повеже с вашим системом: веб-шоп софтвером,

софтвером за електронску касу, финансијским софтвером и сл. тако да се рачуни

купцима шаљу директно на телефон из вашег система и обавештења о плаћању враћају

у тај систем.

13

Слика 2. Лого PlatiMo



Помоћу датотека с месечним рачунима: Датотеке

садрже већи број рачуна који се чувају на серверу и чекају да

их корисник потврди и плати. Након слања датотеке с

рачунима, сви корисници услуге PlatiMo с новим рачунима

добијају поруку да је у систем стигао нови месечни рачун за

њих, заједно с основним подацима о рачуну. Корисници могу

помоћу менија на телефону прегледати листу свих рачуна на чекању и платити рачун

мобилним телефоном.

Помоћу апликације на мобилном телефону: Унесите телефонски број купца и

износ плаћања помоћу функције Затражи уплату на апликацији PlatiMo и купцу се на

његов мобилни телефон шаље рачун из вашег мобилног телефона. Након потврде

плаћања, на ваш телефон враћа се информација да ли је плаћање обављено. Апликација

PlatiMo се налази на SIM-картици и ради на 99.99% мобилних телефона независно од

оперативног система, како за телефоне старе тако и за телефоне нове генерације.

14



4. Закључак

У времену у ком живимо, брзина и поузданост протока података као и њихова

улога у усавршавању живота чини да људи све више и више буду окренути трговини

која им неће одузимати превише времена као и трговини која ће им на најбољи могуци

начин омогућити да се снађу све већој и већој понуди која стоји испред њих.

Електронска трговина данас представља најбољи и најсавршенији начин за

куповину и продају производа као и најбржи нацин за задовољавање потреба људи.

Редови у банкама и чекање испред каса у радњама се приводи крају јер

трговина електричним путем све више узима маха.

15



7. Литература

[1] Момчило Марковић и Радмило Симић - „ Информациони системи банке ”

Блаце, 2004. год.

[2] Др С. Комазец, Платни промет у монетарно-финансијском, контролном и

информационом систему, студија. Институт економских наука, Београд, 1995.

[3] Др П. Трифуновић, Банке, организација и пословање, Службени лист, Београд

[4] Др С. Комазец, др. А. Живковић, др. Ж. Ристић: „Пословна политика банке“,

Економски факултет, Београд, 2000.

[5] Група аутора: „Нова организација и технологија обављања платног промета“

Институт за економију и финансије“, 2002.

[6] Др Александар Живковић, др Раде Станкић, др Борко Крстић, Банкарско

пословање и платни промет, Економски факултет, Београд, 2004.

16

Documents

Elektronski Platni Promet Seminarski rad